Времеплов

•Прве цивилизацијеНајстарије цивилизације су се појавиле у долинама великих река. Најпре су настале Сумер, Месопотамија и Египат, затим хебрејска и хеленска цивилизација.

•Сумерска цивилизацијаСумерци су најстарија

цивилизација. Настала је у другој половини IV миленијума пре н.е. Користили су клинасто писмо, и постигли велика достигнућа у математици, астрономији, медицини....

•Еп о ГилгамешуМеђу свим епосима, легендама и митовима сумерске књижевности, еп о Гилгамешу је највећи и најсавршенији. Настао је 1700. г. пре н.е. Овај еп прати пустоловине Гилгамеша и Енкидуа, а након Енкидуове смрти, Гилгамешеву потрагу за бесмртним животом. Ово дело носи мотив човекове непрестане тежње ка бесмртности и праве пријатељске љубави.

•Хебрејска и хришћанска књижевност Најзначајније

дело је-врејске књижевности јесте Библија. Библија је зборник књига које Јевреји и хришћани сматрају светим. Она се састоји из два дела: Старог и Новог завета.

•Стари заветСтари завет је света књига Јевреја.Он се састоји из 46 библијских књига. Већина тих књига написана је на хебрејском језику. Садржи историјске записе, мотиве, легенде ( међу којима је најпознатија Легенда о потопу), пророчке књиге, љубавну поезију и друге кнјижевне врсте. Стари завет је на српски језик превео Ђура Даничић.

•Нови заветНови завет се састоји из 27 библијских књига. Настао је у I и II веку наше ере. Дели са на повесне, поучне и пророчке књиге. Написан је грчким језиком. Он је, заједно са Старим заветом, света књига хришћана. На српски језик га је превео Вук Стефановић Караџић.

•Хеленска књижевност

Хеленска књижевност је оригинална, јер се развијала без утицаја осталих народа и цивилизација. Најзначајнија дела је спевао слепи певач Хомер ( Илијада и Одисеја), а истакнути драмски писци су били Есхил, Софокле и Еурипид.

•Антигона Једно од најпознатијих дела старогрчке књижевности је трагедија “Антигона”. То је прича која одише љубављу према породици и поштовања закона богова. Ово дело шаље поруку да увек треба следити срце и да никад не треба одустајати од својих принципа.

Књижевност нема рок трајања. Она живи, и живеће кроз људе који је стварају и поштују. Она је свуда око нас, доступна је свима којима је потребна нада, утеха и спас. Постоји још од давнина, и мотиви који су били присутни чак и пре нове ере, могу се препознати и у данашњем, савременом друштву.