ŽivotProbudi se i budi

Knjiga promena VII

Jelena Vukašinović

ŽIVOT

Izdavač

Samostalno izdanje autora

Dizajn korica

Aleksandar Mihajlović

Elektronsko izdanje

Beograd, 2013. godine

© 2013 by Jelena Vukašinović

ISBN 978-1-304-73469-3

JELENA VUKAŠINOVIĆ

ŽIVOT

Knjiga promena VII

1

PESMA O NJOJ

Čekao sam te i znao sam da ćeš doći,

Samo sam trebao ostati na mestu kraja želja,

Samo sam trebao biti,

Ne pitati, ne tražiti, samo biti,

Okupan pogledom tvojim,

Samo sam trebao ćutati, ne govoriti ništa,

Znao sam da ćeš doći okupana ponoćnim sjajem,

Znao sam. I nisam tražio, ostao sam i nisam slutio,

Da će noć doneti svetlost koju sam tražio životima,

Čekao sam te, vekovima,

Čekao sam te i molio vetar da te donese na svojim krilima,

Čekao sam i stao sam i ostao sam,

I nisam pitao, samo sam čekao i znao sam da ćeš doći,

Na mestu kraja želja,

Na samom izvoru života,

Znao sam da ću te naći kada prestanem da te tražim,

Znao sam da ćeš doći kada prestanem da se okrećem,

2

Kada odem i kada kažem da se neću vratiti,

Znao sam da ćeš doći kada ubijem slutnje,

Čekao sam i znao sam, tu si.

Osećao sam ti korake životima,

Bio sam tu kada si padala, kada si sanjala,

Čekao sam te i znao sam da ćeš doći,

Reč, san, misao ravni su večnosti koju sam čekao,

A čekao sam, nisam prestao da se nadam,

I znao sam da ćeš doći kada sklopim oči u molitvi,

Tvoji koraci su moji, to sam čekao da prepoznam,

Jer ako ne vidim sebe u tebi,

Ako ne vidim tebe u sebi,

Onda nisam ni video. A jesam, video sam.

Čekao sam te i znao sam da ćeš doći.

Video jesam u sumraku svojih želja,

Kako se pojavljuješ iza vrata koja sam davno zatvorio,

Čekao sam i znao sam da ćeš doći.

Pratio sam te kroz vekove i voleo svojim dodirima.

Da li se sećaš kiše,

3

one kiše kada smo se voleli na obali grada koji je odnela reka?

Tada si rekla: “Čekaj me“, i otišla si sa njom.

I ja sam čekao i znao sam da ćeš doći sa kišom,

I nisam prestao, nisam pitao, samo sam čekao.

I došla si, a ja sam čekao trenutak u kojem ću, konačno,

Da prepoznam sebe u tebi,

Da doživim tebe u sebi,

I da odem zauvek ispunjen istinom života,

Ispunjen istinom da sam živeo.

4

I

Mesec je spustio svoju tamu na oblake dima koji su

se širili poljem, oblake koji su poneli sa sobom tajnu veću od

večnosti same, tajnu veću od istina, veću od Boga. Tajnu

nastalu pre svih tajni i istinu iz koje su se rađale istine

nepostojeće. Onu, od koje je nastao svemir koji je postao

život, onu, od koje su nastala bića koja zovemo ljudima. Ima li

tužnijih na svetu? Rođenih, umrlih, ostalih, nestalih. Ima li

bića u tim bićima svetlosti koje ljudima zovemo? U svima? U

nekima? Da li je ostalo ljudi? Da li su ljudi otišli sa planete

koju zovemo Zemlja, a na nju došle neke niže vrste, neki

čoveci koji ljudi nisu, a slični su nama? I opet oblaci, kao tajna

mapa koja će otkriti istine večnosti, neljudima kada ljudi

postanu. Oblaci koji od tuge plaču nad sudbinama bića koja

5

su mogla svetlost biti još pre toliko vekova. Šta se desilo, pa

je tama zatvorila ljudska srca, te male otvore čiste ljubavi

date nam od Boga? Šta se desilo pa je ostalo toliko malo ljudi

među neljudima, da ih svećom moraše tražiti? Svećom istina,

koje su samo retki nosili u svojim dušama. Sveće istina, koje

su u mračnom dobu budile nadu da postoji pravda. Pravda u

oblacima koji nose duše spaljenih istina, oblacima koji nose

duše ispunjene ljubavlju na mesto kraja želja, i na mesto

početka buđenja jednog novog doba, Zlatnog doba večnosti.

Kako se meri bol spaljene istine? Jednim ili sa deset života?

To tada nije mogao znati kapetan koji je pustio ljubav da gori,

čovek koji se rodio kao biće, a koji će umreti kao

beskonačnost ponovnih pokušaja da sakupi dim spaljenih

istina u okean večnosti u kojem će pokušati da pronađe sebe,

svaki novi put, svaki sledeći koji će biti teži od prethodnog.

Tražiće on istine u kiši, u suncu i vremenu i vasioni, ali ih neće

pronaći. Lutaće, padaće, moliće, ali ih neće dobiti. Ostaće

sam i tek tada shvatiće da početak je ostao u jednom davnom

vremenu u kojem je život bio vredan koliko i komad svile koju

su trgovci prodavali na gradskim trgovima.

„Lutaćeš, hoćeš, nećeš da shvatiš proći će godine beskrajno

duge, jednom kada se ponovo vratiš tvoje će srce biti od

tuge.

Kako je malo potrebno bilo, u trenu u kojem otišla jeste

da čuješ i da osetiš reči te ne ispevane pesme.

One koju je odnela sobom vila što bogu je bila mila,

6

ona što ti je rodila decu, ona koja je bila živa.

Da li si ikada, kapetane, mislio, da život nikada neće proći,

da li si mislio da godine kajanja neće biti duge u samoći?

Da li si mislio, kapetane, da život jeste samo dok traje,

da svaki korak nema cenu i da bog ništa ne haje?

Zar si verovao, dragi kapetane, da jutro će odneti tugu,

i da ćeš živeti ikada sem svoje sudbine neku drugu?

Nemoj da pitaš, sve je jasno, dok gledao si u vatri ženu,

tog istog si časa izabrao da živiš jednom sudbinu njenu.

Jer nema ništa kapetane, što nekom možeš dati,

a da nisi pristao, istog časa da ti se vrati.

I nemoj misliti da će proći, nikada prošlo ništa nije,

jer vreme zemaljsko ne postoji, i niko od sebe ne uspe da se

skrije.

Da li si mislio da trenu, u kojem izdade majku, vilu i ženu, nisi

ispiso sudbinu duše svoje, u životima koji će sebe da se boje?

Da li si mislio da u času u kojem je ona rekla: „Pomozi Bože“,

Nisi izabrao svoju sudbu od koje niko pobeći ne može?

7

U srcu zima u duši sve je otišlo istog onog trena,

dok gorela je pred očima tvojim vila, majka i božanska žena.

Da li si video kako te moli, da shvatiš kako je teško bilo

što izdao si onu što voli, kada ti pade tu noć u krilo?

To duša vide tvoja i njena, ona što vašu večnost pravi,

a duša zna da život je sena, i u jednom će to da ispravi.

Lutao jesi, zna to i ona, lomio, palio molio Boga

ali niko nikada u večnosti nije, pobegao od sebe samoga.

Ovo je priča o Kapetanu i Anđelu, ovo je priča o Čoveku i

Bogu, koji je čovek hteo biti, kada već nije mogao biti Bog.

Kapetanu koji je postao vitez slavni, koji je u snovima čuvao

škrinju tajni.

Ovo je pesma o svetlosti koja je prekrila tamu, ovo je pesma o

tami koja je molila Boga da pronađe oproštaj i dođe do mira

svoga.“

Čula se pesma na trgu dok je sat otkucavao ponoć, prateći

oblake istina. Kiša. Osećao je da promiče dok se pijan vraćao

kući. Tada nije znao da oblaci plaču nad njegovom dušom

koju je toga dana zavitlao u neka nepostojeća polja ne znajući

da će životi proći u traganju za snom koji je toga dana nestao.

8

Kada bi čovek mogao pogledati u beskraj svojih lutanja, da li

bi ikada pustio da sreća ode tako daleko od njega ili bi je

čuvao kao grumen zlata i puštao makar ponekad da obasja

njegove dane? Sve je imao do tada, sem smisla postojanja

kroz koje je lutao, a toga dana dobio je i smisao, sopstveni

smisao besmisla. Zakopan daleko u nekim nepostojećim

predelima snova, smisao koji će ga goniti da osvaja svetove,

da lomi vekove, da plovi morima, da luta gradovima. Smisao

koji će ga pratiti kao senka, smisao besmisla koji će životima

kroz koje će proći želeti samo jedno, da se spoji sa samim

sobom i da u noći u kojoj oblaci spaljenih istina plaču, makar

na tren pronađe svoj mir. Ušao je u kuću i spustio svoje

osude na oltar sopstvenih molitvi. Pijan, mokar i neživ,

postao je nečovek u tom jednom danu u kojem je pustio da

izgore istine, da umre ljubav. U tom jednom danu u kojem je

ubio Boga u sebi, ubijajući svetlost u očima koje su svetlost

bile. U tom danu koji je mogao biti sasvim običan dan

prolaska večnosti kroz vreme on je, i ne sluteći, svoju večnost

pretvorio večnost ponovnog oživljavanja Boga u čoveku, i

rađanja čoveka u Bogu koji jeste bio samo postojanje. U tom

danu koji je doneo mrak, nije ni slutio da se rodila nada da će

jednom, kada ljiljani budu cvali, svetlost spojiti njegovu dušu

sa samom sobom, tu istu dušu koja je toga dana postala duša

pesnika tragača, duša ratnika svetlosti, duhovnog učitelja,

samo da bi našla mir koji je izgubila onda kada je jedna

svetlost gorela zbog sebe same. Nije to znao tada, i nije

mogao znati da čovekova najveća nedela stvaraju najsjajnija

dela u nekom budućem vremenu. Jer samo onaj ko traži mir,

9

spreman je da se odrekne sebe da bi mir i našao. Mir duše, u

telu koje se čovekom zove. Nije znao ni to koliko će života

proći, ni da će životi doći u kojem sakupljati istine koje su

odneli oblaci te noći. Nije znao ni to da istine će biti sene koje

će kroz ljude dolaziti u dane njegove. Nije znao da će svakoga

dana na javi njegova duša snove da slavi jer snovi će biti

mnogo draži duši koja svoj mir životima traži. Nije znao ništa,

a da je znao, da li bi je pustio da ode ili bi krenuo za njom u

smrt da postane čovek, kada već čovek nije mogao biti u

životu u kojem je prodao dušu sopstvenim strahovima. Kiša je

rasipala istine oko njegovog uzglavlja i dok je njegova duša

pokušavala da ih sakupi za neke buduće živote i da ih ponese

sa sobom u večnosti u kojoj će doći život pročišćenja kada će

te istine vredeti kao neprocenjivi biseri od kojih će, možda,

ako sreće bude imala, uspeti da naniže ogrlicu istina, on je

sedeći pored kamina, nesvestan sopstvenog postojanja video

u vatri njen lik.

- Helena, vrisnuo je! Helena, Helena! Svetlosti, moja,

Helena, kako sam te pustio da odeš? Zar sam to bio ja? Ne,

nisam to bio ja, ne, nisam te ja ubio… H e l e n a!, vikao je

tako glasno da mu se celo telo treslo. – H e l e n a!, Gospode

šta sam uradio?! Da li sam bio lud, ne nisam je ja ubio?!

Ustao je i počeo da šeta gore-dole, kao da su to poslednji

koraci koje će ikada napraviti. Telo mu je odjednom preplavio

okean hladnoće i nije osećao ni jedan mišić u sebi.

10

- Nisam to bio ja. Doktor ju je proglasio za vešticu.

Idem do prokletog doktora, platiće mi on za to.

U tom trenutku se setio Džesike.

- Džesika, počeo je da viče, prokleta da si, ti si me

začarala! Gde si sad, Džesika, neka ti duša u paklu gori,

prokletnice! Ti si me začarala, celo telo mu se treslo u okeanu

hladnoće kojom je plutao.

Setio se, čuo je u krčmi, ubila se.

- O, Gospode, šta sam uradio, o moj Gospode pomozi

mi. Ubio sam ih obe, gospode šta sam uradio, pao je na pod i

nije znao da li je živ ili mrtav. – Molim te, Gospode, uzmi me

sebi, neka gorim u paklu ako treba jer pakao će biti raj za ovaj

trenutak u kojem mi se duša raspada. Otišao je do stola da

uzme pištolj. Ubiće se. Makar toliko može da uradi da spase

sebe, da više ne diše, da više ne gleda. Pištolj je bio gladan i

crn kao i njegova duša.

- Gospode, tresao se od bola, molim te uzmi me sebi,

spasi me od mene samog, Gospode, jer ako postoji pakao,

onda on ne može biti gori od muka koje me razjedaju sada,

ako postoji mestu gde duša gori, onda je to mesto sveto u

odnosu na bol koji ne smem ni da pustim da se nastani u

mom telu, jer plašim se da ću preživeti, a da će on ostati! Ako

postoji pakao, Gospode, molim te da me smestiš u nadublju

tamu, u najcrnju noć, jer tama koju osećam sada veća je od

večne tame kojoj se radujem! Gospode, ako postojiš, počuj

11

me! Ne molim te da me dočekaš u raju, jer raj za mene nije,

molim te da me pošalješ u najdublju tamu, jer i ta tama je

svetlija od mraka moje duše koji osećam. Gospode, ne moli

se za mene, jer molitva će samo moju tamu razgoreti i ja ću

goreti živ u njoj bez nade da će bog ikada umreti. Ne raduj mi

se, Gospode, jer radost tvoja, moje će ime obasjati i čitav

svemir će u večnosti znati da sam se molio za pakao.

Gospode, ako te ima, Anđele sveti, ako si tu, pomozi mi da

nađem put do pakla, jer raj sam danas spalio sopstvenim

strahovima. Danas sam ubio Boga. Molim te, pomozi mi, da

sada ubijem i ovo telo koje je danas u sebi ubilo Boga.

- A šta ako bi ti rekao da Bog ponovo može da se

rodi?, čuo je glas. Poludeo sam, pomislio je. Ovo je kraj, ovo

je konačno kraj.

- Da, dobro si me čuo: šta ako bi znao da Bog može

ponovo da se rodi, da li bi i dalje izabrao kraj ili bi krenuo ka

novoj slobodi. Slobodi od sebe takav kakav si bio?

-Bog ponovo da se rodi? O kakvoj ti pričaš slobodi?

Ko si ti?, počeo je da viče. - Ko si ti? Ko si?

- Ja, ja sam Bog, Anđeo, ako ti je tako lakše da me

zoveš, a inače sam i tvoja Duša.

- Bog, Anđeo, moja Duša, kako?, rekao je sada

smireno Džon. Bog je na nebu. Ti si đavo, nastavio je,

histerično se smejući. Odlično, ti si đavo, da li ćeš ti da mi

pomogneš da se ubijem? Ako hoćeš, evo tebe ću da molim:

12

vodi me u pakao, iako znam da je pakao fino mesto u

poređenju sa ovim ovde.

- Džone, prestani, čuo se glas. - Ja sam Anđeo i

postavio sam pitanje, imaš jako malo vremena da odgovoriš

na njega. Svega nekoliko sekundi koliko je potrebno tom

metku u pištolju koji si stavio na svoju slepoočnicu da prođe

kroz tvoj mozak i odvede te zauvek odavde u bespovrat.

Džon se sledio. Zaista, stavio je pištolj na slepoočnicu. Da li je

želeo da ode pre nego što čuje da li zaista postoji nada da se

vrati?

- Slušam, rekao je i seo na stolicu. – Zbog čega mi

daješ još jednu šansu.

- Nisam ti ja dao šansu, sam si sebi dao šansu.

- Ne razumem, kako sam sebi?

- Konačno si rekao istinu, a istina će te osloboditi, ma

kakva ona bila.

- Istinu, koju istinu?

- Istinitu istinu, samo one se računaju. Sve ostale vaše

misli ne znače ništa, sve ono što zovete svojim istinama

takođe ne znači ništa. Jedinu vrednost imaju istinite istine,

one koje odražavaju večite istine Univerzuma, one koje

spajaju čoveka sa Božanskim u njemu. To su istine postojanja

13

koje su sakrivene u svakome od vas i koje svako može da

otkrije, kada prestane da veruje u laži uverenja.

- A šta sam rekao, upitao je Džon zbunjeno.

- Rekao si: „Molim te, pomozi mi da sada ubijem i

ovo telo koje je danas ubilo Boga u sebi“- a to je istina.

- Šta je tu istina?

- Shvatio si da si ubio Boga u sebi, a to je onaj tračak

svetla koji daje nadu da Bog može ponovo da se rodi. Jer

dokle god postoji tračak svetla, postoji i nada da svetlo može

da se razbukti i da prekrije tamu. Tama sama po sebi ne

postoji, tama je odsustvo svetla. Kada upališ i razgoriš svetlo,

tama nestaje.

- To bi mogao da kaže neko, to ne važi za onog ko je

niko, kao što sam ja. Gospode, da li si video kako je gorela, da

li si video Svetlost koja gori? Ja sam spalio svetlost, Gospode,

ja sam je ubio. Kako može biti ičega dobrog u meni posle

toga? Ona me je volela, dala bi mi dušu svoju da sam samo

tražio. Helena nije bila samo žena, ona je bila Anđeo. Ubio

sam Anđela, Gospode, a ti mi kažeš da možeš u meni ponovo

da se rodiš.

- Istina, ubio si Helenu, ali ona je, kao što ćeš videti,

već mnogo ranije birala svoju sudbinu, baš takvu, baš sa

tobom. Video si da je otišla srećna. Ona je bila čarobnica,

Džone, ona je znala da je to bio kraj, ona je znala da je ovaj

14

Zlatni presek bio i onaj poslednji koji će da je uvede među

anđele besmrtne. Ako bi ti rekao da je i ona tu pored tebe

sada, ne bi mi verovao, jer ne možeš da je vidiš. A jeste,

Džone, Helena je tu i zahvalna ti je na slobodi koju si joj

doneo.

- Ja sam lud, ti si lud. Helena zahvalna! Helena je

danas gorela, Gospode!, rekao je i ponovo je počeo da se

trese od bola. Ja sam je ubio! Ja sam je ubio!

- Smiri se, Džone, čuo je glas ponovo, shvatićeš sve

ukoliko doneseš odluku da želiš. Opet je sve stvar tvoje

slobodne volje. Ti sam biraš put promena svoje duše. A

pitanje je jednostavno: da li želiš da kreneš ka Bogu u sebi?

- Da li želim? Imam li izbora?

- Naravno da imaš, možeš uvek da uzmeš taj pištolj i

da se ubiješ i tako ideš na početak, uh, na sam početak

razvoja duše.

- Ako mogu da biram, onda biram to što si rekao, ako

je moguće da ponovo budem čovek. Sada kada sam sve sem

toga, onda je to moj izbor, iako ni sam ne verujem da to

zaslužujem.

- Već sam ti rekao, Džone, nije stvar u zaslugama jer

ovde ne postoje nagrade i kazne, sve je jedno i jedno je sve,

dobiješ samo ono što daš, i kad daješ od srca to ti se

višestruko vraća.

15

- Ja sam uzeo svetlost, Gospode, ubio sam je. Ne

razumem šta ja mogu da uradim sada da bi je vratio, da bi

našao mir u ovoj jadnoj duši.

- Možeš mnogo toga Džone, a što je najtužnije ti si

jedini koji to i možeš da uradiš. Ukoliko počneš odmah,

jednom ćeš ponovo doći u život u kojem ćeš biti tamo gde si

bio juče, a onda još i mnogo, mnogo dalje.

- Zbog čega ja, Bože.

- Zbog toga što ti nemaš šta da izgubiš, već si sve

izgubio i već si izabrao smrt, a tek kada si već mrtav ti se ne

plašiš šta će biti posle kraja života i spreman si da probiješ

neslućene granice na tom putu od života do fizičke smrti,

kako je vi na zemlji posmatrate. Jedino se mrtav čovek ne

plaši smrti, a čovek koji se ne plaši smrti može da dostigne

Boga, jer Bog je večnost koja ostaje, kada prestanemo da se

plašimo života.

- Šta treba da uradim, upitao je Džon.

- Za početak dozvoli mi da ti ispričam priču o

večnosti, priču postanja koja je utkana u svaku ljudsku

sudbinu i koja je jedinstveni izraz svake duše, a zatim ćeš da

mi pomogneš da tu istinu sačuvam za vreme u kojem će ona

da oslobodi čovečanstvo celo lanaca mraka u koji ide. Neće

biti lako sačuvati tu istinu, i sveti spis koji je u opasnosti. Ali

kada se oslobodiš straha od smrti ništa više neće biti teško,

jer jedino što će vas ljudi ikada plašiti jeste vaš iracionalni

16

strah u kojem vi svoj život vidite kao konačan ishod vaših

koraka, a ne znate da put je sve. Kraj je samo korak na tom

putu.

- Slušam, rekao je Džon.

17

II

- Ljudska duša, kao Svesnost, je večna, Džon, kao što

je večna duša svakog bića koje nastanjuje planetu Zemlju. Ta

Svesnost sam ja, nema druge Svesnosti sem mene. Ja sam taj

koji se rađa u svakome od vas, svaki put ponovo, da bi se

ispoljio u svakome od vas pojedinačno. Sve što vidiš oko tebe

sam ja, sve ono što ne vidiš - opet sam ja, a i ti si Džon. Svako

ovo biće je deo tebe, kao što je deo mene, jer ti si samo jedan

deo mene. Neki to zovu Božanska iskra, neki zovu Svesnost, ti

to zovi kako god želiš. Svako ima pravo da me zove kako želi,

jer ime nije važno. Ono što jeste je da kroz sebe, u potrazi za

sobom, uvek pronađe mene, a kada pronađe mene tada

postaje jedno sa svojom istinom. Vaša planeta Zemlja je

jedan veliki vrt u kojem se odigravaju neverovatne stvari za

18

čitav Univerzum. Zbog toga ste vi, ljudi veoma dragoceni u

poretku svepostojanja. Vi ste bića koja sam stvorio prema

svom liku, prema svom obliku i prema svemu onome što ja

jesam, iako sam učinio da budete tako ranjivi i dao vam

slobodnu volju da putem sopstvenih izbora dođete do mene i

na taj način postanete deo jedinstvenog poretka ljubavi koja

vlada u velikom delu Univerzuma. Sva vaša iskustva i svaka

vaša odluka stvara vašu sopstvenu večnost i kao takvi vi ste u

neprekidnom procesu ostvarenja svojih sudbina, koje će vas

dovesti do mene. Istina je da ja mogu da se ispoljim na Zemlji

samo kroz vas, kao što i vi možete da se ispoljite kao ljudska

bića u potpunosti samo ukoliko dođete do tog nivoa

svesnosti u kojem ćete shvatiti da ste deo mene, da ste deo

svega onoga što vidite, a da sve to što vidite kreirate

sopstvenim mislima. Vaše misli na ovom svetu ne znače ništa.

Ipak sve ono što jeste vaš život, jeste samo rezultat načina na

koji o životu razmišljate. Kada u svojim mislima dođete do

mene, ali do istinskog mene, koji jeste samo deo vas samih, vi

ćete i postati bića svetlosti koja žive u onome što ja pre svega

jesam, a jesam ljubav. Čitav svemir i sve oko vas vibrira

ljubavlju. Vama, ljudima dat je i ego koji u vama stvara lažnu

predstavu o istinama u kojima živite i sve ono što je sveto i

što je od mene, često će biti u senci onoga što vam budu rekli

da je istina. Ali ja vas nikada neću napustiti, dokle god u vama

bude bilo i jedne jedine iskre svetlosti. Ja ću biti tu, kao što

sam bio i sa tobom, Džone.

- Da li je to priča o večnosti, upitao je Džon.

19

- Ne, ovo je samo početak, čuo je. – Priča o večnosti

počinje na početku večnosti, počinje u trenutku samog

stvaranja. To je moj put kroz ljudske živote, to je ono kako

sam želeo da živim postojanje u materijalnom svetu vas ljudi.

Svako od vas jeste deo mene, jer je vaša duša deo

univerzalne duše svemira koja je došla na Zemlju da kroz

ličnost postane izvorna vibracija ljubavi na Zemlji i da kao

takva, zajedno sa drugim sličnim dušama, obasjava put svima

onima koji su krenuli putem sebe u meni i putem mene u

sebi.

- To mi nije najjasnije, rekao je Džon.

- Vidiš, Džon, ja se nisam tek tako odlučio za

ispoljavanje u materijalnom svetu, niti duša prolazi kroz

ličnosti i živote. Tu dolazimo do priče o večnosti. Vi vaše

postojanje na zemlji zovete Život, a u višim svetovima on je

poznat kao Zlatni presek duše zahvaljujući kojem ona

ostvaruje svoju univezalnu ulogu, a glavni zadatak svake duše

jeste Rađanje Boga u čoveku, i čoveka u Bogu. Put rađanja

naziva se Zlatni put i to je put kojim će jednom u vremenu

pre kraja vremena, kakvo vi znate na Zemlji, sva bića na

planeti preći. U tvom vremenu, Džone, to nije tako. Zbog toga

što je potrebno da jako mnogo vas prođe kroz iskustva kroz

koja si ti prošao pre samo nekoliko dana, a da bi jednom kada

dođe vreme pročišćenja svaka duša birala posle svog Zlatnog

preseka, put koji će je dovesti konačno do Zlatnog doba koje

jeste doba u kojem ću ja da se ispoljim kroz svakog od vas

20

pojedinačno i kroz sve vas zajedno i u kojem ćete vi kao vrsta

da pređete na novi nivo postojanja.

- Šta znači taj Zlatni presek, upitao je Džon.

- Vidiš, duša je večna, Džone, jer je duša deo mene, a

čovek kao telo i kao ličnost jeste samo jedan aspekat ljudske

duše, koja u svaki život dolazi sa određenim zadatkom, a

svaki taj zadatak ima za cilj individualizaciju duše, odnosno

jednost između duše i ličnosti, u kojoj ličnost može da ispolji

svoju Božansku prirodu u kojoj je u stanju da kroz kanale

sopstvene kreativnosti stvara najlepša dela i stvara najveće

izume. Ipak ljudima sam, prilikom stvaranja, pored duše dao

i slobodnu volju kroz koju svako ima priliku da bira da li će

svoje životne izazove kroz koje je jedino moguće učiti

posmatrati kao osudu ili kao nagradu, u kojoj će prelazeći na

nove nivoe postojanja otkrivati sve veće i veće mogućnosti i

ostvarivati sve više svoju božansku prirodu. Da bi čovek želeo

da stvara, bilo je potrebno da duša sama izabere iskustva

kroz koja će proći, a opet kao izraz njene slobodne volje kako

bi došla do mene, odnosno da bi se ja ispoljio u materijalnom

svetu. Ta iskustva ste vi nazvali problemima, a ja ih zovem

izazovima, jer u svakom od njih postoji i rešenje. Zato je u

svakom trenutku bilo potrebno da postavite pitanje i da

tražite odgovor ili rešenje. Kada duša ispuni svoju zadatak na

zemlji, odnosno ponovo dođe u svet duša, pre ponovnog

rađanja u telu neke druge ličnosti pravi se Zlatni presek koji

pokazuje šta je duša od zadataka ispunila. Zatim duša ponovo

bira, pre odlaska u materijalno, svoj Zlatni put, u kojem će

21

kroz nova iskustva probati da dođe do svoje Božanske

prirode.

Pravilo Zlatnog preseka glasi:

„Kako se ti odnosiš prema drugim, tako se i postojanje

odnosi prema tebi, jer sam život jeste postojanje, odnosno

vaš život jeste samo ispoljavanje mene u večnosti. Život ne

postoji sam po sebi. Život svakog pojedinačno jeste samo

aspekat kroz koji se ja izražavam na planeti Zemlji, a sve sa

ciljem stvaranja rase, ljudskih bića koja će, negujući svoju

božansku prirodu, kroz svoje gene koji pamte tajne vremena,

biti svojevrsna biblioteka svog znanja u Univerzumu.“

- Rekao si da svaka duša pre odlaska u svet analizira

svoj Zlatni presek i bira svoj Zlatni put, ne razumem to, rekao

je Džon. – Zapravo ne razumem gotovo ništa od ovoga, ali to

valjda nije ni bitno.

- Da, svaka duša nakon iskustva koje vi na Zemlji

zovete Smrt, pravi svoj Zlatni presek koji ovako izgleda,

pokazao je. Džon je čuo i ispred sebe video kako svetle

nekakvi kvadrati koje nije najbolje razumeo.

- Ne razumem, rekao je Džon ponovo.

- To je obrazac ili model po kojem svaka duša

sagledava svoje iskustvo na vašoj planeti, a zatim ga, prilikom

planiranja sledećeg života, dopunjuje onim iskustvima koja su

22

joj potrebna da bi izbalansirala energiju i da bi konačno došla,

kao individualna duša, do mene, jer jedino kroz takvu dušu,

odnosno kroz ličnost koja je postigla svoju jednost sa svojom

dušom, ja mogu da ispoljim sebe, a sama ličnost može da

doživi mene u sebi, odnosno, može da doživi kroz

individualnu svest svoje božansko poreklo.

- A šta znače ti kvadrati, pitao je Džon.

- Ovi kvadrati upravo označavaju odnos između

ličnosti, duše i mene kao čitavog postojanja ili kako to vi ljudi

zovete Boga.

- Baš kao što si rekao, ja sam samo čovek, rekao je

Džon. Možeš li umesto mene i postojanja i Univerzuma da

koristiš reč Bog, jer tako te makar nešto razumem?

- Vi, ljudi! U redu, zovi me Anđeo, jer to je takođe

jedan od mojih oblika ispoljavanja, a poznato ti je da Anđeli

postoje. Svoje postojanje u celini od sada ću zvati Bog. Da li ti

je tako lakše da me razumeš?

- Jeste, hvala, rekao je Džon. – Anđele.

- Dakle ovi kvadrati pored onoga što je malo pre

rečeno pokazuju i put kojim ide vaša duša da bi došla do

Boga, odnosno pokazuju put kojim Bog prolazi da bi se

individualizovao na Zemlji kroz vašu Dušu. Prvo ću ti reći šta

svaki od njih predstavlja, pa ću onda da ti ispričam sve o

tome šta Duša treba da prođe da bi svaki od njih ispunila

23

sobom, jer joj svaki od njih na svom nivou služi da bi došla do

svoje božanske prirode.

Ova dva mala kvadrata u sredini, nastavio je Anđeo,

predstavljaju vašu ličnost i vašu dušu i oni su potpuno jednaki

i ta dva kvadrata predstavljaju čoveka u trenutku njegovog

rođenja. Taj odnos se zove Susret- zbog toga što tu ličnost

ima priliku da se upozna, odnosno da se susretne sa samom

sobom, sa univerzalnim zakonima koji upravljaju koracima

svakog Zlatnog puta.

Zatim, ovaj sledeći kvadrat predstavlja, uslovno rečeno,

drugo ljudsko biće, odnosno ono što mi vidimo u tom biću

koje je uvek tu da nam pomogne da mi prođemo i naučimo

neku lekciju koju smo sami odabrali. Prilikom pravljenja

Zlatnog puta, pre ponovnog rođenja, mi u taj kvadrat

upisujemo iskustva koja biramo da iskusimo, a koja nam

dolaze kroz druga ljudska bića. Taj odnos se zove Jednost, i na

njemu vi, kroz druga ljudska bića, sagledavate sebe i učite o

sebi kao o bićima svetlosti.

Treći kvadrat govori o iskustvima kroz koja ćete da prođete

da bi došli do ljubavi i u njemu birate svoju porodicu u kojoj

će biti ispoljena sva ona primarna iskustva kroz koja se prvi

put ispoljava bezuslovna ljubav. Zbog toga se taj kvadrat i

zove Ljubav.

Četvrti kvadrat govori o državi koju birate, da bi kroz manje ili

veće izazove došli do blagostanja na zemlji. Ime tog kvadrata

24

je Novac i on govori o odnosu prema energiji blagostanja koji

je jedan od najvažnijih aspekata ispoljavanja Boga na Zemlji.

Peti kvadrat je Sloboda i govori o vašem oslobađanju od

borbe za energiju i o dobru koje, kada to postignete, možete

da privučete za čitavu planetu. Taj kvadrat oslikava vaš odnos

prema svim ljudima, ali i prema planeti Zemlji. U ovom delu vi

birate iskustva kroz koja ćete da prođete da bi se oslobodili

svojih drama kontrole i konačno povezali sa Univerzalnom

energijom.

Šesti kvadrat, Duša, govori o vašoj božanskoj prirodi na

Zemlji. To je ujedno i onaj kvadrat koji vas deli od vašeg

istinskog bića, od Boga u vama. U njemu uvek birate jednu

svoju fundamentalnu dramu ili glavno iskustvo kroz koje vaša

duša treba da prođe da bi izbalansirala svoju energiju. To je

onaj odnos ili onaj deo koji duša prvo ispisuje kada kreće na

novi Zlatni put, kao i onaj prema kojem se meri da li je Duša u

životu ličnosti ispunila svoj zadatak. Taj odnos oslikava i

odnos čoveka prema Univerzumu.

Kada čovek prođe kroz svih šest nivoa, dolazi do sedmog koji

se zove Život, a to je onaj nivo u kojem duša kroz ličnost

ispoljava sebe kao najvišu božansku kreaciju na Zemlji. To je

prvi duhovni, božanski nivo na Zemlji i u njemu se rađaju

sveljudi, ona vrsta ljudi zbog koje se Bog ispoljio kao čovek na

planeti Zemlji.

- To je ludo, rekao je Džon. – Da li ti hoćeš meni da

kažeš da sam i ja birao ovo iskustvo kroz koje sam prošao

25

upravo? Da sam ja već pre svog rođenja izabrao da ću da

imam sve, a da nemam ništa? Da sam pre rođenja birao da ću

da je pronađem, ali da nikada neću da je prepoznam, da ću

da je pogledam, ali da nikada neću da je vidim? Da li hoćeš da

mi kažeš da postoji nada da će Bog da mi oprosti to što sam

tu dušu, to milo biće poslao u smrt, strašnu smrt? Gledao

sam je kako je gorela, veštica, zbog čega nisam izgoreo sa

njom, zbog čega mi nisi dao da se ubijem, počeo je ponovo

da bunca. Priča sa Anđelom mu je malo skrenula misli, ali

sada se ponovo setio šta se desilo i opet mu se celo telo

treslo od bola i očaja. - Helena, vikao je, Helena!

- Pitao si i dobićeš odgovor. Da, birao si to iskustvo,

ali, Džone, moraš da shvatiš da to nisi bio ti. To je bila tvoja

duša koja je u trenutku tvog začeća ušla u maleno biće koje

će se roditi posle devet meseci i koje će nositi tvoje ime i

tvoje prezime. To nije ništa lično, Džone. To je sve put razvoja

tvoje duše i kao takav jeste iskustvo koje je ona izabrala da

iskusi u telu kapetana Džona M. Alexandra.

- Šta sam ja dobio iz tog iskustva, šta je moja duša

dobila?

- Tvoja je duša, Džone, jedna od onih duša koja je još

mnogo pre vremena imala svoj jasan put, a ličnosti kroz koje

je prolazila samo su joj pomogle da dođe do njega. Bog se,

Džone, ispoljava kroz svakoga od vas različito, a samo neki

pristaju da ispune zadatak koji im je namenjen - da se

odreknu sebe, svog ega, svoje ličnosti, da bi služili poslanju

26

kao takvom, da bi služili Bogu kao celini, odnosno da bi kroz

svoju ličnost ispoljili Boga kao univerzalnu jednost. Svaka

duša tome teži, Džone. Ipak samo neki zaista i dosegnu taj

nivo svesnosti za života u kojem im i spoznaja uzroka bude

data. U tvoje vreme samo neki ali ti neki su samo vesnici

sveljudi koji će se pojaviti na Zemlji, zlatnoj planeti večne

lepote i neprevaziđenog smisla. Ti si jedan od njih, Džone.

Pođi sa mnom. Odvešću te u Sobu ogledala istina da vidiš

kako je tvoja duša napravila Zlatni put Kapetana Džona M.

Alexandra.

Džon je zatvorio oči i odjednom se našao u prostoriji

ispunjenoj ogledalima.

- Ovo si ti, čuo je glas. - Ovo je ogledalo u kojem se

ogledaju svi životi tvoje duše.

Džon je video sebe ovakvog kakav jeste sada, kako sa

Anđelima pravi svoj Zlatni put:

VII

Kroz gubitak sopstvene ličnosti, kroz odricanje od života na

Zemlji, kroz gubitak svake nade u dobro, u pravdu, kroz

prizivanje smrti, doći do neustrašivosti ličnosti koja će biti u

stanju da se bori za dobro i za pravdu, doći do ličnosti koja je

u stanju da da svoj život i sve svoje živote za istinu o

postojanju, za nadu da će se istina sačuvati, za istinu o istini!

VI

27

Postaviti opšte dobro iznad sopstvenog dobra, osloboditi se

sopstvenih borbi i krenuti u borbu za dobro.

V

Engleska, imati sve, a odreći se svega zbog istine o

postojanju.

IV

Porodica vlastelina, bez ljubavi i bez podrške, sa starim ocem

i majkom koja je rano umrla.

III

Izdati i prodati Boga i izazvati mržnju prema svojoj sopstvenoj

ličnosti.

II

Život sa ljudima punim osude, krivice, laži i mržnje, život sa

nevernicima i neljudima.

I

Odreći se svoje sopstvene ličnosti, zarad dobra kojem treba

služiti.

- Video sam, rekao je Džon, ali ja ovo ništa ne

razumem.

28

- Objasniću ti svaki korak posebno, rekao je Anđeo, - i

onda ćeš da shvatiš kako su izbori tvoje duše i plan koji je ona

napravila pre tvog rođenja kreirali tvoju sudbinu.

- Da li hoćeš da kažeš da je naša budućnost potpuno

izvesna, da ja nisam mogao da izbegnem sve ovo što se

desilo?

- Naravno da si mogao i nije sve moralo da se desi u

tako intenzivnom obliku kao što se desilo sa Helenom, ali i

ona sama je birala svoja iskustva pa ste se u toj tački u

večnosti našli.

Svaki naš korak počinje u ovoj ćeliji I. To je vaš prvi susret sa

istinama, to su vaše odluke u kojima vi birate svojom

slobodnom voljom da li ćete da postupate kao svetlo ili kao

tama. To je onaj trenutak u kojem vi birate da li će u vama da

pobedi vaša ličnost i ego koji se plaši ili ćete odluke da

donosite s ljubavlju, onako kako bi ih doneo Bog koji jeste

ljubav i koji poznaje sve one Univerzalne zakonitosti po

kojima je uredio svoje sopstvene postojanje. Prvi put kada

postavite pitanje koje prevazilazi granice vaše ograničene

materijalne stvarnosti, vi ste zakoračili u svet tih istina i u

njima počinjete da prepoznajete smisao i svrhu svih vaših

koraka. Susret sa istinama je vaše suočavanje sa večnošću

koja živi u vama, a koju vi, naravno, ne vidite sa tog mesta iz

kojeg posmatrate. Ipak, to je onaj trenutak u kojem

prepoznajete da ste vi nešto više od skupa ćelija i da niste

29

samo telo koje hoda putevima ograničene materijalne

stvarnosti.

Svaki vaš Zlatni put počinje i završava se u tom delu jer to je

mesto u kojem ćete, kada prođete kroz sva iskustva koja ste

birali, doživeti preobražaj koji će vas dovesti do ispunjenja

svog Zlatnog preseka.

U drugom delu vi birate sva svoja iskustva sa drugim ljudima,

i to je prva stepenica na kojoj vi ispoljavate sebe u spoljnom

svetu, počev od rođenja, pa sve do smrti. Sve ono što vidite u

drugim ljudima, sve ono za šta optužujete druge, sve ono što

pripisujete drugima, to su sve osobine vaše ličnosti na tom

putovanju vaše duše kroz vreme. Druge ljude možete mrzeti

zbog toga, možete ih optuživati, možete birati da ih osudite,

odbacite, a možete i prepoznati da su svi oni deo vas i da te

osobine koje prepoznajete, prepoznajete upravo zato što su

one deo vas samih. To je prvi nivo na kojem vaša ličnost

stvara večnost kojom hodi vaša duša, a sve zahvaljujući vašoj

slobodnoj volji, jer to je onaj deo gde se manifestuje vaša

odluka da postupate kao strah ili kao ljubav, kao tama ili kao

svetlo. To je onaj deo u kojem vi birate da li ćete se prema

drugim ljudima odnositi kao da su deo vas samih i da li ćete

im biti zahvalni na iskustvu kroz koje prolazite sa njima da bi

naučili nešto o sebi, ili ćete da ih osudite i odbacite i na taj

način nesvesno pristanete na nove, još jasnije i intenzivnije

lekcije koje će vas dovesti do ostvarenja vaše prave prirode,

30

odnosno koje će vas dovesti do vašeg Zlatnog puta. U ovom

delu postojanja vi se vrtite u krug dok ne shvatite, pa se tako

smenjuju iste situacije, nailaze uvek slični ljudi, sa osobinama

koje su gotovo identične, a sve samo da bi vi te osobine

prepoznali kod sebe i iscelili ih. To je prvi nivo balansiranja

energija vaših duša.

Treći nivo jeste nivo koji se zove Ljubav, i vi u njemu birate

kroz koja ćete iskustva proći da bi došli do ljubavi. Vi na

Zemlji ljubav posmatrate kao osećanje. Međutim, ljubav je

najviša vibracija Univerzuma, u kojem je sve sazdano od nje.

Bog je ljubav, to je čuo gotovo svako, tako da spoznajom

ljubavi vi spoznajete Boga samog. Tvoja duša je za sebe birala

iskušenje u kojem će spoznati ljubav kroz odricanje od Boga,

kroz odbacivanje Boga i svega dobrog. Ti si birao da prođeš

kroz iskustvo u kojem ćeš biti doveden u iskušenje da odbaciš

Boga.

- Da li hoćeš da kažeš da sam ja već ranije birao da

izdam Helenu?

- Nisi, ali jesi birao iskustvo odricanja od sopstvene

ličnosti zbog izdaje Boga, a zatim pronalaženje Boga u

sopstvenom nepostojanju. Nije moralo da se desi sve to što

se desilo sa Helen. Dobijao si toliko znakova u kojima si to

mogao shvatiti ranije, ali nisi. Seti se samo svih onih ljudi koje

si izdao, koje nisi poštovao. Seti se one starice koju si gurnuo

kada je došla da zamoli za koru hleba. Milost, svi su tražili

milost, ali tvoje srce je bilo hladno. Tako si i došao do Helene,

31

milosti same i, šta si radio? Ništa nisi video, a svaki dan si

mogao da biraš da li ćeš da budeš čovek ili ne u odnosu na

nju. Oženio si se oličenjem dobra, ali to dobro koje si video u

njoj nije bilo dovoljno da bi ti video svoje nečoveštvo. Lagao

si je i varao, osuđivao i udarao, a uveče si mirno spavao. Da si

samo postavio pitanje: zbog čega mi je Bog poslao ovu ženu,

ispisao bi drugačije i svoju i sudbinu njenu. Ali nisi, pustio si je

da ode. Nije tu bilo suza. na to si navikao ljude, a nisi znao da

si u tom trenu izgubio prijatelja, vilu i ženu. Ipak, desilo se.

Dobio si istine Božje, dobio si lepotu anđela pod svojim

krovom, a ti si i dalje verovao da imaš prava na sebe, da si ti

neprikosnoveni gospodar svoga života. Sve što je trebalo

jeste da shvatiš da život unazad ne možeš da vratiš, da sve

što imaš jeste to danas i danas nekog drugog sutra, i da je

pustiš da obasja svetlošću svojom tvoje noći u tvoja jutra,

Božija milost koja se Helena zvala, duša koja je voleti i

praštati znala. Ali ne brini, sve će jednom da se vrati. Da li ćeš

tada biti ona ili on, to u ovom trenu ne možeš znati. U ovom

životu naučio si lekcije svoje, kao i sve druge duše koje

postoje, došao si do Boga onog časa, kada je tvoj razum ostao

bez glasa i kada si pustio dušu da te vodi, ka istinama,

svetlosti i slobodi.

Naučio si svoju lekciju na teži način, Džone, i jednom ćeš

birati ličnost koja će imati snagu da to ispravi. Sada se

nećemo baviti time jer je vreme na Zemlji ograničeno, a ti još

treba da ispuniš onaj zadatak svoje duše koji te je doveo

meni, odnosno koji je mene doveo tebi, mene, Boga, izvini,

dogovorili smo se da ćeš me zvati Bog.

32

Dakle, kada prođete iskustvo spoznaje Boga ili ljubavi, ako ti

je tako lakše, potrebno je spoznati i materijalne zakone

blagostanja u kojima se oslikavaju vaši životi. Vi ljudi energiju

blagostanja zovete Novac, pa sam ti i rekao da se to četvrto

polje upravo tako i zove. Neki ljudi biraju svoja

fundamentalna iskustva upravo u tom polju, jer je spoznaja

Boga kao Univerzalne svejednosti, u kojoj postoji svega u

izobilju, takođe jedan od važnih zadataka duše.

- Rekao si da neki ljudi biraju tu svoja glavna iskustva,

upitao je Džon. – Da li to znači da nemaju svi sedam delova

na svom Zlatnom putu.

- Da, duše biraju u zavisnosti od svoje sopstvene

zrelosti svoja fundamentalna iskustva u nekom od krugova.

Nikada nisam rekao da će svaka ličnost proći kroz sve krugove

razvoja duše, to nikako. Svaka ličnost služi duši da spozna

sebe u nekom od krugova postanja, a kada savlada lekcije u

nižim krugovima, u novom Zlatnom preseku, ona bira

iskustva iz viših krugova. Što su duše mlađe, njihove priče će

se odvijati i završavati na nižim krugovima. Samo stare duše,

one koje imaju poseban zadatak, ispunjavaju svih sedam

polja Zlatnog preseka. To znači da su u ranijim životima

savladale važne lekcije iz prethodnih i da su spremne da služe

Bogu. Te duše takođe biraju svoje drame na nižim nivoima

postojanja svoje sopstvene ličnosti. Ipak, njihovo sećanje na

prethodna iskustva i prethodne živote jeste mnogo jasnije i

oni mnogo lakše dolaze do odgovora koja ih dovode do Boga

33

koji ih čeka na svakom sledećem nivou u svom jasnijem

ispoljavanju.

- Ja u svom Zlatnom preseku vidim svih sedam nivoa

ispunjenih, da li to znači da je moja duša jedna od tih starih

duša?

- Da, čuo je odgovor. – Samo duhovni vitezovi

ispunjavaju svih sedam krugova Zlatnog preseka i samo

ličnosti koje otkriju svoju duhovnu prirodu u jednom životu

prođu kroz sva iskustva da bi svoje postojanje završile u

sedmom, sveživotu, kao sveljudi.

- Duhovni vitez, uzviknuo je Džon. Ja! To je već

smešno.

- Da, ti to jesi, Džone, ti si ličnost duše koja pripada

duhovnom viteštvu i sam si birao iskustva koja smo prošli da

bi ponovo otkrio svoju pravu prirodu. U prethodnom iskustvu

tvoje duše, rodio si se kao vitez i ta ti je titula pripala po

rođenju. U ovom životu si u svom Zlatnom preseku birao da

do tog uvida dođeš kroz suprotnost svega onoga što si bio u

prethodnom životu, da bi učvrstio svoju veru kroz neveru i da

bi pronašao Boga kroz izdaju Boga samog. Da bi pronašao

sebe, bilo je potrebno prvo da izgubiš sve to što jesi, jer

jedino u neznanju rađa se mudrost kroz koju postojanje može

da ispolji sebe. Dokle god mislite da znate, vi ne dajete svojoj

duši mogućnost da se ispolji kao najviša vibracija ljubavi na

Zemlji.

34

- Slagao bih ukoliko bih rekao da razumem.

- Ne moraš da razumeš, samo pogledaj.

35

III

Znao je još kao dečak da je put njegovih koraka

nešto drugačiji od utabanih staza kojima su hodili njegovi

roditelji. Ali nikada nije slutio da će ta razlika doneti spas

mnogima u nemirnim vremenima njegove neispisane

budućnosti. Stefan je bio dečak koji je video, a nije znao šta je

video, koji je čuo, a nije znao šta je slušao, koji je osećao, a

nije znao odakle to dolazi. Bio je malo čudo, Božje čudo, ali to

niko nije mogao da shvati. Vremenom, zahvaljujući tim

drugima, i on sam je izgubio veru da vidi to što vidi i oseća to

što oseća. Vremenom je postao samo neko ko će naslediti

svog oca Lazara, kada za to dođe vreme, nesvestan da je to

nasleđe upravo ono koje će vekovima kasnije u jednom

36

novom vremenu, onom pre kraja vremena, otvoriti nebeska

vrata čitavom jednom narodu.

Nova godina 1389. nije donosila mnogo nade da će

budućnost koje su se svi plašili doneti nešto drugo do straha

za sopstvene živote. Bilo je već potpuno jasno da je bilo

pitanje vremena kada će Osmanlijska vojska napasti srpske

zemlje, pa ljudi iako nisu pričali o tome nisu mogli a da ne

misle šta im je činiti. Posle Maričke bitke, bilo je potpuno

jasno da ne mogu pobediti. Jedino pitanje koje se postavljalo

bilo je šta je to što se može izgubiti na putu do smrti koja je

bila izvesna.

Lazar Hrebeljanović sa svojom porodicom bio je vladar Raške

i svi su znali da je on taj koji je trebalo da donese odluku,

kada se konačno bude postavilo pitanje. I čekali su. Molili su

se, i čekali.

- Gospode Bože, pomozi mi da vidim nevidljivo i da

čujem nečujno, pomozi mi da prepoznam istine i da

prepoznam tebe u svemu što nam dolazi u susret, molio se

Lazar kada je žena mu Milica ušla u malu kapelu nedaleko od

dvora.

- Lazare, sprema se nevreme, osećam to stalno,

rekla je Milica, noseći u ruci ogrtač koji je on zaboravio da

ponese sa sobom.

- Ženo draga, nevreme možda kada posmatraš

zemaljskim očima. Ali kako možemo znati zbog čega nas

37

Gospod poziva da napravimo toliku žrtvu i koja vrata ćemo

time otvoriti, to je nešto što danas ne možemo znati. Ja

molim Gospoda samo da mi da mudrosti da prepoznam

znake, da ih raspoznam među nečastivima koji hode našim

zemljama, da shvatim ne šta znači stradanje, nego šta ja

treba da uradim da bi to stradanje zapravo postalo pobeda.

Jer kada jednom pređemo u život večni, neće se zbrajati naše

pobede među ljudima, već samo naše pobede među

neljudima. Neće se računati naši uspesi među vernima, već

naša vera među nevernima. Kada jednom pređemo granicu

koja nas deli od Gospoda, neće više biti važni ni zlatni pehari

najboljeg vina, ni konji, ni dolovi. Jedino što će Bog gledati

jeste da li smo iz tih pehara napojili žedne, da li smo u tim

dolovima nahranili gladne. Sada se pitam, ja, ove godine

Gospodnje 1389-te, za koga ćemo voditi bitku u kojoj ćemo

svi izginutu i da li će ti sužnji znati da smo im mi doneli mir

Božji u vremenu u kojem budu živeli. Jer znaš, ženo moja,

kada mi odemo, kada i ti i ja i deca naša i njihova deca i deca

njihove dece, kada svi jednom odemo u Carsko nebesko, opet

će se rađati deca koja će hoditi ovim poljima i mirisati poljsko

cveće natopljeno dušama nas koji ćemo za njih u ovo vreme

otvoriti nebeske kapije.

- Nebeske kapije, pitala je Milica.

- Nebeske kapije, ponovio je Lazar. – Kada je Gospod

stvorio zemlju, planine, šume, livade. Kada je stvorio reke,

jezera, pšenicu. Kada je dao glas pticama, vid zečevima i

snagu srnama, tada je napravio i kapiju kroz koju zemaljska

38

bića prolaze na putu ka večnosti, a nebeska bića silaze na

Zemlju. Tada je odredio da će čuvari tih kapija biti samo oni

najhrabriji u borbi za veru samu i nazvao ih je nebaski

vitezovi. A to mogu biti samo oni muškarci i žene koji za

života pokažu da im je milija ljubav Gospoda nego sva

osmanlijska blaga. Čovek jednom živi, ali večno proživljava

odluke koje su ga delile od Gospoda.

I evo nas, stojimo ti i ja, ženo, sada pred ovom slikom

presvete Bogorodice i ja se pitam da li stradanje naših

vitezova na zemlji, u ovom vremenu, treba da dovede do

stvaranja nebeske vojske koja će u nekom drugom vremenu

služiti Gospodu za obračun sa silama zla koje će zavladati

Zemljom i da li će se ta konačna bitka za oslobođenje

čovečanstva, voditi na nebu, kao što se danas vodi na zemlji

naših dedova.

- Ne razumem te, rekla je Milica. – Zbog čega je

Gospodu potrebno toliko stradanje, da bi stvorio nebesku

vojsku.

- Milice, ženo draga. Ti sama znaš odgovor i bez da ga

ja objašnjavam. Ali neka ti. Znam da ti moj odgovor donosi

utehu za dane u kojima ćeš sama brinuti o deci našoj, pa mi

onda nije teško da ti ga dam.

- Lazare, molim te, nemoj pričati tako, pala mu je u

zagrljaj i zajecala.

39

- Hajde smiri se, shvatićeš jednom kada se sretnemo

ponovo, na kapiji nebeskoj da je današnji dan samo jedan od

onih koji nas je vodio večnoj ljubavi.

Stefan je krišom posmatrao svoje roditelje i nije mu bilo

najjasnije o kakvom Nebeskom carstvu priča njegov otac,

nikada nije imao hrabrosti da ga pita da li i on, njegov otac,

veliki Lazar, vidi stvari nepostojeće i da li šeta svetovima

skrivenim iza zavesa vremena koje se samo po nekad

otvaraju i njemu i propuštaju ga u svet čarobnih oblika i boja.

Kako je voleo te trenutke u kojima je pored prekrasnih

jorgovana koji su krasili čitavo kraljevstvo viđao i bića koja su

drugima promicala. On je osećao da jorgovani imaju dušu,

ako se o duši uopšte moglo govoriti.

- Dragi moji, rekao je Lazar te noći svojoj porodici

okupljenoj oko velike trpeze, da se oprostimo od sveta ovoga

mi koji ćemo uskoro otići i vi koji ćete ostati da sačuvate

tragove nas koji smo otišli. Stefane, ti jesi jedan od tvojih

predaka, ti vidiš, znam, kao što su videli i tvoji dedovi vreme

koje će doći. Ostaćeš, i znaćeš da je vreme da nastaviš sa

mesta sa kojega sam ja otišao. Ima jedna tajna, tajna koju si

dobio u nasleđe, stoga je nosi sa sobom i znaj da ovo neće

biti kraj već tek početak bitke koja je davno počela da se vodi,

bitke koja će sve nas odvesti ka Gospodu za kojeg će se bitka i

voditi. Biće bitka, video sam, na dan Svevida boga tvojih

dedova, pobedićemo i postaćemo ono za šta smo rođeni:

pobednici bez pobeđenih.

40

Večera je prošla u sumornoj atmosferi i posle Lazarevog

govora niko nije imao želju da govori. Kraj je bio neizbežan,

ali kraj koji će doneti početak zbog kojeg su te duše i poslate

na Zemlju.

U noći uoči dana Svevidovog, Stefan je budan sanjao istine

koje će ratnici sledećeg dana nositi na svojim štitovima. Istine

zbog kojih se rodio i on, jedan od Nemanjića, jedan od čuvara

vremena, jedan od izabranih čuvara Božjeg reda i imena

Gospoda, jedan od Vitezova, zmajeva onih koji čuvaju istine

imena Gospodnjeg i tajnu Zlatnog puta.

Znao je on da je u njegovim koracima bilo nešto drugačije.

Ipak, tog dana, 15. juna 1389. tog leta gospodnjeg, dok je

gledao vojsku kako okupljena oko njegovog oca prima pričest

i odlazi na konačno putovanje ka večnosti, nebo iznad Kosova

polja se otvorilo i on je video sve. Video je istine koje su

spirale njihove strahove, video je kako ljudi postaju Anđeli, a

kako Anđeli kroz ljude uspinju svoje strele u borbi koja je bila

izgubljena i pre nego što je slavuj u šumi zapevao toga jutra.

Borba svetla i tame, reklo bi se, ipak nije to bilo tako. Borili su

se ne protiv tame, jer svaka tama ima svetlo iz kojeg se

razvila, a to što su Turci došli na njihove zemlje u želji za

osvajanjem, nije se razlikovalo od svih prethodnih osvajanja u

istoriji čovečanstva, a bilo ih je mnogo. Čitavi narodi su

nestajali u tim osvajanjima i jedna bitka u nizu bitaka ne bi

promenila svet, niti bi donela vitezovima slavu večnu ka kojoj

su krenuli. Ova je bila posebna, bitka nad bitkama, vođenja

rukom Gospoda. Ovo nije bila bitka protiv turske vojske, jer

41

znali su i jedni i drugi da se protiv turske vojske ne može u

tom trenu. Ovo nije bila bitka protiv nekoga, ovo je bila bitka

za svetlost, za večnu slavu, u kojoj pobeđeni postaju

pobednici, u kojoj su svi otišli, u kojoj su duše napustile svoja

tela za dobro koje je trebalo sačuvati za vremena buduća.

Ovo je bila bitka ne za slobodu na Zemlji, jer zemaljska

sloboda i nije sloboda, ograničena uzdama vremena,

zemaljska sloboda je samo kap u neslobodi duše otuđene od

boga, ovo je bila bitka za slobodu večnu, onu u kojoj će duše

spremne da se oslobode svojih ličnosti, osvojiti milost Božju

za vijek i vjekov, za svoju decu i decu njihove dece i sva

pokoljenja do poslednje kapi njihove krvi. Stefan Lazarević,

imao je samo šesnaest godina kada je gledao sa najviše kule

kako se nebo otvara i kako se ljudi preoblikuju u čudna bića

svetlosti koja se njišu kroz vreme u kojem se odvija bitka za

svetlost samu. Čuo se topot konja, čuo se huk strela, čuo se

zveket mačeva, a opet sve je bilo tiho. Osećao je kako se

proviđenje pojavljuje iznad Kosova polja, video je anđele

kako sakupljaju duše umrlih i kako ih odvode sa sobom, video

je kako se svetlost u slapovima spušta na ratnike koji su

padali, nošeni idejom da će taj pad biti samo jedan korak ka

poslednjoj stepenici raja. Borba za dobro je poprimila svoju

dimenziju vanvremenskog i on je to video. Slušao je toliko

priča iz vremena prošlih, čitao je o bogovima i boginjama, svi

su bili tu u tom trenu vođeni Svevidom, vrhovnim

Božanstvom svojih predaka. Dizali su pale ratnike, zaustavljali

strele, spoticali konje. Bila je to bitka za dobro u koju se

dobro uključilo, boreći se za sebe. On je sve to posmatrao sa

42

najviše kule i pitao se zbog čega je on, baš on, mogao da vidi

kako se nebo bori sa onim drugim delom neba, ne protiv

njega, nego za sebe. Kako istine večnosti prožimaju umrle i

kako oni nesvesni da su za njima ostala tela, odlaze u večnost

koja gradi most između Zlatnog doba koje će doći i Mračnog

doba u kojem su bili. Taj most satkan od njihovih duša, satkan

od svetlosti njihovih srca, satkan od ljubavi koju su ostavili

baš na tom mestu, mestu kraja želja, nisu znali da će taj most

biti nebeski put njihovih unuka kojim će preći iz jednog u

drugo vreme postojanja.

- Ti si izabran, čuo je odgovor, gledajući bitku

pobednika koji su ginuli.

- Ja sam izabran, za šta?, upitao je svestan da priča

sam sa sobom, a opet znajući da to Gospod priča kroz njega.

- Izabran si da put koji tvoj otac danas pravi

oplemeniš ljudskim dušama koje će jednoga dana pomagati

mnogim malim ljudima da pređu sa jedne na drugu obalu

vremena.

- Put, koji moj otac pravi, kakav je to put?

- To je put svetlosti, nebeski prolaz koji spaja ovo

vaše vreme sa jednim drugim vremenom koje ja gledam već

sada, a koje će vaši potomci gledati stotinama godina posle

vas, ovde na Zemlji. Jer vreme kao takvo ne postoji. Da bi vi

mogli da vidite tu novu dimenziju vremena potrebno je da

43

svoja srca i svoje duše dovedete do tog nivoa u kojem ćete

moći da prepoznate istine tog novog vremena.

- Kako je moj otac napravi taj most, upitao je naivno.

Imao je samo 16 godina i nije mogao da zna da je dan koji je

gledao svojim očima jedan od onih za koji bi duše dale svoje

sopstvo, samo da ga dožive u svom punom sjaju. Dan nade,

Dan pobede duha.

- Da bi se napravio most koji će spojiti ovo sa

vremenom koje dolazi i koje je istkano od čiste ljubavi i

svetlosti, bila je potrebna energija ljubavi i svetlosti koja bi ga

istkala. Da li si video vojsku koja ide u smrt slaveći večnost?

Da li si video vojsku koja ide ka svome kraju, a slavi novi

početak? Da li si video ljude koji su se odrekli sebe i pre nego

što su znali šta ih čeka? Da li si video svetlost koju su nosili u

svojim srcima i koja je njihove duše uzdizala do visina

neslućenih? Da li si video kako su padali ljudi, a ustajali

anđeli? Da li si video kako su anđeli nebeski prilazili i

sakupljali svetlost i ljubav koja je isijavala iz tela duša koje su

se odricale sebe za vas, za sve vas koji ćete doći? Da li si

video, dečače, suze radosnice u očima palih ratnika? Da li si

video osmehe? Svi oni su znali da će njihov kraj biti samo kraj

njihovih konačnosti i da će njihova večnost biti ispisana

zlatnim slovima. Da li si video, dečače, kako su se svetlost i

ljubav širili i kako su se spajali na mestu iznad njihovih

prizemnih konačnosti? Da li si video put koju je istkala ta

svetlost i kraj puta kako nestaje u nepoznatom? A to

nepoznato nije nepoznato, to je samo nevidljivo očima

44

ljudskim u ovom vremenu mraka u kojem živite, u kojem ja

ispoljavam sebe, da bi kroz vas progledao, u kojem puštam

duše da osveste najniže dubine svog postojanja kako bi

prepoznale svetlost kada je ugledaju. To nepoznato nije

nepostojeće, ono je samo sakriveno od pogleda palih anđela,

onih koji bi svetlost ugasili jer nekome je svetlost tamnija od

mraka. To nepostojeće jeste buduće sutra vremena u kojem

će živeti ljudi, ali tek kada postanu sveljudi, tek kada u svojim

srcima i svojim dušama budu svakoga dana, svakoga trenutka

u toku dana nosili svetlost i ljubav kakvu su ovi pali pobednici

nosili sa sobom. Samo sa takvom ljubavlju u srcu, sa verom u

postojanje samo, vi ljudi ćete preći u novo Zlatno doba. Do

tada ćemo se još sretati, mladiću, jer ti si duša iz porodice

duša koja od postanja hodi zemaljskim putevima. Pola ljudi, a

pola zmajevi, pola čoveci, a pola sveljudi, jednom nogom

koračate Zemljom, dok krilima rasterujete strahove

zemaljske. Da li si video put, mladiću, čuo je ponovo pitanje.

- Video sam, rekao je Stefan.

- To je odgovor onda. Tvoj zadatak jeste da među

ljudima pronađeš one koji će svojim srcima i svojim dušama

biti čuvari prolaza između ovog i onog sveta, čuvari puta koji

gradi most između tame i svetlosti. Tvoj zadatak jeste da

svetlost spustiš na zemlju, i da obasjaš tamu koja se nadvila

nad ljudima, svetlost iz postojanja koje kao takvo postoji, a

koje će samo retki videti, samo ti i takvi kao ti, samo

ponekad, dokle čitavo čovečanstvo ne bude obasjano

istinama. Jer svaki Zlatni presek počinje i završava se na tom

45

mestu i svaka duša je došla na Zemlju u ovom trenutku i doći

će još toliko puta da bi se spremila, da bi bila u vremenu u

kojem bude bilo vreme za prelazak, među onim dušama koje

će preći most i koje će zablistati u novom vremenu

postojanja. Mračno doba kao takvo ne postoji, mladiću, samo

lekcije kroz koje čovečanstvo prolazi da bi se spremilo za

svetlost. Da nema tame, svetlo ne bi imalo kome sijati. Širi

istine, širi pismenost, širi lepotu, širi ljubav, budi bog na

Zemlji, budi dostojan koraka svojih predaka, osvetli Zemlju

koja će jednoga dana sijati kao najsjajnija zvezda na nebu

istinama kojima ćeš ti da utreš put. Osvetli Zemlju da bi

preživela jer će posle tebe živeti u mraku vekovima. Osvetli je

da ne bi odustala od svetlosti zbog tame koju će živeti u

svojim malim životima. Tvoj zadatak je da propustiš istine

kroz brda i dolove i da u svetlosti i istinama izabereš one koji

će sa tobom i posle tebe nastaviti da čuvaju svetlo, za vreme

u kojem će svetleti svako drvo i svaki kamičak ove božanske

Zemlje kojom hodiš, Zemlje koju je svetlost tvojih predaka sa

ovim danom, na karti nebeskoj zauvek označila kao zemlju

kraja i zemlju početka.

- Da li pristaješ, čuo je još jednom pitanje.

- Da, rekao je, - pristajem, ali bih voleo da znam nešto

više o svetlosti svojih predaka. Ako treba da budem svetlo,

ako treba da pronađem ljude, kako ću da prepoznam da

jesam to što kažeš i da su drugi ono što trebaju biti, da bi se

od tame mogla sakriti iskra Gospodnja koju mi danas daješ da

je čuvam kroz vekove? Kako da znam kada će doći vreme u

46

kojem će od tog semena svetlosti nastati šuma, i kako da

znam kada će doći vreme da se svetlost sama pusti u svet koji

svetlo video nije?

- Svetlost tvojih predaka je svetlost Isusova, ali ne i

samo Njegova, pošto je i On bio samo jedan od donosioca

svetlosti, jedan od pronosioca svetlosti kroz vreme koje vi

ljudi nazivate život. To je svetlost Istine koju treba sačuvati za

vreme posle nevremena, koje nevreme neće ni biti, već samo

vaš put oslobađanja od vas samih, od sna u kojem nosite

svoja fizička tela hodajući zemljom anđela. Ipak anđele ne

možete videti sve dok i sami ne razvijete anđeosko u sebi.

Nekome je dato anđeosko po rođenju, po krvi koja nosi i

pronosi istine među ljudima. Tvoj pradeda Stefan Dušan, bio

je jedan od donosioca svetlosti i svako njegove krvi to može

biti ako prihvati da mu je duša velika koliko je on ko čovek

mali, ako prihvati da sem postojanja, sem Gospoda ne postoji

zakon i da je zakon Božiji zakon postanja od kojeg niko nikada

pobegao nije.

Ne postoji mesto u vaseljeni u koje može da se sakrije duša

ogrezla u grehe svoje i ne postoji život u kojem neće ona

sama birati da bude to što je bila, jer iako se za života ličnosti

krila, jednom svako napravi svoj presek zlatni, a u njemu osta

zapisano šta je uzeo i šta za to treba dati.

Tvoj deda po kojem ime nosiš, skupio je vitezove sjajne,

čuvare donosioca svetlosti koji se nazvaše Vitezi crvenog

zmaja, koji su pripadali zmajevitim ljudima po rođenju.

47

- Zmajevitim ljudima, upitao je Stefa zbunjeno.

- Da, vi ih na Zemlji tako zovete, ipak za mene, vi ste

samo bića kroz koja ja ispoljavam sebe na višim nivoima

svesnosti, o kojoj većina sveta tvoga danas ne može ni da

sanja, a koje ćete svi u dobu koje neki zovu Zlatno preći.

Bitka je završena, na dan Svevida leta gospodnjeg 1389.

godine, kada je i izgrađen most između sna i jave, između

života i večnosti, kada je napravljen prelaz kojim će u jednom

budućem vremenu mnoge male duše preći sa jedne na drugu

obalu vremena.

Te noći Stefan je u molitvi rekao:

„Molim duhovne energije zmajeva da se otkriju meni, slugi

Božjem, da kroz mene propuste svoje veličanstvene istine

svetlosti i da mi daju mudrosti da u svojim koracima

prepoznam korake Gospoda, a snage da u tim koracima o

svojoj veličini nikome ne pričam. Molim duhovne energije

zmajeva mojih predaka da se probude u meni i da me vode

putem kojim su i sami hodili, da bi se mi, njihovi unuci, rodili

da pevamo o njima. Molim duhovne energije zmajeva, da

svoju mudrost i sjaj junaštva preliju u srce moje, i da dovedu

me međ’ junake koji neće da se boje za živote posle kojih će

slavom ovenčani otići u večnost.

Hvala, sada i uvjek i za vjek i vjekov,

Amen.

48

Kako je vreme odmicalo, pojavljivalo se sve više

znakova i znamenja koja su mu otkrivala tajne koje je njegov

deda još davno sakrio u svom zakoniku napisavši:

„Svima onima koji zmajeve drže, ovaj zakonik neka se

u um postavi i dovjeka poštuje, jer zmajevi su uz nas od

davnina, od prije nego sto smo i slovo imali, pa ih valja

poštovati i čuvati, jer su od Boga. Kao sto nas bez zmajeva ne

bi ni bilo, tako nas bez zmajeva neće ni biti.“

Vremenom je otkrivao da je Zmajevita energija zapravo bila

energija stvaranja i rastvaranja i da to i nisu bila bića vać

snopovi energije koja je pokretala i budila celo čovekovo biće.

Tu energiju stvaranja su ljudi viđali kao zmajevitu, ali to je bio

samo oblik u kojem se ona ispoljavala na Zemlji. Zmajevita

energija je duhovna, svetlosna energija, sa snagom najjačih

vetrova, i znao je da ukoliko je čovek propusti kroz sebe,

ukoliko je primi i prepozna, ukoliko je neguje, postaje biće

svetlosti, biće u kojem živi Gospod sam. Slika u kojem Sveti

Đorđe savladava aždahu, predstavlja samo snagu, volju i želju

čoveka da te energije stavi pod svoju kontrolu. Vitezovi

Zmajevi, shvatio je, bili su oni sveljudi koji su Zmajevite

energije svetlosti čuvali u sebi i ispoljavali ih za dobro naroda

i dobro majke zemlje.

Tumačeći zakonik, vođen duhovnim energijama zmajeva,

nastala je ideja o obnavljanju Viteškog reda zmaja.

Svima onima koji zmajeve drže – značilo je da svi oni koji

imaju moć i sposobnost da svoju univerzalnu energiju

49

postojanja i stvaranja izraze kroz sebe, svi oni koji su iskusili

veličinu i slavu Gospoda koji jeste ljubav.

Ovaj zakonik neka se u um postavi i dovjeka poštuje -

potrebno je da razviju svest o postojanju zmajevitih energija,

dobra, milosti i ljubavi u njima samima i da se večno opredele

za služenje dobru, da naprave u svojim životima izbore koji će

u njihovoj duši odzvanjati zauvek, a koja će konačno, kada

dođe kraj zemaljske večnosti, postati ljubav.

Jer zmajevi su uz nas od davnina – svako je došao da izrazi

sebe kroz sveukupnu Božanski kreaciju na Zemlji, a ta

Božanska kreacija koja ljubav jeste živi u svakome čoveku i

čeka da bude pozvana, probuđena i proživljena.

Od prije nego što smo i slovo imali – energija ljubavi i

stvaranja je nastala pre nastanka svesnosti u telu čovekovom,

pa je tako ona postojala i pre nego što se svetlost

materijalizovala u obliku koji ljudi zovu život.

Pa ih valja poštovati i čuvati – samo čisto srce, zahvalno i

skromno može u sebi probuditi svu veličinu sjaja Božanske-

zmajevite energije, one koja stvara ne radi sebe, nego radi

ljudi, ona koja voli ne radi svog zadovoljstva, nego radi dobra

zbog kojeg je i rođena.

Jer su od Boga – to je energija čiste svetlosti i ljubavi, energija

od koje je sazdan čitav univerzum. Svetlost koja će obasjati

mrak, ljubav koja će pokrenuti dobro i doneti konačno

50

spasenje njihovim dušama koje će se roditi u ličnostima

nekog budućeg sutra.

Kao sto nas bez zmajeva ne bi ni bilo – Bog je ljubav i sve

postojanje jeste izraz božanske prirode u nama i oko nas, a

zmajevita energija, kao manifestacija čiste energije ljubavi na

Zemlji je ona od koje smo svi i nastali, to je čista energija

Božanske kreacije, čista ljubav.

Tako nas bez zmajeva neće ni biti – ukoliko zanemarimo

Božansko u nama, ukoliko pustimo da naša materijalna

stvarnost preuzme vođstvo nad duhovnim koje živi u nama

ukoliko kroz pohlepu, nepoštovanje i mržnju ugasimo u sebi

svetlost zmajevite, božanske energije, mrak koji će zadesiti

čovečanstvo biće veći od najveće tame.

Proći će mnogo vekova dok se ne probude zmajevite energije

u ljudima, dok svako u sebi ne prepozna snagu sopstvenog

postojanja, a u svojim koracima samo izraze večne ljubavi, na

koji način će se ljubav i svetlost širiti svetom kao latice

breskvinog cveta posle prolećne oluje. Proći će, znao je to, i

sanjao je bitke koje će se voditi, sanjao je mora koja će doneti

nove istine, sanjao je istine koje su bile čak veće od istina

koje je poznavao, a ono što je on u tom vremenu trebalo da

uradi jeste da okupi svetleće, zmajevite, božje, da udruži ono

što vekovima beše razjedinjeno, da bi postalo jedno, koje će

se ponovo raspasti, ali koje će u vremenu pre kraja vremena,

u vremenu ponovnog okupljanja, poslužiti da se prema

51

znacima i znamenjima, prepoznaju da bi se ponovo sreli u

svetlosti i u toj svetlosti prešli most.

Shvativši to, Stefan je svoju vojsku i svoje vitezove,

počeo da podučava znanjima do kojih je dolazio, vodeći ih iz

pobede u pobedu, vođen neustrašivim zmajevitim

energijama koje su se pokretale pre svakog boja. Shvatio je

da je i njegov otac izabrao 15. juni, dan Svevida, gospodara

zmajevitih energija, za dan u kojem će vođeni rukom

proviđenja, postradali postati pobednici, a pobednici samo

mnogovekovna tama u koju će duše uranjati, da bi konačno

izronile u svetlosti. Mađarski kralj Žigmund čuvši za uspehe

Stefanove, bio je rad da dozna tajnu koja je pokretala svetlost

što se širila čitavim Balkanom, kada bi Stefanova vojska

vojevala. 1408-e, samo devet godina posle Bitke za svetlost,

formiran je Red zmaja. Formalno je na čelu tog reda bio

Žigmund Luksemburški, kralj Mađarske, koji je i svojim

godinama i svojom titulom i autoritetom dao zemaljsku

snagu redu, dok je Stefan bio duhovni vođa, prvi među

jednakim zmajevitim ljudima koji su se okupili, da očivaju,

sačuvaju, prenesu i raznesu, zmajevitu, svetlosnu, božansku

energiju među neuke i da sačuvaju njihove duše za vremena

u kojima će one konačno krenuti putem sebe.

Njihov glavni zadatak i jeste bio da sačuvaju ljudske

duše od izazova u koje su njihove ličnosti upadale, gradeći

svoje sopstvene večnosti. Odricanje od vere i od Gospoda,

izdaje, laži, prevare, sve je to donosilo vreme tame u kojem

su živeli sužnji čekajući svoj kraj, a ne sluteći da je kraj

52

beskonačno dug kada se duša ponovo vraća na početak.

Vreme tame, u kojem su se mnoge duše rađale, sakupljajući

iskustva koja će ih, konačno, kada dođe vreme, dovesti do

svetlosti. Jer idući putem Zlatnog preseka, svaka duša bira da

pronađe ono što je izgubila, jer će samo tako dosegnuti sebe

u večnoj svetlosti koja se nalazi na drugoj obali vremena.

Vreme tame, izdaja, osvajanja, paljenja, odricanja,

bežanja, laganja, mržnje, nečovečnosti, straha, nevere,

osude, prokletstava, dugo vreme čekanja na još jedan

početak koji će doneti još jedan Zlatni presek, ispisan tamnim

slovima. Jer sva tama koju ličnost dade u nekom od života

samo je mastilo kojim će da ispiše svoj Zlatni presek pre

novog putovanja u svet konačnosti, u svet ponovnog

propadanja ili konačnog uzdizanja duše.

Čuvari duša, Donosioci svetlosti i Anđeli ljubavi, eto to su bili

zmajeviti ljudi koji su svojom svetlošću obasjavali, a svojim

sudbinama ispisivali zlatna slova ljudske istorije u vremenima

u kojima je dobro bilo daleko od sveta koji je pisao istoriju.

Ljudi koji su budili nadu, ljubav i svetlost time što su bili

dobro koje su sa sobom nosili, a Stefan Lazarević je bio jedan

od njih.

U vreme despota Stefana, Beograd je bio prestonica viteštva i

tajnih znanja. U svom dvorcu, današnjoj Despotovoj kuli na

Kalemegdanu, on je okupljao najpoznatije zvezdočitače,

alhemičare i mistike tog doba, pre svih molitvene tihovatelje,

isihaste.

53

Ono što Stefan nije znao tada jeste da jedna zmajevita duša

treba da prođe kroz sva tri duhovna stepena na Zemlji da bi

dostigla potpunu zrelost i da bi došla među bestelesne

anđele nekih drugačijih stvarnosti, a u tom životu on je bio na

svom prvom anđeoskom zadatku – Čuvar duša.

Čuvari duša u tom vremenu, pre početka kraja mračnog

doba, trebali su da pomognu da se sačuva duh istine naroda

koji je napravio most ka svetovima Zlatnog doba, sjajem

ljubavi koju su nosili u sebi. Tako je Stefan formirao Resavsku

pravopisnu školu i okupljao i pružao utočište učenim ljudima,

ne samo iz svoje države, već i iz okolnih oblasti i zemalja.

Njihova delatnost na prevođenju neprevedenih dela sa

grčkog, popravljanju postojećih prevoda i njihovom

prepisivanju, stvorila je novi pravopis koji je imao za cilj da se

jednom jeziku da nadnacionalni karakter.

Prevođenje i prepisivanje knjiga rađeno je za potrebe crkve,

ali i vlastele, a naročito samog Stefana koji je imao najlepšu i

najpotpuniju biblioteku, a u to vreme resavska prepisivačka

škola i postaje jedna od istaknutijih evropskih skriptorija.

Zlatni vitez reda zmaja, Stefan Lazarević u tom vremenu

postavio je temelje na kojima će vekovima kasnije biti

izgrađen most koji će spajati večnosti u vremenu pre kraja

vremena kada se svetleći budu okupili da konačno, u svom

poslednjem letu na onu stranu vremena, povedu sve sa

sobom.

54

IV

Džon se odjednom našao ponovo u svojoj sobi,

nesvestan da je samo nekoliko sati pre toga želeo da izvrši

samoubistvo. Odjednom mu se činilo da je prošlo nekoliko

života.

- Ko je taj Stefan, upitao je Džon.

- Ličnost koja je u svojoj prvoj anđeoskoj ulozi na

Zemlji bio čuvar duša, vitez reda zmaja, jer je osvestio svoje

anđeoske sposobnosti svojstvene zmajevitim ljudima, ili

ljudima sa natprirodnim moćima, ako ti je tako lakše da

razumeš. Tvoja duša će prepoznati njegov značaj.

- Moja duša?, upitao je Džon sumnjičavo. - Ja ne

znam ni koja je to zemlja, rekao je.

55

- Ne moraš ti da znaš ništa, tvoja duša zna, Džone.

Zbog toga sam ja sada ovde, a ti treba da doneseš odluku da

li želiš da živiš u skladu sa najvišim planom svoje duše ili ne.

- A koji je to najviši plan moje duše?

- Video si svoj Zlatni presek, pre nego što si video

viteza. Izdao si Boga, izdao si sebe, jer si u laži Helenu poslao

na lomaču, a opet imaš sve, zlata za tri života i zemlje za pet

pokoljenja. Da li misliš da imaš nešto, Džone?

- Mogu li nešto da pitam pre nego što dam odgovor?

- Naravno.

- Ako se to desilo sa Helenom na takav način, da li

misliš da i to nije u skladu sa višim planom moje duše, kako si

to rekao malo pre.

- Naravno da jeste, čuo je. Svaka duša koja treba da

ostvari anđeosko na zemlji, ima plan da ispuni kroz više života

nekoliko uloga, kao što si video. Potrebno je da prođe kroz

nivo čuvara duša, zatim donosioca svetlosti, a onda, na kraju

tog putovanja, nivo anđela ljubavi.

- Čudno, rekao je Džon. – Ja imam osećaj da sam

upravo ubio jednog anđela ljubavi, rekao je gorko misleći na

Helenu.

- Jesi, ali možda je to samo zbog toga da bi jednoga

dana doneo odluku da ga oživiš, Džone, ali o tome ćemo

56

drugom prilikom. To će biti tvoj život pre kraja vremena i tada

ćeš dobiti sve, sve ono što je bilo i sve ono što će biti. Život

anđela ljubavi duša rađa u ženskom srcu, a sada je vreme

muških energija. Zato ćeš ti u narednih nekoliko života svoje

uloge ipak igrati u muškim telima. A kada se rodiš u telu žene,

biće to biće svetlosti koje će osvestiti sve grehe koje je duša

napravila u muškim telima, sve nevere i sve preljube, sve

izdaje i laži, sva odbacivanja i sve osude. Biće to život u kojem

će tvoja duša proći kroz strah, suze, bol, patnju, izdaje,

nepoštovanje, nepriznavanje, koje su sve muške ličnosti tvoje

duše ikada nanele ženama. Jer žene su, moj kapetane, duša

svemira, i u vremenu pre kraja vremena doći će trenutak da

ona oživi u svom punom sjaju, jer jedino kroz sjedinjavanje

oba principa, muškog i ženskog u svakom pojedinačno i u

svima zajedno, biće moguć prelazak u novo doba ljudske

istorije.

- Kako se Stefan ophodio prema ženama, upitao je

Džon, plašeći se za svoju dušu.

- Stefan je imao zadatak u kojem je svoju ulogu

čuvara duša u muškom vremenu uradio na najbolji mogući

način. Nije mnogo mislio o ženama, jer trenutak nije bio za

to. Jedino što ću ti reći jeste da je bio oženjen Jelenom, ili

Helenom, kako na tvom jeziku glasi njeno ime.

- Helenom, da li je moguće, upitao je zapanjeno.

- Da, Helenom – svetlošću, čuo je. – Čuvar duša koji

postaje donosilac svetlosti u svom zapisu mora da bude

57

sjedinjen sa svetlošću makar na simbolični način, dok to ne

postane stvarnost njegove duše. Sjedinjen sa svetlošću,

postaće svetlost, da bi se rodio kao čista svetlost.

- Koji je moj zadatak sada, upitao je Džon, svestan da

ukoliko bude probao da shvati sve što je čuo, nikada neće

doći do trenutka u kojem on iskupljuje svoju dušu.

- Rekao sam već, nema zadatka, samo izbora tvoje

slobodne volje. Da li si spreman da se odrekneš svega i

postaneš vitez svetlosti na zemlji, u iščekivanju časa

konačnog poravnjanja istine tvoje duše?

- Da, rekao je, spreman sam, šta treba da uradim?

- Potrebno je da izađeš sada napolje, da tačno u

15:45 budeš na raskrsnici ulica u donjem gradu i da sačekaš.

Džon je tako i uradio. Imao je samo dvadeset pet godina i nije

znao kuda bi krenuo. Sve što je uradio i sve što jeste nije bilo

dovoljno da ga zadrži u životu, ali istina obećao je posle

razgovora sa Anđelom ili Bogom da će da ostane i sačeka da

vidi šta će se desiti. Tačno u 15:45 iz krčme koja se nalazila tik

na raskrsnici, čuo je razbijanje flaša i vrisak žene. Iako je

obećao da će da bude na raskrsnici nije mogao da ne priđe i

vidi o čemu se radi. Tek što je stigao do kafane, pijani gost je

vukući je za kosu, izbacio prodavačicu ljubavi napolje i

izvukao bič. Zamahnuo je tako jako da se vetar u trenutku

sledio od bola koji je ona osećala. Džon je bez razmišljanja

prišao, pokušavajući da spreči sledeći zamah ali, razjaren i

58

pijan, stranac je izvukao pištolj i Džona metkom pogodio

negde u predelu slezine. Vreme je stalo. Da li je to ono po šta

je došao, bilo je poslednje što je pomislio? Sada više nije

disao ali je osećao je da nije nestao. Bio je samo nešto lakši

kada se podigao, i odjednom je video svoje telo kako leži na

zemlji, kako nesrećna devojka plače pored njega i zahvaljuje

mu se, i kako policija dolazi i odvodi stranca koji ga je ubio.

Ubio, pomislio je! – Pa ja sam mrtav. Gledao je oko sebe i nije

znao šta bi uradio. Samo je stajao i posmatrao kako večnost

njegovog života prolazi ispred njega. Odjednom je video

svetlost. Bila je toliko sjajna i privlačna da je u trenutku osetio

kako želi da se stopi sa njom. Ipak nije to bilo stapanje, čuo je

isti onaj glas koji ga je doveo do ovog trenutka.

- Džone, srećno ti bilo spasenje, čuo je glas. - Mnogo

toga je ispravljeno sa ovim trenutkom, istina ostala je

Helenina bol. Ali to je ono što ne možemo ispraviti ovog

trenutka, jednom kada dođe vreme u tom poslednjem

vremenu postanja.

- Hvala, rekao je on zbunjeno i nije imao predstavu

šta je to moglo znači. – Možeš li da mi kažeš kako ću ja sada

da ispunim svoj zadatak ako nisam živ.

- A ko kaže da nisi živ, možda ne kao Džon

Aleksandar, ali to ne znači da tvoje telo neće obaviti ono o

čemu smo pre nekog vremena pričali.

- Ne razumem.

59

- Vidiš Džone, čuo je. Tvoja duša je završila jedan

životni ciklus, i ti si bio spreman da odeš, na način na koji

svoju dušu u večnosti ne bi mogao da očistiš, jer samoubistvo

je jedan od najvećih karmičkih dugova i svi anđeli koji hodaju

zemljom vode računa o tome da se to jako retko dešava.

Ubiti sebe znači ubiti Boga u sebi. Ti si sa druge strane imao u

svojim duhovnim genima zapis da pristaješ da budeš doveden

u situaciju da ubiješ Boga, da bi ga kroz potpuno odricanje

ponovo pronašao. Tako se i desilo. Ipak, tvoja duša, kao deo

univerzalne duše svemira, imala je još jedan zadatak - da telo

koje je dobila kao svoje odelo, posle ponovnog pronalaska

Boga, prepusti višim sferama kojima je ono potrebno na

zemlji, zbog misije koju je potrebno obaviti. U tvom telu će,

po tvom sopstvenom izboru, a u dogovoru sa tvojom dušom,

živeti do kraja života novog Džona vitez koji će nastaviti svoju

ulogu prosvetitelja, kakav je bio i u ličnosti Stefana Lazarevića

čiji sam ti život pokazao. Ta nova duša imaće sećanje na svoj

prethodni život, ali i potpuno nov pristup životu i stvarnosti, a

svoju prosvetiteljsku ulogu će proširiti na čitav svet.

- Da li to znači da ja neću postojati, upitao je

neodlučno.

- Hoćeš, ali inicirana novim svetlosnim energijama

tvoja svest u telu Džona će se podići na više nivoe svesnosti i

tvoj život nikada neće više biti isti. Sa ovim prelazom tvoja

duša dobija jednu novu dimenzuju, dimenziju anđela, a kada

dođe život u kojem će isceliti i Helenu, postaće i sama biće

60

svetlosti. Taj novi Džon ostvariće svoju prosvetiteljsku ulogu

kao duša velikog viteza.

- Šta treba da uradim, upitao je Džon.

- Ništa, samo gledaj, novi Džon će se probuditi.

- Imam još jedno pitanje, ako mogu.

- Naravno, rekao je Anđeo.

- Kako ću da znam u kom životu ću osloboditi svoju

dušu Helene.

- Znaćeš, Džone, tvoje duša će znati. Biće ih dva, jer

ono što si uradio ne može se ispraviti u jednom. Da si je samo

izdao možda bi i moglo. Ali pošto si je ubio, tvoja duša će

prvo birati da prođe kroz to iskustvo, a zatim će još jednom

ponovo da se rodi i da kroz konačno čišćenje svih energetskih

kanala postane Anđeo ljubavi na Zemlji u ličnosti u kojoj bude

živela.

- Hvala, spreman sam, rekao je Džon.

Džon je osetio kako mu se telo pomera. Nije mu baš bilo

jasno šta se desilo, ali ono što je znao jeste da ga sve boli.

Video je pored sebe doktora, istog onog doktora koji je

Helenu proglasio vešticom.

- Ne, samo ne ti, pogledao ga je u neverici i zatvorio

oči u želji da ne oseti bol koja ga je lomila. Počeo je da jeca.

61

Šta dalje, Bože, vodi me. Ja ne znam šta treba da radim,

izgovarao je tiho da ne bi propustio kroz sebe vulkan

besmisla koji mu se skupio u grlu. Šta dalje, Gospode?

Odjednom je video svetlost, i glas mu je bio poznat. Negde ga

je već čuo. Bio je to Anđeo. Čuo je:

„Tek kada shvatiš da ništa nemaš,

da su sve samo iluzije tvojih besanih noći,

Tek kad si spreman da se odrekneš svega,

kada kreneš, a ne znaš kuda ćeš doći,

Tek kada si spreman da ostaviš sve,

da pođeš, a ne znaš kuda si pošao,

Tek kada si voljan da počneš,

a nisi nikada ništa počeo,

Tek kada si rad da dođeš,

a ne znaš da li bi ikada došao,

Tek kada si spreman da promeniš sve,

a ne znaš da li je promena početak ili kraj,

Tek kada si spreman da izgubiš sve,

a ne znaš da li je gubitak samo oslobađanje koje si tražio,

Tek kada si spreman da veruješ,

62

da sve što imaš jeste deo Boga koji je u tebi,

Tek kada si spreman da vidiš,

da ništa nemaš sem onog što već nosiš u sebi,

Tek kada si spreman da veruješ,

da večnost je kuća u kojoj duša hodi,

Tek kada si spreman da kreneš,

putem za koji ne znaš kuda danas vodi,

Tek kada si spreman da čekaš,

iako nema nade da će sunce sa novim jutrom da se rodi,

Tek kada si spreman da prihvatiš,

da svaki nepoznati korak jeste korak ka slobodi,

Tek kada si željan da daš sve,

a da za uzvrat ništa ne tražiš,

Tek kada vidiš da ništa nije onako,

kako tvoj razum vidi,

Tek kada si spreman da plačeš,

a da se baš taj razum duše tvoje ne stidi,

Tek kada si spreman da daš,

od sebe kao da daješ sebi,

63

Tek kada si spreman da shvatiš

da ništa što misliš mnogo ne vredi,

Tek kada si spreman da kreneš,

iako ne znaš da li ćeš morati da se vratiš,

Tek kada si spreman da daš,

iako ne znaš da li će ikada iko da te shvati,

Tek kada si spreman da izgubiš sve, baš sve,

i da prepustiš svoju dušu Bogu,

Tek tada shvatićeš da si dobio sve,

i da strahovi ti ništa više ne mogu,

Da si postao svetlost,

koja ode do Venere i vrati se kući za manje od sata,

Da si postao istina,

koja otvara sve brave i sva zatvorena vrata,

Da si postao ljubav,

koja daje od sebe, kao da sebi sreću deli

Da si postao duša,

koja sem svoje istine, druge istine ne želi

64

Da, tek tada shvatićeš,

Da si postao Bog,

Da, baš Bog,

Da si se rodio, i da si postao Bog,

Da, baš Bog,

Da, baš Ti.“

Shvatio je da je sve što je imao bilo ništa, a mogao je makar

imati sebe u tom životu u kojem je izgubio dušu. Ostaće u toj

kući dok se ne oporavi, a zatim će otići zauvek. Sve će ostaviti

i otići zauvek, da bi nekada mogao da se vrati. Da bi, kada

bude došlo vreme, imao pravo da se vrati po sebe.

Tako je i bilo. Posle samo mesec dana od Helenine smrti,

Džon je već hodio Svetom zemljom, ostavivši sve za sobom.

Kuću i imanje je poklonio gradu da se u njoj otvori sirotište, a

sva blaga koja je imao namenio je školovanju dece koja će

odrastati u tom sirotištu. Tako će, nadao se, njegova kuća

postati pravi dom, onaj iz kojeg se širi nada i svetlost, kada on

sam nije umeo da je prepozna. Džon je postao slavni vitez u

Krstaškom ratu. Borio se za slabe, pomagao nedužnima i u

ime Gospoda borio se protiv tame. Ispunio je zadatak svoje

duše, postao je ratnik svetlosti u vremenu u kojem se svetlost

mačem branila.

65

v

Na nebu je bila posebno svečana atmosfera kao što

je to uvek kada se rađa duša koja će posle tog života završiti

samsaru - neprikidni ciklus rađanja i umiranja. Duša je bila

svesna toga, ali ličnost koja se bude rodila to neće znati iako

će imati sve mogućnosti da dođe do oslobođenja.

Ta duša se nalazila u sobi ogledala života sa svojim

Anđelom vodičem i kao i uvek trebalo je da prođe kroz svoj

Zlatni presek koji je ovog puta bio nešto drugačiji jer je bio u

pitanju poslednji život duše na planeti i bilo je važno da u

večnosti bude zapisan kod koji Zlatni put Oslobođenja koji će

poslužiti mnogim dušama dođu do slobode. Iz tog razloga

Radha, kako je ovoj duši bilo duhovno ime, trebalo je da

66

ostavi poruku na zemlji, da ponese seme svetlosti iz koje će,

kada dođe vreme, da se razvije baklja znanja i istina koja će

obasjati mnoge.

- Došao je konačno tvoj život pročišćenja, draga

Radhe, čula je Anđela. – Ovo je tvoja poslednja uloga pred

odlazak kući. Ti si odabrana da doneseš na Zemlju poruku

Bogova, onu koja je prenošena stotinama godina kroz reči,

onu koja je ostala neotkrivena, a opet objavljena. Ti si

odabrana da sa sobom poneseš svetlo istina, ti si odabrana

da služiš i da se kroz to služenje izdigneš ka zvezdama. Neće

biti lako, jer će izazovi biti veliki. Potrebno je doći do trenutka

u materijalnom svetu u kojem ćeš se ti setiti ove istine.

Potrebno je osvestiti sebe u vremenu pre kraja vremena, ali

sebe kao dušu koja je dobila telo da bi u njemu pronašla

Božansku iskru sa kojom se rađa. Ljudi to zovu rad na sebi ali,

videćeš, ne postoji rad na sebi jer ti si ovo što vidiš sada u

ovoj sobi ogledala Života, ti si Duša koja u svom kodu već nosi

direktno iskustvo istine povezanosti sa Izvorom. Ono što

znači rad na sebi jeste zapravo rad na željama. Jer svi dolaze

po istom modelu, svako telo je isto, svaka priča je ista, samo

su želje duše različite. Želje su jedino svojstvo duše i one

upravljaju ljudskim životima. Želja je sama po sebi

neraskidivo svojstvo duše, želja da se nešto ne želi takođe

jeste želja. Zbog toga se čuvaj svojih želja kada se budeš

rodila, Radhe, jer želje koje su materijalnog tipa i koje tvoje

postojanje vezuju za materiju pretvaraju se u požudu, a

požuda je ljudski najveći neprijatelj i predstavlja pre svega

izvrnutu ljubav prema Bogu.

67

Tvoje duhovno telo ima tri svojstva: večnost, znanje i

blaženstvo. Ti ćeš se roditi u telu materijalnom i gledaćeš

svet u kojem ljudi vide prolaznost, neznanje i patnju. Tvoj

zadatak jeste da prolaznost pretvoriš u večnost, da neznanje

pretvoriš u znanje i da patnju pretvoriš u blaženstvo. A kada

to uradiš sa svojom dušom pomoći ćeš mnogim dušama da

krenu putem Izvora.

- Shvatila sam šta mi je zadatak, rekla je Radhe

jezikom svetlosti.

- Ponećeš sa sobom ovo, kazao je Anđeo i dao joj u

ruke jedan energetski snop koji je ona propustila kroz sebe.

- Ustav Zlatnog doba, upitala je začuđeno.

- Da, rekao je Anđeo. Tvoj zadatak je da poneseš na

Zemlju Ustav, kako ljudi zovu najviši dokument kojim uređuju

svoje odnose na Zemlji.

- Ali kako ću ja da ponesem najviši akt, rekla je Radhe

zbunjeno. -Da li ću u ovom životu biti kraljica?

- A nećeš, odgovorio je Anđeo smešeći se. Nećeš biti

kraljica, makar ne prema ljudskim shvatanjima. Ipak, na nebu

ti već jesi kraljica i sve što je potrebno za početak jeste da se

toga setiš kada dođeš na Zemlju.

- Da se setim Ustava, upitala je.

- Ne, nego da se setiš da si kraljica među bogovima.

68

- A kako ću se setiti toga?

- Tako što ćemo sada da izaberemo sve one okolnosti

u kojima ćeš ti imati priliku da rasteš i razvijaš sve ono što

prava Boginja nosi sa sobom.

- Zar ne bi bilo lakše da se rodim u telu muškarca,

upitala je.

- Vreme dominacije muških energija na zemlji je

prošlo ili će proći sa tvojim pojavljivanjem. Spoznaja Izvora je

moguća jedino kroz žensko srce, kroz ljubav koja je i sredstvo

i cilj u isto vreme. Istine koje će promeniti čovečanstvo

moraju da dođu iz ljubavi, moraju da budu posejane kroz

ljubav i zbog toga treba da prođu kroz ženu, kroz Boginju koja

će to postati ne po rođenju, nego po opredeljenju. Jer istine

koje ćeš poneti sa sobom treba čovečanstvo da vrate Njemu,

kojeg i sama toliko voliš.

- Njemu, rekla je Radhe. - Ali zar je potrebno nekoga

vraćati Njemu, Tvorcu svega, Onome od koje je sve postalo?

- Ne zaboravi Radhe, da si ti sada u svetu duša i da

duše sa ove strane često nemaju sećanje na iskustva na

Zemlji. A tamo nije tako sjajno kao što sada osećaš. Jer ti sada

jesi večnost, blaženstvo i znanje. Kada dole dođeš, kao što

sam ti rekao, trebaće mnogo vremena da prođe dok ne

stigneš do ovog trenutka.

69

- Ali vratiti nekoga Njemu, zar tu ima šta da se vraća,

kada je i sve ono dole On. Kada su čak i tela koja oblačimo

On, kada su sva čula On, to su Njegova čula, mi toliko

nemamo veze sa tim.

- Zbog toga si ti i dobila Ustav da ga preneseš dole,

jer si ljubav prema Njemu sakupljala životima, a onaj u kojem

si izabrala da mu daš, kada je ličnost tvoje duše igrala ulogu

kapetana, tvoja evolucija je počela. Svaki sledeći život si mu

bila bliža. Svaki sledeći život ti si ga volela sve više. Svaki

sledeći su tvoje suze bile suze veće samilosti, a tvoja ljubav

zov deteta koji vapi za istinom. Gledao sam te, pratio sam te,

Radha, životima. Hiljade života je prošlo do ovog i sada stojiš

ovde spremna za svoje poslednje putovanje na planetu

Zemlju i ja te pitam da li si spremna. Da li si ovog puta

spremna da sve daš Njemu, ali kroz poptuno predavanje svim

odnosima u kojima se odnos sa Bogom gradi? Da li si

spremna da budeš prijatelj, da budeš roditelj, da budeš dete,

da budeš ljubavnik i da budeš učenik i učitelj i da u svakom od

tih odnosa daš sebe ne pitajući šta si za to dobila? Da svoj

život posvetiš drugima, tako što ćeš u svakom od njih videti

Njega i što ćeš mu se predati ne pitati ne sumnjati, nego se

predati? Da li si spremna da svoje želje u svetu materijalnom

obojiš duhom i da svaku požudu obojiš ljubavlju prema

Njemu kroz druge koji jesu On? Da li si spremna da te ostave,

da te izdaju, da te prevare, da te lažu, a da ti i dalje voliš, jer

ćeš znati da to što voliš nije ljudsko nego božansko u njima?

Da li si spremna da ga voliš, Radhe. Da li si spremna da daš i

svoj život i svoju mladost i svoje istine, za one koje će ti

70

doneti On kada pokuca na tvoja vrata? Da li si spremna da

otvoriš srce kada ono bude prestajalo da radi od života koji

ćeš voditi? Da li si spremna, o, Radhe, da li si spremna da ga

slediš i kada niko drugi ne bude shvatio zbog čega to radiš?

Da li si spremna da prepoznaš milost i pokažeš samilost u

trenutku kada povrede budu bolele jako? Da li si spremna da

budeš On, da ga služiš i voliš, da li si spremna da svetu

pokažeš koliko je prekrasna večnost kada znaš kojim

putevima se dolazi do Carstva nebeskog, duhovnog? Da li si

spremna da pokažeš ljudima koliko je život jedna prekrasna

igra koja svaku dušu vraća Izvoru ukoliko se odluče da krenu

u potragu za osećajem koji ćeš im doneti? Probaj, Radhe, da

se setiš da si ti žena Boginja, ona kroz čije srce se Gospod

može postati. Probaj da se setiš, kada dođe vreme da tvoj

život dostigne onaj trenutak u kojem ćeš birati život ili smrt,

probaj da se setiš da u tvom srcu živi On. Pronađi ga u srcu,

osvesti ga, i voli ga i čovečanstvo će ti biti zahvalno, a ti ćeš

se, kada svoju dužnost ispuniš, ovu na koju sada pristaješ,

vratiti Njemu kojeg toliko voliš. Igra je reč koju ćeš nositi u

svom srcu, ples duše i svi koji budu igrali sa tobom osetiće

Njega u sebi, jer ćeš ljubavlju koju nosiš u njihovim srcima

pokrenuti istinu sa kojom su i sami došli, ali koju je trebalo

osvetliti bakljom znanja i ljubavi. To će biti igra koja će one

koji nauče korake tog plesa odvesti u večnost. Zbog toga ćeš

se zvati Lila u telu žene koja će biti sve samo žena neće biti.

- Kako ću to da uradim ukoliko neću biti žena, ne

razumem, upitala je.

71

- Bićeš ti žena, rodićeš se u ženskom telu, ali da bi

došla do Boginje u sebi proći ćeš kroz sva ona ograničenja,

kroz sve one izazove, kroz osude, izdaje, laži, da bi konačno

probudila svetlost ljubavi i da bi njime obasjala planetu.

Ukoliko ne bi dobila šansu da tragaš za nečim nikada to ne bi

ni pronašla, zbog toga što bi koračala drugim putevima. Ono

što je važno da se setiš jeste da tek kroz suprotnosti nečega

možeš da spoznaš istine. Zbog toga budi hrabra i ne zaboravi

da sam ja uvek uz tebe. Da li si spremna, o, Radhe?

- Spremna sam, rekla je tiho. - Gde idem, upitala je.

- Ideš u zemlju junaka, koji su voleli i slavili Gospoda,

zemlju svetih ratnika koji su postali kukavice jer su zaboravili

Njega od koga su postali, čijim jezikom pričaju, čije pesme

pevaju. Ideš u zemlju predaka svetih ratnika, koji su kao i

drugi sveti ratnici svoju slavu na svetom mestu večnosti

okitili. Ideš u zemlju na raskrisnici svetova da bi mogla da

pustiš svoje reči ispunjene ljubavlju na sve četiri strane sveta.

Tamo će te sačekati, kada za to dođe vreme, Stefan Lazarević,

vitez sveti i vodiće te kroz promene da bi pronašla i mene i

Njega i sebe i da bi zajedno sa drugim duhovnim vitezovima

svetlosti ispunila ono na šta pristaješ ovog trenutka. Ti ćeš ih

svojom energijom ljubavi, svojom svetom energijom,

povezati sve u večnosti.

- A ljubav, upitala je.

- Ljubav ćeš postati, Radhe, ali će proći mnogo

vremena dok je ne pronađeš. Kapetan je mnogo uzeo, ipak

72

Sara je dosta toga vratila, ostalo je još malo, ako posmatramo

sa stanovišta duše. Samoj ličnosti to neće biti jednostavno

dokle god se bude držala svojih prizemnih želja i dokle god ne

pronađe Gospoda u sebi, dokle god ne postane svesna tebe,

Radhe, i dokle god se ne sjedini sa tobom.

- Sara, rekla je kao kroz uzdah – To je bilo iskustvo.

Okrenula se prema ogledalu života i videla svoj život

iskupljenja kako se odvija pred njenim duhovnim očima.

73

VII

Još kao devojčica Sara je viđala anđele na svojim

prozorima i čudila se ljudima koji su tako okrutno pričali o

Bogu. Sa anđelima je odrasla, rekla bi ona, i radovala se

svakoj šetnji do prekrasne katedrale koja je bila svega

nekoliko ulica udaljena od njihove kuće. Njeni roditelji su

držali poslastičarnicu u staroj jevrejskoj četvrti u Pragu i ona

je više od svega volela da sedi ispred izloga i posmatra ljude

kako prolaze, ogledajući se u njemu, kao da su se ogledali u

njoj samoj.

Bile su teške godine, rat tek što se završio, a izgledalo

je kao da je novi na pomolu, ili su makar tako pričali njeni

roditelji kada bi zabrinuti pili popodnevni čaj u svojoj maloj,

74

toploj sobi, koja se nalazila iza poslastičarnice koja je bila u

sklopu kuće.

- Mihael, istrčala je Sara na ulicu, kada ga je ugledala

kako prolazi pored radnje.

- Dobar dana, Sara, rekao je i naklonio se

posmatrajući je svojim čarobnim plavim očima tako da je ona

stala skamenjena pred njim, ne znajući ni šta bi mu rekla.

- Dobar dan Mihael, rekla je zbunjeno. – Zbog čega

ne svratite kod nas na limunadu da se malo osvežite?

- Zaista, sparan je dan, rekao je praveći se da ne

primećuje crvenilo na njenim obrazima. – Mogao bi popiti

jednu hladnu limunadu.

- Izvolite, rekla je i povela ga sa sobom.

Bila je sama u radnji. Roditelji su bili na poslepodnevnom

odmoru i ona je mogla nesmetano pričati sa njim. Čekala je

ceo dan da on prođe pored radnje, a on je znao da ga je ona

čekala i uvek bi prošao iako ni sam nije razumeo zbog čega.

Mihael je bio doktor, ugledni doktor i Saru je poznavao

godinama jer je sa njenim bratom išao u školu. Bila mu je

simpatična, ali ništa više. On je bio ozbiljan čovek i bilo mu je

vreme da se ženi, a ona je za njega bila devojčica ili ju je on

tako doživljavao. Ipak voleo je da prođe pored radnje njenih

roditelja i trudio se, kad god je mogao da to bude u vreme

kada su njeni roditelji išli na poslepodnevni odmor, a ona bila

75

sama i čekala ga. Znao je da je zaljubljena u njega od

detinjstva. Znao je i nije se bunio. Prijalo mu je da gleda kako

crveni kada bi ga videla i pitao se da li je ona uvek ovako

ćutljiva ili je to samo kada je sa njim. A ona, ona je mrzela

sebe zbog toga. Ako je neko znao da priča, mislila je, onda je

to bila ona, koja je pričala sa anđelima. Međutim, sa njim joj

nije polazilo za rukom. Kada bi bila pored njega, bila bi

potpuno nema i samo ga je gledala svojim velikim, crnim

očima i pokušavala je da upije u sebe sjaj njegovog bića. On je

bio prijatelj njenog brata, brata koji je poginuo u ratu i Sara

nije znala da li je volela Mišela zbog toga što ju je podsećao

na brata ili zbog Mišela samog. Uvek bi odbacila te sumnje jer

je Mihael bio prva i jedina ljubav u njenom životu, a da

nikome nikada ništa nije rekla o tome. Bila je sigurna da on

nije ima predstavu da je to tako, nikada nije pokazao nikakvo

interesovanje za nju. Ali tog dana Mišel ju je malo bolje

pogledao. Bila je ona lepa devojka, pomislio je i više

očigledno nije bila dete. Imala je dvadeset i tri godine i ako je

mislio da se ženi ikada, ona je mogla biti dobra prilika. Bila je

ćerka imućnog jevrejskog trgovca i miraz koji bi mu donela

kao lekaru pomogao bi mu da proširi svoju privatnu praksu.

Mogao bi čak da otvori i sanatorijum u obližnjoj banji. Za

trenutak je zaćutao i počeo je da računa. Bila je zdrava, znao

je to i bila je zaljubljena u njega od kada zna za nju. Istina

nikada mu ne bi padalo tako nešto na pamet, nije se baš

najbolje slagao sa njenim bratom, ali sada kada nema njenog

brata mogao bi da pokuša.

76

U tom trenutku u radnju su ušli Sarini roditelji i on se uplašio

svojih misli, kao da su mogli da ih čuju.

- Dobar dan, ustao je naglo i nespretno im prižio

ruku.

- Dobar dan doktore, rekao je Sarin tata. – Drago mi

je da vas vidim. Da li ste za limunadu?

- Ne hvala, rekao je Mišel, upravo sam popio. – Hteo

sam da vas zamolim, nastavio je, za odobrenje da se

prošetam sa Sarom do katedrale i nazad, ako je to u redu.

Sara nije dobro čula i odjednom je prestala da diše isčekujući

očev odgovor. Zbog čega uopšte pita njega, mislila je. Ja sam

odrasla i mogu da donesem odluku za sebe. Otac se okrenuo

prema njoj. Bio je zbunjen. Nije imao predstavu šta se dešava

između njih dvoje iako je često sa svojom ženom, Sarinom

majkom pričao o tome kako bi doktor Mišel bio dobra prilika

za njihovu ćerku. Pogledom ju je pitao da li želi da ide, a ona

se, i ne čekajući njegov odgovor, za manje od minute našla na

vratima spremna za šetnju.

- U redu, bilo je jedino što je mogao da odgovori.

Nebo je bilo ispunjeno čežnjom, slatkim bojama prvih

devojačkih snova i ona nije imala reči kojima bi izrazila svoju

sreću. Bio je tu pored nje. Njen san je bio pored nje.

Čula je zvuk aviona, koji su zlokobno najavljivali vreme koje je

pred njima. Ulicama jevrejske četvrti se širio strah, svi su bili

77

u nedoumici šta da rade. Svi su već čuli za Hitlera koji je u

Nemačkoj, koja nije bila tako daleko, proglasio Jevreje

građanima drugog reda. Oni su se nadali da će njih Bog

sačuvati i da se to u njihovoj voljenoj zemlji neće desiti. I

Mišelu nije bilo lak. Iako je bio dobar doktor koji je lečio

mnoge nacistički nastrojene Čehe, njegovo polujevrejsko

poreklo je moglo kao na klackalici da ga odvede u smrt samo

ako bi u vremenu koje dolazi napravio jedan jedini pogrešan

korak. Kao i svi, i on se nadao da se progon Jevreja neće

proširiti i na okolne zemlje, pa je tako probao da ne misli o

tome sada dok je u društvu ove devojke, koja tek što je

prestala biti dete, šetao ulicom na kojoj je odrastao. Jedino

Sara nije videla, niti čula ništa. Ona je bila tu i imala je osećaj

da je svaki korak koji bi napravila korak po mirisnim laticama

ruža koje su anđeli posuli pred njih slaveći ljubav koja se

rađa.

Pričali su nešto ili ništa, nije se kasnije te noći mogla setiti.

Pričali jesu nešto. Ona se trudila da uhvati svaku njegovu reč,

svaku misao koju bi joj poslao. Ona se trudila ne da zapamti,

nego da oseti svetlost koju su te reči nosile u sebi, jer je znala

da će od tih reči te noći, kada Zlatni prag zaspi, ona na

prozorima svojih snova, sa anđelima zajedno ispevati poemu

i nije znala da li se više radovala pesmama ili njemu.

Stigli su do katedrale koja je izranjala iznad njihovih

prizemnih života pokazujući im da je život večan i da su oni

toliko mali u odnosu na večnost koja živi i na planeti koja se

zove Zemlja i u gradu koji se zove Prag. Napravljena u XIII

78

veku, podsećala ih je na davno zaboravljenu istinu da vreme

ne postoji i da su oni samo slučajni prolaznici na stanici smisla

koji u brodu koji se zove vasiona nastavlja da plovi po

beskrajima. Pričali su o vremenu i o putevima. Ona ga je

molila da joj priča o studijama medicine, o gradovima koje je

posetio i o snovima koje je imao. Bila je nežna i čista i on se

pitao kako to ranije nije primećivao. Istina, nije ni mogao jer

nije imao srce dovoljno veliko da vidi lepotu istina koje je ona

nosila u sebi. Ali to nije značilo da nije ništa osećao. Jako mu

se svidela, sada tako blizu njega. Posedovala je neku

neobičnu svežinu koja se razlikovala od mirisa žena sa kojima

je provodio noći. Ne, nije smeo da misli o tome. Toliko je i on

znao - devojke za udaju se ne smeju dirati i to je poštovao.

Imao je i on sestru i ubio bi onoga ko bi je osramotio. Ali,

pomislio je, zaista je bilo da se ženi, a ona je bila tu pored

njega. Još kada uzme u obzir miraz o kojem je malo pre toga

razmišljao, rešenje se samo nametnulo. To će biti dobar brak,

ona ga je obožavala i imao je nameru to da iskoristi.

Kada ju je dopratio do kuće, razmišljao je još nekoliko

trenutaka i rekao konačno:

- Sara, mi se znamo toliko dugo, i ti si mi se od uvek

sviđala. Mi nikada nismo pričali o tome, ali ja sam hteo da te

pitam da li imam tvoj pristanak da pitam tvoje roditelje da mi

te daju za ženu?

Ona je stala kao ukopana, nije mogla da veruje svojim ušima.

Još jutros se nadala da će ga videti makar na nekoliko minuta

79

tog dana, a još nije pala noć i on je pita da se uda za njega. To

nije moguće, pomislila je. Zatvorila je oči i čvrsto ih držala

tako, ubeđena da će se probuditi u svom krevetu i da ovo

ipak mora da je samo san. Prošlo je nekoliko trenutaka i

zaista kada je otvorila oči on je bio tu. Ipak nije san, pomislila

je. Da se uda za njega. Vrisnula je od radosti, poskočila

nekoliko puta i zagrlila ga toliko jako da je on za trenutak

izgubio ravnotežu. Zatim se naglo povukla i nespretno počela

da se izvinjava zbog svog ponašanja i zbog radosti koju je

tako otvoreno pokazala. On se nasmejao. Zaista je i bilo

smešno.

- Zašto bi se izvinjavala Sara. Ako ćeš mi biti žena,

nadam se da ćeš uvek tako da mi se raduješ, rekao je radosno

i on. Njena radost ga je obuzela. – Ipak nisi mi odgovorila.

- Da, da, da, da, počela je da viče na sav glas. Da,

naravno, rekla je i još jednom ga zagrlila jako.

- Drago mi je zbog toga, rekao je tiho, i zaista mu je

bilo drago. Prišao joj je blizu, previše blizu pomislila je, ali ona

nije želela da se povuče. Sanjala je o tom trenutku godinama,

maštala o njemu, pisala pesme koje su nosile njegovo ime u

svojim stihovima, volela ga je, Bog zna koliko ga je samo

volela. I sada nije htela da propusti trenutak zbog toga što bi

neko mogao da naiđe, te noći ispod katedrale koje je

nadvisila sve strahove grada koji je tonuo u još jednu

nemirnu noć. Zatvorila je oči, i činilo se da je prošlo nekoliko

vekova do trenutka u kojem je osetila njegove poljubac na

80

svojim usnama. Ne, nije to bio poljubac, to je bio šapat

ljubavi koja ju je u vremenu koje nije donosilo dobro, vinuo

među oblake gde je zauvek htela da ostane. Poljubac, ako se

on mogao tako nazvati, taj poljubac je bio početak i kraj i

imala je osećaj da su se na nebu rasule zvezda kada je

iznenada zaiskrio vatromet iznad njih objavljujući istinu da je

trenutak sve što imaju. Poljubio ju je i ona je nespretno

uzvratila. Srce joj je tuklo tako jako da je imala osećaj da će

da iskoči samo ukoliko malo jače počne da diše i trudila se da

ne diše. Mišel je prvi put osetio ukus nevinosti, i svidelo mu

se to. Nije mogao da kaže da je taj poljubac bio neki

izvanredni događaj, jer bilo ih je toliko. Biće ona dobra žena.

To veče su se poljubili još nekoliko puta pre nego što ju je

otpratio do kuće. Za Saru je to bio san iz kojeg nije želela da

se probudi. Dogovorili su se da on sutra posle popodnevnog

odmora dođe do njih u radnju i da ih zamoli za razgovor.

Poljubio ju je za laku noć i ona je ušavši u svoju sobu tiho

zatvorila vrata i u neverici sela na svoj drveni krevet potpuno

nesvesna da je ova noć u kojoj su duše slavile poslednje dane

mira na planeti, bila noć rađanja njene čiste duše. Uzela je

svoj dnevnik i zapisala:

„Mišel, moj Mišel, anđele, da li je moguće da se to zaista

zbilo? Zapisaću ovde ove reči i sutra kada dođe znaćemo da li

je istina, jer kako sam ikada smela da se nadam da će to

zaista i bili. A znaš koliko sam samo čeznula da me pogleda,

anđele moj, ti dobri prijatelju koji moje strahove pretvaraš u

pesme i daješ mi snagu da preživim tugu koju osećam na

81

svakom koraku. Svi misle: Sara je tek postala devojka, ona ne

razume, a ne znaju, anđele, da ja bolje znam i osećam od svih

njih šta će biti. Ali ja to ne mogu da promenim. Jedino što

mogu jeste da se radujem životu ovakav kakav danas jeste i

da molim Gospoda da nas sačuva od nesreće, koliko je god

moguće. Jedino što mogu jeste da pišem svoje pesme sa

izvora života i da se radujem stihovima koji dolaze kao

najlepšim biserima koje istrajni ronioci pronalaze u

najdubljim zavojima okeana. Jedino što mogu jeste da budem

sada, to što mogu da budem, jer ako ne budem sutra mogla

da budem išta, pitaću se zbog čega nisam bila juče. Jedino što

mogu jeste da se nadam da će Bog da mi da snagu da

prihvatim i mudrost da razumem ono što se oko mene

dešava. Svi će reći: Sara je devojčica, pa čuo si ih, anđele,

toliko puta, ali i kada oni ćute ja znam šta pričaju njihove

duše. Jedino što mogu sada jeste da ga volim, anđele. Jedino

što želim u ovom vremenu tame jeste da mali zrak svetla

spustim iz srca svemira u moje srce i da od tog zraka nastane

okean kojim ću da preplavim njegove snove, anđele. A ako ne

mogu da ga volim, to znači da ne mogu ni da živim, i da sam

nestala i pre nego što sam i postala, a to ne želim. Ja samo

želim da ga volim. Napisala je:

Mišel u ovom vremenu u kojem anđeli raznose vesnike

nemira među bićima svetlosti, u kojem svaki san ima svoj

košmar koji ga prati, u vremenu u kojem su duše krenule

izvoru, koji je ostao životima iza njih….

Ja samo želim da te volim,

82

ti daleki nestvarni svete,

Ja samo želim da spustim svoje srce na tvoje dlanove

i da ti kažem: „Vodi me“,

Ja samo želim da ostavim svoje snove

na pragu tvojih svitanja,

Ja samo želim da se probudim

i čujem ti korak ispod mojih prozora.

Ja samo želim da se radujem,

vetru koji mirise ljubavi po polju raznosi,

Ja samo želim da živim

umesto da čekam da život zakuca na moja vrata,

Ja samo želim da ti kažem: „Volim te“

i da te zagrlim čvrsto,

Ja samo želim da nestanem u tvojim noćima

i da se rodim ponovo, bolja za nas.

Ja samo želim da se sretnemo

ovde ili na kraju sveta,

Ja samo želim da te prepoznam,

kao što sam te prepoznavala životima,

83

Ja samo želim da ti kažem: „Ostani“,

iako znam da ćeš morati da kreneš,

Ja samo želim da te zagrlim jako,

da te nikada ne pustim od mene.

Ja samo želim da me dodiri tvoji vode

kroz snove kao kroz javu,

Ja samo želim da osetim ti dušu

koja priča sa mnom i kada ćutim,

Ja samo želim da si tu,

pored mene i da postojim,

Ja samo želim da budem istina

u svetu laži koje slutim.

Ja samo želim da dođeš,

da kreneš i da stigneš kući,

Ja samo želim da znaš

da svaki odlazak je samo put povratka

Ja samo želim da vidiš

da svaki izazov je otisak koraka na tom putu

Ja samo želim da osetiš ljubav

84

i da se ispunjen svetlošću setiš da si moj.

Znala jeste šta želi, ali nije znala šta je sve čeka na putu

ostvarenja onoga što njena duša želi i po šta je došla u taj,

baš taj život. Radhe se u tom trenutku, dok je posmatrala

kako se njen život u telu Sare odvija u ogledalu života, setila

kako je Sara odvedena u logor sa žutom trakom, sa hiljadama

onih koji su svoje osmehe zakopali u duboke jame strahova u

koje bi radije i sami otišli nego što su krenuli vozom tog dana

u bol koja je bila mnogo gora od smrti.

Sa žutom trakom na levoj ruci stajala je u redu za

odlazak u konačnost. Oko nje su bili ljudi, bilo ih je, ne bi

smela da se usudi da kaže, ali bilo ih je više stotina. Ali nigde

čoveka nije videla. Kao da su svi umrli onog trenutka kada su

stavili žute trake na ruke, koje su trebale da im pokažu da

nisu dostojni ljudskosti. Gledala je, a nije mogla da vidi, nije

mogla da shvati šta se to desilo sa snovima svih onih koji su

sanjali o životu u koji su došli da bi živeli. Odjednom joj se sve

učinilo potpuno besmislenim. Na jednoj strani oni sa žutim

trakama, u zlatnom Pragu, gradu svetlosti i svetlosnih istina,

sa druge ovi, njoj nepoznati, ljudi sa crnim puškama u Pragu

gradu prognanih, i Bog koji je jedno. I jedno i drugo. To nije

mogla da razume. Zbog čega u istom gradu postoje dve

civilizacije, jedna koja želi da živi, a druga koja želi da ubija. I

to je Bog, znala je. Ali nije imalo smisla. Ako je iluzija u kojoj

su živeli istina i ako je ta drama u koju je upala istina, kako je

onda moguće da je sve što vidi Bog i da je to što vidi u tom

85

trenutku sve ono što jeste i da ništa nema izvan toga. Sara

ranije nije mnogo razmišljala o Bogu. Istina, ona je pričala sa

anđelima, kako ih je zvala, ali to nije povezivala sa Bogom

onakvim kakvim su joj ga predstavljali u sinagogi. Njen Bog

nije bio ni dobar ni loš, on je bio to što život jeste, to što ona

jeste, to što večnost jeste, a od nje je zavisilo kako će da ga

doživi. On je uvek bio samo ono što jeste, jedina istina koja

postoji, a ljudi su sa svojim razumom donosili sud o tome da li

je on dobar ili ne, mislila je Sara.

Setila se Sarinih pesama sa Izvora života, kako je nazvala

svoju zbirku, i pokušala je da pročita u svojoj svesti ono što je

tada napisala, kao devojka koja tek što je mogla postati žena,

sa detetom u stomaku koje nije imalo ni ime, ni oca, ni

majku, detetom koje nije imalo ni prvi uzdah, sa dušom koja

je došla da joj pomogne da Helenu, majku, vilu i ženu u

večnosti iskupi.

Videla je Saru kako zapisuje pesme, nekoliko dana pred smrt,

i kako moli nemačkog oficira, koji je koristio njeno telo kao

krpu kojom bi obrisao pod, da ih sačuva. Čitao ih je naglas, i

jednu po jednu bacao u vatru zaborava….

NASTADE

Od svetlosti večnost,

od večnosti, misao,

od misli istina koja nas vodi

Kada krenemo jednom

86

koracima svojim ka slobodi

duše koje pesme rečima prave

duše koja bojama večnost slave

nastaće misli, a od misli slika

Gospoda bez ljudskoga lika.

MISAO

Kad iskra svetlosti zasija u mraku

kada svetlost obasja reč svaku

tada će misao koja glavom hodi

duše naše povesti sama ka slobodi

Jer misao je ta koja stvara

tama ili svetlost pitanje otvara

jer ono što mislimo da je večnost sama

i kada nema misli koje je prekrila tama

anđeli će sami da se jave

da sa nama slobodu istinu slave.

MATRICA UNIVERZUMA

Dubine beskraja samo su sene,

koje raznose istine vaseljene

da jedino mesto u koje možeš ući

87

jedini put da bi došao kući

jeste duša tvoja ako se u ljubavi rodi

jeste ljubav tvoja koja rađa se

u slobodi istine da je svetlostna reč svaka,

jača od beskrajne sile mraka.

SEME ISTINE

U sjaju novog dana

kada budeš tužna i sama

kada svaka misao traži isceljenje

ti spoznaš istinu vaseljene

prolaskom kroz tajne odaje snova

videćeš obrise novih svetova

i znaće duša tvoja tada

da sve što se dešava ovde i sada

u telu koje zoveš imenom

pravi večnost koja počinje prvim snom.

LJUBAV

Kada anđeli ostave krila na nebu koji od svetlosti posta

i kada umesto krila dobiju kistove sjajne i mastila čista

88

tada će kroz svoja dela svetu otkrivati tajne

na jednom slikarskom platnu ili pesmi na komadu lista.

Kada se svetlost među duše radosne spusti

i kada svako delo bude slavilo boga

Tada će doći i ljudi od svetlosti same,

i kroz srca svoja obasjati tame,

a anđeli će ponovo uzeti krila,

ostavljajući za sobom svetlošću okupana zemaljska lica mila.

DODIR ŽIVOTA

Ostavljam sebe za sobom i odlazim

da li će ostati reči sad ne biram

jedino što želi mi duša što ostaje

da ljubav koju nekada dadoh sad ubiram

Nestaće sene koje su pratile živote

nestaće likovi svih naših tuga

jer ona koja od svetlosti posta

samo u nju može i da se vrati

ali pre toga duša će da shvati

da sve što dala je, dala je sebi

i ova duša sada menjala ne bi

89

ni jedan korak svoga života

jer sada kada je večnost prošla

nosi sa sobom samo radosti života

one u kojima je ljubav dala

one u kojima je oprostiti znala

one u kojima je zahvalna bila

one u kojima se u njoj budila vila

koja je svaku dušu obasjala

koja za osudu nije znala

ona koja je bila ljubavi žedna

a davala je ljubavi kao ni jedna.

I sada kada je krenula kući,

jedino što na sebe može obući

jeste ljubav koju je iz srca dala

jer ono čemu će danas poći

jeste mesto kojem je išla u samoći

koje se nalazi negde oko srca

u kojem život prestaje i počinje da kuca.

ISKUSTVO

I sada kada je prošla kroz svoju sobu pročišćenja

90

shvatila jeste da svaka misao za života njena

pravila je život koji je imenom zvala

pravila je večnost koju je sebi dala.

Da svaki dan je birala sama

da li će biti istina ili tama

jer to je izbor koji večnost pravi

to je jedina istina koja se posle prolaza pojavi.

PRVI IMPULS

Setila se tada prvih slika mraka

i prvih želja anđela da u životu bude jaka

da čuva dušu svoju i da se uvek moli

da šta god da se pojavi na putu istinitom ljubavlju voli

jer rađanje njeno jeste rađanje vaseljene

jeste istina koja će prožeti sve delove njene.

RAZGOVOR SA DUŠOM

I dok duša u utrobi mraka,

sakuplja svetlost za dane svoga bića

ona u šapatu svetova otkriva sebe kroz sva božanska bića

koja će svakoga dana biti tu, ako ona bude

91

koja će voleti nju kao što ona bude volela ljude

Bića svetlosti i bića svetlosne tame

bića koja jesu od njene duše same.

SVETO TROJSTVO

A kada dobije telo, duša će dobiti i hram

u kojem će uvek moći da dozove duh sam

jer ono što zna svako dete kada ga majka rodi

jeste da svaki korak put je ka istini i slobodi.

Slobodi od sveta koji će reći da istina nije

tajna koja se vekovima od ljudskih dodira krije

da jedino mesto gde će pronaći Boga sama

jeste u srcu i telu koje je birala sama.

DODIR KOSMIČKE TIŠINE

A kada biće istinu u tišini shvati,

i kada spozna da jedino sebi može da se vrati,

mirisima večnosti okupana

shvatiće da nikada nije ni bila sama

da dani koje je brojala bili su samo laži

92

biseri buđenja koje joj duša eonima traži.

I tada će svetlost okupati misao svaku

I tada će misao dati joj snagu jaku

da pokrene vetrove pročišćenja

u kojem će oživeti duša njena.

BILO JE I BIĆE

Ako bi krenula lomiti tuge

bez svetlosti koja nikoga ne krivi,

ne bi shvatila nikada

da sve što je birala u životu svome živi….

To je bilo sve, nije stigla da zapiše više iako je na hiljade

stihova naviralo.

Radhe je videla kako Saru odvode u gasnu komoru. Videla je

bol i suze i olakšanje kada je krenula nazad i znala je da je

život Iskupljenja, najteži od svih. Sada je pred njom onaj

poslednji, život Pročišćenja i radovala se što će posle njega

konačno da se vrati kući.

- U redu, rekla je. - Spremna sam. Da li će Mišel biti

tu? Bez njega ljubav neće biti moguća. Malo pre ispred

ogledala života, shvatila sam jednu veliku istinu.

- A to je, čula je.

93

- A to je da je on moj blizanački plamen i da ukoliko

želim u sledećem životu da prekinem samsaru i vratim se kući

to mogu da postignem samo ukoliko sjedinjena sa svojim

blizanačkim plamenom, sa dušom svoje duše, u večnoj

ljubavi, u areleni osvestim Božansko u sebi. Samo ukoliko se

potpuno oslobodim ega i dođem do Božje bezuslovne ljubavi

u sebi prema njemu. Jer dok volim njega volim Boga u isto

vreme jer Bog će živeti u njegovom srcu.

- Da, lepo si to rekla.

- Zove se Aleksa, on je otišao malo pre tebe, prema

zemaljskom vremenu i čeka te.

- Kako ću da ga prepoznam, upitala je naivno, iako je i

sama znala odgovor.

- Ne brini. Bićete potpuno isti, jer ste nastali od istog i

istom ćete se vratiti.

- U redu, rekla je.

- Idemo, čula je i odjednom je osetila kako se kroz

snop svetlosti spušta negde u mrak.

- Srećan put, Princezo, čula je i ne zaboravi da

narednih devet meseci osvestiš svaku reč dara koji nosiš

čovečanstvu.

- Kakvog dara, zbunila se.

94

- Ustava, čula je. – Ono što sam ti malo pre dao deo

je tebe. Narednih devet meseci, dok se plod u utrobi tvoje

zemaljske majke bude razvijao, ti ćeš proći kroz sve ono što

tvoja duša treba da uradi u životu u koji je ušla. Tome služi tih

devet meseci. Kada se rodiš sve ćeš zaboraviti, ali ne brini - za

tih devet meseci tvoja darma će se već toliko materijalizovati

da neće biti teško kada bude došlo vreme da se setiš dara koji

nosiš sa sobom.

- Šta treba da radim, upitala je još jednom pred put.

- Ja sam tu, ništa ne brini, svaki član Ustava ćemo

proći dok on ne postane deo tebe. Prvih devet meseci ćeš me

jasno videti, a onda, kada se rodi tvoje telo, pojaviću se samo

kada me zoveš i kada postaviš pitanja. Idemo sada, rekao je i

ona je osetila kako se odjednom našla izložena novim

vibracijama. Duši je uvek potrebno vreme da se navikne na

materijalni svet, pa je tako i sam ulazak u svet materije svaki

put posebno iskustvo.

Sada je već bila svest u telu koje je bilo tek malo veće od zrna

graška. Njena duša nije gubila vreme. Prizvala je u svest Dar

koji je nosila sa sobom i polako počela da utiskuje u sebe

uvod, a zatim jedan po jedan član Ustava Zlatnog doba.

95

Ustav Zlatnog doba

96

Vreme posle vremena

Kao izraz sveopšte jednosti ova povelja ima za cilj da u svest

donosioca zakona, utisne ideju koja provejava hiljadama

godina u čovečanstvu celom, a koja treba biti objavljena u

slavu Svevišnjeg koji živi u svemu i svima, koji vodi i rukovodi,

a svakom sudi po zasluzi, da je jedan zakon i jedan put svake

duše koja zemljom hodi, da u radosti, zdravlju i slobodi

božansko u sebi rodi i da to božansko prenese preko svojih

srca u domove, u gradove, u države, na kontinente i na

planetu celu, kako bi Zemlja postala ono što zapisano beše u

času postanja, Svevišnji je stvori u času svopšeg stvaranja da

bi izrazio sebe na njoj, a nju kroz sebe.

Obistinilo se, obistiniće se, osetićete, ostaćete, osvestićete,

otkrićete, u svom umu Svevišnjeg, i videćete, spoznaćete,

shvatićete, saznaćete, razumećete, sve ono što vidim i

Svevišnji, jer oči koje će vam se otvoriti biće oči vaše duše i

vaša tela postaće najsavršenije materijalne forme za

ispoljavanje celovitosti vašeg Uma, sa Univerzumum celim.

Dolazi vreme u kojem ćete biti oslobođeni straha od smrti, jer

ćete videti kako se život izvan života odigrava pred vašim

očima, a tek kada to vidite. Tek kada to spoznate, spoznali ste

sebe.

Zbog toga, ostavite iza sebe sve strahove, ostavite sve svađe,

sve obračune i molite se za svoje neprijatelje kao za sebe

same. Sada je vreme da neprijatelje pretvorite u saradnike, a

saradnike u prijatelje. Da shvatite da svak je pred Svevišnjim

97

jednak, kao što su jednake leva i desna strana vašeg tela. A

sada jednostavno plešite, pustite svoju levu i desnu stranu da

plešu, da budu jedno. Osetite snagu svog jedinstvenog bića,

osetite kako ste postali jedno sa samim sobom. Ove reči

imaju za cilj da vaspostave sada i ovde i za vijek i vjekov

jedinstvo između nepomirivih, kao put do jave iza sna, u kojoj

ćete konačno svi da živite svoju istinu i svetu rajskom koji

ćete sa tim stvoriti.

98

PRVI DEO

OSNOVNA NAČELA

Planeta Zemlja

Član 1.

Kao deo sveopšteg postojanja, planeta Zemlja je jedinstvena

riznica iskustava duša koje na nju dolaze radi učestvovanja u

izgradnji vanvremenskog sistema svesnosti koji prožima

čitavu Vasionu i sve svetove u njoj.

Planeta Zemlja je kosmička stanica svih bića i svih svetova

koji žive na njoj i oko nje, zasnovana na vladavini zakona

Vasione i zakonima duše, kao i na zakanu slobodne volje

svakog pojedinca.

Vladavina Zlatnog obrasca

Član 2.

Zakon Zlatnog obrasca je osnovna pretpostavka na kojoj

počiva novi poredak na planeti Zemlji.

Zakon Zlatnog obrasca je osnovno načelo delovanja zakona

Vasione na planeti zemlji i on glasi: Sve što daješ od sebe,

daješ samo sebi jer je to što daješ jednako onome što dobijaš

od Vasione. Vladavina Zakona Zlatnog obrasca se ostvaruje uz

pomoć Anđela koji čine deo nezavisnih organa upravljanja na

zemlji.

99

Podela upravljanja

Član 3.

Poredak na planeti Zemlji je jedinstven sa poretkom Vasione.

Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti prema nivoima

svesnosti na ljudsku, sveljudsku i anđeosku.

Odnos ove tri vlasti se zasniva na saranji i ravnoteži.

Sudska vlast je uređenja samim postojanjem, prema zakonu

uzroga i posledice koji deluje odmah.

Teritorija i granice

Član 4.

Planeta Zemlja je jedinstvena teritorijalno i funkcionalno i

kao takva je nedeljiva.

Mesta moći

Član 5.

Mesta moći na planeti Zemlji su centri za uspostavljanje i

održavanje svih zakona Univerzuma na kojima ljudi, sveljudi,

anđeli i arhanđeli kroz molitvu i pozitivne misaone slike

uređuju stvarnost na planeti.

100

Jezik i pismo

Član 6.

Svetlosna komunikacija mislima i vaspostavljanje sećanja

duše na sva njena Zemaljska iskustva, omogućavaju svim

stanovnicima planete da na svetim jezicima komuniciraju bez

ograničenja.

Duhovnost država

Član 7.

Države, nekada svetovne organizacione celine jesu duhovne

tvorevine koje čine jedinstveni sistem postojanja na planeti

Zemlji i svaka od njih pojedinačno i sve zajedno, uz pomoć

anđela i arhanđela uspostavljaju poredak vladavine Zlatnog

preseka na planeti Zemlji.

Zakon uzroka i posledice

Član 8.

Osnovni mehanizam delovanja Zakon Zlatnog obrasca

ispoljava se kroz Zakon uzroka i podledice, koja se ostvaruje

trenutno i svako biće na planeti Zemlji bira u svakom

trenutku posledice svojih postupaka.

101

Zakon setve i žetve

Član 9.

Međuljudski i međuplanetarni odnosti uspostavljaju se po

načelu, setve i žetve, tako da svaki pojedinac ili grupa ljudi u

terenutku izražavanja svoje slobodne volje, stvaraju svoju

sopstvenu stvarnost koja se dešava bez vremenske distance.

Molitva i meditacija

Član 10.

Molitva i meditacija su putevi ostvarenja trajnog blagostanja,

ravnopravnosti i trajnog mira.

Vere i Religije

Član 11.

Sve vere i religije sveta su ravnopravne i slobodne u

tumačenju zakona postanja, ipak kao svetovne tvorevine

poglavari i vernici podležu svim Svopštim zakonima

postojanja koji su nezavisni od vera i religija samih.

Istorija

Član 12.

Istorijska preslikavanja i nasleđeni uticaji na ličnom i

kolektivnom nivou građana, država i čitavog čovečanstva

poravnjavaju se u času prelaska na nov sistem računanja

102

vremena, a svaka država izgradnjom svog sistem pozitivnih

događaja u vremenu, svog sistem opraštanja i molitvi održava

celinu svog postojanja u novom vremenu.

DRUGI DEO

SVELJUDSKA PRAVA I SLOBODE

Slobodna volja

Član 12.

Svako ima pravo da svoju slobodnu volju izrazi u skladu sa

najvišim planom njegove duše.

Slobodna volja se neposredno ostvaruje i u skladu sa tim

svako je odgovoran za posledice izražavanja svoje slobodne

volje.

Anđeli

Član 13.

Svako ljudsko biće ima pravo na pomoć Anđela u skladu sa

planom razvoja njegove duše i to pravo se ostvaruje

trenutkom rođenja.

Anđeli po pozivu pružaju pomić, odgovore i uputstva svakom

ljudskom biću, a u skladu sa njegovom slobodno izraženom

voljom.

103

Ograničenja prava

Član 14.

Zbog delovanja Zakona Zlatnog obrasca, svako ograničenje

prava drugome, spontano donosi ograničenje sopstvenih

prava i sposobnosti, pa tako svaki čovek ima pravo da

ograniči sebi sve one slobode i prava koja u skladu sa svojom

slobodnom voljom izrazi, primenom načela da želi samo ono

što želi samome sebi.

Pravo na život

Član 15.

Svako biće na planeti Zemlji ima pravo na život i na

ispoljavanje svojih najviših mogućnosti i spodobnosti u skladu

sa najvišim planom njegove duše.

Pravo na slobodu

Član 16.

Svako ljudsko biće se rađa slobodno i kao takvo svojom

slobodnom voljom i misaonim slikama stvara sve okolnosti u

sopstvenom životu.

Niko nema pravo da ograniči slobodnu volju drugog ljudskog

bića i utiče ne njegove izbore.

Anđeli i arhanđeli mogu da pomognu samo na poziv.

104

Ograničenje prava

Član 17.

Ograničenje prava se sprovodi po Zakonu Zlatnog obrasca i

načelu preslikavanja želja, pa tako svako ko zaželi ili napravi

misaonu sliku u kojoj se ograničavaju prava drugim ljudskim

bićima ili drugim oblicima života na planeti Zemlji, po v

preslikavanja ograničava sopstvena prava i slobode.

Pravo na pokajanje

Član 18.

Svaki čovek ima pravo da se pokaje za učinjena dela, a koja su

u skladu sa njegovom slobodnom voljom izražena i

materijalizovana na planeti Zemlji.

Svaka država posebno donosi plan pokajanja i plan duhovnih

mera za uravnoteženje energije svog naroda, koji se

primenjuje od opšteg do pojedinačnog nivoa.

Pravo na oproštaj

Član 19.

Svako ima pravo na oproštaj i oslobađanje od odgovornosti,

nakon pokajanja, za dela koja je napravio izražavanjem svoje

slobodne volje u delu Svemira koji deli sa drugim ljudima.

Oproštaj se dobija kroz molitve i pozitivne misaone slike, a

105

ostvaruje se u skladu sa verom i namerom onoga koji

oproštaj traži

Sloboda misli i veroispovesti

Član 20.

Svako je slobodan da pravi misaone slike prema sopstvenim

potrebama i željama u skladu sa najvišim planom njegove

duše, a u cilju ispoljavanja njegovih najviših mogućnosti i

uravnoteženja energetskog toga.

Verovanje je jedno, jer je postojanje, koje jeste Bog kao takvo

jedinstveno, a ljudska bića kao deo sveopšte jednosti jesu

slobodna u izboru vere koja propoveda verovanje, što ih ne

oslobađa od opšteg Zakona Zlatnog obrasca koji uspostavlja

samo postojanje.

Pravo na jedinstveno ispoljavanje sve duše

Član 21.

Sveduša je biće kroz koji se ispoljava samo postojanje na

planeti Zemlji i jeste nedeljivi deo svekupne Vasione.

Sve mogućnosti koje postoje u sveduši, mogu se ispoljiti u

svakom njenom delu.

Duša se rađa u ličnosti kroz koju se vrši njeno jedinstveno

ispoljavanje na zemlji i svaki čovek rođenjem dobija pravo na

ovaploćenje sveduše u svečoveka.

106

Sloboda izbora duhovnog puta

Član 22.

Svako je slobodan da bira način na koji će ostvariti najvišu

dobit i svoje duše i ovaploćenje sveduše, a u skladu sa

nasleđem svog naroda ili vere kojoj pripada.

Duhovni put jeste put ovaploćenja sveduše u svečoveku i kao

takav predstavlja put čoveka ka svečoveku u kojem se

ispoljavaju svi potencijali sveduše.

Sloboda svečoveka

Član 22.

Svečovek je čovek koji je osvestio sebe u sveduši na planeti i

koji svojim misaonim slikama i radom na zemlji doprinosi

uspostavljanju i održavanju poretka Zlatnog doba.

Svečovek ima pravo izbora načina i oblika delovanja, a u

tome mu pomažu Anđeli i Arhanđeli po pozivu.

Sloboda medija

Član 23.

Svi elektronski i drugi mediji slobodni su i nesputani i njihovo

delovanje je u skladu sa najvišim duhovnim i svečovečanskim

koristima.

107

Sve slike i obaveštenja koje se prenose putem medija podležu

zakonu setve i žetve koji se zbog jasne namere o uticanju na

svest ljudsku ostvaruju odmah.

Pravo na istinu

Član 24.

Svaki čovek ima pravo na spoznaju istine o svom božanskom

poreklu i pravo na spoznaju istorije u kojoj se njegova

božanska priroda razobličavala i ispoljavala.

Svaka država, kao duhovo biće, objavljuje uz pomoć Anđela

svoju božansku istoriju u kojoj su date i misaone slike za

uravnoteženje nasleđa koja prati negativne istorijske

događaje.

DEO TREĆI

LJUBAV

Pravo na ljubav

Član 25.

Ljubav kao najviši treptaj (vibracija) u Vasioni je neodvojivo

pravo svakog čoveka i stiče se u času začeća.

Svaki čovek ima pravo na povezivanje sa energijama ljubavi i

na podešavanja treptaja svog fizičkog i auričnih tela na

treptaj ljubavi.

108

Pravo svakog čoveka jeste da se ispolji kao najviši treptaj

Božanske, ljubavi na zemlji.

Vasiona kao ljubav

Član 26.

Planeta zemlja kao celovit deo Vasione predstavlja stanicu

koja prima energiju iz srca Vasione kao izvoru svepostojanja.

Osnovnih zadatak svake duše i ličnosti u kojoj se on rađa

jeste povezivanje sa izvorom i postojanje na treptaj ljubavi,

odakle je jedino moguća materijalizacija čuda i ispoljavanje

najviših mogućnosti ovapločćene sveduše.

Direktna primena prava

Član 27.

Činom ispoljavanja u materijalnom svetu kroz telo ličnosti,

duša uz pomoć sveljudi, Anđela prolazi kroz proces

usklađivanja sa središtem Vasione odakle i ljubav kao najviši

treptaj postojanja izvire i prožima čitav vidljivi i nevidljni

svemir.

Davanje i primanje ljubavi

Član 28.

Ljubav kao stanje bića u međusobnoj razmeni doprinosi

podizanju nivoa svesni i svesnosti svake duše i kao takva

109

predstavlja najviši vid izražavanja postojanja duše na planeti

Zemlji.

Osnovno načelo ljubavi

Član 29.

Osnovno načelo ljubavi glasi sve što daješ daješ sebi, i kao

takvo ono se spontano ispoljava u vidljivom Svemiru u času

ispoljavanja misli, dela i radnji svakog pojedinačno i grupe

zajedno.

Ispoljavanje ljubavi

Član 30.

Ispoljavanje ljubavi sprovodi se kroz misli, dela i radnje i kao

takva ljubav predstavlja osnovni element ustrojstva

organizacionih sistema na planeti Zemlji.

Prizivanje ljubavi

Član 31.

Kao jedan od treptaja koji postoje u ispoljenom Svemiru,

svaki čovek ima pravo i odgovornost da se poveže sa izvorom

i usaglasi sa treptajem ljubavi.

Anđeli naročito imaju zadatak da svakoga ko traži način da se

poveže sa izvorom vode putem koji je prihvatljiv za njega, a u

skladu sa njegovim običajem ili verom kojoj pripada.

110

Ljubav i sloboda

Član 32.

Ljubav je nerazdvojno povezana sa slobodom, kao što je

sloboda povezana sa ljubavlju. Svaki čovek ima pravo, da

izražavanjem svoje slobodne volje, za sebe bira ono što misli

da predstavlja izraz najviše ljubavi za njegovo biće.

Bezuslovna ljubav

Član 33.

Odnosi između ljudi su zasnovani na bezuslovnoj ljubavi koja

podrazumeva odsustvo ograničenja u međusobnom

ophođenju i vezama koje grade.

Bezuslovna ljubav je načelo po kojoj duša ispoljava svoje

božansko na zemlji, a osnovno načelo bezuslovne ljubavi je

ispoljeno u pravu svakog čoveka ili drugog oblika života da

bez ograničenja ispolji svoje pune mogućnosti u skladu sa

najvišim dobrobitima svoje duše.

Brak i porodica

Član 34.

Svako je slobodan u izboru učesnika sa kojim će da ispolji

svoje najviše mogućnosti, a prema ranijem planu svoje duše i

u onim delovima vremena koji su potrebni za sticanje

određenog, ranije planiranog iskustva.

111

Brak kao veza između dva odrasla ljudska bića jeste oblik koja

postoji samo ukoliko je duša planirala da prođe kroz to

uređeno stanje postojanja, a ljudska bića imaju svesnost o

zadatku koji ostvaruju učešćem u braku.

Svako ima pravo da u braku ispolji svoju potpunu osobenost,

da svojom slobodnom voljom uđe i izađe iz braka.

Odnos prema svim oblicima života

Član 35.

Svaki čovek svoje veze sa drugim ljudskim bićima kao i sa

ostalim oblicima života na planeti Zemlji, ispunjava ljubavlju.

Primenom zakona setve i žeteve u životu svakog pojedinačno

se ispoljavaju njegove misli, radenje i dela učinjena prema

bilo kom obliku života na planeti Zemlji, kao i prema planeti

samoj.

Uspostavljanje sistema ljubavi

Član 36.

Sve države donose svoje Zakone u kojima vaspostavljaju

svoje sisteme ljubavi na zemlji, a prema nasleđu koje nosi

narod kojem pripada.

Osnovni cilj Zakona jeste poravnjanje setve i žetve i

uravnoteženje energije, kroz spoznaju negativnih energetskih

tokova i pokajanje, izmirenje i opraštanje na svim nivoima.

112

DEO ČETVRTI

ZLATNI OBRAZAC

Osnovni princip

Član 37.

Zlatni obrazac je princip usaglašavanja duše sa Univerzumom

i svepostojanjem i kao takvo predstavlja opšte načelo

uređenja odnosa među ljudima. Zakon Zlatnog obrazca se

manifestuje prema principu uzroka i posledice.

Ovaploćenje sve duše

Član 38.

Duša u svakom trenutku vremena postoji u svim svojim

životima jer vreme sa stanovišta večnosti ne postoji.

Da bi duša u ličnosti u kojoj živi, treperila kao izvorni treptaj

ljubavi na zemlji i dosegla jednost sa Svemirom kao

svepostojanjem, potrebno je da uravnoteži svoj ukupni

energetski napon putem čišćenja prenetog negativnog

nasleđa.

Nasleđe može biti negativno ili pozitivno, a svaka misao, slika,

osećanje ili reč čovekova predstavljaju uzrok koji dovodi do

određenje istovetne posledice, sa kojom se stvara pozitvno ili

negativno nasleđe.

113

Čišćenje nasleđa

Član 39.

Da bi očistio preneto nasleđe čovek pristaje na sve okolnosti i

sve događaje u životu koji će doprineti čišćenju nasleđa na

nivou duše kao celine.

Čovek poseduje svest o važnosti čišćenja karme, pa u

dogovoru sa Anđelima, a prema svojoj slobodnoj volji

prihvata sve izazove i okolnosti kao put čišćenja svog nasleđa.

Svaka država za sebe pravi plan čišćenja nasleđa koju je kao

biće kojoj pripadaju ljudi određenog naroda napravila.

Načini čišćenja nasleđa

Član 40.

Uravnoteženje energije se ostvaruje mislima, delima, rečima i

osećanjima koje su u njihovoj osnovi.

Lično čišćenje nasleđa podrazumeva procese u kojima ličnost

uz pomoć Anđela prolazi kroz iskustva zahvalnosti,

opraštanja, molitvi i mira.

Zajedničko čišćenje nasleđa podrazumeva izmirenje naroda i

ljudi na svim nivoima kroz sve oblike organizovanja ljudi na

zemlji, sa osnovni ciljem da naprijatelji postanu prijatelji koji

će da preduzimaju zajedničke radnje u korist svih naroda i

svih bića koja žive na planeti Zemlji.

114

Čišćenje karme je put ka novoj društvenoj organizaciji na

zemlji koja je ustanovljenja prema principu automatskog

delovanja zakona setve i žetve.

Zlatni obrazac kao organizacioni oblik

Član 41.

Uzimajući u obzir spontano delovanje Zlatnog obrazca, sve

države su uspostavile svoje organizacione strukture u skladu

sa pozitivnim obrascem Zakona Zlatnog preseka.

Zlatni obrazac i slobodna volja

Član 42.

Svaki čovek ima pravo da kroz svoje misli, reči, dela i osećanja

izrazi svoj pozitivan životni obrazac.

Svako uticanje na drugoga, ograničenje slobode ili

oduzimanje prava na izražavanje slobodne volje, se spontano

odražava u životu pojedinca i on sam snosi posledice svojih

misli, reči, dela i osećanja.

Pozitivno nasleđe

Član 43.

Pozitivno nasleđe je put razvoja čovečanstva i svih bića na

planeti zemlji.

115

Pozitivno nasleđe se stvara pozitivnim delima, mislima,

osećanjima i rečima i to kroz molitvu, misaone slike, oproštaj,

opraštanje, zahvalnost i svaki drugi čin ispoljavanja davanja

prema drugom čoveku, prema ostalim oblicima života na

planeti, prema planeti Zemlji i prema Vasioni kao svejednosti.

Načelo ravnopravnosti

Član 44.

Svaki čovek u ispunjenju svoje pune ličnosti je ravnopravan u

odnosu na ostale i svako učinjeno delo, misao, reč ili

osećanje imaju istu snagu.

Zlatni presek

Član 45.

Osvešćeni Um, kao sredstvo ispoljavanja Svemira na planeti

Zemlji, stara i rastvara svetove u kojima živi svaki čovek i na

taj način učestvuje u stvaranju vidljivog Svemira čitavog

čovečanstva.

Zlatni presek je put razvoja ljudskog Uma, od pojedinačnog

ka opštem i od opštem ka pojedinačnom i taj put naziva se

Zlatni put.

116

Zlatni put

Član 46.

Zlatni put jeste konačan put svake duše koji podrazumeva pre

svega ovaploćenje duše na zemlji, kroz sjedinjenje ličnosti sa

najvišim planom svoje duše, a zatim i uopštavanje

ovaploćene duše, koja se ispoljava kroz posvećen rad za

opšte dobro u skladu sa tim planom

Zlatni put i države

Član 47.

Svaka država nakon čišćenja negativnog nasleđa, donosi

Zakon Zlatnog puta, a to je plan delovanja naroda kao bića u

skladu sa najvišim planom Vasione za taj narod.

Zlatni put planete Zemlje

Član 48.

Planeta Zemlja kao deo svejednost u kojem postoje mnogi

svetovi ima svoj Zlatni put sa kojim ona sama ispoljava

najvišu svrhu svog postojanja u Vasioni.

Planeta Zemlja, jeset riznica znanja Vasione koje je

pohranjeno u ljudskom DNK.

Zlatni put planete Zemlje ispoljava se realizacijom Zlatnog

puta svakog čoveka i naroda kao celine, a sa otključavanjem

riznice znanja koja su pohranjena u ljudskom DNK.

117

Svaki čovek svojom slobodnom voljom izražava saglasnost na

proces otključavanja DNK, a nakon što očisti svoje nasleđe i

uskladi energiju svoje duše na svim nivoima.

DEO PETI

PRIHODNI (FINANSIJSKI) SISTEM

Osnovna načela

Član 49.

Izobilje je jedno od načina ispoljavanja Svemira, u

materijalnom svetu i kao takvo prestavlja jedno od osnovnih

ljudskih prava.

Izobilje se ispoljava u čovekovom životu primenom načela

Zlatnog obrasca.

Strah od smrti koji je bio koren nesigurnosti čovečanstva, i

osnova za prekom potrebom za sticanje materijalnog

bogatstva, sa prelaskom na novi sistem računanja vremena

se u potpunosti neutrališe, obzirom na to da je čovek

spoznao svoju večnu prirodu.

Prihodni sistem u Zlatnom dobu predstavlja sistem

organizacije među ljudima kojim se vrši prenos prihoda

između različitih grupa i subjekata na planeti Zemlji, u cilju

zadovoljenja čovekovih potreba, stvaranja duhovnog

bogatstva i duhovnog napredovanja ljudske vrste.

118

Osnovni cilj finansijskog sistema jeste obezbeđivanje

blagostanje svakog čoveka na zemlji.

Zlatni obrazac i prihodni (finansijski) sistem

Član 50.

Primenom Zakona Zlatnog obrazca, put blagostanja jeste put

davanja, što više dajemo od sebe, više ćemo dobiti za sebe.

Neposredna primena

Član 51.

Primenom Zakona Zlatnog preseka na put blagostanja, svaki

čovek nakon zadovoljenja svojih ličnih potreba, ima pravo da

izabere oblik i način davanja i da odredi u kom procentu će

njegovo davanje doprineti razvoju čitavog čovečanstva.

Razvoj svesti i svesnosti, kao i korišćenje punih mogućnosti

svakoga ima za cilj da se materijalno bogatstvo zameni

duhovni, s najviša svrha svake duše biće objavljena svima

danom prelaska na nov način računanja vremena.

Novac

Član 52.

Opšti i jedini novac na planeti zemlji jesu kovanice izrađene

od Zlata i Srebra.

119

Zlato i Srebro su energetski oblici ispoljavanja načela

blagostanja i kao takve su dostupne ljudima, prema načelu

Zlatnog preseka.

Zalihe Zlata i Srebra na planeti Zemlji su dovoljne da se

obezbedi nesmetana razmena dobara i usluga, a prema

načelu Zlatnog preseka, nova nalazišta ovih metala

pronalaziće oni narodi koji budu više davali od sebe,

čovečanstvu i planeti Zemlji.

Svetsko domaćinstvo (ekonomija)

Član 53.

Svetsko domaćinstvo (ekonomija) je organizovano po naćelu

Zakona Zlatnog obrasca.

Prelaskom na novi sistem računanja vremena i spoznajom

večnog postojanja, svaki čovek će otključavanjem svojih

najviših mogućnosti prepoznati svoj zadatak i svoju ulogu na

planeti Zemlji.

Radeći u skladu sa svojom najvišom istinom, svaki čovek koji

je uključen u procesu proizvodnje i stvaranja dobara i usluga

je važan činilac u radu svetske ekonomije i čovečanstva kao

takvog

120

Novčani (Bankarski) sistem

Član 54.

Bankarski sistem je zasnovan na načelu duhovnog bogatstva,

a banke ne stvaraju višak dobiti već imaju za cilj da

upravljanjem novčanih tokova doprinesu razvoju nauke i

privrede, praveći vezu između njih.

Banke se bave i beskamantnim pozajmljivanjem novca

pojedincima i pravnim licima, uz Plan razvoja duhovne

vrednosti, koji se podnosi uz zahtev za odobrenje pozajmice.

Plan razvoja duhovnog bogatstva je plan koji svaki pojedinac

ili privredni činilac podnosi, a koji se sastoji od poslovnog

plana i od obrazloženja, zbog čega je takav poslovni poduhvat

dobar za opšte dobro.

Zbog sveprožimajućeg blagostanja, koje se ispoljava u

životima svih ljudi, sa kojima je svim ljudima koji su

uravnotežili svoju energiju omogućemo zadovoljenje ličnih

potreba u skladu sa njihovim sopstvenim željama, banke se

bave isključivo davanjem pozajmica za poslovne poduhvate

koji imaju za cilj napredak čovečanstva, a same novčane

pozajmice imaju za cilj da doprinesu lakšoj razmeni dobara.

121

Centralna banka

Član 55.

Centralna banka je ustanova koja usmerava novčane tokove

na nivou države, a prema Zakonu Zlatnog puta koji svaka

država izrađuje na godišnjem niovu.

Privredne Banke, pozajmljuju novac od Centralne banke bez

kamate.

Javni prihodi i rashodi

Član 56.

Svaka država, kao organizaciona jedinica donosi Budžet kojim

predviđa sredstva koja su potrebna za ostvarivanje životnih

potreba takve oragnizacione jedinice.

Zbog jasno razvijene svesti svakog čoveka o njegovoj

duhovnoj dimenziji i opredeljenja svakog pojedinačno za

sticanje duhovnog bogatstva, sredstva koja se izdvajaju služe

isključivo za napredak, razvoj, uređenje ili izgradnju dela

planete na kojoj živi narod koji pripada određenoj državi.

Duhovno bogatstvo

Član 57.

Sa prelaskom na novi sistem računanja vremena svaki čovek

će steći jasnu svest o svojoj bezvremenoj prirodi i svu svoju

122

energiju, snagu, znanje i umeće usmeriće na sticanje

duhovnog bogatstva..

Duhovno bogatstvo se stvara pozitivnim životnim obrascima i

svaki čovek ima pravo da stekne onoliko duhovnog

bogatstvo, koliko je izražavanjem svoje slobodne volje, kroz

iskustvo na zemlji u mogućnosti da ostvari.

Duhovno bogatstvo je skup pozitivnih uzroka svake duše u

svim ličnostima na zemlji.

Način pravljenja izobilja

Član 58.

Kao jedan od vidova svepostojanja, izobilje je osnovni način

ispoljavanja svepostojanja na zemlji.

Svaki čovek svojim mislima, delima, rečima i osećanjima,

radeći na sticanju duhovnog bogatstva, pravi izobilje u kojem

živi.

Prema Zakonu Zlatnog preseka, izobilje se stvara pozitivnim

životnim obrascima i deluje neposredno nakon prelaska na

novi sistem računanja vremena u kojem će svaki čovek,

svestan najvišeg plana svoje duše raditi na ispunjenju tog

plana, dobrovoljno i u skladu sa svojim najvišim koristima

kao i koristima društva i planete kao celine.

Ispunjavajući najviši plan svoje duše, svaki čovek stvara

izobolje koje privlači u svoj život, jer ispunjavajući taj plan,

123

čovek ispunjava plan Svemira na zemlji, u kojem se nalaze sva

blaga sveta.

Izobilje i duhovni uspon čovečanstva

Član 59.

Raniji prihodni sistemi koji su doveli do toga da bogati budu

još bogatiji, a siromašni još siromašniji u potpunosti nestaje

sa prelaskom na novi sistem računanja vremena, u kojem

svaki čovek koji živi na zemlji ima jasnu svest o vrednosti

duhovnog bogatstva, pa se tako dobrovoljno odriče

zemaljskih blaga, radeći pre svega na sticanju duhovnog

blaga, kao jedine vrednosti kojoj duša teži kao deo

svepostojanja.

Primenom pozitivnih obrazaca, svako delo učinjeno u korist

sticanja duhovnog bogatstva, spontano privlači izobivlje u

život svakog pojedinačno. Tako izobilje predstavlja nagradu

na zemlji, za duhovno bogatstvo u duhu.

Zlatni put izobilja

Član 60.

Primenom Zakona Zlatnog preseka na prihodni sistem, sistem

izobilja podrazumeva da se na planeti u svakom trenutku

proizvede, napravi ili stvori tačno onoliko roba i usluga koje

su svakom čoveku potrebne i dovoljne da ispune najviši plan

svoje duše, a javni prihodi i rashodi i novčani tokovi služe

124

upravo tome da omoguće razmenu dobara i usluga, koje će

poslužiti ispunjenju tog cilja.

DEO ŠESTI

DRUŠTVENI SISTEM

Osnovna načela

Član 61.

Planeta Zemlja, kao deo Vasione ima svoju jedinstvenu ulogu,

a ispunjenje te uloge dato je u Zakonu Zlatnog puta planete

Zemlje.

Svaka država je slobodna u izboru uređenja svog društvenog

sistema, a osnovi cilj uspostavljanja državnih organa jeste

izrada, primena, nadzor i ispunjavanje Zakona Zlatnog puta

planete Zemlje.

Predstavnici država

Član 62.

Predstavnici država su ličnosti od najvišeg duhovnog i

svetovnog ugleda i kao takvi oni učestvuju u izradi Zlatnog

puta planete Zemlje, kao članovi Zlatnog Zemljinog tela.

125

Zlatno Zemljino telo

Član 63.

Zlatni put planete Zemlje je najviši organizacini zakon i njega

uz pomoć Anđela i izrađuje Zlatno Zemljino telo, kao najviši

oblik organizovanja ljudskih bića na planeti Zemlji.

Učešće država u Zlatnom putu planete

Član 64.

Prepoznajući svoju ulogu na planeti svaka država za svoj

narod donosi svoj Zakon Zlatnog puta, koji predstavlja

sastavni deo Zlatnog puta planete Zemlje.

Organizacioni oblici

Član 65.

Organizacioni oblici ustanova koje su postojali u starom

sistemu računjanja vremena, preuređuju se, dopunjuju ili

zamenjuju novim u skladu sa potrebama ispunjenja Zakona

Zlatnog puta zemlje.

Središta moći

Član 66.

Središta moći jesu prirodna mesta moći koja postoje na

planeti, a na kojima je najlakše ostvariti međugalaktičko

ophođenje i uspostaviti vezu sa drugim svetovima u Svemiru.

126

Središta vlasti

Član 67.

Središta moći su mesta od posebnog značaja za planetu

Zemlju kao i za čitavo čovečanstvo i kao takva predstavljaju

zajedničku baštinu svih.

Središta vlasti su ona središta koja su se do prelaska na nov

sistem računanja vremena nazivali glavni gradovi.

Most preko prošlosti

Član 68.

Svaka država posebno donosi Zakon koji se zove Most preko

prošlosti, kojim predviđa mere i delatnosti za ispravljanje

lošeg nasleđa naroda, a državni organi i ustanove kao svoj

glavni zadatak imaju ostvarenje tih delatnosti.

Ustav i Zakoni

Član 69.

Svaka država, nakon prelaska na novi sistem računanja

vremena, donosi svoj Ustav i zakone koji su u skladu sa

Zakonom Zlatnog preseka.

Svaka država sve postojeće zakone prilagođava Zakonu

zlatnog puta.

127

Svaki Zakon u svojim uvodnim odredbama počinje od

obrazloženja donosica zakona o opravdanosti njegovog

usvajanja, a u skladu sa Zakonom Zlatnog puta države i

planete Zemlje.

Imovina

Član 70.

Zahvaljujući spontanom delovanju zakona uzroka i posledice i

svesti čoveka o večnoj prirodi njegove duše, koja u životu

ličnosti ostvaruje sopstveni plan postojanja, jedina imovina

kojoj čovek teži jeste duhovno bogatstvo, koje je kao takvo

netuđivo pravo svakog čoveka.

Zbog prirode novog računanja vremena, u kojem se svi

sadržaji duše ispoljavaju istovremenu, a kapija smrti samo je

put ka večnosti, svaki čovek u materijalnom smislu ima pravo

na zadovoljenje svojih ličnih i porodičnih potreba.

Materijalne želje koje je u ranijem sistemu računanja

vremena trebalo zadovoljiti u materiji postaju želje za

posedovanjem duhovnog bogatstva, koje kao takve

ispoljavaju blagostanje i u materiji. Blagostanje koje se ogleda

u zadovoljenju potreba kroz jedinstvo sa izvorom.

128

Sudska vlast

Član 71.

Međuljudski odnosi se uređuju spontanim delovanjem

zakona uzroka i posledice, a Zakoni koji su u skladu sa

Zakonom Zlatnog preseka sprovode se bez izuzetka.

Sudska vlast, ima savetodavnu ulogu i bavi se pre svega

savetovanjem građana po pitanju ostvarivanja prava i

izbegavanja nepovoljnih posledica uzroka koji bi napravili

svojim mislima, delima, rečima i osećanjima.

Mesna (lokalna) samouprava

Član 72.

Sve mesne samouprave ili organizacione jedinice u kojima se

na nivou država ostvaruje mesna vlast, donose svoje Zakone

Zlatnog puta u skladu sa Zakonom Zlatnog puta države, u

kojima je pored mera za učešće na opštem nivou predviđeno

mesno delovanje u skladu sa Zakonom Zlatnog preseka

države i planete Zemlje.

129

DEO SEDMI

ŽIVOTNA SREDINA - EKOSISTEM

Osnovna načela

Član 72.

Eko sistem je sistem svih svetova koji postoje na planeti

zemlji i kao takav predstavlja osnovu za njihov rast i razvoj.

Sva bića koja su nastanjena na zemlji u skladu sa potrebama

svoje vrste imaju ista prava koja su neotuđiva i koja se

primenjuju spontano.

Međusobni odnos svetova i razumevanje odnosa izmeđi njih

je deo opšteg znanja svakog bića koje živi na planeti.

Jedinstvo svepostojanja

Član 73.

Ispoljavanje Boga na planeti zemlji sprovodi se kroz sve

oblike i kroz sve svetove na skladan i sveprožimajući način.

Svaki sistem na planeti ima svoju posebnu ulogu u održavanju

ravnoteže u Vasioni, i svaki ima jednako pravo na ispoljavanje

te svoje uloge.

Eko sistem na planeti zemlji nerazdvojivo je povezan sa

galaktičkim sistemom i sa njim čini neraskidivi deo.

130

Jednost svepostojanja odgleda se u međusobnom uticaju

sistema jedan na drugi, koji se ogleda u stalnoj potrebi za

uspostavljanjem ravnoteže između njih.

Ekosistem planete zemlje i svi svetovi u njemu čine

jedinstveno biće planete.

Majka Zemlja

Član 74.

Planeta Zemlja je središte za matreijalizaciju svepostojanja i

kao takva sadrži sve neophodne uslove za održavanje sistema

materijalnog svepostojanja na njoj.

Ritam planete zemlje je usklađen sa Sveopštim svemirskim

kretanjima i ona sama u cilju održavanja ravnoteže svoje

ispoljavanje materijalizuje kroz različite oblike postojanja u

svom ekosistemu.

U skladu sa sveukupnim nasleđem, svaka država koja postoji

na jednom delu Planete je odgovorna za očuvanje dela

planete na kojoj živi.

Opšti Zakon Pomirenja

Član 75.

Zlatno Zemljino telo donosi Opšti Zakon Pomirenja u kojem

predlaže Opšte mere za usopstavljanje i održavanje

131

ravnoteže između planete i čovečanstva koje jeste samo

jedan njen deo.

Opšti Zakon Pomirenja izgrađen je na principu

ravnopravnosti svetova uz uvažavanje različitosti u kojima se

svepostojanje ispoljava.

Opšti Zakon Pomirenjaje osnova za uspostavljanje ravoteže

svetova koji su neophodni za Život planete zemlje.

Savez država

Član 76.

Opšti Zakon Pomirenjaima za cilj da stvori savez između

država kao oblika organizovanja ljudske vrste i ostalih oblika

postojanja na planeti.

U okviru tog saveza svaka država donosi svoj Zakon

Pomirenja u kojem predviđa niz mera za očuvanje dela

planete na kojoj ostvaruje svoje pravo na materijalno

ispoljavanje.

Organi planete

Član 77.

Planete Zemlja kao jedinstven živi sistem, sastavjlena je od

organa i ćelija koje zajedno čine Zemljino telo.

132

Organi zemljinog tela se u meterijalnom svetu ispoljavaju kao

skup ćelija koje se grupišu u ljudski svet, životinjski svet, biljni

svet, zemljino čvrsto telo i zemljin omotač.

Da bi Zemljino telo ispoljavalo na pravi način svoju ulogu u

galaktičkom telu kojem pripada, potrebno je da svi njeni

delovi i organi budu isceljeni i dovedeni u ravnotežu.

Sa prelaskom na nov sistem računanja vremena, sa

otključavanjem ljudske DNK svi delovi zemljinog tela biće kao

takvi osvešćeni u svakomljudskom biću, koja će u svojim

sopstvenim telima svesno osećati nesklad celine kojoj

pripadaju.

Ljudski sistem

Član 78.

Ljudski sistem jeste mozak tela planete zemlje, a svaki čovek

kao ćelija tog mozga učestvuje u održavanju ravnoteže

Planete kao celine i svih ostalih organa.

Sa prelaskom na nov sistem računanja vremena i sa

otključavanje DNK, svaki čovek će prirodno usklađivati svoje

ponašanje sa celinom Zemljinog tela čiji je deo.

133

Životinjski svet

Član 79.

Životinjski svet i drugi svetovi koji čine jedinstveno Zemljino

telo, predstavljaju organe zemljinog tela preko kojih ona

ostvaruje svoju ulogu u Galaktičkom telu.

Životinjski svet jeste organ ravnoteže životne energije i kroz

njega se svepostojanje ispoljava u svom čistom životnom

obliku bez svesti koja bi usmeravala taj tok prema volji

ljudskih bića.

Sa prelaskom na nov sistem računanja vremena, ljudska bića

će osvestiti svoju povezanost sa životinjskim svetom na nivou

životne energije.

Povezivanjem sa životinjskim svetom na nivou životne

energije, ljudi će povećati svoj životni energetski napon.

Životinjski sistem jesu mišići tela planete Zemlje, čista snaga i

životna energija koja se uz pomoć ljudskog sistema usmerava

u skladu sa Sveopštim životnim tokovima planete zemlje.

Biljni sistem

Član 80.

Biljni svet planete Zemlje jeste organ za održavanje i

samoisceljenja tela planete zemlje i svih njegovih delova.

134

Biljni svet jeste materijalizacija životne energije postojanja u

obliku u kojem ljudska bića mogu da je unesu u svoj

organizam i kao takava on predstavlja i hranu i lek u isto

vreme.

Vodeni sistem

Član 81.

Vodeni sistem jeste krvotok tela planete Zemlje, koji je

neophodan za život svih ostalih sistema.

Čista voda nosi sve podatke, neophodne za normalan rad

svake ćelije tela Zemlje u obliku vibracije koje su usklađene sa

Sveopštim Svemirskim tokovima.

Čvrsto zemljino telo

Član 82.

Čvrsto zemljino telo je energetska svemirska stanica koja je

usklađena sa srcem Vasione, a koja održava sve svoje sisteme

u životu.

Čvrsto zemljino telo jeste matrijalizovano telo velike duše

Svemira u kojem su pohranjeni svi podaci iz pragalaktičkih

civilizacija.

135

Zemljin omotač

Član 83.

Zemljin omotač je deo duše Svemir u kojem postoje različiti

svetovi, koji će sa prelaskom na nov sistem računanja

vremena postati vidljivi svim živim bićima na planeti.

Bezvremenost postojanja

Član 84.

Život kao materijalizovani oblik ispoljavanja sveduše

(Svesnosti) i telo čoveka kao oblik ispoljavanja ovog oblika sa

prelaskom na nov način računanja vremena, postaju put duša

u kojima se ona kroz materijalna iskustva podiže na treptaj

ljubavi.

Iz tog razloga planeta Zemlja, u opštem Galaktičkom telu

predstavja organ za razvoj i rast duša i njihovo povezivanje sa

Izvorom.

Jedinstveno Galaktičko Telo

Član 85.

Svepostojanje kao jedinstven sistem u Vasinoi, kroz planetu

Zemlju i sve njene organe predstavlja svojevrsnu školu u kojoj

duše uče svoje lekcije na putu ka jednosti i bezvremene

ljubavi od koje je napravljen čitav Svemir.

136

DEO OSMI

ENERGETSKI SISTEM

Osnovna načela

Član 86.

Energetski sistem je duša zemljinog tela i kao takva ona je

nepresušna, večna, neuništiva i sveprožimajuća.

Pravo na energiju

Član 87.

Pravo na energiju je neotuđivo pravo svakog čoveka koja je

svepristuna u prostoru i vremenu.

Svemirska etika

Član 88.

Etika koja je u suštini sklad i dobrota koja predstavlja

energetsku ravnotežu osnovni su principi na kojima počiva

razmena energije na svim nivoima.

Sveopšta energija etra

Član 89.

Energija se crpi iz nepotrošivih, besplatnih i prirodnih izvora

među kojima je i energija etra, koja je otkrivena sa prelaskom

na novi sistem računanja vremena.

137

Energija etra je svemirska energija koja upravlja čitavim

Zemljinim telom i svim njenim delovima, ona je besplatna i

dostupna svim bićima na planeti.

Energija etra ispunjava čitavu svepostojeću Vasionu.

Zakon satreperavanja (rezonancije)

Član 90.

Zakon satreperavanja je najopštiji prirodni zakon i sve veze

među pojavama se uspostavljaju raznim vrstama prostih i

složenih satreperavanja.

Klimatska ravnoteža

Član 91.

Zbog neravnoteže klimatskog sistema koja je uspostavljena u

starom sistemu računanja vremena Zlatno Zemljino Telo

donosi Dektret o klimatskoj ravnoteži na planeti Zemlji, kako

bi se uspostavile i trajno održavale sve životne radnje svih

njenih organa.

Plan o uspostavljanju ravnoteže

Član 92.

Svaka država donosi svoje planove za uspostavljanje

klimatske ravnoteže u odnosu na neravnotežu koja je uočena

na planeti Zemlji na kojem ispoljava svoj organizacioni oblik.

138

Prenos energije

Član 93.

Energija etra se prenosi bežičnim putem u svom korisnom

obliku i dostupna je svim bićima na planeti Zemlji.

Pogonska energija

Član 94.

Mašine, aparati i ostale sprave na planeti rade na pogon

energije Etra.

Plan energetskog čišćenja planete Zemlje

Član 95.

Usled činjenice da su ljudi u starom sistemu računanja

vremena elektromagnetsku okolinu zagađivali radio-talasima,

radarskim kratkotalasnim zračenjem i drugim

elektromagnetnim zračenjima koja su u neskladu sa

energijom živih bića našeg Sunčevog sistema, svaka država je

u obavezi da donese svoj Plan za energetsko čišćenje dela

svog planete.

Prelazak na novi sistem

Član 96.

Svaka država će izgraditi svoj sopstveni plan prelaska na novi

energetski sistem i plan usklađivanja starih sistema prenosa

139

koji su u skladu sa Svemirskom etikom prenosa i korišćenja

energije.

Obnovljivi oblici energije

Član 97.

Svi obnovljivi oblici energije koji su postavljeni na planeti i

koji imaju svoju ulogu, i dalje će biti korišćeni, sa tim što će za

napajanje, ukoliko je potrebno koristiti energiju etra.

DEO DEVETI

ZDRAVSTVENI SISTEM

Osnovna načela

Član 98.

Polazaći od načela da je svaki čovek ćelija velikog tela planete

Zemlje, a planeta Zemlja ćelija velikog tela Vasione,

zdravstveni sistem se zasniva na usklađivanju čoveka sa

prirodnim tokovima planete.

Zdravlje samo po sebi je izraženo sačiniteljem usklađenosti

čoveka sa prirodom, i izražava se kroz pozitivne i negativne

energetske tokove koje prolaze njegovim fizičkim telom.

Telo je samo po sebi energija koja je na treptaju koji ljudski

mozak može da primeti kao čvrsto telo, a kao splet potsticaja

ono reaguje na sve uticaje kojima su izloženi.

140

Usklađivanje negativnih energetskih tokova sa prirodnim

kretanjem energije na području na kojem čovek živi jeste

osnova za postizanje savršene usklađenosti koja je uslov

zdravlju tela čoveka.

Zdravlje kao način života

Član 99.

Zdrav način života, koji podrazumeva usklađenost tela i duše

čoveka sa prirodnim tokovima energije je preduslov dobrog

stanja organizma i dugovečnosti samom ljudskog bića.

Planeta Zemlja je riznica u kojoj postoje svi lekovi i svi

neophodni činioci za očuvanje dobrog zdravlja čoveka.

Ljudsko biće

Član 100.

Ljudsko biće je složeni sistem sastavljan od elemenata koji

čine telo kao instrument za samorealizaciju i

samoprepoznavanje sveduše (Svesnosti). Za očuvanje dobrog

stanja potrebno je da svi nivoi budu usklađena sa prirodnim

tokovima na delu planete na kojoj čovek živi.

Poremećaji na fizičkom nivou, su samo rezultat poremećaja

na nekom od viših nivoa, a glavni uzrok svih poremećaja

čoveka su njegove misli, odnosno misaone slike koje ima o

sebe i svetu oko sebe.

141

Svako isceljenje zbog toga kreće od misli, a svako ispoljavanje

isceljenja se ispoljava na fizičkom telu.

Posledice poremećaja ne mogu se lečiti, osnov svakog

isceljenja nalazi se u uzrocima, u mislima i emocijama ljudi.

Uzrok poremećaja

Član 101.

Lek za svaki poremećaj nalazi se tamo gde se nalazi i uzrok, u

ljudskom umu, jer uzrok može da se leči samo drugim

uzrokom, a ne i učinkom uzroka, a lek postoji tamo gde

postoji potreba za lečenjem.

Svaki poremećaj sistema ljudskog bića je proizvod njegovih

misli, a kako je u Vasiona sve jedno tako su i isceljenje i

poremećaj jedno.

Spoznajući istinu o svom božanskom poreklu, kao i delovanja

zakona uzroka i posledica koji deluje na nivou misli svako

ljudsko biće će za sebe izabrati da se oslobodi misli koje nisu

ispunjene ljubavlju.

Svaki čovek će za sebe odlučiti da stvari vidi drugačije, da se

oslobodi negativnih misli, bez kojih ne može videti negativan

svet.

Zahvalnost i opraštanje su koraci za vraćanje ljubavi u svest

čoveka, kao i put stvaranja mira, bezbednosti i radosti na

planeti Zemlji.

142

Isceljenje

Član 102.

Oni koji su isceljeni postaju su donosioci isceljenja i zdravlja

svuda oko sebe, jer svojom čistom energijom rastvaraju

negativne energetske naslage sveta oko sebe.

Ljudska bića sa svojim mislima i emocijama su ključ za

isceljenje planete Zemlje i svih njenih organa, i samo kada

ispoljavaju svoju isceliteljsku ulogu, ljudska bića opravdavaju

svoje postojanje u Vasionu.

Zlatni plan isceljenja

Član 103.

Svako ljudsko biće sa prelaskom na nov sistem računanja

vremena će doneti svoj Zlatni plan za oslobađanje sveta od

sebe samog, od misli koje su pravile vidljive pojave na zemlji.

Zlatni plan jeste plan Zahvalnosti i Opraštanja.

Zahvalnost i opraštanje su put za oslobađanje sveta, a svaka

bolest je samo odbrana usmerena protiv istine da je sve

jedno i da je jedno sve.

143

Volja kao pokretač

Član 104.

Slobodno izražena volja je osnova za uspostavljanje svih

odnosa i poredaka na planeti Zemlji među ljudskim bićima.

Sa prelaskom na nov sistem računanja vremena, kada će se

strah od smrti, koji je u korenu svih strahova razobličiti, svako

ljudsko biće će po svom slobodnom izboru krenuti putem

isceljenja sebe, čovečanstva i planete Zemlje kao

jedinstvenog organizma koji je sačinjen od svih vidljivim i

nevidljivih svetova na njoj.

Sa otključavanjem ljudske DNK, svako ljudsko biće će osvestiti

sećanje na svoje božansko poreklo i sa svojom slobodno

izraženom voljom prihvatiti sebe onakvim kakvim ga je

Gospod stvorio, preuzimajući svesno na sebe zadatak koju

duša njegovog tela ima na planeti u vremenu njenog života u

ličnosti čoveka.

Život u svetlosti

Član 105.

Život u svetlosti koji podrazumeva življenje u skladu sa

prirodnim zakonima i usklađenost sa opštim planom svake

duše sastoji se u molitvi i meditaciji, fizičkoj delatnosti,

zdravoj ishrani i delatnostima koje su u skladu sa najvišim

planom duše svakog pojedinca.

144

Homeopatija

Član 106.

Homeopatija je proces prirodnog isceljenja u kojem se lekovi

koriste da bi podstakli prirodne moći organizma za

samoisceljenje i predstavlja osnovu za lečenje.

Homeopatija koja posmatra bolest kao narušavanje sklada

između uma, osećaja i tela predstavlja osnovnu isceljenja u

zdravstvenom sistemu.

Knjiga univerzalnih lekova

Član 107.

Knjiga univerzalnih lekova, koja sadrži nazive i lekovita

svojstva najzačajnijih biljaka sa planete Zemlje predstavlja

osnovu za održavanje dobrog stanja čoveka i pravilnim

spajanjem i redovnom upotrebom ovih biljaka, čovek je u

stanju da dugoročno uspostavi sklad u svim svojim telima.

Za svaku od ovih lekovitih biljaka, postoji molitva ili mantra

koja prati njihovu upotrebu, kako bi um svakodnevno bio

uključen u proces održavanja skladnosti čoveka.

Kristali

Član 108.

Kristali i drago kamenje su pomoćna lekovita sredstva koja

odašilju treptaje i učestalosti (frekvencije) koje pomažu

145

isceljenje, održavanju ravnoteže, ispunjavanje energijom i

preobražavanje ljudskog tela i duha, dovođenje u sklad

nasleđa i sila prirode da bi ljudi sa prirodom i Zemljom na

kojoj žive činili harmonično jedinstvo.

Orgonski sakupljači

Član 109.

Usled izloženosti elektromagnetinim i drugim zračenjima,

pored svakodnevne prakse samoisceljenja čovek

uravnotežava svoju energiju putem orgonskih sakupljača.

Sakupljači životnih (orgonskih) enegija su javne ili privatne

ustanove za čišćenje i usklađivanje energije čoveka i pristup

tim sakupljačima je besplatan.

DEO DESETI

OBRAZOVNI SISTEM

Osnovna načela

Član 107.

Obrazovanje je pravo svakog čoveka da spozna svoju

božansku prirodu i druge istine postanja i da kroz njihovu

primenu ostvari svoju ulogu na planeti Zemlji.

Sveopšte znanje je osnova obrazovanja i ono se temelji na

prenošenju podataka uz ličnu spoznaju svake spoznajne

delatnosti.

146

Podela obrazovanja

Član 108.

Obrazovanje se deli na opšte i pojedinačno, a u okviru opšteg

i pojedinačnog na nivoe osnovnog srednjeg i visokog

obrazovanja.

Osnovno obrazovanje

Član 109.

Osnovno obrazovanje je obrazovanje koje počinje od pete do

desete godine deteta, a koje podrazumeva usvajanje

prirodnih zakona i ličnu spoznaju duhovnih načela na kojima

se ti zakoni temelje.

Srednje obrazovanje

Član 110.

Srednje obrazovanje je proces spoznaje svoje uloge na

planeti Zemlji i podrazumeva usvajanje osnovnih znanja i

veština za obavljanja te uloge.

Osvešćenje znanja i usvajanje osnovnih načela obavlja se u

grupama uz učitelje sa prosvećenim učiteljskim nasleđem za

određenu oblast delovanja.

Srednje obrazovanje traje od desete do šesnaeste godine.

147

Visoko obrazovanje

Član 111.

Visoko obrazovanje podrazumeva proces spoznaje svojih

sposobnosti kroz razvijanje ličnih delatnosti kojima se uloga

svakoga pojedinačno ostvaruje.

Primena znanja i veština u obavljanje svoje uloge, uz učitelje

sa prosvećenim učiteljskim nasleđem za određenu oblast

delovanja i povezivanje ljudi u krugove u kojima se obavlja

određena delatnosti, radi zajedničkog delovanja, jeste osnova

visokog obrazovanja.

Mesta za učenje

Član 112.

Učenje se sprovodi u školama koje su namenjene spoznaji

određenih srodnih znanja.

Nastavni planovi

Član 113.

Nastavni planovi i programi dele se na opšte i pojedinačne.

Opšti nastavni planovi su oni koji se izučavaju na svim

nivoima obrazovanja i u svim spoznajnim procesima.

Pojedinačni nastavni planovi su planovi koji su namenjeni

osvešćenju tačno određenih znanja i sposobnosti koji su

148

potrebni za usvajanje i primenu veština neophodnih za

obavljanje uloge svake grupe, odnosno svakog pojedinca na

planeti Zemlji, a u skladu sa ulogom naroda kojem pripada.

Opšti nastavni planovi

Član 114.

Opšti nastavni planovi sadrže sistematski i smisaono dato

opšte znanje, prema niovu spoznajnih mogućnosti svakog

uzrasta.

Osnovna struktura opštih nastavnih planova je:

1. Spoznaja prirodnih i vasionskih zakona kroz

izučavanje materije i vidljive energije.

2. Spoznaja duhovnih istina kroz izučavanje svetih

spisa od verodostojnih izvora.

3. Spoznaja izvornog duha, kroz izučavanje svetih

spisa od verodostojnih izvora.

4. Povezivanje sa izvornim duhom kroz meditaciju,

molitve, mantre, prizivanja, radnje i rituale date u

svetim spisima od verodostojnih izvora.

5. Spoznaja niova večnosti kroz upoznavanje sa

tokom duše.

6. Otkrivanje, postizanje i življenje istinitosti.

7. Ljubav sveopšte sredstvo i cilj postojanja svakog

čoveka na planeti Zemlji.

149

8. Uspostavljanje skladnih veza sa drugim živim

bićima, prirodom, planetom zemljom i drugim

svetovima koji postoje na planeti.

9. Upoznavanje sa čovekovim telom kao savršenom

kosmičkom mašinom.

10. Upoznavanje sa kosmologijom i astrologijom.

11. Upoznavanje procesa za uključivanje u tokove

energije izvora kroz ples, igru, pesmu, slikanje,

pisanje i druge oblike stvaralačkog izražavanja.

12. Upoznavanje sa pravilima ispravnog stanovanja i

održavanja svog prostora za život na planeti, u

skladu sa održavanje harmonije.

Pojedinačni nastavi planovi

Član 115.

Pojedinačni nastavni planovi su oni planovi koji su

prilagođeni delatnostima ličnosti koju je duša izabrala za

obavljanje tačno određene uloge na planeti Zemlji.

Proces upoznavanja sa svojom izvornom ulogom počinje na

nivou osnovnog obrazovanja kroz podsticanje delatnosti

kojima je ličnost na samom početku sklona uz obazbeđenje

uslova za spoznaju svim mogućnosti.

Do kraja osnovnog obrazovanja svaki čovek je osvestio svoju

ulogu na planeti.

150

Na nivou srednjeg obrazovanja nastavni planovi su

prilagođeni spoznaji tačno određenih uloga kojima grupa

pojedinaca pripada.

Na nivou visokog obrazovanja nastavni planovi

podrazumevaju praktičan rad na primeni osvešćenih znanja i

sticanje veština neophodnih za obavljanje svoje uloge.

Prosvećeno znanje

Član 116.

Prosvećeno znanje podrazumeva utiskivanje treptaja

(vibracija) znanja, određenog padatka u energetsko telo

čoveka, a radi pokretanja i ubrzavajna procesa sazrevanja i

primene znanja.

Prosvećenje znanja se radi na početku svakog kruga

obrazovanja.

Učitelji

Član 117.

Učitelji su ljudi koji prenose prosvećeno učiteljsko nasleđe, za

svaku oblast obrazovanja koja se prenosi u obrazovnom

sistemu i koji su položili Učiteljski ispit pred velikim

učiteljskim savetom koji postoji za svaku oblast posebno, a

koji su osvestili Boga u sebi.

151

Učenici

Član 118.

Obrazovanje je neophodan proces razvoja ličnosti duša i

predstavlja prirodan put svakog čovena na planeti zemlji i

ljudi samim rođenjem postaju učenici na planeti Zemlji, kroz

koje njihova duša uči lekcije po koje je došla na samu

planetu.

Učitelji su tu da pomognu procesu razvoja duše, a prema

ranijem planu duša učenici sami biraju i dolaze do učitelja koji

će ih voditi kroz proces spoznaje na njihovom putu razvoja.

DEO JEDANAESTI

MEĐUPLANETARNI ODNOSI

Opšta načela

Član 119.

Međuplanetarni odnosi su odnosi između različitih svetova

čija veza je određena jedinstvenim zakonima, a koji su

međusobno isprepletani i koji utiču jedni na druge prema

zakonu uzroka i posledice.

Planetarni sistemi

Član 120.

152

Planetarni sistemi su skupovi planeta, vidljivih ili nevidljivih

ljudskom oku, koje kao deo velikog sistema sveopšteg

postojanja predstavljaju samo jedno od ispoljavanja

Božanskog izvora kao celine. Međusobni odnos i treptaji

(vibracije) planeta zavise od treptaja bića nastanjenih na

njima.

Duhovni Univerzum

121.

Duhovna Vasiona je prapostojbina svakog planetarnog

sistema, i svaki planetarni sistem težni vraćanju izvoru. Bića

koja nastanjuju različite planetarne sisteme su različita

ispoljavanja Svevišnjeg koje su se spuštale od viših ka nižim

svetovima.

Razvoj

122.

Udaljavajući se od svoje Izvorne svetlosti bića, među kojima

su i ljudi su gubila svest o svom božanskom poreklu, pa je

proces razvoja u kojima se nalazi planeta Zemlja, proces

vraćanja izvoru, odnosno uspinjanje ka višim niovima

svesnosti.

153

Uređenje odnosa

123.

Međuplanetarni odnosi uređeni su po načelu uzroka i

posledice i u skladu sa prirodnim kretanjima Vasione. Svaka

neravnoteža u jednom sistemu istovremeno izaziva

neravnotežu u svim sistemima, pa iz tog razloga sistemiu

kojima se osećaju posledice nesklada u jednom sistemu imaju

pravo pokretanja postupka za vraćanje skladu.

Vraćanje skladu

124.

Vraćanje skladu je međugalaktički process u kojem jedna

planeta upućuje zahtev Savetodavnom teku Galaktičkog

saveza za pokretanje procesa za mirno uspostavljanje sklada

na planeti koja izaziva neravnotežu u njihovom planetarnom

sistemu.

Savetodavno telo Galaktičkog saveza

125.

Savetodavno telo Galaktičkog saveza je najviši organ

ispoljene galaksije i ono predstavlja vezu između

Materijalnog i Duhovnog Svemira. Članovi savetodavnog tela

su predstavnici svih planetarnih sistema i rasa.

154

Galaktički savez

126.

Galaktička savez je savez svih planetarnih sistema ispoljene

galaksije Materijalnog Svemira.

Ustrojstvo

127.

Ustrojstvo Galaktičke federacije određeno je prema

treptajnim (vibracionim) svojstvima ispoljavanja Božanskog

izvora na pojedinim planetarnim sistemima. Sistemi sa višim

treptajim su po treptaju bliži Duhovnom Univerzumu pa

samim tim zauzimaju viši nivo u Ustrojstvu Galaktičkog

Saveza.

Promena položaja

128.

Planetarni sistem sa promenom treptaja (vibracije) menja i

položaj u ustrojstvu Galaktičkog saveza, a sama promena

treptaja zavisi od promene svesnosti bića koja nastanjuju

određeni planetarni sistem. Duhovni Svemir koji osciluje

najvišim treptajem, jeste izvor stvaranja svih svetova sa nižim

treptajima.

155

Odnosi

129.

Izvor stvaranja Duhovnog i Materijalnog Svemira je jedan, pa

su tako Opšti zakoni, koji su dati u ovom tekstu, zakoni koji

uređuju odnose između svih Planetarnih Sistema i svih

Vasiona.

Izvor Stvaranja

130.

Izvor Stvaranja je energetska postojanost najvišeg treptaja

(vibracije) koji se nalazi u Srcu duhovnog Univerzuma i iz

njega proističe sve stvoreno, svi svetovi, svo blagostanje.

Spuštajući se ka nižim treptajnim (vibratornim) nivoima

njegovo ispoljavanje se pokazuje od nižih duhovnih svetova,

do materijalnih svetova u kojima je duh ograničen materijom

koja ima određeno vreme trajanja i kroz koje se on ponovo

vraća izvoru. Svaki oblik ispoljavanja Izvora Stvaranja teži da

se vrati Izvoru. Materijalni Svemir teži da se vrati u Duhovni

Svemir, kao što planete Duhovnog Svemira teže da se približe

Izvoru Stvaranja.

156

DEO DVANAESTI

ZAVRŠNE ODREDBE

Osnovna načela

Član 133.

Zakon uzroka i posledice kao osnovno načelo uspostavljanja

odnosa na planeti Zemlji je podržan sa drugim zakonima koji

se imaju doneti i sprovoditi u cilju održavanja sklada,

dostizanja pune svesnosti, razvoja i napretka svih bića

nastanjenih na planeti Zemlji.

Svaka zemlja pojedinačno, a u skladu sa svojom ulogom na

planeti donosi sledeće zakone i planove za njihovo

ostvarenje.

Zakon Jednosti

Član 134.

Zakon jedosti odražava načelo preslikavaja htenja u materiju i

materiju u htenje, pa u skladu sa tim svaka zemlja

pojedinačno donosi svoj plan za ispoljavanje željene strukture

događaja za ostvarivanje njene opšte uloge na planeti Zemlji.

157

Zakon Slobodne volje

Član 135.

Zakon slobodne volje određuje da svaki čovek pojedinačno

ima pravo da preduzima radnje koje će biti u skladu sa

planom razvoja svoje duše i kao takav u potpunosti ima

nadziranje svoje sudbine.

Spontano delovanje opštih zakona određuje put njegove

duše.

Zakon Zahvalnosti

Član 136.

Zahvalnost kao najkraći put za postizanje blagostanja i ljubavi

je u osnovi svih delatnosti duša na planeti Zemlji. Zahvalnost

se deli na nekoliko vrsta:

Zahvalnosti prema Božanskom izvoru.

Zahvalnost prema planeti Zemlji.

Zahvalnost prema roditeljima i precima.

Zahvalnost prema pozitivnom istorijskom nasleđu.

Zahvalnost prema prijateljima.

Zahvalnost prema neprijateljima.

Zahvalnost prema anđelima.

Zahvalnost prema drugim živim bićima.

Zahvalnost prema učiteljima.

158

Zakon zahvalnosti kaže da se ono na čemu smo zahvalni

uvećava, pa tako svaka država donosi svoj Zakon zahvalnosti

radi uvećanja blagostanja i napretka naroda, a svaki čovek

pojedinačno svoj put određuje u odnosu na izrađavanje

zahvalnosti u datim odnosima.

Zakon Opraštanja

Član 137.

Opraštanje je put čišćenja negativnih energetskih tokova i

svaka država donosi svoj plan opraštanja na nivou.

Opraštanje podrazumeva proces spoznaje božanskog u

svakome i svemu i podrazumeva pre svega oslobađanje

drugih od naših misli i dela, kroz iskreno pokajanje i iskreno

davanje oproštaja.

Zakon Delovanja

Član 138.

Kao bića svesnosti ljudska bića su jedina materijalna bića na

planeti Zemlji koja svojom svesnim delovanjem pokreću

događaje od značaja za čitav planetarni sistem. Ljudi su ti koji

svojim svesno usmerenim delovanjem određuju položaj

čovečanstva u svakom vremenu, pa je tako svaka država

pojedinačno i svaka organizacijom struktura u okviru države

dužna da na godišnjem mesečnom i dnevnom nivou pravi

plan rada koji će doprineti razvoju čovečanstva kao celine.

159

Svaki čovek pojedinačno u skladu sa ulogom koju obavlja na

planeti pravi svoj plan delatnosti za njegovu uspešno

ostvarenje.

Zakon Sadašnjeg trenutka

Član 139.

Večna sadašnjost u kojoj postoje svi životi i svi svetovi je

jedino vreme koje postoji. Svaka država prema Zakonu

sadašnjeg trenutka donosi niz mera za dovođenje u

ravnotežu svog bića kroz ispravljanje neravnoteže nastale u

večnosti sadašnjeg trenutka koji neprekidno traje.

Zakon Rasa

Član 140.

Svi ljudi i sva živa bića imaju podjednaka, opštim zakonima

priznata prava i svako narušavanje tih prava izaziva

neravnotežu koja se prema zakonu uzroka i posledice

spontano ispoljava u večnoj sadašnjosti.

Ishrana svakog živog bića na planeti je određena prirodnim

lancem ishrane.

Zakon Granica

Član 141.

Kako je sve jedno i kako su sve duše i sve pojave Božanskog

izvora povezane, tako i granice samo po sebi ne postoje,

160

postoje samo ograničenja koja pravi ljudski um. Svaki čovek

za sebe, a u skladu sa planom svoje duše pravi i plan

delatnosti za prevazilaženje ograničenja sa kojima je došao.

Zakon Dobra

Član 142.

Prema zakonu uzroka i posledice svako davanje je odloženo

primanje, pa kao takvo svaka država donosi svoj Plan Dobra u

kojem će navesti mere za odloženo primanje. Dobro koje

treba da se pokaže kroz Planove dobra će se odraziti na

planetarnom nivou kao Zrak dobra koji će zemlju po treptaju

približiti Božanskim planetama.

Zakon Izvornosti

Član 143.

Svaki pojedinac ima svoju rođenjem određenu ulogu i svoj

duhovni put u kojoj njegova duša ispoljava svoju sveopštu

svrhu i tek sa spoznajom te svrhe i radom na njenom

ostvarenju svaki čovek je jedinstveno i neponovljivo delo koje

ima svoju važnu ulogu u vidljivom i nevidljivom Svemiru.

Zadatak svakog pojedinca jeste da kroz obrazovni sistem,

radnje, dela i misli razvije svoju samobitnost koja će biti u

potpunom skladu sa Sveopštim planom njegove duše, pa je

tako glavni zadatak države kao organizacione jedinice da

omogući svakom pojedincu da razvije svoju sveobuhvatnu

ličnost.

161

Zakon Razvoja (evolucije)

Član 144.

Glavni cilj i svrha čovečanstva je razvoj (evolucija), pa je tako

delatnost svakog čoveka, grupe ljudi i čovečanstva kao celine

usmerena na učenju i razvoju koje će doprineti preobražaju

koju osvešćenjo znanje sa sobom nosi.

Prošli su kroz svaki član posebno. Činilo se kao da je prošla

čitava večnost od kako je Radha ušla u malo telo koje je

vremenom postajalo sve veće, tako da je Radhe osećala kako

odjednom ima sposobnost da pomera svojom voljom neke

materijalne oblike koje je osećala kao svoje, ali kojima u tom

trenutku nija znala ime. I tek što su završili priču o Evoluciji,

dok je pokušavala i taj poslednji član da utisne u svoju svest,

shvatila je da se nešto čudno dešava, da je telo u kojem je

bila krenulo nekuda.

- Šta se dešava, upitala je anđela.

- Dešava se rođenje, draga dušo. Dešava se rođenje.

Srećan put, Radhe, i ne zaboravi da sam tu, uvek sam tu,

samo treba da me potražiš.

- Dobro došla kući, mala ljubavi, čula je glas, nežan kao

miris prolećnog cveća. - Ja sam tvoja mama, a ti, ti si Ljiljana.

162

SUSRET

Knjiga promena I

163

Prolog

Te noći desilo se nešto što se jako retko dešava i u

predelima kojima hode duše onih koji sanjaju... Desilo se ono

o čemu svaka duša sanja i za šta bi u svojoj najluđoj iskrenosti

obećala samu sebe samo da doživi svoju potpunost, onu koja

joj je oduzeta pre svesti da je ikada i postojala. Te noći

Ljiljana je sanjala pesme, i nije znala da je ta noć bila noć

početka i noć kraja lutanju, da je ta noć bila noć rođenja i

oslobođenja.

Ljiljana nije znala, ali je njena duša znala, da je će ta

noć doneti dan koji će je probuditi iz sna i po tu noć, njena

duša došla je u taj život.

Ujutro, je zapisala u svoj Sanovnik sa Izvora života:

U zoru kada se jutro rađa,

I kada anđeli odnose noć na svojim krilima,

Potraži me u predgrađu svojih snova,

Oseti kako plešem na mesečini.

Kao mesečev zrak,

Prolazim kroz snove kao kroz oblake,

Dodirujem ti dušu svojim šapatom,

I čekam da me povedeš kući.

164

Koraci koje ne poznajem. Tango.

Saplićem se o istine. Ustajem.

Gubim ritam, ostajem,

Nastavljam. Ovo je ples života.

Dodiri kao vatra i kao vetar,

Nestaću ako me ne zagrliš,

Dovoljno jako da bi mogla plesati,

A opet nežno da bi mogla disati.

Budimo se iz snova i sanjamo na javi,

Godine kao koraci života,

Plešemo kroz večnost,

Do izvora ljubavi od koje davno postasmo.

Vidim te iza oblaka, i sanjam tvoje korake,

Da li je iko ikada dotakao dugu,

A da nije obasjan kapima kiše tražio istine u beznađu?

Da li je iko čuo moje molitve kada sam padala?

Te oči sam pratila životima,

da, baš te, sa kojim tvoja duša priča o svojim strepnjama.

Te ruke sam sanjala vekovima,

da, te, baš te, kojima oslikavaš sebe na mojim leđima.

Te slike sam tražila godinama,

165

da, te, baš te, koje mi šalješ u snovima.

Tu dušu sam čekala eonima,

da, tu, baš tu, koju si dobio od Boga za mene.

Te molitve sam šaputala jutrima,

da, te, baš te, koje su te dovele pod moje prozore.

Te istine sam gradila godinama,

da, te, baš te, koje su prosuo pred moja svitanja.

Te uzdahe sam tražila noćima,

da, te, baš te, kojima si otvorio moje tajne.

Vidim te iza oblaka, koraci nestaju u noći,

U toj noći u kojoj se rađaju svetovi,

I tu si, konačno, spuštaš svoj dlan na moj

I vodiš me u večnosti.

Da smo se sreli u nekom gradu, nekada, negde,

pitanje je da li bi se videli,

i da li bi imali hrabrosti da se gledamo,

dovoljno dugo da se prepoznamo.

Da smo se sreli u tom gradu,

Gde su susreti ispunjeni iluzijama,

Da li bi videli istine

166

ili bi prošli pored nas i pre nego što smo se sreli.

Da smo se nekada sreli

Da li bi to bio susret koji bi doneo večnost

Ili bi bio prolazna stanica naših duša

Koje u potrazi za sobom ne vide sebe?

Da smo se sreli, a da se nismo videli,

Sretali bi se uvek iznova, lutali bi životima,

A ne bi znali da smo se jednom već sreli,

A nismo se videli jer nismo pogledali istine.

Da smo se dodirnuli pre nego što smo se videli,

Da li bi taj dodir doneo sa sobom istine,

Ili bi ostao samo dodir beskraja zaleđen u vremenu,

Samo tren u kojem se večnost spusti na naše dlanove?

Da duša nije upoznala dušu,

Da li bi ikada mogla da je upozna, a da ne vidi samo telo?

Da duša nije upoznala telo,

Da li bi ikada mogla da ga prepozna?

Da smo se sreli u nekom gradu negde,

Telo bi volelo telo kao što se tela znaju voleti,

Duša bi zavolela telo, jer duša vidi ono što telo voli,

A duša možda nikada ne bi srela dušu.

167

Ovako, i da se nikada ne sretnemo,

Naše duše će znati da je moguće pričati bez reči,

Voditi ljubav pogledima, dodirivati se mislima,

Naše duše će znati da su se srele, kao i svaki put.

168

Spirala Knjiga promena

Kako se ti odnosiš prema drugima, tako se postojanje

odnosi prema tebi, jer sam život jeste postojanje. Život ne

postoji sam po sebi, život svakog pojedinačno jeste samo

aspekat kroz koji se izražava postojanje odnosno Bog

(Svesnost, Sopstvo, Apsolut).

Kako se ti odnosiš prema drugome, tako će se

večnost odnositi prema tebi, jer ti i on stvarate večnost, vašu

večnost, vašu istinu, koja jeste istina vašeg postojanja.

Kako se ti odnosiš prema bilo kom aspektu svoje

ličnosti, koja jeste oslikana u drugim ljudima, tako će

Svesnost odnositi prema tebi, jer ti jesi samo aspekt

Svesnosti. Kao i svi drugi ljudi, i mi zajedno činimo celinu, a

sve jeste samo igra Svesnosti da spozna samu sebe.

Zlatni presek jeste put našeg ozdravljenja, osvešćenja

i buđenja, Zlatni presek jeste naš put promena koji naše srce

vodi do Boga, a Boga spušta u naše srce. To je put rađanja

Boga u nama, put spoznaje da smo mi večna Svesnost koja

nije rođena i koja ne umire, a da su naše telo i naša ličnost

samo instrumenti sa samorealizaciju Svesnosti.

Na prvom nivou mi smo oslikani u drugim ljudima, u

aspektima naše ličnosti i naš prvi zadatak jeste isceljenje tih

aspekata naše ličnosti u interakciji sa drugim ljudima u životu

koji je samo aspekt naše duše i u kojem ona isceljuje sama

169

sebe ili prolazi kroz određena iskustva da bi sama duša

krenula putem sopstvene integracije sa postojanjem na

zemlji.

Da bi iscelili sve aspekte naše ličnosti, i uspostavili

mir, sklad i blagostanje u našem okruženju, neophodno je da

se upoznamo sa principima koji vladaju u postojanju, a koji

jesu izvan granica vidljive svesti, izvan sna koji zovemo život.

Kada iscelimo te aspekte ličnosti, kada na nivou

našeg trenutnog okruženja uspostavimo sklad, potrebno je

da se oslobodimo prošlosti, odnosno da izađemo iz

porodičnih drama svojih ličnosti i naučimo kako da kroz naša

tela propustimo energiju Univerzum. Tako ćemo prvi put

osetiti da postojanje, Svesnost ili Bog struji i prolazi kroz nas.

Kada smo to postigli, položili smo prvi razred u našoj

školi života i spoznali smo da mi nismo fizičko telo. Drugi

zadatak jeste spoznaja da mi nismo svoje misli i emocije.

Nakon toga, kada izrazimo svoju slobodnu volju da

idemo dalje, krećemo putem isceljenje duše kao celine, i

njene fundamentalne drame koja je izazvala najveću

neravnotežu u njenom energetskom jedinstvu sa

Univerzumom, a koja se oslikava u svakom njenom aspektu,

odnosno u svakom životu ličnosti kroz koju prolazi da bi

dostigla svoj najviši cilj, ucelovljenje odnosno jednost ličnosti

i duše u kojem ona kroz materijalnu formu, telo, može da

ispolji sebe, a kako je ona sama deo postojanja, deo Boga,

može da ispolji Boga na Zemlji.

170

Kada uspostavimo energetsku ravnotežu na nivou

svih aspekata Svesnosti (Um, Duša, Fizičko telo) kada

oprostimo i zahvalimo za sva iskustva kroz koja smo prošli, jer

smo spoznali u njima zakonitosti koje su nas dovele do

slobode, mira i ljubavi tek tada smo postali jedno sa

Univerzalnom Svesnošću i u tom trenutku smo postali kanal

na zemlji kroz koji Svesnost ili Bog mogu da ispolje sebe u

svom najuzvišenijem obliku.

Na taj način naša tela postaju čisti kanali kroz koje se

Svesnost – Bog – Sopstvo ispoljava, a naši umovi, ruke, oči,

uši samo instrumenti kao male slavine za materijalizaciju

postojanja samog. I tada nastaju čuda, a da nikada nisu ni bila

ništa drugo.

Taj kanal je takođe predstavljen Zlatnim presekom, a naše

srce, duhovno srce, je centar susretanja dve spirale, od kojih

jedna ide od nas ka svetu, a jedna ka nama iz Univerzuma, a

da zaista i ne postoji nikakva razlika jer smo mi i Univerzum u

smislu Svesnosti, Boga, Apsoluta, jedno.

Onoliko koliko dajemo svetu od sebe, toliko

dobijamo od Univerzuma jer mi i svet jesmo Univerzum.

Onoliko koliko smo okrenuti prema drugima i svetu, onoliko

više Univerzum će nam dati više mogućnosti za ispoljavanje

naše individualnosti i tako do neslućenih granica.

Zlatni presek, kao put našeg osvešćenja i

ozdravljenja, jeste put ka Zlatnom dobu, onom u kojem ćemo

svi zajedno i svako pojedinačno živeti svoje istine ispoljavajući

171

svoje aspekte univerzalnog postojanja na Zemlji. Zlatni presek

jeste Božanska proporcija i kao takvu srećemo je svuda u

prirodi, kao savršenu proporciju. Šta može biti važnije Bogu

od razvoja individualne Svesti koja je manifesovana u ciljem

samospoznaje u ličnosti čije telo predstavlja samo odelo za

Beskonačnu svesnost u koju se individualna svesnost utapa.

Boga možemo da spoznamo jedino kroz osvešćeni Um i kroz

telo čoveka koji jeste najsavršenija Božanska kreacija na

zemlji, jeste Bog sam na zemlji.

Svuda u prirodi pronalazimo izraze božanskih

proporcija, kao jedinstveni kod, a Fibonačijevi brojevi i

misteriozni Phi su utkani u samo tkivo stvaranja od morskih

školjki, do galaksija. Listovi na grani rastu na međusobnim

udaljenostima koje odgovaraju Fibonačijevom nizu, cvetovi

najčešće imaju 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 ili 89 latica, cvetići,

smešteni u glavi suncokreta, razmešteni su u dva niza spirala:

jedne u pravcu kretanja kazaljki na satu i druge u suprotnom,

u pčelinjoj zajednici, košnici, uvek je manji broj mužjaka pčela

nego ženki pčela. Kada bi podelili broj ženki sa brojem

mužjaka pčela, uvek bi dobili broj phi. Ako izmerimo visinu

čoveka od vrha glave do poda, zatim to podelimo sa dužinom

od pupka do poda, dobijamo broj phi. Phi je u proporcijama

lica, ritmu otkucaja srca, strukturi DNA. Nautilus u svojoj

konstrukciji ima spirale. Kada bismo izračunali odnos svakog

spiralnog odnosa prema sledećem dobili bismo broj phi.

Pošto je Bog u svaku svoju kreaciju, utisnuo svoj

jedinstveni kod stvaranja, onda je za očekivati da taj isti kod

172

opisuje i put razvoja čoveka i njegove duše, put ispoljavanja

Boga-Univerzuma-Besnonačne Svesnosti u čoveku, i čoveka

kao individualne svesnosti u Bogu–Univerzumu-Beskonačnoj

svesnosti.

Put Zlatnog preseka je put čoveka ka Zlatnom dobu,

put rađanja svečovaka kao Boga, put dve spirale, koje nikada

nisu ni postojale jer su proizvod dualnosti Uma pošto je sve

samo jedno Sopstvo koje isijava kroz naše duhovno srce i

izražavaju najvišu istinu u Univerzumu –

Čovek je Bog, a Bog je Čovek, nerođen i večan!

173

O autoru: Jelena Vukašinović je završila Pravni fakultet u Beogradu i sada je na doktorskim studijama. Preko petnaest godina bavi se različitim teorijama Uspeha i njihovom primenom. Ima više sertifikata iz različitih modela postizanja izuzetnih rezultata u različitim područjima, a koji su izgrađeni u okviru Integralne meditativne tehnike, Silva metoda, NLP-a i life coachinga. Rođena u Loznici, u znaku Blizanaca, sa ASc. na 29 stepenu Strelca, Jelena je od rane mladosti tragala za istinama. Na tom putu išla je različitim pravcima pa je tako ona danas trener Integralne Meditativne Tehnika (IMT), učitelj Reikija sa najvišim stepenom i trener Spiritualnih tehnologija. Jelena je autor sedam „Knjiga promena“, zbirke pesama „Dodir Božanske Iskre“ i autor programa „Kurs promena“ koji u teorijskom smislu predstavlja spoj duhovnih znanja i prakse savremenih životnih trenera, dok se praktičan rad oslanja na Integralnu Meditativnu Tehniku Zorana i Milice Gruičić. Problemi u određenim oblastima života, međuljudski odnosi, posao, obrazovanje, ljubav, finansije su pokazatelji pogrešnog sistema verovanja i nedostatka životne energije koji se mogu promeniti pomoću proverenih metoda i tehnika koji se izučavaju na „Kursu promena“, a koji su na jedan posredan način dati u „Knjigama promena”. Jelena ima sina Mihaila. Živi i radi u Beogradu.

Zapitajte se šta bi poželeli ukoliko bi dobili čarobni štapić i imali mogućnost da stvorite život kakav želite. Upravo to jesu KNJIGE PROMENA, čudesne knjige koje će vam pomoći da dođete do života kakav želite.Knjige promena su moćne, kreativne i isceljujuće knjige u kojima nas glavna junakinja, u formi romansirane priče vodi kroz veliki broj tehnika, strategija i programa koje nas mogu dovesti do toga: Da otkrijemo svoju pravu ličnost i da dođemo do odgovora na pitanje KO SMO? Da otkrijemo svoju životnu svrhu i svoj životni pravac. Da pronađemo u sebi snagu i probudimo svoju kreativnost. Da prevaziđemo osećanje aksiozniosti, panike i depresije. Da razvijemo samopouzdanje i verovanje u sopstvene potencijale. Da prevaziđemo tugu, žalost ili gubitke. Da kreiramo ciljeve koji će nas učiniti srećnim. Da volimo i budemo voljeni.Emotivne, ubedljive i preobražujuće KNJIGE PROMENA imaju moć da pokrenu promene u nama, ukoliko donesemo odluku da želimo da krenemo u potragu za sobom, u tu uzbudljivu avanturu koja donosi najveću od svih nagrada – sopstveni život!KNJIGE PROMENA sadrže putokaze za prevazilaženje mentalnih, emocionalnih, fizičkih i duhovnih ograničenja i na taj način predstavljaju dragocen poklon svakome ko želi da upozna nove dimenzije stvarnosti i istinu da smo savršeni takvi kakvi jesmo i da samo svojom odlukom, voljom i mislima možemo da promenimo sopstveni život.Energija kojom vibriraju KNJIGE PROMENA ima za cilj da pokrene pozitivne promene kod čitaoca, a simbolika slika koje su date na pojedinim stranama tu energiju povezuju sa jezikom nesvesnog na koji način proces promena počinje da se dešava na nesvesnom nivou. Dizajnirana je tako da zajedno sa simbolima i muzikom pokrene čitaoca da ne bude samo svedok događaja već i aktivni učesnik.KNJIGE PROMENA, svaka na svoj način, pojedinačno ili zajedno mogu da budu dragocene svima onima koji su krenuli putem otkrivanja svog istinskog identiteta. Energija, Sinhroniciteti, Ciljevi, Afrimacije, Reiki, Čakre, Regresija, Silva, Kristali, Životno programiranje, Maditacija, Šamanizam, Karma, Srodne duše, Integracija polariteta, Molitva, Ljubav, Zahvalnost, Blizanački plamenovi, Promene 2012. godine, su samo neke od stanica na putovanju Ljiljane, devojke koja je krenula u potragu za izgubljenom uspavanom lepoticom.