МОСТ број 1

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТАУНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 1 - БРОЈ 1Бања Лука, јун, 2013. године

ISSN 2303-467X (Print)ISSN 2303-4688 (Online)

5 Инфо

23 Интервју

29 Тема броја

35 Теорија и пракса

55 Грађевинарство у свијету

69 Међународна сарадња

83 Представљамо

91 Знање плус

Садржај

Издавач:IACES LC Бањa Лука

и Савез студената АГФ-а Бања Лука

Главни и одговорни уредник:Ана Ковић

Уредници:

Боривој ЈовицаОбрадовић Калајџић

Сарадници:Миленко Станковић, Александар Борковић, Свјетлана Влашки,

Божана Баћић, Милка Попратин, Тамара Учур, Наташа Вујовић,

Марија Лукач, Љубиша Прерадовић, Гордана Броћета, Драгана Доцић, Младен Амовић, Биљана Суботић, Слободан Ђурђевић, Саша Татар, Огњен Мијатовић, Јелена Крчо,

Немања Бањац, Дубравко Алексић, Огњен Јокић, Гордана Јаковљевић, Дарко Тодоровић, Малина Чворо, Саша Чворо, Саша Бркић, Љиљана Дувњак, Миле Мићић, Љиљана Сукур, Новица Лакетић, Ивана Вуковић, Горана Тодорић, Адмир Исламчевић, Јелена Станојевић,

Славко Васиљевић, Горица Гороњић, Невена Марјановић, Жаклина Буторац, Мануел Десанчић

Графички дизајн: Medici.com, Бања Лука

Дизајн корица:Огњен Јокић

Штампа:Vilux, Бања Лука

Тираж: 100

Адреса редакције:Степе Степановића 77/3

тел: 065/822 446; web: www.ssagf.org

www.iacesbl.orgmejl: [email protected]@gmail.com

Ријеч уредника

Пред вама је први број часописа студената Архитектонско – грађе-винско – геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци, који је

покренут с циљем да студентима нашег факултета буде омогућено да искажу своје способности, не само оне које су у директној вези са студијем, већ и оне које се односе на умјетност, спорт и друге об-ласти у којима поједини од нас проналазе инспирацију и постижу запажене резултате. Наравно, странице нашег часописа биће дос-тупне и професорима и асистентима јер сви заједно представљамо наш факултет.

Часопис носи симболичан назив „Мост“. Овај појам не означава само импресивну грађевину, већ и човјеково стремљење да превла-дава препреке и повезује неповезано, на чему се и заснива основ-на идеја о покретању овог часописа, којој је прилагођена и његова концепција.

Највише простора дато је рубрици „Теорија и пракса“, која је на-мијењена радовима наших колега, професора и асистената, а њена основна функција је да презентује стручни и научни потенцијал на-шег факултета, те да стимулише остале да раде још више и још боље. Посебна рубрика је посвећена и међународној сарадњи, којом се даје простор нашим колегама да у форми есеја, путописа или на други начин презентују своја искуства и импресије из земаља у који-ма су боравили ради стручног и практичног усавршавања.

Редовне рубрике биће и „Интервју“, „Инфо“, „Грађевинараство у свијету“, а у сваком броју часописа биће обрађена и посебна тема, која има специфичан значај за наш факултет.

Вјерујемо да ће вам посебно интересантнa бити рубрика „Знање плус“ у оквиру које ће бити објављивани текстови који би требало да допринесу нашем општем образовању. Примјера ради, ту ће бити подсјећање на правопис српског језика, рјечник појмова који се нај-чешће користе у нашој струци, упутства за писање пословног допи-са, мотивационог писма, CV-а итд. Слично интересовање, вјерујемо, имаћeте и за рубрику „Представљамо“ у којој ће бити говорено о нашим колегама, професорима, асистентима, који у својим биогра-фијама имају нешто о чему недовољно знамо, а вриједно је пажње.

Изнад свега, часопис „Мост“ ће нам омогућити да иза себе оста-вимо траг, да нас буде на нашем факултету и када престанемо бити студенти. Вјерујемо да ће генерације иза нас, у овоме што ми радимо данас, пронаћи довољно инспирације да наставе ову идеју и да је даље развијају. У том смислу надамо се да ће „Мост“ постати и мост између генерација и нашег факултета.

На крају, желимо да захвалимо свима који су нас подржали у овом подухвату, а прије свих декану нашег факултета проф. др Ми-ленку Станковићу, професорима Малини и Саши Чворо, проф. др Љубиши Прерадовићу, асистентима Александру Борковићу, Дубра-вку Алексићу, Гордани Броћети, Драгану Зрнићу, Дарку Тодоровићу, као и осталом наставном особљу које је подржало ову иницијативу, колегама који су својим текстовима квалитетно попунили странице часописа и спонзорима којима се послије овог броја посебно ра-дујемо. Захваљујемо се и свима онима који су имали наклоности и симпатија за нашу идеју и који су нас бодрили кроз читав процес, вјерујући да ће се препознати, без посебног именовања.

Ана Ковић

Инфо

6 „МОСТОВИ-РЕПУБЛИКА СРПСКА 2013“

8 Биће покренуто неколико иницијатива

10 Подстицај стварању енергетски ефикасних грађевина

12 Додатним вјештинама повећати запошљивост

14 Допринос афирмацији Српске

16 Много више од “ијада”

18 Све се може када се хоће

19 Препоручено више времена за припремну наставу

22 Важан импулс развоју АГГФ-а и ИМК-а

НАЈАВА МЕЂУНАРОДНОГ ТАКМИЧЕЊА СТУДЕНАТА ГРАЂЕВИНАРСТВА

„МОСТОВИ-РЕПУБЛИКА СРПСКА 2013“

Пише:Свјетлана Влашки

Међународно удружење студената грађевинарства

IACES - Локални комитет Бања Лука и Савез студената Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци, уз подршку спонзора, организоваће међународно такмичење у пројектовању и изградњи челичних мостова под називом „Мостови- Република Српска 2013“. Такмичење ће бити одржано у граду на Врбасу- Бањој Луци, на локалитету студентског кампуса, у септембру 2013. године.

Право учешћа на такмичењу имаће студенти треће или четврте године првог циклуса студијског програма грађевинарствo из Републике Српске и других земаља.

У току такмичења, тимови студената ће рјешавати конкретне проблеме који прате реализацију грађевинског пројекта у оквиру прописаних стандарда стабилности, употребљивости и безбједности грађевинског објекта, у конкретном случају моста.

Такмичарски задатак подразумијева изградњу моста који премошћава одређену ријеку, ради потреба локалног становништва. Захтјева се употреба челика као главног материјала за изградњу, због његове високе чврстоће и лакоће израде елемената. Уз ово, очекује се и да вертикални угиб моста буде у одређеним границама. Будући да постоје препреке које се налазе око ријеке, стубови моста се морају налазити на чврстом тлу. Додатни, помоћни стубови се могу користити током изградње као помоћни подупирачи. Изградња се завршава уклањањем привремене скеле. Сваки мост биће изложен истим

условима тла и оптерећења. Правилником за такмичење

предвиђено је да оцјењивање такмичарских радова обухвати пет категорија: дизајн и оргиналност идејног рјешења; практичну способност такмичара и вријеме изградње објекта; величину угиба; укупну тежину моста и усклађеност у организацији грађевинског мјеста.

Поред такмичарског карактера, овај догађај има и сврху размјене искустава наших студената са студентима из других земаља као и забавни карактер, који је неизоставан дио окупљања младих људи.

Осврћући се кроз вријеме и простор, могу да кажем да овакав догађај није свакида-шња појава о чему свједочи податак да је сличан догађај до сада организован четири пута, по једном у Турској, Великој Британији, САД-у и Канади . Међу ријетким студентима грађевинарства у свијету, који су се охрабрили на овакав подух-ват, од септембра би требало да буду и студенти АГГФ-а Бања Лука.

Челична конструкција моста такмичара са „Missouri University of Science and Technology“ одржаног у Америци

Са сличног такмичења у Монтреалу, Канада

Студијска посјета Израелу

Биће покренуто неколико иницијатива

Пише:Боривој Обрадовић

Од 4. до 11. јуна ове године делегација студената и про-

фесора АГГФ-а посјетиће Израел. У оквиру посјете, између осталог планиран је сусрет с деканом, професорима и студентима Техничког факултета у Хаифи, те с инжењерима националне компа-није за воде „Мекорот“.

Технички факултет у Хаифи рангиран је међу десет најбољих

техничких факултета у свијету, а оно по чему је изузетан јесте научно-истраживачки рад који је базиран на начелу да буде образован инжењерски ка-дар који ће моћи да одговори свим изазовима без помоћи из иностранства. Посјета овом факултету биће искоришћена за покретање иницијативе да буде успостављена сарадња с нашим

факултетом. Такође, планирано је да израелским студентима на одсјеку грађевинарства буде предложено оснивање локал-ног комитета IACES-a, што би допринијело бољој комуника-цији и сарадњи студената двају факултета.

Национална компанија за воде „Мекорот“, такође је водећа у свијету, нарочито у вези с пројектима наводњавања и примјеном метода десалинације морске воде. У овој компанији,

која је заслужна за то што је пустиња претворена у оазу, планирано је да буде иницирана сарадња с нашим факултетом, нарочито на плану практичне обуке наших студената.

Велики допринос организо-вању ове посјете дао је Арие Ливне, савјетник предсједни-ка Републике Српске и шеф Представништва РС у Израелу. У препоруци, коју је насловио

потенцијалним спонзорима сту-дијске посјете, господин Ливне је између осталог навео:

„Студенти Архитектонско-грађевинског факултета Бања Лука презентовали су ми идеју о студијској посјети Израелу. Моти-висан њиховом причом, пажљи-во сам прочитао пројектни документ у коме сам препознао жељу студената да науче више од онога што им нуди редовна настава, што заслужује похвалу. Њихова амбиција није мала јер желе да уче од најбољих попут свјетски познате компаније „Ме-корот“ и престижног факултета у Хаифи.

У пројекту не мањка жеља да се посјете културне и исто-ријске знаменитости Израела, али је акценат студијске посје-те на израелским искуствима у вези с водоснабдјевањем, побољшањем квалитета воде, регулацијом водотока, дакле свему ономе што је важно и за Републику Српску. Земља која има овакве студенте има чему да се нада“.

Пустиња претворена у оазу

Технички институт у Хаифи

Студентски центар Универзитета у Хаифи

Студентски конкурс обнове дјечјег вртића у Витезу

Подстицај стварању енергетски ефикасних грађевина

Пише: Марија Лукач, асс Дарко Тодоровић

У децембру прошле године завршена је реализација пројекта Делтер којег је финан-сирала Европска унија. Пројекат је подразумијевао подршку испуњењу захтјева Споразума Енергетске заједнице са фоку-сом на енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. У оквиру овог пројекта био је расписан конкурс за студенте архитектонско-грађевинских фа-култета у Бањој Луци и Сараје-ву, чија је тема била санација

објекта дјечјег вртића у Витезу, како у грађевинском, тако и у енергетском смислу.

Студентски конкурс за редизајн и обнову Дјечијег вртића у Витезу подржан од стране АГГФ-a и Делтера (Support to BiH to meet the requirements of the Energy

Community Treaty with spe-cial focus on EE and RES) није био само конкурс за идејно рјешење већ и важан подстицај и инспирација за студенте архитектуре у ставарању енергетски ефикасних грађевина и обновљивих извора. У складу с тим пројекат је финансиран од стане ЕУ са циљем да подржи БиХ у буђењу свијести јавности о енергетској ефикасности. Европско законодавство о енергетској ефикасности и рационалној потрошњи енергије

Учесници конкурса са евалуацијом радова:I награда – тим PANNSAАутори: Сања Глишић и

Бојан ПејичићII награда – тим 3A2S12

Аутори: Соња Егић и Сања Гламочак

III награда – тим SSTEK9Аутори: Небојша Убипарип

и Благоја НедимовићIV награда – тим 024607

Аутори: Сандра Самарџић и Милка Слијепчевић

V награда – тим 211911Аутори: Данијела Видовић

и Наташа Злокапа

Структура у виду надстрешнице као концепт -

трећа награда

Фасада и окружење као једна цјелина - пета награда

посебно испитује јавне зграде, па се због тога Дјечији вртић у Витезу показао као најбољи примјер јер као полазна тачка образовања треба да представ ља прекретницу у начину размишљања од ране младости, а и самих будућих архитеката.

Учесници конкурса су били обавезни да представе архитектонски концепт

адаптације и реновирања Дјечијег вртића у Витезу, а неки од критеријума за оцјењивање били су рационалност заједно са одрживошћу, уштеда енергије уз одговарајући дизајн, те стварање здраве и еколошки одговорне радне средине.

Подржани од стране Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањој Луци, као и Савеза архитеката Сарајева, студенти су добили прилику да раде на практичном примјеру, прикупљању нових искустава и знања из области енергетске ефикасности у архитектури.

Према ријечима Менсура Демира, координатора овог конкурса, сваки од изложених студентских радова имао је уникатан приступ проблему, а првонаграђени је задовољио све критеријуме дефинисане конкурсом, нарочито у погледу рационалности.

Координатор DELTER конкурса:

Менсур Демир,дипл. инж. арх.

Стручни консултанти:Проф. др Миленко

Станковић, дипл. инж. арх. Проф. др Љубиша

Прерадовић,дипл. инж. ел.

Доц. др Биљана Антуновић, дипл. физ.

Мр Саша Б. Чворо,дипл. инж. арх.Дарија Гајић,

дипл. инж. арх.Дарко Тодоровић,

дипл. инж. арх.

Вањско игралиште-прва награда

Форум вршњачких каријерних савјетника

Додатним вјештинама повећати запошљивост

Пише: Јовица Калајџић

Форум вршњачких каријерних савјетника

је пројекат Центра за развој каријере – ЦЕРК, који је одржан у новембру и децембру 2012. године, а настављен у 2013. години. На форуму су учествовали и студенти Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, представници одсјека Грађевина и Геодезија, Савеза студената АГГФ-а и IACES-а. Наиме, ријеч је о пројекту који има за циљ повећање запо-шљивости младих, у првом реду будућих високообразованих младих, кроз повећање њихо-ве конкурентности на тржишту рада. Са два јавна универзитета у Републици Српској као и с приватних универзитета и фа-култета изабрани су представни-ци студената који су након обуке постали цертификовани вр-шњачки каријерни савјетници.

Они имају задатак да врше обу-ке из кавлитативне припреме за тржиште рада, те континуирано дистрибуисање информација на свом факултету и у оквиру своје локалне заједнице. Тај дио до сада није постојао у Репу-блици Српској и представља иновативан начин повећања запошљивости младих на овом простору. Пројекат ће резултирати у првом реду повећаном информисаношћу студената током студија о стању и потребама на тржишту рада и њиховим вишим укључивањем у различите програме и пројекте

неформалног и допунског образовања, а крајњи резултат би требало да буде креирање мини каријерних центара на факултетима, односно универзитетима са којих буду долазили вршњачки каријерни савјетници.

Корисни линкови:www.cerk.infowww.posao.bawww.agencijaspektar.comwww.zzrs.orgwww.aisec.ba www.iaeste.ba

Потписивање декларације о сарадњи између ЦЕРК-а и IACES-a ЛК Бања Лука

Пројекат има за сврху да представници студената са различитих универзитета, односно факултета постану цертификовани вршњачки каријерни савјетници који ће кроз свој рад утицати на сопствено повећање запошљивости и побољшање својих генеричких способности, али и да кроз преношење тог знања и информација утичу и на

запошљивост других колега са својих факултета. Ти млади људи обуком ће стећи нова знања и вјештине које ће их учинити компетентнијим на тржишту рада, а која ће даље преносити на студенте са својих факултета. Сваки вршњачки каријерни савјетник кроз низ радионица обучиће по 100 студената како да напишу CV, мотивационо и попратно писмо, те како да се понашају на интервјуу са посло-давцем. На тај начин на сваком факултету биће формирани импровизовани каријерни цен-три, јер поред наведених обука, сваки каријерни савјетник ће од ЦЕРК тима редовно добијати информације о новим конкур-сима за стипендије, праксе и курсеве које ће даље пласи-рати на свој матични факултет. Студенти Архитектонско-грађе-винско-геодетског факултета наведене информације могу пронаћи на означеним оглас-ним таблама које су поставље-не на обе локације факултета. Овом приликом потписана је декларација о сарадњи између ЦЕРК-а и још четири студентска удружења, међу којима је и бањалучки IACES.

Додјела цертификата по завршетку форума

Учесници форума

Активности IACES-a

Допринос афирмацији Српске

Разговарала:Биљана Суботић

Бањалучки локални комитет IACES-a, који је основан прије

мање од пет година, на осно-ву реализованих активности у прошлој години доспио је међу најактивније од укупно шездесет локалних комитета ове међуна-родне организације. Присјетимо се неких од прошлогодишњих активности.

У мају је организован међу-народни конгрес студената грађевинарства, који је под мо-

том „Градимо зелено“ био пос-већен енергетској ефикасности у савременом градитељству. У оквиру седмодневне манифес-тације, којој су присуствовали и студенти из Србије, Хрватске, Турске, Аустрије, Шпаније и неких других земаља, упри-личено је неколико стручних предавања, те посјете ХЕ Бочац,

Маховљанској петљи, Приједо-ру, Мраковици и незаборавни рафтинг у кањону Врбаса.

У јесен исте године, IACES је организовао сусрет студената грађевинарства у Шипову, који је, поред посјете бројним при-родним љепотама, искоришћен и за организовање радионица о писању мотивационог пис-ма, CV-a и писању пројектног документа за што су учесници добили цертификате.

Незаборавна је била и посје-та Вишеграду у оквиру које су студенти посјетили ХЕ на Дрини, Андрићград, објекте везане уз нобеловца Иву Андрића, мана-стир Добрун и на крају Мокру Гору.

Сам крај године обиљежила је студијска посјета Техничком факултету у Грацу гдје смо се,

Приједор: студент из Истанбула у разговору с новинарима

Чланови IACES-a у посјети ХЕ Бочац

у пратњи особља факултета, упознали са њиховим начином рада и студијским програмом који се по много чему разликује од нашег.

Предсједник Локалног комитета IACES-a Ана Ковић каже да су све ове активности чланови IACES-a реализовали готово сами, од идеје, преко обезбјеђења новца, до саме реализације.

„Вјерујем да су ове актив-ности допринијеле томе да

нагло порасте интересовање за чланство у IACES-у јер нас сада има око стотину, а раније је било

свега неколико чланова“, каже Ана.

Према плану активности IACES-a за ову годину, биће ре-ализовано још неколико важних пројеката. Поред студијске посјете Израелу, за септембар је планирано међународно такмичење студената у градњи мостова, које ће IACES реализо-вати заједно са Савезом студе-ната АГФ-а.

С овим активностима, каже предсједник IACES-a, ми смо знатно допринијели угледу нашег факултета и не само то. Лијепе слике и позитивне ин-формације о Републици Срп-ској путем друштвених мрежа доспјеле су у разне дијелове свијета, а студенти из дру-гих земаља су се ослободили неких негативних предрасуда и одавде су отишли с позитивним ставовима о нашем високо-шлоском образовању и о нама као људима, истиче Ана Ковић и додаје да је међу циљевима свих реализованих и планира-них пројеката увијек заступљен допринос афирмацији Републи-ке Српске у свијету.

Учесници завршне манифестације

Међународног конгреса студената грађевинарства у

Бањој Луци

План рада ССАГФ-а

Много више од “ијада”

Разговарао:Новица Лакетић

Савез студената АГФ-а је у 2013. годину ушао с амби-

циозним планом рада, који се знатно разликује од ранијих. Наиме, поред грађевинијада и архитектуријада, које су претход-них година биле главне актив-ности наше студентске организа-ције, овогодишњим програмом обухваћени су и неки иноватив-ни садржаји и врло комплексни пројекти.

У сарадњи с Међунардоним удружењем студената грађеви-нарства IACES, Савез студената нашег факултета требало би да у овој години организује међу-народно такмичење студената у дизајну и конструкцији мостова. Према ријечима Боривоја Обра-довића, предсједника ССАГФ-а, овакво такмичење до сада су организовали једино студенти у Турској, Великој Британији, САД-у и Канади.

“Међу студентима грађевин-ских факултета из других земаља влада велико интересовање за ово такмичење, што значи да можемо очекивати долазак ве-ликог броја екипа”, каже Обра-довић и додаје да је за реали-

зацију овог захтјевног пројекта веома драгоцјена помоћ про-фесора и асистената са нашег факултета, која неће изостати, али да ће главнину пројекта ипак носити студенти. Према ријечима Обрадовића, наши студенти ће установити правила такмичења којима ће бити раз-рађени сви детаљи, они ће бити носиоци организације, биће ангажовани на проналажењу донатора који ће финансирати трошкове такмичења, а на крају ће и учествовати у такмичењу.

Обрадовић је рекао да су са IACES-ом планирана још два заједничка пројекта, покретање студентског часописа “Мост” и студијска посјета Израелу. Он каже да идеја не недостаје, али да је за реализацију већине њих потребан новац до кога се тешко долази и гдје оде највише труда и енергије. „Ипак, на крају успије-мо, иако не у обиму који смо планирали, и то искључиво зато што имамо добре и оригиналне идеје које оне од којих тражимо помоћ не остављају равнодуш-нима иако је свугдје беспарица“, закључује Обрадовић.

Новост у активности нашег савеза је и планирана расправа о правима и обавезама студе-ната, што би требало да постане редовна пракса.

“Планирали смо да на свим годинама и студијским програ-мима организујемо презентацију студентских права и обавеза, те да на основу приједлога и сугестија које буду дали студен-ти, урадимо оперативни план активности, који ћемо доставити

Научно наставном вијећу како бисмо га заједно реализовали”, појашњава Обрадовић.

Овогодишњим планом рада ССАГФ-а нису изостављена ни студентска дружења, с тим да је интересантно рећи да је нагла-шена потреба организовања заједничких дружења с профе-сорима и асистентима.

“Све што смо планирали да урадимо је усмјерено ка поди-зању угледа нашег факултета. Желимо да будемо међу нај-бољима, а то можемо да постиг-немо само ако смо сви један тим, и професори и студенти”, истиче Обрадовић.

Он каже да је с циљем по-дизања угледа нашег факултета планирано да буде интензиви-рана сарадња с другим факулте-тима у региону, а и шире. На том плану, како каже предсједник СС нашег факултета, већ су учиње-ни први кораци а као примјер наводи грађевински факултет из Сплита с којим је успостављена сарадња најављујући да би исто требало очекивати и с грађе-винским факултетима у Нишу, Новом Саду и Мостару.

Предсједник ССАГФ-а истиче и важност успостављене са-радње с ресором водопривреде у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства, који су обећали помоћ при про-налажењу фирми у којима би студенти нашег факултета могли да обаве праксу.

“Инжењери који раде у Ми-нистарству су показали спрем-ност да нам помогну, много више него што смо очекивали”, каже Обрадовић и додаје да је то њихова реакција на наше иницијативе и пројекте које су оцијенили с највишом оцјеном.

Обрадовић је на крају рекао да је све више студената који желе да се укључе у активности Савеза, што је охрабрујуће.

“Наравно, има и оних који су незадовољни, али то не мора обавезно да значи ништа нега-тивно, просто неки од нас имају другачије погледе и ставове “, закључује Обрадовић и додаје да ће се Савез залагати за то да своју активност учини што раз-новрснијом, како би што већи број студената пронашли мотив да се укључе у рад Савеза.

Уређење канцеларије ССАГФ-а и IACES-a

Све се може када се хоће

Пише: Ана Ковић

Амбициозни планови рада Савеза студената АГФ-а и

нашег локалног комитета IACES-a, никако се нису уклапали у изглед канцеларије у којој би требало организовати реали-зацију планираних активности. Узани простор на трећем спрату зграде Правног факултета, више је подсјећао на ходник него на канцеларију и свака мисао о довођењу у ред тог простора дјеловала је безнадежно, пого-тово када на располагању имате само тристо марака. Али, нека архитеката и волонтера!

Наш колега Далибор Стојнић урадио је идејно рјешење о коме остали чланови тима нису говорили лоше само из пуке уч-тивости. Наиме, према његовом приједлогу један зид је требало обојити у црно, а наспрамни црвеном бојом. Испоставило се на крају да струку ипак треба поштовати, јер је та комбинација боја простору дала сасвим други облик, а оно што је невјерне

Томе највише изненадило је свјетлост која сада доминира простором, док је раније само изазивала асоцијацију на нео-прана прозорска стакла.

Далибор је обавио и све мо-лерске радове, док је за идејно рјешење и постављање слова којима је на црно обојеном зиду исписан назив студентских орга-низација и њихов лого, заслу-жан Огњен Јокић. У свему су им помагали Александар Гранолић и Боривој Обрадовић.

А гдје су цуре у овој причи? Оне су, док су трајали молер-ско-фарбарски радови, поста-вљање полице и слова ћаскале уз кафу у неком од бањалучких кафића. Када је тај дио посла био завршен, Ана Ковић, Ма-рија Ребрача, Николина Лукић, Свјетлана Влашки и Драгана Илић, дохватиле су се крпа, воде и детерџента и свему дале завршни сјај.

Све се може када се хоће, показо је примјер уређења наше канцеларије. Е сад, да ли наш примјер подјеле посла на мушке и женске одговара савременом поимању равноп-равности полова, тешко је рећи, али нама то није сметало да на крају заједно подијелимо радост успјешно завршеног посла.

Одлуком Наставно-научног вијећа Архитектонско-

грађевинско-геодетског фа-култета почетком ове године је именован пројектни тим у саставу: Проф. др Љубиша Пре-радовић, руководилац, те проф. мр Маја Додиг, проф. др Ми-лован Винчић, доц. др Биљана Антуновић, др Сандра Косић-Јеремић и Драгољуб Боројевић, диа, чланови пројектног тима.

Задатак пројектног тима био је да анализира резултате кандидата на квалификационом испиту који је одржан прошле године и то из свих предмета који се полажу током квали-фикационог испита на сва три студијска програма, успјех по-стигнут током средње школе и током квалификационог испита, уз приказ значаја присуство-вања припремној настави.

Циљ ове анализе било је сагледавање значаја припрем-не наставе из појединих пред-мета при упису кандидата на сва три студијска програма на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету (АГГФ) у Бањалуци и успјеха и врсте средње школе коју су канди-дати завршили.

Анализа је рађена ко-ришћењем сљедећих мате-ријала и метода: Статистичка обрада резултата урађена је примјеном програма SPSS

(Statistical Product and Service Solutions), верзија 20; коришће-на је дескриптивна статистика и непараметарски тестови: Mann-Whitney U тест, Kruskal Wallis-oв тест и c2 тест независности.

Током првог испитног тер-мина у 2012. години, укупно је пријављено 229 кандидата (100 на геодетском, 81 на архи-тектонском и 48 кандидата на студијском програму Грађеви-нарство).

Пријемни испит је задо-вољило 113 кандидата (40 на геодетском, 43 на архитектон-ском и 30 кандидата на сту-дијском програму Грађевинар-ство), од којих је 110 уписано (по 40 на студијске програме Архитектура и Геодезија и 30 кандидата на Грађевинарство).

За заинтересоване кандида-те организована је припремна настава из предмета који се

полажу током квалификационог испита. За кандидате који су уписивали студијски програм Архитектура омогућена је при-премна настава из сљедећих предмета: математика, слобод-но цртање и нацртна геомет-рија и перспектива. За канди-дате који су уписивали студијски програм Грађевинарство омогућена је припремна наста-ва из математике и физике, а за кандидате који су уписивали студијски програм Геодезија омогућена је припремна наста-ва из математике.

Утицај средњошколског образовања и припремне наставе на успјех кандидата при полагању квалификационог испита на АГГФ-у

Препоручено више времена за припремну наставу

Пише:Проф. др Љубиша Прерадовић

Резултати анализе су пока-зали сљедеће:

- Укупно је већа заступље-ност кандидата мушког пола (128 или 55.9%). Припаднице женског пола су се у већем броју опредијелиле да кон-куришу на студијски програм Архитектура (46 или 56.8% свих кандидата који су конкурисали на Архитектуру). На студијским програмима Грађевинарство и Геодезија већи је број канди-дата мушког пола (грађевински – 32 или 66.7%, а геодетски – 61 или 61%).

- Гимназију је завршило 75 кандидата, грађевинску школу 87 кандидата (26 или 29.9% се пријавило за студијски програм Архитектура, 24 или 27.6% за студијски програм Грађевина и 37 или 42.5% за студијски програм Геодезија). Остале техничке школе је завршило 25 кандидата (девет или 36.0% се пријавило за Архитектуру, чети-ри или 16.0% за Грађевину и 12

или 48.0% за Геодезију). Остале школе су завршила 42 кандида-та (17 или 40.5% се пријавило за Архитектуру, 10 или 23.8% за Грађевину и 15 или 35.7% за студијски програм Геодезија).

Највећи број кандидата је завршио средњу школу у Бањалуци (119 или 52.2%), па у Приједору (17 или 7.5%), Добоју (девет или 3.9%), Градишци (осам или 3.5%), те Прњавору, Требињу, Мркоњић Граду и Теслићу (по шест кандидата или 2.6%) итд.

- Најбољи успјех у средњој школи (42.128) постигли су кан-дидати који су завршили “Оста-ле школе”, слиједе кандидати са завршеном гимназијом (41.428), па кандидати са завршеним осталим техничким школама (39.453) и грађевинском шко-лом (38.391).

- Највише освојених бодова током полагања квалификацио-ног испита постигли су кандида-ти који су завршили гимназију

Табела 1. Успјех кандидата у средњој школи и постигнути резултати током квалификационог испита у завис-ности од положеног квалификационог испита

Школа (група) Варијабла U z p r

Гимназија (72) /Положен квалификациони испит/

Успјех у средњој школи 415.5 -1.487 0.137 0.175

Квалификациони испит – бодови 19.5 -6.396 0.000** 0.754

Грађевинска школа (87) /Положен квалификациони испит/

Успјех у средњој школи 451.0 -4.203 0.000** 0.451


Остале техничке школе (25) /Положен квалификациони испит/



Остале школе (45) /Положен квалификациони испит/



** Високо статистички значајна разлика

(22.154), слиједе кандидати са завршеном грађевинском школом (16.694), па кандидати са завршеним осталим школама (14.676) и осталим техничким школама (11.724). У табели 1 приказан је успјех кандидата у средњој школи и постигнути резултати током квалифика-ционог испита у зависности од положеног квалификационог испита.

На основу резултата ана-лизе закључено је сљедеће:

- Већина ученика из разли-читих средњих школа који су били полазници припремне наставе за студијски програм Архитектура, изјавила је да им је то први сусрет са мето-дом графичког рада, те да је из предмета ликовна култура у њиховим средњим школа-ма појачан рад на теоријском плану из области историје умјетности и теорије умјетнос-ти и визуелних комуникација. С обзиром на напредак током припремне наставе, кандидата који су имали развијене спе-цифичне способности за брзо стицање вјештина и савлада-вање технике, неопходно је истаћи значај комбиноване наставе у средњим школама, повезивања теоријског плана са практичним радом, због вишеструког значаја у развоју ликовне дјелатности и интелек-туалне зрелости адолесцената.

Способност да се представи простор у три димензије или да

се простор и облици у прос-тору прикажу кроз пројекције посједује већина кандидата, с тим што је та способност код неких кандидата израженија, а код неких мање изражена. То-ком припремне наставе канди-дати пролазе кроз све могуће начине приказивања и проји-цирања простора и облика, што им омогућава да способност да простор и облике у простору виде у три димензије дође до изражаја.

- Добијени резултати могу указати на недостатке у настави математике и физике у средњим школама, те послужити као смјернице за побољшање нас-тавног процеса.

Кандидати који су похађали припремну наставу из мате-матике били су успјешнији у рјешавању задатака и постигли су бољи успјех на квалифика-ционом испиту. Такође, учени-ци гимназија су показали бољи успјех у рјешавању задатака у тесту од ученика осталих школа. Они су имали и највише потпу-но тачно урађених задатака.

- Најбољи успјех на квали-фикационом испиту из физике показали су кандидати који су завршили гимназију – са чак 80% и грађевинску школу – са 58.33% уписаних кандидата.

- Неопходно је анализирати наставне садржаје из математи-ке који се обрађују у средњим школама и указати на недовољ-но знање из појединих области. Пројектни тим препоручује да се припремна настава изводи током дужег периода, јер би кандидати имали више времена за обраду, усвајање и пона-вљање сваке наставне једини-це, као и за израду домаћих задатака, што би позитивно утицало и на успјех на квалифи-кационом испиту.

Споразум о научно-стручној и пословно-техничкој сарадњи

Важан импулс развоју АГГФ-а и ИМК-а

Пише:Боривој Обрадовић

Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет

Универзитета у Бањој Луци и Институт за испитивање материјала и конструкција РС, почетком фебруара ове године закључили су споразум о научно-стручној и пословно-техничкој сарадњи. Према закључку Владе РС, закључивање овог споразума је обављено уз подршку надлежних министарстава, Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Министарства просвјете и културе и Министарства науке и технологије.

До овог споразума је дошло на основу сазнања да Факултет и Институт једино сарадњом могу да превазиђу одређене проблеме који успоравају развојне могућности. За АГГФ то је проблем недостатка адекватног простора у коме би студенти и професори могли да обављају научно-истраживачки рад, као и недостатак оптималних услова за интензивнију примјену теоријских спознаја у пракси. За ИМК овај споразум би требало да допринесе

рјешавању проблема недостатка савремене лабораторијске опреме и стручног кадра, што је услов стицању акредитације и добијању овлашћења за спровођење процедура контроле квалитета грађевинских производа.

Научно-стручна и пословно-техничка сарадња између АГГФ-а и ИМК-а подразумијева размјену искустава и достигнућа у науци и струци, техничку и стручну помоћ при кандидовању пројеката, сарадњу и помоћ у

области издавачке дјелатности, заједничку организацију и обаваљање научних истраживања, организовање и учешће на научним скуповима и сл., доступност лабораторија и опреме научним радницима обје установе, сарадњу на међународној размјени, организовање заједничких научних истраживања и обуку кадрова.

Наведени облици сарадње требало би да се одвијају кроз модел заједничке научно-истраживачке институције.

Реализацијом овог спора-зума студентима АГГФ-а биће омогућена квалитетнија прак-тична настава у оквиру лабора-торија на Институту, који ће бити опремљени опремом коју ће Институту уступити АГГФ.

Интервју

24 Задовољан сам активношћу студената

Интервју с деканом АГГФ-а

Задовољан сам активношћу студената

Разговарала:Ана Ковић

У поводу првог броја часописа „Мост“ уприличили смо ин-тервју с деканом нашег факултета проф. др Миленком Станковићем. Разговарали смо о резултатима који су постигнути за седамнаест година постојања АГФ-а, актив-ностима студената и њиховом ак-тивном доприносу унапређењу угледа факултета, могућностима запошљавања и другим актуел-ним темама. Незаобилазна тема била је и изградња нове зграде АГГФ-а, за коју декан каже да је прва школа градитеља која се гради по највишим стандардима у Европи, уважавајући принципе енергетске ефикасности и одржи-вости, који подстичу угодан живот и рад у згради на што природнији начин.

„Мост“Факултет је основан

1996. године. Шта се про-мијенило и гдје смо сада?

М. С. Доста се тога промије-нило од 1996. у позитивном правцу. Почели смо скромно у дијелу зграде ИМК, са једним сту-дијским програмом-грађевина. Да би се један технички факултет, попут нашег профилисао и пози-ционирао у друштву и у образо-ваној заједници влада мишљење да је зa то неопходан временски период од најмање тридесетак година. Тренутно ми смо на пола пута. Наши мјерљиви резултати успјеха су изнад тога, а сагледиви су кроз брзину рјешавања зна-чајних питања, при чему ћу више говорити о периоду након 2006. године од када руководим овом институцијом.

Од оснивања до 31. децем-бра 2012. факултет је похађао 3521 студент, а академске годи-не 2012/13. активно је 1110 сту-дената. По старом наставном програму (петогодишње студије) дипломирало је 706 студента (373 дипломирана инжeњера архитектуре, 329 дипломираних инжeњера грађевинарства и че-тири дипломирана инжeњера ге-одезије). У складу са Болоњским процесом, први циклус студија (31. децембар 2012.) завршило

је 308 студената (229 дипломи-раних инжeњера архитектуре, 53 дипломирана инжeњера грађе-винарства и 26 дипломираних инжeњера геодезије). Шест сту-дената је до краја 2012. године одбранило мастер радове, 15 ма-гистарски рад и 11 докторску ди-сертацију. Посебно сам поносан на резултате образовања дефи-цитарних инжењерских кадрова, који својим знањем доприносе бржем и сигурнијем развоју Ре-публике.

Изузетни су резултати постиг-нути и у образовању сопствених кадровских потенцијала. Млади и амбициозни стручњаци који су се запослили на факултету, сви су у процесу напредовања, ка док-торату. Техничка опремљеност наше институције и лабораторија, сваким даном се подиже на виши ниво. Имамо успјешну међуна-родну сарадњу са неколико ев-ропских институција.

Дио наших дипломаца већ су постали искусни стручњаци у земљи и широм свијета. Завидан број њих наставио је образовање на престижним универзитетима и бави се научно-истраживачким радом. Међунарадна размјена студената и наставника, током сту-дија, све је успјешнија и подржа-на је међусобним споразумима о сарадњи са неколико факултета. Недавно је завршена међуна-родна радионица три европске институције и нашег факултета на тему Урбане регенерације ком-плекса Руди Чајевец. Заједнички научно-истраживачки пројекти (домаћи и међународни) дају видне резултате.

Интеграција нашег факултета са ИМК, омогућује коришћење синергетских ефеката двију ин-ституција и осигурава бржи на-предак. Рационално коришћење кадровских и техничких ресурса, омогућава да се стечена теорет-ска знања ефикасније примјењују у пракси, те стварају услови за успјешно цјеложивотно учење. Настојимо осигурати бржи напре-дак Републике Српске у области градитељства, правећи природан спој теорије и праксе, интеграцију

са другим институцијама. Жели-мо на тај начин да отварамо нова радна мјеста за запошљавање наших кадрова који су завршили студије, а имају амбиције да се баве научно-истраживачким ра-дом. Континуирано унапређује-мо квaлитет наставног процеса и нудимо моделе за успјешан рад у науци и пракси.

„Мост“Још увијек немамо своју

зграду, али би то ускоро могло да буде промијењено. Реците нам нешто о томе,

Веза с Факултетом и након дипломе

Студенте дочекујем са „до-бро дошли”, а испраћам с „до-виђења”. Неизбјежан коментар код дипломирања је, „не забо-равите факултет, будите у вези и напредујте заједно”. Пратимо прогрес свих наших диплома-ца и са већином њих имамо успјешне контакте. Нажалост, нисмо у могућности свима ријешити питање запослења, али активно учествујемо у ства-рању неопходних предуслова. Ових дана изабран је у звање асистента и најуспјешнији ди-пломац од постојања факулте-та, са просјеком студирања 10. Прошле године је наш студент са најбољим просјеком у шк. 2010/11 и добитник Златне плакете Универзитета, уписао двогодишње мастер студије на Техничком Универзитету у Бечу и успјешно га завршио за годи-ну дана. Одмах смо га укључи-ли у наставни процес и његов избор у звање је у току. Знатан број наших дипломаца укљу-чен је у разне облике сарадње и у наставни процес. Све више њих жели засновати радни од-нос са пуним радним време-ном на факултету, што довољно говори о његовом напретку. Наш је стратешки циљ бити у контакту са окружењем, како би заједнички напредовали и развијати се.

како теку радови и шта то зграду чини посебном?

М. С. Нажалост, у праву сте. Изубљено је драгоцјено врије-ме да се у првих десет година постојања, искористе повољне околности које су тада владале у друштву за рјешавање простор-них и кадровских потенцијала. Тренутно шире окружење ради у отежаним условима привређи-вања. Недостатак простора при-морава нас да наставу обављамо на више локација и факултета, што ствара бројне потешкоће у организацији наставног процеса. Економска криза у друштву до-датно компликује ситуацију ин-вестирања у нову зграду.

Влада Републике Српске је прихватила наше аргументе и одобрила иницијална средства за изградњу нове зграде факул-тета, чија изргадња је почела то-ком децембра 2012. Неповољни зимски услови за градњу, нису нас спријечили у динамици из-вођења радова. На лицу мјеста се види да изградња напредује задовољавајућом динамиком, без обзира на отежене времен-ске услове.

Циљ је да нова зграда поста-не препознатљиво мјесто, које обједињује цијелу област гради-тељства, са визионарским иско-раком у будућност. Наша је жеља да се свим градитељима осигура подстицајно мјесто за рад и ин-спиративан кров над главом. Ви-зионарско и сигурно мјесто за сусрет, развој науке и струке, кроз афирмацију примјене теоретских спознаја у пракси, што је активан допринос у повећању комфора живота обичног човјека.

„Мост“За архитекте је већ ор-

ганизован други циклус сту-дија, можемо ли очекивати то исто и за грађевину и ге-одезију?

М. С. У овој школској години очекујемо лиценцирање другог циклуса студија на студијским програмима Грађевина и Геоде-зија, да би од наредне године по-чели са уписом студената.

„Мост“Свршени студенти АГФ-

а све теже налазе посао, све их је више на Заводу за за-пошљавање. Како то утиче на перспективу нашег фа-култета и на заинтересова-ност будућих генерација за занимање градитеља?

М. С. Питање запошљавања је много комплексније од тога колико студената завршава фа-култет или се тренутно налази на Заводу за запошљавање. На Заводу за запошљавање, нрп. имају три инжењера геодезије, а на тржишту је дефицит ових кадрова, шта је онда у питању? Нажалост, то питање не може рјешавати само образовна ин-ституција, већ цијела друштвена заједница, кроз јасну стратегију развоја и стимулативну полити-ку запошљавања. Факултет се-дам година проводи рационал-ну уписну политику. Интерес за студирањем на факултету се не смањује, већ напротив повећа-ва, па самим тим и притисци на Владу за упис већег броја студе-ната. Тренутно је на бироу нај-више дипломираних инжењера архитектуре. Чињеница је да сви они хоће у Бањалуку или веће градове. У цијелој Херцеговини и мањим мјестима постоји изра-жен дефицит ових кадрова. Не смије се заборавити ни чиње-ница да образовање градитеља нуди широк спектар знања, које у номенклатури занимања евидентира 184 мјеста на који-ма може да ради дипломирани инжењер ове струке. Питам се у чему је онда проблем, у по-литици запошљавања или при-вређивања или је пак нешто треће у питању. Што се тиче ин-жењера геодезије евиденатан је дефицит ових кадрова, које фа-култет не може образовати у на-редних петнаестак година. Ипак, дио њих је на бироу. Економска криза у друштву је зауставила процес градње. Градитељи са нестрпљењем очекује отварање нових послова, аутопутева, хи-дро и термо електрана који ће повећати потребу за образов-

ним профилима инжењера. Фа-култет жели створити конзорциј, са институцијама од посебног интереса за Републику Српску (ИМК, Нови Урбанистички завод, Геодетска управа и сл.) како би на тај начин запослио најуспјеш-

У нову зграду ћемо ући с бољим референцама

Док градимо зграду моби-лишемо све запослене да до-датно раде на себи. Контину-ирано унапређујемо наставни процес, оствaрујемо нове са-радње и подстичемо бржи раз-вој наше институције. У проце-су смо акредитације студијског програма архитектура. Нова зграда за градитеље одувијек је изазов. Факултети са тради-цијом, постоје више од педесет година и смјештени су у исто-ријски вриједне зграде. Имали смо дилему шта учинити у да-тим околностима и како напра-вити креативан помак. Оно што нашу зграду чини посебном, јесу промишљања о њеном концепту, као модел креативног дјеловања у мултикултуралном простору урбархитектуре и сис-тему образовања. Нова зграда је у функцији студената и на-ставника. Она је истовремено спој прошлости и садашњости, са јасном визијом у будућност. То је прва школа градитеља у ширем окружењу која се гра-ди по највишим стандардима у Европи. Уважавајући принципе енергетске ефикасности и одр-живости, она подстиче угодан живот и рад на што природнији начин. То je изузетна шанса за Републику Српску и овај дио Европе, што јој даје епитет иновативног модела. Уједно је она и испитна лабораторија знања, угодно, сретно, здраво и подстицајно мјесто за бора-вак, истраживање и студирање. Студент се инспирише да радо борави у школи, која нуди нов начин промишљања „на вишем нивоу” - кроз асиметричну рав-нотежу.

није инжењере, који желе и могу да буду квалитетан сервис за бржи развој Републике и цијеле области градитељства.

„Мост“Наши факултети гене-

рално, лоше котирају на међународним ранг листа-ма. Шта бисмо могли да урадимо да побољшамо по-ложај АГГФ-а, а наше дипло-ме буду више цијењене?

М. С. Колико ми је познато, баш супротно, наша сазнања за АГГФ-а су веома позитивна и наши студенти се без икаквих проблема уписују на мастер и докторске студије на најистакну-тијим техничким факултетима ши-ром Европе. Само на Корушком универзитету у Аустрији наших девет дипломираних студената је добило стипендију за мастер студије. Сваке године облици сарадње са европским факулте-тима се проширују. Појављује се проблем, да послије завршетка мастер или докторских студија сви универзитети желе да задр-же наше студенте, тј. појављује се проблем одлива кадрова, због изостанка перспективних радних мјеста у науци и струци, код нас.

„Мост“Колико студенти могу да

допринесу додатном побољ-шању угледа нашег факул-тета и да ли сте задовољни њиховом активношћу?

М. С. Ово питање је везано за претходно. Одговорићу Вам питањем: Да ли Ви сматрате да баш сви студенти доприносе уг-леду нашег факултета? Генерал-но, задовољан сам активношћу наших студената, посебно акту-елним руководством студената. Ипак, увијек може више и боље. Хумани принцип је подстицај за градитеље, који захтијева додатни ангажман у доба кри-зе и пољуљаних вриједности у друштву. Наши студенти активно учествују на многим међународ-ним изложбама, научним скупо-вима и пројектима. Остварили су значајан број диплома и награда.

Морам признати да нам то годи, јер сте Ви наш производ. Оно што бих истакао је чињеница да сте изузетно активни у раду и унапређењу наставног процеса, што ме посебно радује. Желим само да наставите радити конти-нуирано у том правцу.

„Мост“Инжењери пишу за часо-

пис, како вам то звучи? Как-во је ваше мишљење о покре-тању часописа „Мост“?

М. С. Свакако да оснивање

часописа оваквог карактера представља вишеструки подсти-цај за све студенте и запосле-не на Факултету. Поред тога што уређивање и издавање часописа усмјереног ка струци за коју се студенти образују подиже креди-билитет институције и проширује њен допринос друштву, он отва-ра и бројне могућности за све: на првом мјесту за студенте, који су у прилици да публикују нека од својих бројних истраживања и занимњивих пројектних рјешења из наставног процеса. За већину њих то ће бити стицање првих искуства у писању и објављивању стручних чланака. Часопис би требао да отвoри своје страни-це за студенте других техничких факултета из земље и окружења. Треба позвати и стручњаке из праксе да дају свој допринос у

унапређењу квалитета публи-кације. Циљ је подићи институ-ционалну сарадњу на виши ниво и дати активан допринос садр-жају и уређивачкој политици ча-сописа. Од наставног особљa се очекује да се домаћински односе према првој периодичној публи-кацији, уз пружање несебичне подршке уредницима и ауто-рима, који морају константно да граде свој углед. У том свјетлу, позивам све запослене и студен-те да активно учествују у развоју часописа „Мост”. Нека овај часо-

пис буде још једна могућност за унапређење образовног проце-са и допуна успјешнијем студи-рању. Инжeњери, посједујемо активно знање и не можемо се скривати иза диплома и печата, већ се морамо доказати својим животним дјелом и принципи-ма живота. Зато је логично да пишемо за часопис и понудимо нове визије прогреса у обла-сти градитељства. Поздрављам Вашу иницијативу да покренете часопис и да кроз њега изразите своју креативност. То је конкре-тан примјер како студенти могу да допринесу повећању угледа свог факултета. Желим вам да успијете у својим намјерама и да часопис „Мост“ својим садр-жајем и концепцијом напредује из броја у број.

Тема броја

30 Иновативна ремоделација „Терезе“

Пројекат нове зграде АГГФ-а

Иновативна ремоделација „Терезе“

Аутори:Мр. Малина Чворо имр. Саша Чворо

Нова зграда Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Универзитетском граду у Бањој Луци подразумјева изградњу објекта уз примјену принципа енергетске ефикасности (нискоенергетска,

пасивна, нулта, нулта+ и интелигентна зграда), специфичних стандарда и интелигентних система, као значајнијих стандарда оптимализације у савременом градитељству (ЕУ норме).

На основу првонаграђеног конкурсног рјешења / Интерни конкурс за израду идејног архитектонског пројекта – рјешења зграде Архитектонско грађевинског факултета у Бањој Луци, аутора Саше и Малине Чворо / и реалних потреба за одвијање наставног и научно-истраживачког процеса на Факултету дефинисан је програмски оквир за пројектовање и изградњу објекта, на принципима пасивне и интелигентне зграде.

Локација за изградњу зграде Архитектонско грађевинског факултета смјештена је у комплексу некадашње касарне Врбас, односну у склопу Универзитетског града у Бањој Луци. Наслеђени простор којим газдује Универзитет у Бањој Луци подразумијева простор богат парковским структурама, травнатим површинама и заштићеним дендро фондом, који у урбанистичком смислу представља хетерогену групацију објеката потпуно различите намјене, времена изградње и архитектонског обликовања и материјализације.

У том смислу основни задатак изградње зграде Факултета, односно доградње постојећег објекта “Тереза”, представља постављање нових вриједности и начина понашања у овом специфичном простору, те успостављање реда у морфолошкој структури Универзитетског града, а у складу са просторним контекстом и потребама будућег објекта уз доминацију затеченог природног фонда.

Основни урбанистички параметри, просторна организација садржаја, положај објекта на локацији / максимални хоризонтални и вертикални габарити /, те начини приступа објекту су дефинисани важећом просторно планском документацијом и Регулационим планом „Студентски центар“.

За архитектонско остварење које представља интервенцију на постојећем, претходно изграђеном објекту треба се суочити са баластом предуслова и препрека, задатих како физичком структуром затеченог корпуса тако и ширим архитектонско - урбанистичким контекстом локације. Зграда “Тереза” која је предмет адаптације, надоградње и доградње, а намјењена је новим потребама Архитектонско-грђевинског факултета у Бањој Луци, смјештена је у централном дијелу Универзитетског града. Зграда је изграђена 1889. године и служила је за војне потребе. Објекат се тренутно налази у лошем стању: вањски зидови су оштећени и постоји мјестимична појава влаге, вањски отвори су у лошем стању и неопходна је комплетна замјена, а подови су без слојева термичке заштите. Објекат тренутно није у функцији и нема спроведен инсталациони систем.

У процесу изградње зграде Факултета, односно доградње постојећег објекта “Тереза”, основни је задатак, који су дефинисали аутори, постављање нових вриједности и начина понашања у овом специфичном простору, те успостављање реда у морфолошкој структури Универзитетског града а у складу са просторним контекстом и потребама будућег објекта уз доминацију затеченог природног фонда.

Предвиђени објекат је спратности П+3 на постојећем дијелу, те По+П+3 на дограђеном дијелу објекта. Хоризонтални габарити објекта према централној пјешачкој алеји у Универзитетском граду су дефинисани просторно планском документацијом, а остали у складу са просторним и функционалним потребама објекта и реалним могућностима на локацији у складу са положајем сусједних објеката, постојећих и планираних саобраћајних комуникација и зелених површина, те потребама у организацији и материјализацији објекта у циљу енергетске ефикасности.

Савремена архитектонска остварења се у потрази за чистим и једноставним формама, веома често, случајно или намјерно, ослобађају многих архитектонских техника које у себи носе призвук историјског насљеђа. Украшавање или стилско удешавање архитектонских објеката, незаобилазна карактеристика свих архитектонских епоха, елеменат је разликовања савремених стилова од стилова прошлости и њихових архитектонских манира. Међутим, украшавање не мора само да подразумјева декоративне апликације везане за одређене стилске одреднице, већ и она обиљежја обликовања која једној цјелини дају занимљив и препознатљив изглед.

Тренутни ритам савременог друштва, изразите промјенљивости и дестабилизације, тражи елементе који ће обезбједити сигурне ослонце. Адаптација и поновна употреба затечених, насљеђених објеката на простору Универзитетског града обезбјеђује тај ослонац, осјећај сигурности и осјећај континуитета, што је битан, позитиван инпут за нове, будуће носиоце идентитета овог простора.

Комбинација старог и новогУ функционалном и обликовном смислу, предвиђена је иновативна ремоделација постојећег

објекта остварујући притом допринос визуелном идентитету Универзитетског града. У пројектантском поступку је јасно стављено до знања да је ријеч о надоградњи и доградњи, недвосмислено

постављајући линију између старог и новог. Постојећа зграда са традиционалним стилским елементима, надовезује се на савремено обликован нови, надограђени дио објекта. Комбинација старог и новог одговор је на тежњу ка прихватању, идентификацији од стране нових корисника овог простора. Комбинација иновативног интернационалног стила и традиционалних архитектонских елемената, представља идеалан одговор за опште прихватање и идентификовање са објектом.

Ако се значај архитектуре огледа у њеној способности да оствари одређену атмосферу у простору, и тако обликује начине понашања у њему, онда су руководећи принципи током израде пројекта били:

планирати нови објекат као елемент урбанистичког реда, учинити зграду будућег факултета разумљивом и приступачном корисницима, остварити културни допринос атмосфери едукативног простора, редукција средстава и тежња према одрживости.С тога се волумен дограђеног дијела објекта дистанцира од постојећег објекта, при чему

се дефинисане / постојеће спратне висине прате веома строго и преносе и на нови дио објекта. Архитектура новог објекта редукована је на амбалажу, док је једино прозрачни хол, стаклени кубус који повезује ново и старо здање, оно “више” што грађевину на одређени начин чини посебном.

Објекат визуелно комуницира / хибрид старо + ново / са окружењем путем транспарентног улазног прочеља јасно усмјереног према главном комуникационом правцу, односно пјешачкој алеји Универзитетског града. Унутрашњи простор зграде открива се према овој комуникацији преко приступног платоа цијелом висином свог прозрачног централног хола, дајући нам увид у све оно што се догађа унутар објекта. Током дана објекат факултета упија свијетлост, а ноћу је пројектује према окружењу. Овакав концепт омогућава да посјетиоци комплекса постану учесници евентуалног дешавања у холу факултета иако физички нису у објекту.

Однос постојећег објекта и волумена новопланираног дијела зграде факултета је уравнотежен. Просторни концепт повезивања и “помирења” разлика базиран је на синтези ова два кубуса остакљеним централним холом који се протеже кроз све етаже по висини. Основни обликовни елемент објекта је тако настала централна, наткривена улица, зенитално освјетљена, која се протеже кроз све етаже. Овдје је остварена велика густоћа просторних преклапања, динамичан фоаје пун галерија, мостова, продора, визура и ниша. Ту се одвија сусрет старог и новог објекта, неба и тла.

Масе објекта обликоване су на најједноставнији могући начин, без структуралних појединости, осим елемената за заштиту од сунца који су ритмични и не разбијају јединство површина. Умјесто раскошне појавности, овдје се поштује захтјев за ограничавањем и суздржаношћу.

Предложено архитектонско рјешење, у функционалном смислу природно намеће централну позицију великог амфитеатра који дефинише базне комуникационе правце унутар и између објеката.

Једноставна, на тек неколико обликовних елемената редукована нова зграда, требала би имати функцију контрапункта у односу на постојећи објекат.

Просторне карактеристикеПросторне потребе зграде су дефинисане тренутним и планираним бројем студената, те

наставним процесом који се одвија на три одсјека факултета.Просторне потребе зграде уважавају следеће параметре: Настава на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету је организована на три

Студијска програма: Архитектура, Грађевина и Геодезија. Студијски програми на Факултету су организовани у три циклуса:- I циклус Aкадемских студија Bachelor / BA 4 године - II циклус Академских студија Маster / МА 1 година- III циклус Докторских академских студија PhD 3 године Уписном политиком Факултета планиран је пријем следећег броја студената:- 45 студената / 40 домаћих и 5 страних / по студијском програму, односно 135 студената на I

циклус Aкадемских студија,- 30 студената по студијском програму, односно 90 студената на II циклус Академских студија,- 10 студената по студијском програму, односно 30 студената на III циклус Докторских

академских студија. Предвиђено недељно оптерећење студената је 40 радних сати. Оптималан број студената за рад на вјежбама је следећи: 30 студената по групи на 1. години,

20 студената на 2. години и по 10 студената на 3. и 4. години I циклус Aкадемских студија, као и на II циклусу Академских студија.

Утврђена уписна политика очекује укупан број од 630 студената, на сва три студијска програма Факултета, а по структури су следећи:

480 студената на I циклусу Aкадемских студија, 90 студената на II циклусу Академских студија, и 60 студената на III циклусу Докторских академских студија.Број потребних група за организовање рада на предавањима и вјежбама по годинама студија је

следећи: 1. година студија на I циклусу - 2 групе х 3 = 6 група / до 30 студената, 2. година студија на I циклусу - 3 групе х 3 = 9 група / до 20 студената, 3. година студија на I циклусу - 5 група х 3 = 15 група / до 10 студената, 4. година студија на I циклусу - 5 група х 3 = 15 група / до 10 студената, II циклус - 3 група х 3 = 9 група / до 10 студената, по години III циклуса - 1 група х 3 = 3 групе / до 10 студената,Укупан број група / различитог броја студената / потребан за одржавање наставе је 63. Како се настава због недељног оптерећења студената, међусобног односа часова предавања и

вјежби, одвија практично у двије смјене ако претпоставимо да се рад на Факултету одвија у току 12 сати сваког радног дана, потребан број група, односно просторија за оптимално одржавање рада је 32. С обзиром да су у питању групе са различитим бројем студената у циљу оптимализације простора предвиђене су флексибилне димензије просторија као и могућност груписања рада на настави у оквиру појединих предмета / двије мање групе у једној просторији са потребним бројем наставника и сарадника /.

У том смислу у оквиру јединственог просторног оквира дефинисаног планом просторне организације и предвиђене су следеће основне просторно – функционалне цјелине:

1. Слушаонице,2. Друштвене просторије,3. Наставничке и административне просторије,4. Пратећи садржаји, 5. Техничке просторије.Пројектном документацијом су обезбјеђени следећи садржаји:А / Слушаоница1. Амфитеатар, за 154 студента и 22 свечана мјеста у првом реду без радне површине / са

потребним простором за техничку подршку и преводиоца у горњем дијелу сале /. 2. Слушаоница / мали афитеатар, за 56 студената, - укупно 3 слушаонице3. Слушаоница / кабинети, за 30 студената, са класичним распоредом сједења за столовима

према специфичности наставе. Конструктивни склоп и флексибилна функционална организација омогућавају спајање двије просторије при чему се добијају слушаонице за 60 студената, - укупно 6 слушаоница / кабинета.

4. Цртаоница, за 20 студената, са класичним распоредом сједења за столовима према специфичности наставе. Конструктивни склоп и флексибилна функционална организација омогућавају спајање више просторија према потребама одржавања наставе, - укупно 4 цртаонице

5. Кабинет, за 12 и 20 студената, са класичним распоредом сједења у клупама према специфичности наставе. Конструктивни склоп и флексибилна функционална организација омогућавају спајање више просторија према потребама одржавања наставе, - укупно 6 кабинета за 12 студената / опција 4 кабинета за 20 студената, укупно 6 кабинета за 20 студената.

6. Кабинет - лабораторија, за 15 студената, са наспрамним распоредом сједења за лабораторијским столовима према специфичности наставе. У склопу кабинета – лабораторије се налази и припадајући наставнички кабинет са два радна мјеста, - укупно 2 кабинета – лабораторије.

7. Макетарница/радионица, за 20 студената, са класичним распоредом сједења за столовима према специфичности наставе. Конструктивни склоп и флексибилна функционална организација омогућавају спајање просторија према потребама одржавања наставе, - укупно 2 макетарнице/радионице.

8. Атеље, за 24 студената, са распоредом сједења за столовима према специфичности наставе. У склопу атељеа се налази и припадајући наставнички кабинет са два радна мјеста,

Б / Друштвене просторије1. Библиотека са читаоницом и медијатеком, одвојеним простором за библиотекара / укупно

64 радна мјеста /.В/Наставничке и административне просторије1. Наставнички кабинети, са једним или више радних мјеста / 33 наставничка кабинета за 83

наставника и сарадника /, 2. Канцеларија декана / радни сто и сто за састанке за 10 учесника, гарнитура за сједење и

пријем /,

3. Канцеларија секретара, једно радно мјесто,4. Канцеларија техничког секретара / радни сто и сто за састанке за 4 учесника /,5. Канцеларија продекана / два радна мјеста /,6. Сала за састанке / сто за састанке за 12 учесника /,7. Канцеларија рачуноводства, једно радно мјесто,8. Студентска служба, четири радна мјеста,9. Канцеларија шефа студентске службе, 10. Архива, 11. Канцеларија студентског савеза, два радна мјеста, 12. Сала за сједнице студентског парламента / сто за састанке за 12 учесника /,Г/ Пратећи садржаји 1. Вишенамјенски /централни - улазни/ простор који уједно представља простор за окупљање,

предавања, промоције и изложбени простор. 2. Канцеларија за обезбјеђење и видео надзор, 3. Кафетерија / клуб, са издвојеним дијелом за пушаче,4. Књижара,5. Скриптарница / копирница,Д/ Техничке просторије1. Санитарне просторије, према важећем стандарду груписане по следећим корисничким

групама: за студенте, за наставнике, за техничко особље које одржава зграду са позицијом поред радионице.

а/ За студенте је одвојено према половима:б/ за управу и администрацијув/ за наставнике и сарадникег/ за техничко особље2. Радионица запослених на одржавању објеката / кућни мајстор / са санитарним чвором, туш

кабином и гардеробом, 3. Простор магацина, 4. Простор за електро – енергетско постројење,5. Простор за топлотну подстаницу / у складу са системом гријања објеката /,6. Простори за климатизаторе и вентилацију, Посебна пажња процесу пројектовања је обраћена на техничка рјешења за лица са посебним

потребама и умањеним тјелесним способностима. У том смислу су предвиђене вертикалне комуникације / лифт и санитарни чворовови по свакој етажи.

Теорија и пракса- студентски радови -

36 Како теорија изгледа у пракси?

41 Простор који тече

43 „Буди инжењер“ (ако си фаца)

46 Објекат по мјери корисника

47 Испитивање модалних облика гредних система

49 Процјена зоне могућих поплава територије Града Бијељина коришћењем софтверског пакета ARCGIS

53 Описивање савијања греде примјеном раванског коначног елемента

Градилиште објекта Јеврејског културног центра

Како теорија изгледа у пракси?

Аутори: Ана Ковић, Миле Мићић,Саша Бркић иСвјетлана Влашки

Архитектонско-грађевинско-ге-одетски факултет, звучи склад-

но. Тако је и у нашем студентском животу.

Често причамо о свакоднев-ним проблемима, како индивиду-алним тако и о онима с којима се сусреће велика већина студената у току студирања. Како постајемо зрелији студенти и људи, схвата-мо да је знање још увијек једина сигурна референца за професио-нални успјех.

Једном приликом смо, на неком од необавезних дружења, покренули причу о томе како

изгледа веза наше три струке и у пракси, колико смо потребни једни другима и да ли уопште можемо остварити пословни успјех без међусобне сарадње. Вођени том идејом, с циљем да се што боље снађемо у будућој инжењерској каријери, одабрали смо да анализирамо и проучимо један објекат у реализацији, кроз афирмацију синергије свих учес-ника у њему.

Одлучили смо се да тај објекат буде Стамбено-пословни обје-кат Јеврејског културног центра у Бањој Луци, у непосредној близини нашег факултета. Обје-кат је заједничка инвестиција

Јеврејске Општине Бања Лука и Нискоградње д.о.о и састоји се од стамбених и пословних прос-тора, као и простора Јеврејског културног центра у склопу ког су планиране просторије ове вјерске заједнице, као што су молитвени простор, ресторан, амбуланта и мултифункционални простори културног центра. До сада су на објекту изведени радови грубе грађевинске фазе: бетонски и армирано-бетонски, зидарски радови и дијелом електроин-сталатерски радови. С обзиром на важност објекта, намјену и

пројектовано рјешење, Јеврејски културни центар ће представља-ти један од репрезентативнијих објеката новије архитектуре у Бањој Луци. Завршетак извођења радова на овом објекту се очекује у другој половини 2013. године.

У нашем подухвату наишли смо на подршку стручних људи. Имали смо част да разговара-мо са једним од главних ин-жењера извођења, господином Владимиром Давидовићем из Нискоградње д.о.о. Инжењер Давидовић нам је одговорио на многа наша питања, указао на највеће проблеме који се јављају у организацији грађења и сл, те

нам помогао да створимо слику о томе како су повезане теорија коју ми учимо и пракса која нас чека.

Осим с инж. Давидовићем, разговарали смо и са пројек-тантима oвог објекта, предста-вницима фирме АDG2000, као и са представницима фирме Геоастор која је била задужена за геодетске радове. Сваки студент представник је причао са главним инжењером из све три области- архитектуре, геодезије и грађе-вине. У даљем тексту описани су радови све три струке од стране студената.

Са становиштаархитектуре:Да бисмо што боље анали-

зирали објекат са становишта архитектуре затражили смо стручне консултације одговор-них пројектаната овог објекта из архитектонског бироа АDG2000 госпође Милене Давидовић и Биљане Крагуљ, које су нам радо изашле у сусрет. У разговору са њима дошли смо до одговора на питања која су нас интересовала и која нам могу бити од велике практичне помоћи.

У диспозиционом смислу објекат је подијељен у двије функционалне цјелине: стамбени дио са пословним просторијама у приземљу и простор Јеврејског културног центра. Функционалне цјелине су међусобно одвојене, са засебним вертикалним кому-никацијама (степениште и лифт).

У подруму је предвиђена пар-кинг гаража и станарске оставе. У нивоу приземља је формиран поплочани плато, са којег се приступа улазу у стамбени дио, као и пословним просторима са галеријама. На сваком спрату су предвиђене стамбене јединице различитих структура и величина: једнособни, двособни, трособни и четворособни станови.

Стан подразумијева: ходник, ку-хињу, трпезарију, дневни боравак, спаваће собе и купатило. У већим становима је формирана одвоје-на ноћна зона, а предвиђене су и помоћне просторије (тоалет и оставе). Код свих станова је пред-виђена лођа и тераса.

Значајно је нагласити ве-лика ограничења с којима се пројектанти сусрећу на самом почетку пројектовања. Пројектан-ти су од Урбанистичког завода добили маркизу објекта која је већ унапријед одређена онако како би најбоље пристајала уз уличну регулацију и ток ријеке Врбас, с тога обликовање у том смислу је веома ограничено.

Када је у питању концепт објекта, нису коришћени појмови које студенти архитектуре чес-то примјењују, попут „капљице воде“, „рубикове коцке“ и сл. Концепт се развио највише из саме локације као и из функције и намјене објекта.

У процесу пројектовања, који је трајао дуже вријеме, пројектан-ти су заједно са сарадницима тражили најадекватније рјешење прилагођено условима који су унапријед дефинисани.

Корисно је нагласити да су за за моделовање и исцртавање објекта, као и за уређење енте-ријера и израђивање рендера коришћени софтверски пакети 3DS MAX и ArmCAD. ArmCAD се користи из разлога што је у бироу неопходно имати валид-ну лиценцу за коришћене било каквог програма, па је с тога он коришћен поред софтвера који се начешће користе (AutoCAD, ArchiCAD, Revit).

Код моделовања фасаде, постојале су разне варијанте које су се мијењале већином због намјене објекта која је временом изискивала одређене измјене. У кружном дијелу основе, с обзи-

ром да тај дио објекта твори до-минантну вертикалу, монотоност је разбијена увођењем „шпица“ на фасади који се простире дуж висине објекта . То је уједно и дио концепта „Давидове звијезде“ који су архитекте увели како би нагласили дух објекта.

Када су у питању примјењени материјали, постоји слобода при одабиру, али опет са циљем да се уклопи у захтјеве инвеститора.

Због стереотипа који влада међу колегама грађевинцима и архитектама, треба нагласити да конкретно на овом пројекту није било несугласица о томе да су архитекти направили нешто што „не може да стоји“, и тиме задали одређену муку грађевинцу при-ликом статичког прорачунавања. По том питању све је протеклу у најбољем реду, али се у раз-говору са пројектантима могао стећи утисак да се такве ситу-ације понекад дешавају приликом неминовне сарадње архитеката и грађевинаца.

Са становишта геодезије:Геодетски радови при

изградњи грађевинских обје-ката нису обимни али су од изузетног значаја. Основу за пројектвање чини геодетска подлога, тј. ситуациони план подручја. Пројектант на основу Регулационог плана стиче увид у распоред објеката и инфра-структуре, међутим тај приказ није довољно детаљан, посебно у погледу висинске представе терена. Без детаљног сним-ка терена на коме се планира изградња објекта није могућ квалитетан пројекат околног уређења са прикључцима обје-кта на постојећу инфраструктуру. Геодетску подлогу је дужан да обезбједи инвеститор, сем ако се уговором и тај задатак не препусти пројектанту. У случају

објекта ЈКЦ снимање терена и израду геодетске подлоге извела је геодетска фирма Геоастор. У разговору са господином Стаменком Мирковићем добили смо детаљан опис радова, као и улогу геодезије у осталим фаза-ма реализације пројекта. Почет-не геодетске радове олакшала је добра покривеност терена мрежом полигонских тачака градског премјера, тако да није било потребе за успостављањем нове мреже. Снимање терена извршено је тоталном стани-цом Sokkia (set 40-10), а подаци су обрађени у софтверским пакетима Digit и Mapsoft. Поред наведених софтвера Мирковић је нагласио да је Autodesc-ов AutoCAD најзаступљенији облик комуникације инжењера разли-читих профила. Почетну фазу реализације пројекта предста-вља обиљежавање тачака ши-роког ископа темеља, након чега слиједи прецизно обиљежавање темеља пројектованог објекта. Након изведених темеља слије-ди обавезна контрола. Прено-шење пројектованих координата на терен извршила је геодетска фирма Геопројект, а контролу током градње објекта обезбје-дио је сам извођач радова.

Са становишта грађеви-нарства:

Прије почетка саме градње објекта, извршена су теренска и лабораторисјка испитивања тла, од стране Института за испити-вање материјала и конструкција Републике Српске, која су обух-ватала испитно бушење три бушотине дубине 6 m, теренска идентификација и АЦ класи-фикација извађеног језгра из бушотина и опит динамичке пенетрације са шиљком.

Тло је класификовано у 3 слоја, респективно: насип, хумус,

шљунак са пијеском (GP).Тло је испитано опитом круж-

не плоче, гдје су добијени задо-вољавајући резултати. У односу на захтјевани услов Ms=80,0 N/mm2 , за профил Т1 испитивањем је добијено Ms=122,6 N/mm2. За профил Т2 добијено је Ms=129,5 N/mm2. Опит је рађен са плочом дебљине D=30 cm, на површини F=700 cm2.

Објекат је фундиран на АБ темељним плочама ослоњеним на слој шљунка с пијеском. Ис-питивањима која су спроведена израчунато је слијегање тла, мето-дом Kanny-а (Метода за прорачун слијегања испод карактеристичне тачке темеља, стр. 291, М. Макси-мовић, АГМ књига, Београд 2008.) прорачун напрезања у тлу, и оно износи 2,75 cm ± 20 %.

Конструктивни систем објекта је скелетни, гдје до изражаја дола-зе АБ стубови и платна.

За изградњу објекта до сада је утрошено оквирно око 2500 m3 бетона марке 30. За армирање плоча кориштена је стандардна Q мрежа, плоче су дебљине d=20 cm а греде су армиране RA арма-туром профила Ø8 ÷ Ø16.

При статичким прорачунима коришћени су савремени софтве-ри: TOWER и ArmCAD.

За зидање објекта коришћени су стандардни блокови димензија d=25 cm.

Кров је равни, гдје је дио кро-ва проходан, а дио непроходан кров, са одређеним нагибом.

Овај објекат у односу на типичне карактерише јако добра термичка проводљивост, гдје је термоизолација објекта пред-виђена са дебљином d=15 cm и за фасадну облогу биће коришће-но аргонско стакло коефицијента проводљивости 1,1.

Проучавајући ову тему много смо научили. Поред упознавања са практичним радњама повеза-

ним с нашим струкама, што је био циљ нашег подухвата, извукли смо једну много значајнију поуку. Кроз разговоре са инжењерима и покушавајући свести текст у једну складну цјелину, увјерили смо се да архитекте, инжењери геодезије и грађевинарства чине један тим у којем свако има специфичну улогу, али само заједно могу дати завидан резултат.

Пројекат је замишљен као са-времени архив, простор који

у одређеним сегментима бива потпуно затворен, “заштићен”, док је истовремено и потпуно сагледив, фукционалан и присту-пачан сигурно мјесто архивске грађе.

Одговор на предметни за-датак зграда Архива Републике Српске био је створити функцио-налну зграду која није компро-мис естетици и истовремено се уклапа у постојећи контекст и оквир “старе” куће.

Пројекат је замишљен као „hybrid“ архива као традицио-налног затвореног и потпуно заштићеног дома архивске грађе и потпуно прозрачног, отвореног и доступног простора са друге стране. Циљ је био интегрисати два потпуно различита простор-на карактера да функционишу као једно. Ове двије зоне треба

да се сажимају у одређеним сегментима, онолико колико правила архива то дозвољавају, док у другим сегментима бивају потпуно засебни амбијенти раз-двојени чврстим масивним зи-дом као баријером или штитом.

У физичком смислу то је под-разумијевало форму наизмјенич-но постављених кубуса-“чешља”- сегмената исте форме која се међусобно уклапају. Ова форма задржана је по хоризонтали и по вертикали чиме су створена два одвојена, јединствена прос-тора, чврсти простор депоа и от-ворени јавни прострор доступан посјетиоцима.

Структура архива као маси-вног сегмента зграде потпуно је повучена од пређење фасаде како би се створио отворени простор јавних садржаја и радних простора испред. Овим потезом предња фасада је задржала старо рухо, док њена транспарентност даје на увид да се иза тог отво-реног простора налази масивна структура депоа као примарне функције зграде. Архивски прос-тор “тече “кроз цијелу зграду а ис-товремено је заштићен и одвојен

као депо у правом смислу те рије-чи. Приликом уласка у простор он је сагледив у виду кубуса чије високе зидне површине служе као изложбени простори.

Структура која ”сједа” испред простора депоа је дизајнирана

Пројекат реконструкције зграде Архива РС

Простор који тече

Аутор:Јелена Крчо

тако да гледано са вана згра-да дјелује потпуно прозрачно, питомо и интегрисано са струк-туром која је окружује. Уведене су нове функционалне зоне у јавном простру, зграде, галерије, изложбени простори, читаони-це, библиотека, мултимедијални простори и сваки од њих настоји подржавати идеју отвореног, а истовремено и, у зависности од потреба, потпуно затвореног и заштићеног простора. Ово је постигнуто увођењем помичних, транспарентних или чак на неким мјестима потпуним уклањањем преграда и баријера.

У масивном дијелу зграде смјештени су сви раднички прос-тори депоа и обраде архивске грађе. Они функциошу добром повезаношћу вертикалним комуникацијама сваког од кубуса уз међусобну хоризонталну позезаност ходницима. Овакав систем комуникације омогућио је брже функционисање, транспорт и обраду архивске грађе као и лакше приступање жељеној грађи из било ког дијела зграде

што се наметнуло као примарни проблем првобитне “куће” тј. из-дужене форме зграде. Други дио зграде чине различите функције јавног карактера уз мање рад-ничке просторе који су углавном предвиђени за раднике који комуницирају са посјетиоцима.

Библиотека и читаоница смјештене на галерију такође имају преграде које су у одређе-ним сегментима транспарентне док су у другим дијеловима затворене због приватности и акустике. У приземљу се поред рецепције налазе и продавница депоа, затим кафе и мултиме-дијалана сала која се по потреби може отворити и сматрати про-ширењем изложбеног простора који тече кроз цијелу зграду.

Тежи се задржавњу ка-рактера постојеће структуре и конструкције тј. “старе куће“, увођењу нових функционалних зона у јавном простору, пове-зивању садржаја у приземљу са спратовима и галеријама, како би се задржао карактер просто-ра који тече.

Буди инжењер (ако си фаца) (www.budi.inzenjer.org) је

едукативна интернет страница/блог гдје можете наћи кратке видео туторијале из појединих области техничких студија (за сада Статика конструкција и Отпорност материјала, у будућности и многи други предмети). Циљ туторијала је да се на поједностављен начин покушају објаснити основни концепти и принципи који се користе за рјешавање практичних задатака (нпр. Ритерова и Кулманова метода, принцип виртуалног рада и сл.), који су обично, из перспективе студента, на предавањима и у уџбеницима непотребно закомпликовани (усљед генерализације и широке теоријске формулације), или су једноставно пребрзо обрађени, што оставља премало времена за њихово усвајање (посебно честа појава у случају гостујућих професора који држе блок наставу). Ово ипак није замјена за вјежбе и предавања, него њихова допуна, док се за свеобухватно и детаљно објашњење материје студенти упућују на кориштење одговарајуће штампане литературе. Осим преношења знања, страница има за циљ и да популаризује разне инжењерске дисциплине међу младима и да их на тај начин заинтересује

и подстакне да упишу неки од техничких факултета.

Страницу је покренуо аутор чланка, уз свесрдну подршку Александра Борковића и Наташе Мрђе, сарадника на Катедри за механику и теорију конструкција АГГФ-а. Већ сада страницу посјећује велики број студената, не само са АГГФ-а, него и из региона (Србије, Хрватске, Црне Горе, па чак и Словеније и Македоније). Интересантно је споменути да је, према ријечима колеге Александра, добар број студената своје годишње задатке рјешавао на карактеристичан начин изложен у туторијалима, који се разликовао од оног изложеног на вјежбама и у књигама, што је јасан показатељ колико су туторијали вриједан ресурс за студенте. Једна од предности видео туторијала јесте да их студенти могу по потреби гледати више пута, у било које доба дана или ноћи – када су најконцентрисанији.

Страница је настала по узору на Кан Академију (www.khanacademy.org) чији је оснивач, Салман Кан (Salman Khan), рођен и одрастао у Њу Орлеансу, Луизијана (САД). Кан је након стицања три дипломе на МIТ-ју (Massachusetts Institute of Technol-ogy) (BSиз математике и BS и MA

Едукативна интернет страница

„Буди инжењер“ (ако си фаца)

Аутор: Саша Татар

Туторијал о Моровомкругу напона

из електротехнике и рачунарства) завршио и MBA (Master in Business Administration) на Харварду.Све је почело крајње случајно, када је Кан крајем 2004. преко интернета почео држати инструкције из математике својој нећаки Нађи (Nadia) користећи Yahoo! Doodle (за слободноручно цртање на рачунару). Када су га и остали рођаци замолили за исту врсту помоћи, одлучио је уз наговор пријатеља да би било практичније да снима видео туторијале и да их поставља за своје нећаке на Youtube умјесто да свакоме држи инструкције посебно. Пошто су његови видео туторијали били јавно доступни, убрзо су постали популарни и међу осталим ученицима и студентима који су на њих налијетали тражећи одговоре на своја питања на интернету.

Многи коментари захвалних ученика и студената којима су ти туторијали помогли да савладају градиво, положе тест или упишу факултет, као и константне молбе за новим туторијалима, навели су Кана да 2009. напусти свој стални посао аналитичара у једном инвестиционом фонду и да се фокусира искључиво на израду нових видео туторијала, не само из математике, него и из осталих предмета (физика, хемија, биологија, итд…).

Данас је Кан Академија непрофитна организација с мисијом да омогући врхунско образовање свима – бесплатно. Препознавши значај једног таквог пројекта, фондација Бил и Мелинда Гејтс (од оснивача Mиcrosoft-a) као и Google су одлучили да га финансијски подрже. Поред тога, Кан Академија је 2010. освојила 2 милиона долара у Google-овом такмичењу 10100 (десет на стоту) за пројекте који су од највећег

значаја за човјечанство.Паралелно са Кан Академи-

јом, престижни амерички универзитети (као што су МИТ, Харвард, Станфорд, итд.) вођени хуманим ставом да свака особа, без обзира на поријекло, нацију и мјесто становања треба да има једнаке могућности за стицање знања, одлучили су да своје курсеве понуде бесплатно путем интернета. Тако су настали пројекти edX (www.edx.org)и Coursera (www.coursera.org), гдје можете наћи комплетне снимке предавања, вјежбе и задатке за тестирање стечених вјештина из разних области високог образовања. Све то представља велику прекретницу у систему образовања која ће, по свему судећи, у скоријој будућности имати огроман утицај на читаво човјечанство.

Зато, ако довољно добро знате енглески језик и имате жељу за личним усавршавањем и учењем нових ствари, топло вам препоручујемо да посјетите неку од наведених интернет страница.

Исто тако, овом приликом позивамо све вас, који се често задесите у библиотеци објашњавајући нешто својим другарима, да нам се придружите у изради нових едукативних садржаја на нашој страници. Ево и пар разлога зашто:• много је забавно преносити знање другима, или

• тек након што покушате да својим другарима нешто објасните, видјећете колико сте то и сами добро разумјели и да ли вам је можда нешто остало нејасно – на тај начин учите са разумијевањем и стичете знање које ће вам остати у глави и дуго након што положите тај испит,

• изузетно је добар и испуњавајући осјећај када су вам друг или другарица захвални јер су уз вашу помоћ коначно разумјели нешто што им је раније било тешко да појме,

• све горе наведено доприноси и вашем личном усавршавању и напретку,

• и на крају, увијек ћете имати плаћено пиће када изађете у град ;-)Алтернативно, можете нас

подржати и тако што ћете нам упутити позитиван коментар и „лајк“ на нашој фејсбук страници www.facebook.com/budi.inzenjer, на www.budi.inzenjer.org, или на е-пошту [email protected].

Коментари наших фанова

Идејно рјешење објекта основне школе у Бањалуци

Објекат по мјери корисника

Аутор: Немања Бањац

За разлику од традицонал-не школе, често затворене

тврђаве знања, данашња школа треба да буде окренута њеним корисницима и организована на начин да је социјална интерак-ција суштина њеног постојања.

Форма објекта као једин-ствен флуидни елемент происти-че из саме локације, настојањем да се задржи постојеће дрвеће, као и из идеје да се објекат са својим “слободно” формираним контурама приближи његовим корисницима односно дјеци. Објекат се протеже по слобод-ној површини и обавија прос-тор стварајући два унутрашња дворишта заштићена од двије прометне саобраћајнице на које школа излази.

Фасада као елемент који на најдиректнији начин комуници-ра са корисницима има улогу да путем архитектонског језика за-интересује и на јасан начин пре-дочи просторе и активности у објекту. То се постиже транспа-рентном унутрашњом фасадом и једним дијелом равног крова који се користи, док је крило са учионицама које гледа на улицу спуштено 50 cm од нивоа терена и додатно заштићено земљаним насипима и вегетацијом.

У самој основи ради се о веома једноставном, објекту подијељеном на два крила (матичне учионице, разредна

настава) међусобно повезана топлом везом.

Електромагнетни осциллатор МК-20 служи за испитивање

модалних облика гредних система и површинских носача разних облика и типова ослањања. Гредни и површински носачи који се испитују на електромагнетном осцилатору реално представљају динамичке моделе који су побуђени с принудном хармонијском силом са пригушењем.

Ради олакшања испитивања и прорачуна стварни динамички систем смо упростили и посматрали га као динамички систем који слободно осцилује.

Састоји се из четири компоненте:• електромагнета на носачима који побуђује вибрације у једном ослонцу

• фиксатора за други оцлонац• угибомјера са носећом шином• главне носеће плоче са клизним шинама

Гредни носачНа слици 1. и 2. смо упоредили

дијаграм који смо добили рје-шењем диференцијалне једначине штапа типа (S) и облик осцило-вања истог штапа на електромаг-нетном осцилатору МК – 20.

Електромагнетни осциллатор МК- 20

Испитивање модалних облика гредних система

Аутори :Огњен Мијатовић, Мануел Десанчић

0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2

1.0

0.5

0.5

1.0

Пригушене осцилације са хармо-нијском поремећајном силом

Тон осциловања Фреквенција осциловања [Hz] Релативна разлика

ЕЛ.М.Осцилатор МК-20

(пола штапа типа К)

1 2.3

0,5-1%

2 12.53 31.34 58.3

Wolfram mathematic-a

(пола штапа типа К)

1 2.362 12.743 31.454 58.49

SAP

(штап типа К)

1 2.363 12.745 31.457 58.49

Табела 1: Штап типа К

Слика 1.

Слика 2.

Добијени резултати испити-вања на осцилатору МК – 20

Површински носачЗадавањем сигнала осци-

латора МК - 20 побуђује плочу на вибрирање једном од соп-ствених фреквенција. При томе

одређени дијелови плоче остају непомјерљиви (чворне линије), те се на тим мјестима скупља со што нам омогућава идентификовање својственог облика.

Електромагнетни осцилатор MK-20 SAP

Toн: 93 Фреквенција: 1956 Hz Toн: 93 Фреквенција: 1978 Hz

Релативна грешка: 1.1%

Електромагнетни осцилатор MK-20 SAP

Toн: 116 Фреквенција: 2516 Hz Тон: 116 Фреквенција: 2543 Hz

Релативна грешка: 1%

Електромагнетни осциллатор МК-20

С обзиром на значај посједо-вања тачних и правовреме-

них информација о простору, неопходних за успешно плани-рање и развој подручја, као и успешно коришћење простора, те адекватну заштиту од потен-цијалне опасности од поплава у насељеним зонама те у зонама од пољопривредног значаја у потпуности су оправдани захтjеви за сталним усавршавањем метода прикупљања и обраде простор-них података који нам дају инфор-мације о зони ризика од поплава, као природне непогоде.

Концепција и флексибилност савремених система за снимање, те достигнути ниво развоја рачу-нарске опреме и метода обраде одговарајућих подлога те снимљ-ног материјала, с оправдањем нам дају увјерење да се у пракси могу користити код израде и ажурирања крупноразмјерних тематских карата зона потенцијал-них поплава. (Tадић В., 2010.; Секуловић Д., Татомировић С.)

На основу те претпоставке у раду је разрађен модел кар-тографске обраде подручја у размјери 1:100 000 коришћењем прикупљених података о гео-графском подручју сачуваних као атрибутна табела у database формату, тј. као shapefi le.dbf, као основе за прикупљање података у програмском пакету ArcGis 9.3, на бази технолошких рјешења примењених за моделовање и обраду података у поступку израде Тематске карте 1:100000 процјене зоне могућих поплава на територији града Бијељина.

Значај процјене ризика од поплава територије Града Бијељине

Главни природни узроци настанка поплава су велике количине падавина на сливу које се могу појавити као јаке (олујне)

кише кратког трајања или као кише слабијег интензитета, али дугог трајања. Најнеповољнија комбинација настаје у случају коинциденције топљења снијега и појаве обилних киша, обично различитих карактеристика по ин-тензитету, трајању и просторном распореду.

Појавама поплава доприносе и антропогени утицаји који могу драстично измијенити природне услове отицања на сливу (сјеча шума, смањење инфилтрације у подземље, урбанизација и стално повећање изграђености, неадек-ватно управљање акумулацијама).

Такође, људско дејство не мора увијек бити деструктивно, оно примјеном адекватних радо-ва и мјера може промјенити ре-жим отицања на сливу и умањити интензитет разорности поплава.

Град Бијељина има велики значај, за Републику Српску како у економском тако у геостратешком положају. Њен највећи потенцијал се огледа у аграрном аспекту па стога је веома важно одрадити адекватну процјену ризика од поплава, прије свих, пољопри-вредних подручја територије Града Бијељина како би се могле предузети адекватне мјере зашти-те од ове природне непогоде. За територију Града Бијељине пла-вљењу погодује низ природних карактеристика сливног подручја:• географско-физичка својства терена (рељеф, густина мре-же водотока, величина слива, облик и пад)

• геолошко-хидролошка грађа терена

• хидропедолошко стање • биолошке прилике на сливу

Анализа постојећег садр-жаја и материјала

Организација географских података у тематске слојеве и табеле се врши уз помоћ ГИС-

Првонаграђени рад на научно- стручном скупу СТЕС 2012.

Процјена зоне могућих поплава територије Града Бијељина коришћењем софтверског пакета ARCGIS

Аутори:Младен Амовић, Славко Васиљевић

Ментор: спец. карт. Драгољуб Секуловић

а. Како су географски скупови података у ГИС-у геореферен-цирани, они имају реалне лока-ције и међусобно се преклапају. Хомогени скупови података су организовани у слојеве тако што је растер дигитални модел (ЕSRI, 2002). Принцип тематских слојева је од великог значаја за ГИС скупове података. ГИС омогућава комбинацију информација у циљу идентификације интересних зона (нпр. израде тематске карте зоне процјене ризика од поплава). Као такав омогућава планирање, коришћење и заштиту земљишта и управљање природним ресур-сима.

Као економски и пољопри-вредни центар, Бијељина има огроман значај за Републику Српску. Након преузимања распо-ложивих података о елементима садржаја из базе података ESRI који се односе на дефинисани експериментални радни простор, приступило се визуелној анализи садржаја (ESRI, 2002). Уз помоћ ГИС-а омогућено је управљање и прописано моделовање и помоћ стратешком одлучивању за процјену зоне ризика од поплава. Као такви прикупљени подаци о географксом подручју, те подаци о ризицима се чувају као атри-бутна табела у database формату, тј. као shapefi le.dbf тако да се сви графички прикази израђују и ис-

поручују у ГИС формату (shapefi le.dbf). Употребом софтверског пакета АrcMap добијамо статичку тематску карту која се користи при изради документације за заштиту територија од могућих поплава (слика 1).

Коришћењем овог софтвер-ског пакета потребно је приказати зону плављења од 2.5 km од осе корита (слика 2).

Обрада и обједињавање векторског садржаја

Векторизација постојећег садржаја се врши на стандардној рачунарској конфигурацији. Она се врши тако што се нови елемен-ти садржаја дигитализују директ-но на монитору у програмском пакету ArcGis 9.3, активирањем одређене класе објеката из базе података. За комплетан процес векторизације и картографске обраде коришћен је стандардан логички модел базе података и симбологија из базе података ESRI Bosnia.

Након дефинисања положаја територије града Бијељине и учитавању одговарајућег садржаја за поменуту територију уз помоћ софтверског пакета ArcМаp 9.3 из-вршена је векторизација хидро-логије . Избором и едитовањем одговарајуће класе објеката, у овом случају „Bosnia-Herzegovina rivers“, извршена је векторизација. Након исцртавања затвореног полигона, поентирањем прелом-них тачака по крајњим ивицама предметног објекта, у одгова-рајућим колонама су креиране табеле атрибута, унијете су ознаке и шифре у складу са унапред утврђеном логичком структуром и симбологијом.

Даљим радом уз помоћ софтверског пакета ArcМаp 9.3 је дефинисана Buffer зона у појасу од 2.5 km од осе корита која је представљена једним полигоном.

Слика 1. Buffer зона територије града Бијељина

Слика 2. Buffer зона предста-вљена једним полигоном у појасу од 2.5 km

Након извршене комплетне векторизације свих класа објеката које припадају тематском слоју у бази података је садржано 6146 објеката чиме је извршено њихо-во повезивање у функционалну целину, у складу са усвојеним картографским начелима.

За разлику од класичне картографске обраде, где су оригинали топографског садржаја прво исцртавани у оловци, а затим картографски обрађива-ни, код обликовања дигиталне графике процес картографског моделовања тече паралелно са прикупљањем дигиталних пода-така. Сваки просторни ентитет (дефинисан као објекат), поред једнозначне просторне дефини-ције, обавезно поседује и свој графички атрибут – картографски симбол или тип графичког при-каза, који мора бити претходно дефинисан у неком дигиталном симболошком систему (Tадић В., 2010.; Секуловић Д., Татоми-ровић С.). Најприроднији начин додељивања графичких атрибута јесте управо у тренутку настајања неког ентитета у процесу векто-ризације. Из тог разлога се пре процеса векторизације ентитета у пројекат фајл базе података (mxd формат) учитава и повезује симбологија по појединачним класама елемената. Преостали картографски садржај, као што су називи и бројчано-словни пода-ци инкорпорирају се у садржај накнадно, када се топографском садржају даје и коначни естетски изглед (ESRI, 2002).

Коначно картографско обли-ковање и обједињавање векто-ризованог садржаја подразумева подешавања у организацији унутрашње структуре основних елемената симбола као дело-ва који појединачно утичу на коначан изглед карте. Прецизније речено унутрашњом структуром

симбологије одређује се „тежина“ сваког графичког примитива (који је део симбола) у односу на друге графичке примитиве (делове симбола), односно дефинише се „шта иде преко чега“ и „шта се са чим укршта“ (Dowman I., Dolloff J., 2000; Татомировић С. и остали, 2009).

За ажурирање географских назива формирана је група класа објеката „Name_1“ у коју су разврстане класе објеката „Bosnia-Herzegovina hydro lines“ „Bosnia-Herzegovina cities under 5k“, „Bosnia-Herzegovina cities under 5k-10k“, „Bosnia-Herzegovina cities under 10k-20k“, „Bosnia-Herzegovina cityes under 20k-50k“ и „Bosnia-Herzegovina cities over 100k“ који су, геометријки посма-трано, тачке које се локацијски односе на испис конкретног нази-ва на карти, али се симболошки не представљају на карти. Сами географски називи уносе се као атрибути у базу података. Да би се обезбедио њихов квалитетан испис на самој карти врши се њи-хово лабелирање према подеше-ним параметрима, а потом и пре-вођење тако добијених лабела у графички елеменат анотације.

Након извршених подеша-вања лабела за све класе обје-ката, укључујући и географске називе, израђене су анотације, које омогућавају већу слободу у манипулацији бројчано- словним подацима и географским нази-вима.

Након завршетка дигиталне картографске обраде групе класа које се односе на географске на-зиве и комплетног обједињавања векторизованог садржаја добијен је финални производ – статич-ка карта у размјери 1:100 000 за конкретно експериментално подручје који је у својој суштини визуелизована база геопростор-них података (Слика 3).

Значај израде тематске карте процјене зоне од поплава као дијела пројектне документације у заштити од поплава

За територију града Бијељина је потребно на темтаској карти идентификовати и приказати у размјери 1:100 000 дијелове територије која су потенцијално угрожени од поплава или би у бу-дућности могли бити угрожени у интервалу од 2.5 km од средишне линије корита. На темељу резул-тата хидролошке обраде и ана-лиза расположивих информација добијамо прелиминарну процјену поплавних ризика и потенцијал-них штета од дејства воде.

Сврха цијелог задатка је израдити карту прелиминарне процјене поплавног ризика која представља иницијалну подлогу за реализацију првог корака у процесу развоја и успостављања планова управљања поплавним ризиком складно захтјевима Ев-ропске Уније из оквирне дирек-тиве о водама (Water Framework Directive, 2000/60/EC) и нове Поплавне директиве (Floods

Directive, 2007/60/EC). Дакле, задовољавањем ових директива приступљено је изради прелими-нарне карте процјене потенцијал-ног поплавног ризика за терито-рију града Бијељина.

Примењена хардверска плат-форма, ГИС софтвер ArcGis 9.3, као и креирани логички модел података, омогућили су у потпу-ности ажурирање и дигиталну картографску обраду података за процјену зоне потенцијал-них поплава територије града Бијељина. Подаци обрађени на тај начин у својој суштини постају ГИС производ – визуелизована база геопросторних података, примењива за потребе про-цјене ризика плављења датим простором, али истовремено и квалитетна основа за савремену картографску продукцију листова тематске карате у размеру 1:100 000 за дато подручје.

Слика 3. Статичка карта потенцијaл-не зоне плављења територије града Бијељина

Литература1. Tадић, В., Секуловић, Д., Татомировић, С. (2010). Картографска обрада урбаних подручја ко-ришћењем сателитског снимка као основе за при-купљање, Гласник српског географског друштва, 225-238.

2. Dowman, I., Dolloff, J. (2000). An evaluation of rational functions for photogrammetric restitution, IAPRS, 254-266.

3. Швоња, М., Дрнас, А., Стеинбауер, М. (2010). Прелиминарна процјена поплавних ризика на под-ручју Растока, Вргорског поља и Баћинских језера.

4. Републички геодетски за-вод. (Јун 2000). Правилник о плановима и картама. „Службени Гласник Репу-блике Српске“, број 55/09. (Јун 2010)

5. ArcGIS online help6. http://webhelp.esri.com/

arcgisdesktop/9.2/index.cfm?TopicName=welcome

7. ESRI. (2006). ArcGIS Ver. 9.3 HELP

8. ESRI. (2010). www.esri.com9. Peter, A. Burrough &

Rachael, A. McDonnell. Принципи географских информационих система.

10. ESRI (2006). Implementing ArcGIS Schematics for Utilities and Transportation, white paper

Основни задатак у прора-чуну и димензионсању

инжењерских конструкција јесте избор механичког модела који би реално и квалитетно опи-сао могуће понашање стварне конструкције у експлоатацији. Сам избор модела зависи од природе проблема, тј. да има што мање поједностављења у односу на стварни систем, а при томе да буде употребљив за математички апарат којим располажемо. Задовољење ова два критеријума често је представљало тежак задатак за инжењере, посебно развојем и појавом комплексних конструк-ција у новије доба.

Описивање савијања греде раванским елементом пред-ставља савремену анализу система методом коначних елемената. Заснива се на тзв. физичкој дискретизацији, тј. систем издјелимо на n елеме-ната при чему га сводимо на коначан број степени слободе и проблем са диференцијалног спуштамо на алгебарски ниво. Систем се дијели коначним елементима који су дефинисани преко три параметра: обликом, чворовима и њиховим бројем и интерполационим функцијама између чворова. У чворовима усвајамо основне непознате а

интерполационе функције служе за апроксимацију величина између чворова па тако добија-мо континуално рјешење по читавом домену. Најједностав-нији елемент за описивање овог проблема је правоугаони еле-мент са чворовима у тјеменима и по три основне непознате по чвору. Изглед овог елемента и дискретизација греде овим еле-ментом дати су на слици 1.

Основне непознате у чворо-вима представљају помијерања у правцима глобалних оса и ротацију са вектором управним на раван носача. Овако усвоје-не непознате добро описују проблем с обзиром да се носач налази у равном стању напона па су то уједно и једина могућа помјерања. Поред основних непознатих потребне су и интерполационе функције које се изводе према могућем стању деформација, односно форми-рањем поља датих помјерања. Чланови функција изведени су за јединична помјерања у чворовима. Једна од интерпо-лационих функција приказана је на следећој слици, за једи-нично вертикално помјерање у чвору 1, док су остала једнака нули. Овим функцијама дефи-нисан је облик промјене вели-чина између чворова. Стварна помјерања носача добијамо производом инверзне матрице крутости и вектора оптерећења који се добијају на основу ин-терполационих функција. Овако дефинисан проблем представља улазне параметре за аутома-тизацију процеса у неком од математичких програма па се формира алгоритам који врло једноставно одређује потребне

Метод коначних елемената

Описивање савијања греде примјеном раванског коначног елемента

Аутор: Слободан Ђурђевић

Слика 1. Коначни елемент и дискретизација греде

елементом

величине, при чему се само дефинишу улазни параметри, а програм приказује деформи-сан облик носача, помјерање и напоне у носачу. На слици 3 приказани су резултати једног таквог програма, деформисан облик носача који је издијељен већим бројем коначних еле-мената, при чему су добијена помјерања у чворовима сваког елемента. У питању је проста греда која је оптерећена једнако подијељеним оптерећењем дуж своје осе, па се види симетрија утицаја у греди у односу на сре-дину греде. Други дио резултата односи се на напоне (Слика 4) унутар греде, смичуће и нор-малне силе, гдје се јасно виде максимално напрегнуте зоне.

Код димензионисања АБ елемената, често је потребно извршити више итерација у

циљу проналаска оптималног рјешења, при чему се сваки пут прорачунавају напони и уги-би носача за нову геометрију. Корекција геометрије врши се релативно лако па описивање савијања греде на овај начин представља врло употребљив ап арат за инжењере у пракси. Испитивањем добијених резул-тата дошло се до закључка да су резултати високе тачности у односу на техничку теорију савијања. Предност је та да се добија прегледан и јасан увид у напрезања унутар система и за разлику од техничке теорије савијања геометрија носача не игра важнију улогу. На овај начин могу се описивати сви системи који испуњавају крите-ријуме равног стања напона.

Слика 4. Нормални и сми-чући напони у греди

Слика 2. Интерполациона функција

Слика 3. Деформисан облик греде

Грађевинарствоу свијету

56 „Ћуприја“ између два континента

58 Примјена у различитим инжењерским областима

61 Лоши примјери употребе шипова

62 Temppeliaukiokirkko

63 Особине по мјери архитеката, дизајнера и купаца

65 Упркос великим разликама, постоји и сличност

67 Нови Стари мост

Нови подвизи у мостоградњи

„Ћуприја“ између два континента

Пише: Милка Попратин

Мостови представљају нераскидиву везу између

генерација и времена, предста-вљају грађевину која мора да има двије стране, двије оба-ле да би испунила сврху свог постојања. Иво Андрић каже: “Тако, свуда у свијету, гдје год моја мисао крене или стане, наилази на вјерне и ћутљи-ве мостове, као на вјечиту и вјечно незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде дијељења, против-ности ни растанка.”

Очигледан примјер овога о чему говори Андрић је тим париског студија „Off Arhitecture“. Наиме, увелико се говори о повезивању Америке и Азије, тунелима и мостовима дугим 90 километара, на мјесту Беринго-вог мореуза између Сибира и Аљаске. Два паралелна бетонска зида, дебљине по 10 метара, за које је потребно 90 милиона кубних метара бетона, ојачана са три хиљаде пободених сту-бова би били прелаз за возове и аутомобиле. Постојали би и подводни тунели да би се омо-гућио пролаз бродова. Ширина моста од 50 метара, колико је

и растојање двије трасе пута, попречно би била повезана цијевима од плексигласа које би представљале пролаз за морске животиње.

Два острва Диомеда која се налазе у средишту мореуза би била повезана пасарелом од 450 плутајућих коцака и носила би назив “Шеталиште мира”. У стјеновитим страницама остр-ва би лежали хотели који би смјештали 150 хиљада људи, а у смјештајном капацитету самог моста би могло да борави још 50 хиљада људи. На стубови-ма пободеним у море, морске струје, плиме и осеке би треба-ло да подстакну рад турбина за производњу струје, а подјела, коју би ова грађевина правила између Арктичког и Сјевернопа-цифичког океана би доприно-сила хлађењу и десаланизацији арктичких вода, чувајући ледни-ке сјеверног пола од топљења.

Ова грађевина је, заправо, велики инжењерски изазов с обзиром да распон који треба спојити износи 90 километара, а до данас је, најдужим мостом на свијету, који се налази у Кини, спојено 41,5 километара.

Ипак, мало већи изазов од савладавања дужине и дубине, представља неколико десети-на милијарди евра, колико би Русија и САД требало да издвоје за изградњу ове фантазије.

3D ласерско скенирање

Примјена у различитим инжењерским областима

Пише:Гордана Јаковљевић

Први терестички ласерски 3D системи појавили су се

деведесетих година и до данас је дошло до значајног технич-ког напретка на овом пољу. У посљедње вријеме, како ова технологија постаје приступач-нија, све већи број геодетских стручњака увиђа предност оваквог начина прикупљања података.

Терестичко ласерско ске-нирање омогућује лако и брзо прикупљање сложених геомет-ријских података о зградама, машинама и објектима. Свака тачка је одређена положејем (x, y, z) и интензитетом (i) повратног сигнала. Предност ласерског скенирања је у прикупљању података о великом броју тачака у кратком временском року.

Ласерско скенирање при-мјењује ласерску технологију. Инструмент који се користи при ласерском скенирању назива се трестички ласерски скенер (ТЛС). Ласерски зрак се еми-тује из мјерног инструмента, рефлектује од објекат који се снима, и враћа до инструмен-та. Регистровање дужине и угла са одређеног стајалишта даће 3D координате тражене

тачке. Резултат снимања је скуп тродимензионалних XYZ тачака који се назива облак тачака. Удаљеност између сусједних снимљених тачака у облаку зависи од близине објекта снимања и карактеристике самог инструмента.

Према начину снимања раз-ликујемо три врсте ТЛС:

Скенер камера-ограничено видно поље (FOV ) на 40° x 40°, може се упоредити са фотрогра-метријским камерама. Снимање се врши помоћу два огледала која усмјеравају ласерске зраке. Предност је велики домет, а недостатак уско видно поље.

Панорамски скенер – ске-нира све око себе осим под-ручја испод постоља на којем се налази. Снимање се изводи ротацијом једног огледала које усмјерава ласерске зраке. Пред-ност се огледа у брзини при-купљања података и величини подручја скенирања. Недостатак је кратак домет.

Хибридни скенер - FOV у хоризонталној оси је 360°, док је по вертикалној оси ограничен на 60°. Овај тип скенера садржи призму или огледало, који се ротира око хоризонталне осе.Скенира све у вертикалном углу 60°, а цијели инструмент се ро-тира око вертикалне осе за 360°. Овај тип инструмента се због своје свестраности најчешће користи у пракси .

Слика 1: Шематски приказ три врсте скенера

За мјерење удаљености лас-ерским скенером користе се три различите технологије:

Пулсно мјерење удаље-ности – засновано је на мје-рењу временског интервала простирања таласа. Домет ост-варен овом методом може бити преко 1 km. Мјерење великих удаљености подразумијева и смањену тачност.

Фазно мјерење дужина - засновано је на мјерењу фазне разлике између емитованог и примљеног таласа. Домет је ограничен на стотињак метара али тачност овог начина мје-рења је до неколико милиме-тара.

Триагулационо мјерење дужина засновано је на прин-ципу оптичке триангулације. Ласерски зрак се пројектује на објекат и региструје на сензо-ру који је смјештен на познатој удаљености од извора зрака. Домет је ограничен на свега не-колико метара али тачност која се може постићи овом методом је у границама од неколико микрометара.

Због свега наведеног нај-чешће се користи пулсна метода.

Тродимензионалне коорди-нате тачака се рачунају на осно-ву измјерених дужина и углова. Свака тачка може бити презен-тована у простору са својим просторним 3D координатама. Континуирано и брзо мјерење таквих тачака представља просторно скенирање. Коначан резултат представља тачан и прецизан 3D модел простора.

Скенере по начину при-купљања података тј. облаку тачака дијелимо у двије групе:

1. апсолутни (геореферен-цирани) и

2. релативни (локални).Ласерски скенери имају

уграђен вертикални и хоризон-тални компензатор што им омо-гућује одређене предности али и недостатке у односу на скене-ре без компензатора. Предност се огледа у могућности мјерења као и класичним инструментима: развијање полигонског влака, исколичење тачака, мјерење једне карактеристичне тачке... Тако прикупљени подаци могу се геореференцирати одмах на терену. Међутим, скенери са компензатором морају испунити захтјеве о вертикалности оса у простору чиме је онемогуће-

Табела 1. Поређење ТЛС-а са кла-сичном мјерном станицом

Класична мјерна станица

Мјерење карактеристичних тачакаМали број тачакаУложени труд по тачки је великиТачке снимања се одабиру на теренуКвалитет снимка одређује избор тачакаПотребно је водити скицу де-таља

3D ласерски скенер (ТЛС)Не мјере се карактеристичне тачкеНеконтролисан избор тачакаУложени труд по тачки је малиСнимак нема геометријско значењеКвалитет је описног карактера Није потербно водити скицу детаља

но нагињање и усмјеравање скенера у различитим смјеро-вима. Такође, осјетљивији су на подрхтавањa тла.

Већина скенера прикупљање податак врши помоћу рачунар-сог програма који се испоручује заједно са инструментом. Свака аплкација је различита али је резултат исти – облак тачака.

На тржишту су понуђени ласерски скенери различитих произвођача као што су: Leica, Trimble, Riegel…

Један од најбољих уређаја је Leica ScanStation P20.

ПРИМЈЕНА3D ласерско скенирање

се примјењује у различитим инжењерским областима самим

тим пред геодетске стручњаке постављају се различити захтјеви.

3D ласерско скенирање кориштено је при рјешавању једне од најстаријих мистерија - Stonehenge.

3D ласерским скенерима прикупљени су милиони тачака микро топографије на површи 83 преостала камена. Тачке су прикупљене с резолуциом од 0,5 mm. Отклањањем 1-3 mm површинског слоја камена који

је оштећен временом (тамнији дио), откривени су облици различите величине. Иако данас невидљиве, у раном бронзаном добу слике су биле јасне на неоштећеном камену.

Слика 1. Leica ScanStation P20

Карактеристике Тачност појединачног мјерења

Тачност 3D позиционирања

Линеарна грешка

Тачност мјерења угла

3 mm на 50 m; 6 mm на 100 m

≤ 1 mm

8” хоризонтални; 8” вертикалниДвоосни копензатор Могућност укључивања/искључивања; тачност 1,5 “

Радна температура

Температура сладиштења

–20° C до +50° C / –4° F до 122° F

–40° C до +70° C / –40° Fдо158° F

Захтјеви Примјери

Грађевински и индус-тријски премјер

3D модели објекта

Детекција и прећење помјерања и деформација

Одређивање количине и величине материјала/објекта

2D цртежи

Тунели, мостови, аутоцесте, бране...

Творнице, платформе...

Авиоиндустрија, бородоградња

Високоградња

Архитектура и очу-вање културне баш-тине

2D цртежи

Текстуални ‘’mesh’’

3D модели

Фасаде и интеријери грађевина

Статуе и архелогија

Рудници и земљани ископи

Рачунање запремине

Локацијске разлике земљаних плоча

Рудници

Земљани радови свих врстаФорензика 3D презентација догађаја

2D цртежи

Доказ о догађају

Анализа несрећа

Криминалистичка обрада

Анимације 3D модел Анимације

Tабела 2: Примјена ТЛС

Темељ је дио грађевине, којим се оптерећење са цјелокупне

конструкције преноси у природну средину, тј. тло, на такав начин да конструкција буде трајно при-мјењива. Темељ је саставни и неопходни дио сваке грађевине, а облик темеља и дубина те-мељења (фундирања) зависе од врсте грађевине и особина тла.

За одабир начина темељења, поред услова на градилишту, пресудан утицај има и извођач и опрема са којом исти располаже.

Временом, како се технологија развија, тако се и могућности темељења шире до неслућених размјера.

Савремено грађевинарство карактерише изградња обје-ката све сложенијих конструк-тивних склопова и изузетних оптерећења. Посебно проблем стварају често неповољни геоте-хнички услови у којима се такви објекти могу наћи, па је примјена шипова за њихово фундирање најадекватније рјешење. Данас је у употреби преко двије стотине шипова различитих технологија израде и конструктивних ка-рактеристика, од којих је ширу примјену нашао само мали број најквалитетнијих.

Осврћући се по околини, можемо рећи да је данас велики број грађевина у свијету темељен на овај начин, употребом шипова. Нажалост, не можемо баш рећи да је у сваком случају примјена шипова била успјешна. И код нас, а и широм свијета налази се

велики број таквих. Као један од „најзанимљи-

вијих“ и тако рећи катастрофал-них примјера употребе шипова, издвојила бих комплекс зграда у Кини. Градња је текла сљедећим, могу да кажем са становишта инжењера, нимало „правилним“, редослиједом:

Прво је изграђена зграда, гдје су за темељење коришћени не-армирани, шупљи шипови. Затим је почела изградња подземне гараже на једној страни зграде. Подземне гараже су ископане са јужне стране зграде, до дубине од 4,6 метара (15 стопа). Иско-пан шут је нагомилан са сјеверне стране зграде до висине од 10 метара (32 стопа). Ископ је вршен све до самих темеља. Обилне кише су водом наквасиле земљу и на дубини темељних шипова. Зграда је доживјела неуједначен бочни притисак с=0 с обје стране. Ово је резултовало бочним притиском од 3 000 тона, који је био већи него што су неармирани шипови могли да поднесу. Дакле, зграда се срушила у потпуности у правцу југа. Да су ове зграде биле ближе једна другој слиједио би домино ефекат рушења.

На сликама се јасно види да нема арматуре у цјевастом бе-тонском шипу, само неке жичане мреже, а сам темељ је плитак.

Поставља се питање ко је кривац за овакве догађаје, да ли је данас, у свијету у којем живимо, уопште могуће градити квалитетно, а прије свега сигурно и безбједно? Овим садржајем желим да подстакнем све будуће инжењере да се осврну око себе, не праве овакве „грешке“ и да нагласим да је ипак у нашем послу, битнији квалитет и без-бједност онога што радимо, јер је велика одговорност направити грађевину, а нико од нас не жели сносити посљедице.

Фундирање

Лоши примјери употребе шипова

Пише:Свјетлана Влашки

Графички приказ поступка који је довео до рушења

зграде

Рушење зграде под углом од 90 степени према југу

Изглед шипова на којима је темељена зграда од 13

спратова

Хелсинки: Црква у стијени

Temppeliaukiokirkko

Пише: Марија Лукач

Temppeliaukiokirkko, како то Финци просто кажу, у преводу

значи црква у стијени. Настала је у јеку бурне 1969.године. У том смјелом и немирном добу браћа Tимо и Туомо Суoмалaи-нен, одлучили су да пројектују цркву сферног облика унутар веома тврде стијене, високе око 12 метара, усред урбаног језгра Хелсинкија. Иако је у почетку било веома мало присталица изградње оваквог храма, он данас представља најпознатији протестантски храм и један од десет најзанимљивијих у свијету. Архитекте су биле присталице природних материјала и њихов стил био је веома слободан. Структура цркве са спољне стра-не представља праву авантуру и задовољство уколико желите да прошетате њеним полулоптас-тим кровом,чији је полупречник око 24 метра. Сво камење које је извађено када се црква гради-ла, поређано је као ограда са спољашње стране цркве.

Величину унутршњег просто-ра најбоље ћете осјетити тек када сједнете на клупе, направљене од брезиног дрвета и сагледате плафон, налик гигантском диску, направљен од трака бакарне жице дужине 22 километра и зидове од ситних дијелова стијене. Унутрашњост је освије-тљена природним свјетлом са преко 180 вертикалних прозор-ских окана који повезују куполу и зидове. Како је купола матема-тички прецизна тако је и коли-

чина свјетлости у различитим дијеловима дворане подијељена између њих према редослиједу вриједности. Олтар је наравно највише освијетљен. Гранитни ентеријер, који је приказан у бојама гранита које су највише заступљене у Финској-црвена, плава, даје лични печат овом простору и оправдава његову популарност. Због свог једин-ственог архитектонског рјешења акустика је овдје савршена, што се уочава са првим тактовима звона са звучника (права звона не постоје) , па црква служи и као концертна хала у коју може да уђе 750 људи.

Овај бисер финске архитекту-ре годишње посјети око милион

туриста. Цифра је невјероватна, али својом љепотом и јединстве-ношћу он то сигурно заслужује. Уколико посјетите Хелсинки нека вам црква у стијени буде незаобилазна локација, која ће сигурно оставити снажан утисак на вас.

Необичан кров, стијена

Освјетљење ствара посебан амбијент

Окружење

Улога расвјете у простору се значајно промијенила у

односу на пријашње вријеме гдје се њена функција сводила на освјетљење простора. Наравно, ту намјену и данас има, међутим, пуно је већи спектар опција које нам нуди.

Намјена расвјете сада се трансформише и у декорацију простора, те свјетлосним ефекти-ма и дизајном расвјетних тијела представља битну ставку у модер-ној архитектури.

Начини расвјете варирају, а свакако се разликује организација расвјете у радним просторима од оних који служе за одмор и релаксацију. Најбољи избор је расвјета која може функционисати флексибилно и мултифункцио-

нално. То имплицира да свака просторија може добити нову димензију свјетлосним ефектима.

Од 18. вијека, када је из-мишљена сијалица, ниједна расвјетна технологија није толико успjела да уздрма тржиште као LED технологија. LED је скраће-ница Light Emitting Diodes, диода као полупроводнички елемент који емитује свјетлост. LED претва-ра у електричну енергију фотоне које онда видимо као свјетлост. Срце LED-а је полупроводнички елемент који се напаја једно-смјерним ниским напоном, цијели је систем затворен у специјалну пластику, што јој даје посебну чврстину и манипулативну упо-требљивост. Димензије су мале, мање од 5 мм. Историја LED-а одлази у вријеме између 1960-1970 године, када су у експанзији развоја полупроводничке технике у Силицијумској долини произ-вели и LED. Крајем 90-их година прошлог вијека почиње револу-ција која ће сијалицу, какву знамо задњих стотињак година, послати у историју. Основна карактерис-тика свјетлости коју емитује LED је то да она искључиво емитује фреквенцију свјетлосног спектра за коју је направљена . LED не емитује нити једну другу фрек-венцију, за разлику од топлотних извора освјетљења који емитују пуно већи спектар зрачења.

С обзиром да је у последње вријеме екологија добила на значају и у области енергетске ефикасности, првог септембра 2012. на снагу је ступила забра-на продаје класичних сијалица са грејним влакном у Европској унији. Циљ је уштеда енергије (самим тим и очување околине), а умјесто класичне сијалице, корис-тиће се тзв. „штедљиве“ сијалице.

Предност LED расвјете је прије свега висока ефикасност у претварању електричне енергије

LED расвјета

Особине по мјери архитеката, дизајнера и купаца

Пише: Тамара Учур

у свјетлосну (што повлачи мање загријавање свјетлосног извора, јер се иначе „вишак“ претвара у топлоту), димензије, лако поде-шавање јачине освјетљења, дужи радни вијек (до 100 000 радних часова), те врло битна ставка - одсуство отровних материја (нпр. живе) које су присутне у другим свјетлосним изворима. Ова врста сијалица нуди и изузетан квалитет свјетла и вијерност боја. Сијалице су доступне у модерном дизајну, у свим облицима, те одговарају свим раширеним типовима грла. Што се тиче цијена ових расвјет-них тијела, оне су доста скупље него обичне сијалице, међутим рачунајући уштеду коју добијамо гледајући на дужи временски период, свакако ће се увидјети најбитнија карактеристика-испла-тивост. Поређења ради: обична сијалица кошта 1 КМ, халогена око 6 КМ , док LED сијалица кошта у просјеку око 7 КМ.

Неки од главних захтјева на пољу расвјете су да свјетлосни извор треба да буде мали, веома ефикасно генерише свјетло и има дуг вијек трајања. Ове захтјеве поред архитеката, дизајнера освјетљења, те оператера сис-тема расвјете имају и купци. На срећу, данас на тржишту има више извора свјетлости са овим особинама него икада раније у историји вјештачког освјетљења простора. Ниједна халогена нити

флуо свјетиљка не уједињује све три особине. То успијевају само свијетлеће диоде (LED). Оне су идеал дизајнера расвјете као извор свјетла из једне тачке.

Што се тиче коришћења LED расвјете, уочићемо да је она потпуно замијенила друге изворе освјетљења бар што се тиче поља архитектуре. На фасадама се све више може уочити потпуна покривеност LED диодама, ради стварања различитих свјетлос-них ефеката. У енетеријерима се такође све више истиче њихова употреба, првенствено ради уштеде и исплативости на дужи период.

Заједничка игра свјетла и сјен-ке даје објектима контуру и уноси неизвјесност у простор. Комби-нација дифузног индиректног свјетла и усмјереног је идеална расвјета животног простора.

Већ на први поглед могуће је уочити много разлика између

архитектура три велика центра, Ирана, Дубаиа и Кине. Сва три простора имају значајну исто-ријуску и културну подлогу за настанак различитих архитектон-ских облика. Разлике се уочавају у стилу градње, обликовању и материјализацији.

Иранска архитектура се раз-вија постепено и дослиједно тра-дицији, пратећи традиционалне форме и облике, без много ино-вација. Карактерише је индивиду-алност, којом се издваја од других

исламских земаља. Најчешћи ти-пови грађевина ове архитектуре (као и осталих исламских архитек-тура) су џамије, мезари, палаче и утврђења. Неријетко су иранске грађевине урезане у стијене, док облике диктира расположи-вост грађевинским материјали-ма. Глина, распрострањена на разним мјестима широм Ирана, подстакла је развој једне од при-митивнијих техника, обликовање блата. За архитектуру Ирана су карактеристични геометријски симболи и прочишћени облици као што је круг.

За разлику од Ирана, ар-хитектура Дубаиа се одликује модернијим формама. Као једна од најважнијих мултикултуралних метропола, стратешки смјеш-тена у центру свијета, Дубаи представља симбол иновације, град контраста, јединствен спој истока и запада, прошлости и будућности, древног и мо-дерног, сведеног и необич-ног. Ову архитектуру одликују

Архитектура Ирана, Дубаиа и Кине

Упркос велики м разликама, постоји и сличност

Пише:Љиљана Дувњак

сведене, једноставније форме, са изостанком украса и ства-рањем лијепих облика самих констукцијских елемената. Ова архитектруа је напредовала са уоптребом новијих грађевин-ских материјала (челик, стакло, армирани бетон итд.), и невје-роватном инвентивношћу нових конструкција, чиме су настале грађевине различитих облика и са новим функцијама.

Кинеску архитектуру одли-

кује традиција дрвене градње која је заснована на огриналном систему конзола, на широко размакнутим ступовима (који чине правоугаони тлоцрт јасних линија) и раскошно украшеним крововима. Касније су у упо-требу ушли и други материјали (опека, камен, цријеп итд.), али се систем вертикалних и хоризонталних греда задржао. Једна од карактеристика кинеске архитектуре је хоризонталност, наглашавање ширине грађе-вина, иако у последње вријеме ова архитектура има тенденцију раста у висину, што се може примијетити на стамбеним зградама. Још једна од карак-теристика кинеске архитектуре је наглашавање симетрије и одржавање пропорција. И данас

постоје видљиво очувана велика архитектонска достигнућа Кине, мале урбаније цјелине, вели-чанствене царске палатe, царске гробнице, мистични жртвени олтари и храмови, мостови те још низ примјера из свако-дневне стамбене архитектуре.

Упркос мноштву разлика између архитектура ова три центра, постоје неколико ствари које их повезују, као што су дугогодишњи развој, историјски значај и стварање јединствене архитектуре.

У оквиру студијске посјете сплитском ФГАГ-у која је орга-низована посредством IACES-a, имали смо прилику присуствова-ти предавањима професора Бла-жа Готовца на тему „Реконструк-ција Старог моста у Мостару“. Како је професор био задужен као главни статичар конструкције на овом пројекту, било је веома интересантно и поучно слушати о овом подухвату из прве руке. Након овог предавања добила сам жељу да са читаоцима часо-писа „ Мост“ подијелим сазнања о овој јединственој грађевини.

Средином 16-ог вијека турски градитељ Мимар Хајрудин на обали ријеке Неретве саградио је Стари мост у Мостару, који је постао симбол повезивања људи на овом простору. С обзиром на вријеме у коме је мост грађен, Хајрудин је морао својом инту-ицијом предвидјети механизам понашања моста. Он је у томе и успио, јер је мост чврсто стајао преко 400 година, све до 1993. када је срушен услед бомбардо-вања хрватске војске. Стари мост је јединствен јер није припадао ниједном познатом стилу ни ото-манском, ни западноевропском.

За његову реконструкцију

биле су потребне године про-учавања дио по дио, камен по камен, како би се мост обно-вио Хајрудиновим техникама грађења. Геометрија је задржана чак са милиметарском тачношћу. Сам процес реконструкције је почео 2002. године и трајао је пуне двије године. У Мостар су стигли инжењери из цијелог свијета како би заједно открива-ли тајне овог моста.

Стари мост је одавно са обје стране опасан кулама, с лијеве то су куле Тара и Херцегуша, а са десне кула Хелебија. Археолош-ким истраживањима откривено је да је на истом мјесту раније постојао висећи дрвени мост, за кога се претпостављало да се налазио 15 m низводно.

Елеганција ове грађевине је постигнута луком дугим скоро 29 m, ширине 4 m, висине 20 m, а у врху танак је само 77 cm. Лук моста и чела су на-прављени од камена тенелија, посебне врста кречњака, вађен из Мукоша, истог каменолома из кога је вађен за првобитни мост. То је веома обрадљив камен, порозан а истовремено отпоран на мраз. Везивање се изводило кориштењем морта, те жељезних спојница: кланфи и спона које су биле анкероване у камене блокове у жлијебове у које је улијевано растопљено олово због стабилности цијелог система. Метални елементи нису били неопходни за стабилност и отпорност моста, али су допри-нијели отпорности објекта на

Обнова Старог моста у Мостару

Нови Стари мост

Пише:Наташа Вујовић

„Све може бити на овом свијету. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних а душевних људи, који ће за Божју љубав подизати овакве трајне грађевине да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и Божја љубав угаснути и нестати са свијета. То не може бити“

Иво Андрић

евентуалне бочне сеизмичке силе и силе узроковане ријечним поплавама. Ова техника заједно са коришћењем морта се показа-ла као ефикасан систем повези-вања. Лук моста је дакле потпуно армирана камена конструкција.

Велики задатак је био напра-вити одговарајућу скелу и обез-бједити сигурност у извођењу радова због наглог раста нивоа ријеке. Прихваћена је челична конструкција постављена на монтажне стубове који су послије изградње уклоњени. Мост је направљен од 1088 различитих камених блокова распоређених у 111 редова са просјечним ди-мензијама 40x50x100 cm. Про-блем неправилног пресјека моста ријешен је тако што су се клесали цијели редови камених блокова одједном. Олово је морало бити топљено на температури од 395 степени, што омогућује довољ-но времена да се све шупљине испуне. Сваки камени блок је је израђен са великом прецизно-шћу и након сваког реда про-вјеравана је њихова геометрија.

Посебно је ојачано темељно тло тамо гдје прије није било ињек-тирано.

Пјешачка стаза је урађена под нагибом од готово 20 посто. Обложена је каменом вапненцом сличном мрамору. По завршетку радова на конструкцији услиједи-ла је израда ивичњака, комунал-них инсталација, заштитне огра-де, сигнализације, а постављени су и електронски сензори да би се пратило свако помијерање моста.

Нови Стари мост је званич-но отворен у јулу 2004. године да стоји попут “дивовског га-леба који се окаменио у лету, у тренутку када је врховима својих крила додирнуо стјеновите обале Неретве” (Роберт Мичел ). Ова грађевина свакодневно привлачи велики број туриста, пјесника, сликара као неисцрпна инспира-ција. Ваља споменути и такми-чење у скоковима када се млади из цијелог свијета окупљају ради учешћа у овом догађају.

Међународна сарадња

70 С мање папира до студија у Шпиталу

74 Београдски мостови

75 “Рођен да градим”

77 „Пролеће у Београду“

79 Пракса за струку, искуство за живот

81 Ми памтимо град, град памти за нас

82 Нова сазнања и у Сплиту

Сарадња АГГФ-а и Факултета за архитектуру и грађевину у Шпиталу

С мање папира до студија у Шпиталу

Пишу:Јелена Станојевић и Невена Марјановић

Шпитал на Драви (њем. Spittal an der Drau) са укупном по-

вршином од 49 км2 и са свегa 16 000 становника је четврти по ве-личини град у јужној аустријској покрајини Корушкој. У том ма-лом, симпатичном градићу бора-ви шест студенета Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета из Бањалуке, који тренутно по-хађају мастер студије на Факултету за Архитектуру и грађевину.

Овај факултет се налази у саста-ву Универзитета примјењених на-ука у Корушкој (њем. Kärnten) који постоји још од 1996. године. Данас овај универзитет похађа преко 2000 студената на 30 различитих студијских програма. Факултети су распоређени на четири локације, а универзитетски центар се налази у Филаху (њем. Villach).

Још 2011. године почела је сарадња између Архитектонско-грађевинског факултета из Бања Луке и Факултета за архитектуру и грађевину из Шпитала. Сарадња је покренута на иницијативу сту-дената, посебно Данијела Ду-кића, који је завршио основне студије архитектуре на помену-том универзитету. У прољеће за-почео је спајање два универзи-тета, a проф. Петер Нигст (њем. PeterNigst) и проф. Миленко Стан ковић изразили су жељу да се његова визија сарадње и оствари. Увидјевши предности студија у Аустрији и изражену отвореност проф. Петера Нигста ка сарадњи и едукацији, Данијел је желио да искуство подијели и са студентима из Бањалуке. Исте го-дине сарадња је успјешно покре-нута, посебно због студената који су препознали битност оваквог потеза и професора Унивезите-та у Бања Луци који су одлучили да их подрже. Први студенти из Бања Луке биле су Јелена Палач-ковић и Невена Марјановић, које су се упутиле у Шпитал одмах по завршетку првог циклуса студија. Већ следеће године придружи-ли су им се Бојан Кецман, Јелена Благојевић, Јелена Станојевић и Наташа Радаковић.

Студији архитектуре у Шпи-талу су организовани по систему

3+2, тако да мастер студије трају двије године, а након тога се сти-че звање мастер дипломираног инжењера архитектуре. Иако по овом систему наши студенти студирају годину дуже него што би био случај у Бањoj Луци, они су препознали друге предности овог програма и одлучили се за студирање у Шпиталу.

Своја искуства о овом про-граму али и ни начину живота у Шпиталу, одлучиле су подијелити два студента, Невена Марјановић, студент друге године мастера и Јелена Станојевић, студент прве године мастера.

„О поменутој сарадњи из-међу два универзитета сазнали смо у јуну 2011 године, када нам је као студентима првог циклуса наговјештено да постоји могућ-ност одласка на мастер студије у Шпитал. Услови су били позна-вање њемачког језика и успјешно завршене основне студије, али до тада се још увијек ништа није зна-ло о даљим условима студирања.

Ствари су испочетка биле не-извјесне, али јако отворен став проф. Петера Нигста омогућио нам је бољу увид у ситуацију и прије свега његова отвореност и срдачност су нас одушевиле. Као бивши професор при Универ-зитету Примјењених умјетнос-ти у Бечу, свој професионални аганжман наставио је као вођа смјера архитектура у Шпита-лу, којег је покренуо заједно са Соњом Хоенгасер (њем. Sonja Hohengasser). То је заправо лич-ност због које се ова мала школа архитектуре и одржава у Шпиталу и заправо због које се покрећу

дивне сарадње: са Шпанијом, Данском, нашом Босном и Хер-цеговином, Словенијом, Њемач-ком, Украјином, а у задњих пар година и са Афричким земља-ма (кроз размјену студената и градњу студенстских пројеката).

Као на почетку сваке сарадње слиједе проблеми са папироло-гијом, превођењем програма ма-тичног факултета ради поређења

и рачунања положених предметa и сл., за шта смо имали свега мје-сец дана. У том периоду наишли смо на велику помоћ нашег коле-ге и асистента Дубравка Алексића који нам је помогао са програмом факултета, те смо тада на неки на-чин покренули ствари са мртве тачке. Проф. Љубиша Прерадо-вић и декан Миленко Станковић су нам помогли у комуникацији на нивоу Универзитета и наше бивше школе. Наравно, морам да поменем Данијела Дукића који је уствари иницирао читав про-цес. Сви ови људи су много по-могли у успостављању сарадње.

Од првог дана доласка у Шпи-тал, Јелена и ја смо биле изне-нађене брзом процедуром и су-сретљивошћу наставног особља. Наравно, допуштено нам је било полагање испита, писање радова и презентације на енглеском јези-ку, а у међувремену као обавезан предмет за страни језик органи-зован је и курс њемачког језика. Идућој генерацији студената из Бањалуке обезбијеђена су и пре-давања на енглеском, иако не сва, али ипак са тежњом да мас-тер студије неких идућих година постану интернационалне.

Ритам предавања и радио-ница прва три семестра је заиста интензиван, а у току четвртог се-местра ради се мастер теза. Студиј је склоп различитих области про-учавања и учења о архитектури, од теорије архитектуре до идејних пројеката и изведбених детаља, са обавезном праксом. Приступ процесу учења заправо је јако различит од универзитетског, на који смо ми навикли. Познато је да је универзитетски приступ понекад „кампањски“ и студент је мање или више слободан да организује свој систем обавеза. „Fachhochschule“ је заправо шко-ла која у свом програму садржи нпр. учење о нормама, законима – и више је оријентисана на ства-ри које чекају студенте када за-врше образовање. Чињеница да један мастер семестар броји мак-симално двадесет студената, даје бољи увид у чињеницу да је сва-ки асистент и професор упућен у

рад студента, па чак и присутност на часовима – што утиче на већу концентрацију на задатке.

Мој боравак ових годину и по дана у Шпиталу дао ми је већи увид у архитектонску праксу у Ко-рушкој, упознавање различитих култура, различитих система обра-зовања, ширење познанстава, рад са различитим медијима, и прије свега сарадња са дивним људима и професорима који су отворени за нове идеје. Моја семестрална група броји тек 9 студената, који поред других дијелова Аустрије долазе и из Њемачке, Русије и Ср-бије. Многи предмети и пројекти

су укључивали и екскурзије, које су чак биле финансиране од стране факултета, те смо имали прилику да путујемо у Италију, Данску, Ук-рајину и Њемачку. Посебно ин-тересантни про јекти факултета су пројекти ра ђени у Јужноафричкој Републици од 2009 године, који су као тема били задани једној семестралној групи, а „обавезе“ су се завршавале путовањем на локацију и практичним учењем на лицу мјеста – прављење основне школе у року од 3 мјесеца. Ове године посебно је интересантан пројекат у Танзанији, заједничка кућа у селу за дјецу без родитеља у близину Мванзе (енгл. Mwanza).

Заиста, ова школа понекад из ненади предавачима и излож-бама које се у њој нађу. Велика предност за студенте из Бањалу-ке је чињеница да су ослобође-ни плаћања школарине а сама апликација је доста једноставна, сада без много папирологије“ Невена Марјановић.

„Без обзира што су мастер студије у Шпиталу организоване двије године, брзо сам одлучила да тамо наставим школовање. Позитивни утисци Јелене и Неве-не годину дана раније и њихове

препоруке су олакшале доноше-ње такве одлуке, а предности су биле очигледне већ при аплици-рању за овај програм. Могућност бесплатног школовања, реду-кован број докумената за прија-вљивање, нострификација није била потребна, а апликација за визу је завршена кроз један дан.

Предности су биле још очиг-ледније након што је први се-местар почео. Моја генерација мастера броји само 16 студената, од чега је пола студената из Шпи-тала, а пола интернационалних студената који су дошли преко различитих програма. Поред нас и студената из Аустрије ту су још студенти из Шпаније, Украјине и Њемачке.

Студије на мастеру су слично организоване као и први циклус студија у Бањалуци, тако да нам није било тешко проводити чи-таве дане на факултету. Али као стални „становници“ факултета имамо посебан студио (цртаони-цу) у коме свако има своје радно мјесто, ормарић, неколико зајед-ничких рачунара али и софе на којима се редовно неко од нас излежава након неколико сати проведених за рачунаром.

Међутим, то није све. Поред студија ту су нам на располагању остале учионице, учионице са рачунарима, амфитеатар, просто-рија за прављење макета, прос-торија за штампање и плотање, чак и мала дискотека у подруму. Срце факултета представља аула, мултифункционални простор који се користи за радионице, излож-бе и концерте. Систем са студент-ским картицама нам омогућава да користимо факултет 24/7, тако да за нас факултет није само мјес-то учења и цртања већ и мјесто дружења и ваннаставних актив-ности.

Распоред, као и наставни план и програм се израђује заједно са студентима. Неки предмети су фик сни, док се неки бирају. Иако је релативно мали број студената на мастер студијима, у извођењу наставе је укључен велики број професора и асистената, како из Шпитала тако и са универзитета у Бечу, Грацу и Берлину.

У првом семестру смо радили пројекат школског објекта са но-вим концептом образовања, на којем је било ангажовано осам повремених и сталних професора, асистената и сарадника. Такође, структура рада са главним предме-том је знатно другачија него ра-није на АГГФ-у. У изради главног пројекта укључен је већи број предмета који развијају различите сегменте главног задатка. Тако смо на предмету Визуелизација и мо-деловање прошли кроз два нова програма који су нам помогли да измоделујемо и рендерујемо наш главни пројекат. Енергетску ефи-касност објекта смо разрађивали на предмету специ јализованом само за ту област, а енглески језик нам је помогао да урадимо сву потребну документацију и при-премимо презентацију. Главни се-местрални задатак смо завршили изложбом и заједничком вечером.

Предности малог броја студе-ната је и могућности чешћег ор-ганизовања стручних екскурзија које су дјелимично или комплетно финансиране од стране факулте-та. До сада смо имали прилику да посјетимо Беч, Клагенфурт, Линц, Лиенц и велики сајам грађеви-нарства у Минхену. Тренутно су у току припреме за посјету Вене-цији у склопу предмета на којем израђујемо архитектонски водич за овај град.

Иако је Шпитал мали град ми увијек нађемо повода за заба-ву, дружења или путовања, која захваљујући студентским карти-цама буду и до 50% јефтинија. Како је град смјештен на важној раскрсници путева занимљиве дестинације се налазе на дохват руке у Словенији, Италији, Ње-мачкој али и остатку Аустрије“ Јелена Станојевић.

Међународна размјена студената у Београду

Београдски мостови

Пише:Биљана Суботић

Слоган који од почетка памтим био је “Добродошли у Бео-

град, вежите појасеве-полијеће-мо” - тако је и било.

Услиједила је срдачна добро-дошлица од стране студената из локалног комитета Београд и смјештање у хостел. Исти дан имали смо прилику да посјетимо

градилиште Моста на Ади које је било јако импресивно, нарочито за оне који, као ја, никада прије нису видели овај мост.

Разгледајући радове који су у току, заједно са предавањима и појашњењима њемачких ин-жењера који су задужени за тај пројекат, добили смо потпуну слику о томе колико новца, вре-мена, рада и планирања захтjева један тако велики пројекат као овај.

Такође, посјетили смо гра-дилиште Кинеског моста - “Мост пријатељства», и мост преко Ду-нава – „Мост Бешка“, на коме су главни српски инжењери. Било је веома занимљиво упореди-ти српски начин вођења гради-лишта са кинеским и њемачким.

У склопу овог конгреса у Бео-граду, поред градилишта, обишли смо и Аду Циганлију - београдско море, Музеј Николе Тесле, Зоо-лошки врт, невјероватну тврђаву Калемегдан која је на мене ос-

тавила снажан утисак. Упозна-ли смо се с Карађорђевићима, принцом и принцезом, и нарав-но, како да заборавим, с оним најбољим што Београд нуди - ноћни живот!

Били смо у прилици да се то-ком караоке забаве, на најљепши начин, кроз пјесму и смијех, још боље упознамо са осталим учес-ницима конгреса. Након свега могу с пуним правом да кажем да су људи из Измира, Истанбула, Делфта, Београда, Ријеке, Загре-ба, Скопља, Темишвара и Краље-ва моји драги пријатељи које же-лим да видим поново што прије.

Кроз ово невјероватно ис-куство закључили смо да су Бео-грађани јако мудри - натјерали су

нас да се заљубимо у њихов прелијепи град, упознали су нас са људима који нам константно

недостају и направили су себе гостима у нашем граду које смо спремни да угостимо у свако доба.

IACES-ов конгрес у Karlsruhe-u

“Рођен да градим”

Пише:Младен Амовић

Октобра, 2012. љета господњег колеге Боривој Обрадовић,

Страхиња Ђукановић и ја смо се отиснули на пут у Њемачку, у покрајину Baden-Wütemberg. Прва дестинација је био Кarlsruhе, мјесто гдје се одржава последњи конгрес те године „Born to build” у организацији IACES-a LC Каrlsruhe и гдје смо били смјештени.

Већ првог дана смо у складу са већ свима познатом њемач-ком ужурбаношћу кренули врло рано у обилазак њиховог првог студентског кампуса, који се прос-тире на огромном пространству. Ипак, оно што се могло уочити и поред умора од путовања и не-проспаване ноћи је такав склад у архитектури читавог града и насеља у њему као и савршено просторно уређени план, тако да се стиче дојам да се све налази на своме мјесту. Универзитетски дио Кампуса је уткан у онај ис-торијски, уз велелепну палату у којој се налазе и кафићи, тако да када желите направити паузу од учења то можете учинити у заис-та предивном амбијенту.

Оно што је карактеристично за Karlsruhe је просторни план. Град је још према древној легенди задржао просторни план који се никад није промијенио, тако да и дан данас Karlsruhe има изглед ра-ширене лепезе што на снимцима изгледа заиста фасцинантно.

У обиласцима града примје-тили смо да се овдје на престаје радити и градити. Ради се у три

смјене. Оно што је најфасцинант-није је да је Karlsruhe „градић“ са око тристо хиљада становника и да су усљед позамашних средста-ва у покрајинском буџету одлучи-ли да изграде метро по угледу на највеће престонице свијета. Обилазак градилишта је за нас био заиста крајње интересантан приступ јер смо напокон има-ли прилику да видимо изградњу неких фасцинантних саобраћај-ница. Предавања на лицу мјес-та од стране инжењера који су пројектовали изглед тунела испод града куда ће метро пролазити, о самом систему изградње ове са-обраћајнице, о технологији која се користи су свакако у значајној

мјери употпунили наша досада-шња сазнања о конструисању и изградњи поменутих објеката. Организатори су се заиста током ове посјете потрудили да нам пуно тога покажу из наше стру-ке, а заиста и није им било тешко јер овај дио Њемачке је тренутно прави рај за пројектанте и ин-жењере градитељске струке.

Почели смо са посјетом Франкфурту и тренутно највећем пројекту у Европи, нова зграда Европске централне банке. Врши се њено измјештање из франк-фуртшког банкарског центра у индустријски дио града, уз Мајну. О импозантности грађевине го-вори и податак да је финансијска

конструкција буџета за поменуту банку већа од годишњег буџета наше Републике.

Уз реконструкцију постојећег дијела неке старе зграде која је саставни дио Банке, остаће ми си-гурно у памћењу и ријечи главног пројектанта да је тај дио зграде, дио Њемачке неславне прошло-сти, ту је био логор за Јевреје. Уз тај постојећи дио надогради-ли су огроман небодер, сазидан најсавременијом свјетском тех-нологијом, гдје су нам објашња-вали различитост и посебност овог објекта у погледу изградње и примјене најсавременијих без-бједносних система.

Уз изградњу поменуте зграде почео је и други велики пројекат који је она условила, а то је то-тална реконструкција саобраћај-ница. Сада је потребно изгради-ти нови систем саобраћајница који ће омогућити бржи долазак до поменуте грађевине у што краћем року.

Ипак, да не запоставимо и онај стари, чувени банкарски цен-тар Франкфурта, а могу слободно рећи и Европе, упутили смо се у главни информациони центар, највећи небодер у Франкфурту са чијег се врха цијели град види. Тада смо били у могућности и видјети франкфуртски аеродром гдје авиони, чини ми се, сваког минута полијећу, а није ни чудо јер се ради о најфреквентнијем европском аеродрому. Одатле смо могли примијетити јасну по-

дијељеност града на индустријску, стамбену, пословну и туристичку зону.

Следећег дана упутили смо се за Штутгарт, главни град покрајине Baden-Wütemberg. Ту смо били у прилици да обиђемо још један огроман пројекат, градилиште но-ве централне жељезничке стани-це. Такође импозантна грађевина гдје смо на правом примјеру има-ли прилику упознати се са свим оним о чему су нам наши профе-сори предавали. У Штутгарду смо обишли још једно крајње интере-сантно градилиште.

Преостале дане смо имали за иста занимљива предавања представника најпризнатијих свјет ских компанија као што су Peri и Baresel о њиховим подух-ватима. Међутим, посeбно инте-ресантан је био претпоследњи дан наше посјете када смо били у прилици да посјетимо други уни-верзитетски кампус који је иначе више истраживачког карактера.

Прво смо подијелили искуство које је обавезно за студенте друге године, а то је да на полигону за испитивање машина и ми буде-мо у некој мјери обучени да их знамо користити. Тако смо се три сата смјењивали и на полигону возили разне врсте багера, ками-она, ровокопача. За нас тројицу незаборавно искуство јер ништа од поменутог никада нисмо има-ли прилику да користимо, а пого-тову због импровизованог поли-гона на коме је доживљај био још фасцинантнији.

И за крај, традиционална sing&song забава на којој смо се дружили с нашим новим прија-тељима из разних земаља свијета и договорили неке нове облике сарадње које ћемо у наредном периоду реализовати. Том при-ликом, поклонили смо домаћи-нима дио наше традиције, поклон за хладне њемачке дане, домаћу шљивовицу, на којој су нам зах-ваљивали и након посјете.

На крају, по повратку у Бања-луку сам тек схватио какво смо искуство проживјели у Њемачкој, како са стручног аспекта, тако и туристичког. Имали смо прилику да на дјелу видимо успјех ње-мачке привреде и њиховог гра-дитељства, те њихове импозант-не пројекте. Након овога остаје надање да ћемо стечена знања имати прилику примијенити на сличним пројектима у будућности и код нас.

Признање бањалучком IACES-у

Након свих ових обилазака дошао је и последњи дан наше посјете. Пошто је последњи конгрес ове природе у години, то значи и одржавање Генералне скупштине IACES-а. Ту нас похвалише као Локални комитет који је највише напредовао у претходном пери-оду и гдје смо и поред економске ситуације успјели свијету прика-зати нашу организацију и Републику у заиста врло лијепом свијет-лу. Успјели смо направити ствари које нису ни много финансијски моћнији локални комитети. И као круна на досадашњи рад већина присутних чланова Генералне скупштине нам је указала повјерење у конкуренцији са Локалним комитетом Порто да бањалучки IACES ове године води Координатни центар, можда и најзначајни дио ове међународне студентске организације.

Већ трећу годину за редом, Републичка управа за геодет-

ске и имовинско-правне посло-ве Републике Српске објезбије-дила је финансијска средства за одлазак на стручну екскурзију студентима четврте године Геодезије. За план и програм екскурзије симболичног назива „Пролеће у Београду“, побрину-ли су се и више него љубазни домаћини, такође студенти гео-дезије на Грађевинском факулте-ту Универзитета у Београду, који су такође и чланови Удружења судената Геодезије.

Све је почело 25. марта у по-ноћ, када смо кренули из Бања Луке. Данима су се сви спремали и правили планове како у 4 дана проживјети све љепоте Београда, а уједно и научити нешто. До-маћини су нас са одушевљењем

примили и пожељели добро-дошлицу, након чега се свима обратио декан Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањој Луци, проф др. Миленко Станковић који је представио наш факултет и одсјек. Београд-ски студенти су нас упознали са планом и програмом основних, мастер и докторских студија, као и многим погодностима и привилегијама које Грађевински факултет пружа нашим студен-тима уколико одлуче наставити школовање у Београду.

Након представњања и добродошлице, посјетили смо Метролаб лабораторију, гдје нас је дочекао професор Сини-ша Делчев. С обзиром да ми, нажалост, не посједујемо такву лабораторију, сви студенти су били одушевљени што напокон можемо сами видјети све оно о чему нам је дотични професор говорио на предавањима.

Други дан наше екскурзије био је резервисан за посјету Републичком Геодетском Заво-ду Републике Србије (РГЗРС). Будући да је Завод подијељен по секторима, сваки сектор је за-себно припремио презентацију њиховог дјеловања коју су нам радо представили. Вријеме које смо имали на располагању било је прекратко да би смо се детаљ-но упознали са свим пословима

Стручна екскурзија студената Геодезије

„Пролеће у Београду“

Пише:Ивана Вуковић

које обављају. У вечерњим часо-вима смо се укрцали у бродић, запловили Дунавом, упловили у Саву и уживали у ноћној панора-ми Београда уз вечеру, а након тога и забаву коју је припремио капетан истог брода.

Трећег дана смо били у прилици да се упознамо са дијелом културно – историјског блага Београда. Наиме, посје-тили смо многа мјеста, од којих посебно треба издвојити Храм Светог Саве, музеј Николе Тесле и Калемегдан.

Наравно, не треба заборави-ти, упознали смо се и са ноћним животом престонице. Ноћни изласци су били разнолики, од посјета кафанама у познатој боемској четврти Скадарлији, до великих београдских клубова и популарних сплавова.

Дружење смо завршили у тренутно најпопуларнијој кафани симболичног назива „Она моја“. Ујутру, нажалост, морали смо на-пустити Београд. Прије поласка кући, преостала нам је још једна дестинација - Нови Сад.

Један дан нам није био до-вољан да се упознамо са с виме што овај град пружа, али ми смо задовољни и посјетом Факулте-ту техничких наука, гдје су нас срдачно поздравили и пожеље-ли добродошлицу. Представили су нам план и програм својих студија, упознали са пар сјајних студената, који су након закуске коју су припремили кренули с нама у обилазак града. Прво смо посјетили тврђаву Петрова-радин, а након тога се прошета-ли градом.

Било је ово дивно искуство. Много смо научили, а упознали смо дивне људе. Дружење је било савршено. Опуштена ат-мосфера и квалитетно друштво је одавало слику као да се познајемо цијели живот. Музи-

ка, радост, ђускање, загрљаји и пријатељска лица су показивали жељу да овакво нешто треба да траје много дуже.

Ако су се сви тако осјећали онда је циљ организовања ове екскурзије остварен. Сада сви треба да се потрудимо да овакав дух и искуства преносимо на следеће генерације студената. Захвалност дугујемо студентима из Београда и Новог Сада на срдачном гостопримству, сјајном проводу и беспрекорној органи-зацији као и Републичкој управи за геодетске и имовинско-прав-не послове без које ово не би било ни реализовано.

Иако студијски програм Геодезије подразумијева

обавезно полагање практич-не наставе током које студенти прикажу стечено знање, али такође се упознају са конкрет-ним теренским задацима, за будућег инжењера геодезије од изузетног значаја јесте и стручна пракса која је омогућена посредством IAESTE.

Пракса у БукурештуЗахваљујући међународ-

ном саобраћају БиХ и Србије, након 27 сати путовања возом коначно сам стигла на крајње одредиште – Букурешт, престо-ницу Румуније гдје сам провела наредних незаборавних мјесец дана.

Познат као Балкански Па-риз, Букурешт наизглед строг, обилује предивним парковима и очуваном архитектуром још из ранијег периода. Кроз град пролазе два велика булевара, а велики дио зграда изградили су француске и италијанске архи-текте.

Опис мог радног мјеста под-разумијевао је рад на бази по-датака, области катастра гдје сам имала прилику да се упознам са централним катастром града Бу-курешта, као и рад на терену за

потребе премјера и топографије.Стручна пракса као искуство

има још једну позитивну страну, а то је могућност упознавања и осталих крајолика државе који су од великог туристичког и историјског значаја. Слобо-дним викендима имала сам прилику да видим атрактивна мјеста попут градова Брашов, Тулча, Темишвар, Свети Геор-гије, Мангалија, затим неке од замкова-музеја као што је замак румунских краљева, Пелеш и за-мак познат као Дракулин дворац или, такозвани Бран.

Оно што је на мене остави-ло изузетно јак утисак, поред поменутих мјеста и замкова, јесте делта Дунава у Црно море гдје сам провела незабораван викенд са осталим студентима који су такође били на стручним праксама. То су били углавном студенти архитектуре, а дола-зили су из различитих држава: Пољске, Белгије, Израела, Турс-ке, Туниса, итд.

Иако је пракса трајала само мјесец дана, оставила је до-животни утисак који бих радо поновила и препоручила свима који добију сличну прилику. То није само стручно усаврша-вање већ спој рада, дружења и стицање животног знања и искуства.

Љиљана Сукур

Пракса у ИстанбулуЉето, Истанбул и све остало

што живот пише...„Постоје тренуци, који човје-

ка промијене за цијели живот...тренуци када човјек схвати ко-лико тога може видјети, доживје-ти, осјетити и остварити, уколико зграби прилику и схвати да је живот вриједан живљења.’’

Провести шест седмица у Истанбулу, прије нешто више од пола године, за мене је био сан,

Студентска пракса у Румунији, Турској и Аустрији

Пракса за струку, искуство за живот

Пишу:Љиљана Сукур и Жаклина Буторац

жеља која се можда оствари, а можда ипак мало сачекам.

По наговору пријатеља из средње школе, пријавила сам се на конкурс за размјену студената, коjи ми је омогућен преко IAESTE-а, међународног удружења за размјену студената ради стручне праксе.

Након што сам примљена на праксу, знајући да се таква при-лика не пружа више пута у жи-воту, одлучила сам искористити своју шансу, стећи радно, али и оно најважније, животно ис-куство.

Дошавши у Истанбул, доче-кали су ме студенти из њиховог IAESTE-а, који су ми нашли смјештај, одвели ме на посао и обезбиједили пријатан боравак током цијеле праксе.

Праксу, у трајању од мјесец и по дана, провела сам најбоље што сам могла. Радила сам од понедјељка до петка, просјечно 8-9 сати дневно , у геодетској фирми која броји 25 запослених, што инжењера, што техничара. Мој посао је чинио рад са база-ма података, користећи њихове софтвере и споразумијевајући се на енглеском језику.

Поред свакодневног одласка на посао, вече ми је испуњавао Истанбул, град који никад не спава и у којем је дан од 24 сата прекратак. Заједно са осталих 40 –ак студената из разних земаља

свијета, није могло бити досадно нити једног тренутка.

Викенде, у којима смо били ослобођени посла, проводи-ли смо посјећујући атрактивна мјеста Истанбула. Студенти из Турске, иначе чланови IAESTE-а, потрудили су се да нам орга-низују викенде за памћење. Поред посјета културним баш-тинама Турске, излета на Црно и Мраморно море, крстарења Босфором, имали смо прилику да посјетимо Кападокију.

Кападокија , која се налази у централно-источној Анатолији - Турска, једно је од најзанимљи-вијих чуда природе тзв. „вилин-ски димњаци“. Поред нестварне природе, лијепих коња, разних музеја, „вилинских димњака“, могли смо да гледамо лет стоти-не балона, који пружају људима осјећај да стоје на Мјесецу, а уствари бивају на Земљи.

Након завршене праксе и за-вршеног дружења, за ово љето, али не и за цијели живот, јер оваква пријатељства не познају границе, добила сам цертификат и потврду о обављеној прак-си од стране фирме, а и саме IAESTE организације.

Надам се да ће ми се оваква прилика опет пружити, као и свим осталим студентима који желе нова и још боља искуства.

Жаклина Буторац

Стручна пракса током сту-дија нам дајe могућност да

примјенимо знања стечена до одређене године факултета, као и да увидимо њихов значај. У исто вријеме добијамо мотивацију да наставимо даље сa учењем, као и с примјеном знања стечених током праксе.

Ако узмемо за примјер сту-денте архитектуре, они на својој пракси у иностранству могу да очекују рад у различитим фир-мама које се баве пројектовањем и грађењем или ангажман на архитектонско - грађевинском факултету. Задаци и послови могу бити различити, а зависе од послодавца, ментора, мјеста и времена.

Оно што је свим праксама заједничко, дефинитивно је ГРАД. То је искуство које најдубље остаје урезано у наше памћење. Поред пројектних задатака и но-вих програма на којима добијете прилику да радите, а који надо-грађују ваша већ постојећа знања, најјаснија су искуства о једном граду. Та искуства ми се врте као СЛИКЕ пред очима сваки пут када споменем праксу. Из разговора с колегама, који су такође били на пракси у иностранству, сло-жили смо се да је на све нас баш тај „нови град“ оставио најјачи утисак. Па, и нема ништа важније за једног архитекту, поред читања о архитектури, од путовања и учења на примјерима.

Присјетивши се цитата Луиса Мамфорда, кога је Ранко Радовић цитирао у, свима нама добро познатој, књизи „Форма Града“ „град (је) најбољи орган па-мћења што га је човјек досад створио...“, ја бих онда још до-дала да ми памтимо град, а град памти за нас.

Ми памтимо град по бло-ковима, улицама, грађевинама, изграђеним и неизграђеним по-

вршинама, зеленилу и парковима, урбаном мобилијару, материјали-ма и бојама, звуковима и мири-сима, људима. Град нам на овај начин говори доста о прошлости, јасна је слика садашњости са на-знакама промјена које су могуће у будућности. Град је ту, увијек,као подсјетник. Али тренутак, период и вријеме никада нису исти.

Ми још памтимо град по својим осјећајима и у одређе-ном тренутку, периоду, ВРЕМЕНУ. Другачије речено, сваки човјек је дио живе инсталације која даје промјенљивост граду у виду ста-росне или полне дефинисаности, расне, националне и културне шареноликости, навика и начина коришћења јавног простора. Било да смо дио слике једног града као стални грађанин, туриста или житељ на неко одређено вријеме, сви смо специфични свједоци и незамјенљиви дијелови живе машине тог тренутка, периода или одређеног времена. Тај дио памћења је незамјенљив и непоновљив, јер ни један урбани облик не постоји ван природ-ног „духа мјеста“, ван времена и историје, ван сталних промјена и трансформација, ван технологија грађења или средстава кретања, ван културе и духа времана, ван демографског утицаја грађана и корисника, ван новца и еконо-мије, мимо интреса или политике.

„Не бити на неком мјесту је бити нигдје, а бити нигдје је бити ништа.“

Зато, да бисмо увијек били неко морамо бити негдје па макар и у сјећању на један град. А ако имамо сјећања на град ми имамо и добру основу за планирање града, о чему треба да мислимо јер архитектура коју стварамо никако не постоји засебно већ се рађа у урбаном, просторном контексту (Радовић Р.).

Студентска пракса у Tунису и Белфасту

Ми памтимо град, град памти за нас

Пише: Горица Гороњић, д.и.а.

Белфаст

Тунис

Студијска посјета сплитском ФГАГ-у

Нова сазнања и у Сплиту

Пише: Ана Ковић

У марту текуће године чланови IACES-а LC Бања Лука на адре-

су факултета добили су позив да посјете Факултет грађевинарства, архитектуре и геодезије у Сплиту с примарним циљем успостављања међуфакултетске сарадње. Поред овог, циљ је био и оснивање локалног комитета Удружења студената грађевинарства IACES у Сплиту по узору на бањалучки локални ком итет.

Делегација од седам студе-ната АГГФ-а, чланова бањалуч-ког IACES-a, учествовала је у овој студијској посјети. Стручна предавања, нова пријатељства, фамозна сплитска рива и исто-ријске заменитости само су нека од нових искустава којих се радо сјећамо са овог путовања.

У склопу посјете имали смо организована стручна предавања на теме „Мостовске челичне кон-струкције „ и „Обнова Старог мо-ста у Мостару“. Будући да IACES LC Бања Лука у септембру организује такмичење у дизајну и конструк-цији челичних мостова, било је веома корисно слушати преда-вања на ову тему, о особинама и испитивањима дозвољених угиба челичних мостова, што је један од најважнијих задатака на такми-чењу. Ову прилику искористили смо да позовемо тим студената сплитског ФГАГ-а да учествују на нашем такмичењу што су прихва-тили са великим задовољством.

Посебну пажњу наших сту-

дената привукло је предавање професора Блажа Готовца који је радио као главни статичар на обнови Старог моста у Моста-ру. Будући да је великој већини студената грађевинарства жеља да постану врхунски статичари, ово предавање помогло нам је да стекнемо увид у то шта све зах-тијева посао статичара на једном захтјевном пројекту попут овог. Представници сплитског факул-тета уприличили су нам свечани ручак са њиховим студентима и асистентима, те смо том приликом размијенили студентска искуства и упоредили образовне програме и предмете, који се не разликују много.

Сваки слободан тренутак користили смо за шетњу градом, а најснажнији утисак на све нас је оставила импресивна Диок-лецијанова палата. Такође, у оквиру организованог програма имали смо прилику присуствовати бруцошијади ФГАГ-а гдје смо се уживо уз пјесме Црвене јабуке на најљепши начин, кроз игру и смијех, поздравили са новим пријатељима из Сплита.

У повратку кући, преприча-вајући утиске, дошли смо до заје-дничког закључка- овакве посјете су конструктивне и у стручном и друштвеном смислу.

Представљамо

84 „Узор су ми људи који имају страст према ономе што раде“

87 Дуалитет старог и новог

88 Фасцинација неисписаним папиром

Maja Стојковић – вишеструка првакиња у теквандоу

„Узор су ми људи који имају страст према ономе што раде“

Разговарала:Биљана Суботић

Маја Стојковић, рођена у Дервенти 1989. године

гдје и данас живи, студент је четврте године Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци, а уз то је и изузетно успјешан теквандоиста и једна од 10 најбољих спортиста Републике Српске.

Теквандо је почела да тренира тек с 15 година, у првом разреду средње школе када је маштала да се упише на Високу школу МУП-а, па јој је тaеквондо био разумна одлука поготово због тога што је, како каже, имала вишак килограма и ниску

кондицију. „Уписала сам се на ТКД у

октобру 2004. године и мислим да сам тада била најдебљи јуниор у клубу. Кроз 4 године активног тренирања, које је подразумијевало четири до седам тренинга седмично, завршавала сам гимназију с просјеком 4,5 и била на пола године од стицања мајсторског звања, односно црног појаса у ТКД“, прича Маја.

До краја 2008. године Маја је већ имала 23 медаље с 25 такмичења на којима је учествовала и постала је првак Републике Српске у својој категорији. План да се упише на Високу школу МУП-а, није промијенила, а за сваки случај предала је документа и на АГФ иако је њено даље школовање подразумијевало све само не математику и физику. Али, десило се да је била примљена на АГФ и то на буџет и ево је сад на четвртој години студија.

Почетак студирања у де-ведесет километара удаљеној Бањој Луци, требало је да буде крај Мајине спортске каријере, али се то није десило. Радила је соло тренинге у подстанар-ској соби у Бањој Луци, трчала поред Врбаса и по граду, а викендом је одлазила кући у

58. избор спортистеРС, Бања Лука, 2012.

Семинар за тренере,кореанац Ким, Сарајево,

децембар 2012

Дервенту и тренирала у клубу. „На велико изненађење

тренера и породице, као и моје, наставила сам напредовати. У 2009. години сам потврдила титулу првака Републике Српске, постала првак БиХ и ушла у репрезентативну селекцију БиХ“, каже Маја.

Од Олимпијских игара у Ати-ни 2000. године, када је текван-до постао званичан олимпијски спорт, ова дисциплина констант-но напредује, што нам је Маја покушала објаснити.

„Данас имамо потпуно електронске оклопе (штитнике за торзо) и папе на ристу стопала (типа рукавица на рукама). Контактом папе о оклоп, наравно предвиђеном брзином и снагом, прави се електронски поен. Једини поени о којима одлучују три судије су они ногом у главу, а и ту је смањена судијска манипулација тако што сада постоји video replay и сваки тренер може затражити да се додијељени судијски поен у главу провјери. Захваљујући томе на основу тог напретка, могуће је доћи до медаље, небитно из које сте земље свијета, битно је само да сте изврсни, а један од најбољих примјера је наша Милица Мандић која је Србији донијела прву и једину златну олимпијску медаљу из Лондона“, појашњава Маја и додаје да је то оно што је највише привлачи овом спорту у коме нема ни утицаја судија ни политике. „Кад изађеш на татамија (борилиште), ти си препуштен сам себи и својим могућностима, како си се спремио, такав резултат ћеш и имати“, каже Маја.

Као и други и Маја има узо-ре, а то су људи који имају страст према ономе чему су посвеће-ни. Њима се диви и из њихових

Сви Мајини успјеси• 5 пута првак на првенству Српске (2008-2012. године)• 2 пута проглашена најбољом сениорком, • четири пута заредом првак на првенствима БиХ (2009-

2012. године), • 3 медаље на Балканским првенствима (2009 и 2011-бронзе

и 2012-сребро)• бронзана медаља на турниру А класе (најјачи турнири у

Европи) у аустријском Инсбруку • најбољи спортиста општине Дервента четири пута за-

редом (2009-2012. године)• један од 10 најбољих спортиста Републике Српске 2012. го-

дине• побједница међународних турнира у Словенији и Хрватској

2013. године, а у Словенији проглашена најбољом сениор-ком турнира.

• 2013. године је шести пут заредом постала првак РС.

Укупно, у периоду од 2004. до краја 2012. године учествовала је на 52 турнира и освојила 47 медаља.

Учествовала је на сениорском првенству Европе у Sankt Peterburg-у у Русији, на првенствима у Србији, Хрватској, Црној Гори, Словенији, Словачкој, Аустрији, Италији и на првенствима организованим у тридесет градова БиХ.

примјера црпи све оно што јој је потребно за успјех. Што се тиче планова у будућности Маја каже да не размишља далеко унапријед.

„Сада ми је приоритет положити испите и завршити факултет, а онда уписати мастер. Послије ћемо видјети. Надам се да ће спорт, а посебно теквандо бити увјек дио мог живота”, закључила је Маја.

Умјетност цртања

Дуалитет старог и новог

Аутор: Адмир Исламчевић

Тема овог рада и на-станка скице тиче се

пројектног задатка (Aрхив РС) и саме локације ин-дустријске зоне „Инцел“ у Бањој Луци. Мислим да стари индустријски објекти имају своју причу коју желе да причају, иако нису у функцији. Сам тај „голи“ индустријски објекат ме инспирисао да се у овом случају уствари позабавим тим односом старог и новог. Тај дуалитет ми је увијек привлачио пажњу. Има-мо нешто што је било ко-ришћено од других људи у другом времену и сада постављамо на исти тај простор нешто потпуно ново из нашег тренутног времена, које ће даље да живи до неког тренутка. Скица се тиче истражи-вања амбијената у одно-су на стари објекат.

Умјетност цртања

Фасцинација неисписаним папиром

Пише: Горана Тодорић

Главна особина сваког умјетни-ка, по мом мишљењу, није

његов таленат нити машта, него воља, труд и упорност. У овој фази свог стваралаштва, не могу се назвати умјетником, али имам жељу и вољу да то у скоријој будућности постанем.

Још као мала дјевојчица вољела сам разнобојне дрвене бојице и фломастере као и сва остала дјеца, али више од свега фасцинирао ме је чист бијели папир као могућност да створим

нешто ново, нешто посебно, не-што своје. Ништа ме није чинило срећнијом од погледа на чистоћу неисписаног папира и шаренило оловака уредно пореданих по-ред, те тај тренутак када све оно што је до тада било у мојој глави постаје стварност. Таленат за цртање који се почео испољавати још у основној школи, наслије-дила сам, као и моја старија сестра, од оца. Инспирацију сам проналазила у свему у чему сам уживала – у филмовима, музици, природи. За неке цртеже ми је било потребно пуно времена и стрпљења, али нисам одустајала иако ми је већина говорила да „од умјетности нема хљеба’’. У цртању сам проналазила бијег од стварности и начин да испољим своја осјећања била она тужна или срећна. И, ето, цртам и данас. Једина разлика је што нешто више од годину дана похађам курс цртања код академског сли-кара Михајла Николића и тек сада добијам праву обуку у разним техникама. Осим за себе, цртам и

за мени блиске особе којима врло често поклоним понеки цртеж, а они то цијене јер знају колико труда улажем у сваки свој рад.

Данас ме папир још увијек фа-сцинира исто као и прије петна-ест година, али сам сада и свјеже окречен зид почела да гледам на исти начин, тако да је управо зид постао подлога за многе моје цртеже већих димензија. За своје радове углавном користим графитну оловку и дрвене бојице, а кроз пар мјесеци планирам да се окушам и у сликарству. Мој отац је прије пар година почео да ради клешући слике на мермеру и у то вријеме био је прва особа за коју сам ја знала да зарађује на цртању. То ми је био доказ, али и нада, да се од умјетности ипак може живјети. И сама сам почела да радим на мермеру, јер ме занима свака врста умјетности укључујући и поезију, прозу и музику.

Без обзира хоће ли се моја посвећеност цртању, труд и стрпљење икад исплатити, цртаћу док год ме то испуњава и док год постоје људи – моја породица и блиски пријатељи, који цијене мој рад и у томе ме подржавају.

Знање плус

92 Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији

94 Говоримо српски!

95 Како написати добро попратно писмо?

98 Да ли сте знали?

Технички рјечник

Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији

Припремиле:Наташа Вујовић,Тамара Учур иГордана Јаковљевић

ААквадукт - вјештачки (људ-

ском руком направљени) канал који служи за пренос воде са једног мјеста на друго. Ријеч ак-вадукт је изведена од латинских ријечи aqua што значи „вода” и ducere што значи „водити” или „спроводити.“

Апстракција у арихтекту-ри - поједностављивање детаља цртежа једног архитектонског објекта или његовог дијела, оста-вљајући у првом плану суштину форме и структуре, на тај начин да је могуће изражавање сушти-не архитектонског цртежа или ар-хитектонске композиције.

Адициона константа - састављена је од двије компонен-те: адициона константа инстру-мента (представља одстојање од центра емитовања таласа од вер-тикалне обртне осе инструмента) и адиционе константе рефлекто-ра (одстојање равни одбијања таласа од вертикалне обртне осе инструмента). Адициону констан-ту одређује произвођач.

Аксијално напрезање - може бити притисак или зате-зање. Штап је изложeн затезању или притиску када на њега дјелују колинеарне вањске силе чији се правци поклапају са уздужном осом штапа. Ове силе се називају аксијалним силама.

Архетип – назив за узор или праузор неке форме или стила градње.

Алхидада - горњи метални и покретни дио инструмента који ротира око сопствене осе и на којој се налазе: либеле, дурбин, справе за читање подјеле хори-зонталног и вертикалног лимба;

Адхезија - Молекуларна сила између честица двају различитих тијела (нпр. вода и стакло). Будући да она дјелује на врло малим удаљеностима , морају оба тијела бити једно уз друго притиснута. На дјеловању адхезије заснива се нпр. лијепљење папира, спајање дрвених плоча љепилом.

Анкер-споне - израђују се од челика и служе за међусобно повезивање двије оплате, обез-

бјеђују равномјерну дебљину бе-тона и крутост оплате.

Армирани бетон - грађе-вински материјал настао oд бе-тона и челика. Основна идеја спрезања је да се челику повјере напони затезања који се јављају у затегнутим зонама бетонских конструкција, док се бетону по-вјеравају напони притиска.

Алмукантарат - мала круж-ница небеске сфере, која настаје пресјеком небеске сфере и рав-ни паралелне с хоризонтом. Све тачке алмукантарата једнако су удаљене од тачке зенита. Назива се још алтитудна паралела или кружница једнаке алтитуде

Алувијално тло - настаје таложењем чврстих честица за вријеме транспорта водом.

Алхидадна оса - замишље-на права око које се алхидада ро-тира, пролази кроз центар подје-ле хоризонталног лимба.

Апсциса (eng. Abscissa) - у геодезији и картографији пред-ставља удаљеност од средњег меридијана. Обично се означава са X, може бити позитивна или негативна зависно од положаја тачке.

Aтика - означава ниски зид (или висине етаже) изнад вијенца класичне фасаде.

ББерма – подручје за обез-

бјеђење функционалности пута које је зграђено са спољашње стране направа за одводњавање и/или саобраћајних површина за немоторизовани саобраћај. Ши-рина берме не може бити мања од 0.5 m.

Битумен - вискозна, црна, љепљива смјеса органских теч-ности, потпуно растворљива у угљик дисулфиду. Природни би-тумен или сирови битумен је ље-пљиви облик нафте, сличан кат-рану, који је потребно загријати или разблажити да би се превео у течно стање.

Бар код летве – кодирана нивелманска летва са предње стране има нанешен бинарни код који слyжи за аутоматско очита-вање подјеле летве, а са друге

стране налази се класична цен-тиметарска подјела.

Бушотине – изводе се за потребе геотехничких истражи-вања у стијени или тлу. Важно је да се изведу до адекватне дуби-не, која зависи од врсте и вели-чине објекта. Могу се изводити помоћу ручних или машинских гарнитура.

Банкина – ивични елемент у насипу који обезбјеђује бочну стабилност коловозне конструк-ције. Служи за постављање са-обраћајне опреме и сигнализа-ције. Нормална ширина је од 1-2 m.

Бродски под - је подна облога од храстовог дрвета. За-довољава специфичне захтеве корисника. Карактеришу га веће дужине и ширине него код кла-сичног паркета који је уобичајен у нашим становима и радним просторијама. Оваква врста под-них облога, већих димензија даје простору елегантност и могућност опремања ентеријера модерним или рустичним намештајем.

Биолошка кућа - назив за кућу која је направљена тако да чини садејство са природом. Ослања се на природне изворе енергије тако да представља сим-биозу између технологије и при-родних принципа и законитости. Најчешћи тип био куће је соларна кућа, а затим, земуница, дрвена кућа, кућа од набоја и сл.

Brain wash архитектура - назив за архитектуру која је нас-тала као производ истоимене методе када се из свијести једног архитекте намјерно одстрањују сви претходни утицаји и тради-ција, а затим се са такве основе зачиње нова арх. идеја.

ВВршна чврстоћа – маски-

мална вриједност напона сми-цања који се може нанијети струк-тури тла у одређеном правцу.

Визура - права која спаја оп-тички центар објективног сочива и пресјек вертикалне и средње хоризонталне црте кончанице;

Визирање – процес на-вођења визуре да погађа неку

уочену тачку или предмет, визи-рање може бити грубо и фино.

Вискозност - (унутрашње трење) особина течности и пли-нова да пружа отпор међусоб-ном кретању њихових слојева. Вискозност се описује коефи-цијентом вискозности η.

Bатростална опека - или шамот је печена, уситњена гли-на, отпорна на ватру, од које се додавањем сирове, пластичне глине (везивна глина) печењем на температури 1450 °C добијају шамотне опеке. Како је отпорна на ватру највише се користи за израду пећи и противпожарних зидова.

Висина тачке - вертикално растојање између нивоске повр-ши те тачке и нулте нивоске повр-ши која се усваја као вертикални геодетски датум.

Видиковац - назив за архи-тектонски објекат, терасу, трг или узвишено мјесто са кога је ост-варен величанствени поглед на град или његову околину.

Водоцементни фактор – од нос цемента и воде у бетону који утиче на својства бетона. Нижи водоцементни фактор да је квалитетнији бетон. Лабо-раторијским путем одређује се минимална вриједност овог фак-тора, а да се добије хомогениза-ција смјеше, добро уграђивање и збијеност. Вриједност му је у пракси 0.45- 0.65.

Виртуелна архитектура - назив за архитектуру и урбани-зам који су настали као претпо-стављени дио стварности у виду модела, плана, концепције вир-туелне стварности.Често је пред-стављена утопијским представа-ма, цртежима, пројектима чији је циљ представљање једне могуће идеје о могућој стварности, путем представљања могућег архитект-носког објекта.

Вишедимензионално - на-зив за објекат посматран не само у своје три физичке димензије већ и у оним димензијама које нису непосредно мјерљиве in situ. Те димензије су временског карактера, културног, историјског, литерарног, географског и др.

Мала школа правописа

Говоримо српски!

Припремила:Ана Ковић

Како глагол кажеШто је човјек писменији и

више тежи правилном изража-вању, то је чешће у недоумици: у коме падежу треба да буде именица или замјеница уз неки глагол? То је проблем реакције – утицаја глагола на падеж своје допуне, објекта.

На примјер, када говоримо о глаголима кретања или мирова-ња: Отишао је у собу (акузатив уз глагол кретања) и Одмара се у соби (локатив уз глагол мирова-ња) или Спрема се да оде љека-ру (кретање – датив) и Био је код љекара (мировање –генитив).

Неки глаголи могу имати двоструку реакцију. Нпр. пома-гати некоме (датив) и помагати некога (акузатив), понудио му је кафу и понудио га је ка-фом, захваљујем на пажњи и захваљујем за пажњу, он ми лаже и он ме лаже итд.

У српском језику обичан је склоп зависити + генитив: за-висити од чега или од некога или судити некога и судити некоме, али је уз свршени гла-гол осудити могућа само допуна у акузативу: осудити некога, док други свршени глагол пресудити веже допуну у дативу: пресудити некоме.

Каже се: личи на оца, на мајку, али: сличан оцу, мајци.

Човјек може бити имун на нешто (не ‘’имун против...’’, нити ‘’...од нечега’’), може имати из-ражену склоност ка нечему, према нечему (не ‘’склоност за нешто’’).

Глагол свирати тражи допуну у локативу: свирати на клави-ру, на хармоници, на гита-ри..., а не у акузативу ‘’свирати клавир, свирати хармонику, сви-рати гитару’’...

Уз именицу споменик бољи је датив: споменик Вуку, споме-ник Његошу, споменик Незна-ном јунаку, док биста (попрсје) веже генитив: биста Доситеја Обрадовића.

Реакцијске грешке кваре дух и чистоту језика, такве су ‘’оже-нити дјевојку’’ умјесто оженити се дјевојком, ‘’у вези вашег до-писа’’ умјесто у вези с вашим дописом, јер ријеч веза тражи допну у инструменталу – веза с ким, са чим?

У политичком језику, укорје-нио се низ рекцијских греша-ка, као што су ‘’предсједавати сједницом’’ умјесто предсједа-вати сједници, ‘’контактирати некога’’ умјесто контактирати с неким, што је посљедица лажне аналогије са сличним глаголима

другачије рекције: руководити чиме, консултовати некога, уговорити нешто.

Рекцијски погрешна и бе-смислена је фраза ‘’заузети став о нечему’’! Прво, може се има-ти став према нечему, а дру-го – ријеч је о замјени ријечи мишљење ријечју став. Зато, имајте своје мишљење о свему, а став можете заузети, нпр. у погле-ду положаја тијела

Правопис на поправциДосљедно проводећи прин-

цип спојеног писања типа смјеста (одмах), напамет (наизуст), наглас (гласно) итд., правопис из 1960. године прописао је да се спојено пише и знатан број спојева чије срастање није до краја завршено: довоље, дотамо, заузврат, наод-мет, наруку, укорак, унеповрат и многе друге.

Састављачи Правописа срп-ског језика извршили су поправку те норме, дајући предност од-војеном писању:

- Ако човјек жели ићи у ко-рак с временом, мора се ухва-тити у коштац са проблемима, иначе ће они трајати у недоглед.

− Било је јела и пића на пре-тек, до воље (неки су пили на душак), а ми смо за узврат по-могли домаћину.

− Нигдје под небом нис-мо видјели толику равницу, која се пружала у бескрај, али нам вријеме није ишло на руку: било је облачно и, као на пакост, иш-ло на уштрб добре видљивости.

− У неповрат је прошло ври-јеме када се куповало на почек и када се трговци нису богатили на пречац.

Постоје и случајеви за које се уводи и спојено писање умјесто ранијег одвојеног: нажалост, ус-пут, такорећи, наизглед (привид-но).

Оба правописа су сагласна да треба писати само спојено: има-ти укупно, немати уситно, исјећи наситно, учинити нажао, причати надуго и нашироко, попити наис-кап, чути се надалеко, отићи зау-вијек и томе слично.

Прилоге настале скраћива-њем приједлога са придјевима и сл. треба писати састављено: Држећи се мало поиздаље, он је наочиглед поткрадао друге, мислећи само на то како ће жи-вјети убудуће. Такав је, кажу, био одмалена.

Само одвојено треба писа-ти: отети на силу, ићи уза страну, пливати низ воду, ићи низ длаку, скресати му у брк, напасти с леђа, ићи у сусрет, гурнути у страну, у ствари (заправо)...

Једноставно треба запамтити да се одвојено пишу приједлог и именица кад значи годишње доба: у љето, на јесен, с прољећа. Спојено се пише: добога лоше, забога, збогом (поздрав), а од-војено: нека иде све до врага, до ђавола...

Растајемо се са до виђења (лица са радија и телевизије са до слушања, до гледања). Наздра-вљамо са: у здравље, на здравље, а пијемо наискап.Из истоимене књиге Милорада Телебака

Стандарди пословне комуникације

Како написати добро попратно писмо?

Припремио:Јовица Калајџић

Шта је попратно писмо?Попратно писмо (енг. сover

letter) је документ који прилаже-те уз биографију када се прија-вљујете за посао. Често се овај документ зове „молба за за-послење“, „мотивационо писмо“ или „пријава“, али без обзира на назив, функција ових докумената је идентична. Они требају посло-давцу пренијети прву и најваж-нију информацију – да сте ви пра-ва особа за оглашено мјесто!

Како написати попратно писмо?Попратно писмо има фор-

му писма и стриктно одређену структуру, а заправо представља увод у ваш CV и практично вашу понуду фирми којој се обраћа-те. У правилу попратно писмо је веома кратко и концизно, и садржи максимално од 200 до 250 ријечи. Примарни циљ по-пратног писма јесте да уведе у ваш CV, те да укаже на неке еле-менте који нису представљени у правом свијетлу у вашем CV-у. Ипак, имајте на уму да поред наведеног, попратно писмо има стриктно одређену садржину, те да је добро попратно писмо увијек лично. Без обзира да ли се јављате на оглашено радно мјес-то или се представљате фирми с молбом да вас уврсте у своју базу

потенцијалних послопримаца, попратно писмо мора јасно изражавати ваше способно-сти, компетитивне предности и потенцијалан допринос бу-дућој фирми.

Форма је иста као и за по-словно писмо: ваша адреса и контакт информације долазе ис-под вашег имена, у горњем углу странице. Испод тога, са лијеве стране, наводите име особе којој се обраћате, њену функцију и ор-ганизацију у којој ради. Много је лакше уколико знате име особе којој пишете, те вам препору-чујем да покушате да га сазнате, а у случају да то није изводљиво писмо адресирајте на директора кадровске службе, односно на директора одјела за управљање људским ресурсима. У колико не знате име или пол особе којој пишете писмо можете почети са „Поштовани господине или гос-пођо“ (енг. Dear Sir or Madam) или пак са „Свима на које се односи“ (To Whom It May Concern) ако зна-те да ће ваше писмо читати више људи у кадровској служби. Писмо можете завршити са ријечима „Са поштовањем“ или „Остајем са поштовањем“, или „Срдачан поз-драв“ (уколико сте кренули писмо „Са поштовањем“) или пак неким другим поздравом.

Структура. Попратно писмо не треба да има више од четири параграфа. У првом наглашавате за шта аплицирате и гдје сте до-били информације о послу. Циљ последњег јесте да нагласи вашу спремност за интервју. У другом параграфу наводите квалифика-ције и вјештине које посједујете и које вас чине правом особом за тај посао. Пажљиво прочи-тајте оглас, одредите потребне квалификације и провјерите још једном да ли сте ви права осо-ба за тај посао. Немојте само навести да посједујете компе-тенције и вјештине него наве-дите и додатно образложење. Најбољи начин је да почнете са вашим претходним искуством и како сте развили квалифика-ције и вјештине које посједујете.Трећи параграф показује зашто

желите тај посао, и зашто желите да добијете знања која пружа тај посао. Треба да оставите утисак да ви можете пружити посебан допринос конкретној фирми, а да заузврат добијете одређену сатисфакцију. Послије четвртог параграфа оставите неколиико празних редова. Закључите пис-мо тражећи интервју са послодав-цем, и прецизно напишите када и како вас могу контактирати. Не заборавите да оставите празан простор за ваше име и прези-ме, те да се потпишете хемијском оловком уколико вашу апликацију шаљете поштом. Прије него за-почнете писање попратног писма размислите добро о ономе што желите, и какве су заиста ваше компетенције и вјештине. Ваше искуство, образовање или позна-вање страних језика може утица-ти на то да ваш профил одговара захтјевима радног мјеста за које конкуришете. Стога већ на самом почетку истакните оно што сма-трате својом највећом предношћу.

Попратно писмо показује ко-лико сте мотивисани за рад, али оно је уједно могућност да се до-бро „продате“, односно да убије-дите фирму да сте јој баш ви по-требни. Приликом конкурисања за посао немојте бити исувише скромни, објасните на најбољи начин зашто сте „као рођени“ за то радно мјесто. Приликом пи-сања обраћате се конкретном по-слодавцу, тако да попратно писмо мора бити циљано.

Информишите се о посло-вању фирме и настојте што пре-цизније схватити шта се очекује од будућег запосленика како би адекватно и јасно навели потреб-не информације. Дакле, ви тре-бате разумјети конкретне захтјеве посла, визију и циљеве фирме и нагласити оно што би фирма до-била ако запосли вас, а не неког другог кандидата. У писму посло-давцу нудите конкретан допри-нос, јер послодавци очекују да покажете да посједујете управо оне квалитете који су њима по-требни. Пазите да не претјерујете у истицању својих предности јер је попратно писмо професио-

нални облик комуникације, изла-жење из оквира професионалног обраћања није пожељно. За раз-лику од биографије, у попратном писму користите потпуне речени-це, тако да ће и сам стил писања рећи пуно о вама. Имајте на уму да је пожељно да писмо садржи и одређену „личну ноту“. Не по-нављајте информације наведене у биографији, нагласите инфор-мације које нисте навели или оне које због сложености биографије нису дошле до изражаја.

Често се догађа да приликом пријављивања на конкурс или ог-лас, послопримци започну писмо са реченицом „Јављам се на Ваш конкурс...“, без да наводе назив радног мјеста, односно позицију за коју аплицирају. Агенције које се баве запошљавањем и фирме које самостално оглашавају сло-бодна радна мјеста често имају више од једног отвореног конкур-са, стога обавезно наведите рад-но мјесто, односно назив пози-ције за коју аплицирате.

Садржај попратног писма тре-ба бити подијељен у параграфе, и не треба бити дужи од једне стра-нице.

Разлике попратно писмо – мотивационо писмо?Иако већина послодаваца (а

и апликаната) сматра ова два тер-мина истим понекад се може де-сити да се од вас траже два писма: једно попратно у коме наводите основне податке о вама (ко сте ви, за шта аплицирате, гдје сте пронашли оглас) и друго у коме објашњавате мотивацију, тј. заин-тересованост за одређени посао као и разлоге зашто сматрате да бисте били одличан радник на одређеном радном мјесту. У том случају када нпр. аплиицирате путем интернета, „попратно пис-мо“ може бити у тијелу мејла гдје ћете навести за које радно мјес-то аплицирате, гдје сте пронаш-ли оглас као и шта прилажете у атачменту (додатку), а онда ћете у оквиру засебног доданог до-кумента објаснити мотивацију за обављање одређеног посла.

78000 78000: 065/

: Posao.ba 34 A

,

,Posao.ba. ,

.

.,

..

, , .

, , (Word,Excel, Internet). , .

, .

.

,

17. 2013.

: CV, , .

. .

. ,.

.

. .

.

.

.

Занимљивости

Да ли сте знали

Припремила:Љиљана Дувњак

Да је било планирано рушење Ајфеловог торња 20 година након његове изградње 1889. године. Да је Ајфелов торањ, дјело Гистава Ајфела, постављен је као привремена конструкција поводом Свјетске изложбе 1889. године.

Да је Аја Софија (Aya Sofi a, Istanbul) саграђена за 5 година и да је на њеној изградњи је учествовало преко 10 000 радника. Да је Торањ Кхалифа у Дубаију (Burj Khalifa, Dubai) највиша грађевина на свијету. Висока је невјероватних 828 метара. Да је Донгхаи мост у Кини (Donghai Bridge, China) најдужи мост на свијету са својих 32,5 километара. Он повезује Шангај са Јангшаном. Да у Паризу постоји 37 мостова преко ријеке Сене. Да у Сједињеним Аме-ричким Државама постоје још четири Београда, и то у савезним државама Мејн, Ми-несота, Небраска и Монтана.

Да је Мерхандис Март у Чикагу, Илиноис – САД, је највећа пословна зграда на свијету. Отворена је 1930. године, има површину 372 000 m2 и дневно угости око 20 000 посјетилаца и закупаца. Да је МГМ Гранд Хотел у Лас Вегасу, САД (MGM Grand Hotel, Las Vegas, SAD) са својих 6 276 соба највећи хотел на свијету.

Да је кула „Капитал гејт“ у Абу Дабију (Capital ga te, Abu Dhabi) уписана у Гинисову књигу рекорда као највише искривљена грађевина на свијету са нагибом од 18 сте-пени, чиме је преузела мјесто кривог торња у Пизи. Да је први град на свијету који је достигао милион становника био Рим, 133. године прије нове ере. Да је највећа дизалица на свијету тешка 45 500 тона, висока 95 метара, а дугачка 215 метара. Монтирала ју је њемачка фирма КРУПП. Да у Кинеском зиду има довољно камења за градњу двоипометарског зида који би опасао Земљу по екватору (40 075 километара). Да је најстарија жељезничка пруга на подручју данашње Србије пуштена у рад 20. августа 1854. године и да је повезивала Белу Цркву с дијелом Баната који данас припада Румунији. Да је најстарији грађевински материјал, настао искључиво ручним радом, била цигла.

Египћани су правили цигле још прије 7000 година. Да је најпрометнија лука на свијету Ротердам кроз коју годишње прође бар три стотине милиона тона терета. Истовремено, Ротердам је и највећа вјештачка лука, површине од 100 квадратних километара. Да је Мадрид једина европска престоница кроз коју не протиче ријека. Да се у Сирији стакло производило прије пет хиљада година. Да је Србија једина од савезничких земаља из Првог свјетског рата која има споменик незнаном јунаку, а не незнаном војнику, као што је случај у другим савезничким земљама (споменик на Авали). Да дужина полица Конгресне библиотеке у Вашингтону, највеће на свијету, у коју се дневно слије око 1000 наслова, износи 800 километара. Да од свих подземних жељезница на свијету, метро у Лондону има највише пруга, преко 400 километара, онај у Њујорку највише станица, чак 466, а московски највише путника, шест милиона.

Да Сиднејска опера лежи на 580 стубова који су пободени 25 метара испод површине мора.

Documents

МОСТ број 1