Na osnovu lana 10. Zakona o mladima (Slubeni glasnik RS, broj 50/11) i lana 45. stav 1. Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 US, 72/12, 7/14 US i 44/14),

Vlada donosi

NACIONALNU STRATEGIJU ZA MLADE

ZA PERIOD OD 2015. DO 2025. GODINE

UVOD

Republika Srbija prepoznaje mlade i njihovu posebnu i vanu ulogu u drutvu. Mladi su sadanjost i budunost drutva, resurs inovacija i pokretaka snaga razvoja drutva. Zbog toga je neophodno kontinuirano i sistematsko ulaganje u razvoj mladih i uspostavljanje

partnerskog odnosa mladih i drave kako bi se povealo aktivno uee u drutvu, podstakla drutvena integracija i obezbedila ukljuenost mladih u razvoj omladinske politike.

Nacionalna strategija za mlade (u daljem tekstu: NSM) utvruje osnovne principe delovanja, pravce delovanja i oekivane rezultate delovanja svih subjekata omladinske politike

1 (u daljem tekstu: SOP) ka unapreenju drutvenog poloaja mladih i stvaranju

uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima. NSM se zasniva na

stratekom opredeljenju drave da radi sa mladima i za mlade, i polazei od cilja postavljenog u Zakonu o mladima

2 (u daljem tekstu: ZOM), tei obezbeivanju uslova koji e

omoguiti mladima da u potpunosti dostignu svoje potencijale, aktivno uestvuju u drutvu, doprinosei ne samo sopstvenom razvoju, ve i razvoju drutva.

NSM predstavlja kljuni mehanizam ostvarivanja, koordinacije i unapreenja omladinske politike kojim se stvara podravajua sredina u kojoj se inicijative mladih podstiu i uvaavaju. Svi SOP treba da stvaraju uslove i podravaju osnaivanje mladih za ukljuivanje u drutvo u skladu sa sopstvenim izborom i sposobnostima. Sve sektorske politike treba da prepoznaju mlade i njihove potrebe i potencijale, da im omogue uee u donoenju stratekih odluka, sprovoenju, nadzoru i evaluaciji. NSM je ,,garancija omladini od drave, ali i ,,garancija dravi od omladine, da e zajedniki delovati na realizaciji ciljeva, potujui dogovorena naela i negujui partnerski odnos. NSM predstavlja vodi u radu za mlade i sa mladima za sve SOP i platforma je za delovanje na lokalnom,

pokrajinskom, nacionalnom i meunarodnom nivou.

1. POLAZNE OSNOVE

Obrazovanjem Ministarstva omladine i sporta (u daljem tekstu: MOS) maja 2007.

godine, ishodom aktivnog etvorogodinjeg zagovaranja mladih u okviru Koalicije mladih Srbije, udruenja graana i podmladaka politikih stranaka, zapoet je proces razvoja sistema podrke mladima i saradnje sa mladima. MOS je od samog obrazovanja zapoelo kreiranje

1 Zakon o mladima (Slubeni glasnik RS, broj 50/11), lan 3, stav 2: subjekti omladinske politike su: Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao nosioci omladinske politike, ustanove, udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugi subjekti koji uestvuju u sprovoenju omladinske politike. 2 Isto, lan 1, stav 2: cilj zakona je stvaranje uslova za podrku mladima u organizovanju, drutvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na linu i drutvenu dobrobit.

2

stratekih i zakonskih dokumenata u oblasti omladinske politike. Vlada donela je, na predlog MOS-a, 9. maja 2008. godine Nacionalnu strategiju za mlade, 22. januara 2009. godine

Akcioni plan za sprovoenje NSM za period od 2009. do 2014. godine, a 4. marta 2010. godine Strategiju karijernog voenja i savetovanja u Republici Srbiji. Posebno mesto u oblasti omladinske politike u Republici Srbiji svakako zauzima Zakon o mladima koji je

Narodna skuptina donela 5. jula 2011. godine.

Pored razvoja stratekih i zakonodavnih dokumenata, MOS je do 2014. godine u okviru aktivnosti realizacije NSM i akcionog plana NSM, sprovelo 47 konkursa za kreiranje i

sprovoenje omladinske politike, organizovalo obuku za 350 omladinskih udruenja i neformalnih grupa mladih, podralo razvoj 1573 kancelarija za mlade (u daljem tekstu: KZM) pri jedinicama lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) i pomoglo izradu lokalnih akcionih

planova za mlade (u daljem tekstu: LAP) u preko 100 JLS. MOS je podralo osnivanje Krovne organizacije mladih Srbije (u daljem tekstu: KOMS), rad i razvoj Nacionalne

Asocijacije Praktiara/ki Omladinskog Rada (u daljem tekstu: NAPOR) i Nacionalne asocijacije lokalnih KZM. Vlada je donela 24. januara 2014. godine Odluku o obrazovanju

Saveta za mlade i tako napravila znaajan korak u praenju i daljem razvoju nacionalne politike za mlade. Pod okriljem MOS-a, od 2008. godine, radi Fond za mlade talente

Republike Srbije koji godinje stipendira preko 2.000 mladih, kao i Centar za karijerno voenje i savetovanje mladih talenata4.

Izrada NSM predviena je ZOM-om, kao dokument, koji na predlog MOS-a donosi Vlada na period od 10 godina

5. Proces izrade NSM zapoet je 31. jula 2014. godine

donoenjem Odluke o obrazovanju Radne grupe za izradu NSM za period od 2015. do 2025. godine i akcionog plana za njeno sprovoenje. Vlada je u Radnu grupu imenovala 53 lana, predstavnike svih relevantnih dravnih organa i institucija, predstavnike udruenja mladih, za mlade i njihovih saveza (u daljem tekstu: udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti) i strunjake u oblasti omladinske politike. Uspostavljeno je 8 tematskih grupa (zapoljavanje i preduzetnitvo, obrazovanje, vaspitanje i obuka, zdravlje i blagostanje, aktivizam i aktivno uee mladih, mobilnost i informisanje, socijalna ukljuenost, kreativnost i kultura, bezbednost) za razvoj NSM, u kojima su uestvovali lanovi Radne grupe, kao i druge zainteresovane strane.

Proces izrade NSM zapoet je situacionom analizom kako bi se utvrdilo trenutno stanje u oblastima od stratekog interesa za mlade, utvrdili pravci kretanja pojave i definisali trendovi. Situacionom analizom stvorena je osnova za utvrivanje kljunih izazova (problema) za mlade, kao postojeeg negativnog stanja na osnovu kojih su definisani uzroci koji su doveli do takvog stanja i posledice koje su iz toga proizale. Tokom konsultativnog procesa u oktobru je odrano 15 okruglih stolova irom Srbije i vie strunih rasprava, dok je u novembru sprovedena javna rasprava i odravanje 5 javnih tribina i okruglih stolova, na kojima je uestvovalo vie hiljada mladih. Na osnovu komentara iznetih tokom ovih skupova, kao i predloga i sugestija dostavljenih putem formulara, dolo se do NSM za period od 2015. do 2025. godine i akcionog plana za njeno sprovoenje.

Podaci u NSM kojima se argumentuju utvreni kljuni izazovi za mlade predstavljaju sutinu situacione analize i slue da ukau na stanje i trend na osnovu koga je utvren

3 Prema podacima Ministarstva omladine i sporta zakljuno sa novembrom 2014.godine, aktivno radi 136 KZM. 4 Ministarstvo omladine i sporta (2014), Informator o radu, Beograd, preuzeto 05.12.2014. godine; dostupno preko linka

http://www.mos.gov.rs/informator-o-radu/?lang=lat. 5 Zakon o mladima, lan 10.

3

specifini problem. NSM treba da bude itljiva, razumljiva mladima i liena sveobuhvatnih nalaza i podataka kojima se dolo situacionom analizom, i zbog toga NSM usmereno koristi podatke gde je to potrebno kao osnov za logiko zakljuivanje o utvrenom problemu i ne sadri rezultate kompletne analize koja je obavljena da bi se do kljunih problema dolo. Na osnovu precizno definisanih specifinih problema, njihovih uzroka i posledica, zapoet je proces definisanja parametara plana, razvojem ciljeva i oekivanih rezultata realizacije ciljeva, kao eljenog promenjenog stanja i naina ostvarivanja ciljeva i rezultata6, razvojem aktivnosti i indikatora ostvarenja

7.

U definisanju aktivnosti (mera) za ostvarivanje stratekog i posebnih ciljeva, NSM i akcioni plan uvaavaju Ustavom garantovanu samostalnost JLS i meunarodnopravne standarde u oblasti slobode udruivanja. NSM posebno prepoznaje osetljive grupe mladih, marginalizovane, u riziku od socijalne iskljuenosti i siromatva kao viestruko diskriminisane i iskljuene grupe mladih. Svi razvijeni ciljevi i aktivnosti treba da obezbede podrku ovim grupama mladih, bolje prepoznavanje mladih iz osetljivih grupa, dok indikatori akcionog plana posebno segmentiraju i prate sve kategorije mladih u riziku od socijalne

iskljuenosti.

NSM polazi najpre od Ustava Republike Srbije i pozitivnih zakonskih propisa: Zakon

o mladima (Slubeni glasnik RS, broj 50/11), Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 52/11 i 55/13), Zakon o obrazovanju odraslih (Slubeni glasnik RS, broj 55/13), Zakon o visokom obrazovanju (Slubeni glasnik RS, br. 76/05, 100/07 Autentino tumaenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13 i 99/14), Zakon o volontiranju (Slubeni glasnik RS, broj 36/10), Zakon o udruenjima (Slubeni glasnik RS, br. 51/09 i 99/11 dr. zakon), Zakon o zadrugama (Slubeni list SRJ, br. 41/96 i 12/98 i Slubeni glasnik RS, br. 101/05 dr. zakon i 34/06), Zakon o oruju i municiji (Slubeni glasnik RS, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/03, 101/05 dr. zakon, 85/05 dr. zakon, 27/11 US i 104/13 dr. zakon), Krivini zakonik (Slubeni glasnik RS, br. 85/05,88/05 ispravka, 107/05 ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), Zakon o zabrani diskriminacije (Slubeni glasnik RS, broj 22/09) i drugi zakoni, a tokom izrade konsultovane su u cilju usklaivanja sledea strateka dokumenta koja je donela Vlada Republike Srbije

8: Nacionalna strategija zapoljavanja za period 20112020. godine,

Strategija razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, Strategija karijernog voenja i savetovanja u Republici Srbiji, Strategija razvoja strunog obrazovanja, Strategija razvoja obrazovanja odraslih, Strategija naunog i tehnolokog razvoja, Strategija razvoja zdravlja mladih, Strategija javnog zdravlja Republike Srbije, Strategija za prevenciju i kontrolu

hroninih nezaraznih bolesti, Strategija za stalno unapreenje kvaliteta zdravstvene zatite i bezbednosti pacijenata, Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, Strategija razvoja zatite mentalnog zdravlja, Strategija o HIV infekciji i AIDS, Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji, Nacionalna strategija odrivog razvoja, Strategija za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine, Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija za prevenciju i zatitu dece od nasilja, Strategija za spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama u porodici i u partnerskim odnosima, Strategija prevencije i zatite od diskriminacije, Strategija zatite i spasavanja u vanrednim situacijama, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, Strategija kontrole

6 NSM upotrebljava termin rezultat, kao ishodino stanje realizacije cilja, odnosno aktivnosti. Ovim pojmom zamenjen je ustaljeni pojam mera koji definie procesno stanje postizanja rezultata. 7 Indikatori ostvarenja aktivnosti su deo akcionog plana NSM. 8 Svi strateki dokumenti Republike Srbije dostupni su preko linka http://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.html.

4

streljakog i lakog oruja, Strategija razvoja socijalne zatite, Strategija za smanjenje siromatva, Nacionalna strategija socijalnog stanovanja, Strategija za unapreivanje poloaja Roma u Republici Srbiji, Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti, Strategija razvoja sistema javnog informisanja, Strategija razvoja

informacionog drutva, Strategija razvoja elektronskih komunikacija, Nacrt nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruenja za razvoj civilnog drutva za period 2014-2018. godine, Strategija razvoja zvanine statistike, Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji, Strategija za borbu protiv droga u Republici Srbiji, Strategija za upravljanje

migracijama i odgovarajui akcioni planovi, lokalni akcioni planovi, kao i drugi relevantni propisi i politike.

U skladu sa stratekim opredeljenjem Republike Srbije za lanstvo u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU) u izradi NSM polo se od Strategije EU za mlade Investiranje i osnaivanje9, Obnovljenog okvira za evropsku saradnju u oblasti rada sa mladima (2010 2018)

10 i Zajednikog izvetaja Saveta i Komisije o sprovoenju obnovljenog okvira za

evropsku saradnju u oblasti rada sa mladima (2010 2018),11 kao referentne osnove i pravca usklaivanja NSM. Pored ovih dokumenata, konsultovane su i dve razvojne inicijative u okviru razvojne Strategije EU, Evropa 2020: Mladi u pokretu

12 i Nove vetine za nove

poslove13

, kao i Deklaracija i Rezolucija Saveta Evrope o budunosti omladinske politike: Agenda 2020

14.

2. ANALIZA STANJA SA PREPORUKAMA

Kao polazna osnova za pripremu NSM poslui su: godinji izvetaji o sprovoenju Nacionalne strategije za mlade i akcionog plana 2009 2014

15, Mladi naa sadanjost,

istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji16, Youth and Public Policy in Serbia17, Studija o indikatorima omladinske politike u Republici Srbiji

18, Analiza poloaja mladih u

strategijama Vlade Republike Srbije i novijim sociolokim istraivanjima19, Indikatori za praenje populacije mladih u Srbiji20, Stanje u omladinskoj politici uporedna analiza Republike Srbije i Evropske unije

21, istraivanje Poloaj i potrebe mladih u Srbiji22.

MOS je u kontekstu pripreme nove nacionalne strategije za mlade u 2014. godini u

saradnji sa Populacinim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA) zapoelo eksternu evaluaciju realizacije NSM i akcionog plana za period od 2009. do 2014. godine, sa ciljem sagledavanja

realnog stanja i donoenja stratekih mera. Prvi nacrt evaluacionog izvetaja je pripremljen 3. decembra 2014. godine i javno razmatran 8. decembra 2014. godine. Rezultati nacrta

9 Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions An EU Strategy for Youth: Investing and Empowering A renewed open method of coordination to address youth challenges and opportunities {SEC(2009) 545} {SEC(2009) 546} {SEC(2009) 548} {SEC(2009) 549} /* COM/2009/0200 final */. 10 Council Resolution of 27 November 2009 on a renewed framework for European cooperation in the youth field (2010-2018), OJ C 311, 19.12.2009. 11 2012 Joint Report of the Council and the Commission on the implementation of the renewed framework for European cooperation in the

youth field (2010 2018), OJC 394, 20.12.2012. 12 Youth on the move, dostupno preko linka http://ec.europa.eu/youthonthemove/index_en.htm. 13 New Skills for New Jobs, dostupno preko linka http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=822&langId=en. 14The future of the Council of Europe youth policy: AGENDA 2020,

dostupno preko linka http://www.coe.int/t/dg4/youth/IG_Coop/Agenda_2020_en.asp. 15Dostupni na zvaninoj internet stranici Ministarstva omladine i sporta http://www.mos.gov.rs/dokumenta/omladina/strategije/. 16Mladi naa sadanjost, istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, Smiljka Tomanovi, Dragan Stanojevi, Isidora Jari, Duan Moji, Slaana Dragii Laba, Milana Ljubii, Ivana ivadinovi, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2012. 17 Youth and Public Policy in Serbia, Tanja Azanjac, Donatela Bradi, ore Krivokapi, Tatjana Stoji, Marlene Spoerri, A publication of Demokratie & Dialog e.V. 2012. 18 Studija o indikatorima omladinske politike u Republici Srbiji, dr Jasmina Kuka, Beograd, 2013. 19 Analiza poloaja mladih u strategijama Vlade Republike Srbije i novijim sociolokim istraivanjima, docent dr Duan Moji, mr Slobodan Mra, Beograd, 2013. 20 Indikatori za praenje populacije mladih u Srbiji, Dragan Stanojevi i Ivana ivadinovi, Beograd, 2013. 21 Stanje u omladinskoj politici uporedna analiza Republike Srbije u Evropske unije, Ministarstvo omladine i sporta, Beograd, 2013. 22 Poloaj i potrebe mladih u Srbiji, Ninamedia, 2014, dostupno preko linka http://www.mos.gov.rs/dokumenta/omladina/istrazivanja/.

5

izvetaja su uzeti u razmatranje prilikom izrade NSM, naroito preporuke23 koje ukazuju na oblasti koje je potrebno razvijati, kontinuirano i dalje unapreivati:

1) ojaati kapacitete MOS-a i izgradnju infrastrukture za implementaciju NSM i senzibilisanje partnera u sprovoenju NSM za probleme i pitanja mladih;

2) obezbediti da proces donoenja odluka bude u skladu sa principima komenadmenta; 3) obezbediti integrisanu omladinsku politiku kroz unapreenje zajednikog planiranja i

sprovoenja NSM kroz zajednike projekte, upravljanje razmenom informacija i znanja o mladima;

4) razviti jedinstven i sveobuhvatan sistem monitoringa i evaluacije koji e obezbediti kvantitativne i kvalitativne podatke o sprovoenju NSM;

5) unaprediti kapacitete lokalne infrastrukture tako da budu prilagoene mladima; 6) omoguiti transparentniji proces donoenja odluka i dostupnost informacija od

znaaja za mlade; 7) obezbediti unapreenje poloaja udruenja mladih i za mlade kroz jasno razdvojeno

projektno finansiranje i programsko administrativne grantove;

8) obezbediti poveanje obuhvata mladih aktivnostima usmerenim na sprovoenje NSM, kroz razvoj mehanizama za praenje i poveanje obuhvata, sa posebnim naglaskom na obuhvat mladih iz osetljivih grupa;

9) kontinuirano prikupljati podatke o mladima kroz istraivanja o poloaju i potrebama mladih.

Na zahtev MOS-a nezavisni ekspertski tim Saveta Evrope je u sklopu svojih redovnih

aktivnosti zapoeo u 2014. godini pregled stanja u omladinskoj politici u Republici Srbiji, kako bi se sagledali realni efekti uraenog i dolo do korisnih preporuka za unapreenje rada u omladinskom polju. Prilikom druge posete Republici Srbiji, septembra 2014. godine,

ekspertskom timu je predstavljen prvi nacrt NSM, a komentari koje je tim uputio na

dokument su uzeti u obzir prilikom izrade Predloga NSM. Takoe, preporuke ekspertskog tima za unapreivanje omladinske politike, koje su predstavljene na javnom sluanju u Beogradu, 6. februara 2015. godine, su u skladu sa Predlogom NSM.

3. VIZIJA I PRINCIPI

3.1. VIZIJA

Mladi su aktivni i ravnopravni uesnici u svim oblastima drutvenog ivota koji u potpunosti razvijaju svoj potencijal i doprinose linom i drutvenom razvoju i dobrobiti. Mladi imaju podrku drutva, stvaraju bolje uslove za ivot i razvoj potencijala, i aktivno doprinose optem napretku drutva.

3.2. PRINCIPI

U pripremi i realizaciji NSM uestvuju mladi, MOS, ministarstva nadlena za posebne oblasti u omladinskom sektoru i svi drugi SOP, pri emu MOS usmerava i prati sprovoenje NSM na lokalnom nivou. SOP deluju u skladu sa principima NSM. Svi izrazi koji se koriste u NSM koriste se rodno neutralno. Principi NSM su:

Podrka linom i drutvenom osnaivanju mladih

23 Nacrt izvetaja je dostupan preko linka https://www.dropbox.com/sh/mpingrteofxtlns/AACihC8npI4sKPBovTZpJEE_a?dl=0.

6

Svi, a posebno SOP, u okviru svojih poslova i delokruga podravaju drutveno osnaivanje mladih na nain utvren ZOM, NSM i drugim instrumentima omladinske politike.

Potovanje ljudskih i manjinskih prava, ravnopravnost i zabrana diskriminacije Svi mladi su jednaki i uivaju jednak poloaj i jednaku pravnu zatitu bez obzira na

lina svojstva. Ne sme se praviti razlika ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu: godina, rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeenja, jezika, drutvenog porekla, imovinskog stanja, lanstva u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihikog ili fizikog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizikog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog linog svojstva.

Jednake anse za sve Mladi imaju pravo na jednake anse i uee u svim oblastima drutvenog ivota u

skladu sa sopstvenim izborom i sposobnostima. Ohrabruje se lini i drutveni razvoj mladih obezbeivanjem potovanja razliitosti, rodne ravnopravnosti, prava, slobode i dostojanstva. Mladi imaju pravo na objektivno, prilagoeno i lako dostupno informisanje, kako bi se razvijali i donosili odluke na osnovu pune obavetenosti.

Znaaj mladih i njihove drutvene uloge Svi, a posebno SOP, podstiu i podravaju jaanje svesti o znaaju mladih i drutvene

uloge mladih kroz realizaciju omladinske politike, drutveno osnaivanje u cilju ostvarivanja dobrobiti mladih, promociju i zatitu njihovih interesa, potreba i mogunosti za aktivno uee u drutvu. Prepoznaju se i uvaavaju potencijali mladih, kao vaan drutveni resurs, i iskazuje se poverenje i podrka mogunostima mladih: Mladi znaju, mogu, umeju i hoe24.

Aktivno uee mladih i saradnja Svi, a posebno SOP, obezbeuju podsticajno okruenje i daju aktivnu podrku u

realizaciji omladinskih aktivnosti mladih, preduzimanju inicijative i njihovom smislenom

ukljuivanju u procese donoenja i sprovoenja odluka, koje doprinose linom i drutvenom razvoju, a na osnovu pune obavetenosti mladih. Podrava se i podstie sloboda udruivanja, saradnja sa vrnjacima i meugeneracijska saradnja, na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou.

Drutvena odgovornost i solidarnost Podstie se i razvija odgovornost lica koja rade sa mladima, kao i odgovornost mladih

u odnosu na njihove obaveze u drutvu. Mladi treba da aktivno doprinose izgradnji i negovanju drutvenih vrednosti i razvoju svoje zajednice, naroito putem razliitih oblika volonterskih aktivnosti i da izraavaju meugeneracijsku solidarnost i aktivno rade na stvaranju uslova za jednako i puno uee u svim aspektima drutvenog ivota mladih osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina i svih drugih lica i drutvenih grupa koje mogu biti u riziku od diskriminacije, odnosno diskriminatornog postupanja. Razvija se

meugeneracijska solidarnost i prepoznaje uloga mladih u izgradnji demokratskog graanskog drutva zasnovanog na kulturi nenasilja i toleranciji.

4. STRATEKI CILJEVI

24 Nacionalna strategija za mlade (Slubeni glasnik RS, broj 55/08).

7

NSM definie devet stratekih ciljeva kao eljenih, promenjenih stanja kada su u pitanju mladi u oblastima od interesa za mlade. Uspenom realizacijom NSM u narednih 10 godina unapredie se:

zapoljivost i zaposlenost mladih ena i mukaraca; kvalitet i mogunosti za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i inovativnost

mladih;

aktivno uee mladih ena i mukaraca u drutvu; zdravlje i blagostanje mladih ena i mukaraca; uslovi za razvijanje bezbednosne kulture mladih; podrka drutvenom ukljuivanju mladih iz kategorija u riziku od socijalne

iskljuenosti; mobilnost, obim meunarodne saradnje mladih i podrka mladim migrantima; sistem informisanja mladih i znanje o mladima; korienje i uee mladih u kreiranju kulturnih sadraja.

Akcioni plan NSM odreuje indikatore koji prate: stepen realizacije aktivnosti, period realizacije (potrebno vreme za ostvarivanje predvienih ciljeva, rezultata i aktivnosti), nivo realizacije (republiki, pokrajinski ili lokalni), nosioce i uesnike procesa realizacije, izvore verifikacije indikatora specifinih ciljeva i aktivnosti i definie ukupno potrebna sredstva za realizaciju.

4.1. Zapoljavanje i preduzetnitvo mladih

Prema podacima za 2013. godinu na nivou EU25

nezaposlenost mladih uzrasta 15 24 godine je iznosila 23,4%, dok je u avgustu 2014. godine u Republici Srbiji ona iznosila

41,7% za mlade uzrasta 15 24 godine, odnosno 33,27% za mlade uzrasta 15 30 godina. Pored toga, problem je i to to su mladi u Republici Srbiji neaktivni na tritu rada. U avgustu

2014. godine, stopa neaktivnosti mladih uzrasta 15 24 godine iznosila je 71,2%, dok je za

uzrast 15 30 godina stopa neaktivnosti iznosila 52,87%26. Takoe, u Republici Srbiji prema podacima Republikog zavoda za statistiku, u 2013. godini zabeleeno je da 19,7% mladih

uzrasta 15 2427pripada NEET28 kategoriji mladih.

Stopa nezaposlenosti je najvea za uzrast 15 24 godine, a to je upravo uzrast u kome postoji najvea razlika u stopi zaposlenosti izmeu mladih ena i mukaraca. Stopa dugorone nezaposlenosti u ovoj uzrasnoj grupi za ene je 28, a za mukarce 24, dok je stopa neaktivnosti za ene 78, a za mukarce 66. Od svih neaktivnih lica koja ne trae posao zbog

brige o deci ili odraslim nesposobnim licima, 97% su ene, od ega je 54% uzrasta 15 34 godine

29. Mlade ene ine polovinu mladih u Srbiji i njihova pozicija je razliita u odnosu na

25 Zemlje lanice Evropske unije, tada 27 drava lanica. 26 Republiki zavod za statistiku, 2014, Anketa o radnoj snazi, III kvartal 2014., Beograd, preuzeto 02.12.2014. godine; dostupno preko linka: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/55/45/RS10_295_srb-III_kvartal_2014.pdf. 27 Republiki zavod za statistiku, 2013, Anketa o radnoj snazi za 2012. godinu. 28 NEET - Not in employment, education or training (nisu zaposleni, u obrazovanju ili obuci). 29 Republiki zavod za statistiku, 2013, Anketa o radnoj snazi za 2013. godinu.

8

mlade mukarce na tritu rada. Mlade ene su znatno vie izloene diskriminaciji pri zapoljavanju, prvenstveno zbog raanja, ali i seksualnom uznemiravanju30. Posebno je nepovoljan poloaj mladih Romkinja, koje su tri puta manje zaposlene u odnosno na mlade Rome, a znatno manje u odnosu na optu populaciju mladih.

Prema godinjim istraivanjima Unije poslodavaca Srbije o preprekama u razvoju poslovanju, nedostatak adekvatnih kadrova se primie vrhu liste, sa 8. mesta 2006. godine, pomerio se na 3. mesto 2013. godine.

31 Ovo je jasan pokazatelj da privreda sve tee pronalazi

kvalitetne kadrove. Neophodno je da dodatno ulae finansijska sredstva kako bi obuavala svoje zaposlene, pored toga to kroz poreski sistem finansira sistem obrazovanja u Srbiji, umesto da ta sredstva usmerava u druge oblasti razvijanja poslovanja.

U Evropi i svetu, kao jedan od posebnih vidova zapoljavanja, prepoznaje se preduzetnivo. Pogotovo je vano da se na formalnom nivou obrazovanja promovie preduzetniki nain razmiljanja, tako da bude usaglaen sa nastavnim programom, kao horizontalni element u svim sferama uenja. Iskustvo steeno u preduzetnikom obrazovanju poveava mogunost otvaranja novih kompanija, samozapoljavanja, stvaranja novih radnih mesta, ali i sticanja samopouzdanja i jaanja kreativnosti i drutvene odgovornosti kod mladih ljudi. Na osnovu raspoloivih podataka pokazuje se da oko 20% mladih koji su uestvovali u uenikim kompanijama u srednjoj koli, kasnije zaista i osnuju svoje preduzee, to je preko 3 puta vie od opte populacije.

Rezultati istraivanja koje je Beogradska otvorena kola sprovela 2013. godine pokazuju pozitivnu korelaciju izmeu dobijanja usluga karijernog voenja i savetovanja (u daljem tekstu: KViS) i poveanja zapoljivosti i zaposlenosti mladih. Podaci koji su dobijeni nakon korienja usluga KViS-a pokazali su da se broj mladih koji su konkurisali za posao, praksu i/ili volontiranje poveao za 14,3%, da se 11,7% vie mladih izjasnilo da su spremni na profesionalnu mobilnost, dok se 10,3% vie mladih izjasnilo da su spremni na teritorijalnu mobilnost. Pored toga, procenat nezaposlenih mladih koji su koristili usluge KViS-a iznosio

je 64,9%, dok je u kontrolnoj grupi procenat nezaposlenih mladih iznosio 73,3%32

. Sve ovo

ukazuje na to da je mladima potrebno pruiti podrku u uspenoj tranziciji iz obrazovanja na trite rada. Tu zapravo treba pozicionirati KViS za mlade, u olakavanju glatkog prelaza iz osnovnog u srednje i visoko obrazovanje i kasnije svet rada, jer ih KViS oprema vetinama koje im omoguavaju da odre svoje kompetencije. Meutim, primetan je nedovoljni obuhvat mladih uslugama KViS-a, kao i nedovoljna vidljivost usluga koje nude pruaoci usluga i to je segment koji je potrebno unapreivati.

STRATEKI CILJ Unapreena zapoljivost i zaposlenost mladih ena i mukaraca

Specifini problem: Nedovoljno adekvatnih prilika za apliciranje na programe koji pospeuju zapoljivost i zaposlenost mladih i mala motivisanost mladih da se na njih prijavljuju.

30 Poverenik za zatitu ravnopravnosti, 2013, Godinji izvetaj. 31 Unija poslodavaca Srbije, 2013, Uslovi poslovanja i mere za razvoj, Beograd, preuzeto 02.12.2014. godine; dostupno preko linka http://www.poslodavci.org.rs/aktivnosti/projekti/publikacije. 32 uri Maja, KljajiTamara, 2013, Karijera po meri mladih: prikaz rezultata merenja i praenja efekata usluga karijernog voenja i savetovanja po zapoljivost mladih, Beogradska otvorena kola, Beograd, preuzeto 02.12.2014. godine; dostupno preko linka www.bos.rs/cgcc/publikacije.

9

Specifini cilj 1: Razvijene usluge i mehanizmi koji pospeuju zapoljivost i zaposlenost mladih kroz meusektorsku saradnju

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za mlade, ministarstvo nadleno za zapoljavanje

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Predstavnici privrednog i omladinskog sektora su ukljueni u razvoj usluga i mehanizama koji pospeuju zaposlenost i zapoljivost mladih.

Podrati unapreenje javnih politika koje omoguavaju da predstavnici privrednog i omladinskog sektora budu ukljueni u kreiranje usluga i mehanizama koji pospeuju zaposlenost i zapoljivost mladih;

obezbediti razvoj standarda i modela za ukljuivanje predstavnika privrednog i omladinskog sektora u lokalne saveta za zapoljavanje u svojstvu stalnih lanova saveta sa pravom glasa;

podstai ukljuivanje predstavnika privrednog i omladinskog sektora u lokalne savete za zapoljavanje, kao stalne lanove saveta sa pravom glasa;

podrati razvoj i implementaciju meusektorskih usluga koje pospeuju stopu aktivnosti, zapoljivost i zaposlenost mladih na lokalnom nivou.

Unapreeni postojei i kreirani novi programi koji pospeuju zapoljivost i zaposlenost mladih.

Unaprediti postojee aktivne mere zapoljavanja mladih, sa posebnim fokusom na paket za mlade;

razviti mere zapoljavanja i smanjenja diskriminacije mladih ena na tritu rada u saradnji sa privatnim sektorom;

podrati unapreivanje postojeih i kreiranje novih programa za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju;

unaprediti postojee i kreirati nove programe preko kojih mladi stiu praktina znanja, vetine i kompetencije koje su neophodne na tritu rada;

obezbediti unapreivanje postojeih i kreiranje novih programa koji podstiu aktivnost mladih ena, kao i mladih iz osetljivih drutvenih grupa i mladih iz NEET grupe;

podrati razvoj afirmativnih mera za zapoljavanje mladih iz osetljivih grupa.

Podran razvoj, primena i promocija aktivnosti koje podstiu zapoljivost i zaposlenost mladih.

Podrati razvoj i primenu programa i vrnjake edukacije koji podstiu aktivnost mladih;

obezbediti podrku mladim enama, mladima iz osetljivih drutvenih grupa i mladima koji nisu u obrazovanju, obuci, niti su aktivni na tritu rada, da konkuriu na programe koji pospeuju aktivnost mladih;

podrati promociju primera dobre prakse mladih koji su proli programe koji podstiu zapoljivost i zaposlenost mladih putem medija i drutvenih mrea.

Specifini problem: Mladi ne poseduju potrebna praktina znanja, vetine i kompetencije koje su traene na tritu rada.

10

Specifini cilj 2: Poveana usklaenost znanja, vetina i kompetencija koje se stiu u procesu celoivotnog uenja, sa potrebama trita rada

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za obrazovanje, ministarstvo nadleno za zapoljavanje, ministarstvo nadleno za mlade

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Poslodavaci i drugi relevantni akteri aktivno i kontinuirano uestvuju u kreiranju i sprovoenju koncepta celoivotnog uenja.

Obezbediti ukljuivanje predstavnika poslodavaca u rad kolskih odbora i nauno nastavna vea visokokolskih ustanova;

podrati aktivno ukljuivanje poslodavaca i drugih relevantnih aktera u kreiranje i sprovoenje nastavnih planova i programa srednjeg obrazovanja;

osigurati transparentniji i inkluzivniji pristup ka poslodavcima i drugim relevantnim akterima u radu akreditacione komisije i akreditacionih potkomisija visokokolskih ustanova;

unaprediti mehanizme podrke poslodavcima i drugim relevantnim akterima koji sprovode programe celoivotnog uenja mladih.

Unapreeni su uslovi i mehanizmi za sprovoenje strunih praksi33 i drugih oblika sticanja radnog iskustva.

Uspostaviti Nacionalni program strunih praksi uz meusektorsku koordinaciju i saradnju sa predstavnicima poslodavaca na sprovoenju i evaluaciji;

pruiti podrku programima koji motiviu i podstiu mlade da se prijave za Nacionalni program strunih praksi i/ili drugi oblik sticanja radnog iskustva;

razviti stimulativne mere za pruanje strune i radne prakse uz postojanje finansijske nadoknade;

podrati razvoj mehanizama za implemetaciju sprovoenja radnih praksi i drugih oblika sticanja radnog iskustva u toku procesa kolovanja i van njega;

razviti model podrke poslodavcima i organizacijama civilnog drutva (u daljem tekstu: OCD) koje sprovode i razvijaju mehanizme za sprovoenje drugih oblika sticanja radnog iskustva.

Pruanje podrke programima koji omoguavaju mladima sticanje praktinih znanja, vetina i kompetencija.

Razviti model ocenjivanja transverzalnih vetina mladih, kao i mehanizama za praenje kreiranih modela;

podrati udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti u razvoju i realizaciji programa za prenoenje transverzalnih vetina u saradnji sa drugim SOP;

obezbediti podrku programima koji omoguavaju mladima da stiu praktina znanja, vetine i kompetencije.

Specifini problem: Preduzetnitvo mladih nije adekvatno razvijeno i nije dovoljno prepoznat doprinos preduzetnitva smanjenju nezaposlenosti mladih.

33 Tremin strune prakse u ovom dokumentu podrazumeva sve strune prakse koje se organizuju za mlade u sistemu obrazovanja, zapoljavanja, kao i u organizaciji poslodavaca i organizacija civilnog drutva.

11

Specifini cilj 3: Omogueni podsticajni uslovi za razvoj preduzetnitva mladih

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za zapoljavanje, ministarstvo nadleno za privredu, ministarstvo nadleno za mlade, ministarstvo nadleno za obrazovanje

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Stvoren podsticajni okvir javnih politika koji definie preduzetnitvo mladih i njegovo okruenje.

Podrati usvajanje zakonskih i podzakonskih akata koji prepoznaju, olakavaju i podstiu preduzetnitvo mladih;

razviti mehanizame za finansijsku podrku mladima pri pokretanju biznisa, posebno finansiranjem start-ap

34 (Start-up), socijalnog i inovativnog preduzetnitva, kao i

zadrugarstva;

unaprediti i podrati omladinsko, ako i studentsko zadrugarstvo; omoguiti razvoj stimulativnih mera za preduzetnitvo mladih u prvim godinama

poslovanja;

obezbediti pojednostavljenje administrativnih i pravnih procedura za preduzetnitvo mladih u prvim godinama poslovanja;

razviti afirmativne mere namenjene mladim enama koje ele da postanu preduzetnice, posebno u manje razvijenim podrujima;

podrati razvoj i realizaciju podsticajnog i pravno ureenog modela za ulaganje privrednog sektora u preduzetnitvo mladih.

Postoje mehanizmi za sticanje preduzetnikih znanja i vetina i finansijske pismenosti u okviru obrazovanja.

Uvesti preduzetnike vetine i znanja i finansijsku pismenost u nastavne programe na svim nivoima formalnog obrazovanja;

razviti programe za sticanje preduzetnikih vetina i znanja i finansijske pismenosti u okviru nastavnih planova i programa;

podrati institucionalizovanje uenike kompanije kao praktinog vida uenja preduzetnitva;

pruiti podrku programima i servisima OCD koje podstiu sticanje preduzetnikih znanja i vetina i finansijske pismenosti mladih;

podrati uvoenje programa Pasoa preduzetnikih vetina na nacionalnom nivou.

Razvijeni odrivi programi podrke mladima koji se odluuju na samozapoljavanje. Podrati formiranje i rad centara za podrku razvoju biznisa pri univerzitetima; razviti saradnju za podrku razvoju biznisa mladih izmeu JLS, akreditovanih

regionalnih razvojnih agencija i centara za podrku razvoju biznisa; podrati razvoj internet savetovalita koja pomau i podstiu mlade da zaponu svoj

biznis;

pruiti podrku otvaranju lokalnih biznis inkubatora za pruanje biznis start-ap podrke i pruanje mentorske podrke kroz razliite modele meusektorske saradnje;

razviti programe podrke mladim enama koje se odluuju na samozapoljavanje u tradicionalno mukim biznis sektorima.

34Startup (start-ap) je kompanija ili organizacija stvorena s namerom da istrai repetitivne i prilagodljive poslovne modele Blank, S., 2012, Search versus Execute, preuzeto 2.12.2014.; dostupno preko linka http://steveblank.com/2012/03/05/search-versus-execute/. U naunoj, strunoj javnosti i poslovnoj praksi, ovaj termin podrazumeva novoosnovano preduzee (preduzee koje je zapoelo poslovanje).

12

Stvoreni su uslovi za razvoj socijalnog preduzetnitva mladih zasnovani na drutvenom razumevanju i podrci preduzetnitvu i inovativnosti.

Razviti mehanizme podrke mladima koji se bave inovacijama i istraivakim radom u preduzetnitvu;

podrati aktivnosti koje povezuju inovativnost, socijalno preduzetnitvo, drutveno odgovorno poslovanje i otvaranje socijalnih preduzea;

obezbediti razvoj preduzetnike kulture kod mladih, informisanja o primerima dobre prakse mladih preduzetnika i pozitivnog uticaja na drutvo i zajednicu.

Specifini problem: Nedostatak funkcionalnog, sveoobuhvatnog, kvalitetnog i odrivog sistema karijernog voenja i savetovanja mladih.

Specifini cilj 4: Razvijen funkcionalan i odriv sistem karijernog voenja i savetovanja mladih

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za obrazovanje, ministarstvo nadleno za mlade, ministarstvo nadleno za zapoljavanje

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Unapreen nacionalni okvir za KViS.

Podrati osnivanje Nacionalnog resursnog centra za KViS i razvoja mehanizama za upravljanje znanjem o KViS;

podrati aktivnosti upoznavanja mladih sa podrkom koju mogu dobiti u KViS; pruiti podrku osnivanju Nacionalnog foruma za KViS i uee u radu Evropske

mree politike celoivotnog voenja; razviti mehanizme za merenje efekata razliitih usluga KViS po zapoljivost mladih,

koji ukljuuje efekte na razliite kategorije mladih; podrati razvoj inovativnih alata, metoda i tehnika u oblasti KViS prilagoenih

potrebama mladih ena i mukaraca.

Razvijen mehanizam za kontinuirano sprovoenje i unapreivanje standarda i programa KViS mladih.

Unaprediti programe i metodologiju KViS za studente; obezbediti razvoj postojeih i stvaranje novih programa KViS za mlade u sistemu

srednjeg obrazovanja;

podrati unapreenje postojeih i razvoj novih programa KViS za nezaposlene mlade van sistema obrazovanja, kao i mlade iz osetljivih grupa;

unaprediti standarde KViS mladih.

Povean broj centara za KViS koji pruaju usluge mladima i lokalnih timova za KViS mladih.

Podrati osnivanje novih centara i timova za KViS pri kolama, fakultetima, univerzitetima, udruenjima koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;

razviti aktivnosti meusektorskih partnerstava na lokalnom nivou u cilju pruanja usluga KViS mladima;

pruiti podrku uspostavljanju lokalnih timova koji pruaju usluge KViS mladima iz osetljivih drutvenih grupa.

13

Kontinuirana primena programa, standarda i usluga KViS u okviru obrazovnih institucija.

Podrati primenu programa i metodologije KViS za studente u Srbiji, uz korienje uspostavljenih standarda KViS;

obezbediti primenu programa KViS za mlade u sistemu srednjeg obrazovanja, uz korienje uspostavljenih standarda KViS;

obezbediti sprovoenje godinje evaluacije programa i metodolije KViS za mlade u sistemu srednjeg i visokog obrazovanja;

podrati obuke i kontinuirano usavravanje nastavnika i strunih saradnika za pruanje usluga KViS.

Obezbeena je kontinuirana primena programa, standarda i usluga KViS van obrazovnih institucija.

Podrati aktivnosti KViS za nezaposlene mlade van sistema obrazovanja, kao i mlade iz osetljivih grupa, uz korienje uspostavljenih standarda KViS;

obezbediti podrku za programe KZM za karijerno informisanje mladih na lokalnom nivou;

podrati primenu programa karijernog voenja i savetovanja OCD koje sprovede iste programe;

omoguiti obuke i kontinuirano usavravanje predstavnika KZM za pruanje usluga KViS za mlade.

4.2. Obrazovanje, vaspitanje i obuka mladih

Sistem obrazovanja je sloeni niz procesa koji utiu na veliki deo ukupne populacije. Ako se uzmu u obzir podaci da je na poetku kolske 2013/14. godine evidentirano preko 1.200.000 osoba koje uestvuju u nekom obliku formalnog obrazovanja, zatim broj zaposlenih u sektoru obrazovanja u 2013. godini, koji iznosi 148.841, i ako se na to doda

broj onih koji uestvuju u neformalnom obrazovanju35, kao i broj roditelja i staratelja onih koji su korisnici usluga sistema obrazovanja, videemo da je to sistem koji je u neposrednoj ili posrednoj vezi sa skoro svakim stanovnikom Srbije.

Pored sticanja kvalifikacije, osnovni cilj obrazovanja je sticanje kvalitetnih znanja,

vetina i stavova za lino ostvarenje i razvoj, inkluziju i zaposlenje i sticanje i razvijanje osnovnih kompetencija

36. Ipak, rezultati postignua uenika na PISA37 testiranju pokazuju da

su rezultati uenika iz Republike Srbije znaajno nii u odnosu na OECD38 prosek, kao i u odnosu na druge evropske zemlje (osim Bugarske i Rumunije)

39. Analiza rezultata zavrnog

ispita40

, koji se sprovodi na kraju osnovnog obrazovanja, pokazuje da su u 2014. godini

uenici osnovnih kola u vie od polovine okruga41 imali ispodprosena postignua na sva tri

35 Definicija pojma neformalno obrazovanje odraslih definisana je Zakonom o obrazovanju odraslih (Slubeni glasnik RS, broj 55/2013). U tekstu NSM neformalno obrazovanje oznaava svaki organizovani oblik uenja sa jasno postavljenim ciljevima i ishodima uenja, koji se odvija van obrazovnih institucija. 36 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, (Slubeni glasnik RS, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013). 37 PISA Programme for International Student Assessment (Meunarodni program procene uenikih postignua). 38 OECD The Organisation for Economic Cooperation and Development (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj). 39 Vlada Republike Srbije, 2014, Drugi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji, (preuzeto 02.12.2014; dostupno preko linka http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/. 40 Zavrnim ispitom procenjuje se stepen ostvarenosti optih i posebnih standarda postignua, odnosno obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja i vaspitanja. 41 Prema administrativnoj podeli Republika Srbija ima 29 okruga i Region Beograda koji ima status posebne teritorijalne jedinice u Srbiji. U Izetaju se nalazi podela na 31 region jer je Raki podeljen na dva plus Beograd.

14

testa, dok se u oko treini okruga postiu rezultati na nivou prosenih42. Loa postignua uenika otvorila su pitanje nastavnikih kompetencija i pozicije nastavnike profesije

uopte43, vaspitnog i pedagoko psiholoko didaktiko metodikog pristupa u obrazovanju i prilagoenosti sadraja nastavnih i vannastavnih aktivnosti potrebama mladih.

Usvajanjem Zakona o obrazovanju odraslih44

uinjen je znaajan napredak u stvaranju uslova za priznavanje prethodnog uenja steenog kroz neformalno obrazovanje i informalno uenje. Meutim, jo uvek nije usvojen standard kvalifikacija i standardi strunih i kljunih kompetencija, to onemoguava praktinu primenu priznavanja prethodnog uenja. Takoe, Zakon o obrazovanju odraslih ne prepoznaje specifinost neformalnih obrazovnih programa u omladinskom sektoru koji nisu usmereni na sticanje odreene kvalifikacije i struno osposobljavanje. Omladinski programi usmereni su na sticanje kompetencija mladih. Vaan je proces, ali pre svega ishod procesa uenja, postojanje fleksibilnosti u realizaciji programa u skladu sa potrebama uesnika i irok spektar aktivnosti koje nisu samo obuke i treninzi45.

U kontekstu neformalnog obrazovanja od sutinske vanosti za mlade je priznavanje kompetencija steenih kroz omladinski rad. Postoji inicijativa da se kvalifikacije steene u omladinskom radu definiu kroz Nacionalni okvir kvalifikacija46(u daljem tekstu: NOK). Kompetencije koje se stiu u neformalnom obrazovanju kroz omladinski rad znaajne su za zapoljivost mladih, jer upravo te kompetencije poslodavci trae prilikom zapoljavanja. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu duine uea i frekvencije uea u programima neformalnog obrazovanja u omladinskom radu i stepena i obima steenih kompetencija mladih

47.

Prevremeno naputanje obrazovanja i osipanje uenika i studenata jo jedan je od velikih izazova sa kojima se suoava sistem obrazovanja Republike Srbije. Broj mladih

uzrasta 15 24, iz NEET kategorije, u 2012. godini iznosio je 25,1%, dok je taj broj na nivou zemalja EU iznosio 13%. Prema Popisu stanovnitva iz 2011. godine, u Republici Srbiji je 2% stanovnika starijih od deset godina nepismeno (ena je pet puta vie, nego mukaraca), 11% stanovnitva starijeg od 15 godina ima nepotpuno osnovno obrazovanje, 20,8% samo osnovno i 48,9% stanovnitva srednje obrazovanje. Samo 16,2% stanovnitva ima zavreno vie ili visoko obrazovanje. Dostupnost obrazovanja u velikoj meri je smanjena mladima iz osetljivih drutvenih grupa. U kategoriji osoba sa invaliditetom 53,3% uzrasta iznad 15 godina ima zavreno osnovno obrazovanje ili nepotpunu osnovnu kolu, dok svega 6,6% ima zavreno vie ili visoko obrazovanje.

Kada je re o pripadnicima romske nacionalne zajednice, ukupno 87% ima osnovno ili nie obrazovanje, a manje od 1% ima vie i visoko obrazovanje48. Kada se osvrnemo na podatke razvrstane po polu, uoiemo da ene ine veinu (81%) od ukupnog broja osoba bez

42 Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, 2014, Izvetaj o realizaciji i rezultatima zavrnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja u kolskoj 2013/2014. godini, preuzeto 02.12.2014.godine; dostupno preko linka http://www.ceo.edu.rs/images/stories/IzvestajiZI/Izvestaj%20o%20rezultatima%20ZI%20final.pdf. 43Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (Slubeni glasnik RS, broj 107/2012). 44 Zakon o obrazovanju odraslih (Slubeni glasnik RS, broj 55/2013). 45 Markovi, D., 2008, Kojim putem?Prepoznavanje neformalnog obrazovanja/uenja u omladinskom sektoru u Srbiji; preuzeto 02.12.2014. godine; dostupno preko linka http://www.hajdeda.org.rs/08_download/Kojim%20putem%20-

20prepoznavanje%20neformalnog%20obrazovanja%20u%20omladinskom%20sektoru%20u%20Srbiji.pdf. 46 Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji bi trebalo da bude instrument kojim se ureuju pitanja kvalifikacija potrebnih tritu radne snage i predstavlja osnovu za primenu koncepta celoivotnog uenja. Zakljuno sa 1.12.2014. godine, NOK nije usvojen. 47 Markovi, D. Digurski, S., 2014, Istraivanje: Uticaj neformalnog obrazovanja u omladinskom radu na sticanje kompetencija za bolju zapoljivost mladih, Nacionalna asocijacija praktiara/ki omladinskog rada, preuzeto 02.12.2014. godine; dostupno preko linka http://www.napor.net/images/pdf/istraivanje%20uticaj_nfouor_na_zapoljivos_mladih.pdf. 48 Vlada Republike Srbije, 2014, Drugi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji, preuzeto 02.12.2014; dostupno preko linka http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/.

15

kole, a isto tako i veinu diplomiranih osoba (kolska 2012/2013. godina 53%). Osobe mukog pola manje upisuju studije prvog stepena (45% upisanih studenata), a jo manje master studije (39.5%)

49. Rodna nejednakost ogleda se u segregaciji obrazovnih profila, gde i

dalje preovlauje tradicionalna podela na muka i enska zanimanja. Na fakultetima humanistikih nauka i umetnikim fakultetima preovlauju studentkinje sa priblino 65%, na medicinskim fakultetima broj je izjednaen na oko 50%, dok na tehnikim fakultetima studentkinje uestvuju sa jedva oko 25%. U informacionokomunikacionim tehnologijama ene ine 25% specijalista. Tradicionalizam u odnosu na rodne uloge uslovljava veu tehniku nepismenost ena, to ih kasnije dodatno dovodi u nejednak poloaj na tritu rada

50.

Svakako ne treba ispustiti iz vida i injenicu da ni nadareni i talentovani mladi nisu u dovoljnoj meri podstaknuti da razvijaju svoje potencijale. Znaajan napredak uinjen je osnivanjem Fonda za mlade talente koji na godinjem nivou stipendira oko 2.000 uenika i studenata. Poseban problem nastaje kada diplomci treba da se zaposle, o emu svedoi duina ekanja na posao. Na posao izmeu dve i etiri godine eka 18,5% osoba sa visokim obrazovanjem, a isti period u traenju posla provede i 15,6% osoba sa zavrenom srednjom kolom51. Veliki broj mladih sa visokim obrazovanjem napustio je zemlju ili eli da je napusti, i zbog toga je zadatak ove strategije da pronae nain da mlade ljude motivie da se profesionalno i lino usavravaju i svoja znanja i vetine uloe u drutveni, ekonomski i kulturni napredak zemlje.

STRATEKI CILJ Unapreen kvalitet i mogunosti za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i inovativnosti mladih

Specifini problem: Struna znanja i transverzalne vetine mladih i postojei obrazovni profili nisu u skladu sa linim i drutvenim potrebama.

Specifini cilj 1: Obezbeeni su uslovi za razvoj kreativnosti, inovativnosti i inicijative mladih i sticanje kompetencija u okviru celoivotnog uenja

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za obrazovanje, ministarstvo nadleno za mlade

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:

Unapreene su vaspitne i pedagoko psiholoko didaktiko metodike kompetencije nastavnika i strunih saradnika u radu sa mladima.

Inicirati izmene propisa tako da udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti mogu da podnose na akreditaciju programe stalnog strunog usavravanja nastavnika i strunih saradnika;

49 Republiki zavod za statistiku, statistika obrazovanja, 2014. godina, dostupno preko linka http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/. 50 Minstarstvo za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja, 2014, Jednake mogunosti. ene i upotreba IKT tehnologija. 51 Republiki zavod za statistiku, 2013, Anketa o radnoj snazi, Bilten 578, preuzeto 02.12.2014. godine; dostupno preko linka http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/35/41/SB-578_ARS_2013-SAJT.pdf.

16

podstai i podrati udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti da razviju i podnose na akreditaciju programe stalnog strunog usavravanja nastavnika i strunih saradnika;

osnaiti predstavnika tela uenika i studenata za aktivno uee u razvoju i primeni metodologije i sistema merenja efekata strunog usavravanja nastavnika i strunih saradnika;

koristiti rezultate TALIS52 istraivanja u procesu kreiranja politika strunog usavravanja nastavnika;

podrati inicijative za uspostavljanje programa i uvoenje obavezne obuke akademskog osoblja za razvoj profesionalnih kompetencija u radu sa studentima.

Obezbeeno je kontinuirano unapreenje nastave i vannastavnih aktivnosti kroz saradnju obrazovnih ustanova i SOP.

Podrati aktivno uee predstavnikih tela uenika i studenata u razvoju programa rada kole i studijskih programa;

uspostaviti i podrati mehanizam saradnje udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM sa obrazovnim institucijama pri izvoenju nastavnih programa;

razviti mehanizme saradnje i razmene iskustava predstavnikih tela uenika i studenata, drugih udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;

omoguiti razmenu iskustava u radu sa mladima izmeu obrazovnih ustanova i OCD na domaem i meunarodnom nivou;

podrati programe koji promoviu solidarnost, razumevanje, toleranciju, rodnu ravnopravnost i principe inkluzivnog drutva u okviru vannastavne aktivnosti.

Afirmisan je sistem celoivotnog uenja i priznavanja prethodnog uenja i prepoznate su specifinosti neformalnih obrazovnih programa u omladinskom sektoru.

Podrati uee SOP u afirmisanju koncepta celoivotnog uenja; inicirati izmenu propisa za obezbeivanje uee predstavnika mladih prilikom

definisanja modela priznavanja prethodnog uenja i razvoja i primene standarda rada u neformalnom obrazovanju;

informisati mlade o proceduri priznavanja prethodnog uenja; podrati aktivnosti prepoznavanja specifinosti neformalnih obrazovnih programa u

omladinskom sektoru koji nisu usmereni na sticanje odreene kvalifikacije i struno osposobljavanje;

podrati razvoj neformalnih obrazovnih programa u omladinskom sektoru, koji nisu iskljuivo obuke i treninzi.

Specifini problem: Omladinski rad nije sistemski prepoznat, priznat i podran.

Specifini cilj 2: Unapreen je kvalitet i dostupnost omladinskog rada i obezbeeno njegovo prepoznavanje

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za mlade, ministarstvo nadleno za obrazovanje

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:

52 TALIS Teaching and Learning International Survey (Meunarodno istraivanje o predavanju i uenju). Istraivanje serealizuje pod pokroviteljstvom OECD-a, a sa ciljem utvrivanja uslova u kojima rade nastavnici kako bi se obezbedila efikasnija nastava i uenje u kolama, link http://talissrbija.org/tag/istrazivanje/.

17

Unapreen kvalitet programa omladinskog rada i kapaciteti pruaoca usluga omladinskog rada.

Podrati istraivanja o potrebama mladih; obezbediti kontinuirano unapreivanje i razvoj novih programa u skladu sa potrebama

mladih i drutva; obezbediti kontinuirano praenje efekata realizacije programa omladinskog rada u

skladu sa razvijenim standardima za osiguranje kvaliteta.

Obezbeeno je prepoznavanje i priznavanje omladinskog rada kao usluge koja doprinosi unapreenju poloaja mladih.

Podrati aktivnosti profesionalizacije delatnosti omladinskog rada kroz formalno i neformalno obrazovanje u skladu sa standardima zanimanja omladinskog rada;

kreirati mehanizam za priznavanje kompetencija steenih kroz omladinski rad i prepoznavanje zanimanja omladinskog rada kroz NOK i Klasifikaciju zanimanja;

utvrditi potrebe za razvoj usluga omladinskog rada na lokalnom nivou i zapoljavanje omladinskih radnika.

Specifini problem: Postoji neravnopravnost u pristupu obrazovanju koja dovodi do naputanja kolovanja i neposedovanja priznatih kompetencija.

Specifini cilj 3: Unapreene su mogunosti ravnopravnog pristupa obrazovanju za sve i podrka mladima iz osetljivih drutvenih grupa

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za obrazovanje, ministarstvo nadleno za mlade

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Razvijeni i primenjeni programi preventivnog delovanja radi smanjivanja broja mladih koji

prevremeno naputaju kolovanje. Razviti programe prevencije ranog naputanja kolovanja i prepoznavanja mladih u

riziku od naputanja kolovanja; uspostaviti sistem praenja uzroka i obima prevremenog naputanja obrazovanja i

efekata preduzetih mera na smanjenje stope naputanja; podrati programe za osnaivanje predstavnikih tela uenika i studenata za pruanje

vrnjake podrke mladima u riziku od naputanja kolovanja; podrati programe predstavnikih tela uenika i studenata, udruenja koje sprovode

omladinske aktivnosti za senzibilizaciju nastavnika za preventivni rad i motivisanje

mladih u riziku od naputanja kolovanja; podrati udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM u pruanju podrke

mladima u riziku od naputanja kolovanja.

Unapreeni mehanizmi praktine podrke mladima iz osetljivih grupa za obrazovanje u skladu sa njihovim potrebama.

Podrati programe za obuku nastavnika i strunih saradnika za prilagoavanje potrebama mladih iz osetljivih drutvenih grupa u skladu sa inkluzivnim principima u obrazovanju;

podrati programe senzibilizacije nastavnika i roditelja za promenu kulturolokih matrica koje nameu limitirajue rodne uloge;

18

podrati programe podrke u ispunjavanju svih aspekata pristupanosti (fizika, sadrajna, finansijska) i prilagoenosti obrazovanja u skladu sa vaeim propisima i preporukama;

razviti mreu vrnjake podrke (mentorstvo, vrnjaka asistencija) obrazovanju mladih iz osetljivih grupa;

unaprediti programe podsticajnih mera i mehanizme primene za ukljuivanje i uspean nastavak kolovanja mladih iz osetljivih grupa uvaavajui socijalnu dimenziju.

Razvijeni mehanizmi podrke mladima koji su napustili obrazovanje da se vrate u sistem obrazovanja i steknu kvalifikaciju.

Podrati razvoj podsticajnih mera za povratak i ukljuivanje u obrazovanje mladih koji nisu u sistemu ili su napustili obrazovni sistem;

razviti nove i unaprediti postojee programe podrke mladih iz osetljivih grupa koji su napustili obrazovanje da se vrate u proces obrazovanja;

podrati uspostavljanje programa uenja na daljinu i drugih savremenih metoda za poveanje obuhvata mladih koji su napustili ili nisu bili ukljueni u formalno obrazovanje;

unaprediti regulativni okvir u visokom obrazovanju koji obezbeuje podsticaj za prilagoavanje nastave kolovanju studenata uz rad, roditeljstvo, itd.;

razvijati programe podrke za nastavak kolovanja mladim roditeljima, posebno mladim majkama.

Specifini problem: Nadareni i talentovani mladi nisu dovoljno prepoznati i podrani u obrazovanju, usavravanju i zapoljavanju.

Specifini cilj 4: Omogueno prepoznavanje i obezbeena podrka razvoju potencijala nadarenih i talentovanih mladih

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za mlade, ministarstvo nadleno za obrazovanje

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Prepoznati i podrati nadarene i talentovane uenike, studente i mlade u razvoju linih interesovanja i potencijala.

Podrati razvoj sistema za identifikaciju nadarenih i talentovanih uenika i studenata i adekvatne mehanizme podrke u nerazvijenim, siromanim devastiranim podrujima;

razviti i unaprediti programe podrke strunog razvoja i usavravanja koji omoguavaju nadarenim i talentovanim uenicima i studentima razvoj interesovanja, kreativnosti i inovativnosti;

podrati uee talentovanih i nadarenih uenika i studenata u postojeim i podrati

razvoj novih naunih, kulturnih, sportskih, tehnikotehnolokih i drugih aktivnosti; obezbediti bolju prilagoenost nastave individualnim potrebama nadarenih i

talentovanih uenika i studenata;

19

podrati razvoj vannastavnih aktivnosti saradnjom sa naunim, kulturnim, sportskim, tehnikotehnolokim i drugim institucijama koje pruaju razvojne mogunosti mladima.

Obezbeena je podrka obrazovanju, usavravanju, zapoljavanju i vrednovanju postignua nadarenih i talentovanih uenika i studenata.

Omoguiti nagraivanje i stipendiranje mladih talenata kroz dalji rad Fonda za mlade talente Republike Srbije i unapreenje drugih naina stipendiranja i nagraivanja;

razvijeni programi promocije i podrke obrazovanja mladih ena u tehnikim i prirodnim naukama;

omoguiti kontinuiranu podrku i subvencionisanje istraivakog rada mladih talenata;

uspostaviti kontinuiranu saradnju SOP sa privatnim i javnim sektorom u cilju profesionalnog razvoja, zapoljavanja i samozapoljavanja mladih talenata;

unaprediti naine procene znanja mladih, kako bi se omoguilo vrednovanje vrhunskih postignua u uenju.

4.3. Aktivizam i aktivno uee mladih

Stvaranje pravnog i politikog okvira koji stimulie uee i aktivizam mladih mogue je jedino uz kreiranje razliitih, efikasnih mehanizama koji e omoguiti njihovo aktivno uee u javnim politikama. Mehanizmi kojima e se to uraditi moraju biti proaktivni i odgovarati potrebama mladih. Ukljuivanje mladih u razvoj politika za mlade, realizaciju razliitih razvojnih projekata, izradu lokalnih stratekih dokumenata, rad radnih grupa, donoenju odluka, samo su neki od efikasnih mehanizama kojima se moe poveati njihovo angaovanje u bitne drutvene tokove. Od posebnog je znaaja ukljuivanje mladih u razvoj politika za mlade, jer se time osigurava kvalitetan odgovor na sve njihove potrebe, ali mora

se imati u vidu da se aktivizam mladih najbolje razvija i jaa kroz grupe kakve su OCD, udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti, KZM i sl.

Udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti, bez svake sumnje, vre bitnu drutvenu i politiku funkciju, ali i pored toga ne postoji podsticajna sredina za razvoj omladinskog civilnog sektora, kao ni povoljna sredina za promociju i zatitu graanskog prostora mladih. Naime, kapaciteti SOP su nedovoljno razvijeni, te s toga treba intenzivno

raditi na njima, kako bi se poveao i aktivizam mladih. Podizanje kapaciteta, s druge strane, iziskuje izvesno finansiranje, to krovne organizacije mladih nisu u mogunosti da obezbede i time se ceo ovaj proces oteava.

Razliiti vidovi dravnih programa koji omoguavaju ovu vrstu podrke veoma su znaajni i verovatno i najbitniji nain za jaanje kapaciteta mladih. Razliiti vidovi karijernog savetovanja, neformalnog obrazovanja, trening za trenere, sticanje vetina i znanja, samo su neki od vidova kojima se ovo moe postii, a samim tim i aktivno uee mladih i njihovo osnaivanje u reavanju zaista bitnih drutvenih pitanja. Sve ovo je veoma znaajno, jer se omoguava da mladi mogu da preuzmu vitalnu ulogu, kako u sopstvenom, tako i u razvoju svoje zajednice.

Zakon o volontiranju je usvojen 2010. godine, ali ono to se u praksi pokazalo je da ne omoguava oekivano promovisanje i stimulisanje kulture volontiranja. Da bi se postigao efektivni zakonski okvir za volontiranje, neophodno je da ga, pored Zakona o volontiranju,

20

ine i drugi zakoni, kao to si Zakon o udruenjima, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, ali i neki sektorski zakoni (kultura, socijalna politika,

mladi i dr.).

Volonterizam jeste i uvek treba da bude osnova civilnog drutva, i kao takav treba da bude podstican u drutvu, a posebno kod mladih. Volontiranje treba promovisati kao neto to zajednikim zalaganjem donosi dobrobit celokupnom drutvu, kao neto to e omoguiti da se stvari pokrenu i okrenu. Do nepovoljnih uslova za volontiranje dovelo je slabije

interesovanje mladih za ovaj vid angaovanja, odnosno njihov nedostatak slobodnog vremena usled poveanja obaveza. Meutim, sa druge strane, mladi su tehnoloki veoma obrazovani, to u mnogome moe pomoi volonterskim servisima u kvalitetnijem pruanju usluga, voenju razliitih kampanja preko interneta, irenju ideja i mobilizaciji drutva, tako da i to moe biti jedan od bitnih naina ukljuivanja mladih u volontiranje. Za unapreenje volonterizma je bitno i umreavanje volonterskih organizacija, jaanje njihovih kapaciteta, ali i uticanje na promenu generalnog stava javnosti o volonterizmu samo kao servisu za pruanje usluga.

Nedovoljna ukljuenost mladih u aktivnosti u vezi sa zatitom ivotne sredine, kao i u donoenje odluka u ovoj oblasti, proizilazi iz injenice da ne postoji dovoljan broj informacija o nainima na koje to mogu da urade. Meutim, nedostatak informacija nije jedini problem koji dovodi do toga. Nedovoljno povezivanje izmeu sektora zatite ivotne sredine, zdravlja i obrazovanja, problem siromatva i izostanak multidisciplinarnog pristupa svakako doprinose uveanju ovog problema. Uee mladih u programima obrazovanja stanovnitva i podizanja javne svesti o znaaju zatite ivotne sredine je nedovoljno, jer ne postoje dovoljno razvijeni mehanizmi za uee graana u odluivanju o problemima povezanim sa ovom oblau. Jedan od veoma pouzdanih mehanizama za ukljuivanje mladih u pitanja u vezi sa za zatitom ivotne sredine svakako je edukacija.

Prirodne nepogode, saobraajne nesree, proizvodnja i korienje opasnih materija, zagaanje vazduha, vode i zemljita, ukazuju na potrebu edukacije mladih da prepoznaju rizike po zdravlje u ivotnoj sredini, kako bi se preduzele mere i aktivnosti za njihovo otklanjanje ili prevazilaenje. Sa druge strane, poveanje nivoa informisanosti i njihovog znanja o problemima ivotne sredine omoguie njihovo vee ukljuivanje u identifikovanje i traenje mogueg reenja za ove drutveno veoma bitne i kompleksne probleme.

STRATEKI CILJ Unapreeno aktivno uee mladih ena i mukaraca u drutvu

Specifini problem: Pravni i politiki okvir ne podstie i ne stimulie uee i aktivizam mladih, jer ne stvara adekvatne uslove za ostvarivanje omladinskog uea i aktivizma. Ne postoje efikasni mehanizmi za integrisanje omladinskih perspektiva u javne politike i uee mladih.

Specifini cilj 1: Unapreen je pravni i politiki okvir ukljuivanja perspektive mladih ena i mukaraca i uee mladih u procesima donoenja odluka i razvoju politika za mlade

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za mlade

21

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Organizacije i institucije prepoznaju mlade i razliite kategorije mladih kao posebnu grupu sa svojim pravima i potrebama.

Izraditi sveobuhvatnu analizu pravnog i politikog okvira i prakse za uee i aktivizam mladih na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou;

definisati zakonsku obavezu svih institucionalnih aktera da u razvoj svojih politika uvrste perspektive mladih i predstavnike mladih;

formulisati kriterijume za rodno osetljivo praenje razvoja politika u kojima su uvrtene perspektive mladih i predstavnici mladih;

obezbediti adekvatnu zastupljenost (procenat mesta) i nivo uea mladih, kako bi se postigla ravnopravnost mladih u procesima i telima;

izvriti izmene i dopune ZOM-a, kako bi se unapredilo pravno prepoznavanje mladih i ukljuivanje perspektive mladih u razvoj javnih politika.

Organizacije i institucije kreiraju svoju politiku i posebne planove uzimajui u obzir perspektive mladih i ukljuujui mlade.

Podrati funkcionalno i aktivno ukljuivanje predstavnika mladih u rad i odluivanje javnih institucija i organizacija na ravnopravnoj osnovi;

razviti smernice za omladinsko i rodno odgovorno budetiranje na svim nivoima; razviti standarde i mehanizme izbora mladih za uee u procesima donoenja odluka

i razvoja politika, ukljuujui afirmativne mere za uee manje zastupljenog pola; razviti i primeniti mehanizam strukturiranog dijaloga po meunarodnim standardima; obezbediti adekvatnu zastupljenost i nivo uea mladih kako bi se postigla

ravnopravnost u procesima i telima.

JLS kreiraju politiku za mlade na osnovu realnih potreba mladih na lokalnom nivou i

dostupnih resursa za rad sa mladima.

Razviti smernice za SOP na lokalnom nivou za ukljuivanje perspektive mladih koje sadre i rodnu perspektivu i perspektivu osetljivih grupa mladih u razvojne procese i politike;

podrati izradu, realizaciju, praenje i evaluaciju LAP uz aktivno uee mladih u procesima i odlukama;

ukljuiti mlade mukarce i ene na ravnopravnoj osnovi u proces razvoja, implementacije, praenja i evaluacije LAP;

unaprediti smernice za ulogu, nadlenosti i pravni status KZM i kompetencije osoba koje rukovode KZM.

Specifini problem: SOP nemaju dovoljno razvijene i izgraene kapacitete za implementaciju i praenje omladinske politike. Udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti nemaju uslove koji omoguavaju kontinuiran rad i razvoj programa sa mladima i prilagoen i podran sistem komunikacije sa mladima.

Specifini cilj 2: Uspostavljeni su uslovi za izgradnju kapaciteta i sinergiju u radu SOP i odrivi razvoj i ukljuivanje veeg broja udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za mlade

22

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Razvijen mehanizam koordinacije procesa i izgradnje kapaciteta SOP za realizaciju NSM.

Utvrditi sve SOP koji doprinose realizaciji NSM; definisati uloge i precizirati odgovornosti u procesu realizacije NSM; unaprediti administrativne i operativne kapacitete nadlenog ministarstva za

sprovoenje NSM; razviti programe obuke SOP za razvoj i realizaciju omladinske politike i NSM; obezbediti razvoj kapaciteta SOP za praenje i izvetavanje o realizaciji NSM; podrati razvoj kapaciteta mladih da kao izabrani predstavnici mladih, uestvuju u

procesima razvoja politika i donoenju odluka, na svim nivoima i meunarodnom nivou;

obezbediti razvoj i realizaciju Agendi za mlade53 u okviru ministarstava kojima se definiu aktivnosti koje ministarstva realizuju za mlade;

podrati izmenu ZOM kojom bi se obezbedilo redovno izvetavanje Saveta za mlade i javnosti o napretku u sprovoenju NSM i Agendi za mlade;

razviti tematsko godinje planiranje realizacije ciljeva NSM, kojim bi se odreena tema stavila u fokus javnosti i postigla sinergija u radu;

utvrditi usluge dostupne mladima na lokalnom nivou koje pruaju institucije i organizacije, i obezbediti podrku za razvoj, standardizovanje i odrivo finansiranje postojeih i stvaranje novih, uz obezbeenu koordinaciju i sinergiju.

Obezbeena je podrka odrivom razvoju udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti. Obezbediti redovno administrativno i programsko finasiranje rada i razvoja

reprezentativnih saveza mladih;

omoguiti korienje javnih prostora udruenjima koja sprovode omladinske aktivnosti za realizaciju programa za mlade;

utvrditi postojanje svih javnih prostora za mlade (omladinska imovina) i staviti ih u funkciju mladih;

podrati aktivnosti razvoja i primene planova za razvoj demokratskih procedura u udruenjima koje sprovode omladinske aktivnosti i svrishodno ukljuivanje u rad i napredovanje novih lanova.

Uspostavljena je kontinuirana podrka programima za sprovoenje aktivnosti ukljuivanja mladih u drutvo.

Omoguiti kontinuirano finansiranje programa udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti koji doprinose razvoju drutva i omoguavaju aktivno uee mladih;

podrati programe za razvoj znanja i vetina omladinskih aktivista za efektivan doprinos drutvu kroz rad postojeih udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti;

podrati aktivno ukljuivanje mladih iz osetljivih grupa u rad udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i razvoj njihovih kompetencija;

obezbediti podrku predstavnikim telima uenika i studenata u razvoju kompetencija lanova i poveanje broja uenika ili studenata koji uestvuju u aktivnostima predstavnikih tela;

podrati aktivnosti KZM usmerenih na ukljuivanje mladih u drutvo; podrati aktivnosti motivisanja i razvoja kapaciteta za ukljuivanje mladih ena i

mukaraca u rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina;

53 Agenda za mlade treba da bude planski dokument za rad sa mladima i za mlade u okviru ministarstava i institucija, ustanova i organizacija razvijenih na osnovu NSM i akcionog plana NSM i usklaenih sa mandatom, ulogom i vrstom podrke koja se prua mladima.

23

podrati programe motivisanja mladih ena i mukaraca za uee u politikom ivotu i izbornim procesima.

Izgraen je mehanizam podrke i motivacije SOP za saradnju i umreavanje i zajednike aktivnosti.

Obezbediti podrku razvoju programa koji se realizuju u partnerstvu izmeu udruenja koje sprovode omladinske aktivnosti i u partnerstvu sa KZM;

podrati programe koji omoguavaju umreavanje SOP i udruivanje napora (sinergiju) na razliitim nivoima i temama;

razviti smernice i podrati aktivnosti razmene iskustava, prenosa znanja i vrnjake edukacije u okviru i izmeu udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti;

podrati ukljuivanje i lanstvo udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti u meunarodnim organizacijama, uee u meunarodnim skupovima, procesima i telima;

podrati razvoj i realizaciju projekata meunarodne saradnje.

Unapreeni su i inovirani pristupi i komunikacija udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti sa mladima.

Izvriti istraivanje i analizu naina na koji udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti ukljuuju nove lanove i aktiviste, i podsticajnih faktora koji mlade motiviu na ukljuivanje u aktivnosti i rad udruenja, koja ukljuuje rodnu perspektivu;

razviti smernice za inovativne naine ukljuivanja mladih i motivisanje za aktivno uee, koje ukljuuje rodnu perspektivu i podsticajne mere za osetljive grupe mladih;

podrati razvoj novih naina komunikacije i kanala komunikacije udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti sa mladima, sa ciljem ukljuivanja novih aktivista i lanova.

Specifini problem: Nepovoljno je okruenje za volontiranje na koje utie lo institucionalni okvir, nepostojanje strategije i plana implementacije Zakona o volontiranju i podrka volonterskim akcijama.

Specifini cilj 3: Unapreeni uslovi za volontiranje meu mladima i za mlade

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za mlade

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Obezbeena podsticajna sredina i podrka za razvoj volonterskih aktivnosti i volontiranje mladih.

Podrati volonterske aktivnosti udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti, KZM i neformalnih omladinskih grupa;

podrati ukljuivanje mladih volontera u kratkorone i dugorone volonterske programe;

podsticati obrazovne, kulturne i sportske ustanove da prepoznaju, podre i vrednuju volontiranje mladih;

uspostaviti sistem za prepoznavanje i priznavanje vetina steenih volontiranjem pri zapoljavanju i pratiti njegovu efikasnost;

24

podsticati meugeneracijsku saradnju i ukljuivanje mladih iz osetljivih grupa kroz volonterske programe, projekte i inicijative;

podrati programe volontiranja u vanrednim situacijama.

Volontiranje mladih je prepoznato i podrano u razvoju. Podrati formulisanje politike volontiranja na nacionalnom nivou, unapreenje

zakonskog okvira za volontiranje i razvoj standarda volonterskog rada;

ukljuiti programe volontiranja u nacionalne i lokalne planove razvoja, kao i u planove reavanja vanrednih situacija;

podrati SOP da razumeju pravne obaveze i unaprede zatitu volontera i korisnika volontiranja;

podrati umreavanje volonterskih centara i servisa u okviru udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;

razviti rodno osetljive kriterijume za izvetavanje i merenje efekata volontiranja; podrati programe koji promoviu volontiranje kao drutveno korisnu aktivnost.

Osnaena udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM za sprovoenje volonterskih programa i projekata.

Obezbediti primenu standarda volonterskog rada u aktivnostima udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;

podrati obuke za udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM o volonterskom menadmentu;

podrati razvoj i rad volonterskih servisa u okviru udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM;

podrati redovne, rodno osetljive evaluacije programa volontiranja u okviru udruenja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM.

Specifini problem: Mladi su nedovoljno ukljueni u aktivnosti i donoenje odluka u oblasti ivotne sredine.

Specifini cilj 4: Poveano je uee mladih u zatiti ivotne sredine i odrivog razvoja

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za mlade, ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Unapreene su mogunosti mladih za uee u procesima i odlukama o ivotnoj sredini i odrivom razvoju.

Unaprediti dostupnost informacija o stanju ivotne sredine mladima u saradnji sa SOP;

podrati uspostavljanje saradnje izmeu mladih i tela JLS nadlenog za zatitu ivotne sredine, ukljuivanje mladih u osnivanje i rad zelenih saveta i izradu lokalnih ekolokih akcionih planova;

podrati ukljuivanje mladih u konsultativne procese u oblasti zatite ivotne sredine i razvoj smernica za praenje procene uticaja na ivotnu sredinu.

Obezbeena je multisektorska podrka programima zatite ivotne sredine i odrivog razvoja koje realizuju SOP.

25

Podrati osnivanje fondova za ivotnu sredinu koji bi izdvajali deo sredstava za aktivnosti mladih na zatiti i unapreenju ivotne sredine;

podrati koordinaciju aktivnosti privrednog sektora u pravcu izdvajanja sredstava za omladinske programe u oblasti zatite ivotne sredine;

podrati subvencionisanje omladinskih preduzetnikih ideja sa komponentom zatite ivotne sredine kroz promociju obnovljivih izvora energije, ekoturizma i drugih oblika zelene ekonomije;

podrati aktivnosti zatite ivotne sredine koje realizuju SOP i ukljuivanje mladih u realizaciju programa zatite ivotne sredine i odrivog razvoja koje sprovode meunarodne organizacije.

4.4. Zdravlje i blagostanje mladih

Bolesti zavisnosti imaju hronian tok i dovode do tekih poremeaja psihikog i

telesnog zdravlja mladih, odnosno ugroavaju ili zaustavljaju njihov pravilan psihofiziki razvoj. Sve ee do prvog uzimanja droge dolazi u uzrastu od 11 do 13 godina. Inicijalne supstance su najee duvan, alkohol, kanabinoidi, sedativi, pojedinano ili u kombinaciji, ali to mogu biti i opioidi (posebno kod devojaka) i amfetamini. Ukupno 64,5% stanovnika Srbije

je u toku svog ivota puilo cigarete. Upotreba ilegalnih droga, bar jednom u toku ivota, zabeleena je kod 8% ispitanika, starosti od 18 do 64 godine. Najee koriena ilegalna droga meu odraslom populacijom je kanabis (marihuana i hai), ija je upotreba, bar jednom u toku ivota, zabeleena kod 7,7% ispitanika uzrasta od 18 do 64 godine. U Srbiji je u populaciji od 18 34 godine starosti, rasprostranjenost upotrebe rezliitih droga nia nego u veini zemalja EU. Sportsko klaenje je drugi najzastupljeniji vid kockanja, koji je upranjavalo 17,2% ispitanika nekada u toku svog ivota.54

Studije pokazuju da se u prve seksualne odnose stupa veoma rano, gde se mladi zatiu fiziki i psihiki nespremni. U cilju edukacije iz oblasti reproduktivnog zdravlja potrebno je unaprediti rad savetovalita za mlade. Usled neznanja, stida i neprosveenosti, najvei broj njih ne koristi sredstva za kontracepciju, zbog ega prednjae meu vrnjacima iz Evrope po broju obolelih od polno prenosivih bolesti i namernim prekidima trudnoe55. Od 2002. godine registrovan je porast broja mladih uzrasta 15 29 godina meu novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama (47% u 2008, odnosno 30% u 2013. prema 22% tokom 2002. godine)

56.

Mladi su suoeni sa brojnim stresovima i potrebna im je podrka u noenju sa stresom (vie od 50% srednjokolaca navodi da je u protekle dve godine doivelo bar jedan stresogeni ivotni dogaaj)57.

Prema dostupnim podacima vie od dve treine odraslog stanovnitva u Srbiji je fiziki neaktivno. U Srbiji je gojazan skoro svaki peti odrasli stanovnik (21,2%), svaki trei stanovnik pui (34,7%), oko 40% svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol, a skoro polovina stanovnitva ima hipertenziju (46,1%). Ukupno 40% stanovnika EU izjavljuje da se bavi sportom bar jednom nedeljno, dok se sportom u Srbiji jednom nedeljno bavi samo oko

10% stanovnika. Oko 34% stanovnika EU izjavljuje da se nikada ne bavi fizikim vebanjem, dok se u Srbiji nikada ne bavi fizikim vebanjem ak 56% odsto populacije.

54 Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut, 2014, Nacionalno istraivanje o stilovima ivota stanovnitva Srbije 2014. godine korienje psihoaktivnih supstanci i igre na sreu. 55 Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut, 2013, Nacionalno istraivanje o stilovima ivota stanovnitva Srbije za 2013. godinu. 56 Nacionalna kacelarija za HIV, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut, 2012, Epidemioloka slika 2013. 57 Centar za edukaciju, istraivanje i razvoj, 2013, Mentalno zdravlje mladih u Srbiji.

26

Kada se uporede podaci istraivanja koje su sproveli Eurobar i Cesid, videe se da je nedostatak vremena osnovni razlog slabog uea u sportskim aktivnostima. Upravo su to rezultati koje navodi EU kao osnovni razlog, dok je u Srbiji taj broj manji i kree se na nivou od oko 40%. Nema podataka o ueu ena i devojaka u profesionalnom, rekreativnom i kolskom sportu, ali podaci o ulaganju u enski i muki sport na lokalnom nivou pokazuju nesrazmerno mala budetska sredstva namenjena sportistkinjama, dok u nekim lokalnim sredinama nema sportskih aktivnosti koje odgovaraju mladim enama. Anketa Rodni barometar 2012 je pokazala da se samo 11% ena bavi rekreacijom, i to ine znatno ree od mukaraca.

Mlade u zdravstvenom riziku odlikuju nizak nivo znanja i brige o sopstvenom

zdravlju, nedovoljno korienje slubi zdravstvene zatite, nezaposlenost, stigma i diskriminacija koju doivljavaju od opte populacije, rano susretanje sa problemima specifinim za odrasle, rano stupanje u seksualne odnose, esta promena seksualnih partnera i korienje alkohola, duvana i droga. Rizik od oboljevanja i prenoenja bolesti u ovoj populaciji je znatno vei u odnosu na optu populaciju mladih, te je neophodno posvetiti posebnu panju kreiranju mera adekvatnih za brigu o zdravlju mladih u riziku58. Procenat ranog raanja i maloletnikih trudnoa je znatno smanjen, ali je i dalje visok procenat

maloletnikih trudnoa u romskim naseljima. U optoj populaciji, 1,4% ena, starih 20 24 godine, je rodilo dete pre 18. godine, a u romskim naseljima je udeo ena koje su rodile pre 18. godine, 38,3%

59.

Osamostaljivanje mladih u Srbiji oteano je usled loeg ekonomskog poloaja mladih i nepostojanja adekvatne stambene politike za mlade. Ovo za posledicu ima veliku zavisnost

mladih od roditelja i pojavu tzv. produene mladosti koju karakterie ostanak mladih u roditeljskom domu i posle 30. godine ivota. Mladi koji se odlue na osamostaljivanje od roditelja suoavaju se sa potekoama u pronalaenju stambenog prostora usled visokih trinih cena iznajmljivanja ili kupovine stambenih jedinica. Veliki broj studenata suoava se sa potekoama u pronalaenju adekvatnog i pristojnog stambenog prostora tokom studija, a programi subvencionisanog iznajmljivanja stanova za studente ne postoje. Postojei sistem socijalnog stanovanja za davanje stanova u zakup nije pristupaan mladima i mladim porodicama

60.

Glavni problemi zatite ivotne sredine su nizak nivo svesti o ivotnoj sredini, nedovoljna edukacija o ivotnoj sredini i neadekvatno uee javnosti u odluivanju. Veliko je nerazumavanje vanosti i hitnosti reavanja ovih pitanja u cilju ouvanja zdravlja ljudi.

Formalno obrazovanje iz oblasti zatite ivotne sredine u okviru vaspitnoobrazovnog procesa jo uvek nije zadovoljavajue. Nedovoljno neformalno obrazovanje iz oblasti zatite ivotne sredine prisutno je kao posledica nedostupnosti odgovarajuih informacija i ogranienog interesa medija61.

58 Timoki omladinski centar, JAZAS, Partnerstvo za zdravlje, 2012, Prirunik Mladi u riziku. 59 Republiki zavod za statistiku, UNICEF, 2014, Istraivanje viestrukih pokazatelja poloaja ena i dece u Srbiji. 60 Vlada Republike Srbije, 2014, Drugi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji, preuzeto 02.12.2014; dostupno preko linka http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/. 61 Vlada Republike Srbije, 2010, Nacionalni program za zatitu ivotne sredine preuzeto 02.12.2014. dostupno preko linka:http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeTranIRazvojTehnologija/2010Mart/Nacionalni%20program.pdf.

27

STRATEKI CILJ Unapreeno zdravlje i blagostanje mladih ena i mukaraca

Specifini problem: Postoji trend poveavanja rizinog ponaanja i pogoranja zdravlja mladih. Mladi nemaju dostupne adekvatne programe i usluge prevencije.

Specifini cilj 1: Programi promocije zdravlja i prevencije rizinog ponaanja mladih su unapreeni i dostupni veem broju mladih ena i mukaraca

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za mlade, ministarstvo nadleno za zdravlje

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Standardizovani programi i razvijene usluge za prevenciju zdravlja i unapreenje zdravih stilova ivota.

Unaprediti rad i programe savetovalita za mlade koji e ukljuiti u jednakoj meri mlade ene i mukarce;

izraditi programe promocije zdravlja mladih; unaprediti programe i usluge prevencije rizinog ponaanja kod mladih; podrati razvoj i primenu rodno osetljivih kriterijuma za procenu kvaliteta programa

prevencije rizinog ponaanja mladih.

Unapreena dostupnost programa za prevenciju bolesti zavisnosti mladih. Podrati programe vrnjake edukacije mladih za prevenciju bolesti zavisnosti od

psihoaktivnih supstanci, igara na sreu i novih medija, na lokalnom nivou; podrati programe edukacije roditelja i nastavnika za prevenciju bolesti zavisnosti od

psihoaktivnih supstanci, igara na sreu i novih medija; podrati programe i aktivnosti informisanja u svrhu prevencije bolesti zavisnosti.

Unapreena dostupnost programa za prevenciju polno prenosivih infekcija, HIV/side i ouvanja reproduktivnog zdravlja.

Podrati programe vrnjake edukacije mladih za prevenciju polno prenosivih infekcija, HIV/side i unapreenje reproduktivnog zdravlja;

podrati programe edukacije roditelja i nastavnika za prevenciju polno prenosivih infekcija, HIV/side i unapreenje reproduktivnog zdravlja;

podrati programe prevencije polno prenosivih infekcija i HIV/side; podrati programe iji je osnovni cilj unapreenje reproduktivnog zdravlja mladih i

planiranja porodice.

Unapreena dostupnost programa za ouvanje mentalnog i opteg zdravlja mladih. Podrati programe edukacije mladih, roditelja i nastavnika za unapreenje mentalnog

i opteg zdravlja mladih; razviti savetovalita za mentalno zdravlje i usluge psiholoke podrke i pomoi van

zdravstvenih ustanova;

podrati programe pravilne ishrane i prevencije gojaznosti kod mladih ena i mukaraca.

28

Specifini problem: Nedovoljna fizika aktivnost mladih, kao faktor u nastajanju mnogih obolenja. Znaajno je odsustvo podrke omladinskih inicijativa za unapreenje zdravih stilova ivota.

Specifini cilj 2: Stvoreni uslovi za razvoj zdravih stilova ivota mladih ena i mukaraca

Nosioci realizacije:

ministarstvo nadleno za mlade, ministarstvo nadleno za zdravlje

Oekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: Unapreene politike i programi razvoja zdravih stilova ivota mladih ena i mukaraca.

Podrati istraivanja praenja stilova ivota mladih i analize kretanja po meunarodnim standardima, koja e ukljuiti rodnu perspektivu;

uspostaviti mehanizam saradnje SOP na razmeni informacija i razvoju smernica za programe zdravih stilova ivota;

unaprediti javne politike za finansiranje programa za zdrave stilove ivota; izraditi Nacionalnu strategiju zdravlja mladih; podrati programe razvoja zdravih stilova ivota mladih i njihovo praenje i

evaluaciju.

Unapreene mogunosti mladih ena i mukaraca za kvalitetno provoenje slobodnog vremena i uee u sportskim i rekreativnim aktivnostima.

Podrati razvoj i realizaciju programa SOP za razvoj zdravih stilova ivota; podrati i razviti programe sportskih sekcija i drugih vannastavnih aktivnosti

usmerenih na razvoj zdravlja kroz ivotne vetine, sa posebnim osvrtom na mlade ene;

unaprediti i razviti sistem kolskih takmienja i uvoenje raznovrsnosti sportskih disciplina i stimulaciju ukljuivanja svih mladih, sa posebnim osvrtom na mlade ene;

podrati aktivnosti uvoenja nastave fizikog vaspitanja u nastavne planove i programe visokokolskih ustanova;

podrati izgradnju, sanaciju i adaptaciju javnih prostora i stavljanje u funkciju kvalitetnog provoenja slobodnog vremena mladih.

Specifini problem: Broj mladih koji su izloeni nekom od rizika je u po