Srecna

Nova Godi

na’

Drugari,sa ponosom predstavljamo peti, a takođe i novogodišnji, broj „Obaveštajca“. Kada smo pripremali prvi broj, nismo znali da li će informator imati svoju publiku. Odab-rali smo mlade kao svoju ciljnu grupu jer i sami pripadamo istoj , ali i zbog toga što smatramo da mladi najbolje poznaju mlade. Bila bi nam čast ukoliko biste se pridružili našoj redakciji ili nam rekli o čemu biste voleli u narednom period da pišemo i dodatno istražujemo. Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo događaje koje vas interesuju. Hvala vam na poverenju.

SREĆNA NOVA 2012. GODINAkoncert Vlade Gerogijeva na trgu u Obrenovcu

Povodom obeležavanja Nove godine po julijanskom kalendaru, Gradska opština Obrenovac, je organizovala koncert Vlade Geor-gijeva na trgu. Iako je koncert kasnio sat vremena, a napolju bilo veoma hladno, obrenovčani su strpljivo iščekivali poznate zvuke i dobru atmosferu. Georgijev je po drugi put ispunio njihova očekivanja.

hladno, obrenovčani su strpljivo iščekivali poznate zvuke i dobru atmosferu. Georgijev je po drugi put ispunio njihova očekivanja.

mlade. Bila bi nam čast ukoliko biste se pridružili našoj redakciji ili nam rekli o

smatramo da mladi najbolje poznaju mlade. Bila bi nam čast ukoliko biste se smatramo da mladi najbolje poznaju smatramo da mladi najbolje poznaju sami pripadamo istoj , ali i zbog toga što smatramo da mladi najbolje poznaju

Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo događaje koje vas interesuju. Hvala vam Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo događaje koje vas interesuju. Hvala vam Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo događaje koje vas interesuju. Hvala vam

pišemo i dodatno istražujemo. Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo pišemo i dodatno istražujemo. Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo pišemo i dodatno istražujemo. Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo pišemo i dodatno istražujemo. Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo pišemo i dodatno istražujemo. Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo pišemo i dodatno istražujemo. Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo događaje koje vas interesuju. Hvala vam

pišemo i dodatno istražujemo. Potrudićemo se da i u ovoj godini pratimo događaje koje vas interesuju. Hvala vam na poverenju.

fotografije: Nenad Ivić

Intervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJKome je projekat “Budi heroj” namenzjen?

Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako je program osmišljen kao direktna pomoć drugarima iz boravka, oni i jesu primarni korisnici ovog programa.

Koji je cilj projekta?

Prvobitni cilj je da se korisnici boravka što je moguće aktivnije i raznovrsnije uključe u svoju društvenu zajednicu. Često je ta raznolikost u sadržaju njihovih svakodnevnih aktivnosti ono što im fali da osete da su ravnopravni članovi društva, i to je ono što mi na ovaj način pokušavamo da im omogućimo. Usput, želimo i da malo bolje eduku-jemo sugrađane i senzibilišemo ih za potrebe osoba sa smetnjama u razvoju kako bi ta socijalizacija bila obostrana.

Koje su obaveze ili zaduženja volontera?

Volonteri mogu da se uključe u rad programa “Budi heroj” na tri načina. Kroz individualnu podršku se obavezuju da će se barem 3 meseca posvetiti radu sa jednim korisnikom boravka, i sastajati se sa njim par puta nedeljno radi obavljanja nekih zajedničkih aktivnosti, u zavisnosti

od potreba korisnika. Takođe, volonteri se mogu posvetiti radioničarskom radu u grupi, tako što će u zavistnosti od afiniteta ili znanja koja poseduju, organizovati zabavne ili edukativne radionice u samom Dnevnom boravku u period od minimum mesec dana. Oni koji se pak odluče za organizovanje nekih događaja van Boravka, dovoljno je da posvete malo vremena kako bi se taj događaj uspešno realizovao, bez ikakvih obaveza da nastave posle toga da volontiraju.

Koliko u Obrenovcu ima ljudi kojima je ovakva pomoć potrebna?

U samom Boravku trenutno svakodnevno boravi oko 30 korisnika. Bilo bi idealno kada bi svako od njih na neki način mogao biti uključen u ovaj program. Nažalost, sigurna sam da je taj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program moći da obuhvati i osobe koje nisu korisnici Dnevnog boravka.

Kako izgleda jedan dan proveden sa osobama ometenim u razvoju?

Korisnici boravka svakodnevno učestvuju u aktivnostima koje su im prema tačnom rasporedu određene unapred i koje su osmišljene tako da im što efikasnije i produktivnije ispune dan. Oni svakodnevno učestvuju u umetničkim, kreativnim, edukativnim radionicama, sportskim aktivnostima. Osim obrazovnih aktivnosti, zajedno odlaze u šetnje, slušaju muziku, gledaju filmove, i trude se da se zabave na što bolji način. Volonteri će u tom smislu moći mnogo toga da ponude drugarima iz boravka, ali dosta korisnog znanja i iskustva i da nauče od njih.

Šta tebe motiviše da učestvuješ u ovom programu?

Rad sa osobama ometenim u razvoju predstavlja posebnu vrstu izazova za svakog čoveka. Kao aktivni građani svi treba da pokušamo da na neki način doprinesemo boljem i praved-nijem društvu i pomognemo svojim sugrađanima.Kao ljudi treba da osetimo dužnost, ali i čast što možemo ovako malim delima učiniti nekom život srećnijim i lepšim, a da nas to zaista ništa ne košta, osim malo slobodnog vremena.

Kako se došlo na ideju da se napravi ovakav projekat?

Volonterski program „Budi heroj“ je nastao kao rezultat partnerstva GO Obrenovac i Volonterskog servisa Mladih istraživača Srbije. Na njihov predlog, doneta je odluka da se program Volonterski socijalni servis koji Mladi istraživači Srbije već sprovode na teritoriji opštine Novi Beograd, proširi i na druge beogradske opštine, te je tako sklopljena saradnja

i sa Volonterskim servisom GO Obrenovac.

Kako se zainteresovani mogu priljučiti projektu?

Prijavljivanje se vrši preko internet stranice www.mladi.obrenovac.rs na kojoj se može pronaći prijavni formular iuputstvo o slanju priijave. Takođe, za one koji nisu u mogućnosti da pristupe Internetu, postoji mogućnost da dođu lično u prostorije Kancelarije za mlade.

BUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJProgram je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO ObrenovacIntervju sa Marijom Trbojević, članicom tima Volonterskog servisa GO Obrenovac

BUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJBUDI HEROJtaj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program svako od njih na neki način mogao biti uključen u ovaj program. Nažalost, sigurna sam da je taj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program taj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program taj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program taj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program taj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program

Volonterski program „Budi heroj“ je nastao kao rezultat partnerstva GO Obrenovac i Volonterskog servisa Mladih istraživača Srbije. Na njihov predlog, doneta je odluka da se program Volonterski socijalni servis koji Mladi istraživači Srbije već sprovode na teritoriji opštine Novi Beograd, proširi i na druge beogradske opštine, te je tako sklopljena saradnja

i sa Volonterskim servisom GO Obrenovac.

Kako se zainteresovani mogu

Prijavljivanje se vrši preko internet stranice www.mladi.obrenovac.rs na kojoj se može pronaći prijavni formular iuputstvo o slanju priijave. Takođe, za one koji nisu u mogućnosti da pristupe Internetu, postoji mogućnost da dođu lično u postoji mogućnost da dođu lično u prostorije Kancelarije za mlade.

aktivnostima. Osim obrazovnih aktivnosti, zajedno odlaze u šetnje, slušaju muziku, gledaju filmove, i trude se da se zabave na što bolji način. Volonteri će u tom smislu moći mnogo toga da ponude drugarima iz boravka, ali dosta korisnog znanja i iskustva i da nauče od njih.

Šta tebe motiviše da učestvuješ u ovom programu?

Rad sa osobama ometenim u razvoju predstavlja posebnu vrstu izazova za svakog čoveka. Kao aktivni građani svi treba da pokušamo da na neki način doprinesemo boljem i pravednijem društvu i pomognemo svojim sugrađanima.Kao ljudi treba da osetimo dužnost, ali i čast što možemo ovako malim delima učiniti nekom život srećnijim i lepšim, a da nas to zaista ništa ne košta, osim malo slobodnog vremena.

Kako se došlo na ideju da se napravi ovakav projekat?

Volonterski program „Budi heroj“ je nastao kao rezultat partnerstva GO Obrenovac i Volonterskog servisa Mladih istraživača Srbije. Na njihov predlog, doneta je odluka da se program Volonterski socijalni servis koji Mladi istraživači Srbije već sprovode na teritoriji opštine Novi Beograd, proširi i na druge beogradske opštine, te je tako sklopljena saradnja

nijem društvu i pomognemo svojim sugrađanima.Kao ljudi treba da osetimo dužnost, ali i čast što možemo ovako malim delima učiniti nekom život srećnijim i lepšim, a da nas to zaista ništa ne košta, osim malo slobodnog vremena.

Kako se došlo na ideju da se napravi ovakav projekat?

Volonterski program „Budi heroj“ je nastao kao rezultat partnerstva GO Obrenovac i Volonterskog servisa Mladih istraživača Srbije. Na njihov predlog, doneta je odluka da se

im fali da osete da su ravnopravni članovi društva, i to je ono što mi na ovaj način pokušavamo da im omogućimo. Usput, želimo i da malo bolje eduku-jemo sugrađane i senzibilišemo ih za

nijem društvu i pomognemo svojim sugrađanima.Kao ljudi treba da osetimo dužnost, ali i čast što možemo ovako malim delima učiniti nekom život srećnijim i lepšim, a da nas to zaista ništa

Rad sa osobama ometenim u razvoju predstavlja posebnu vrstu izazova za svakog čoveka. Kao aktivni građani svi treba da pokušamo da na neki način doprinesemo boljem i pravednijem društvu i pomognemo svojim sugrađanima.Kao ljudi treba da osetimo dužnost, ali i čast

Šta tebe motiviše da učestvuješ u ovom programu?

Rad sa osobama ometenim u razvoju predstavlja posebnu vrstu izazova za svakog čoveka. Kao aktivni građani svi treba da pokušamo da na neki način doprinesemo boljem i praved

Koliko u Obrenovcu ima ljudi kojima je ovakva pomoć potrebna?

U samom Boravku trenutno svakodnevno boravi oko 30 korisnika. Bilo bi idealno kada bi svako od njih na neki način mogao biti uključen u ovaj program. Nažalost, sigurna sam da je taj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program moći da obuhvati i osobe koje nisu korisnici Dnevnog boravka.

Kako izgleda jedan dan proveden sa osobama ometenim u razvoju?

Korisnici boravka svakodnevno učestvuju u aktivnostima koje su im prema tačnom rasporedu određene unapred i koje su osmišljene tako da im što efikasnije i produktivnije ispune dan. Oni svakodnevno učestvuju u umetničkim, kreativnim, edukativnim radionicama, sportskim aktivnostima. Osim obrazovnih aktivnosti, zajedno odlaze u šetnje, slušaju muziku, gledaju filmove, i trude se da se zabave na što bolji način. Volonteri će u tom smislu moći mnogo toga da ponude drugarima iz boravka, ali dosta korisnog znanja i iskustva i da nauče od njih.

sastajati se sa njim par puta nedeljno radi obavljanja nekih zajedničkih aktivnosti, u zavisnosti

koji se pak odluče za organizovanje nekih događaja van Boravka, dovoljno je da posvete malo vremena kako bi se taj događaj uspešno realizovao, bez ikakvih obaveza da nastave posle toga

Kako se došlo na ideju da se napravi ovakav projekat?

Volonterski program „Budi heroj“ je nastao kao rezultat partnerstva GO Obrenovac i Volonterskog servisa Mladih istraživača Srbije. Na njihov predlog, doneta je odluka da se program Volonterski socijalni servis koji Mladi istraživači Srbije već sprovode na teritoriji opštine Novi Beograd, proširi i na druge beogradske opštine, te je tako sklopljena saradnja

Prvobitni cilj je da se korisnici boravka što je moguće aktivnije i raznovrsnije uključe u svoju društvenu zajednicu. Često je ta raznolikost u sadržaju njihovih svakodnevnih aktivnosti ono što im fali da osete da su ravnopravni članovi društva, i to je ono što mi na ovaj način pokušavamo da im omogućimo. Usput, želimo i da malo bolje eduku

što je moguće aktivnije i raznovrsnije uključe u svoju društvenu zajednicu. Često je ta raznolikost u sadržaju njihovih svakodnevnih aktivnosti ono što im fali da osete da su ravnopravni članovi društva, i to je ono što mi na ovaj način pokušavamo da im omogućimo. Usput, želimo i da malo bolje edukujemo sugrađane i senzibilišemo ih za potrebe osoba sa smetnjama u razvoju

uključe u svoju društvenu zajednicu. Često je ta raznolikost u sadržaju njihovih svakodnevnih aktivnosti ono što

Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako je program osmišljen kao direktna pomoć drugarima iz boravka, oni i jesu primarni korisnici

Koji je cilj projekta?

Prvobitni cilj je da se korisnici boravka što je moguće aktivnije i raznovrsnije uključe u svoju društvenu zajednicu. Često je ta raznolikost u sadržaju njihovih svakodnevnih aktivnosti ono što

Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako

BUDI HEROJKome je projekat “Budi heroj” namenzjen?

Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako je program osmišljen kao direktna pomoć drugarima iz boravka, oni i jesu primarni korisnici ovog programa.

Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako je program osmišljen kao direktna pomoć drugarima iz boravka, oni i jesu primarni korisnici

Prvobitni cilj je da se korisnici boravka što je moguće aktivnije i raznovrsnije uključe u svoju društvenu zajednicu.

BUDI HEROJKome je projekat “Budi heroj” namenzjen?

Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako je program osmišljen kao direktna pomoć drugarima iz boravka, oni i jesu primarni korisnici ovog programa.

Kome je projekat “Budi heroj” namenzjen?

Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako je program osmišljen kao direktna pomoć drugarima iz boravka, oni i jesu primarni korisnici

Koji je cilj projekta?

Prvobitni cilj je da se korisnici boravka

Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako Program je namenjen korisnicima Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju. Kako

Volonterski program „Budi heroj“ je nastao kao rezultat partnerstva GO Obrenovac i Volonterskog servisa Mladih istraživača Srbije. Na njihov predlog, doneta je odluka da se

Rad sa osobama ometenim u razvoju predstavlja posebnu vrstu izazova za svakog čoveka. Kao aktivni građani svi treba da pokušamo da na neki način doprinesemo boljem i pravednijem društvu i pomognemo svojim sugrađanima.Kao ljudi treba da osetimo dužnost, ali i čast što možemo ovako malim delima učiniti nekom život srećnijim i lepšim, a da nas to zaista ništa ne košta, osim malo slobodnog vremena.

Kako se došlo na ideju da se napravi ovakav projekat?

Volonterski program „Budi heroj“ je nastao kao rezultat partnerstva GO Obrenovac i

Takođe, za one koji nisu u mogućnosti da pristupe Internetu, postoji mogućnost da dođu lično u prostorije Kancelarije za mlade.postoji mogućnost da dođu lično u prostorije Kancelarije za mlade.prostorije Kancelarije za mlade.

Takođe, za one koji nisu u mogućnosti da pristupe Internetu, Takođe, za one koji nisu u mogućnosti da pristupe Internetu, postoji mogućnost da dođu lično u prostorije Kancelarije za mlade.

Takođe, za one koji nisu u mogućnosti da pristupe Internetu, Takođe, za one koji nisu u formular iuputstvo o slanju priijave. Takođe, za one koji nisu u formular iuputstvo o slanju priijave.

svako od njih na neki način mogao biti uključen u ovaj program. Nažalost, sigurna sam da je taj broj veći na opštinskom nivou, i da će tek možda u nekoj daljoj budućnosti ovaj program

nijem društvu i pomognemo svojim sugrađanima.Kao ljudi treba da osetimo dužnost, ali i čast što možemo ovako malim delima učiniti nekom život srećnijim i lepšim, a da nas to zaista ništa

“AKTIVNI GRADANI”Već na samom početku 2012. godine, mladima iz Obrenovca je ukazana prilika da učestvuju u kreiranju pozitivnih promena u sredini u kojoj žive. Uključivanje u program "Aktivni gradjani" im može dati tu mogućnost. Ovaj program organizuje British Council u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta i Kancelarijom za mlade opštine Obrenovac, u partnerstvu sa Britanskim savetom. Projekat je usmeren ka svim obrenovčanima koji imaju između 16 i 35 godina. Program se, osim u Obrenovcu, odvija i u gradovima i opštinama širom Srbije: Čajetina, Ivanjica, Kladovo, Knjaževac, Kruševac, Lajkovac, Lapovo, Novi Pazar, Prijepolje, Pančevo, Loznica, Preševo, Užice, Varvarin, Požarevac, Vrnjačka Banja, Bački Petrovac, Ub, Palilula (Beograd), Kikinda, Sjenica, Krupanj, Blace, Zrenjanin, Novi Sad, Zvezdara (Beograd) i Svrljig.Veoma značajan element projekta “Aktivni građani” su radionice za mlade. “One će pokriti teme kao što su globalni identitet mladih, društvena participacija, planiranje i implementacija projekata. Akcenat će biti na razvoju veština u oblasti globalnog povezivanja, timskog rada i komunikacija. Njihov cilj je da ohrabre učesnike da budu aktivni u svojoj zajednici, da prošire svoje vidike i podele svoja iskustva sa učesnicima iz ostalih zemalja. Ovo je prilika da mladi steknu jedinstveno iskustvo koje će razviti njihove liderske i interkulturalne veštine”, objašnjava Bojana Ašković, trener na ovom programu.Sledeći značajan, a mladima veoma interesantan aspekt ovog projekta je prijavljivanje i učešće na međunarodnim događajima. Internacionalna razmena i umrežavanje će omogućiti učesnicima da steknu internacionalno iskustvo i nauče više o kulturi i tradiciji drugih zemalja. Povezivanjem mladih putem Interneta i kroz lični kontakt sa njihovim vršnjacima širom Evrope, projekat će podići njihovo razumevanje za probleme lokalnih zajednica i pružiće uvid u međuzavisnosti globalnih problema i njihovih rešenja. U decembru prošle godine, Obrenovac je, kao opština koja je primer dobre prakse bio domaćin grupi „aktivnih građana“iz Velike Britanije i Letonije. Priliku da razmene iskustva sa grupom mladih iz inostranstva imali su naši sugrađani okupljeni oko humanitarne akcije „Pokloni radost“ i Književnog kluba mladih Obrenovca. Takođe, važno je naglasiti da će učesnici ovog programa dobiti priliku da realizuju svoje zamisli. Najbolje ideje će biti implementirane kroz društvene akcione projekte koji će biti realizovani na osnovu novostečenih veština. Projekti će biti realizovani u oblastima koje i učesnici i lokalna zajednica prepoznaju kao najznačajnije.

“Mislim da je program veoma vredan i značajan. Izabrana grupa ljudi biće obučena da sprovede projekat u Obrenovcu na temu koju oni prepoznaju kao važnu i bitnu. Pored toga imaće i mogućnost da putuju preko Britanskog saveta. Uz to, svi učesnici će na kraju dobiti sertifikat Britan-skog saveta, a stečene veštine i znanja će sigurno biti dobra referneca za CV”, smatra Bojana. “Od ovog projekta korist će imati I mladi I lokalna zajednica”, dodaje ona. „aktivnih građana“iz Velike Britanije i Letonije. Priliku

da razmene iskustva sa grupom mladih iz inostranstva imali su naši sugrađani okupljeni oko humanitarne akcije „Pokloni radost“ i Književnog kluba mladih Obrenovca. Takođe, važno je naglasiti da će učesnici ovog programa dobiti priliku da realizuju svoje zamisli. Najbolje ideje će biti implementirane kroz društvene akcione projekte koji će biti realizovani na osnovu Najbolje ideje će biti implementirane kroz društvene akcione projekte koji će biti realizovani na osnovu novostečenih veština. Projekti će biti realizovani u

„aktivnih građana“iz Velike Britanije i Letonije. Priliku da razmene iskustva sa grupom mladih iz inostranstva imali su naši sugrađani okupljeni oko humanitarne akcije „Pokloni radost“ i Književnog kluba mladih Obrenovca. Takođe, važno je naglasiti da će učesnici ovog programa dobiti priliku da realizuju svoje zamisli.

oblastima koje i učesnici i lokalna zajednica prepoznaju

-

Program “Aktivni građani” mladima omogućava da:- nauče kako da ideju sprovedu u delo, - se povežu sa ljudima iz više od 30 zemalja sa četiri kontinenta, - nauče kako da rade u timu i kako zajedno da ostvare svoje ciljeve, - razviju svoje komuni-kacione veštine,- steknu prvo ili novo profesionalno iskustvo

skog saveta, a stečene veštine i znanja će sigurno biti dobra referneca za CV”, smatra Bojana. “Od ovog projekta korist će imati I mladi I lokalna zajednica”, dodaje ona.

saveta. Uz to, svi učesnici će na kraju dobiti sertifikat Britanskog saveta, a stečene veštine i znanja će sigurno biti dobra

Pored toga imaće i mogućnost da putuju preko Britanskog saveta. Uz to, svi učesnici će na kraju dobiti sertifikat Britan

OBRENOVAC - GRAD OTVORENOG SRCAPrvi dan nove 2012. godine bio je posvećen našim najmlađim sugrađanima. Na gradskom trgu u Obrenovcu, već drugu godinu za redom, održana je manifestacija Grad otvorenog srca. Uz klovnove, Deda Mraza, raznovrstan program, sportske igre, puno balona i crvenih nosića, mališani su započeli novu godinu.

“Manifestacija ’Grad Otvorenog Srca’ zaživela je na samom početku 2011. godine, tačnije prvog januara. Tada je održana prvi put. Osnovna ideja manifestacije je promocija duha, tela, zdravog življenja i humanosti”, objašnjava Marko Ristić, jedan od organizatora ovog događaja.

“Ove godine, u organizaciji su svi dali svoj doprinos na svojstven način. Čitav tim ljudi radio je na ovom događaju, sve gradske intstitucije su doprinele da ove godine manifestacija izgleda dosta bolje nego prvi put. Ono što je dalo posebnu čar i ovog puta su fantastične fotografije Monike Pavlović i Vukašina Ljuštine”, dodaje Marko. Ovogodišnji program se sastojao iz tri dela. U prvom, posetioci su mogli da uživaju u nastupu dečijeg gradskog hora "Kruna od nota", plesne grupe "Idea", dečijeg ansambla Centra za očuvanje tradicije i kulture "TENT", kulturno - umetničkog društva "Dragan Marković", pevačke grupe "Studio Dunja", kao i dramskih grupa "PASCO" i "Ćoše". Drugi deo programa bio je posvećen mališanima. Oni su učestvovali u Dečijoj olimpijadi "Zimske igrarije". Takmičili su se u igrama kao što su "zec i lisica", "nadvlačenje konopca" ili "odbojka sa ogromnim loptama". Treći deo programa "Obrenovac - grad otvorenog srca" bio je rezervisan za podelu nagrada najuspešnijim učesnicima likovnog i literarnog konkursa na temu "Obrenovac - grad otvorenog srca". Na literarni konkurs je stiglo ukupno 43 rada, od toga 38 radova nižih i 5 radova viših razreda osnovnih škola. Prispele radove ocenio je žiri u sastavu: Ivana Janošević, Milica Šainović i Aleksandar Popović. Najbolje radove na likovnom konkursu odabrao je Sportsko-kulturni centar "Obrenovac". Najbolji su dobili slatke pakete, pakete Termoelektrane "Nikola Tesla", vaučere za godišnju članarinu Centra za očuvanje tradicije i kulture "TENT", baletskog studija "IDEA" i biblioteke "Vlada Aksentijević". Sva deca učesnici su na poklon dobili šalove sa izvezenim znakom manifestacije.Na samom kraju događaja pojavili su se i Deda Mrazovi na motorima. To je organizovao Moto klub "Warriors”. Oni su svoj deci podelili poklone.

Tokom programa, na gradskom trgu su bile organizovane i radionice za decu, kao što su pravljenje origami figura, izrada nakita, likovna, šahovska radionica i face painting. Osim balonima, trg je dodatno bio ukrašen I fotografijama sa prošlogodišnje manifes-tacije "Obrenovac - grad otvorenog srca". One su bile postavljene na vitražima u parku. Svi posetioci mogli su da preuzmu svoje fotografije kao uspomenu. Na posebnim štandovima su se služili kuvana rakija, čaj i palačinke za posetioce, a poseban štand imali su i štićenici Dnevnog boravka za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju. Grupa stude-nata okupljena oko akcije "Pokloni radost" je na svom štandu prikupljala paketiće za decu iz specijalne škole "Ljubomir Aćimović", a prodavani su i crveni nosići. Tom prilikom prikupljeno je 50.600 dinara za učenike ove škole.

Nagrađeni na literarnom konkursu: - pesma Lidije Maričić, treći razred, "Prva obrenovačka osnovna škola" - proza Janka Doseva, četvrti razred, OŠ "Posavski partizani"- pesma Ilije Janatovića, treći razred, "Prva obrenovačka osnovna škola"- pesma Anje Teofilivić, drugi razred, OŠ "Jovan Jovanović Zmaj

Nagrađeni na likovnom konkursu: od prvog do četvrtog razreda osnovne škole:

Prvo mesto: Senka Šaloman, drugi razred, OŠ "Jefimija" Ostale nagrade: Dobrila Stanić, drugi razred, OŠ "Draževac", Jasenak Stefan Stošić, drugi razred, OŠ "Posavski partizani"Grupni rad OŠ "Jovan Jovanović Zmaj", treći razred (učiteljica LJiljana Janković).

od petog do osmog razreda osnovne škole:

Prvo mesto: Sandra Rafailović, osmi razred, OŠ "Grabovac"Ostale nagrade:Filip Petrović, peti razred, OŠ "Jovan Jovanović Zmaj"Anđela Trišić, peti razred, "Prva obrenovačka osnovna škola"Grupni vajarski rad "Prve obrenovačke osnovne škole", peti razred.razred.razred.razred.

NOVOGODIŠNJI PAKETIĆI ZA DECU IZ OBRENOVCAIntervju sa Anom Kerezović, studentkinjom, jednom od organizatora humanitarne akcije „Pokloni radost“

Šta je „Pokloni radost“?

„Pokloni radost“ je humanitarna akcija koju je organizovala grupa studenata podržana od strane Kancelarije za mlade opštine Obrenovac. Mi se već drugu godinu za redom trudimo da paketićima tokom praznika obradujemo mališane kojima je pažnja najpotrebnija, a to su deca bez roditelja.

Kako je došlo do ove akcije?

Do ideje je došlo sasvim spontano, pre godinu dana. Imali smo želju da uradimo nešto za sredinu u kojoj živimo. Pošto se bližila Nova godina, rešili smo da nap-ravimo novogodišnje paketiće za grupu mališana sa teritorije opštine Obreno-vac, a da nam u tome pomognu naši sugrađani. Ideja se brzo proširila i do početka akcije, već nas je bilo desetak uključenih. Uz pomoć Centra za socijalni rad odredili smo ciljnu grupu. Tako je sve počelo. Koja grupa dece je izabrana kao ciljna grupa?Paketiće smo namenili deci bez roditeljskog staranja sa teritorije Obrenovca, ali i onima koja žive u porodicama, sa svojom rodbinom. Ta grupa dece do početka naše akcije nije bila obuhvaćena ni jednim programom podele paketića.

Kako je akcija bila organizovana?

Prikupljali smo slatkiše, igračke, školski pribor, novu garderobu i novac i to na nekoliko načina. U akciju su bile uključene obrenovačke osnovne škole. Učenici i nastavnici su dve nedelje prikupljali paketiće. Dva vikenda smo imali postavljen štand na trgu i na taj način smo u akciju uključili sve građane koji su imali želju da pomognu. Takođe, značajan je bio i doprinos mnogobrojnih sponzora koji su nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza.

To je bio novi posao. I prošle i ove godine, sva deca koju smo pozvali da učestvuju su se rado odazvala. Na priredbi je bilo recitatora, folkloraša, bale-rina, glumaca, a posle svih njih Deda Mraz je izlazio na scenu. On je delio paketice i slikao se sa decom. Svako dete je dobilo fotografiju, kao uspomenu na taj događaj.

Koliko paketića je podeljeno?

Odziv je bio veoma dobar i mi smo ove godine uspeli da napravimo 60 paketića. To je zahtevalo proširenje prvobitnog spiska, pa su se na njemu, pored dece bez roditeljskog staranja našla i deca iz drugih socijalno ugroženih kategorija. Sve to, naravno u saradnji sa Centrom za socijalni rad.

Akcija je nastavljena i tokom manifestacije Obrenovac – grad otvorenog srca? Koja je bila vaša uloga tada?

Između ostalog, cilj manifestacije Grad otvorenog srca podrazumeva i promov-isanje humanosti. To je bila naša uloga na trgu 1. januara. U saradnji sa opštinom, mi smo bili za njihovim štandom i kao i tokom naše akcije, prikupljali smo slatkiše, igračke, školski pribor… Ono što je bilo novo su crveni nosići, koje je opština obezbedila, a koje smo mi prodavali. Tom prilikom sakupili smo 50600 dinara. Sve prikupljeno tog dana, namenjeno je deci iz OŠ Ljubomir Aćimović. U dogovoru sa njima odlučićemo na šta će taj novac biti potrošen.

Intervju sa Anom Kerezović, studentkinjom, jednom od organizatora humanitarne

„Pokloni radost“ je humanitarna akcija koju je organizovala grupa studenata podržana od strane Kancelarije za mlade opštine Obrenovac. Mi se već drugu godinu za redom trudimo da paketićima tokom praznika obradujemo mališane kojima je pažnja najpotrebnija, a to su deca bez roditelja.

Kako je došlo do ove akcije?

Do ideje je došlo sasvim spontano, pre godinu dana. Imali smo želju da uradimo nešto za sredinu u kojoj živimo. Pošto se bližila Nova godina, rešili smo da nap-ravimo novogodišnje paketiće za grupu mališana sa teritorije opštine Obreno-vac, a da nam u tome pomognu naši sugrađani. Ideja se brzo proširila i do početka akcije, već nas je bilo desetak uključenih. Uz pomoć Centra za socijalni rad odredili smo ciljnu grupu. Tako je sve počelo. Koja grupa dece je izabrana kao ciljna grupa?Paketiće smo namenili deci bez roditeljskog staranja sa teritorije Obrenovca, ali i onima koja žive u porodicama, sa svojom rodbinom. Ta grupa dece do početka naše akcije nije bila obuhvaćena ni jednim programom podele paketića.

Kako je akcija bila organizovana?

Prikupljali smo slatkiše, igračke, školski pribor, novu garderobu i novac i to na nekoliko načina. U akciju su bile uključene obrenovačke osnovne škole. Učenici i nastavnici su dve nedelje prikupljali paketiće. Dva vikenda smo imali postavljen štand na trgu i na taj način smo u akciju uključili sve građane koji su imali želju da pomognu. Takođe, značajan je bio i doprinos mnogobrojnih sponzora koji su nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza.

To je bio novi posao. I prošle i ove godine, sva deca koju smo pozvali da učestvuju su se rado odazvala. Na priredbi je bilo recitatora, folkloraša, balerina, glumaca, a posle svih njih Deda Mraz je izlazio na scenu. On je delio paketice i slikao se sa decom. Svako dete je dobilo fotografiju, kao uspomenu na taj događaj.

Koliko paketića je podeljeno?

Odziv je bio veoma dobar i mi smo ove godine uspeli da napravimo 60 paketića. To je zahtevalo proširenje prvobitnog spiska, pa su se na njemu, pored dece bez roditeljskog staranja našla i deca iz drugih socijalno ugroženih kategorija. Sve to, naravno u saradnji sa Centrom za socijalni rad.

Akcija je nastavljena i tokom manifestacije Obrenovac – grad otvorenog srca? Koja je bila vaša uloga tada?

Između ostalog, cilj manifestacije Grad otvorenog srca podrazumeva i promovisanje humanosti. To je bila naša uloga na trgu 1. januara. U saradnji sa opštinom, mi smo bili za njihovim štandom i kao i tokom naše akcije, prikupljali smo slatkiše, igračke, školski pribor… Ono što je bilo novo su crveni nosići, koje je opština obezbedila, a koje smo mi prodavali. Tom prilikom sakupili smo 50600 dinara. Sve prikupljeno tog dana, namenjeno je deci iz OŠ Ljubomir

napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i

nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i

da pomognu. Takođe, značajan je bio i doprinos mnogobrojnih sponzora koji su nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i

da pomognu. Takođe, značajan je bio i doprinos mnogobrojnih sponzora koji su nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala

Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i

nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza.

nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza.

nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza.

nas podržali. Svaka pomoć nam je bila dobrodošla. Od prikupljenog materijala napravili smo paketiće za decu, koji su bili u skladu sa njihovim polom i uzrastom. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza. Jedna stvar je vodila drugoj, pa su gotovi paketići, podrazumevali i novogodišnju predstavu, ali i Deda Mraza.

Intervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.

EkspresionizamPosetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

Kako je to bilo kod nas?Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao što su se originalni pokreti bavili.

Intimizam Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali-tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu. Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i ekspresionizma.

Trodimenzionalni slikarski potezMiodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategori-zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

Restauracija i konzervacija Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih novih otkrića.

CrtežiNa izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.

SkulpturePoseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Umetnost danasSavremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni prostor i prešla sa nivoa ikone i ušla u kuće i galerijske prostore, ona doživljava fetišistički uspon. Ljudi koji vole umetnost, žele i da je poseduju. Od sedamdesetih godina XX veka potpuno se menja odnos prema umetnosti. Umetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakod-nevnog života po sistem apropri-jacije. Velike teme su uvek neiscrpna inspiracija umetnika.

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde

tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

Intervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

Kako je to bilo kod nas?

je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

Kako je to bilo kod nas?

je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

Kako je to bilo kod nas?

je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod

Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod

Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod

Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod

Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u

Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u

Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u

Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali

svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali

svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali

svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali

svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz

Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz

Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz

Intimizam Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz

Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle

umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao što su se originalni pokreti bavili.što su se originalni pokreti bavili.

umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao što su se originalni pokreti bavili.

umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao što su se originalni pokreti bavili.

umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao

naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili

EkspresionizamEkspresionizam

Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam

EkspresionizamPosetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom

izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački

izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod

kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u

Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam

dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle

po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali

svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totaliDrugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam

sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totalitarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari

po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali

umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva

tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je -

Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u

Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački

izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački

izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u

Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde

naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

Kako je to bilo kod nas?Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao što su se originalni pokreti bavili.

Intimizam

impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao što su se originalni pokreti bavili.

umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao što su se originalni pokreti bavili.impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao

postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili

IZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile

IZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.

IZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile

IZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile

Intervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao

postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao

postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je

umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili

Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između

naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili

Intervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u Obrenovcu

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.

IZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile

IZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile

Intervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela

potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela

potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela

Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela

Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela

Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

ekspresionizma.ekspresionizma.Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i ekspresionizma.Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i ekspresionizma.ekspresionizma.

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

Intervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile

ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela

tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

EkspresionizamPosetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod

kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.

Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam

umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao što su se originalni pokreti bavili.

Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle

što su se originalni pokreti bavili.što su se originalni pokreti bavili.

umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava

Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totalitarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava

tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove

umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu.

umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove

umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava

tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava

po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totalitarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava

po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totalitarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu.

umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu.

sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava

Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totaliDrugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totalitarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari

Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totalitarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari

po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove

umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava

ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu. ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu.

po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu.

po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove

umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove

umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva

tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava

njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu. slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu. ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu. Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u

ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu.

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta

ekspresionizma.Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i ekspresionizma.ekspresionizma.

njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta

Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam

umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali

umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali

umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam po uzoru na ruski, s tim što je naš bio nešto drugačiji od totali

umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle umetnik pronalazi neki svoj intimni prostor. Oslikava stvari iz svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle Drugog svetskog rata, dominantni pravac će biti soc-realizam svog okruženja udaljavajući se iz društvene realnosti. Posle

Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga, Teška situacija u kojoj se naša država nalazila, krize između dva svetska rata, ljudi koji su teško živeli... i pored svega toga,

tarnih. Kod nas je postojala neka sloboda. Peđa Milosavljević je sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava po svim kategorijama. Kada bi se očistila, sigurno bi imala dva ili tri tonaliteta svetliji kolorit. Ono što je zanimljivo kod njegove slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu. Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u

sjajan primer. Na njegovoj slici postoji ono što mi, istoričari umetnosti, nazivamo zaprljanje slike. Ova slika je jako prljava

slike, jeste nestručni odnos stučnjaka prema umetničkom delu.

bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića

tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

Trodimenzionalni slikarski potezTrodimenzionalni slikarski potezTrodimenzionalni slikarski potez

smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački

je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke novih otkrića.

trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački

izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke

Crteži

tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori:

daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je

Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Vjere Damjanovski.Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži

Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam

izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom

kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u potezima četkicom i upotrebi boja. To su obično jarke boje. Crvena, kao što možemo vidimo kod Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom

kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima izraze svoje emocije, ali tako da taj izraz bude što jači, energičniji, što se pre svega vidi u kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Posetioci su mogli videti sliku Zore Petrović , Crnogorka, Nikole Graovca, Enterijer, Milana Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam Konjovića, Proleće... Ovo su naši najbolji umetnici koji su radili ekspresionizam. Ekspresionizam kao pravac pojavio se krajem dvadesetog veka u Nemačkoj. Oni su težili tome da na platnima

Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti

Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti

što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni

Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono

daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori:

daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je

zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo,

iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo,

iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je

zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

Kod nas su svi evropski pokreti dolazili sa velikim zakašnjenjem. Pre svega, zato što je ovde postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih

impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili impresionizmom. Naši umetnici su za motive birali prirodu, portrete... Nisu se bavili temama kao umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili

postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih postojala tradicija takozvanog realističnog slikarstva. Bila je dosta jaka. Nadežda Petrović je naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih naš najveći predstavnik ekspresionizma. Ona se školovala u Beču i u Minhenu. Većina ovih umetnika je imala školovanje u velikim centrima. Oni su se tu upoznavali sa ekspresionizmom ili

On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega

Trodimenzionalni slikarski potezMiodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega

Trodimenzionalni slikarski potezMiodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Trodimenzionalni slikarski potezMiodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Trodimenzionalni slikarski potez

Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži

Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika

Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti

Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži

Intervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile

IZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.

IZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTI

Slike, skulpture i crteže iz kolekcije Moderne galerije Lazarevac su za ljubitelje umetnosti bile izložene u galeriji SKC u periodu od 20. decembra 2011. do 5. januara 2012. godine.

Intervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIZLOŽBA RETROSPEKTIVA SRPSKE MODERNE UMETNOSTIIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u ObrenovcuIntervju sa Marijom Vuković Biserko, urednicom likovnog i književnog programa SKC u Obrenovcu

Restauracija i konzervacija Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

Restauracija i konzervacija Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

Restauracija i konzervacija Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

Restauracija i konzervacija Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

Restauracija i konzervacija Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

Restauracija i konzervacija Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

Restauracija i konzervacija Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i Nedeljka Gvozdenovića, dok je Ivan Radović po stilskom izrazu negde između intimizma i

je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

Ova slika je bila na aukciji u prodajnoj galeriji Beograd. Greškom nekoga iz galerije, prosuta je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici je kafa. To su stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Uprkos svemu, mi možemo da uživamo u njoj ali se te stvari vide. Pored Milosavljevićeve slike, intimistički narativ možemo videti i na slici

Trodimenzionalni slikarski potezMiodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategori

Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina.

Zore. Ono što je bitno, jesu ta iskrivljenja realnosti. Slika više nije prozor u svet kao u renesansom smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke tada. Nakon toga Hitler je napravio izložbu prave nemačke umetnosti tj. klasicizam.

izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela ekspresionisti su doživeli svoju propast dolaskom Hitlera na vlast koji je smatrao da su ta dela smislu, već dobija neki drugi izraz umetničkog osećanja i onoga što on predstavlja. Nemački

izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To je značilo najavu smrti mnogih autora koju su završili u logorima, a neki su i pobegli iz Nemačke izopačena. On je i organizovao izložbu koja se tako zvala, „Izložba izopačene umetnosti“. To

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je

On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori:

SkulpturePoseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore,

Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni prostor i prešla sa nivoa ikone i ušla u kuće i galerijske prostore,

što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni prostor i prešla sa nivoa ikone i ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ona doživljava fetišistički uspon. Ljudi koji vole umetnost, žele i da

ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ona doživljava fetišistički uspon. Ljudi koji vole umetnost, žele i da je poseduju. Od sedamdesetih

ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ona doživljava fetišistički uspon. Ljudi koji vole umetnost, žele i da

ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore,

što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni prostor i prešla sa nivoa ikone i ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore,

su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni prostor i prešla sa nivoa ikone i ušla u kuće i galerijske prostore,

su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni prostor i prešla sa nivoa ikone i ušla u kuće i galerijske prostore, prostor i prešla sa nivoa ikone i ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ona doživljava fetišistički uspon. Ljudi koji vole umetnost, žele i da je poseduju. Od sedamdesetih

ušla u kuće i galerijske prostore, ušla u kuće i galerijske prostore, ona doživljava fetišistički uspon. Ljudi koji vole umetnost, žele i da je poseduju. Od sedamdesetih

prostor i prešla sa nivoa ikone i ušla u kuće i galerijske prostore,

jacije. Velike teme su uvek neiscrpna inspiracija umetnika.jacije. Velike teme su uvek neiscrpna inspiracija umetnika.jacije. Velike teme su uvek neiscrpna inspiracija umetnika.jacije. Velike teme su uvek neiscrpna inspiracija umetnika.

nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek neiscrpna inspiracija umetnika.

nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek neiscrpna inspiracija umetnika.

nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem apropribilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem apropribilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem apropribilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem apropribilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem apropri

Umetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakodUmetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakod

menja odnos prema umetnosti. Umetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakod

menja odnos prema umetnosti. Umetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakod

menja odnos prema umetnosti. Umetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakod

menja odnos prema umetnosti. Umetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek jacije. Velike teme su uvek jacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem apropribilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem apropribilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem apropribilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem apropribilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem apropribilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodUmetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakodUmetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakodUmetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodbilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek

ona doživljava fetišistički uspon. ona doživljava fetišistički uspon. Ljudi koji vole umetnost, žele i da ona doživljava fetišistički uspon. Ljudi koji vole umetnost, žele i da

što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni prostor i prešla sa nivoa ikone i što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni prostor i prešla sa nivoa ikone i što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni

Umetnost može biti i ideja, kao i

je poseduju. Od sedamdesetih Ljudi koji vole umetnost, žele i da je poseduju. Od sedamdesetih godina XX veka potpuno se menja odnos prema umetnosti.

je poseduju. Od sedamdesetih

Umetnost može biti i ideja, kao i Umetnost može biti i ideja, kao i

jacije. Velike teme su uvek

bilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek neiscrpna inspiracija umetnika.jacije. Velike teme su uvek

bilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem apropri

Umetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakodnevnog života po sistem aproprinevnog života po sistem apropri

godina XX veka potpuno se menja odnos prema umetnosti. godina XX veka potpuno se menja odnos prema umetnosti. Umetnost može biti i ideja, kao i

godina XX veka potpuno se

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Umetnost danasSavremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Umetnost danasSavremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti

seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni prostor i prešla sa nivoa ikone i ušla u kuće i galerijske prostore, ona doživljava fetišistički uspon. Ljudi koji vole umetnost, žele i da je poseduju. Od sedamdesetih godina XX veka potpuno se menja odnos prema umetnosti.

tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je

Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti

Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak

Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti

Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića

Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika

daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategoridaska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategori

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori:

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategori

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je

zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je

zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori:

iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo,

iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića

Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića

Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika

Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži

Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak

Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži

Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Lukijana, kompozicija Cvetka Lainovića, crtačka poetika Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Dragana Lubarde, seriografska ostvarenja Dragana Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži Martinovića, Božidara Danilovskog, Dobrog Stojanovića, kolaži

Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Trodimenzionalni slikarski potezMiodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Trodimenzionalni slikarski potezTrodimenzionalni slikarski potezMiodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Trodimenzionalni slikarski potezTrodimenzionalni slikarski potezMiodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina.

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

godina XX veka potpuno se godina XX veka potpuno se menja odnos prema umetnosti. Umetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakodUmetnost može biti i ideja, kao i bilo koji predmet uzet iz svakod-bilo koji predmet uzet iz svakod

menja odnos prema umetnosti. Umetnost može biti i ideja, kao i

nevnog života po sistem apropri-jacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem aproprijacije. Velike teme su uvek nevnog života po sistem apropri

Miodrag Popović Mića je mnogo poznatiji po slikama koje su nastajale 50-ih i 60-ih godina. On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su

Kada govorimo o slikama, tu se uvek radi restauracija i konzervacija. Kada nešto restauiramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

Na izložbi je predstavljena i grafika Aleksandra Lukovića

bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih

trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo, trudimo se da ga dovedemo u prvobitni izgled i da ga, nakon tog dovođenja, konzerviramo,

bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih bitna upotreba materijala na samoj slici. Često se desi da se čišćenjem slike dođe do nekih tj. zaštitimo od daljnjeg propadanja. Kod ovih slika restauracija jeste malo otežana. Vrlo je

vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su daska, ogledamo, draperija koja pada sa stola. Vrlo zanimljivo za posmatranje i kategorizacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori: „Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je iza, ili da je na ovaj način prodreš u prostor“. Dakle, ako želiš treću dimenziju, izlaziš van nje.

zacije. Predstavljena je kao trodimenzionalna slika. To jesu tekovine modernizma. Modernizam

„Ako želiš da napraviš treću dimenziju u slici, ti moraš ili da je probušiš pa da vidiš zid koji je

On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega vidimo mrtvu prirodu, ali ne klasičnu, jer ulazi u prostor. Ona ima dodatne elemente kao što su On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega On je često palio svoja platna i dobijao garež. Poznat je kao apstraktni umetnik. Kod njega

je shvatao sliku kao, pre svega, dvodimenzionalnu površinu. To su čak i neki umetnici govori:

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak seoskih predela Nikole Vukosavljevića, ekspresivni portreti Draga Tršara i modernistička forma Ane Bešlić.

Poseban segment izložbe čine četiri skulpture: bronzani isečak

što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni

Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti su primeri klasičnog slikarstva: skulptura, grafika i slika. To je ono što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni

Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti Savremena umetnost je vrlo heterogena. Ovo što možemo videti

što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni što se oduvek cenilo. Od trenutka kada je slika napustila zidni

Kolekcija Moderne galerije Lazarevac danas broji preko tri stotine dela. Nastala je 1970. godine od šezdeset i dva umetnička dela, koje je iz svoje privatne kolekcije gradu Lazarevcu poklonila Leposava Lepa Perović.