Једров овој ограничава унутрашњи простор једра који је испуњен нуклеоплазмом (кариоплазмом). По свом саставу нуклеоплазма је слична цитоплазми. Најуочљивија компонента у нуклеоплазми је наследни материјал – хроматински материјал, хроматин (хромозоми).

Основу наследног, хроматинског материјала чине молекули ДНК. У изградњи хромозома учествују и бројни протеини који су на уређен и прецизан начин повезани са молекулом ДНК. У току ћелијске деобе ДНК се спирализује и уобличава протеинима и гради хромозоме, који се тад у ћелији јасно уочавају. Хромозоми обично имају изглед штапића а величина им је различита. На телу сваког хромозома налази се једно сужење – центромера (кинетохор), којим је хромозом подељен на два крака. Пре ћелијске деобе долази до удвајања ДНК молекула и образују се две сестринске хроматиде, али су оне још увек спојене у пределу центромере. Краци хромозома могу бити исте или различите дужине, у зависности од тога на ком се месту налази центромера. У основи се разликују 4 основна типа хромозома.

ХРОМОЗОМИ су носиоци наследних јединица-гена који су линеарно распоређени на хромозому (хрома-боја, сома-тело). Број, облик, величина и грађа стални су и одређени за сваку врсту. Човек у телесним (соматским) ћелијама има 46 хромозома, 23 од оца и 23 од мајке (диплоидан број – 2n). У полним ћелијама (гаметима) налази се само једна гарнитура хромозома, 23 (хаплоидан број – n).При спајању гамета и образовању зигота у њему се нађу 23 хромозома од једног и исто толико од другог родитеља, при чему постоје хромозоми који су исти по величини и слични по садржају гена, с тиме што је један пореклом од оца, а други од мајке. Такве хромозоме зовемо хомологи хромозоми.

амебакомарацшаранводомарпаскозакравасрнагорилалептир

5006

104136

7860607048

380

медведтигаровцамишмачказебракоњмагарацслонзец

74385440383264625644

назад