О ОБЕЛЕЖАВАЊУ УПРАВНОГ ГОВОРА

др Душка Кликовац

УВОД У издавачкој и школској пракси у вези с

обележавањем управног говора постоје недоумице.

I. Обележавање УГ наводницима:1. редослед наводника и других знакова;2. да ли се пише зарез као трећи знак у низу;3. како се раздвајају управни и пишчев говор;4. кад се УГ не обележава ничим;5. колико се наводника пише кад се у УГ умеће

пишчев говор;6. шта се ради кад цитат обухвата више пасуса.

I. Обележавање УГ цртом:1. кад се управни говор обележава цртом;2. како се раздвајају управни и пишчев говор.

Корпус Најважнији правописи (укључујући и

делове о правопису у оквиру граматика, правописне приручнике и сл.) објављени у српској и хрватској средини од краја XIX века до данас: експлицитна решења; решења која се реконструишу из примера.

Књиге различитих издавача (9 књига издатих од 1962. до 2010).

НАВОДНИЦИ (1): РЕДОСЛЕД НАВОДНИКА И ДРУГИХ ЗНАКОВА

Изводни наводници се увек налазе у додиру с бар још једним знаком.

Случајеви: УГ се наводи сам (без пишчевог); УГ је уклопљен у пишчев (тј. део је

експлицитно наведене пишчеве реченице): пишчев говор претходи управном; пишчев говор се умеће унутар управног; пишчев говор следи за управним.

Проблеми: редослед изводних наводника и тачке; редослед изводних наводника и зареза.

Редослед изводних наводника и тачке: УГ без пишчевог (1)

Питање: какав је редослед завршног реченичног знака и изводних наводника кад се међу наводнике ставе следеће реченице: Доћи ћу. Долазиш ли? Дођи одмах! Долазим...

Проблематичан је само 1. случај.

Редослед изводних наводника и тачке: УГ без пишчевог (2) Белић 1923, 1930:

„Занат је златан.“ Белић 1950 (мења правило без

образложења): „Занат је златан“.

Дешић 1994: „Данас ћу се мало одморити“.

Од других аутора о томе говоре само још Боранић (1921) и Бабић и др. (1996), и прописују тачку испред изводних наводника.

Редослед изводних наводника и тачке: УГ без пишчевог (3) Пракса (ретко се наилази на

различито написане појединачне примере у оквиру исте књиге): „Прича још није готова.“ „Да, последњи.” »Јуче сам стигао.«

Редослед изводних наводника и тачке: УГ без пишчевог (4) Решење зависи од тога који од следећа два

случаја сматрамо основним (онда се онај други управља према основном); сматрамо да је логичније да се основним сматра први: Доћи ћу. Марко рече: Доћи ћу.

Писање тачке испред наводника сагласно је са случајем (о којем не говори ниједан правопис) кад се УГ састоји од више од једне реченице; у пракси се увек пише тачка пре наводника: „Добро. Хајде да пожуримо.“

Редослед изводних наводника и тачке: пишчев говор претходи управном (1)

Питање: који је редослед знакова кад се међу наводнике стави УГ у следећим примерима: Марко рече: Доћи ћу. Марко упита: Долазиш ли? Марко викну: Дођи одмах!

Проблематичан је само први случај: Марко рече: „Доћи ћу.“ – Боранић 1921, Правопис 1960,

Анић и Силић 2001, Бабић и др. 1996, Броз 1892, Пижурица и др. 2010.

Марко рече: „Доћи ћу“. – Новаковић 1894, Петровић, Белић, Симић и др. 1998, Пижурица и др. 2010.

Та два решења узимају у обзир различите тачке: једна је на крају управног говора, а друга је на крају реченице која обухвата управни говор.

Редослед изводних наводника и тачке: пишчев говор претходи управном (2)

Пижурица и др. 2010, дакле, на два места дају два различита решења. На једном месту кажу: тачка на крају управног говора се изоставља јер је битнија она која закључује целу реченицу; изричито наводе аналогију између следећа два случаја: Настављајући своју асоцијацију, промрмља:

„Сва је згода – биће града тешка”. „Сва је згода – биће града тешка”, промрмља

настављајући своју асоцијацију.

Редослед изводних наводника и тачке: пишчев говор претходи управном (3) Тај правопис на истом месту даје и следеће примере:

Исписа на табли строфу: „Чемпресова шума бдије. Месец на њу просу своје хладно сребро. Одсијава модро летње иње са високих трава. Затим крик – то крикну буљина на пању.”

Поаро примети: „Али ви, мадам, нисте били сасвим задовољни.”

Коментар је следећи: „Међутим, то [претходно правило] није никакво чврсто правило нити постојан обичај, него се често тачка стави одмах уза слово, па тек онда знак извода. Ни тај поступак није погрешан, а нарочито је оправдан кад је – као у друга два примера – пишчев текст само најава, иза које следи развијен и целовит навод; другим речима: кад је навод главни део исказа.“

Редослед изводних наводника и тачке: пишчев говор претходи управном (4)

Кад се УГ састоји од двеју или више реченица (што опет експлицитно не разматра ниједан правопис), тачка се ставља испред наводника: Kad se nаvrši godinа, rеčе Bоg аnđеlu:

„Idи vidi, kаkо оnе sirote žive. Aко teško žive, podaj im bolju hranu.“ – Броз 1862

Редослед изводних наводника и тачке: пишчев говор претходи управном (5)

Дакле, постоје два решења. Марко рече: „Доћи ћу.“ Марко рече: „Доћи ћу“.

Друго решење има само једну аналогију, и то са изостављањем завршне тачке испред зареза: Он рече: „Доћи ћу“. – „Доћи ћу“, рече он.

Прво решење има више аналогија: „Доћи ћу.“ – Он рече: „Доћи ћу.“ – Марко

упита: „Долазиш ли?“ – Марко рече: „Доћи ћу. Дођи и ти.“

Редослед изводних наводника и тачке: пишчев говор претходи управном (6)

У пракси се поступа углавном по првом решењу.

Један изузетак (у научним текстовима): Ucherek citira Freia koji takođe pominje ovaj

termin, pa ga i povezuje sa terminom kondenzacija: „La transposition syntagmatique de la phrase en un membre de phrase ou de deux phrases (ou pluseurs) en une phrase uniquе est appelée condensation“ (94) (radi se, naime o primerima tipa La rose rouge – La rose est rouge i dr.).

Редослед изводних наводника и тачке: УГ се раздваја пишчевим У свим правописима је редослед тачке и

изводних наводника исти као да је УГ непрекинут: „Узми овај лијек“, узвикну непозната жена, „и

чувај га док ти затреба.“ – Броз 1892, Боранић 1921, Правопис 1960, Бабић и др. 1996, Пижурица и др. 2010: 155).

„Доћи ћу“, рече на крају, „ако будем имао времена“. – Ново правописно упутство, Дешић 1994.

Издавачка пракса: тачка је углавном испред изводних наводника.

Редослед изводних наводника и зареза: УГ се раздваја пишчевим (1) Питање: ако УГ ставимо под наводнике, какав ће

бити редослед између првог зареза и првих изводних наводника: Доћи ћу, рече Марко, одмах. Долазиш ли, упита Марко, одмах? Дођи, викну Марко, одмах!

Сви препоручују, или сами тако стављају, прво наводнике (таква је и пракса). Другачије поступа само Броз 1892: „Uzmi ovaj orah,“ reče mu žena, „i čuvaj ga do

potrebe.“ Различита решења су последица двеју аналогија.

И Брозово решење има оправдања, али није уобичајено.

Редослед изводних наводника и зареза: УГ се раздваја пишчевим (2)

Боранић 1921 и Бабић и др. 1996: кад у изворној реченици постоји зарез, на том месту у управном говору зарез претходи изводним наводницима. »Bili smo«, reče Ivan, »kod njega na ručku.«

(Prema: »Bili smo kod njega na ručku.«) »Gospodine,« kaže čovuljak mome ocu, »kupite

štogod!« (Prema: »Gospodine, kupite štogod!«) То решење је у пракси практично

неспроводљиво.

Редослед изводних наводника и зареза: прво УГ, па пишчев

Питање: где се пише други део наводника ако се УГ стави под наводнике: Доћи ћу, рече Марко.

У правописима и пракси постоји само једно решење: „Доћи ћу“, рече Марко.

НАВОДНИЦИ (2): ЗАРЕЗ КАО ТРЕЋИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАК У НИЗУ (1)

Питање: да ли има запете на означеном месту: „Долазиш ли?“_упита Милан. „Дођи одмах!“_узвикну Милан.

Овај случај правописци обично не разматрају; а кад га помињу, одлучују се да зареза нема (Броз 1892, Белић, Бабић и др. 1996) – увек без образложења.

У пракси се, практично подједнако, јављају оба решења.

ЗАРЕЗ КАО ТРЕЋИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАК У НИЗУ (2)

У корист писању запете могу се навести два аргумента.

Прво: ако се зарез пише, онда се памти само једно правило: да се УГ одваја зарезом од пишчевог говора, било да на крају УГ не стоји ниједан знак, било да стоје упитник или узвичник; ако се зарез не пише, треба памтити два правила: да се зарез пише кад испред изводних наводника нема интерпункцијског знака, а да се не пише кад има.

Друго: треба разликовати следећа два случаја: »Pssst!« reče Gandalf. »Neka Torin govori!« A Torin

ovako poče.

НАВОДНИЦИ (3): КАКО СЕ РАЗДВАЈАЈУ УПРАВНИ И ПИШЧЕВ ГОВОР Питање: да ли може и једно и друго:

„Доћи ћу“, рече он. „Доћи ћу“ – рече он.

У свим правописима се препоручује зарез; у неким правописима дозвољава се и црта. То двојство уводи Правопис 1960, без образложења (исто предвиђају и Дешић 1994, Симић и др. 1998, Пижурица и др. 2010).

Решење са цртом није рационално, између осталог и зато што се уводи правописно двојство које не носи ни семантичку ни стилску разлику.

Белић (1959): запета се не изоставља кад се црта употребљава за нарочито истицање: Гдекоји опет узму на Божић сјекиру и замахну као да

посјеку воћку нероткињу, а други му ко рече: „Не сијеци, родиће,“ – и кад се то учини три пута застопце, кажу да ће воћка послије родити.

НАВОДНИЦИ (4): КАДА СЕ УПРАВНИ ГОВОР НЕ ОБЕЛЕЖАВА НИЧИМ (1)

По правилу се као пример дају народне пословице: Ко тражи веће, изгуби и оно из вреће, вели народ

(Белић). Пешикан и др. 1993: „ако је за неки текст речима

указано да је туђи, а ако нема потребе да се нагласи да се текст преузима дословно – од речи до речи и ако преузети текст по склопу и форми не одудара од пишчевог личног текста“: Ко брзо суди, брзо се и каје – каже народна

пословица. Познај самога себе, препоручивао је Сократ. Неко је ову максиму друкчије формулисао: што не

можеш оставити за сутра – остави за прекосутра.

КАДА СЕ УПРАВНИ ГОВОР НЕ ОБЕЛЕЖАВА НИЧИМ (2)

Закључујемо: наводници се приликом навођења туђег говора не употребљавају (а) онда кад његово дословно преношење није битно, него је битна његова садржина и, у исто време, (б) кад се писац не ограђује од тих речи, него се с њима слаже. То се најчешће догађа кад је творац тих речи уопштен и анониман, или ако је нечија индивидуална мисао постала позната и усвојена колико и пословица.

Следећи примери (који се налазе у правописима) не би били прихватљиви: У шуми, гдје се је склонио, чуо је: Није ово

свршетак, ово је почетак новога живота. То је познато, рече неко из круга, да Грузијанке

имају дивне очи.

НАВОДНИЦИ (5): КОЛИКО СЕ НАВОДНИКА ПИШЕ КАД СЕ У УГ УМЕЋЕ ПИШЧЕВ ГОВОР

Питање: да ли се у наводнике стављају оба дела УГ: „Доћи ћу“, рече Марко, „чим будем могао.“ „Доћи ћу – рече Марко – чум будем могао.“

Друго решење препоручивало се само у неким старијим српским правописима (Стојановић 1891) – као случај уметнуте реченице. Тако се понекад поступа и данас у пракси. Новији правописи, ако такав случај помињу, препоручују 1. решење.

Друго решење је неприкладно због тога што се не види на први поглед шта је управни говор, а шта не. Сем тога, део који се налази између црта по правилу служи за истицање – што за овај случај није прикладно.

НАВОДНИЦИ (6): ШТА СЕ РАДИ КАД ЦИТАТ ОБУХВАТА ВИШЕ ПАСУСА (1)

У „Картотеци језичких недоумица“ у Списима Одбора за стандардизацију српског језика (Списи: 265) налазимо и следеће: У досадашњим правописима није нормирана

употреба наводника за дуже текстове, оне од више пасуса. У већини страних језика у таквом случају сваки пасус почиње наводником, а само се последњи и завршава наводником. Би ли такав пропис требало усвојити и код нас, јер, ако се наводник ставља само на почетку и на крају текста, читалац лако губи из вида да је посреди цитат?

Правописи о томе не кажу ништа, а у издаваштву се тако понекад чини.

НАВОДНИЦИ (6): ШТА СЕ РАДИ КАД ЦИТАТ ОБУХВАТА ВИШЕ ПАСУСА (2)

Једини траг том решењу налазимо код Новаковића (1894):Сеја брата на сунашце звала:„Хајде, брате, на сунашце јарко.„Да се јарка сунца нагрејемо,„И љепоте красне нагледамо,„Како језде кићени сватови“.

ЦРТА (1): КАД СЕ УПРАВНИ ГОВОР ОБЕЛЕЖАВА ЦРТОМ (1) Начелно, у већини правописа о црти се

говори као о алтернативном знаку за обележавање УГ, који „замењује“ наводнике или „стоји (у)место њих“. Истиче се, међутим (Пешикан и др. 1993; Бабић и др. 1996), да се дијалози у приповедачким текстовима чешће наводе помоћу црте. Пешикан и др. помињу и могућност да се два поступка комбинују: „црта у реалним дијалозима, а наводници у замишљеним монолозима или дијалозима.“

ЦРТА (1): КАД СЕ УПРАВНИ ГОВОР ОБЕЛЕЖАВА ЦРТОМ (2) Пешикан и др. (1993: 279): цртом се наводи дијалог

„уопште кад се туђи текст (говор неке личности) даје у посебном ставку (пасусу)“. Слично кажу и други савремени аутори. Тако је и у свим правописима осим најстаријег (Стојановић 1891).

Издвачка пракса: црте обележавају по правилу реплике које се пишу једна испод друге. Насупрот томе, наводници лако испуњавају задатак да у оквиру истог пасуса обележе реплике различитих говорника: Када су играчи одлазили, Торнштајн је потапшао

Ерика по руци. „Жао ми је због Харалда“, прошапутао је загледавши се у Ерикове очи. Ерик је прихватио пружену руку: „Хвала, Торнштајне“.

ЦРТА (2): КАКО СЕ РАЗДВАЈАЈУ УПРАВНИ И ПИШЧЕВ ГОВОР У новијим правописима усталила се пракса коју су најпотпуније

илустровали Пешикан и др. 1993:(1) – Добро, узећу ово, иако ми је мало нелагодно.

– Зашто, кад тим не оштећујеш никога.(2) – Добро, узећу ово, иако ми је мало нелагодно – сагласи се момак.

– Зашто, кад тим не оштећујеш никога – храбрио га је старији. (3) – Добро, узећу ово – сагласи се момак – иако ми је мало нелагодно.

– Зашто – храбрио га је старији – кад тим не оштећујеш никога.(4) – Добро, узећу ово. Ипак ми је мало нелагодно.

– Зашто?! Не оштећујеш тиме никога.(5) – Добро, узећу ово – сагласи се момак. – Ипак ми је мало нелагодно

– додаде с неким снебивањем.– Зашто?! – зачуди се старији. – Не оштећујеш тиме никога. [Или:]– Зашто?! Не оштећујеш тиме никога – храбрио га је старији.

(6) – Добро, узећу ово – сагласи се момак. Мало поћутавши, додаде: – Ипак ми је мало нелагодно.– Зашто?! – зачуди се старији. Видећи да се онај и даље колеба, објасни: – Никога тиме не оштећујеш.

ЗАКЉУЧАК (1): опште напомене о обележавању УГ Наводницима аутор текста експлицитно читаоцу

ставља до знања да речи обележене тим знаком нису његове, него туђе. Њима се УГ обележава и кад се реплике пишу једна испод друге и кад се пишу у продужетку.

Основна функција црте јесте да раздвоји делове реченице одн. текста; отуда и њена употреба да обележи УГ. Црта се употребљава: на почетку сваке реплике кад се оне пишу једна

испод друге; између реплика и пишчевог говора унутар истог

пасуса – кад пишчев говор следи за УГ или кад се умеће унутар УГ (кад пишчев говор претходи управном, обично се управни издваја у нови пасус).

ЗАКЉУЧАК (2): обележавање УГ наводницима и цртом Најприкладнија решења (што значи да су

утемељена на аргументима, подржана аналогијама, сразмерно једноставна, налазе се у правописима и устаљена су у пракси): „Доћи ћу.“ Милан рече: „Доћи ћу.“ „Доћи ћу“, рече Милан. Милан рече: „Доћи ћу“ – али се не помаче.

(ради истицања) „Доћи ћу“, рече Милан, „одмах.“ „Долазиш ли?“, упита Милан. „Дођи одмах!“, викну Милан. „Долазим...“, замишљено рече Милан.

ЗАКЉУЧАК (2): обележавање УГ наводницима и цртом

Тиме би се искључила следећа решења: „Доћи ћу“. Милан рече: „Доћи ћу“. „Долазиш ли?“ упита Милан. „Долазиш ли?“ – упита Милан. „Доћи ћу – рече Милан – одмах.“ „Доћи ћу, рече Милан, одмах.“

ЛИТЕРАТУРА Душка Кликовац, „О обележавању

управног говора“, Научни састанак слависта у Вукове дане, 42/3, 2013, стр. 15–42. (У том раду се налазе и подаци у другим изворима који се наводе у презентацији.)

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!