Универзитет Универзитет ““Унион Никола ТеслаУнион Никола Тесла”” Београд Београд Факултет за екологију и заштиту животне срединеФакултет за екологију и заштиту животне средине

Предмет Предмет : : Основи биологијеОснови биологије

Семинарски радСеминарски рад

Тема радаТема рада: : - Хетеротрофија и аутотрофија - Хетеротрофија и аутотрофија - Значај фотосинтезе за одржање живота - Значај фотосинтезе за одржање живота

МенторМентор: : Студент Студент::Доц.Др.Александра Тасић Митар ПетровићДоц.Др.Александра Тасић Митар Петровић

Број индексаБрој индекса: 19/2013: 19/2013 ((ДецембарДецембар, 2013), 2013)

SADRZAJSADRZAJСАДРЖАЈ:САДРЖАЈ:

-Хетеротрофија ,аутотрофија и Значај Фотосинтезе за одржавање живота ..-Хетеротрофија ,аутотрофија и Значај Фотосинтезе за одржавање живота ..33--Фотосинтеза............................................................................................................Фотосинтеза............................................................................................................99

--Лист као главни фотосинтетички орган ..........................................................1Лист као главни фотосинтетички орган ..........................................................133--Хлоропласти.................................................................................................Хлоропласти.................................................................................................2020

--Фотосинтетички пигменти ..............................................................................3Фотосинтетички пигменти ..............................................................................344--АТП- аденозин три фосфат .............................................................................4АТП- аденозин три фосфат .............................................................................455

--Оксидо редукциони процеси ,Електрон-транспортни ланци................................4Оксидо редукциони процеси ,Електрон-транспортни ланци................................488--Електрон-транспортни ланци...........................................................................Електрон-транспортни ланци...........................................................................4949--Дехидрогенације............................................................................................52Дехидрогенације............................................................................................52--Закључак.......................................................................................................55 Закључак.......................................................................................................55 -Литература.....................................................................................................57-Литература.....................................................................................................57

ХЕТЕРОТРОФИЈА И ХЕТЕРОТРОФИЈА И АУТОТРОФИЈААУТОТРОФИЈА

ЗНАЧАЈ ФОТОСИНТЕЗЕ ЗНАЧАЈ ФОТОСИНТЕЗЕ ЗА ОДРЖАЊЕ ЖИВОТАЗА ОДРЖАЊЕ ЖИВОТА

Примарни извор енергије Примарни извор енергије за готово целокупан за готово целокупан живот на планети Земљи живот на планети Земљи је Сунце. је Сунце.

Сунчева енергија доспева Сунчева енергија доспева у биосферу захваљујући у биосферу захваљујући процесу познатом као процесу познатом као фотосинтеза коју врше фотосинтеза коју врше фотосинтетички фотосинтетички организми више биљке, организми више биљке, алге и цианобактерије алге и цианобактерије (модрозелене алге). (модрозелене алге).

Живот на планети Живот на планети одржава се сталним одржава се сталним кружењем материје и кружењем материје и протицањем енергије у протицањем енергије у оквиру биолошких оквиру биолошких циклуса чији су чланови циклуса чији су чланови сви живи организми.сви живи организми.

Становници планете Земље се Становници планете Земље се разликују по начину на који обезбеђују разликују по начину на који обезбеђују енергију и материју за своје животне енергију и материју за своје животне процесе те их можемо поделити на:процесе те их можемо поделити на:

Аутотрофне организме:Аутотрофне организме:• ФотоатотрофиФотоатотрофи• Хемоаутотрофи Хемоаутотрофи

Хетеротрофне организмеХетеротрофне организме• ХербивориХербивори• КарнивориКарнивори• ОмнивориОмнивори• СапротрофиСапротрофи• ПаразитиПаразити• Декомпозитори Декомпозитори

АУТОТРОФИАУТОТРОФИ

Организми који самостално Организми који самостално производе органске производе органске материје. Према извору материје. Према извору енергије коју користе деле енергије коју користе деле се на:се на:

•ФотоатотрофеФотоатотрофе•ХемоаутотрофеХемоаутотрофе

ФОТОАУТОТРОФИФОТОАУТОТРОФИ

енергију Сунчевог енергију Сунчевог зрачења у процесу зрачења у процесу фотосинтезе преводе фотосинтезе преводе у хемијску енергију у хемијску енергију органских молекулаорганских молекула

Зелене биљкеЗелене биљке Алге Алге Цианобактерије Цианобактерије

((CyanobacteriaCyanobacteria))

ХЕМОАУТОТРОФИХЕМОАУТОТРОФИ

енергију производе енергију производе оксидацијом неорганске оксидацијом неорганске материје, а продукција материје, а продукција органске материје органске материје одвија се као у одвија се као у фотосинтези. То су фотосинтези. То су одређене врсте одређене врсте бактерија тзв. бактерија тзв. хемосинтетичне хемосинтетичне бактерије бактерије и према и према супстрату који оксидују супстрату који оксидују могу бити:могу бити:

нитрификационенитрификационе сумпорнесумпорне водоничневодоничне гвожђевитегвожђевите метанскеметанске

ХЕТЕРОТРОФИХЕТЕРОТРОФИКористе готову органску Користе готову органску материју (животиње, гљиве, материју (животиње, гљиве, већина бактерија)већина бактерија)

• Хербивори -биљоједиХербивори -биљоједи• Карнивори - месоједиКарнивори - месоједи• Омнивори Омнивори –– сваштоједи сваштоједи • Сапротрофи Сапротрофи –– хране се угинулим деловима хране се угинулим деловима

биљака и животиња (гљиве)биљака и животиња (гљиве)• Паразити Паразити –– живе на рачун живих организама живе на рачун живих организама

(бактерије и гљиве)(бактерије и гљиве)• Декомпозитори Декомпозитори –– разлагачи (бактерије и гљиве) разлагачи (бактерије и гљиве)

ФотосинтезаФотосинтеза

Продукти светле фазе су:Продукти светле фазе су:АТПАТП

редуковани редуковани NADPH+HNADPH+H и иКисеоникКисеоник

У светлој фази се дешавају следећи процеси:У светлој фази се дешавају следећи процеси:2.Апсорпција светлости (фотосинтетички 2.Апсорпција светлости (фотосинтетички пигменти)пигменти)3.Претварање светлосне енергије у 3.Претварање светлосне енергије у хемијску(електрон-транспортни ланац)хемијску(електрон-транспортни ланац)4.Ослобађање кисеоника (фотолиза воде)4.Ослобађање кисеоника (фотолиза воде)

Светла фаза фотосинтезе је једини Светла фаза фотосинтезе је једини извор кисеоника у природиизвор кисеоника у природи

БИОХЕМИЈСКА ИЛИ ТАМНА БИОХЕМИЈСКА ИЛИ ТАМНА ФАЗА ФОТОСИНТЕЗЕФАЗА ФОТОСИНТЕЗЕ

ЛИСТЛИСТ

КАО ФОТОСИНТЕТИЧКИ КАО ФОТОСИНТЕТИЧКИ ОРГАНОРГАН

Грађа листа је на Грађа листа је на свим нивоима у свим нивоима у потпуности потпуности прилагођена прилагођена функцији функцији фотосинтезе. фотосинтезе.

СПОЉАШЊА ГРАЂАСПОЉАШЊА ГРАЂА

Облик је прилагођен Облик је прилагођен примању што веће примању што веће количине светлости. количине светлости.

Лист већине биљака Лист већине биљака је има велику је има велику површину.површину.

У зависности од У зависности од услова средине услова средине јављају се одређене јављају се одређене адаптацијеадаптације

Биљке сушних или Биљке сушних или хладних станишта хладних станишта смањују површину смањују површину али повећавају број али повећавају број листовалистова

УНУТРАШЊА ГРАЂАУНУТРАШЊА ГРАЂА

Прилагођена Прилагођена фотосинтетичкој фотосинтетичкој функцији функцији диференцирањем диференцирањем специјализованих специјализованих ткивткивa:a:

Стомин апаратСтомин апарат Палисадни паренхимПалисадни паренхим Сунђерасти паренхимСунђерасти паренхим Спроводни снопићиСпроводни снопићи

Размена гасова се Размена гасова се обавља обавља контролисано кроз контролисано кроз стомин апаратстомин апарат. .

Испод Испод епидермиса лица епидермиса лица листа налази се листа налази се слој слој палисадног палисадног ткиваткива, главног , главног

фотосинтетичког фотосинтетичког ткива. Ћелије ткива. Ћелије

палисадног ткива палисадног ткива су издужене, су издужене, постављене постављене управо на управо на

површину листа и површину листа и густо збијене. густо збијене.

Ћелије су Ћелије су испуњене испуњене

великим бројем великим бројем хлоропласта.хлоропласта.

Ближе Ближе епидермису епидермису наличја листа наличја листа налази се ткиво налази се ткиво сунђерастог сунђерастог паренхимапаренхима грађено од грађено од ћелија ћелија неправилног неправилног облика. облика. Мноштво Мноштво интерцелулара интерцелулара указује да је указује да је главна главна функција овог функција овог ткива размена ткива размена гасова са гасова са спољашњом спољашњом средином.средином.

Размена гасова се Размена гасова се обавља обавља контролисано кроз контролисано кроз стомин апаратстомин апарат

Завршеци Завршеци спроводних спроводних

снопићаснопића имају улогу имају улогу да доносе да доносе

воду и воду и минералне минералне материје до материје до палисадног палисадног ткива и да ткива и да

одводе одводе органске органске материје материје

произведене произведене у у

палисадном палисадном ткиву.ткиву.

ХЛОРОПЛАСТИХЛОРОПЛАСТИ

Хлоропласти су високо специјализоване Хлоропласти су високо специјализоване органеле биљних ћелија у којима се врши органеле биљних ћелија у којима се врши

фотосинтеза. фотосинтеза.

. .

ПОРЕКЛО ХЛОРОПЛАСТАПОРЕКЛО ХЛОРОПЛАСТА Сматра се да хлоропласти воде порекло од Сматра се да хлоропласти воде порекло од

фотосинтетичких бактерија које су ушле у фотосинтетичких бактерија које су ушле у симбиотски однос са прахетеротрофима. симбиотски однос са прахетеротрофима. • Докази овог тумачења су што ове Докази овог тумачења су што ове

органеле садрже своје ДНК, РНК и органеле садрже своје ДНК, РНК и рибозоме и способне су да самостално рибозоме и способне су да самостално синтетишу протеине. Оне садрже и синтетишу протеине. Оне садрже и двоструку мембрану при чему је двоструку мембрану при чему је спољашња слична ћелијској, а спољашња слична ћелијској, а унутрашња бактеријској.унутрашња бактеријској.

• Најпримитивнији фотосинтетички Најпримитивнији фотосинтетички организми (организми (Cyanophyta)Cyanophyta) немају немају организоване хлоропласте већ се ламеле организоване хлоропласте већ се ламеле са тилакоидима налазе у периферном са тилакоидима налазе у периферном делу цитоплазме, тзв. хроматоплазми. делу цитоплазме, тзв. хроматоплазми.

БРОЈ ХЛОРОПЛАСТАБРОЈ ХЛОРОПЛАСТА• палисадне ћелије пасуља палисадне ћелије пасуља ((Phaseolus Phaseolus

vulgarisvulgaris)) 4545• палисадне ћелије спанаћапалисадне ћелије спанаћа ( (Spinacia Spinacia

oleraceaoleracea)) 300-400 300-400 ОБЛИК ХЛОРОПЛАСТАОБЛИК ХЛОРОПЛАСТА

• Хлоропласти виших биљака су Хлоропласти виших биљака су сочивастог облика, пречника 3-10μсочивастог облика, пречника 3-10μmm и дебљине 1-2μи дебљине 1-2μmm..

• Код алги, хлоропласти имају Код алги, хлоропласти имају различиту форму, број и величину. различиту форму, број и величину. Код већине је то један крупан Код већине је то један крупан хлоропласт назван хлоропласт назван хроматофорхроматофор. . Хроматофори могу имати различит Хроматофори могу имати различит облик:облик:

SpirogyrSpirogyra sp.a sp. спирално увијен хроматофорспирално увијен хроматофор

Mougeotia sp.Mougeotia sp. Плочаст хроматофорПлочаст хроматофор

ChlamydomonasChlamydomonas sp.sp. Пехараст хроматофорПехараст хроматофор

UlotrixUlotrix sp. sp. прстенаст хроматофорпрстенаст хроматофор

ZygnemaZygnema звездаст хроматофорзвездаст хроматофор

CharaChara sp. sp. сочиваст хроматофорсочиваст хроматофор

УНУТРАШЊА ГРАЂАУНУТРАШЊА ГРАЂА Двојна мембранаДвојна мембрана

• Спољашња мембрана је слична Спољашња мембрана је слична плазмамембрани, док унутрашња плазмамембрани, док унутрашња формира сложен мембрански систем формира сложен мембрански систем увлачећи се у унутрашњост хлоропласта. увлачећи се у унутрашњост хлоропласта. Унуташњи мембрански систем у својој Унуташњи мембрански систем у својој липопротеинској структури садржи липопротеинској структури садржи фотосинтетичке пигменте и ензиме фотосинтетичке пигменте и ензиме електрон-транспортног ланцаелектрон-транспортног ланца..

СтромаСтрома• Садржи ензиме тамне фазе фотосинтезе и Садржи ензиме тамне фазе фотосинтезе и

продукте фотосинтезе од којих се скроб продукте фотосинтезе од којих се скроб запажа у облику гранула.запажа у облику гранула.

МЕМБРАНСКИ СИСТЕМ МЕМБРАНСКИ СИСТЕМ ХЛОРОПЛАСТАХЛОРОПЛАСТА

ТилакоидиТилакоиди - систем спљоштених кесица - систем спљоштених кесица које се пружају паралелно са дужом које се пружају паралелно са дужом осом хлоропласта.осом хлоропласта.

ГранГранaa ( (jed granum, mn granae) jed granum, mn granae) –– скупина скупина тилакоида густо наслаганих једних на тилакоида густо наслаганих једних на друге у облику стубића.друге у облику стубића.

Строма ламелеСтрома ламеле –– издужене кесице које издужене кесице које се пружају дуж строме и повезују гранесе пружају дуж строме и повезују гране

ФОТОСИНТЕТИЧКИ ФОТОСИНТЕТИЧКИ ПИГМЕНТИПИГМЕНТИ

У фотосинтези У фотосинтези учествују три групе учествују три групе пигмената:пигмената:•хлорофили, хлорофили, •каротеноиди и каротеноиди и •фикобилини.фикобилини.

Пигменти су једињења цикличне Пигменти су једињења цикличне грађе са наизменичним системом грађе са наизменичним системом једногубих и двогубих веза које једногубих и двогубих веза које омогућавају апсорпцију одређених омогућавају апсорпцију одређених таласних дужина видљивог дела таласних дужина видљивог дела спектра између 380 и 760 спектра између 380 и 760 nmnm..

ХЛОРОФИЛИХЛОРОФИЛИ Постоје више врста хлорофила:Постоје више врста хлорофила:

• Хлорофил аХлорофил а –– код свих код свих фотосинтетичких организамафотосинтетичких организама

• Хлорофил Хлорофил bb –– више биљке, више више биљке, више алге, маховинеалге, маховине

• Хлорофил Хлорофил cc –– мрке алге, мрке алге, силикатне алгесиликатне алге

• Хлорофил Хлорофил dd –– црвене алге црвене алге• БактериохлорофилиБактериохлорофили ––

фотосинтетичке бактеријефотосинтетичке бактерије

ХЛОРОФИЛХЛОРОФИЛ Сложен молекул који се Сложен молекул који се састоји од:састоји од:•Порфиринског прстена Порфиринског прстена са атомом са атомом MgMg у центру у центру

•Алкохола метанолаАлкохола метанола•Фитола Фитола

Порфирински прстен хлорофилаПорфирински прстен хлорофила

Молекул хлорофилаМолекул хлорофила

Помоћни пигментиПомоћни пигменти• КаротениКаротени––деривати витамина Адеривати витамина А• КсантофилиКсантофили

ββ- каротен- каротен

КАРОТЕНОИДИКАРОТЕНОИДИ

ФИКОБИЛИНИФИКОБИЛИНИ

Помоћни Помоћни фотосинтетички фотосинтетички пигменти неких алги:пигменти неких алги:•ФикоцијанинФикоцијанин - - цианобактерије цианобактерије ((CyanoCyanobacteriabacteria) )

•ФикоеритринФикоеритрин –– црвене црвене алге (алге (RodophytaRodophyta))

АКЦИОНИАКЦИОНИ СПЕКТАР СПЕКТАР ФОТОСИНТЕЗЕФОТОСИНТЕЗЕ

Скуп таласних дужина које Скуп таласних дужина које су активне у фотосинтези су активне у фотосинтези чини чини акциони спектар акциони спектар фотосинтезефотосинтезе. Он се . Он се поклапа са апсорпционим поклапа са апсорпционим спектром хлорофила и спектром хлорофила и каротеноида. каротеноида.

ATPATPаденозин-трифосфатаденозин-трифосфат

-Или КАКО ЋЕЛИЈА -Или КАКО ЋЕЛИЈА ОБЕЗБЕЂУЈЕ ЕНЕРГИЈУОБЕЗБЕЂУЈЕ ЕНЕРГИЈУ

ATP (ATP (аденозин-трифосфат) аденозин-трифосфат) је главни носилац енергије је главни носилац енергије

у ћелијиу ћелијиНастаје у следећим Настаје у следећим

процесима:процесима:Фотосинтетичкој Фотосинтетичкој

фосфорилацији (биљке, фосфорилацији (биљке, хлоропласти)хлоропласти)Оксидативној Оксидативној

фосфорилацији (сви фосфорилацији (сви организми, митохондријеорганизми, митохондрије

Енергија ослобођена у Енергија ослобођена у току светле фазе току светле фазе фотосинтезе или у фотосинтезе или у процесу ћелијског процесу ћелијског дисања омогућава дисања омогућава везивање неорганског везивање неорганског фосфата фосфата PiPi за молекул за молекул ADP ADP –– a a који се при који се при томе фосфорилује и томе фосфорилује и претвара у претвара у ATPATP

Везе између Везе између фосфорних група фосфорних група су богате су богате енергијом и служе енергијом и служе као депо енергије у као депо енергије у ћелијићелији

ОКСИДО-РЕДУКЦИОНИ ПРОЦЕСИОКСИДО-РЕДУКЦИОНИ ПРОЦЕСИЕлектрон транспортни ланацЕлектрон транспортни ланац

Оксидо-редукциони процеси су главни Оксидо-редукциони процеси су главни пут за добијање енергије у ћелијипут за добијање енергије у ћелији

Оксидо-редукција Оксидо-редукција –– хемијска реакција хемијска реакција преноса електрона са молекула преноса електрона са молекула донорадонора на молекул на молекул акцептораакцептора• Молекул који губи еМолекул који губи е-- је је оксидованоксидован, а , а

молекул који прима емолекул који прима е-- је је редукованредукован• Оксидована и редукована форма Оксидована и редукована форма

молекула назива се молекула назива се редокс парредокс пар

ЕЛЕКТРОН-ЕЛЕКТРОН-ТРАНСПОРТНИ ТРАНСПОРТНИ

ЛАНЦИЛАНЦИ

На почетку ланца су једињења са вишим негативним На почетку ланца су једињења са вишим негативним редокс потенцијалом, а на крају једињења са мање редокс потенцијалом, а на крају једињења са мање

негативним или електропозитивним редокс негативним или електропозитивним редокс потенцијаломпотенцијалом

Једињења електрон-транспортног ланца су Једињења електрон-транспортног ланца су уграђена у мембрану по специфичном уграђена у мембрану по специфичном распоредураспореду

Саставни делови биолошких мембранаСаставни делови биолошких мембрана::• Тилакоиди хлоропластаТилакоиди хлоропласта• Кристе митохондријаКристе митохондрија• Ћелијска мембрана прокариотаЋелијска мембрана прокариота

Серија једињења која лако одају и примају Серија једињења која лако одају и примају електронеелектроне

Електрони се крећу низ градијент Електрони се крећу низ градијент електрохемијског потенцијалаелектрохемијског потенцијала

Приликом протицања еПриликом протицања е- - низ низ градијент електрохемијског градијент електрохемијског потенцијала долази до потенцијала долази до ослобађања енергијеослобађања енергије

Део ове енергије користи се у Део ове енергије користи се у синтези синтези ATP-aATP-a

Постепеним ослобађањем Постепеним ослобађањем енергије кроз серију преносица енергије кроз серију преносица ћелија енергију користи ћелија енергију користи ефикаснијеефикасније

ДЕХИДРОГЕНАЦИЈЕДЕХИДРОГЕНАЦИЈЕ

Ензими: дехидрогеназеЕнзими: дехидрогеназе Коензими:Коензими:

• Никотинамид-аденин-динуклеотид Никотинамид-аденин-динуклеотид ((NADNAD))

• Никотинамид-аденин-динуклеотид Никотинамид-аденин-динуклеотид фосфат (фосфат (NADNADР)Р)

• Флавин-аденин-динуклеотид Флавин-аденин-динуклеотид (FAD)(FAD)

Оксидо-редукције током којих долази до Оксидо-редукције током којих долази до одузимања два електрона и два протона (два одузимања два електрона и два протона (два водоникова атома)водоникова атома)

Успостављање разлике у наелектрисању тј. тежња Успостављање разлике у наелектрисању тј. тежња да се изједначе концентрације протона даје енергију да се изједначе концентрације протона даје енергију

за синтезу за синтезу ATP-aATP-a

Преношењем протона кроз Преношењем протона кроз мембрану ствара се разлика у мембрану ствара се разлика у наелектрисању и разлика у наелектрисању и разлика у концентрацији протона с једне концентрацији протона с једне и друге стране мембране тј. и друге стране мембране тј. електрохемијски градијентелектрохемијски градијент

ЗАКЉУЧАКЗАКЉУЧАК

За одржавање живота на земљи потребне су велике количине За одржавање живота на земљи потребне су велике количине енергије , а сва та енергија потиче од Сунца.Зелене Биљке енергије , а сва та енергија потиче од Сунца.Зелене Биљке директно користе сунчеву енергију , док хетеротрофни организми директно користе сунчеву енергију , док хетеротрофни организми енергију добијају храном .енергију добијају храном .

У току процеса фотосинтезе од воде и угљендиоксида настају У току процеса фотосинтезе од воде и угљендиоксида настају угљени хидрати , а у атмосферу се ослобађа угљени хидрати , а у атмосферу се ослобађа кисеоник,захваљујући коме живе сви аеробни организми.Годишње кисеоник,захваљујући коме живе сви аеробни организми.Годишње се фотосинтетичком активношћу ослободи око 500 милијарди тона се фотосинтетичком активношћу ослободи око 500 милијарди тона кисеоника ,тако да се сваких две хиљаде година потпуно обнови кисеоника ,тако да се сваких две хиљаде година потпуно обнови сав кисеоник у атмосфери.сав кисеоник у атмосфери.

Савремене фабрике,електране и мотори са унутрашњим Савремене фабрике,електране и мотори са унутрашњим сагоревањем , избацују у атмосферу огромне количине сагоревањем , избацују у атмосферу огромне количине CO2CO2 . . Велике количине овог гаса апсорбују биљке и користе у процесу Велике количине овог гаса апсорбују биљке и користе у процесу фотосинтезе ,тако да захваљујући њима није до сада дошло до фотосинтезе ,тако да захваљујући њима није до сада дошло до значајнијег пораста концентрације угљен – диоксида.Међутим ,ако значајнијег пораста концентрације угљен – диоксида.Међутим ,ако се загађивање настави овим темпом ,биљни свет кога човек се загађивање настави овим темпом ,биљни свет кога човек такође немилосрдно уништава ,неће моћи да искористи савтакође немилосрдно уништава ,неће моћи да искористи сав CO2 CO2 који се ослобађа у атмосферу.Повећање његове концентрације који се ослобађа у атмосферу.Повећање његове концентрације довешће до интензивног апсорбовања инфрацрвеног зрачења и довешће до интензивног апсорбовања инфрацрвеног зрачења и загревања планете и доњих слојева ваздуха .То би условило загревања планете и доњих слојева ваздуха .То би условило стварање такве климе на земљи која не би одговарала многим стварање такве климе на земљи која не би одговарала многим врстама ,па ни човеку као врсти. врстама ,па ни човеку као врсти.

ЛитератураЛитература

1.Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака1.Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака Аутор : Др.Бранка Стевановић, Др.Милорад М. Јанковић Аутор : Др.Бранка Стевановић, Др.Милорад М. Јанковић ННК Београд 2001 ННК Београд 2001

2.Биологија за гимназију природно математицког смера2.Биологија за гимназију природно математицког смера Аутор : Гордана Цвијић,Јелена Ђорђевић,Надежда Аутор : Гордана Цвијић,Јелена Ђорђевић,Надежда Недељковић,Радомир КоњевићНедељковић,Радомир Коњевић Година издања 2008 Година издања 2008

3.Физиологија биљака,Научна књига3.Физиологија биљака,Научна књига Аутор : Р.Кастори Аутор : Р.Кастори Београд,1996 Београд,1996

4. Физиологија биљака 4. Физиологија биљака Аутор : Мирјана Нешковић,Радомир Коњевић,Љубинка Цулафић Аутор : Мирјана Нешковић,Радомир Коњевић,Љубинка Цулафић

5. Сајт : 5. Сајт : http://www.arhimed.rs.ba/nauka/science/fotosinteza.htmhttp://www.arhimed.rs.ba/nauka/science/fotosinteza.htm

6. Сајт : 6. Сајт : http://www.slideshare.nethttp://www.slideshare.net