НЕРВНИ СИСТЕМ НЕРВНИ СИСТЕМ ЧОВЕКАЧОВЕКА

НЕРВНЕ ЋЕЛИЈЕНЕРВНЕ ЋЕЛИЈЕ

НЕРВНЕ ЋЕЛИЈЕНЕРВНЕ ЋЕЛИЈЕ

ФИЗИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ ФИЗИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ НЕРВНИХ ЋЕЛИЈАНЕРВНИХ ЋЕЛИЈА

НАДРАЖЉИВОСТНАДРАЖЉИВОСТ

ПРОВОДЉИВОСТПРОВОДЉИВОСТ

НЕРВИ И ГАНГЛИЈЕНЕРВИ И ГАНГЛИЈЕ НЕРВ НЕРВ – више дугих наставака – више дугих наставака

нервне ћелије који су обавијени нервне ћелије који су обавијени заједничком опномзаједничком опном

Нерви могу бити: Нерви могу бити: моторни моторни ( покретачки), сензитивни ( покретачки), сензитивни ( осећајни) и мешовити ( осећајни) и мешовити ( асоцијативни).( асоцијативни).

НЕРВИ И ГАНГЛИЈЕНЕРВИ И ГАНГЛИЈЕ

ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМСИСТЕМ

Централни нервни систем чине Централни нервни систем чине мозак и кичмена мождина

Мозак је смештен у шупљини лобање, а кичмена мождина се налази у кичменом каналу

Осим што су заштићени костима, мозак и кичмена мождина су обавијени трима опнама измађу којих се налази течност- ликвор

МОЗАКМОЗАК Састоји се од пет делова: Састоји се од пет делова: средњег мозга, средњег мозга,

међумозга, валиког мозга, малог мозга и међумозга, валиког мозга, малог мозга и продужене мождинепродужене мождине

Кроз средину кичмене мождине пролази Кроз средину кичмене мождине пролази канал који се у мозгу проширује и образује канал који се у мозгу проширује и образује четири шупљине- мождане коморечетири шупљине- мождане коморе

У мозгу се налазе нервни центри- групе У мозгу се налазе нервни центри- групе ћелија које су специјализоване за обављање ћелија које су специјализоване за обављање одређених функцијаодређених функција

ПРОДУЖЕНА МОЖДИНАПРОДУЖЕНА МОЖДИНА спаја кичмену мождину са осталим деловима спаја кичмену мождину са осталим деловима

мозгамозга Бела маса се налази споља, а сива унутраБела маса се налази споља, а сива унутра У продуженој мождини се укрштају нервни У продуженој мождини се укрштају нервни

путеви леве и десна страна телапутеви леве и десна страна тела Чвор живота- Чвор живота- центри за управљање основним центри за управљање основним

животним функцијама- дисање и рад срцаживотним функцијама- дисање и рад срца Одбрамбени рефлекси- Одбрамбени рефлекси- кијање, кашљање, кијање, кашљање,

лучење суза, трептањелучење суза, трептање Рефлекси везани за исхрану- Рефлекси везани за исхрану- сисање, лучење сисање, лучење

пљувачке, гурањепљувачке, гурање

СРЕДЊИ МОЗАКСРЕДЊИ МОЗАК Између продужене Између продужене

мождине и међумозгамождине и међумозга Регулише тонус мишића Регулише тонус мишића

који држе тело насупрот који држе тело насупрот сили Земљине тежесили Земљине теже

Примарни центри вида и Примарни центри вида и слухаслуха

Са продуженом Са продуженом мождином образује мождином образује мождано стабломождано стабло

МЕЂУМОЗАКМЕЂУМОЗАК Налази се изнад средњег мозга, а окружују га лева и Налази се изнад средњег мозга, а окружују га лева и

десна половина великог мозгадесна половина великог мозга Горњи део преноси и прерађје информације из Горњи део преноси и прерађје информације из

већине чулних органа до великог мозгавећине чулних органа до великог мозга У доњем делу су смештени центри за регулацију У доњем делу су смештени центри за регулацију

телесне температуре тела, осећај глади, ситости и телесне температуре тела, осећај глади, ситости и жеђижеђи

Део међумозга повезан је са хипофизом- жлездом Део међумозга повезан је са хипофизом- жлездом која контролише рад свих жлезда са унутрашњим која контролише рад свих жлезда са унутрашњим лучењемлучењем

МАЛИ МОЗАКМАЛИ МОЗАК Налази се у потиљачном делу лобањеНалази се у потиљачном делу лобање Састоји се из две половинеСастоји се из две половине Избраздана површина, коју чини сива масаИзбраздана површина, коју чини сива маса Унутра се налази бела масаУнутра се налази бела маса Центри за одржавање равнотеже тела и Центри за одржавање равнотеже тела и

центри ѕа контролу и координацију покретацентри ѕа контролу и координацију покрета Прима информације из целог тела и Прима информације из целог тела и

усклађје рад мишићаусклађје рад мишића Прецизни покрети- писање, цртање...Прецизни покрети- писање, цртање...

ВЕЛИКИ МОЗАКВЕЛИКИ МОЗАК

Највећи део мозгаНајвећи део мозга Подељена на две половине- Подељена на две половине-

хемисферехемисфере На површини се налази сива маса, На површини се налази сива маса,

која чини кору велоког мозгакоја чини кору велоког мозга Површина великог мозга је увећана Површина великог мозга је увећана

браздама и вијугамабраздама и вијугама Испод коре се налази бела маса Испод коре се налази бела маса

сачињена од нервних наставака сачињена од нервних наставака (аксона), који повзују обе половине, (аксона), који повзују обе половине, делове исте половине, као и кору са делове исте половине, као и кору са другим деловима мозгадругим деловима мозга

Свака половина мозга регулише Свака половина мозга регулише покретање супротне стране тела.покретање супротне стране тела.

Кора великог мозга подењена је на четири режња- Кора великог мозга подењена је на четири режња- слепоочни, чеони, темени и потиљачнислепоочни, чеони, темени и потиљачни..

Чеони режањ- Чеони режањ- у овом режњу су смештени центри у овом режњу су смештени центри који управљају свим вољним покретима, као и који управљају свим вољним покретима, као и центри за говор, учење, памћење и размишљањецентри за говор, учење, памћење и размишљање

Темени режањ-Темени режањ- центри за додир, топлоту, центри за додир, топлоту, хладноћу и бол.хладноћу и бол.

Потиљачни режањ- Потиљачни режањ- центар за вид ( прима центар за вид ( прима сигнале из ока и обликује оно што очи виде)сигнале из ока и обликује оно што очи виде)

Слепоочни режањ- Слепоочни режањ- центар за слух (омогућује да центар за слух (омогућује да разумемо оно што смо чули) и укус.разумемо оно што смо чули) и укус.

чеон

и ре

жањ

темени режањ

слепоочни режањ по

тиљ

ачн

и ре

жањ

У кори великог мозга налазе се центри У кори великог мозга налазе се центри виших нервних делатности, као што су виших нервних делатности, као што су закључивање, мишљење, памћење и учење.закључивање, мишљење, памћење и учење.

Мозак прима информације, обрађује их, Мозак прима информације, обрађује их, дефинише и тек тада постајемо свесни да дефинише и тек тада постајемо свесни да нешто чујемо, видимо, тек тада осећамо нешто чујемо, видимо, тек тада осећамо укус хране, бол, додир...укус хране, бол, додир...

УЧЕЊЕ И ПАМЋЕЊЕУЧЕЊЕ И ПАМЋЕЊЕ Настају образовањем великог броја веза Настају образовањем великог броја веза

између нервних ћелија у кори великог између нервних ћелија у кори великог мозга.мозга.

Учење- Учење- сложени психички процеси као сложени психички процеси као што су усвајање навика, информација, што су усвајање навика, информација, знања и развијање вештина и способности.знања и развијање вештина и способности.

Памћење -Памћење - способност да се знања стечена способност да се знања стечена процесом учења сачувају и поново користепроцесом учења сачувају и поново користе

За процесе мишљења и закључивања За процесе мишљења и закључивања неопходни су све делови коре великог неопходни су све делови коре великог мозга. мозга.

КИЧМЕНА МОЖДИНАКИЧМЕНА МОЖДИНА Налази се у кичменом каналу који образују кичмени Налази се у кичменом каналу који образују кичмени

пршљенови.пршљенови. Пружа се од отвора на потиљачној кости до другог Пружа се од отвора на потиљачној кости до другог

слабинског пршљенаслабинског пршљена У унутрашњости се налази У унутрашњости се налази сива маса сива маса која има облик која има облик

слива слива XX или лептира. или лептира. У средишњем делу сиве масе се налази централни каналУ средишњем делу сиве масе се налази централни канал Бела маса Бела маса се налази на преиферији и окружује сиву масу.се налази на преиферији и окружује сиву масу. Она садржи две врсте нервних влакана- Она садржи две врсте нервних влакана- узлазна узлазна која која

проводе нервни надражај у правцу мозга и проводе нервни надражај у правцу мозга и силазнасилазна која која преносе информације из мозга ка органима и периферији преносе информације из мозга ка органима и периферији тела.тела.

Од кичмене мождине полази 31 пар Од кичмене мождине полази 31 пар мождинских нерава који се налазе у саставу мождинских нерава који се налазе у саставу периферног нервног системапериферног нервног система

Мождински нерви преносе сигнале у оба Мождински нерви преносе сигнале у оба смерасмера

Покретачки део нерва Покретачки део нерва преноси сигнале од преноси сигнале од мозга до мишића, а мозга до мишића, а осећајни део нерва осећајни део нерва доноси у мозак сигнале са чулних органа доноси у мозак сигнале са чулних органа коже. коже.

Сива маса

Бела маса

Централни канал Осећајни нерв

Покретачки нерв

Мешовити нерв

У У сивој маси налазе се центри рефлексних сивој маси налазе се центри рефлексних радњирадњи

Рефлекси- Рефлекси- покрети који се одвијају без покрети који се одвијају без утицаја воље, нпр реакција на неку драж утицаја воље, нпр реакција на неку драж које има заштитну функцијукоје има заштитну функцију

Рефлексни лук- Рефлексни лук- пут који надражај пређе пут који надражај пређе од пријемника дражи, преко осећајних од пријемника дражи, преко осећајних нерава, до центра у кичменој мождини и нерава, до центра у кичменој мождини и затим од центра, преко покретачког нерва затим од центра, преко покретачког нерва до мишића или органа који на драж до мишића или органа који на драж ( ефектори).( ефектори).

РЕФЛЕКСНИ ЛУК

Рефлекси могу бити урођени ( безусловни) Рефлекси могу бити урођени ( безусловни) и стечени ( условни) и стечени ( условни)

Урођени рефлекси- Урођени рефлекси- имају значајну улогу у имају значајну улогу у одржавању неких основних животних одржавању неких основних животних функција ( дисање, рад срца, кијање, функција ( дисање, рад срца, кијање, кашљање... )кашљање... )

Стечени рефлекси- Стечени рефлекси- научене рефлексне научене рефлексне радње током животарадње током живота

ПЕРИФЕРНИ НЕРВНИ ПЕРИФЕРНИ НЕРВНИ СИСТЕМСИСТЕМ

Чине га нерви који полазе из мозг Чине га нерви који полазе из мозг и кичмене мождинеи кичмене мождине

Дванаест пари нерава полази из мозга

Они могу бити Они могу бити осећајни, осећајни, покретачки или моторни.покретачки или моторни.

Осећанји:мирисни, очни и слушни Осећанји:мирисни, очни и слушни нервнерв..

Покретачки: покретачи очних Покретачки: покретачи очних мишића, језични и нерви који мишића, језични и нерви који инервишу лице.инервишу лице.

Мешовити су: троструки нерв, Мешовити су: троструки нерв, нерв луталав и језично – ждрелни нерв луталав и језично – ждрелни нервнерв

АУТОНОМНИ АУТОНОМНИ ( ВЕГЕТАТИВНИ) НЕРВНИ ( ВЕГЕТАТИВНИ) НЕРВНИ

СИСТЕМСИСТЕМ Посебни нерви и ганглије граде Посебни нерви и ганглије граде

аутономни нервни системаутономни нервни систем Чине га два дела – симпатички и Чине га два дела – симпатички и

парасимпатички системпарасимпатички систем

Ганглије симпатичког система Ганглије симпатичког система полазе са обе стране кичмене полазе са обе стране кичмене мождине, поређане уздужно у мождине, поређане уздужно у два низа.два низа.

Има их и између органаИма их и између органа

Ганглије парасимпатичког Ганглије парасимпатичког система налазе се у самим система налазе се у самим унутрашњим органимаунутрашњим органима

Унутрашњи органи су Унутрашњи органи су снабдевени огранцима оба снабдевени огранцима оба деладела ( ( и симпатикуса и и симпатикуса и парасимпатикуса).парасимпатикуса).

Функционишу тако што Функционишу тако што један појачава рад један појачава рад органа, док други делује органа, док други делује супротно, кочећи супротно, кочећи функцију органа.функцију органа.

ОРГАН ДЕЈСТВО СИМПАТИКУСА

ДЕЈСТВО ПАРАСИМПАТИКУСА

СРЦЕ УБРЗАВА РАД УСПОРАВА РАД

КРВНИ СУДОВИ У КОЖИ

СУЖАВА ИХ ШИРИ ИХ

ДУШНИЦЕ ШИРИ ИХ СУЖАВА ИХ

ДУЖИЦА ОКА ШИРИ ЗЕНИЦУ СУЖАВА ЗЕНИЦУ

ЦРЕВА УСПОРАВА РАД УБРЗАВА РАД

ЗНОЈНЕ ЖЛЕЗДЕ ИЗАЗИВА ОБИЛНО ЗНОЈЕЊЕ

НЕМА

ЈЕТРА ОТПУШТА ГЛУКОЗУ НЕМА

СКЕЛЕТНИ МИШИЋИ ПОВЕЋАВА СНАГУ НЕМА