ANOREKSIJA , BULIMIJAI GOJAZNOST

• Anoreksija nervoza (Anorexia nervosa) je psihijatrijska dijagnoza koja opisuje poremećaj u ishrani koji karakteriše niska telesna težina i poremećaj percepcije tela uz opsesivan strah od dobijanja težine.

• Osobe koje pate od anoreksije telesnu težinu često kontrolišu voljnim gladovanjem, bulimijom, povraćanjem, prekomernim vežbanjem, ili kontrolišu težinu drugim merama, kao što su tablete za mršavljenje ili diuretici.

• Prvensteno se javlja kod mladih adolestentih devojaka u zapadnom svetu i ima jednu od najvećih stopa mortaliteta među psihijatrijskim poremećajima, budući da otprilike 10% osoba kojima je dijagnoziran ovaj poremećaj na kraju umre od povezanih faktora.Anoreksija nervoza je složen poremećaj, koji uključuje psihološke, neurobiološke i sociološke komponente.

Bulimija je patološka potreba za hranom, nekontrolisana proždrljivost, praćena osećanjem nezasite gladi. To je poremećaj u ishrani kod koga se patološki ekscesivan apetit smenjuje sa epizodama pražnjenja – samoizazvane mučnine laksativima, pilulama za dijetu i sl.

Bulimija obično počinje kao vrsta dijete. Podtipovi uključuju bulimiju sa ili bez pražnjenja ili druga neprilagođena kompulzivna ponašanja.

• Gojaznost (lat. obesitas) je hronična bolest (bolesno stanje), koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost.

• Epidemija ovog oboljenja je širom sveta u stalnom porastu, pa se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije. Ona dovodi do brojnih i teških komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, delujući istovremeno na dva polja.

• Osim što spada u glavne faktore rizika za nastanak široke lepeze kardiovaskularnih oboljenja, ona deluje i indirektno (agravirajućim efektom) uzrokujući druge bolesti. Na taj način, gojaznost pored očiglednih estetskih, može da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da tako utiče na kvalitet života.

Gojaznost povećava verovatnoću pojave raznih oboljenja, naročito srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, određenih vrsta raka, artroze i astme. Gojaznost je najčešće uzrokovana kombinacijom prekomernog unosa energetski hranljivih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti, mada na neke slučajeve su uticali prvenstveno geni, poremećaji endokrinog sistema, lekoviovi ili psihijatrijska bolest.

• Dokazi koji podržavaju stav da neke gojazne osobe jedu malo, a ipak dobijaju na težini usled slabog metabolizma su ograničeni; u proseku, gojazne osobe imaju veći utrošak energije u poređenju sa negojaznim osobama zbog toga što je više energije neiphodno da bi se održavala povećana telesna masa.

Predstavio: Đorđe Vuković• Sajtovi pronalaska informacija

• Google Chrome• Vikipedia• Mozila Firefox