Unutrasnji zenski polni organi

Cine ih:

Jajnik (ovarium)

Jajovod (tuba uterina)

Materica (uterus)

Usmina (vagina)

Jajnik (ovarium)

Jajnik je parna polna zlezda,oblik badema,koja je smestena u maloj jamici koju gradi trbusna maramica.Izgradjen je od epitelnog omotaca i jajnickog tkiva.Epitelni omotac,u vidu jednoslojne celijske opne,pokriva jajnicko tkivo.Jajnicko tkivo sastoji se iz dva dela,u kori jajnika nalaze se nezreli jajnicki meskovi koji tokom razvoja imaju razlicite stupnjeve razvoja do zrele jajne celije.

Jajovod (tuba uterina)

To je sluzokozno-misicni kanal,dug od 14-16cm,koji se proteze od matericne duplje do jajnika,u gornjem delu siroke matericne veze.Njegova uloga je da prihvati zrelu jajnu celiju i da je sprovede do matericne duplje.Pocetni deo jajovoda je povezan sa matericnom dupljom preko unutrasnjeg,matericnog otvora jajovoda,prolazi kroz debljinu zida materice,i nastavlja sa jednim suzenim delom.Sledeci,najduzi deo jajovoda je prosiren u vidu ampule,a njegov zavrsni deo se sve vise siri i dopire do gornjeg pola jajnika.

Materica (uterus)

Materica ima oblik naopako okrenute kruške, na jednom kraju se nalazi grlić ili vrat materice ( cervix) čiji otvor je u vagini i on čini donju trećinu materice. Manjim dijelom građen je od mišića, a većim delom od vezivnog tkiva. U sredini grlića je kanal, obložen sluznicom koja je tanja od sluznice tijela materice i sadrži brojne žlijezde, koje izlučuju sluz koja se mijenja tokom ciklusa. Na druga dva kraja materice su vezani jajovodi.

Materica je smještena između mokracne bešike i završnog dijela debelog creva. Ukupna dužina materice kod odrasle žene je 7 do 8 cm. U toku trudnoće materica se povećava, da bi se poslije poroda ponovo vratila na normalnu veličinu. Dakle, stanje materice varira sa fazama menstrualnog ciklusa i sa godinama žene. Građena je od tri sloja:

Spoljašnji glatki sloj - perimetrijum Mišićni srednji sloj - miometrijum Unutrašnji sloj sluznice - endometrijum Endometrijum je sloj materice koji je važan za

trudnoću, jer se u njemu smješta oplođena jajna ćelija. Naime, u toku trudnoće endometrijum zadebljava i postaje ispunjen krvnim žilama za smještaj i potporu razvoju fetusa. Ukoliko do začeća ne dođe, endometrijum se ljušti i odlazi kao dio menstrualnog krvarenja.

Usmina (vagina)

Usmina je misicno-sluzokozni organ,duzine od 10-12cm,koji se pruza od matericnog vrata nanize,prolazi kroz medjicu i zavrsava se otvorom koji se nalazi izmedju malih stidnih usana.Gornji kraj obuhvata vrat materice i oko njega vadi svod.Otvor vagine je nepotpuno zatvoren tankom koznom duplikaturom koja se naziva devicnjak (hyimen),obicno prsne tokom prvog snosaja.

Spoljasnji zenski polni organi

Su: Stidnica (pudendum

femininum) Velike stidne usne (labia

majora pudendi) Male stidne usne (labia

minora pudendi) Trem vagine (vestibulum

vaginae) Tremna glavica (bulbus

vestibuli) Velike i male tremne zlezde

(glandulae vestibulares majores et minores)

Drazica (clitoris)

Dojka (mamma) Grudi ( mamma), žlezda karakteristična za ženski pol,

po kojoj je nazvan čitav rod sisara. Nalazi se na prednjoj strani grudnog koša na granici kosti i hrskavice četvrtog rebra.Grudi su genetski apokrina kožna žlezda.Grudi ženskog novorođenčeta ne razlikuje se od grudi muškog novorođenčeta. Jedna i druga neposredno nakon rođenja izlučuju sekret pod uticajem hormona prolaktina. Do početka puberteta se muške i ženske grudi razvijaju jednako, a onda se muške grudi u pravilu dalje ne razvija, dok se ženska pod uticajem ženskih polnih hormona razvija i njen razvitak završava tek za vreme trudnoće i dojenja.

Grudi žene su složena tubuloalveolarna žlezda, izgrađena od 20 do 25 pojedinačnih žlezda. Svaka od njih zajedno s vezivnim i masnim tkivom izgrađuje po jedan režanj. Režnjevi su međusobno podeljeni gušćim vezivnim tkivom, a svakom režnju grudi pripada jedan glavni odvodni kanal (ductus lactiferus), koji završava levkastim proširenjem na bradavici (porus lactiferus).

Grudi polno zrele žene se ciklički menjaju zavisno od menstrualnog ciklusu.

Bradavice grudi (mamilla mammae) i pojas koji je okružuje (areola mammae) pokriveni su nežnom i jače pigmentiranom kožom. Epidermis bradavice i areole kod žena je jače orožen (kao zaštita kod dojenja). Vezivno tkivo bradavice sadrži veliki broj krvnih i limfnih žila i glatkih mišićnih stanica, koje su smeštene kružno i uzdužno oko odvodnih kanala, a radijalno i transferzalno na bazi bradavice. Tokom trudnoće se znatno povećavaju žlezdani elementi na račun vezivnog tkiva zahvaljujući delovanju estradiola i progesterona, a promene su vidljive od drugog meseca trudnoće.

Unutrasnji muski polni organi

Cine ih:

Semenik (testis)

SEMENI PUTEVI: Pasemenik (epididymis)

Semevod (ductus deferens)

Briznik (ductus ejaculatorius)

PRIDODATE ZLEZDE: Semena kesica (vesicula

seminalis) Prostata (prostata)

Bulbo-uretralne zlezde (glandulae bulbo-urethrales)

Semenik (testis)

je parna muška polna žlezda. Ima dve funkcije: (a) gametogenu, jer proizvodi muške gamete (polne ćelije) - spermatozoide i (b) endokrinu, jer sintetiše muške polne hormone – androgene (testosteron, androsteron i td.). Spermatozoidi se proizvode u semenim kanalićima (tubuli seminiferi), smešteni, po dva, u režnjićima testisa (lobuli testis). Muški polni hormoni se sintetišu u Lajdigovim ćelija, smeštenim između zavoja semenih kanalića. Tkivo testisa je obavijeno belom, vezivnom ovojnicom (tunica albuginea testis).

Pasemenik (epididymis)

je parni kanalikularni organ, smešten duž uzdužne osovine testisa. Ima: glavu, koju čine izvodni kanali iz testisa (ductulieferentes testis), telo, koje je jedan kanal, jako izuvijan, nastao spajanjem eferentnih kanalića u glavi, i rep. Glava je postavljena na dorzalnom, a rep na ventralnom polu testisa.Izuvijan kanal repa se, postepeno, ispravlja i nastavlja se u semevod. Kroz epididimis se transportuju spermatozoidi iz testisa u semevod. U epididimisu se vrši dozrevanje spermatozoida i njihovo lagerovanje (u repu) do momenta ejakulacije ili uginuća i resorpcije. Transport spermatozoida kroz epididimis traje 14 dana

Semevod (duktus deferens)

je parni kanalikularni organ, koji sprovodi spermatozoide iz repa epididimisa do uretre. Semevodi se završavaju ampulastim zadebljanjem (ampule semevoda). U zidu uretre imaju zajednički otvor sa izvodnim kanalima vezikularnih žlezda

Mokraćni izvodnik(urethra masculina)

je kanalikularni organ, koji polazi od mokraćne bešike, prolazi kroz karličnu šupljinu, a na izlasku iz karlice, ulazi u sastav penisa. Završava se otvorom na glansu penisa. Izvodi mokraću iz mokraćne bešike i spermu, prilikom ejakulacije

Muški kopulacioni organ(penis): glavić(glans), telo(corpus) i koren(radix).Mošnica(scrotum). Kožni nabor, u kome su smešteni testesi. Ima ulogu zaštite i termoregulacije testisa.Puzdra(praeputium) je kožni nabor ventralnog zida abdomena, u kome je smešten penis.Semeno uže (funiculus spermaticus): semevod+arterije i vene+nervi+musculus cremaster.Pridržava testis za ingvinalnikanal, tj. ventralni zid abdomena.Ovojnice testisa: tunica albuginea, tunica vaginalis communis, tunica vaginalis.Akcesorne polne žlezde, sintetišu oko 90% ukupnog volumena spermalne plazme:- Vezikularne(glandulae vesiculares),parne- Prostata(glandula prostatica),neparna- Bulbouretralne ili Kuperove(glandulae bulbourethrales sue Cupheri)

Spoljasnji muski polni organi

Su: Polni ud (penis)

Mokracna cev (urethra masculina)

Mosnice (scrotum)

Jovana Jovanovic I3