МОСТ број 4

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТАУНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 3 - БРОЈ 4Бања Лука, јануар, 2015. године

ISSN 2303-467X (Print)ISSN 2303-4688 (Online)

28-31. мај 2015Тјентиште

5 Инфо

23 Интервју

31 Темаброја

39 Теоријаипракса

55 Грађевинарствоусвијету

69 Међународнасарадња

79 Представљамо

87 Знањеплус

Садржај

Година 3 — Број 4 — јануар, 2015 3

Издавач: IACES LC Бањa Лука

и Савез студената АГФ-а Бања Лука

Главни и одговорни уредник:Ана Ковић

Боривој ЈовицаОбрадовић Калајџић

Сарадници:

Миленко Станковић, Саша Б. Чворо, Малина Чворо, Александар

Борковић, Дубравко Алексић, Дијана Симоновић, Марија Лукач, Никола

Матић, Драгана Илић Милка Попратин, Саша Татар, Филип Марковић, Ена Хаџић, Николина Ђенадија, Нађа Кунић, Данијела Павичић, Никола

Павловић, Давид Латиновић, Борис Малагурски, Драгослав Савановић, Милош Ивановић, Борис Гужвић,

Љиљана Дувњак, Свјетлана Влашки, Драгана Љубоја, Стефан Ружић,

Милица Милановић, Ђоко Регојевић, Горица Вељовић, Борис Мијатовић,

Николина Говедарица, Лука Бероња, Биљана Суботић, Љиљана Павловић,

Маја Калинић, Јована Раилић, Наташа Вујовић, Новица Лакетић,

Младен Симић, Тамара Учур, Гордана Јаковљевић, Стефан Ружић, Милица

Милановић, Бојан Татић и Стефан Вуковић.

Графички дизајн и дизајн корица: Јовица Калајџић

Штампа:Vilux, Бања Лука

Тираж: 100

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3

тел: 065/822 446; web: www.ssagf.org

www.iacesbl.orge-mail: [email protected]

[email protected]

Ријеч уредника

Поштовани читаоци,

Ево и четвртог броја нашег „Моста“ у коме вам доноси-мо нове информације, теме, интервјуе, озбиљне радове из области теорије и праксе. С овим бројем часописа садашња редакција се опрашта од вас с обзиром да ћемо до изласка петог броја вјероватно сви дипломирати.

Када смо почињали, били смо инспирисани жељом да допринесемо угледу нашег факултета, да будемо међу нај-бољима. Реакције на наш часопис и то не само на АГГФ-у, већ свугдје гдје је доспио, говоре да смо у томе успјели. Неки су, чак, изјавили да је наш „Мост“ примјер како би требало да изгледа озбиљан студентски часопис.

Ми који одлазимо, предајемо часопис млађим гене-рацијама колега, увјерени да ће наставити да га стварају и унапређују. Рад на часопису је био веома захтјеван, тражио је доста времена и залагања, али све се то заборављало када „Мост“ стигне из штампарије. Вјерујемо да ће се тако осјећати и чланови нове редакције који би требало да постану мост с неком наредном генерацијом студената АГГФ-а.

Свима који су радили на стварању нашег часописа, то је било драгоцјено искуство у области која није тако блиска са струком за коју се школујемо. Све нам је било ново и мис-тично, и формулисање наслова и поднаслова, означавање антрфилеа, обликовање рубрика, графички дизајн, али све смо савладали доказавши да нема несавладивих препрека пред онима који имају јасан циљ, вољу и оптимизам.

Надамо се да ће досадашњи бројеви „Моста“, који је већ у трећој години дјетињства, бити драгоцјена успомена свима који су својим прилозима допринијели његовом стварању. Вјерујемо, такође, да ће наредни бројеви часописа свима нама бити мост с нашим факултетом, да ћемо с његових страница пратити како се факултет развија и напредује према визији коју смо поставили – да буде међу најбољим факулте-тима у Републици Српској, а потом и шире.

У име редакције, хвала свим сарадницима и свима који су нас подржали у овом пројекту.

Ана Ковић

Технички уредник:Уредник:

4 Година 3 — Број 4 — јануар, 2015

Инфо

6 Пунољетство АГГФ-а 9 Нова wеб страница Архитектонско-грађе винско-геодетског факултета10 Изградња четвртог павиљона - објекта за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци12 др Александар Борковић13 Успјешно реализован пројекат студента АГГФ-а - „Ја волонтирам, а ти?“14 Изложба скица студената архитектуре15 “Радионицe младих архитеката”16 Студенти архитектуре на Венецијанском бијеналу18 ТЕМПУС пројекат - BAEKTEL

19 Грађевински портал - Duplex20 Разговор са режисером Борисом Малагур- ским

Пунољетство АГГФ-а

ИнжењериуприличилинајљепшипоклонФакултету

Пише: Милка Попратин


На крају календарске 2014. године, у оквиру бањалучког

универзитета је прослављено још једно пунољетство. У вели-ком амфитеатру Правног факул-тета, 12. децембра је одржана свечана академија поводом 18. рођендана Архитектонско-грађевинско-геодетског фа-култета. Па колеге, срећан нам рођендан!

Најљепши рођендански поклон нашем факултету су уп-риличили бројни, нови инжење-ри којима су овом приликом додијељене дипломе завршених основних, мастер и магистарских студија. За 18 година постојања, на АГГФ-у је дипломирало укупно 1257 студената, од чега 688 дипломираних инжењера архитектуре, 475 дипломираних инжењера грађевинарства и 94 дипломирана инжењера гео-дезије, укључујући стари (пето-годишњи) и нови (четворого-дишњи) програм студија. Поред дипломски радова, до сада је успјешно одбрањено и 17 мастер радова, 20 магистарских теза и 17 докторских дисерта-цја. У поводу ове манифеста-

ције проглашени су и најбољи дипломирани студенти сва три одсјека у академској 2013/2014

„Потребе студената и наставника у уској су вези са темељним питањем људског постојања - интегритетом живота човјека и архитектон-ске структуре. Студент се у процесу образовања прила-гођава актуелном тренутку живота, котинуирано стиче знања и мора бити спреман за промјене. Он уочава своју особеност - јединственост, а пажњу усмјерава на вријед-ности контекста. Вјечита је дилема како уочене спознаје визионарски - путем идеје водиље, транспоновати у промишљен концепт ар-хитектонског дјела. Циљ је заинтересовати и обучити студенте да стварају срећно, здраво и инспиративно мјес-то за живот и рад, данас али и у будућности. Нов концепт школе градитеља у Бањој Луци скроман је допринос на зацртаном путу развоја”, рекао је декан овим поводом.


години, и то: Александар Вулин - студент са највећим просје-ком оцјена студијског програма Архитектура (8,25), Бојан Зе-ленковић - студент са највећим просјеком оцјена студијског програма Грађевинарство (8,96) и Гордана Јаковљевић - студент са највећим просјеком оцјена студијског програма Геодезија (9,94). Додијељена су и при-знања професорима и студенти-ма који су значајно допринијели развоју и афирмацији факултета. Међу награђеним студентима нашли су се и уредници нашег часописа, Ана Ковић и Боривој Обрдовић, затим Саша Татар, Младен Амовић и Филип Мар-ковић.

Поред декана, проф. др Миленка Станковића, академију су поздравили и предсједник Републике, ректор и прорек-тор Универзитета, те многи професори, како лично, тако и бројним телеграмима подрш-ке. Декан је одржао пригодан говор којим је скренуо пажњу на унапређење наставног процеса и на богату научну и издавачку дјелатност факултета, те бројне међународне научно-истра-живачке пројекте који су у току (Browninfo, TEMPUS и други). Најављен је нови сајт факултета

и нови, четврти број часопи-са Мост, на који је наш декан, како каже, нарочито поносан. Разговарало се и о актуелној изградњи нове зграде АГГФ-а, чијем се завршетку надамо кроз годину-двије. Нови простор који ишчекујемо ће бити огледало оног што ми заправо и јесмо, градитељи.

Прославу рођендана АГГФ-а, закључићемо поздра-вом проф.др Милану Гашићу који је у оквиру ове манифеста-ције испраћен у пензију и то као први пензионисани професор нашег факултета.

Порука декана у поводу годишњице Факултета

Стварајући нове вриједности у континуитету, чувамо и унапређујемо нашу школу. Колико смо успјешни, показаће врије-ме које долази. Упорност и стрпљење довели су нас у позицију једне од најуспјешнијих институција на Универзитету у Бањој Луци и БиХ, са изврсном међународном сарадњом и размјеном студената. Морате се жртвовати да би створили нову вриједност у друштву или унаприједили образовну институцију. Људска је врлина не одустати пред препреком, већ трагати за рјешењем, премостити препреке, на начин вриједан пажње, који плијени духом ствараоца, гради нове мостове - рјешава потребе људи на обострано прихватљив и хуман начин, у вјечној нади да је срећа и инспирација на другој страни


Нова wеб страница Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета

Бржеиефикасниједопотребнихинформаци- ја

Пишу: Саша Татар и Филип Марковић

У циљу побољшања присту-пачности информацијама,

бржег рада и боље промоције рада факултета и студената, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет добија нову wеб страницу. Нова страница би требала да увелико помогне студентима да брже и ефикасније дођу до потребних информација, да се особама заинтересованим за рад факултета омогући бољи приступ и да се укаже на велики број пројеката на којима факултет, заједно са својим студентима, ради.

Wеб страница је првенствено прилагођена студентима, који је свакодневно користе, како би добили неопходне информације за своје школовање, као што су распореди предавања, испитни рокови, резултати испита, разна обавјештења и сл. Како би се ово постигло, нова wеб стра-ница факултета је базирана на најпопуларнијем CMS (Content Managament System) систему „ Wordpress “, који данас покреће преко 76,4 милиона wеб стра-ница (извор: https://managewp.com/14-surprising-statistics-about-wordpress-usage). Ово омогућа-ва корисницима ефикаснији рад, побољшан приступ преко мобилних и таблет уређаја, већу сигурност, повезаност са социјал-ним медијима и бољу повезаност са другим страницама, нпр. парт-

нерских установа, Савеза студе-ната АГГФ-а и многим другима.

Имајући у виду да велики број студената и осталих посјетилаца wеб странице увелико користе facebook, наш факултет је препоз-нао значај ове друштвене мреже, те је регистрована и званична facebook страница факултета (fb.me/aggf.unibl), која ће бити ин-тегрисана са новом wеб страни-цом, тако што ће све релевантне информације објављене на званичној страници бити ауто-матски објављене и на facebook страници факултета. На тај начин осигураће се приступачност информацијама и афирмација факултета у овој новој сфери ко-муникација, посебно популарном међу младим људима.

Како би се осигурало да нова wеб страница буде ажурна и богата корисним информацијама, на одржавању странице ће бити ангажовано по двоје студената и један асистент са сваког од три одсјека.

У складу са недавном званичном промјеном на-зива факултета, адреса нове странице ће бити

www.aggfbl.org, при чему ће и стари домен

остати у употреби (www. agfbl.org). Нова wеб

страница је пуштена у рад почетком 2015.


Изградња четвртог павиљона - објекта за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

Усептембруусељење

Пишу: др Саша Б. Чворо, дипл. инж. арх. и мр Малина Чворо, дипл. инж. арх.

Радови на изградњи четвртог павиљона објекта за смјештај

студената у Универзитетском граду започели су почетком 2014. На основу Тендерске доку-ментације и спроведене про-цедуре склопљен је Уговор о извођењу радова на изградњи

објекта између Инвеститора, Универзитета у Бањој Луци, и Извођача радова, грађевинског предузећа Тигар из Добоја. По-слови стручног надзора су по-вјерени Републичкој дирекцији за обнову и изградњу. Рок за завршетак радова на изградњи објекта је јун 2015.

У току ове грађевинске сезоне изведени су сви груби грађевински радови на објекту. Радови на широком земља-ном ископу и даљи радови на изградњи темељне плоче, су се због великих падавина у мају 2014. високог нивоа подземних вода, а самим тим и отежаних услова рада одвијали веома ус-порено. Пројектним рјешењем је предвиђено да се подрумска етажа хидроизолује синтетичким фолијама са слојевима геотек-стила преко одговарајуће термо-изолације. Радови на извођењу основних конструктивних верти-калних и хоризонталних арми-рано бетонских елемената су се одвијали у двонедељним ин-тервалима за сваку појединачну етажу. Зидање унутрашњих и вањских преградних зидова је према пројектној документацији предвиђено поробетонским блоковима специфичне тежине 400 kg/m3.


Оваква динамика извођења радова је омогућила истовреме-но одвијање неколико различи-тих група радова. Предузете су активности на етажном из-вођењу грађевинско занатских и инсталатерских радова. У овој фази су изведени сви основни радови на цијевном разводу унутрашњих инсталација водо-вода и канализације, електроин-сталација и система гријања. У току су радови на унутрашњем малтерисању и изради це-ментних кошуљица. Као аутори пројекта, активно смо укључени у разраду детаља вањске брава-рије и фасадне облоге од фибер цементних плоча, дефинисање завршних слогова, текстуре и боја. Циљ ових активности је потпуно затварање објекта и израда вањског омотача у што скорије вријеме ради несмета-ног рада на унутрашњим заврш-ним облогама.

На захтјев Академије умјет-ности извршено је репројекто-

вање дијела позоришне сцене. Промјене рјешења се односе на повећање свијетле висине бин-ског простора у циљу одвијања позоришних представа и нас-тавног процеса са могућношћу примјене различитих сцен-ских поставки. Паралелно са одвијањем радова на изградњи објекта, Универзитет у Бањој Луци је покренуо и активности на комплетирању инвестицио-но техничке документације што подразумијева израду Пројекта вањског уређења и Пројекта унутрашњег опремања. Циљ је усељење у објекат у септембру 2015.

Студенти нашег Факултета, са архитектонског и грађевинског одсјека, су у оквиру редовних наставних активности обишли градилиште и стекли увид у ток изградње објекта. У циљу прак-тичног упознавања студената са примјењеним архитектонским рјешењима, посебна пажња је стављена на материјале, систе-ме и технике извођења поједи-них радова.


при чему је уочен простор за унапређење једног од њих - метода коначних трака. Један од основних резултата рада јесте софтвер отворе-ног кода назван NOLA (non linear analisys). Помоћу њега је могуће вршити геометријски нелинеарну статичку анализу широког спектра призматичних конструкција.

- Велику захвалност дугујем свим људима који својим радом мотивишу друге да буду бољи, од родитеља и професора па све до студената. Иако сам имао и тешке тренутке, увијек сам се могао осврнути око себе, погледати мало са стране и закључити да је ово један лијеп живот.

др Александар Борковић

Првипотпуни„производ“АГГФ-а Разговарала: Ана Ковић

Александар Борковић је 17.10. 2014. одбранио

докторску дисертацију чиме је стекао звање доктора техничких наука из области грађевинарства. У питању је први доктор наука који је цјелокупно високо образовање стекао на АГГФ-у, што пред-ставља значајан успјех нашег Факултета. Овим поводом, на захтјев бројних студена-та, уредништво је замолило Александра за кратак осврт на овај период. Преносимо дио разговора са др Борковићем на ову тему.

- Основне студије сам запо-чео 2001. У жељи да се бавим математиком, физиком и про-грамирањем, размишљао сам о томе да упишем ПМФ или ЕТФ. Ипак, стицајем околности, уписујем АГФ. На моје велико одушевљење, убрзо сам схва-тио да се ове области преплићу и у грађевинарству, јер се на њима заснива фундаментална наука која проучава кретање - механика. Методи проистекли из механике, сабрани у теорији конструкција, налазе се у осно-

ви прорачуна свих савремених објеката.

- Магистарске студије сам уписао одмах по завршетку основних, 2006, а сљедеће године добијам понуду да ра-дим на Факултету. Никада себе нисам замишљао као предава-ча. Једноставно, нисам склон причању. С друге стране, рад са младим људима сам схва-тио као привилегију, те сам са много ентузијазма прихватио пружену прилику.

- Поред бројних обавеза на Факултету, магистрирао сам 2010. године. Тешко је рећи кад сам започео рад на докторској дисертацији. Она је производ свих година школо-вања и истраживања, посебно посљедње четири. Завршна фаза је трајала током прве половине 2014, што је подразу-мијевало интензиван рад и бесане ноћи.

- Истраживање предста-вљено у дисертацији спада у групу фундаменталних. Проучавани су постојећи методи теорије конструкција за геометријски нелинеарну анализу призматичних љуски,


Успјешно реализован пројекат студента АГГФ-а - „Ја волонтирам, а ти?“

Волонтира- њеиздравенавике

Пише: Ена Хаџић

Подстакнута жељом да допринесем развоју своје

заједнице кроз волонтерски ангажман, пријавила сам се на Фонд омладинског ангажмана, пројектом „ Ја волонтирам, а ти?“, и тако добила прилику да га реализујем. Фонд омладинског ангажмана је јединствен про-грам њемачке Фондације „Schüler Helfen Leben“, који пружа прилику младим људима у БиХ да остваре своје идеје и реализују пројекте, те позитивно утичу на друштво и своју улогу у њему. Пријаве за Фонд омладинског ангажмана трају током читаве године, без временског ограничења и могу се пријавити омладинске/невладине организације, неформалне групе и појединци.

У оквиру пројекта „ Ја волон-тирам, а ти?“, реализоване су двије едукативне радионице. Обе радионице су одржане у Бања-луци, у Дому омладине. На првој радионици која је одржана 29. новембра 2014. године, млади су се упознали са основним појмо-вима везаним за волонтирање и размијенили досад стечена искуства. Главни акценат ове радионице стављен је на криз-ни волонетеризам шта је, како функционише и како је функцио-нисао током мајских поплава. Друга радионица одржана 2. децембра, била је радна; учес-ници подијељени у четири групе разрађивали су идеје за своје волонтерске акције, презентовали

их другим учесницима и диску-товали о њима. Поред разраде волонтерске идеје било је ријечи и о студенском волонтирању. За-вршна и уједно главна активност пројекта представљала је улична акција одржана на Међународ-ни дан волонтера 5. децембра. Улична акција је имала за циљ промоцију двије теме: волонти-рања и здравих навика. Суграђа-нима су, на бањалучком градском тргу дијељени леци и јабуке које су симболисале здраве навике. На уличној акцији вриједни учес-ници су подијелили око тридесет килограма јабука. Реализацијом овог пројекта утицало се и на младе али и на старије чланове заједнице. Кроз реализоване радионице млади су се упознали с основним појмовима о волон-тирању, изнијели своје ставове и мишљења, дали интересантне приједлоге за волонтерске акције унутар заједнице и директно су учествовали у једној акцији кроз коју су утицали на свијест осталих чланова своје заједнице.

Нека нас подстакне и мисао великог Душка Радовића: „Про-верите да ли сте заиста добри, помозите ономе који вам не може узвратити.“

Уколико имате идеју, жељу и вољу да уради-те нешто корисно за

себе и своје друштво, а још увијек нисте скупи-ли сва средства да то

остварите, посјетите сљедећу web страни-

цу и сазнајте шта све студентима нуди ова

Фондација: www.shl.ba


увид стручној али и широј културно–умјетничкој јавно-сти у холу Народне и Универ-зитетске Библиотеке у Бањој Луци, од 15. децембра 2014. до 15. јануара 2015.године.

Жељели смо да се скрене пажња на процес стварања скице и цртежа. У процесу настајања будуће архитекту-ре, цртеж је најчешће први непосредни запис о идеји која сине ствараоцу. Архи-тектонски цртеж указује на ток мисли и идеју која се у коначници материјализује, кроз једноставан цртеж на папиру. Надамо се да ће и нове генерације архитека-та наставити да цртају на папиру како би унаприједили квалитет сопственог дјела.

Изложба скица студената архитектуре

Архитектон- скицртеж–неодвојивидиоархитектуре

Пише: мр Малина Чворо дипл. инж. арх.

Цртање слободном ру-ком саставни је дио

образовања архитеката на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету у Бањој Луци, од првог дана његовог настанка. Између осталог, спроводи се на предметима Ликовна форма, Ликовно обликовање и Архитектонска графика, током прве године студија, на студијском програ-

му Архитектура. Посљедњих је година у оквиру ових предмета уведено вишеднев-но студијско путовање, које има за циљ да практичну наставу цртања допуни радом на терену. Репертоар мотива који се током путо-вања документује цртежом, недвосмислено је изабран да инспирише и пробуди архитекту у сваком од сту-дената. Обилазе се градови сликовити и препознатљиви у свом градитељском изразу. Овe године смо у оквиру сту-дијског путовања посјетили градове Будимпешту и Сент Андреју у Мађарској. Пред нашим очима смјењивале су се различите културне среди-не, другачија логика грађења, материјали и мјерило. Поку-шали смо све то да ставимо на папир.

Резултат таквог путописног истраживања су скице. Свака од њих одише појединачним ликовним потенцијалом ау-торове руке. Најбоље скице студената изложили смо на

Аутори изложбе: проф.мр Маја Додиг

академски сликар, мр Малина Чворо д.и.а.

и Милица Малешевић д.и.а.


“Радионицe младих архитеката”

Одсрушенекућедоидејеoомладинскомцентру

Пишу: Николина Ђенадија и Нађа Кунић

Почетком децембра 2014. у позоришту у Приједору

одржана је изложба "Ради-онице младих архитеката". Пројекат је организован од стране хуманитарне орга-низације "Мост Мира" са сједиштем у Великој Брита-нији и у Босни и Херцего-вини. Радионица је окупила младе архитекте и студенте са бањалучког AГГФ-а (Никола Војновић, Николина Ђена-

ног значаја у Приједору и околини, које су касније пос-лужиле као основа за проу-чавање типологије градње, технике изградње објеката, материјала и осталих ресур-са, те могућности градње у локалној заједници.

У различитим размјерама израђене су скице везане за урбану обнову, стратегију за развој локације, обра-сце изградње, планирање градње и избор материјала. Неке од кључних тема биле су визуелно и физичко укла-пање омладинског центра са школом и културним цен-тром, изградња заједничког парка или дворишта, учешће у привреди кроз покретање бренда "Мост Мира" који би се бавио производњом грађевинских материјала и других производа од локал-них сировина.

Након радионице, мла-ди архитекти и студенти, наставили су сарадњу кроз састављање путујуће излож-бе која приказује резултате постигнуте током радионице. Циљ радионице у мају је био да се направи интерактивна изложба која би подстакла масовније укључивање архи-теката, студената, асистената, локалне заједнице и будућих корисника у разраду идеја за пројекат.

дија, Нађа Кунић) и Факул-тета умјетности, архитектуре и дизајна "Sir John Cass" у Лондону (Amanda Rashid, Tim Coles i Vernes Čaušević), како би започели разговор о дизајнирању омладинског центра у селу Кевљани, надо-мак Приједора.

Локација је срушена кућа на улазу у село. Преко пута се налазе основна школа и културни центар. Стара кућа је једна од многих у селу које носе причу недавне прошло-сти у својим ожиљцима и крх-ком стању. Изграђена је од глинене опеке произведене у локалној циглани за врије-ме социјалистичке Југосла-вије. Зидови су избушени, а сама грађевина је пропала у посљедњих двадесет година и њена структура је веома нестабилна, те јој је потребно ојачање. Облик, материјали и просторије ове грађевине свједоче о локалном начину живота.

Дводневном радионицом у мају студенти су истражи-вали локацију и окружење, те изнијели идеје за дизајн будућег омладинског центра. Коришћшене су различите методе испитивања како би се детаљно измјерили, нацртали, фотографисали и документовали сви дијелови локације. Сви прилози су допринијели истраживању и разумијевању тренутних услова, ресурса и могућности за градњу, како самих оста-така куће, тако и околине. Ова анализа је касније била основа за пројектовање које ће одговарати локалном контексту.

Посјећен је и снимљен ве-лики број зграда од култур-ног, индустријског и друштве-


Копно на видикуВенецијанско, оригинал. Поне-

кад ниси сигуран да ли је стварно или је пак неко предсказање попут фатаморгане.

Ускоро ти то постаје небитно. Удахнеш дубоко и уживаш.

ХодамоКроз улице, слике, тргове, фил-

мове, ходнике, музику, ријечи, људе. У тами и под свјетлом. Испред и иза.

Студенти архитектуре на Венецијанском бијеналу

Десетдожив- љајаизВенецијеПише: Данијела Павичић

Бијенале у Венецији је културни и умјетнички догађај, свјетског гла-

са. Свјетло дана угледао је крајем 19. вијека у граду који тоне. На самом почетку, укључивао је само савре-мену умјетност тадашње Италије, међутим, врло брзо, постаје међу-народна изложба која укључује све визуелне умјетности.

У данашње вријеме, баш попут дијаманта, сија сваке године али различитим сјајем. Непaрне године су резервисане за дјела савремених визуелних умјетности, док су парне обојене архитектонским сјајем.

Почетак почеткаМоре. Дан утопљен у маглу, не

обећава много. Каже, не вјерује до-вољно у себе. Боји се, ако би слу-чајно нешто обећао, а не успије ис-пунити, испашће лажљивац.

Не зна дан, да је страх, велики непријатељ срећи.

Звучи познато?Лијепо ти је кад схватиш,

без обзира колико знаш да не знаш, ипак нешто знаш.


Заштосам изабрала ову фотогра-

фију? Питаш се? Можда баш зато.

У стварном свијетуЗавјеса, чудновато створење.

Често провидна, можеш у њу да се умоташ. Више је или мање набора-на, па, час видим, час не видим. Ви-диш ме, па ме мало мање видиш, па ме не видиш.

Каква је завјеса на улазу у ствар-ни свијет?

Ја сам на излазу.

ПаузаРијеч, која, углавном,

усрећује људе. Након дуге шетње преко мора, из ход-ника у ходник па степеница-ма, све до крова!

ТраговиВелики број њих на јед-

ном мјесту. Израда уживо. Ваљда, да се сјетимо, да их не треба само слиједити већ и остављати.

УкраткоШта је Венецијанско бијенале?Јединствена Венеција, мноштво

публике и један плес у милион раз-личитих покрета.

Почетак крајаМоре. Замисли мали брод. Ти на

броду, сједиш. Осјетиш вјетар који се са сунцем удружио у силној жељи да те опије. Они хоће да затвориш очи. Не пада ти на памет да им се противиш! Очи су ти сада затворе-не, а ум отворен. Сањаш.

Срећа те буди, јер ти је море спремило изненађење!


ТЕМПУС пројекат - BAEKTEL

Формирањеотворенихедукативнихресурса

Припремили: BAEKTEL тим АГГФ-а

У претходном броју часописа Мост, представљен је ТЕМ-

ПУС пројекат BAEKTEL (Blending academic and entrepreneurial knowledge in technology enhanced learning). У поводу четвртог броја, даје се кра-так преглед досад обављених активности.

У оквиру првог радног пакета извршена је анализа постојећег стања отворених едукативних ресурса (ОЕР) у ЕУ и региону као и одговарајуће законске регулативе. У току је рад на другом радном пакету, чији је циљ постављање ос-нова за квалитетно креирање и објављивање ОЕР садржаја. Тако је као платформа за обја-вљивање садржаја усвојен edX (www.edx.org), који је проучен кроз двије радионице. Дио овог пакета је и набавка савре-мене опреме која ће омогућити стварање ОЕР садржаја. Тре-нутно се припрема тендерска документација.

У међувремену, АГГФ је оти-шао и корак даље, те снимио једно двосатно предавање, доступно на линку http://goo.gl/I1LQMn. У питању је уводно предавање професора Глиго-ра Раденковића из предмета Статика конструкција 1. У циљу добијања што квалитетнијег снимка, ангажован је профе-сионални сниматељ. Реакције студената су неподијељене - веома су задовољни због дос-тупности овог материјала, те жељно ишчекују нови садржај.

О напретку пројекта ћемо вас наставити информисати у сљедећим бројевима часописа.

Дефинисање статичког про-цеса - (yt screenshot)


Грађевински портал - Duplex

Какодосопственогбизниса?

Пише: Никола Павловић

Идеја за грађевински портал настала je из једноставне

чињенице да не постоји адекват-на и организована база података која покрива грађевинску струку у Босни и Херцеговини. Први корак у реализацији била је пријава за пројекат “Имам идеју” у нади да ће неко препознати значај идеје и помоћи њену реализацију. По-средством овог пројекта, похађао сам бесплатну школу бизниса на-

требно да сједате у свој аутомо-бил и да обилазите стоваришта материјала и салоне намјештаја. Није чак потребно да тражите извођаче. Ми ћемо све то учи-нити за вас. Овакве и сличне ин-формације су бесплатне и увијек доступне на порталу. Уколико вам ове информације тренутно нису занимљиве, у магазину који свакодневно објављује чланке о познатим грађевинама, гради-тељима и другим темама везаним за грађевинску и архитектонску струку, сигурно ћете пронаћи нешто интересантно. Посебно су занимљиви грађевински прома-шаји и све смијешне сцене које се дешавају при грађењу. Пратите нас и обећавамо вам да ћете се пријатно изненадити.

Савјетујем свима, не само студентима, већ свим младим људима у БиХ да размишљају о покретању властитог бизниса, јер иако није лако није ни немогуће. Увјерио сам се да начин постоји, уколико имате вољу, идеју и уко-лико уложите одређени труд.

кон чега је моја идеја добила свој прави облик. Искусни предавачи пренијели су знање потребно у писању бизнис плана који се предавао на оцјењивање. Пома-ло необична идеја и ниски трош-кови покретања и одржавања, доносе ми једну од четири на-граде које су дошле у Бањалуку. С обзиром да је у БиХ пријављено више од 750 идеја а додијељено само 12 награда у три града, била је велика част бити један од њих.

Временом, идеја је наишла на подршку USAID-а и привред-не коморе као и низа предузећа и појединаца. Као производ на-ведних фактора и вишемјесечног планирања настао је Duplex.

Duplex портал је првенствено представљао портал за грађеви-нарство, али смо убрзо схватили да не постоји грађевинарство без архитектуре а архитектура без уређења и опремања, те смо проширили причу.

У оквиру овог портала, ко-рисницима су доступне инфор-мације о предузећима и мате-ријалима, савјети и идеје, те је омогућена комуникација између фирми и крајњих корисника на један нови и ефикаснији начин. Ако сте неко ко жели да гради, реновира или намјешта свој дом, на правом сте мјесту. Није по-

Уколико сте власник предузећа, на овом порталу можете пронаћи одређе-не погодности. Интернет маркетинг је ефектнији од свих других врста маркетинга. Прављење основног профи-ла у нашој бази је потпуно бесплатно за сва предузећа и за све мајсторе. У тај пакет је укључено мјесечно обја-вљивање чланка, најаве или вијести, каталога, производа, галерије а све у облику вла-ститог профила који самостал-но ажурирате. Све остале ин-формације и могућности које Duplex портал нуди, можете пронаћи на www.duplex.ba


Разговор са режисером Борисом Малагурским

Заслужујемобољубудућностодонекојанамсеобећавауовомтренутку

Разговарали: Боривој Обрадовић и Давид Латиновић

У намјери да останемо ак-туелни, у ширем зна-

чењу, са осјећајем важности праћења ширих друштвених, историјских и умјетничких зби-вања, у часопису Мост угос-тили смо и режисера Бориса Малагурског. Српски Мајкл Мур, како је на промоцији филма „Тежина ланаца 2“ наја-вљен режисер Борис Млагур-ски, одржао је Балканску пре-мијеру документарног филма у Бањалуци. Промоција филма трајала је 3 дана у 6 термина, а најбројнији у публици били су студенти. У филму се анали-зирају догађаји који су услије-дили након распада бивше Ју-гославије те су интервјуисани многи еминентни стручњаци, међу којима су Ноам Чомски,

тако величанствен догађај. Сама премијера у Банском двору је била веома свечана, осјећао сам се врло почаство-вано, у тако лијепој сали ми-слим да до сада ниједан свој филм нисам приказао и у том смислу сам изузетно захвалан студентима који су омогућили то и сигуран сам да ћемо има-ти плодну сарадњу и у будућ-ности.

„Мост“С обзиром да су твој

филм видјели широм свијета, какве су реакције гледалаца у земљама чије су политике допринијеле ономе што се дешава-ло на овим просторима, осјећају ли да су и они били манипулисани од стране својих политича-ра с обзиром на информа-ције које су им пласирали?

Б. М. Апсолутно, странци који погледају овај филм, пого-тово у западним земљама, уг-лавном регују врло позитивно, мислим на обичне људе који су порески обвезници и који се изненаде кад сазнају на шта су трошене њихове паре, на ра-

Оливер Стоун, Карла дел Пон-те, Мајкл Парети, као и бивши директор CIA. Борис није мо-гао да сакрије одушевљење реакцијом публике на његов филм и био је расположен да своје утиске подијели и са екипом нашег часописа, пре-листавајући странице петход-ног броја. У наставку вам до-носимо интервју.

„Мост“Три дана се дружиш

са студентима из Репу-блике Српске. Kакви су ти утисци и мислиш ли да у нама има потенцијала да мијењамо свијет?

Б. М. Утисци су више него позитивни. Волио бих да су студенти у Србији мало више попут вас, да су мало више свјесни потребе да су актив-ни, да се константно боре за оно у шта вјерују и да се тру-де да организују догађаје који неће само забавити људе већ ће их и подстаћи на акцију. Не кажем да студенти у Србији то не чине, али бих рекао да су у Бањалуци, барем из мог иску-ства, много организованији и ефикаснији.

„Мост“Да ли је могуће упо-

редити промоцију твога филма овдје у Бањалуци са промоцијама у Берлину, Шведској, Канади…?

Б. М. У принципу свуда су организације и људи који ор-ганизују пројекције квалитетне и добро организоване. Могу да кажем што се организације тиче, задовољнији сам овдје него у многим другим мјести-ма. Оно чиме сам задивљен у овом случају је да су млади људи, искључиво млади људи, успјели да организују један


тове који нису донијели прав-ду, на уништавање привреда и предузећа других држава што је оправдавано као походи да усреће људе широм света, а заправо су их унесрећили и то изазива одређену дозу бијеса који је оправдан према својим владама због њихових спољних политика, а било је и одређених представника који су били на политичким функ-цијама у иностранству, чак и они који су дошли да виде тај филм су имали позитивне ре-акције према филму и дијели-ли су осјећај са остатком пуб-лике да је учињена неправда према нама. Ја се надам да ће сви ови филмови успјети макар један дио и јавности на западу и оних који одлучују о спољним питањима на западу, да подстакне да мало пажљи-вије размишљају када се баве српским народом, Србијом а и Републиком Српском.

„Мост“Вјерујеш ли да се међу

млађим људима може десити нешто слично као на примјер 1968, да их планетарно повежу неке узвишене идеје? Постоји ли на свијету уопште нека идеја која би могла да пробуди наду да није све безнадежно у односу на моћ сила које упра-вљају планетом?

Б. М. Да, 1968. је влада-

ла једна атмосфера у којој је било модерно и кул бити про-тив система и трудити се да се промијени систем, да се он ко-ригује и учини бољим. Данас је нажалост модерно бити дио система , што боље се укло-пити у тај систем. Ја вјерујем да се и то полако мијења са доласком једних нових гене-рација које помоћу интернета имају могућност да сагледају ситуацију у којој живе из раз-личитих углова. Кроз алтер-нативне медије имају прилику да дођу до правих података и правих информација и ја ве-рујем да су такви покрети мо-гући. Они су сада у неким фа-зама настајања што смо могли да видимо са покретом “Оку-пирај Wall Street” који се за-иста глобално проширио, али ни сама омладина још увијек није свјесна шта је потребно. “Окупирај Wall Street” је један покрет који се ујединио око идеје, односно око тога шта не желе, али нису могли да се сложе око тога шта желе. За то је потребна свијест, за то је потребно образовати се, ширити ту свијест кроз разне видове акција, протеста, па и кроз умјетност, кроз филмс-ке пројекте, књиге итд. Зато је потребно да се омладина мало одвоји од компјутера и смартфонова, јер забава је лијепа и добра, али потребан је и конкретан рад, јер једног дана ће они да буду родитељи

и дјеца ће да их питати:“ Шта си ти радио кад си био млад да омогућиш мени бољи жи-вот” , и потребно је да се има један конструктиван одговор на то питање.

„Мост“Ове године намјерава-

мо да организујемо бројне активности на обиљежа-вању јубиларне годишњи-це побједе над фашизмом. Уколико нам понестане идеја можемо ли да ти се обратимо?

Б. М. Наравно, студен-ти Бањалуке па и цијеле Ре-публике Српске увијек могу да рачунају на моју помоћ и подршку у сваком погледу и увјерен сам да ћемо наставити једни другима да помажемо, јер заслужујемо бољу будућ-ност од оне која нам се обећа-ва у овом тренутку.

„Мост“На крају, какави су

твоји утисци након што си прегледао претходни број нашег часопсиа?

Б. М. Мост је очигледан спој ентузијазма и креатив-ности, са врхунским профе-сионалним исходом. Заиста, ово је примјер студентског ан-гажовања, који може послужи-ти и другима, не само локално, већ и у ширем окружењу. Све похвале младим ствараоцима часописа Мост.


Интервју

24 Интервју с проф. др Драганом Милашино- вићем

Интервју с проф. др Драганом Милашиновићем

Улепезивећихмогућности,студентбитребалодапронађесебе

Разговарала: Ана Ковић


„Мост“Радили сте у Сарајеву,

Мостару, у Новом Саду на Факултету техничких наука, били сте декан факултета у Суботици до 2012, али од 97. и про-фесор на АГГФ-у. Какви су ваши утисци и професор-ска искуства на АГГФ-у, какви су студенти нашег факултета?

Д. М. То је за мене веома интересантно питање, с обзи-ром да сам прошао доста уни-

студенти с тих факултета мени доста мирно изгледају и јако ријетко се упуштају у било как-ве дискусије, ја сам то схватио као мањак њихове амбиције. Е сад, да ли је то потпуна ис-тина или не, ја бих оставио да се то види у будућности. То је моја процјена у односу на оно што ја доживљавам. За мене су амбициозни они људи који спремно улазе у дискусије по одређеном питању. Ја то же-лим и мени је драго кад се то дешава, јер нисам човјек који каже ја сам апсолутно испра-ван и немам никаквих греша-ка у својим ставовима, јер ја знам да су теорије којима се бавим хипотетичког каракте-ра, те да оне под одређеним условима не вриједе, па онда зашто не бих причао са неким студентима који имају добру хипотезу.

„Мост“Како гледате на ефек-

те Болоњског система високог образовања? Колико смо конкурентни на свјетском тржишту знања?

Д. М. Ја могу опет да по-вучем паралелу, јер сам био студент по старим школским програмима који су наслијеђе-ни преко Њемачке и Аустрије. То је био и у нашем подручју, на простору бивше Југосла-вије усвојени систем образо-вања, а касније сам и преда-вао у таквом режиму студија. Онда је дошла Болоња коју сам пратио као декан Грађе-винског факултета у Суботици, и чак сам био задужен да тај процес доведем до акрeди-тације тог факултета што сам и урадио. Сматрам сљедеће, није болоњски процес студи-рања дошао потпуно изворно

Драган Милашиновић, један од омиљених професора АГГФ-а на којем је ангажован од 1997. године, средњу

школу завршио је у Сарајеву 1972. године. Дипломирао је на Конструктивном одсјеку Грађевинског факултета у Сарајеву, 1978. и магистрирао 1986. године. Докторирао је на истом факултету 1988. из области нелинеарних проблема у теорији грађевинских конструкција. За пока-зани успјех на студијама добио је награду „Енергоинвест” за најбољег студента генерације. Друштво грађевинских конструктера БиХ је наградило његову докторску дисер-тацију као најбоље остварење у области грађевинског конструктерства у 1988. години. Од 1978. до 1982. радио је у Пројектном заводу “Трасер” у Сарајеву као пројектант сарадник и одговорни пројектант за мостове и тунеле. Од 1982. до 1992. године радио је на Грађевинском факул-тету у Мостару као асистент до 1987. доцент до 1990. и ванредни професор до 1992. године на предметима Теорија конструкција, Теорија површинских носача и Бетонски мостови. Био је декан Грађевинског факултета у Моста-ру од 1988. до 1992. године. Као пројектант и одговорни пројектант је учествовао у пројектовању око тридесет тунела и мостова, углавном као претходно напрегнутих бетонских конструкција. Рад на рачунарској механици почиње 1982. године што након низа година резултира монографијом у којој се описују детаљи и главне проце-дуре у примјени Метода коначних трака у статичкој и динамичкој анализи инжењерских конструкција и елеме-ната код геометријско нелинеарних еластичних модела конструкција. Од 2012. године члан је Академије инжењер-ских наука Србије. Поводом прославе седамнаест година Факултета добио је Захвалницу за дугогодишњи рад и пордшку развоја Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањој Луци.

(из биографије)

верзитетских инситуција када су у питању грађевински фа-култети. Једно вријеме сам ра-дио чак и на Машинском фа-култету, држао механику. Када повучем паралелу, мислим да су студенти на бањалучком универзитету амбиционзнији, желе више да науче и да се профилишу као стручњаци.Такав утисак сам имао и у Са-рајеву када сам ја био студент и док сам био у Мостару, Субо-тици и на ФТН-у Новом Саду, гдје сам од 93.до 96. био стал-но запослен. С обзиром да


као један кворумски став ис-питаности по универзитетима што се тиче наставника и сту-дената. Доживио сам га више као једно специфицирање од-ређених услова извана. Прије свега мислим на Европску унију која је жељела да једним уједначеним образовањем направи пролазност студената између држава у којима они живе. Када се с те тачке пос-матра болоњски процес, логи-ка је и била да се тако нешто бар покуша. Студенти би тре-бало по болоњском процесу да настављају студије послије прве, друге, треће године, када им се год то, на одређени начин, уклопи у њихов начин рада и живота, у некој другој држави и да буде признато то што су раније радили. Са те тачке ми смо били принуђени да одређене, већ дефиниса-не норме о броју предмета и часова, пренесемо као једну, конвенционалну усвојену при-чу. Опет кажем извана, ми-слећи на Европску унију. То је доста солидно пренесено што се тиче папирологије, јер није се могло много погријеши-ти, свако је контролисао шта чита, то је значи пренесено што се тиче наслова, ECTS по-ена и сл, све је уведено како

треба. Остао је онај проблем како се у појединим земљама болоњски процес спроводи у пракси. Све земље имају де-финисане факултете, факултети имају статуте, али је познато да се статути могу и заобила-зити и не поштовати, тако и са Болоњским процесом. Постоје отпори и код професора и код студената, постоје и саглас-ности појединих професора и појединих студената, тако да ће то једно стање, ја мислим, трајати мало дужи период док се сви једноставно не навикну на постојећу ситуацију. Да ли ће се добити оно знање које се очекује - мислим да хоће јер у принципу чак није важан ни наслов неког предмета, чак можда ни шта је садржај-но записано, битно је који то човјек преноси студентима и колико су студенти активни у том процесу. Тако је учење једна интеракција која може да нема наслова а да успије, тако да за мене није тајна да ће то успјети, само је питање колико ће времена требати да заживи због инертних ставова поје-диних људи, мислим и настав-ника и студената који се држе одређених старих норми.

„Мост“Можете ли упоредити

ваше вријеме студирања са данашњим?

Д. М. По мом мишљењу, највише смо напредовали у тој комуникацији, гдје су сту-денти амбициознији, интерак-цији наставника и студената, и ту стварно идемо далеко у односу на оно како је раније било. Ја сам имао потребу као студент често разговарати са својим професорима, али је систем образовања био такав да смо ми били поприлично удаљени, професор и студент. Студенти су се често и склања-ли на степеништу да не сретну професоре, јер зна се да се мора поздравити и слично, а човјек је пошао да полаже неки испит па шта ће му то у животу, у том моменту. Значи, поента је у томе да смо ми овим процесом у тој узајамној спре-зи наставник-студент, добили већу комуникацију. Мислим да ће на добитку поново бити, како их ја зовем, најамбициоз-нији студенти, који су спремни да извуку највећу корист из тога, јер ја не могу причати него оно што знам. Кад то ка-жем, ако је то некоме баш оно што је очекивао и ако то даје њему мотивацију да он сам протумачи себи неке појмове, он је успио. Најгора и најтежа ситуација је кад нико не гово-ри ништа, а ми се ту виђамо, тада сигурно не циркулише то међу нама. То би била, успут, једна од предности које је до-нијела Болоња. Недостатак је можда ако се с тим претјера и ако се деси мањак времена за консолидацију самог знања на нивоу судента, који једнос-тавно мора да се у моменту када треба да искаже своје најбоље знање из неке про-

Бањалучки студенти амбициознији од осталих

Када повучем паралелу, мислим да су студенти на бања-лучком универзитету амбиционзнији, желе више да науче и да се профилишу као стручњаци. Такав утисак сам имао и у Сарајеву када сам ја био студент и док сам био у Мостару, Суботици и на ФТН-у Новом Саду, гдје сам од 93. до 96. био стално запослен. С обзиром да студенти с тих факултета мени доста мирно изгледају и јако ријетко се упуштају у било какве дискусије, ја сам то схватио као мањак њихове амбиције. Е сад, да ли је то потпуна истина или не, ја бих оставио да се то види у будућности. То је моја процјена у односу на оно што ја доживљавам. За мене су амбициозни они људи који спремно улазе у дискусије по одређеном питању.


колеге, мимо било којег про-фесора, шта он уствари зна. То је сад једна друга димензија. Ми у ранијем систему, пошто смо природно били одвојени од претјеране комуникације, чак и међу собом као студенти, а камо ли са професорима, ми смо сами са собом расчишћа-вали шта знамо, а шта не зна-мо. Ми смо долазили неки јако спремни, неки су знали шта не знају па су чекали питање које ће доћи а које знају итд. А сада мислим да студенти морају да нађу снаге да сами себе нека-ко провјере поред свих ових могућности које је пружила Болоња. То је везано чак и за комуникацијску технику која сад омогућава штошта, а пи-тање је како то човјек вред-нује, што чује и види.

„Мост“Учествовали сте у

многим пројектима и пословима. Можете ли навести неке који су били најизазовнији и најинте-ресантнији?

Д. М. Игром случаја се де-сило да сам ја учествовао као пројектант у „Трасеру“ гдје су се пројектовали јако значајни мостови. У раним годинама, док још нисам био одговорни пројектант, био сам учесник у изградњи мостова око Бочца, моста у Требињу, затим моста у Фочи који је у рату страдао па је касније тај мост рекон-струисан. Затим смо пројек-товали читав низ објеката за Олимпијаду у Сарајеву, истра-жили смо читав низ рјешења за аутопутеве, тачније као идејна рјешења који су касније требало да се раде као главни пројекти према мору. То је све „Трасер“ радио као једна вр-хунска фирма за пројектовање

путева и мостова. Ја сам у све-му томе учествовао и знао сам у главним координатама шта су главни успјеси, шта су мањи објекти, шта су већи објекти итд. Међутим, игром случаја сам 82. прешао у Мостар и тад сам радио санацију Старог мо-ста са професором Гојковићем који је био експерт. Нажалост професор је покојни, али он је био експерт за те врсте мо-стова, то је сасвим оправдано пошто је радио још једну са-нацију шездесетих година па је дошао да ради ту санацију осамдесетих година гдје сам ја био уз њега. Знао сам о том мосту баш доста. Касније се десило да је он и у рату стра-дао а ја сам 93. кад сам већ био на Факултету техничких наука у Новом Саду, био поз-ван да се укључим у тај тим за обнову моста. Тако да сам био у том тиму супервизора, гдје сам значајно учествовао на механичким и структурал-ним аспектима тог моста. Он је сада, као што знате у функцији, и није безначајан објекат што се тиче његових историјских значења јер је он рађен 1574. године и он је дуго трајао док није страдао у рату. Међутим, имао је двије озбиљне рекон-струкције шездесетих и осам-десетих година, тако да све у свему нисам никад планирао да тај објекат буде нешто при мени, али једноставно дошло је до те неке симбиозе. Ја сам био у Мостару у моменту кад се радило и онда сам га пра-тио. Неколико битнијих радо-ва у вези с његовом механи-ком сам написао успут и то је, што се тиче важности објеката. Иначе, радио сам на читавом низу силоса, у њиховој ре-конструкцији, који су, рецимо, због дугогодишњег трајања

блематике ослободи утисака с вана. Он више не би требало да размишља кад је он причао са професором и сл, треба да схвати коначно шта зна у том моменту. Ако је овај жар био превише инструктиван, а да студент није сам са собом ра-счистио, он може упасти у ту другу врсту дубиозе да можда мисли да зна, а да он уствари није сигуран колико зна. Сту-дент треба да сједне кући па да види, мимо било којег свог

Болоња донијела бољу комуникацију

Поента је у томе да смо ми овим процесом у тој узајамној спрези настав-ник-студент, добили већу комуникацију. Мислим да ће на добитку поново бити, како их ја зовем, најамбициознији студенти, који су спремни да извуку највећу корист из тога, јер ја не могу причати него оно што знам. Кад то кажем, ако је то некоме баш оно што је очекивао и ако то даје њему мотивацију да он сам протумачи себи неке пој-мове, он је успио. Најгора и најтежа ситуација је кад нико не говори ништа, а ми се ту виђамо, тада сигур-но не циркулише то међу нама. То би била, успут, једна од предности које је донијела Болоња. Недос-татак је можда ако се с тим претјера и ако се деси мањак времена за консо-лидацију самог знања на нивоу судента, који једнос-тавно мора да се у моменту када треба да искаже своје најбоље знање из неке проблематике ослободи утисака с вана.


имали неке посљедице па су санирани, и то такође нису безначајни објекти. Тренутно радим на ревизијама неких брана који су конструктивно-хидротехнички чак и геомеха-нички објекти веома интере-сантни. Они са више аспеката постају битни, тако да је пи-тање шта је сад битно и који је кључни објекат који може на више начина да се гледа, али сам укратко испричао које сам све објекте радио поред свих, наравно, индустријских обје-ката.

„Мост“Имали смо прилику да

у посјети грађевинсом факултету у Сплиту, али и из Ваше биографије сазнамо да сте учество-вали на реконструкцији Старог моста у Мостару с оригиналним идејама. Тачније да сте поставили диференцијалну једначину и рјешење резултантног полигона сила за специ-фично оптерећење моста узмајући у обзир и силу трења међу каменим блоковима. Каква су Ваша искуства на том пројек-ту и шта мислите о са-дашњем статусу моста, након обнове?

Д. М. Тај аспект сам ја још 82. године начео као тему. Главно питање које се поста-вља у тој проблематици је да ли потпорна линија која се зове рационална линија, јер прима само нормалне силе притиска, а моменти савијања ако су камени блокови поста-вљени по тој линији искључе-ни из пресјечних сила, да ли се сила трења међу каменим блоковима активира и када. Оно што сам још те 82. уочио са механичке тачке, када се поставља рацонална линија, она која трпи само нормалну силу међу каменим блоко-вима, довољна је само једна једначина равнотеже за онога ко се бави механиком, а једна једначина остаје нам вишак, моментна једначина око цен-тра кривине. Схватајући то, ја сам претпоставио силу трења међу тим каменим блоковима и користио ту другу једначину да саставим другачију једначи-ну потпорне линије. Та једна-чина потпорне линије је била тежа за ријешити јер осим нормалне силе има и ту силу трења међу каменим блоко-вима, а њено успостављање омогућиле су двије једначи-не, једна сума хоризонталних сила и једна сума момената око центра кривине. Логично

гледано, када се моменти са-вијања искључују та друга је-дачина, која стоји као могућнст за кориштење, ником не тре-ба, али ево мени је затребала за то да силу трења донесем, а не моменте савијања, јер су они искључени из рационал-не линије. Сила трења се по-казала да учествује позитивно у трајању моста. Ако било коју помјерљивост моста очекује-мо у вертикалном смислу, а то могу бити посљедице његове властите еластичне линије, јер он има еластичну линију при оптерећењу, помјерање бло-кова ту еластичну линију сила трења покушава да спријечи. Тако сила трења одржава мост у једом напетијем стању него када jе он апроксимиран без силе трења. То стање, које објекат има када је сила трења присутна, а стварно јесте, у смислу да она треба бити изазвана на активирање, јер сила трења се не активира док нема помјерања међу блоко-вима, је помогла мени да схва-тим у којим дијеловима лука треба интервенисати, јер гдје је мања сила трења ту треба интервенисати, а гдје је сила трења јака ту уопште не треба дјеловати. Што се тиче моста, он је сам од себе у стабилној потпорној линији. Може чак да дође до проблема нестабил-ности оваквих третирања са овог механичког аспекта, иако класична теорија потпорне линије не прича о свему ово-ме што сам рекао. Инсистирао сам да се мост постави по тој потпорној линији са учешћем силе трења која је нешто из-над ове потпорне линије без њеног учешћа. Тако је то из разлога што сам схватио у ком механичком смислу та сила кад се активира помаже.


дао математици и инжењер-ству. Готово да га не можемо прескочити у било којој теми механике и отпорности мате-ријала. Ако се његови радови дубље анализирају, ако се иде у покушај што веће разраде, шта је он предлагао док је то износио, све се види више но-вих простора гдје би се могло радити. Једно је схватити га у смислу нешто је предложио, узети то и користити, а друго је тумачити шта је хтио да каже и зашто је баш тако предло-жио. То је што се тиче науке. Иначе, радио сам са многим нашим познатим професори-ма, радим са многим познатим професорима са Универзитета у Новом Саду коме припада суботички факултет, радим од 97. на бањалучком факултету гдје сарађујем са готово свим стручњацима који се крећу у подручју механике. Такође радим на докторским студија-ма на ЕТФ-у на ФТН-у у Новом Саду гдје се развија компјуте-ризована механика, тако да су и ту познати живући профе-сори који су и дан данас ак-туелни, да их не именујем да не бих направио погрешку у

резоновању, али ако ништа и кад нешто озбиљно радим ци-тирам те људе, били смо зајед-но на раду и сл.

„Мост“Која је област грађе-

винарства, по вашем мишљењу најперспектив-нија? Да ли је то повезано са енергетском ефикасно-шћу, екологијом или нечим другим? Које усмјерење изабрати?

Д. М. Између тога шта је атрактивно, а шта је корисно постоје неке градације које сам ја себи изградио, а вје-роватно и сваки човјек. По мом мишљењу, студенти би требало да се усмјере у један одређен ниво проблематике поједине стручне области која је изашла из свих ових наших теоретисања, а то су бетон-ске конструкције, челичне или дрвене конструкције, када се ради о конструктивном смјеру. И ако би они од ове три обла-сти бирали, они би у врло крат-ком року, послије завршеног факултета оваквог типа, били експерти тих области. У том смислу да би били у стању да завршавају све врсте задатака,

„Мост“Да ли можете издвоји-

ти неку личност која вас је посебно импресионира-ла у области технике и имате ли узора?

Д. М. Ја сам се почео раз-вијати као пројектант у првих пет година и тад сам стварао узоре у пројектантском смислу. Просто, проф. Пржуљ је био и тада једна од водећих лично-сти за пројектовање мостова и стварно је њега требало пра-тити што се тиче самих проје-ката. Међутим, било је ту још људи, радио сам са проф. Јо-вом Ковачевићем који је радио у тој групи и тунеле и мостове, тако да се нисам бавио само мостовима него и тунелима. Такође, у „Трасер“ ме је довео један од јако познатих профе-сора сарајевског факултета на преднапрегнутим мостовима, професор Мухамед Ефица, који је видио нешто и рекао ти мораш радити, покушати да пројектујеш, јер је сматрао да имам талента. То се временом помало и показивало, човјек није, ја мислим, погријешио, јер сам за двије године успио да постанем одговорни пројек-тант. Код поменутог професо-ра Пржуља сам радио стручни испит који је он похвалио. То је био двоспратни мост који је у идејном рјешењу требало да буде грађен, али то није реа-лизовано, остало је у идејама. Што се тиче мог каснијег рада, од 82. године јако сам се пос-ветио науци у техничком сми-слу, у овом како инжењерство развија науку, тако да сам по-чео да себи стварам неке нове узоре. Почео сам да истра-жујем историју неких познатих научника. Вјерујте ми, ако би данас у науци гледао ко ми је узор, можда је Ојлер навише


ако се ради посебно о бетону или посебно о челику, не би требало превише радити на свим тим областима испочет-ка док се не сабере одређено искуство јер су то конструк-ције које живе доста дуго и које 70- 80% својих кључних елемената стабилности као грађевина имају, да тако ка-жем, кодирано, тј. записано. Ту се не открива ништа, него се то и даље изучава и практично човјек постаје специјалиста за ту област. Ако се гледа о томе да човјек мало визионарски гледа у то, како ће се развијати уопште сарадња грађевинског инжењера са архитектом, па са машинцем, па са другим техничким гранама, ја бих во-лио да се неко ко је инжењер грађевинарства или архитек-туре задржи ипак у оквирима и интеракцији инжењерства, јер прелазак у све друге сфе-ре гдје се крију и друштвене области, чак и економија, јер грађевинарство потеже велике инвестиције, прави, да кажем, простор за рад човјеку али усмјерава у другом правцу. Ја сам, значи, за његовање стру-ке ако се људи нађу у тим об-ластима о којима сам рекао и када се ради о високоградњи било којих ових типова кон-струкција у сарадњи са архи-тектама све до урбанизма, јер распоред објеката у идејном смислу као урбанисти ствар-но требају да наставе да раде архитекте, али кад их изабере-мо већ као објекте одређених габарита, одређених облика, мислим већ и тада грађевин-ци требају да стартају. Дакле, на самом старту да та идеја не би отишла у нешто што не би било довољно поуздано са аспекта стабилности, одржи-вости, уграђеног материјала...

„Мост“Шта бисте савјетова-

ли младим генерацијама, будућим инжењерима АГГФ-а, како да се снађу у новом времену?

Д. М. Долазићемо у кон-такт са страним фирмама јако много, значи ако се буде де-шавало то да имају ту визију као што се мени чини да ће се десити, ја бих им савјетовао још један страни језик као што је енглески успут уз ово знање које покупе и ако дођу у ситу-ацију да се запосле у страној фирми која се овдје појави да то не пропусте. Тада добијају много више, нпр. добију у технолошком смислу, стране фирме су много моћније од наших. Дакле, пуно могу да науче, комуникацију преко је-зика морају да имају, а овим доучавањем енглеског језика да се све то савлада у комуни-кацијима. Мислим да је знање најмањи проблем, јер ми дос-та времена посвећујемо том темељном знању, базном које треба инжењеру. Ако би се де-сило да и наше фирме време-ном у кооперацији са вањским, а можда и саме, достигну од-ређене нивое, па буду поно-во радиле као што су некада радиле вани, и то су одлични послови за које сматрам да се инжењер мора припремити, јер само рад у подручју, реци-мо, уске једне мање средине за грађевинца је увијек малог значаја. Ја сам имао среће да су се тада припремали објекти за Олимпијаду, радили толики аутопутеви, такође имао сам среће да сам ушао у фирму која се тиме бави. Ако човјек нема све те елементе он мора сам себи да их прошири, али зато сам навео све те могућ-ности које се појављују. Друга-

чија су времена била, данас је вријеме за студента да у овој већој лепези могућности нађе себе. Не бих ја одбацио ап-риори ни могућност коорди-нирања инжењера ни са еко-номистима јер ја сам имао те случајеве па чак и до правних наука то иде, јер се тако рје-шавају одређени проблеми.Само сам искуствено схватио да се тада профилише можда нека врста инжењера менаџе-ра, неки људи који касније на рачун уговарања великих по-слова релативно добро живе, али кажем тих мјеста је много мање ако их и има. Ако рано одете у превелике могућности, не стекнете такозвани занат.

Порука будућим ин-жењерима

По мом мишљењу, студенти би требало да се усмјере у један одређен ниво проблематике поједи-не стручне области која је изашла из свих ових наших теоретисања, а то су бетон-ске конструкције, челичне или дрвене конструкције, када се ради о конструктив-ном смјеру. И ако би они од ове три области бира-ли, они би у врло кратком року, послије завршеног факултета оваквог типа, били експерти тих обла-сти... Долазићемо у контакт са страним фирмама јако много, значи ако се буде дешавало то да имају ту ви-зију као што се мени чини да ће се десити, ја бих им савјетовао још један страни језик као што је енглески, успут уз ово знање које по-купе и ако дођу у ситуацију да се запосле у страној фирми која се овдје појави да то не пропусте.


Темаброја

32 Примјена TOP DOWN система у Бањалуци

Примјена TOP DOWN система у Бањалуци

Градњаодозгопремадоље

Пишу: Марија Лукач и Ана Ковић

32 Година 3 — Број 4 — јануар, 201532 Година 3 — Број 4 — јануар, 2015

Настављајући традицију ис-траживања специфичних

пројеката у изградњи, у нашој близини, овај пут одлучили смо се за детаљну анализу карактеристичног система градње који је по први пут примјењен у нашем граду, а и шире. Тop down градња, која се у свијету често примјењује, иако је код нас у почетној фази, нашла је примјену на објекту Пословно-админи-стративног центра у Булевару српске војске у Бањој Луци. 3бог специфичности градње и употребе овог система, оти-шли смо корак даље у истра-живању, те смо у разговору са надзорним органом овог пројекта, господином Гораном Пилиповићем, из прве руке, сазнали о фазама израде, на-чину примјене овог система и свим потешкоћама с којима се извођач сусретао приликом изградње.

Након сагледавања геомеханичког извјештаја и Урбанистичко-техничких ус-лова на основу којих је рађен пројекат, а имајући у виду и ниво подземне воде (-6.5 м.н.в. ), утврђена је примјена Top down система као најефи-каснијег обезбјеђења темељ-не јаме.

ТОP DOWN систем обич-но се користи у загушеним градским срединама, гдје се oсим сусједних објеката у непосредној близини налазе битне саобраћајнице и густа мрежа инсталација или ако се темељна јама поклапа са габаритом објекта. Како и сам назив потврђује, систем се изводи одозго према доле. Осим за градњу класичних стамбено пословних обје-ката изузетно је погодан и за градњу дубоких подрума,

првенствено од геотехничких услова тла, дубине ископа и присутности воде у тлу, од-носно подземних вода терена на којем се гради. Ако су дубине ископа велике, тада се као рјешење намеће заштита примјеном заштитног зида у виду завјесе од бушених ши-пова или армиранобетонских дијафрагми. Заштитом или осигурањем ископа јаме мора се спријечити продирање воде у слободни простор њеног ископа и осигурати стабилност ископаних стра-ница.

Објекат је пројектован као армирано-бетонска скелетна конструкција, подијељена у двије конструктивне цјелине- подземне и надземне етаже. Надземне етаже изведене су у систему армирано-бе-тонских зидова, стубова и армирано-бетонских плоча и представљају класичну методу грађења, док је на подземне етаже примјењен Top down систем. Захваљујући овој

метроа и сл. Ова метода омогућава да се у одређеном тренутку извођења подземног дијела конструкције објекта почне са извођењем над-земног дијела конструкције објекта. Посебан проблем при оваквој изградњи је привре-мено ослањање армиранобе-тонских међуспратних плоча на круте челичне профиле сложеног попречног пресјека, уграђене у шипове. Прора-чуни оваквих конструкција су сложени јер се рјешавају проблеми интеракције кон-струкције и тла. Поред тога, оваквим прораучном треба обухватити промјене напона и деформација у тлу и заштитној конструкцији према фазама извођења радова.

Заштитна конструкција темељне јаме и техноло-гија грађења

При извођењу дубоких ископа, а у циљу обезбјеђења стабилности бочних страна ископа, јавља се потреба за израдом заштитне конструк-ције темељне јаме. Будући да простор унутар којег се изво-де грађевински радови мора бити сигуран за рад и дос-тупан људима и машинама, избор рјешења извођења и заштите темељне јаме зависи



примјени, нема широког от-копa и није потребан огроман простор за ископ, као код кла-сичног система.

У задатом габариту врши се ископ само прве етаже, у овом случају откоп -1 етаже, након чега се креће од тог нивоа. Пошто је терен раван, изводи се радни плато на јед-ној коти, с тим што је почетна дубина ископа око 3.00 m. Након што је изведена тава-ница -1 на коти -4.77 m, може се приступити ископу испод плоче -1. Ископавањем од -1 етаже побијају се шипови до посљедње етаже, у овом примјеру до -3 етаже. Шипо-ви су челични са бетонском испуном Ø 60. Појектовани су на растеру од 1.5 m, међутим због проблема са подземним водама дошло је до промјенa, те су шипови постављени на осовинском растеру од 1.2 m. Између шипова предвиђено

директно пребацује у камион.

За вертикално подизање корпе користе се електро мо-тори са редукторима. Како се иде према доле, тако се ради и ободни подрумски зид и коначна темељна контра пло-ча, и формирана је и доња плоча са темељном контра плочом која служи као ос-

је извођење готових арми-ранобетонских елемената ободног зида који се уграђују у привремено ископане јаме, а затим се врши затрпавање јама.

Након побијања шипова, ради се наглавна греда која има своју „жестоку“ димен-зију и која прави прстен као прва заштита да земља не иде даље. Након тога ради се и према горе и према доле. Прије израде прве плоче на -1 формирају се такозвани привремени ослонци, при-времена конструкција уну-тар габарита етаже. У овом случају то су сегменти платана димензија 20 cm x 120 cm, и за њих се раде ископи а умет-нути су до посљедњих етажа и свако монтажно платно има своје утемељење. Након израде свих привремени ос-лонаца будућег објекта, у ок-виру конструктивног растера објекта који ће бити везан са сегментима платана, ради се плоча која је дефинитивна и остаје таква каква јесте. Након тога, када је одрађена плочу -1 етаже, ровокопачи врше даље ископе, под плочом, за остале етаже-одозго према доле. Тачније, након урађене -1 етаже ради се посљедња, у овом случају -3 етажа. Ископ испод плоче -1, изводи се у отежаним условима између изведених ослоноца на мјес-тима стубова. Такође, висина ископа је релативно мала за једну етажу, што отежава рад машина. За вертикални транс-порт ископаног материјала ко-ристи се специјално израђена корпа чија је запремина јед-нака запремини камиона. Ова корпа има дно које се отвара хидрауличким цилиндрима, тако да се ископани материјал

Заштитна конструкција од шипова треба да задо-вољи низ услова:• да са довољним кое-

фицијентом сигурности може да прихвати бочне притиске тла и воде;

• да су промјене напонско деформацијских стања у тлу око темељне јаме за вријеме извођења радова релативно мала и да усљед њих не долази до помјерања која могу изазвати оштећења на сусједним објектима и инсталацијама око јаме;

• да је коштање извођења оваквих конструкција економски прихватљиво, јер се најчешће ради о привременим конструк-цијама.




лонац за формирање остатка плоча на -2 и -3 нивоу. Значи, након израде -3 етаже, одрађује се -2. Оплата за ове таванице се затегама качи за изведене таванице изнад ње. На овај начин омогућава се да се ископ изводи у контину-итету без застоја у радовима. Овај поступак се понавља све до коначног ископа потребног за извођење темељне плоче. Послије завршеног ископа врши се збијање подлоге и поставља се слој геотекстила 300гр. Привремени ослонци постају коначни ослонци у подземним етажама, с тим да се раде ојачања након реализације свих плоча, јер су у почетку димензионисани

да прихвате само једну плочу. Ободни подрумски зид се формира одоздо према горе а изводи се од водонепро-пусног бетона као и темељна плоча па није потребно изво-дити хидроизилацију као код класичне методе.

Веома значајно је да док се изводе сви ови радови на подземним етажама, могу се несметано изводити надземне етаже, које су у овом случају рађене класичном методом. Самим тим, динамика радова и организација градилишта је компликованија од класичне методе али свакако бржа и ефикаснија. Технологија је сложенија и захтјева се струч-нија радна снага.

Подземне водеИако се на већ изведеним

објектима ова метода пока-зала као веома добра и пуно боља од класичне, извођачи су на овом пројекту констато-вали главни недостатак овог система, а то је питање хидро-изоловања. Свјесни близине слива подземних вода, између шипова су урађене спољне мембране од водонепор-пусног армираног бетона дебљине 20 cm, послије чега је унутрашњи зид 30 cm, та-кође водонепропусни. У овом случају, и кроз 50 cm водо-непропусног слоја десио се продор воде. Иако су вршени премази посебним хидроизо-лационим пенетратом, најви-ше у прeдјелима сучељавања међуспратне конструкције и ободног подрумског зида, због ове ситуације накнадно су вршене санације у неким дијеловима. Кад се посматра са овог аспекта, класично хидроизоловање ипак се чини повољније поготово у

случају бањалучког тла за које су карактеристичне подземне воде.

Представљајући и анали-зирајући овај примјер , поред жеље да испратимо актелна дешавања у пољу грађеви-нарства, указујемо будућим инжењерима да требају да истражују нове начине градње и технологије, те да се не треба стриктно задржа-вати на класичним методама и принципима, поготово на земљиштима која би се могла сврстати у непогодна. Су-очавање са проблемима је неминовно, међутим требамо искористити доба технологије и не дозволити да ниједна локација буде “забрањена земља” за градитеље. Нема локације на којој је немогуће градити, питање је само под којим условима.

На крају, желимо да се захвалимо господину Горану Пилиповићу без чије помоћи наше истраживање не би било потпуно. Надамо се и даљој сарадњи, а ми обећа-вамо да ћемо наставити на овакав начин извјештавати о специфичним пројектима у нашој средини.

Предности система• истовремено извођење

подземне и надземне етаже

• смањење или потпуно елеминисање утицаја на сусједне објекте

• уштеда на времену (јер се елиминише врије-ме потребно за из-вођење великог броја геотехничких сидара и паралелно се изводе радови на подземним и надземним етажама)

• уштеда у трошковима изведбе монолитних међуспратних конструк-ција на нивоима разупи-рања

• дијафрагма предста-вља ободни носиви зид укопаног дијела зграде тј. нема потребе за извођењем хоризон-талне изолације и новог подрумског зида

• уштеда простора, јер се не врши класични ископ

Недостаци система• потреба за високом

прецизношћу извођења радова

• сложена рјешења веза међуспратних плоча са дијафрагмом и пилонима

• потреба темељења стубова на армирано бетонским пилонима

• хидроизоловање у случају високог степена присутности подземних вода


Теоријаипракса -студентскирадови-

40 Прва награда на 23. међународном салону урбанизма у Београду43 Aрхитектонско пројектовање 1244 Конкурс СТОЛИЦА46 Специфичности пројекта - Централна бан- ка БиХ у Бањој Луци48 Биоклиматска архитектура50 ON ARCHITECTURE – FACING THE FUTURE52 Бушени шипови54 Идејно рјешење Клуба Студената „КСБ“-а

Прва награда на 23. међународном салону урбанизма у Београду

Етеричностпростораиезотеричнасјећања;Архитектонскообликовањеуконтекстусубјективнестварности

Аутор: Драгослав Савановић

May

aM

oebi

usSe

xus

Soph

iaSi

nest

ezija


Рад је (полу)производ потраге за „савршеним“

простором из веома личне, субјективне визуре осло-бођене конвенционалног архитектонског приступа. Темељен на интроспекцији и покушају интегралног сагле-давања просторних имресија обликованих сјећањима која сежу дубоко у дјетињство кроз доживљаје, снове, асо-цијације, имена, симболе... те њиховој валоризацији у, и изван релативне простор-но-временске компоненте,

покушај је транспозиције поливалентних осјећања у просторни контекст релатив-не и архитектонски конкретне садашњости. У потрази за механизмом дешифровања симбола просторно-вре-менског континуума, чега је архитектура само једна од пројекција, и уласка у под-ручја изван физичке чулности инфантилним (никако у пејо-ративном значењу) погледи-ма на стварност.

Кад кажемо полупроизвод, мислимо на његову незавр-

шеност јер процес асоци-рања је бесконачан, те према томе подложан допунама и комплетним измјенама на путу до „савршенства“ које је у ствари садржано у неса-вршености просторно-вре-менских јединица, али које са својом композиционом комбинаториком у програ-му бесконачних могућности проналазе, заправо, суштин-ско савршенство. Дакле, у потрази за композиционим савршенством несаврше-ности (и незавршености).


model

#14

#13

#12#11

#10

#9

#8#7

#6

#5#4

#3

#2

#1

hsas

h

a

g

fe

d

c4

c5

c6

c7

c8

c3

c2

c1

s

c

c8

c7

c6

c5

c4

c3

c2

c1

chagfedc

ПРОСТОРНА АСОЦИЈАЦИЈА

ТОН

АЛИ

ТЕТ

ВЛАС

ТИТО

Г ЕН

ЕРГЕ

ТСКО

Г СП

ЕКТР

А (т

ипло

шка

при

падн

ост)

ФРЕКВЕНЦИЈА СПЕЦИФИЧНОГ ЗВУКА (киматика)

СЕКСУАЛНОСТ

CITY -

THE M

IND

IN TH

E MAC

HINE

ПРОГРАМСКА МАШИНА ПРОСТОРА

РЕЛАЦИЈА ЗВУК-ОБЛИК

City - The Mind In The Machine• Илустрације са својим називима, као интегрални дио теоријске експликације рада јесу ин-

троспективне асоцијације којима остварујемо контакт са подсвјесним и надсвјесним елемен-тима, оним што је изван прага физичке чулности, те као такве представљају увод у моделски процес компонената субјективне стварности.

• Киматичка таблица 8x8 са карактеристичним симболима је фреквентни опсег езистенције индивидуума (јединствени код). У тоналитету представља типолошку припадност, док је тон властита јединствена карактеристична матрица (Ханс Жени, киматика).

• Просторна програмска машина је механизам (де)шифровања простора којом се у слојевима обликују просторни и архитектонски елементи, макро и микро цјелине. Процес је у сталном покрету обликован сталним приливом нових асоцијација.

• Моделске опције су прва просторна експресија властите интроспекције.• У наредним корацима просторни утисак се усложњава и уједно конкретизује кроз експло-

зију бесконачног низа асоцијација.


Aрхитектонско пројектовање 12

Идејнорјешењецентразабригуиборавакстарихособа

Аутори: Милош Ивановић и Борис Гужвић

Да би се успоставила рав-нотежа између природе и

човјека, човјек је прислиљен да се константно преиспитује, ис-тражује, слуша, реагује у правцу неочекиваног, несаломивог, неукротивог са намјерама на-допуњавања и побољшавања њене хармоније и стабилности.

Паралелним корацима уз њу, или нашим праћењем као архитекте дужни смо да сваки њен „недостатак“ надокнади-мо „једним малим кораком“. Карактер нашег објекта зависи од оног, колико смо и на који начин испратили одузето од природе, а да при томе нис-мо заборавили нашу основну мисао којом смо се водили (на који начин побољшати ам-бијент, простор старачког дома за сваку индивидуу).

База или главни кубус који се ослања на улазни плато је повезница између улазне зоне и зоне смјештаја, а у којој се главном, пресјеченом (кањон-ском) комуникацијом зонирају простори отвореног и простори „затвореног“ карактера (адми-нистративна зона и зона за медицинско особље).

Да би своју волуметрију на неки начин прозрачила, уз

главну хоризонталну повезницу уводе се атријуми, чији је циљ увести свијетлост у мање отво-рене просторе кроз зенитално освјетљење.

Освјетљење и визуре дикти-рају оријентацију главног улаза, као и стамбеног дијела. Кроз три параметра заокружујемо простор у једну цјелину гдје они кореспондирају међусоб-но.

Стамбена зона (торањ) се издиже изнад базичног кубуса, остављајући празан простор (за један спрат) уз главне вертика-ле пратећи на тај начин конти-нуалност зелене површине која уз атријумске стаклене кровове оставља траг једног новог при-родног амбијента, који се још наставља и на улазном платоу.


Конкурс СТОЛИЦА

Новиначиниспољавањаиновативно- стистудената

Пише: Марија Лукач

У склопу предмета Архитектура унутрашњих простора 1, сту-

денти треће године архитектуре у школској 2013/2014 учествовали су у конкурсу Столица. Конкурс је организован у сарадњи Архи-тектонско-грађевинско-геодет-ског факултета и фабрике сто-лица из Челинца чији је власник италијанска фирма Дал Ћин са сједиштем у Милану. Проширење продајног асортимана фабрике односно нове креативне и ино-вативне идеје младих људи биле су циљ овог конкурса.

Након обиласка фабрике и упознавања са начином рада, материјалима, принципима и

технологијама израде столице, студенти су се током семестра кроз различите радионице ба-вили истраживањем овог задат-ка. Основна замисао била је да ове столице буду смјештене у новој згради нашег факултета, па су тако студенти били подијеље-ни у три групе- према мјесту у којем би столица била смјештена (учионица,кафетерија и мјеста за кратке паузе која се могу користи-ти на различите начине). Оваквом подјелом односно различитом намјеном столице, студенти су истраживали начине коришћења столице,потребе, удобност као и ергономију столице односно положаје тијела, а све у циљу за-довољавања функције. Другачији начин организовања предмета кроз цјелодневне радионице сваког мјесеца, показао се ефи-каснији и занимљивији од кла-сичног а у студентима пробудио вољу, креативност и нове идеје. Тако смо добили најразличитија рјешења, а свака занимљива на свој начин.

По завршетку семестра ра-дови су послани на жирирање а професори, асистенти и сарадни-ци из фабрике имали су пуне руке посла. У оцјењивању пристиглих радова учествовао је и технички директор групе Дал Ћин из Ита-лије Ђанкарло Фелети. Нимало лак задатак, рјешен је додјељи-вањем пет награда студентима архитектуре. 1. Мјесто и награда у износу од

250 KM: Владо Јововић и Бо-рис Гужвић;

2. Мјесто и награда у износу од 180 KM: Бојан Арамбашић и Милош Добријевић;

3. Mјесто и награда у износу од 100 KM: Милица Милановић и Сања Продановић;

4. Oткуп у износу од 70 KM: Ми-лана Недимовић и Данијела Павичић;

5. Прототип: Марија Лукач и Драгана Љубоја;Награде су додијељене на из-

ложби која је отворена поводом

осамнаесте годишњице факул-тета а на којој су били изложени конкурсни задаци као и истражи-вања током семестра.

Надамо се да ће се овакав начин рада и даље примјењи-вати како на овом тако и на дру-гим предметима и да ће студенти имати што више оваквих прилика за испољавање креативности и иновативности.


Quinto

Modo

Драгана Љубоја и Марија Лукач

Специфичности пројекта - Централна банка БиХ у Бањој Луци

Банкаустаклу Пишу: Љиљана Дувњак и Свјетлана Влашки

У најужем центру Бањалуке, у Видовданској улици је

изграђено ново импозантно сједиште Централне банке Босне и Херцеговине за подручје Републике Српске. Изградња је почела у септембру 2011. годи-не, а завршена је крајем 2013. године. Идејно рјешење објекта израдила је сарајевска фирма "Аргентарија", док је главни извођач грађевинско-занатских радова бањалучко предузеће "Враница". Студенти Архитектон-ско-грађевинско-геодетског факултета су добили прилику да у пратњи професора обиђу изграђени објекат и уз стручне сараднике сазнају многе инфор-мације о специфичностима овог објекта. Неки су на овом објекту стекли и практична искуства обављајући стручну праксу. Подстакнути новим сазнањима стеченим кроз поменуте актив-ности, наши студенти одлучили су да исте подијеле са читаоци-ма.

Спратност овог пословног објекта је -2 +Су+П+3+Пе. Најнижа тачка објекта, односно темељна плоча етаже је на једанаестом метру испод нивоа приземља. Укупна корисна нето површина објекта износи 6.469 квадратних метара, од чега је

канцеларијски и радни прос-тор на 1.721 квадратних метара, просторије посебне намјене односно сервер сале, сервиси и просторије за инсталације на 1.389 квадратних метара, док бројачнице новца, трезорске ко-море, унутрашње комуникације за транспорт новца у трезор, гараже и остале комуникације заузимају 3.359 квадратних метара. С обзиром на површину објекта, број радника у банци је невјероватно мали (око 40-45 радника).

У приземљу се одвија пријем странака. Пријем странака није организован као класич-на шалтер сала што је случај већине банака. Постоји само један инфо пулт. Из приземља се пружа простор са степениш-тем које је потпуно у стаклу, те се на тај начин атмосфера из банке не чини тако недодирљи-вом као што јесте. Приземље, три спрата и повучена етажа с кровним вртом намијењени су за административне службе банке, а повезани су холом који се протеже кроз све етаже и који је остакљен са три стране. Кров објекта је раван, проходан.

Посебно занимљиво архи-тектонско рјешење су подземне етаже. Оно што ову банку чини посебном и што је издваја од других је то што простор у под-


земним етажама има природно освјетљење. Природно освје-тљење је постигнуто увођењем атријума у подземну етажу. За подземне етаже изграђене су прилазне рампе, које због намjене имају уграђено подзем-но гријање. Сеф је практично непробојан, има дупли зид и рађен је бетоном МБ 60. Врата сефа су постављена прије завр-шетка радова, јер их није могуће другачије поставити. Сеф и врата сефа имају посебне лиценце.

Овај објекат је грађен по са-временим принципима. Главна конструкција објекта је армира-но – бетонска. Пошто се налази на неповољном тлу, морали су се примјењивати посебни услови за фундирање. Рађен је савремени дренажни систем и хидроизолација око цијелог објекта, уз претходно урађене истражне геомеханичке радове. Током извођења радова поја-вили су се проблеми са појавом подземних вода у -2 етажи. Међутим, уз примјену одгова-рајућих метода, до коначног завшетка радова и тај проблем је отклоњен.

Фасада објекта је сачињена од камених плоча и стакле-

не „спајдер“ фасаде која се састоји од термоизолационог стакла постављеног на металној подконструкцији, које се ос-лања на армирано – бетонске стубове ауле. Због сеизмичког подручја у коме се налази Бања Лука, посебна пажња је пос-већена сеизмичком прорачуну и ојачању објекта армирано – бетонским платнима у хоризон-талном и вертикалном правцу. Арматура која је кориштена за армирано –бетонске елементе је МА 500/560 и RА 400/500 (Q и R мреже), a бетон МБ 30 и МБ 60 за дијелове објекта за које је то утврђено статичким прорачуном. Статички прорачун је рађен помоћу програмског пакета „Тоwer6“.


Биоклиматска архитектура

Стварањеидеалногдомапримјеномелеменатабиоклиме

Аутор: Стефан Ружић

За модерног човјека, кућа одавно представља много

више од класичног дома, мјеста у коме борави и обита-ва. Данас су све заступљенији и популарнији изрази попут “еко”, “зелено”, „енергетски независно” и сл, а у човјеку се буди и јача савјест у односу према околини, енергетској

независности и модерним принципима здравог и позитивног живота. Биокли-матска архитектура је све то, али и много више од тога. Она представља оно најбоље што је човјек спознао у својој градитељској историји, сва правила, норме, стандарде и потребе, у једном заједничком циљу, да човјеку обезбиједе простор који ће га повезати са оним исконским у њему, ње-говим бићем у пуном смислу.

Одавно четири зида ис-пуњена намјештајем нису ин-тересантна модерном човјеку, а вјештине обликовања и уређења простора према раз-личитим културолошким и со-циолошким нормама постају све популарнија. Величина и облик простора, освјетљење, однос са и према околини, материјали, доживљај који има корисник простора док борави у њему и користи га, постају све битнији факто-ри и све чешће се котирају као основни елементи при одређивању квалитета неког животног простора. Аутор је стављен у позицију крајњег корисника, стварајући једин-ствену везу између почетка и краја, испуњавајући оно између на одређен начин,

вођен нормама и правилима установљеним дугогодишњим промишљањем и жељама. Простор овако дефинисан, не значи да је и нужно привла-чан свакоме већ да задо-вољава потребе корисника.

Врло јасно је да архи-тектура ових простора има својих врлина и мана и због свега тога је примјер такве архитектуре најбољи основ за екпериментисање и тражење онога што се назива биокли-матском архитектуром. Како једну “обичну” породичну кућу претворити у објекат који ће кориснике чинити срећ-ним, спокојним, у коме ће моћи да искусе оно најбоље од себе и простора који називају домом, управо је основна тема и покретач овог пројекта.

Императив за квалитетан рад представља успоста-вљање континуитета између околине и саме куће. Уз правилно постављање објекта ради осунчања и провјетре-ности, довољно велике отво-ре и динамичну фасаду, одра-дили сте више од пола посла у стварању идеалног дома. Остало се своди на уређење унутрашњег простора.

Битно је разумјети шта је то биоклиматска архитектура, зашто нам је потребна и шта свако од нас може да учини да би себи објезбиједио кутак у коме ће моћи заиста да ужива и живи. Некада и нај-мања интервенција даје вели-ке резултате, само је потребно запитати се, шта је оно што човјека чини човјеком. Све остало је пуко преношење идеје на папир и онда креће забава, како у изради, тако и у исконском уживању тог простора.


ON ARCHITECTURE – FACING THE FUTURE

Желимбити–Могубити–Желимостати

Пише: Милица Милановић

Удружење за одрживи урбани развој и промо-

цију развоја одрживе урбане заједнице и животне средине –STRAND, у децембру 2014. године организовало је другу конференцију и изложбу под називом ON ARCHITECTURE – FACING THE FUTURE. Кон-ференција је била подијељена на тематске блокове: Утопија и Архитектура, Изазови у Архитектури, Облици у Архи-тектури и Између Утопије и Ствраности. Ове теме су раз-матрале суштину архитектуре кроз све њене димензије, а увијек мислећи о њој као о умјетности и филозофској рефлексији на архитектуру. Дискутовало се из различитих углова, процеса и трендова који доприносе новој ес-тетици и функционализму: глобализација, нови приступи дизајну, иновативне техноло-гије, пројекти и материјали. Као учесник конференције, представљала сам АГГФ одговором на двије од четири задате теме.

Концептуални дизајн идеалне урбане заједницеЦиљ пројектантског процеса је испитати проблем развоја

и функционисања градова, као и дати одговор или приједлог за будућност. Овај пројекат представља концепт идеалног града заснованог на тријади: Желим бити – Могу бити – Же-лим остати. Идеја је ограничити ширење и величину градова како би свијет у којем живимо задржао људску димензију. Градови су међусобно различити али је принцип увијек исти: подијељени су у аутентична тематска насеља. Дакле : 1 насеље = 1 тема, n-тема = 1 град а n-градова се умрежава међусобно у већи систем. Дефинише се систем умрежавања и брзих веза између градова у пејсажу (зона за рекреацију и агрикултуру) и висок степен самоодрживости града и/или система градова.


Могућности претва-рања запуштених прос-тора у урбане градске цјелине

Радом се желе предста-вити могућности оживља-вања духа мјеста brownfield простора у зони некада-шње бањалучке фабри-ке Чајавец, кроз израду пројекта урбанистичко-архитектонског рјешења заснованог на површинској обради лица зграда. Про-цес се развија превођењем лица зграда из равни у простор, прерастањем и сједињавањем са парте-ром, елементима наткри-вања и премошћавања, уз увођење нових садржаја у постојећу физичку струк-туру, чиме се формира сценографија за нове доживљаје. Повезивање лица зграда са облицима и начинима коришћења простора доприноси њиховом употпуњавању у заједничку смислену цјелину, а специфично коришћење боја, обли-ка, материјала, текстура и свјетлости - трансформи-сању доживљаја простора. Циљ је креирање простора који задржава стари дух мјеста, уз нове доживљаје и употребу простора.


Бушени шипови

Теоријаипраксаизрадешипова

Пишу: Ђоко Регојевић и Горица Вељовић

Шипови су конструктивни елементи чија је дужина

знатно већа димензија од попречног пресјека. Пред-стављају индиректан начин темељења. То су дубоки темељи који се примјењују у случајевима слабоносивог тла са високим НПВ (ниво подземне воде). Овај тип темељења примјењивао се још у неолиту, када су се куће, сојенице, градиле на дрвеном кољу побијеном у дно плитког језера. Дакле, темељењем по-моћу шипова, оптерећење се преноси кроз слабо носиво тло до чврстог тла, и на тај на-чин се обезбјеђује стабилност објекта. У општем случају, вер-тикално оптерећење Q које дјелује на врх шипа преноси се преко смичућег напона на контакту између стабла шипа и тла и вертикалних компо-ненти нормалних напона који дјелују на базу шипа.

Према врсти материјала од којих су израђени, шипове дијелимо на:

• дрвене• челичне• бетонске, армирано-бе-

тонске, преднапрегнуте• комбиноване.

Према начину преношења оптерећења на тло, шипове дијелимо на:

• стојећи шипови – пролазе кроз слојеве слабог тла и врхом се ослањају на чврто тло

• лебдећи шипови – прола-зе кроз слојеве једнолич-ног тла, носе оптерећења трењем између омотача и тла

• дијелимично лебдећи ши-пови – носе оптерећење само у доњим зонама, јер су горњи слојеви зане-марљиве носивости

• шипови оптерећени хори-зонталном силом – морају бити отпорни на савијање. Раде се код извођења земљом насутих објеката, темеља високих конструк-ција које су опетрећене вјетром

• шипови оптерећени сила-ма затезања – примјењују

се код темеља телекому-никационих торњева и нафтних платформи

• шипови за збијање и дре-нирање тла – примјеном ових шипова побољша-вају се геотехничке особи-не тла, односно, шипови од шљунка и пијеска који служе као дријен и убрза-вају конслолидацију тла.

Који ћемо тип шипа изабрати при пројектовању зависи од:

• локације и врсте конструк-ције

• теренских услова тла• трајности• цијене коштања.

Армирано-бетонски шипови

Овим поводом анализи-раћемо армирано-бетонске шипове, будући да смо имали прилику да се упознамо са практичном израдом шипова, посредством једне геотехнич-


ке фирме. Армирано-бетон-ски шипови побијају се у тло као готови елементи. Ови шипови су отпорни и трајни када је у питању негативан утицај влаге. У поређењу са дрвеним, армирано-бетонски шипови су гломазни, отежан им је транспорт и захтијевају примјену моћних машина. Недостатак АБ шипова је што се оштећују при збијању од удара маљем или вибрација-ма.

АБ шипови могу се изво-дити и на лицу мјеста у пре-тходно израђеној бушотини, под заштитом претходно по-бијене челичне цијеви. Након постављања армираног коша у бушотину, челична цијев се сукцесивно извлачи уз додавање бетона. Као недос-татак овог начина извођења шипова, је могућност прекида стабла шипа и отежано кон-тролисање квалитета бетона.

У новије вријеме развијена је технологија извођења бу-шених шипова малих преч-ника без заштитне цијеви, са континуалном спиралом. Након достизања жељене дубине, убацује се АБ кош, затим бетонира.

Дужина шипа најчешће

није мања од шест метара. Дужине су између 10 и 20 ме-тара, а могу достићи дужину и од више десетина метара, па чак и до 100 m. Попречна димезија шипова који се у тло уграђују побијањем креће се од најмање 8 cm (микро-шипови) до око 60 cm док се уз претходно бушење у тло уграђују шипови са типичним пречницима између 60 и 150 cm, а могу се постићи и димезије пречника до око 3,0 m, изузетно 5,0 m примјеном одговарајућих технологија грађења уклањањем тла из бушотине великог пречника.

Практични дио израде шипова са Геоинвестом

Практично знање и упознавањем са израдом шипова у пракси омогући-ла нам је фирма Геоинвест. Геоинвест Група је водећа и највећа фирма за обављање геотехничких радова у земљи и регији. Обављају сложене специјалистичке геотехничке радове с модерним машина-ма, модерним технологијама и стручњацима сa 20 или више година радног искуства.

Омогућили су нам да присуствујемо њиховом радилишту на изради шипова за потпорни зид код тунела Тарчин, на коридору 5Ц. Ту су се бушили шипови дужине преко 30 метара, а затим је вршено бетонирање са ар-матуром. Изазов је предста-вљало додатно оптерећење пруге Сарајево-Мостар која се налази непосредно изнад ра-дилишта. Геолошки услови су били прилично неповољни, па је била потребна и већа дубина шипова. Након што су се шипови убушили, међу-собно су повезани армирано-

бетонском контрукцијом ради јачег учвршћења тла због самог оптерећења земљишта. Бушење је вршено маши-ном Casagrande C-7 која има могућност изузетно велике дубине бушења. Casagrande C-7, италијанског произвођа-ча Casagrande, функционише на принципу да се додатни алат (металне цијеви) надо-грађују једна на другу и самим тим формира једна цијев кроз коју се ставља арматура и јед-но празно цријево кроз које се касније бетон уграђује, јер се он уграђује са краја шипа, према излазу из земље. Ма-шина може да буши хоризон-талне и верикалне бушотине, као и под одређеним угло-вима. До издања овог броја часописа, посао на овом радилишту је завршен и пут је пуштен у промет.

Casagrande C-7

Машина Casagrande C-7, а у поза-дини машина Casagrande B250 за бушење шипова већих размјера

Бушење шипова машином Casagrande C-7


Идејно рјешење Клуба Студената „КСБ“-а

НовипросторубезвременомИндексу

Аутор: Борис Мијатовић

Угоститељски објекат у склопу Студентског

центра „Никола Тесла“, Клуб студената Бања Лука „КСБ“, познатији као „Индекс“ је култно мјесто окупљања бањалучких студената од самог оснивања. Поменути локал је мјесто одржавања многобројних студентских, културно-умјетничких деша-вања, хуманитарних журки, шаховских турнира, забавних

вечери, концерата те многих других манифестација. Међу-тим, свједоци смо опадања заинтересованости студената за „КСБ“, због чега се јави-ла потреба да се спроведу корјените промјене у енте-ријеру али и садржајима које он нуди.

Сабласно празан простор током дана, само уторком и четвртком накратко бљесне али не у оном сјају који је имао претходних година. Када се томе дода, трошан намјештај као и ороноулост читавог ентеријера почев од најјефтинијих керамичких плочица, гломазног нефунк-ционалног шанка и аматер-ски одрађених молерских радова, јасно је да је Клуб студената Бања Лука почео да губи битку с временом. Бина је заклоњена, само 50% гостију је у могућности да испрати дешавања на истој, што доводи до закључка да је потребно преуређење ентеријера у свим аспектима ако се планирају радити било каква дешавања у будућ-ности. Томе у прилог говори и чињеница да је број гостију на журкама у „КСБ“-у опао за више од 50% (са 900 на 300-400) а самим тим и про-мет односно приход самог локала. Све су ово разлози који оправдавају потребу преуређења цјелокупног простора „КСБ“-а.

Изражена нефунцкионал-ност „КСБ“-а, утицала је на груписање корисника само у поједним дијеловима корис-ног простора. Самим тим, ос-новна идеја је била смислити рјешење које ће повећати атрактивност поједних ам-бијената, тако да је простор подијељен на четири ам-

бијенталне цјелине (простор за сједење – сепареи, шанк, отворен простор за стајање и бина).

Овај пројекат је неопход-но спровести у што краћем временском периоду како би „КСБ“ ухватио корак са кон-куренцијом и оправдао своје постојање. „КСБ“ као сас-тавни дио Студентског центра „Никола Тесла“, мора да задржи култни статус студент-ске „друге куће“ и због тога је значај овог пројекта још и већи. Извјесно је да ће се, уколико се ништа не предуз-ме, тренд опадања интере-совања за „КСБ“ наставити, што ће у коначници довести до потпуне нерентабилности рада овог локала и престанка његовог постојања. Улагања која су потребна да би се овај пројекат реализовао, су далеко мања од штете која ће настати уколико „КСБ“ буде препуштен зубу времена.


Грађевинарство усвијету

56 Markthal Rotterdam – Маркет сала у Ротер- даму61 Cross Laminated Timber 63 Будући навигациони европски систем – Galileo66 Лица и наличја намјештаја

Markthal Rotterdam – Маркет сала у Ротердаму

Традицијаумодернимвременскимоквирима

Пише: Никола Матић


Kако АrchDaily i Deezen пишу, Markthal Rotterdam je најнео-

бичнији објекат у свијету по ка-рактеру, а ништа мање обичан и по свом обликовању. Hастао je са циљем да постојећу традицију интерполише у модерне вре-менске оквире и да истовремено омогући композицију најразли-читијих садржаја и функција које су на дохват руке корисницима. Концепт пројектаната је пресли-кавње свакодневног артефакта (предмета), као што је поткови-ца, кроз обликовни и визуелни израз.

Свечано отварање новог објекта, познатог холандског архитектонског бироа „MVRDV“, догодило се у самом центру Ротердама почетком октобра 2014. године. На мјесту саграђе-ног објектa, деценијама уназад, била је лоцирана пијаца свјеже хране и прехрамбених произ-вода на отвореном. Изградњом овог објекта, пијаца је добила још више на значају и квалитету, те постала репер урбане градске средине. У непосредној бли-зини се налази главна метро и аутобуска станица у граду, затим протестанстка црква из средњег вијека, као и познато архи-тектонско дјело „Коцкасте куће“.

Објекат се састоји од двије цјелине међусобно повезане у јединствену структуру у свије-ту. Велики приземни простор намјењен је за продају свјежег воћа и поврћа, меса и рибе, цвијећа и осталих прехрамбених производа. Уоквирен је сводом у чијем саставу су угоститељски објекти и стамбене јединице, док три етаже испод заузима највећа паркинг гаража у Ротер-даму. Пројектанти су одлучили да економски дио буде уокви-рен стамбеним дијелом и то на начин да се отворе визуре ка важнијим дијеловима града. Волуметрију свода описује ви-сина од 40 m, ширина од 70 m и дужина од око 120 m. Зграда је због свог садржаја захтијевала што већу отвореност и проход-ност како би привлачила спољ-не кориснике, међутим истовре-

Урбанистичко рјешенје локације

Пресјек кроз објекат


мено и заштиту од холандских временских услова (честе кише и вјетрови). Рјешење је било представљено по принципу тениског рекета - челичне сајле постављене на отвор и између њих уграђени стаклени пане-ли. Стаклена фасада се може кретати напријед-назад до 7cm од средишње тачке захваљујући силама које се простиру хори-зонтално и вертикално.

„Markthal“ је објекат чије су све стране отворене за приступ у трговине и ресторане. Све приступне комуникације за дос-тавна возила се налазе испод земље, чинећи вањски и унутра-шњи простор ослобођен од

буке, а самим тим и угоднијим за боравак станара и корисни-ка. На првој подземној етажи се налази велики супермаркет, којег окружују оставе станара као и групне просторије за паркинг бицикала. Станари могу доћи до својих станова преко шест одвојених улаза који воде до степениша и лифтова. Због закривљености конструкције приступни простор испред ли-фта се градацијски мијења и ло-кацијом и величином. Простор око лифта у доњим спратовима се налази уз унутрашњу фасаду, док се на горњим спратовима он формира уз вањску фасаду. Унутрашњи простор је вентили-

Посебне дизалице и платформе током градње

посљедњих спратова

Постављање фасадних панела и конструкције за стаклену фасаду


сан природно и то на начин да свјеж зрак улази кроз стаклену фасаду, диже се ка врху и на-пушта халу кроз кровне отворе. Како би се повећала еколошка вриједност овог унутрашњег града – еколози су савјетовали постављање гнијезда за ласте како би утисак живота и приро-де био што уочљивији.

Свод, у облику коњске потко-вице, састоји се од стамбеног дијела који заузима простор од треће до једанаесте етаже. У читавом објекту се налази 228 стамбених јединица, од чега су 126 станова за продају, тј. 102 стана за изнајмљивање. Сваки стан посједује вањску терасу ширине те стамбене јединице. Половина апртамана посједује поглед на пијацу кроз унутра-шње прозоре који су трослојни како би заштитили продор буке и мириса. Због карактера обје-кта постоји велики број разли-читих станова, од једнособних до четверособних, па чак и станова на двије етаже, чије површине иду од 80 до 300 ква-дратних метара. На посљедња два спрата се простиру 24 пен-тхауса који имају веома широке терасе захваљујући облику згра-де. Улазна врата у пентхаусе се налазе на десетом спрату, након којег слиједи приватно степе-ниште до остатка стана на једа-наестом спрату. Кориштењем лифта до десетог спрата и самим тим - смјештањем лифтовских окана унутар једанаестог спрата, пројектанти су успјели сачува-ти обле и компактне изгледе објекта.

Разнобојни ентеријер допри-носи свеукупном утиску посје-тиоца. Мурал, површине једног

11. спрат - основа пентхауса

10. спрат - основа улаза у пентхаус који се налази на

11. спрату


хектара, покрива унутрашњост свода. Коначна композиција је штампана на перфориране алуминијумске панеле који су накнадно причвршћени за акус-тичне панеле како би обезбије-дили неопходну звучну изо-

лацију. Композиција приказује производе који се могу купити на штандовима, док су мотиви цвијећа и инсеката преузети из рада холандских сликара из 17. вијека.

Ноћни утисак ентеријера

Аутобуска и метро станица омогућују добру повезаност са остатком града

Расположивост објекта:

• 100 јединица са свјежим произво-дима

• 15 прехрамбених трговина

• 8 ресторана• 228 стамбених

јединица• 1200 паркинг

мјеста


Cross Laminated Timber

Високстепенпрефабри- кованости

Пише: Биљана Суботић

CLT (cross laminated timber) је материјал који се састоји од

више дрвних ламела лијепљених у панеле који у конструкцијама имају функцију зидова, међусп-ратних конструкција, степениш-них носача и осталих конструк-тивних или неконструктивних елемената.

Материјал је развијен деведесетих година на подру-чију Аустрије, да би се одатле проширио на подручије Европе, првенствено у скандинавске земље гдје је дрво један од најзаступљенијих грађевинских материјала. У Европи се и до данас овај материјал примјењује за мање индустријске објекте, школе и стамбено пословне објекте мање спратности. С обзиром да се почетком XXI вијека почиње размишљати и о еколошком аспекту грађевин-ских материјала, CLT почиње да се истражује и примјењује у САД-у, са више смјелости, за објекте велике спратности и већих димензија основе.

Основна предност овог материјала у односу на класич-

но монолитно дрво је његова изотропност која је остварена лијепљењем ламела са влак-нима управним на сусједне. С обзиром да се за панеле, као и за класичне ламелиране конструкције, користи дрво са најбољим карактеристикама, односно без механичких или структурних оштећења, дола-зимо до закључка да је ово материјал добре носивости у свим правцима. У комбинацији са механичким спојним сред-ствима који се користе, добијамо просторно стабилне конструк-

52 Whitmore road Project

Основна школа Франклин


ције које показују добра својства носивости, али и трајности, ватроотпорности, звучне и топлотне изолације.

Готов производ CLT-а је у виду панела. У фабрици се израђују елементи зидова и међуспратних конструкција пројектованих димензија са потребним отворима, те се на градилишту спајају спојним средствима. Из овaквог начи-на производње произилази сљедећа предност CLT-а: висок степен префабрикованости што подразумијева минималан утро-шак радне снаге и времена који

доводи дo готових објеката.

Примјери објека-та изграђених од CLT-a:

• Whitmore road Project у Енглеској - објекат од 7 спратова изграђен за само 5 седми-ца са тимом од 4 радника;

• Stadthaus у Лон-дону;

• The Long Hall у САД-у - двоспрат-на хала поршине основе 483m2 изграђена за само 4 дана;

• Norwich Academy у Енглеској - тренут-но највећи објекат израђен у потпу-ности од CLT-а;

• Lend Lease у Мел-бурну;

• Основна школа Франклин - прва основна школа од CLT-а у Америци.

Land Lease, USA

Open Academy Norwich, UK

Објекат на сеизмичком столу


Будући европски систем за глобално позиционирање - Galileo

Galileovihпетсервиса

Пише: Николина Говедарица

Напретком технологије сате-литско позиционирање за-

узима значајно мјесто у развоју науке, а као глобални сервис има и примјену у комерцијалном сегменту. Глобални навигациони сателитски систем (GNSS) пред-ставља генерички термин за сателитске навигационе системе (Sat Nav) који пружају аутономно геопросторно позиционирање са глобалном покривеношћу. Глобални навигациони сателит-ски системи служе као основа за картирање земљишта, навига-цију на земљи, мору и ваздуху, откривању земљотреса и слич-но. Улога ових система у геоде-зији огледа се у мјерењу геоди-намичких појава, успостављању глобалних геодетских контрол-них мрежа на површи Земље као и учешћу при одређивању Земљиног гравитационог поља. Данас, у глобалној употреби мо-жемо разликовати четири сис-тема: NAVSTAR GPS, GLONASS, BEIDOU и GALILEO. Међутим, само два од претходно наведе-них система се сматрају потпуно функционалним, NAVSTAR GPS и GLONASS. NAVSTAR GPS је сате-литски навигациони систем раз-вијен од стране Министарства одбране Сједињених Америчких Држава док је GLONASS (GLObal NAvigation Satellite System) фор-миран још за вријеме Совјетског савеза, данас руски навигациони систем.

Развојем Европе у економ-ском, социјалном па тако и стратегијском погледу, развија-ла се технологија сателитског позиционирања а самим тим и потреба да Европа посједује свој навигациони систем. На пријед-лог европске комисије 1999. го-дине европски навигациони сис-тем добија име по италијанском астроному Galileу. Овај европски пројекат развијен од стране

Европске уније и Европске све-мирске агенције (ESA), постаје отворени глобални навигациони систем компатибилан са аме-ричким GPS-ом са сједиштем у Прагу. Идејни пројекат европске комисије се огледа у могућности потпуне интероперабилности, глобалне доступности и висо-ког нивоа поузданости. Осим претходно наведених концепата, Galileo ће представљати алтер-нативни, прецизни навигациони систем на који се могу ослонити европљани.

Концепт пројекта Galileo је веома сличан концептима руског и америчког навигацио-ног система. Сама констелација система се заснива на сателит-ским станицама и инфраструк-тури на Земљи. Сегменти који се издвајају и чине суштину су космички, земаљски и контрол-ни сегмент.

Космички сегмент овог пројекта се односи на 30 сатели-та од којих je 6 резервниx. Ови сателити би требали бити лан-сирани до почетка 2020. године нудећи потпуну функционалност овог навигационог система као и потпуну глобалну покривеност. У пуној функционалности Galileo ће моћи да обезбиједи хори-зонтално и вертикално пози-ционирање са прецизношћу до неколико центиметара. Први сателити, лансирани 2005. годи-не су били сателити под називом GIOVE (Galileo in-orbit validation


element). GIOVE сателити су представљали тест сателите који су послужили као основа за лан-сирање IOV (In-Orbit Validation) сателита који су означили почетак реализације европ-ског пројекта Galileo. Сателити су позиционирани у средњој земљиној орбити (Medium Earth Orbit) на висини од 23,222 km изнад Земље са инклинацијом орбиталних равни од 56 степени у односу на екватор. Та висина сателита је изабрана како би се избјегле гравитационе резонан-це и како би се обезбиједила добра видљивост сателита. Суштина резервних сателита у свакој орбити јесте могућност да у случају квара у кратком вре-менском периоду од неколико дана онеспособљени сателит буде замијењен.

Два контролна центра имплементирана на Земљи представљају језгро земаљског сегмента Galilea. Ови центри смјештени у Fucino (Италија) и

Oberpfaffenhofen (Њемачка) ће у сарадњи са GCS (Ground Control Segment) обављати контролне функције космичког система док ће са GMS-om (Ground Mission Segment) обезбјеђи-вати контролу навигационих система. GMS користи мрежу Galileo сензор станица (GSS) у циљу надгледања навигационих сигнала сателита и усклађивања времена сигнала са станицама на Земљи. GMS путем глобалне мреже Mission Up-Link stations (ULS) инсталираним на 5 лока-ција, остварује комуникацију са сателитима.

Оно што нуди Galileo и што ће га одвојити од осталих навигационих система јесте пет сервиса. Ти сервиси ће пред-стављати одговор на многе захтјеве корисника у области науке, производње и сваког корисника уопште. Отворени сервис (OS-open service) ће обезбиједити позиционирање


и синхронизацију информација намијењених великом оби-му апликација заснованих на сателитској навигацији. Такође, један од сервиса налази примје-ну у омогућавању прецизности апликацијама као што је Safety of life. Комерцијални сервис се може третирати као основа за развој апликација за професио-налну и комерцијалну употребу, са побољшаним перформан-сама у односу на коришћене у отвореном сервису. Сервис намијењен корисницима којима је од велике важности непреки-дни рад GNSS-а назива се Public Regulated Service (PRS). Један од сервиса под називом Search and Rescue (SAR) ће послужити као подршка Cospass-Sarsat систему који помоћу сателитских сигнала проналази авионе, бродове и сл. којима се догодила несрећа.

Значај пројекта GalileoЈедан од главних разлога за

изградњу овог пројекта јесте независност Европе. Данас, потпуно функционални систе-ми као што су NAVSTAR GPS и GLONASS представљају војне системе који нуде цивилне услуге

које су такође у зависности од статуса државе у том тренутку. За разлику од њих, Galileo ће бити навигациони систем под цивил-ном контролом.

У погледу технолошког раз-воја Galileo ће омогућити високу прецизност, покривеност као и доступност. Доступност се огле-да у повећаном броју сателита а нарочито је значајна за велике градове у којима постоји доста ометања сигнала (urban-canyon ефекат). Захваљујући доброј позицији и инклинацији сате-лита, Galileo ће постићи бољу покривеност на већим географ-ским ширинама, што је веома значајно за сјеверну Европу гдје подручје није добро пок-ривено GPS-ом. Прецизност је побољшана повећаним бројем сателита. Видљиви сателити у комбинацији са GPS сигналима ће омогућити позиционирање са тачношћу и до неколико центиметара. Посљедњи, али не мање важан разлог за реализа-цију овог пројекта, представља економски развој саме Европе заснован на независности и опскрбљивању сопственог тр-жишта а и шире.


Лица и наличја намјештаја

Једноставностуоригиналнојиквалитетнојформи

Пише: Тамара Учур

Ера модерног дизајна на-мјештаја је своју технолош-

ку револуцију започела у 20. вијеку. Од почетка тог периода дизајн намјештаја је наметнуо различите стилове. Сваки од тих стилова је носилац одређе-них особина, међутим неколико карактеристика је универзално при дизајнирању намјештаја у сваком од стилова.

Функционалност – основ-на теза модерног намјештаја је да форма или облик слиједе функцију. Модерни намјештај изискује једноставност и функ-ционалност. Савремени начин живота не дозвољава простор за непотребне и сувишне ства-ри. Тражи се одређени комад намјештаја који ће испуњавати своју функцију, притом мож-да бити и вишенамјенски, те омогућавати кориснику повољ-ну искоришћеност простора-функционални минимализам.

Једноставност - једна од главних одлика модерног на-мјештаја. Користе се једностав-

10 најпознатијих комада намјештаја који су обиљежи-ли савремену еру дизајна:

1. Jаје (Egg Chair) – дизајнирао ју је Arne Jacobsen (1902-1972), 1958. зa Royal SAS Хотел u Копен-хагену.

2. Дрвени сто, George Nakashima (1905-1990) , познат по раду са дрветом , његови производи су били ручно рађе-ни, а његови комади намјештаја успјевали су да и ,,необрађени'' створе љепоту и функционал-ност модерног дизајна.

3. The LC4, Le Corbusier (1987-1965), пројектовање зграда по ком је био препознатљив Кор-бизје је пренио и на намјештај те је кроз његов дизајн успио да пренесе форме по којима је постао славан.

4. Lоunge (Lounge Chair) –

дизајнирали су је брачни пар Charles и Ray Eames. Ово ремек дјело је врхунац новог таласа у дизајну столица насталог сре-дином прошлог вијека.

5. Лопта (Ball Chair) – дизај-нирана 1963. ова ретро столи-ца и данас изгледа као нешто што стиже из будућности. Eero Aarnio (рођен 1932.) створио је најнеконвенционалнију столицу свога времена.


не, геометријске форме и чисте линије. Без орнамената и деко-ративних детаља.

Оригиналност – један од најбитнијих фактора не само дизајна намјештаја, него ди-зајна свега што нас окружује. Тежи се ка новим облицима, материјалима, бојама и свему што у досадашњем свијету још није ,,виђено''.

Квалитет – карактеристика која је дискутабилна за распра-ву. Квалитет се другачије дожи-вљава кроз различите врсте и намјене намјештаја, међутим лош квалитет на модерном намјештају је највећи дефект. Један од главних захтјева при формирању модерног комада намјештаја јесте његов квали-тет, дуготрајност и чврстоћа.

Дуготрајност – једно од главних оличја модерног на-мјештаја. Одлика модерног на-мјештаја и јесте да одолијева времену и да својим квалите-том покаже дуготрајност. Неке врсте модерног намјештаја су чак и авангардне, тако да њи-хов дизајн не одолијева зубу урбаног дизајна.

Архитектонски осјећај се утискује у дизајн кроз материја-ле и структуре, кроз све наве-дене карактеристике, али и кроз природност и одрживост као посљедњу особину дизај-на модерног намјештаја. У Еко дизајну је изражена тежња за одрживим производним про-цесом, за природним материја-лима, за очувањем околине.

Кроз све ове одлике мо-дерног намјештаја долазимо до закључка да сви тежимо ка једноставности која је притом упакована у оригиналну, ква-литетну форму, а природним материјалима и дуготрајношћу приближена потребама сваког савременог човјека.

6. Mјехур (Bubble Chair) – пет година касније Aarnio је осмислио и столицу Мјехур, коју је развио из концепта столице Лопте. Столица је окачена о плафон, а да би се постигао ефекат бес-тежинског стања направљена је од провидног фибергласа који пропушта свјетлост.

7. Пластична столица са базом у виду Ајфеловог торња такође је дјело (Eiffel Base Shell Chair) –Charles-a и Ray Eames. Постоље од метала својим об-ликом подсјећа на Ајфелов то-рањ, а сједиште од пластике на корњачин оклоп.

8. Столица Барселона (Barcelona chair), Ludwig Mies van der Rohe (1886-1969), познат по свом минималистичком дизај-ну, успио је да дизајнира једну од икона, али и једну од најко-пиранијих комада модерног на-мјештаја 20. вијека.

9. Лала (Tulip Chair) – Eero Saarinen ушао је у историју ди-зајна са овом столицом која је имала једну ногу. Она је чисти израз модернизма и популарна је и данас као што је била и у вријеме када је настала.

10. Дијамант (Diamond Chair) – осмислио ју је Harry Bertoia, 50-тих година прошлог вијека. Иг-рајући се савијањем и варењем метала, створио је скултурално дјело које задовољава све функ-ционалне потребе.


Међународнасарадња

70 Резултати научно-истраживачког пројекта „BROWNINFO“74 Извјештаји студената АГГФ-а са праксе у Њемачкој78 CEEPUS - Централно европски програм размјене за универзитетске студије

Резултати научно-истраживачког пројекта „BROWNINFO“

Буђењемсвијестиутицатинапоновноактивирањезапуштенихинеискоришће- нихпростора Пише: др Дијана Симоновић, дипл. инж. арх.


Све је почело 2011. године, објављивањем науч-

ног рада: „Towards а Strategy оf Regeneration оf Urban Landscape: Brownfields аs а Strategic Resource“[1], да би се до краја 2014. године, покренуо и остварио заиста велики број вриједних резултата научних истраживања у овој области.Тада постављен 'идејни кон-цепт' научно-истраживачког пројекта, у овом тематском и проблемском оквиру, успјешно је развијен од стране руково-диоца Пројекта, др Александре Ђукић, уз координацију Тијане Вујичић, активно учешће чла-нова Катедре за урбанизам и планирање простора и изузет-ној подршци и учешћу декана Факултета, др Миленка Станко-вића.

Наиме, иако је у међунаро-дним оквирима, регенерација браунфилд простора у жижи теоретске и практичне сфере урбанистичке проблематике, још од 1980-тих, a у земљама некадашњег Источног блока од 2000. године, у Републи-ци Српској, до овог Пројекта није било интегралних истра-живања на ову тему. Науч-на истраживања у области браунфилд проблематике у посљедњих десетак година су се темељила на појединачном раду научних истраживача.

Реализација пројекта „BrownInfo 2014“, Архитектон-ско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци одвијала се кроз сарадњу са партнерима из земље, региона и Европе - учество-вало је 160 истраживача из 12 земаља. Пројекат је суфинан-сирало Министарство за науку и технологију Владе Републике

заинтересованих страна. Данас можемо истаћи сљедеће остварене резултате „BrownInfo 2014“ - научно-истраживачког пројекта АГГФ-а:

• Интегрална BrownInfo-ме-тодологија за успоста-вљање јединствене инфор-мационе базе браунфилд локација;

• BrownInfo-софтверски па-кет, који је креирала „Ино-ва“ из Бањалуке и прилаго-дила га специфичностима BrownInfo-методологије, омогућава формирање интерактивних база пода-така браунфилд локација;

• Научна монографија међународног значаја - BrownInfo. Toward a Methodological Framework for Brownfield Database Development/Изградња методолошког оквира за креирање информационе платформе запуштених и неискоришћених браун-филд простора (уредници: А. Ђукић, Д. Симоновић, Т. Вујичић), која на струк-туиран начин презентује резултате теоријских и примјењених истражи-вања пројекта у форми оригиналних и прегледних научних радова.

Истакнуте институције учесници Пројекта:

• Институт за одрживи урбани развој Чешке (Institute pro udržitelný rozvoj sídel (IURS), CZ),

• Урбанистички завод Републике Словеније (Urbanistični inštitut RSlovenije (UIRS), SI),

• Архитектонски факултет Универзитета у Београду

Српске и Њемачко друштво за међународну сарадњу - ГИЗ (German Society for International Cooperation – the Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH), а подржан је од Министарства за просторно уређење, грађе-винарство и екологију Владе Републике Српске, Привредне коморе Републике Српске, Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа, Фонда за заштиту животне сре-дине и енергетску ефикасност Републике Српске, Развојне агенције ЦИДЕА - Бања Лука, те општина Мркоњић Град и Теслић. Реализацију пилот-пројекта формирања инфор-мационе базе Пословне зоне Бања Лука - бившег индус-тријског комплекса “Инцел”, који је спроведен у оквиру овог научно-истраживачког пројекта, значајно су помогле: INOVA - informatički inženjering d.o.o. и Пословна зона а.д. Бања Лука. У изради научне монографије учествовали су научници и истраживачи из Босне и Херцеговине, Србије, Словеније, Албаније, Црне Горе, Аустрије, Италије, Чешке и Шпаније.

Сматрајући да први корак на путу поновног активирања запуштених и неискоришћених браунфилд простора, пред-ставља рад на буђењу свјести о значају и потреби њихове регенерације, прије свега на институционалном нивоу, а затим и у привредној и широј друштвеној заједници, ауто-ри Пројекта су се у том циљу, опредијелили за бројне и разноврсне резултате, доступ-не различитим категоријама и мотивима потенцијално

[1] Simonović, Dijana; Novaković, Nevena; Vujičić Tijana. "Towards a strategy of regeneration of urban landscape: Brownfields as a strategic resource", Proceedings of I International Conference Ecology of urban areas, (Zrenjanin: Faculty of technical sciences „Mihajlo

Pupin“, 2011), 439-449.


• Приручник намјењен свим актерима који директно или индиректно учествују у процесу планирања и уређења простора, односно урбане реге-нерације запуштених и неискоришћених просто-ра, „BrownInfo. Priručnik za uspostavljanje interaktivne baze podataka braunfild lokacija“ (уредници: А. Ђукић, Т. Вујичић) –

• Међународна академска конференција „International Academic Conference BrownInfo 2014“ са пра-тећом публикацијом BrownInfo 2014. Proceedings of International Academic Conference (уредници: А. Ђукић, М. Станковић, Б. Милојевић, Н. Новаковић), са 25 ауторских радова у оквиру 4 поглавља;

• BrownInfo-пилот пројекат Пословне зоне а.д. Бања Лука (бивши индустријски комплекс „Инцел“), пред-ставља резултат сарадње између Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, „Инове“ из Бањалуке и бањалучке По-словне зоне у бившем ком-плексу индустрије „Инцел“.

Пилот-пројекат је реали-зован захваљујући учешћу 13 студената завршних година студија Архитектуре на АГГФ-у у Бањалуци. Ова група студената је извр-шила мапирање локације, снимање постојећег стања простора комплекса, инвентарисање према BrownInfo-методологији, дигитални унос и георефе-ренцирање података;

• Анкета - спроведена међу представницима локал-них служби администра-ције, развојних агенција и планерских инситуција Републике Српске, у циљу утврђивања 'видљивости' категорије запуштених и неискоришћених простора (brownfield) у контексту уп-рављања урбаним просто-ром у Републици Српској и ради сагледавања нивоа потреба за информа-ционом платформом о браунфилд просторима и стања људских и техничких ресурса, који би се могли ангажовати у њеној при-мјени;

• Анкета - спроведена међу представницима при-вредног сектора која је

преиспитивала перцепцију привредника о браунфилд локацијама, ради сагле-давања нивоа потребе за успостављањем информа-ционе платформе о овим просторима, и испитивања специфичних захтјева инвеститора у погледу садражаја база података.

Резимирајући резултате предметног истраживачког пројекта, могли бисмо их свес-ти на дефинисање универзал-них стандарда идентификације, евиденције и класификације браунфилд простора, заснова-них на предложеној интеграл-ној методологији прикупљања, систематизације, презентације и чувања података о запуш-теним и неискоришћеним просторима, на којима би се у будућности могле заснивати одлуке о покретању процеса регенерације ових простора у Републици Српској. Сматрамо да информације о простору представљају једнако значајан ресурс као што су то сами простори. Свјесни смо да у ери дигитализације, примјене нап-редних софтвера у планирању, динамизације процеса плани-рања узроковане промјенљи-


вим тржиштем и динамичним глобалним окружењем, појаве колаборативног /стратешког концепта планирања, долази и до потребе за иновирањем концепта информационог система у циљу обезбјеђења доступности, проточности и прегледности информација, али и ефикаснијег коришћења просторних ресурса. У том сми-слу, потреба за успостављањем информационе платформе запуштених и неискоришће-них простора као значајних просторних ресурса намеће се као императив, а развој методолошког апарата за анализу, прикупљање, обраду, систематизацију, чување и пре-зентацију података представља направљен 'први корак' на путу ка његовој реализацији.

Дакле, BrownInfo-пројекат представља само прву, уводну фазу истраживачких активности које је Архитектонско-грађе-винско-геодетски факултет планирао у области регене-рације браунфилд локација. Сљедећи корак на том путу је дефинисање стратегија ре-генерације ових простора, а информационе базе чине до-кументационо-информациону основу будућих истраживања. У ишчекивању да националне и локалне институције коначно препознају значај овог пио-нирског подухвата, знајући при томе, да је предуслов уласка у Еропску унију темељење развоја наших градова на принципима одрживог развоја који значи одговоран однос према насљеђеним ресурсима, надамо се да ће овај пројекат у вријеме кризе, пробудити свијест друштва о важнос-ти регенерације постојећих просторних ресурса, на свим институционалним нивоима.

Студенти значајно допринијели међународном пројекту

Школска 2013/2014 није се завршила на уобичајен начин - испит-ним роковима. Неколико студената архитектуре, добило је прилику да учествује у међународном пројекту BROWNINFO. Мирис љета није успио да нас завара, и нико од нас није одолио прилици да научи нешто ново и своје знање примјени практично.

Задатак студената је био да обезбиједе информације са терена, а потом исте унесу у каталошке листове, који су послужили за уноше-ње објеката и парцела у интерактивну базу података.

Проведено вријеме на подручју индустријског комплекса дало нам је увид у постојеће стање, које је доста лоше. Велики простори и површине су празни, неискориштени, запуштени, а у исто вријеме су присутни и имају одређени квалитет и потенцијал. Видјели смо и пар примјера како су неки дијелови комплекса реновирани, дограђени, те како им је дата нова функција (административна, пословна, обра-зовна). Увидјели смо велики потенцијал овог „brownfield-а“ због већ изграђених структура, постојеће инфраструктуре, близине града, као и разнолике саобраћајне повезаности. Мјесец дана је било потребно да тим од седам студената обради сваку парцелу и објекат на подру-чију Инцела. Током рада суочили смо се са различитм проблемима, као што су бројне нумерације и међусобна преклапања; измјене у изграђеним и неизграђеним структурама које су се дешавале током протеклих година а које нису биле нигдје заведене или детекотване на геодетским картама, и сл. Успјели смо превазићи све наведене проблеме и успјешно рјешити овај задатак. Помогли су нам старији извјештаји, стара пројектна документација, архитекта из Пословне зоне Инцел,а највише наш детаљан истраживачки рад на терену.

Срећни смо и задовољни што смо дали свој допринос једном од најважнијих реализованих пројеката на нашем факултету. Као иза-брани студенти актери на овом пројекту, захвални смо професорима који су нас изабрали и надамо се да ћемо остварити још више овак-вих прилика да учимо и радимо кроз праксу, примјењујући научено.

Важности и величине овог пројекта постали смо свјесни тек када смо као учесници позвани на Међународну Академску Конферен-цију „Browninfo“, која је одржана 6. и 7. новембра у Бањалуци. По-ред представљања комплетних корака и резултата овог пројекта , присуствовали смо и предавањима најистакнутијих имена из ове области, како страних тако и домаћих професора и асистената на које смо нарочито поносни. Током предавања били смо упознати са раз-личитим систематикама и приступима оваквим „brownfield“ локација-ма. Свједочили смо бројним успјешним европским примјерима како такве локације могу трансформацијом постати плодно тло за разли-чите функције и дешавања (као што су стамбене или пословне зоне, разни културно-умјетнички садржаји, зоне за спорт и рекреацију, или као мјеста за забаву, концерте, изласке).

Стечено знање и информације из ове области би свакако могле да буду и једна од тема за будућа усавршавања неком од нас али и “идеја водиља” да прво истражимо и искористимо оно што већ има-мо, а потом пројектујемо и градимо.

Учесници пројекта: Никола Матић и Марија Лукач


Извјештаји студената АГГФ-а са праксе у Њемачкој

ТробојкаубојамаАГГФ-а

Припремио: Давид Латиновић

"Живот је суров, а у њему успевају само упорни

и истрајни. Они који из било ког разлога не искористе

своју шансу као земља и као појединци, можда ће имати добре разлоге, или изговоре

за то, али ће остати ван игре"

Зоран Ђинђић

Од 2004. године Фонда-ција др Зоран Ђинђић

заједно са Одбором њемачке привреде за источну Европу и Делегацијом њемачке привре-де у Београду (Ost-Ausschuss der Deutschen Wirtschaft i Delegation der Deutsche Wirtschaft) организују Програм стипендија њемачке привреде "Зоран Ђинђић", чији је циљ да се квалификованим младим људима обезбиједи стручно усавршавање у најпознатијим њемачким компанијама у трајању од три до шест мјесе-

ци. Стипендије су намијењене студентима завршних година факултета и дипломираним стручњацима са првим рад-ним искуством. Стручну прак-су студенти обављају у неким од најзначајнијих њемачких компанија као што су Siemens, Bosch i Deutche Bank, у облас-тима аутомобилске индустрије, енергетике, електротехни-ке, електронике, банкарства, бизниса, грађевинарства, тр-говине, авиоинжењеринга, пољопривредне технике, кар-тографије.

Посљедња генерација сти-пендиста бројала је 47 младих људи из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрват-ске, Македоније, и Албаније. Из БиХ шесторо младих били су учесници програма, од чега троје из Републике Српске. Нашу тробојку представљали су студенти Архитектонско-грађевинско-геодетског фа-култета, представници сва три одсјека. Љиљана, Ана и Маја, првих седам дана проведених у Њемачкој престоници прове-ле су заједно са стипендисти-ма из других држава. Боравак у Берлину био је намијењен упознавању са програмом, радионицима, посјетама број-ним државним институцијама и званичницима као и незабо-равним дружењима и обилас-

цима главног града Њемачке, који се, како оне кажу, својим богатим и динамичним, а исто-врмено опуштеним животним стилом осјетно разликује од других њемачких градова. На-кон седмодневне припреме за самостални живот у Њемачкој, дјевојке су кренуле путем стру-ке, све три у различите градове.

Будући да је у студентским круговима познато да није тако лако стећи услове за добијање ове праксе, препознали смо значај и овим поводом, понос-ни стипендисти са читаоцима часописа Мост, подијелиће своја искуства, сазнања и утис-ке са праксе у Њемачкој.

Праксом у визију будућ-ности

Период од јула до децем-бра 2014. године провела сам на стручној пракси у Њемач-кој као стипендиста њемачке привреде „др Зоран Ђинђић“. Шестомјесечну праксу сам оба-вљала у фирми Iproplan GmbH која је смјештена у трећем по величини граду Саксоније, Кемницу, некадашњем Карл-Маркс–Штадт-у. Кемниц, са истоименом ријеком, по броју становника и површини, уз Дрезден и Лајпциг, спада међу три највећа града Саксоније, мада се по љепоти, архитекту-ри и друштвеном животу нала-


зи далеко иза њих. За стипендијски програм

њемачке привреде „др Зо-ран Ђинђић“ сам сазнала на презентацији у амфитеатру Машинског факултета, гдје су између осталог, били предста-вљени и други стипендијски програми. Пошто сам се нала-зила на самом завршетку ос-новних студија, а Њемачка ар-хитектура ми је одувијек била привлачна, одлучила сам да аплицирам баш за ову стипен-дију. Упркос мом не тако савр-шеном знању њемачког јези-ка и великој дози песимизма, убрзо сам добила позитиван одговор од стране фондације. Недуго након успјешно оба-вљеног разговора у Сарајеву добила сам понуду за праксу од фирме Iproplan коју сам са одушевљењем прихватила.

Након седмице проведе-не у Берлину, гдје смо се због беспријекорне организације сви осјетили као да смо такав третман и заслужили, насту-пио је шестомјесечни период нашег доказивања и вриједног рада.

Почетна трема, несигур-ност, страх од проналаска пута до радног мјеста, копирнице, кантине, погрешног скретања код велике макете на другој и по етажи, заборављања име-на радних колега, ћасакња за

доручком, руковање софтвер-ским програмима на њемач-ком језику, а поготово јављања на телефон је захваљујући љу-базним колегама и занимљи-вим пројектима убрзо нестао. Пројекти на којима сам радила били су разноврсни, а њихо-ва комплексност и захтјевност се мијењала током трајања праксе. Неки од пројеката на којима сам радила су: проје-кат санирања и пренамјене некадашње Палате културе у Кемницу, пројекат реновирања и санирања основне школе у Рослау, пројекат проширења саобраћајне инфраструктуре у Халеу, дизајн инфопултова за производне погоне Фолксваге-на, пројекти измјене ентерије-ра, израда конкурсног рјешења за школски центар у Дрездену, пројекат реновирања и сани-рања тржног центра у Кемни-цу, пројекат изградње помоћ-не хале за градско превозно предузеће у Кемницу и слични пројекти. Уз рад на пројекти-ма, чести су били и одласци на терен. Са фотоапаратом у једној и метром за мјерење у другој руци, научила сам много корисних и практичних ставри које кад-тад очекују једног ар-хитекту. Програми у којима сам најчешће радила су Arhicad, AutoCad и Corel и на основу претходног знања о тим про-

грамима, у којим сам најчешће радила током студија, нисам имала већих проблема њихо-вом савладавању и на њемач-ком језику.

Чест прековрмени рад на послу компензован је још чешћим путовањима викенди-ма и незаборавним дружењи-ма са другим стипендистима. Берлин, Дрезден, Лајпциг, Нирнберг, Нојмаркт, Фрајберг, Франкфурт, Бон, Келн, Минхен, Праг, Амстердам само су неки од градова које сам посјетила.

Прилика да радим као ар-хитекта и уједно као амбасадор моје државе помогла ми је да схватим шта желим у својој бу-дућности, као и да се развијем као личност и млади стручњак. Спознаја да је архитектура нешто чиме се заиста желим бавити и нешто у чему се про-налазим је можда и највријед-нија ствар коју ми је ова пракса пружила.

Љиљана Павловић

„Self-test“ У лепези данашњих мо-

гућности које су тако лако доступне човјеку и које га по-некад ослобађају претјераног мозгања, посебан изазов за младе представља свакоднев-но тестирање својих вјештина, знања и циљева. Ја сам такву


шансу пронашла у овој струч-ној пракси.

Након успјешно обавље-них задатака који су били пре-дуслов за добијање праксе у Њемачкој, упознавања са ос-талим стипендистима из других држава у Берлину, припреме и упозорења шта послодавци очекују од нас, још увијек нес-вјесна изазова који је предам-ном, крећем из Берлина ка југу Њемачке, покрајина Баварска, град Нојмаркт.

Четири мјесеца, колико је трајала моја стручна пракса у фирми Europoles GmbH&Co, била су јединствен тест мог знања њемачког језика, а по-себно стручног знања које сам стекла за 4 године на свом матичном факултету и које сам коначно могла у неку руку да примјеним.

Као конструктивац, увијек сам маштала да рјешавам ста-тичке и динамичке прорачуне високих зграда, мостова или других масивних конструкција. Када сам добила понуду да радим као статичар у овој ин-тернационалној фирми која броји 1400 запослених и која нема конкуренцију у Њемачкој у својој бранши, није ми било ни мало свеједно. Тако сам се осјећала све вријеме трајања праксе. Са многим задацима који су ми били повјеравани сусретала сам се први пут и за мене је све било ново, осим ос-новних статичких, динамичких и механичких параметара. Моје залагање у фирми подразу-мијевало је израду статичких процјена и прорачуна бетон-ских и челичних антенских сту-бова (пилона) и носача антена. Иако су пилони за мобилне мреже, чијом се производњом и прорачуном бави фирма, за мене до тада били недовољно

истражена област и није се на-лазила у плану и програму мог досадашњег школовања, уз адекванта објашњења радних колега, од којих је једна коле-гиница изврстан статичар, би-вши практикант из Македоније, обиласке постројења и фабри-ка, посвећеност свим задацима које сам добијала, временом сам се прилагодила и схвати-ла проблематику прорачуна и израде.

Свакодневно сам добија-ла нови план у којем купац (Telekom, Vodafone, Huawei, E-Plus и други) захтијева на-доградњу нових антена, на већ постојећи објекат, чије сам оптерећење, на основу старих статичких прорачуна и усло-ва носивости, анализирала и доказивала да ли је дозвоље-но или није. Након процјене и прорачуна, своје резултате бих записивала у виду извјештаја, те би их шеф прегледао и овје-рио, након чега слиједи даља процедура. За моделовање пилона користила сам софтве-ре које користи само фирма и за чију дискрецију сам прво-битно потписала уговор. Рад у њемачким софтверима је за мене представљао велики иза-зов, с обзиром да су у питању

уско стручни термини и функ-ционалности.

Кулминацију у мом ангажо-вању у овој њемачкој компа-нији, представљао је тренутак када ми је шеф, након успјеш-но одрађених 40-ак статика, одобрио да лично потпишем извјештај неколико статичких процјена, што је до тада он чи-нио. Од тог тренутка постала сам сигурнија у себе и лакше сам подносила и неуспјехе.

Свакодневно сам доживља-вала професионалне успоне и падове што је на крају резул-тирало ипак једним великим успоном, који су и моји посло-давци потврдили у извјештају о мом раду.

Боравак у Немачкој ми је омогућио да се упознам са ор-ганизацијом, пословним про-цесима и функционисањем великих и успјешних њемачких компанија. Циљ мог струч-ног усавршавања био је да по повратку стечено знање и искуство пренесем кроз своје будуће радно ангажовање и у својој средини. Надам се да ће се мој циљ у потпуност оства-рити.

Ана Ковић


„Постале смо снажније и јаче особе“

Након успјешно обављеног интервјуа са представницима „Зоран Ђинђић“ фондације, селекције од стране њемачке компаније, те одласка по визу и паковања, коначно је дошао и тај дан, дан за полазак. Заједно са Аном и Љиљом одлазим у Сарајево гдје се упознајемо са још једним колегом, такође бу-дућим практикантом, те заједно летимо у Берлин. Од саме по-мисли да ћемо у Берлину про-вести седмицу дана обузима ме нека необјашњива срећа и радост. Берлин је један од гра-дова које сам увијек жељела посјетити. Ни слутила нисам, да ћемо на моје велико изне-нађење и одушевљење бити тако срдачно и великодушно дочекани и угошћени. Органи-затори су се потрудили да нам боравак у Белину не остане у сјећању само као упутсво за сналажење и добар старт у ње-мачким компанијама, него као незаборавано искуство, што у едукативном, што у забавном смислу. Након седмице дана гозбе и обилазака вријеме је било да се крене у нове радне побједе, свако ка свом граду. Тако сам и ја кренула ка свом

Фрајбергу, главном рударском граду у Саксонској области. Искрена да будем, прије него што сам стигла, о Фрајбергу ништа друго нисам знала осим да је надомак Дрездена, што ме јако веселило. На станици ме чекао мој супервизор. Од-вела ме у смјештај који ће бити и мој дом наредних шест мје-сеци, а сутрадан и на посао. Ту сам се упознала са радним колегама, својим ментором, те главним шефом компаније Beak Consultant, у којој сам обавља-ла своју стручну праксу. Једна је то од неколико консултантских компанија смјештених у Фрај-бергу, а која се бави картогра-фијом, ГИС системима и геоло-гијом. Како је моја професија у геодетском инжењерству уско везана са ГИС-ом и картогра-фијом, мој ментор је настојао да ми даје пројекте и задатке који одговарају мојим интере-совањима.

Неосјетно су пролазили дани, седмице, мјесеци. Сва-кодневно сам упознавала нове људе, њихове навике и културу. Будући да нисам била једи-ни практикант у својој фирми, упознала сам и спријатељила се са једном дивном дјевојком из Канаде, с којом сам уједно

дијелила и смјештај. Послије радног времена, свакодневно сам се дружила са свим овим људима, из Њемачке, Кана-де, Украјине, Индије и др, док су викенди били разервисани за дружења са осталим прак-тикантима, сваки пут у дру-гом граду. Тако бисмо нас три мускетира, једва дочекале пе-так послије подне да кренемо у правацу Ниpнберга, Франк-фурта, Келна, Амстердама или фамозног Октобар феста, који смо радо посјетиле и дегу-стирале. Постале смо прави пријатељи, што је можда и највриједније што сам поније-ла из Њемачке у Бањалуку.

Овом праксом стекле смо самопоуздање, постале смо храбрије, стекле смо позитив-не утиске, обишле бројне ат-ракција и знаменитности које смо досад само на филмовима гледале. Међутим, оно што је био циљ ове праксе, ми смо оствариле. Постале смо искус-није свака у својој професији, спремне за нове радне иза-зове или наставак школовања, шта коме више буде одговара-ло, али свакако постале смо снажније и јаче особе, спрем-не за све што им живот носи.

Маја Калинић


CEEPUS - Централно европски програм размјене за универзитетске студије

Отпутуј,размијениискуство,научи Пише: Ђоко Регојевић

Сви ми често пожелимо неш-то ново, нешто другачије,

да до циља дођемо другим пу-тевима и суочимо се са новим изазовима. Размјена искустава из наше струке, упознавање са новим техничким достигнући-ма, успостављање сарадње са другим студентима и универзи-тетима, само су неке од пред-ности које нам олакшавају рад,

мотивишу нас за веће резултате и чине незаборавна искуства у нашим инжењерским животи-ма. CEEPUS је одлична прилика за нешто такво.

CEEPUS омогућава мобил-ност студената и универзитет-ских професора, као и курсеве језика и екскурзије. Једна од најбитнијих активности коју овај програм пружа је универзитет-ска мрежа која се заснива на сарадњи између најмање три универзитета, под условом да су два од три универзитета из различитих земаља члани-ца CEEPUS -а. Основна идеја је укључити најбоље и најспо-собније у размјену. За разли-ку од других програма, листа приоритета не постоји и све области студирања се прихва-тају. Универзитетске мреже се бирају помоћу два, компјутер-ски подржана (CEEPUS Scoring System) корака од којих је један на националном, а други на међународном нивоу. У циљу признавања академских ак-тивности учесницима CEEPUS програма, потребно је да уни-верзитети који се налазе у заје-дничкој мрежи имају успоста-вљен ECTS (кредитни систем бодовања предмета) или ком-патибилан систем оцјењивања. Такође је потребно да универ-зитет нуди одређене предмете на енглеском, њемачком или француском језику.

За стипендије могу да кон-куришу студенти и професори , без обзира на смјер, са знањем енглеског језика.

Наш факултет се 14.01.2009. прикључио једној мрежи коју сачињавају грађевински фа-култети или грађевински од-сјеци у више земаља. Мре-жа факултета носи наслов CII-BG-0022-05-0910 – Teching and Learning Civil Engineering in European Context. Оснивач мреже је Универзитет за ар-

хитектуру, грађевинарство и геодезију у Софији, Бугарска. Остали чланови су: Грађевин-ски факултет Техничког Универ-зитета у Бечу, Грађевински фа-култет Техничког Универзитета у Брну, Грађевински факултет Универзитета св. Ћирило и Ме-тодије у Скопљу, Грађевински факултет Универзитета Црне Горе у Подгорици, Грађевински факултет “Ovidius” Универзитета у Констанци и Словачки Техни-чки Универзитет у Братислави. Досад је шест наших студената боравило на размјени док су АГГФ посјетила три наставника и један студент.

Успјешно прикључњењe мрежи значи да студенти и наставнци свих одсјека АГГФ-а могу да аплицирају за боравак на неком од факултета из мреже. Боравак траје од 1 до 3 мјесеца, подразумјева учешће у настави и у потпуности је финансиран од стране CEEPUS-овог фонда. Учешће у настави је заснова-но на eквиваленцији бодова (ECTS) и остварени бодови у току размјене су признати од стране матичног факултета.

Отворен је конкурс за 2015/2016 академску годину за пријаву студената и нас-тавног особља. Конкурс, об-разац за пријаву и друге по-требне информације можете пронаћи на сајту http://www.ceepus.info/.

За додатне информације можете се обратити пред-ставнику нашег факултета за CEEPUS програм др Алексан-дару Борковићу ([email protected], кабинет број 7, кампус).

Државе које учествују у програму су Албанија, Аустрија, Босна и Херце-говина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Мађарска, Македо-нија, Црна Гора, Пољска, Румунија, Србија, Словач-ка и Словенија. Све земље су потписале међународни споразум којим су приступи-ле програму.


Представљамо

80 Јована Раилић - умјетник84 Боривој Обрадовић, предсједник Уније сту- дената РС

Јована Раилић - умјетник

Првословопапјесма

Разговарала: Драгана Илић


У овом броју часописа Мост још једном ћемо афирми-

сати свестраност наших студе-ната, љубав према умјетности и успјех који остварују и мимо факултета. Представљамо вам Јовану Раилић, студентa друге године нашег факултета, чија поезија оставља без даха и буди емоцију читаоцима.

„Поезија се појавила као потреба да искажем своје мишљење и емоције на па-пиру, одмах након што сам научила да пишем. Као дијете сам много времена проводила сликајући, моделујући, пи-шући - уживајући у умјетности. Околина је то примјетила и подстицали су ме на конкурсе, изложбе, књижевне сусре-те. Било је ту и награда. Већ 2009. сам издала прву збирку поезије, у којој се посебно истакла озбиљна темати-ка. Нетипично и безбрижно дјечји, бавила сам се темама рата и родољубља, дијелом условљено посљедицама рата које је осјетила моја породи-ца. Као пјесник детаљно сам посматрала свијет око себе и бољело ме зло које се дешава у њему“, каже Јована Раилић која се након средње школе опредјелила за још један вид умјетности - архитектуру. У том периоду одрастања додатно је развила своју комуникативност учествујући на семинарима за младе, водећи програме за књижевне сусрете, путујући, волонтирајући за разне ху-манитарне акције, које су је чиниле сретном и вриједном живљења јер је на тај начин некоме могла помоћи.

„Пјесме су се низале, а једна ме је одвела до хумани-тарне организације из Београ-да, са чијим волонтерима сам радила хуманитарне акције за

Косово и Метохију и помоћ дијелила директно угроженим људима. Провођење времена са људима из енклава на Ко-сову и Метохији ми је давало додатну снагу да идем даље, а од њих сам научила да често у невољи много значи ријеч, пријатељска ријеч“, истиче Јована додајући да је тиме мотив родољубља био додатно појачан, што је резултирало властитим „косовским циклу-сом“ који ће бити објављен у збирци која је у припреми. У међувремену своје радове је објављивала у заједничким зборницима књижевника, чији број се сваким даном повећа-ва.

„На семинару за младе у манастиру Милешеви, љета 2012. године, владика Филарет ме благословио и прозвао будућом игуманијом манасти-ра Милешева, након што је слушао моје говоре, дебате и пјесме. Наравно, то би значило да будем монахиња, на шта тренутно нисам спремна, јер сматрам породицу највећим благом. Можда некада кас-није, имајући у виду предиван осјећај који ми изазива бо-равак у Милешеви“, рекла је Јована Раилић.


JОВАНА РАИЛИЋ (25.09.1994. Сански Мост) је студент Архитектон-ско грађевинскo-геодетског факултета у Бањалуци, одсјек Архитектура. Основно и средње образовање је стекла у Прњавору, гдје је носила титулу ученика Вуковца, а у Средњој школи Прњавор и ученика генерације. Поезијом се бави од када је научила да пише прва слова, а прву збирку „Од пупољка до руже“ је издала 2009. године. Учесник је многих омладинских семинара, а њене пјесме су уврштаване у многе зборнике. Редован је учесник књижевних сусрета „Своме роду од Косова до да-нас“ на Вучијаку (СКК ТАЛАСИ, Прњавор), „Прљача“ у Дервен-ти (СКК ВИХОР, Дервента). Волонтер је ОО Црвени Крст - Прњавор, организације Ује-дињена Србија, Београд (огра-нак Градишка), као и органи-зације за размјену студената ради стручне праксе IAESTE БиХ. Посједује завршен ло-кални степен Школе људских права (Хелсиншки комитет за људска права). Члан је СКК „Таласи“ (Прњавор), “ Савезa књижевника у отаџбини и ра-сејању“ (Нови Сад), „Удружење писаца завичаја“ (Прњавор). Бави се хуманитарним радом и посјете Косову и Метохији су јој један од главних мотива који се провлаче кроз пјесме.

ТУ ЗА ТЕБЕ

У плавом облакуПрашњавом сокаку

Капљици винаМилиметру висина.

Између уздахаМисли

Предаха...

Из чистог извораСвих избора

Офуцаних торбиВјековних борби.

Преко даљинаПланина Кривина...

Кроз божурска пољаМанастирска доља

Златне капијеКрвничке тапије.

Поред жицеКавеза

Птице...

Испод одајаПроклетих продајаГробница славнихГрадова давних.


Низ ризницу ВоштаницуЋирилицу...

Уз бијеле пчелеСестре смјеле

Фреску опјевануБраћу оплакану.

Око покајникаМолитвеника

Крика...

На сред олтараВрата мала

Плодоносној жетвиЛазаревој клетви.

Од тишинеСвитањаТмине...

ТУ!ЗА ТЕБЕ ТИЈЕЛОМДУШОМ ЦИЈЕЛОМБЛАГОШЋУ СИНА

НЕВИНОШЋУ КРИНА.

*Пјесма уврштена у зборник најбољих радова „Најлепше српске речи се пишу ћи-

рилицом“ на тему Косово и Метохија, Београд 2013

НЕВРИЈЕМЕ

Бетон упија капи пљускаБића ка скровиштима гребу.

-Више се грмљавине не бојиш?-Сликање! Насмјеши се небу!

Муња на трен ослика тамуГром сва чула буди.

-Више се стварно тога не бојиш?-Страшније су ми људске ћуди.

05.07.2012.Јована Раилић


Боривој Обрадовић, предсједник Уније студената РС

Мотивишумебезизлазнеситуације

Разговарала: Наташа Вујовић

Већ двије године Архитектон-ско-грађевинско-геодетски

факултет Универзитета у Бањој Луци је најзаступљенија висо-кошколска установа у студент-ским представничким тијелима. Прошле године, наш колега Младен Амовић је био пред-сједник Студентског парламен-та Универзитета у Бањој Луци, а Боривој Обрадовић замјеник предсједника Уније студената Републике Српске. Од октобра 2014. године наш колега Бори-вој је изабран за предсједника Уније студената, док је Давид Латиновић потпредсједник Сту-дентског парламента. Од када постоје студентска представ-ничка тијела никада ниједан факултет није био заступљен с толиким бројем студената на највишим функцијама и то је, свакако, допринијело афир-мацији нашег факултета. Тим поводом, руковођени чиње-ницом да је за овакав „про-дор“ наших колега у органе

студентских представничких тијела најзаслужнији Боривој Обрадовић, иначе предсједник Савеза студената на нашем факултету већ неколико година, у знак признања у овом броју нашег часописа представља-мо га из угла који нам је мање познат.

„Мост“Како то да си изабрао

грађевински факултет, поред очитог афинитета према друштвеном раду?

Б. О. До самог краја четвр-тог разреда гимназије нисам знао шта ћу да студирам. Једи-но што сам знао је то да нећу уписати медицину и грађевину. Медицину због тога што падам у несвијест када видим иглу, а грађевину зато што сам мислио да је то за мене превише теш-ко. У потпуној паници, одлучио сам се да упишем међународно право на америчком универзи-тету у Бањалуци и почео сам интензивно да се припремам за пријемни и узео сам приват-не часове из енглеског језика. Онда се појавио неки човјек који је рекао да то баш није неки избор, а и пуно је кошта-ло, па сам се одлучио за еконо-мију. Већ сам се био препремио за пријемни испит и буквално

седам дана прије полагања пријемног, предомислио сам се и пријавио се на АГФ. Та одлука није била без основа јер је мој отац био дипломирани грађе-вински инжењер, хидротехнич-ког усмјерења. Његова жеља је била да кренем његовим сто-пама и оставио ми је све своје књиге. Мислим да је успомена на њега била пресудна и нисам се покајао.

„Мост“Да ли је тачно да си

размишљао и о томе да студираш глуму?

Б. О. Маштао сам мало о томе. У гимназији ми је најтежа била књижевност, интерпрета-ција књижевних дјела и прича о томе шта је писац хтио да каже. Пошто не волим безиз-лазне ситуације, досјетио сам се да то избјегнем тако што сам организовао мини пред-ставе посвећене књижевном дјелу које смо обрађивали. Окупио сам групу ђака, којима је књижевност била баук као и мени, покупио из куће све капе, шалове и остале рекви-зите и правили смо представе. Гогољев Ревизор, Нушићево Сумњиво Лице, Стеријин Кир Јања итд. мојој професорици српског, Вери Бајагић, ина-


че веома строгој, допала се та креативност и ја сам из српског језика имао петицу. То ме мало понијело, па сам у неком тре-нутку размишљао да постанем глумац. Срећом, та занесеност није трајала дуго.

„Мост“Добар дио твог живота

био је посвећен кошарци. Шта ти је значила кошар-ка?

Б. О. Кошарку сам почео да тренирам с девет година, прије тога сам једну годину провео у школи фудбала „Џаја“. Кошарка ми је била све, све моје жеље и снови су били повезани с тим спортом. Маштао сам о спорт-ској гимназији, о томе да сту-дирам кошарку. Ништа ме није могло спријечити да не одем на тренинг, устајао сам у пет ујутро и одлазио на кош да сатима вјежбам слободна бацања, шут за трицу, шутеве с разних пози-ција. И у мојој соби је био кош, а кућа је била пуна кошаркаш-ких лопти. Када сам први пут стао на паркет дворане Борик, био сам најсрећнији на свијету. Када је изгледало да ће моји снови почети да се остварују, пред крај гимназије, једностав-но сам одлучио да морам поћи другим путем. Кошарку сада иг-рам само рекреативно.

„Мост“Са ове дистанце, шта

ти је кошарка дала, а шта узела?

Б. О. Ништа ми није узела, а дала ми је много тога. Стекао сам много пријатеља, прије све-га. Пошто сам најчешће играо на позицији плеја, мислим да је то било кључно у развоју мене као личности. Брзина, пронала-жење најбољег рјешења у дје-лићу секунде, организовање и

других факултета, који су били и по неколико година старији од нас. Ми смо најмлађе студент-ско руководство до сада, а нај-бољи смо и по учешћу наших колегиница у студентским орга-низацијама. Нисмо више само мушка организација.

„Мост“Да ли је тај друштвени

рад тежак, колико тражи времена и енергије и да ли се све то на неки начин „исплати“?

Б. О. Све зависи како се односиш према обавезама. Уколико си одговоран и ако по-ставиш високе циљеве, онда је та активност напорна и троши пуно времена и енергије. Све се „исплати“ ако има резултата, а ми смо постигли неке битне и конкретне резултате. Ево, спо-менућу то да смо прошле годи-не обезбиједили за 44 студента стипендије од донација посла-ника двију партија, а надам се да ћемо то постићи и у овој го-дини. Изборили смо се за више испитних рокова, отворили смо причу о приватним факултети-ма и сумњивом квалитету неких диплома, на путу смо да до-бијемо фонд за финансирање мобилности студената и настав-ника. Постигли смо потпуно је-динство свих студентских орга-низација и удружења студената потписивањем заједничке де-кларације у којој смо као једин-ствене циљеве истакли борбу за бољи квалитет наставе, брже запошљавање и бољи студент-ски стандард. Постигли смо и то да нас институције више уважа-вају, што се види из тога да су тражили наше приједлоге код израде Владине економске по-литике, да су нас позивали да учествујемо на сједници Сената РС и другим важним скуповима.

мотивација тима. Мислим да је кошарка најзаслужнија и за моје ангажовање у студентској орга-низацији. Волим да је најбоље све у чему сам и чега сам дио и не штедим се нимало када томе треба да лично допринесем. И то је за мене игра, као што ми је некада била кошарка.

„Мост“Игра на побједу?Б. О. Увјек је побједа мотив,

али и пораз је саставни дио игре.

„Мост“Није мала ствар бити

изабран за предсједника кровне студентске органи-зације Републике Српске, а уз то „повући“ у студент-ске организације и толико студената са АГГФ-а“. Како си у томе успио?

Б. О. Мислим да је кључно било то што смо на нашем фа-култету направили компактан тим студената који су били ис-крени једни према другима и веома сложни. Знали смо шта хоћемо и свако је дао свој допринос да то постигнемо. Оно што је мене посебно мо-тивисало је то што су сви били окренути ка општим циљевима, жељи да се нешто уради што ће користити свима. Најприје смо се доказали на нашем факулте-ту, прво организовањем међу-народног конгреса студената грађевинарства, када смо прог-лашени најактивнијим локал-ним комитетом Међународне студентске организације, а онда наш часопис, који је, сигурно, најбољи студентски часопис на оба јавна универзитета. Иза нас су стајали резултати и зато смо успјели, а највеће задовољство је представљало то да смо иза себе оставили „конкуренте“ са


„Мост“Да ли би, на основу свог

искуства, сугерисао сту-дентима да се више анга-жују у раду студентских организација?

Б. О. Не само у раду сту-дентских организација, него и у другим организацијама и областима. Вријеме у коме ми живимо је другачије од време-на у коме су одрастали наши родитељи. Њима је била до-вољна само диплома факултета, али нама није. Мора се улагати у себе, јер ће конкуренција из године у годину бити све већа. Рад у студентској организацији

је понекад напоран, али се то компензира сваким новим по-знанством, новим сазнањима, поготово тиме када си у при-лици да некоме помогнеш да ријеши неки проблем. Ево, наш часопис захтијева много рада и труда, то је тешко и за профе-сионалне новинаре, али они који раде на његовом стварању остављају траг на нашем фа-култету. Генерације које долазе препознаваће нас по томе и због тога се сав тај труд исплати. Све треба пробати и истести-рати своје способности и скло-ности.

Иза нас су резултатиМислим да је кључно било то што смо на нашем фа-

култету направили компактан тим студената који су били искрени једни према другима и веома сложни. Оно што је мене посебно мотивисало је то што су сви били окренути ка општим циљевима, жељи да се нешто уради што ће користи-ти свима. Најприје смо се доказали на нашем факултету, прво организовањем међународног конгреса студената грађе-винарства, када смо проглашени најактивнијим локалним комитетом Међународне студентске организације, а онда наш часопис, који је, сигурно, најбољи студентски часопис на оба јавна универзитета. Иза нас су стајали резултати и зато смо успјели, а највеће задовољство је представљало то да смо иза себе оставили „конкуренте“ са других факултета, који су били и по неколико година старији од нас.


Знањеплус

88 Технички рјечник90 Leica Geo Office93 АГГФ укрештеница94 Занимљивости

Технички рјечник

Најчешћипојмовиуархитектури,грађевинарствуигеодезији

Припремиле: Наташа Вујовић, Тамара Учур и Гордана Јаковљевић

J

Јаловина – нуспродукт процеса прочишћавања и прераде руде или других базних материјала у рударским или индустријским погонима. Физичке карактеристике јало-вине зависе од њене конзис-тенције.

Језгро зграде - пред-ставља централни простор основе високог објекта који има за сврху конструктивно ук-рућење објекта у случају поја-ве сеизмичких сила. Језгро зграде може да буде квадратне основе или кружне, односно, троугаоне, вишеугаоне и сл, али је најчешће правилног, симетричног геометријског облика.

JOG – (Joint Operations Graphic) стандардна размје-ра 1:250 000 картографских производа Одјела за одбрану НАTO-a.

JPEG – (Joint Photographics Experts Group) начин запи-сивања слика у дигиталном облику уз сажимање које смањује квалитет слике како би се уштедио простор на диску. Уз мањи степен сажи-мања промјене нису уочљиве људским оком.

Јукстапозиција - назив за положај једне ствари поред друге. Стављање једног поред другог, граничење с нечим, слагање споља, додавање.

Јунгов модул еластич-ности – мјера крутости тијела. Једнак је односу између на-презања у попречном пресје-ку штапа ϭ и припадауће уздужне деформације Ɛ. Да би се тачно одредила промјена обима неког крутог материјала под утицајем силе потребно је још познавати модул смицања G и Поасонов коефицијент υ.

88 Година 3 — Број 4 — јануар, 201588 Година 3 — Број 4 — јануар, 2015

Junk arhitecture - (енгл. јunk - отпад, старудија) - оз-начава архитектуру која је настала употребом отпадног материјала: флаша, лима, ауто-мобилских фелни и сл. Постоје архитектонска ремек дјела изведена од отпадних мате-ријала. За зачетника џанк ар-хитектуре сматра се француски поштар Фердинанд Чевал. Појам се такође користи да би се неки архитектонски објекат представио лошим, неуким, неподесним.

KКалибрација - поступак

утврђивања специфичних величина и односа у ин-струменту или уређају ради уклањања утицаја несаврше-ности изведбе инструмента на квалитет мјерења.

Камена вуна - термо-изолациони материјал који се користи у системима топлот-не изолације. Има одличне паропропусне карактеристике. Задржава топлоту, еколошки је погодна, негорива је, хемијски нереактивна, отпорна на микроорганизме, дуговјечна и постојана.

Катастар непокретности – јавна књига која представља основну евиденцију о не-покретностима и правима на њима. У њега се уписују право својине, друга стварна права на непокретностима, одређена облигациона права која се од-носе на непокретности као и реални терети и ограничење.

Канон - скуп прихваће-них правила о пропорцијама, симетрији и односима којима се, у појединим раздобљима, подвргавају умјетници (гради-тељи, архитекти) да би по-стигли “савршено хармоничан облик” својих дјела.

Капител - горњи највиши дио стуба, често декоративно обрађен.

Каријатиде - статуе женских фигура у класичној архитектури, које се користе умјесто стубова.

Кинетички простор - на-зив за простор у покрету који садржи непрестане промјене. Простор градског центра је снажно изражен кинетички простор.

Комасација - аграрно-правна мјера која се проводи у сврху груписања земљишних честица ради рационалније аграрне производње.

Компактна композиција - назив за сажети, згуснути, збијени план једног објекта који је настао усљед његових просторних ограничења које условљава терен на којем се гради.

Консолидација – процес опадања порних притиска и повећања ефективних напона уз промјену запремине. Зави-си од врсте тла и коефицијента водопропусности.

Коридор – просторна цјелина доминантно линеар-ног облика, која се састоји од више међусобно повезаних самосталних функционалних цјелина, односно катастар-ских парцела, које могу имати различиту намјену, могу и не морају бити изграђене и које посједују развијену саобраћај-ну и техничку инфраструктуру.

ЛЛавра - тип манастирског

насеља окруженог низом зграда с монашким просто-ријама, те заједничким дво-риштем. Усред дворишта се налази саборна црква, чесма и благоваоница.

Лес - хомогени, неслоје-

вити, порозни седимент који настаје таложењем еолског материјала (прашине) до-несеног вјетром из великих удаљености.

Либела - затворeна стаклена посудица готово потпуно испуњена алкохолом с остатком зрачног простора-мјехур либеле. Унутрашња површ је правилно брушена и по њој клизи мјехур увијек према највишој тачки при сваком нагибу либеле.

Лијепљено ламелирано дрво - природни грађе-вински материјал добијен од термички обрађених дрвених елемената (ламела) подједнаке ширине, постављених једна преко друге, међусобно слије-пљених јаким водоотпорним љепилима. ЛЛД се може про-извести у било којем облику, задржавајући карактеристике велике носивости. Одликује се одличним статичким каракте-ристикама, малом запремин-ском тежином и изузетном прилагодљивости.

Ликвефакција - појава промјене механичких особина тла усљед натапања, при чему оно губи чврстоћу и постаје течно. Ликвефакција настаје усљед смањења смичућег напона између честица тла.

Лимб - кружна плоча с кружном сексагезималном (степенском) или центезимал-ном (гон) подјелом, најчешће израђеном од стакла.

Лунета - полукружно или сегментално поље над врати-ма или прозорима, обрубље-но каменим оквиром.

Луминизам - посебан начин употребе боје и нагла-шавања свјетлосних ефеката. При томе се боја третира као носилац контраста и изражај-ности у игри свјетла и таме.


Leica Geo Office

Основесофтверскогпакета

Припремили: Николина Говедарица и Лука Бероња

Leica Geo Office је софтвер-ски пакет који подржава све

врсте мјерења, једноставан је алат за преглед, процесирање, оцјену квалитета и чување података, а такође подржава мноштво типова формата за различите софтвере из обла-сти геодезије. Примјена овог програма у геодезији везана је за обраду сателитских мјерења

и рјешавања проблема при-ликом успоставе и изравнања референтних геодетских мрежа. Студенти геодезије користе Leica Geo Office у рачуну израв-нања, сателитској геодезији и геодетском премјеру. Leica Geo Office омогућава да се увежу и комбинују подаци са свих врста инструмената да би се добио коначни производ. Могуће је комбиновати податке мјерења:

• ГНСС инструмената;• Тоталних станица;• Дигиталних нивелира.

Основна предност Leica Geo Office–а је у томе што омо-гућава управљање пројектом на интегрисан начин. Нема пот-ребе за трансфером података на различите модуле. Leica Geo Office обухвата сљедеће модуле програма:

• Управљање подацима• Преглед и уређивање• Флексибилно извјештавање

(базирано на HTML)• Увоз и извоз података• Трансформација коорди-

ната

• Накнадна обрада GNSS података

• Прилагођавање мреже• Површине и запремине

Изглед екранаПри раду у сваком модулу

програма изглед екрана је исти (слика 1) и садржи сљедеће компоненте:

• Радни простор• Линија алата• Насловна линија• Хоризонтални мени• Палета пројеката• Командна линија•

Основне функцијеОвај софтверски пакет

омогућава једноставно манипу-лисање претходно наведеним модулима. Најчешће коришће-не функције су смјештене на командној линији,. Функција уређивања (edit) омогућава провођење промјена, ко-рекција, додавања или бри-сања података које је потребно урадити прије процесирања и извоза података. Модул

Слика 1


прилагођавања мреже омо-гућава корисинку да комбинује различите врсте мјерења: ГПС, ТПС и нивелман. Процесирање ових мјерења је омогућено у картицама GPS processing, TPS processing i Level processing.Такође, могуће их је обрађива-ти одвојено, методом најмањих квадрата, да би се добиле најбоље могуће вриједности координата и да би се потврди-ла њихова тачност које је омо-гућено у картици Adjustment. У модулима као што су Points и Antennas омогућен је преглед учитаних тачака као и кориште-них антена и њихових каракте-ристика. Крајњи производ рада у овим модулима је приказан у картици Results. Кликом на десни тастер миша на радном простору долази до уштеде времена при раду јер се отвара падајући мени у ком су смјеш-тене опције за извршење потребних наредби. Због честе потреба за промјеном коорди-натног система на линији алата налазе се иконице које омо-гућавају једноставан прелазак са једног на други. Све остале функције је могуће пронаћи на падајућем менију који се добија кликом на опције понуђене на хоризонталном менију.

Пробај сам!Једна од основних одлика

Leica Geo Office јесте брз, јед-ноставан и прилагодљив начин изравнања геодетске мреже. Највећа предност прилагођа-вања мреже је та што дозвоља-ва кориснику да дизајнира и анализира мреже да би тести-рао њихов квалитет и тачност. У овом примјеру ће бити описан поступак изравнања и затва-рања фигура мјерења добије-них статичком методом а као крајњи резултати добијају се

њихови извјештаји са оцјеном тачности.

1. Корак – Отварање пројекта, учитавање raw података

Рад у овом програ-му се започиње отварањем постојећег пројекта или креи-рањем новог. Креирање новог пројекта се врши избором опције New Project након чега се отвара дијалог прозор у ком се налази више картица. У картици General се могу подесити: основни подаци као што су назив пројекта, лока-ција, временска зона и границе за осредњавање координата. У осталим картицама могу се

вршити разна подешавања ве-зана за пројекат уопште (слика 2). Након дефинисања пројекта приступа се учитавању сирових података (raw data). Пронађе се локација са подацима а затим се исти учитају. Приликом учи-тавања података треба водити рачуна о типу формата подата-ка.

2. Корак –Математичка обрада вектора

Процесирање сателита се може извести мануелно и аутоматски. У овом примјеру је извршено аутоматско процеси-рање. Том процесирању пре-тходило је ручно уклањање прекида у раду сателита који

Слика 3

Слика 2.


могу довести до појаве грешке у изравнању. Наведено се из-вршава у картици GPS-Process. У лијевом дијелу приказаног прозора налазе се подаци о датим тачкама мреже, висина и начин мјерења антене, тип ан-тене. У десном дијелу прозора графички је приказано трајање појединачне сесије, на основу чега се може закључити распо-ред база и ровера. У овом слу-чају коришћене су само базе на тачкама (слика 3). Десним кликом на појединачни сате-лит и избором опције Satellite Windows врше се корекције у раду сателита, односно от-клањање прекида у њиховом раду (слика 4). Након корекције сателита врши се процесирање њиховог рада односно повези-вање тачака мреже.

3. Корак – Затварање фигура и изравнање гео-детске мреже

Након извршене математич-ке обраде вектора добија се из-глед мреже (слика 5). Сљедећи корак је затварање фигуре. Оно се врши избором опције Compute Loops у падајућем менију који се отвара десним

кликом. Приказ извјештаја затварања фигуре врши се избором опције Result → Loops у истом менију. Извјештај се до-бија у HTML формату и састоји се из два дијела. У првом дијелу дефинисани су подаци о пројекту (назив пројекта, де-финисани координатни систем, коришћени софтвер, границе тачности, врста геодетске мре-же и слично). У другом дијелу налазе се подаци о фигурама ГНСС базних линија (вектори, остварене резултати тачности, грешка затварања фигуре, и обим фигуре).

Након затварања фигуре слиједи изравнање мреже.

Врши се избором опције Compute Network у горе поме-нутом падајућем менију. Након завршеног изравнања приказ извјештаја изравнања врши се избором опције Result → Network. Извјештај изравнања се састоји из пет дијелова. Први дио дефинише основ-не податке о пројекту (назив, часовна зона, коришћени софтвер). Други дио предста-вља генералне информације о мрежи и методи изравнања (координатни систем, врста геодетске мреже, број мјере-них и непознатих величина као и број степени слободе и коришћене статистике за оцје-ну резултата мјерења). Трећи дио дефинише улазне податке (приближне вриједности мјере-них геодетских координата, DX, DY и DZ компоненте базисних вектора и њихова стандардна одступања). Четврти дио дефи-нише параметре изравнања, поправке и оцјену тачности (резидуале базисних вектора, њихова стандардна одсту-пања, поузданост, апослутна и релативна елипса грешака). Пети дио дефинише тестирање (обсервациони тестови од-носно стандардна одступања поједниачних вектора, редун-дантност, W тест и T тест).

Слика 4

Слика 5


1 2 3

4 5

6

7 8

9 10 11

12 13

14

15 16

17 18

19 20

21

22

23 24

25 26 27

28

29

30

31

32

33

Хоризонтално:1. Носећи (потпорни) дио објекта испод конструк-

ције6. Промјена дужине12. Oслонци куполе над квадратном основом13. Појава мјехура водене паре у струји флуида15. Ниша, повишено сједиште17. Претварачи механичке енергије у хидрауличку18. Рејнолдсов број21. Геодетско снимање терена из авиона22. Испирање земљишта24. Троножац на који се поставља геодетски ин-

струмент25. Забатни стуб26. Мјера за дуктилност29. Арматура за преузимање Т сила30. Двојни прозор31. Јединствена евиденција о непокретностима32. Основни конструктивни елемент33. Линија која спаја тачке једнаке надморске ви-

сине

Вертикално:2. Задебљање стуба3. Адитив бетону4. Водна комора5. Проналазач уређаја за одређивање границе

течења7. Поступак одводњавања и исушивања земљишта8. Изузетно танки листићи дрвета9. Ранохришћанска гробница10. Полукружно проширење са источне стране

храма11. Еквипотенцијална површ Земље14. Тачка нивелманске (1Д - висинске) мреже16. Најједноставнија врста керамике без сјаја18. Републички хидрометеоролошки завод19. Директан пренос топлотне енергије кроз ма-

теријал20. Мирно течење23. Декорација јонског капитела27. Геодетски инструмент за мјерење углова и ду-

жина28. Отпорност на деформацију30. Мјешавина цемента, пијеска, шљунка и воде

АГГФ укрештеница

Припремио: Новица Лакетић


Занимљивости

Далистезнали

Припремио: Младен Симић

• Да је најстарија кућа у Бања-луци изграђена 1580. године и налази се у насељу Српске Топлице. Проглашена је на-ционалним спомеником БиХ.

• Да су преко ријеке Дунав из-грађена 342 моста. Мађарски фотограф Петер Гјукич (Peter Gyukics) је провео двије године фотографисајући сваки од њих и фотографије објавио у својој књизи.

• Да је највиша грађевина у БиХ димњак ТЕ Угљевик. Изграђен је 1985. године и висок 310 m. Други по висини је димњак ТЕ Какањ (300 m), а трећи ТЕ Тузла (165 m).

• Да је 22. 12. 2014. године почела изградња Никарагван-ског канала између Атланског океана и Пацифика. Канал ће бити дуг 278 km, дубок 30 m. Tрошкови изградње износе 50 милијарди долара, а крај проје-

кта је планиран за 2019. годину.• Да је највећа зграда од опеке и блата Велика џамија у Жениу (Djenné), држава Мали. Из-грађена је у 13. вијеку, а потпу-но обновљена 1907. године.

• Да је најбржи лифт уграђен у небодер Тајпех 101, на Тајвану. Креће се максималном брзи-ном од 60,6 km/h и може да понесе 1600 kg. Произвела га је јапанска компанија Тошиба.

• Да се у кинеском граду Хуаинан (Huainan City) нала-зи једна од најнеобичнијих грађевина на свијету. Зграда је у облику клавира, а пано-рамски лифт у облику виолине. Изграђена је у размјери 50:1. Унутар објекта се налазе прос-торије за вјенчања и разне канцеларије.

• Да је стадион ФК Вождовац изграђен на крову тржног центра. Отворен је 31.08.2013. године и може да прими 5000 гледалаца. Стадион на крову неког објекта у Европи има једино још ФК Монако.

• Да је катедрала у Стразбуру грађена у периоду од 1015. до 1439. године. Укупна дужина објекта је 112 m, ширина 51,5 m а висина 142 m.

• Да распон руку статуе Христа Спаситеља у Рио де Жанеиру износи 28 m. Статуа је поди-гнута 1931. године, висока је 30 m, а тешка 635 тона. Налази се на 709 m надморске висине.

• Да је најпрометнији аеро-дром у 2013. години био Хартс-фил-Џексон, међународни аеродром у Атланти – САД, са више од 94 милиона путни-ка. Слиједе га аеродроми у Пекингу (83 милиона) и Хитроу у Лондону са 72 милиона путника.

• Да се највећи базен налази у Чилеу. Дуг је 1013 m, покрива 8 хектара и испуњен је са 250 милиона литара морске воде. Највећа дубина је око 3,5 m. Годишње одржавање базена кошта око 4 милиона долара.

• Да је у бомбардовању Београда 06.04.1941. године до темеља изгорила Народна библиотека Србије, при чему је уништено 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилич-на рукописа и повеље (12-17 вијек), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина.

• Да се најдубља метро стани-ца налази у Кијеву у Украјини. Станица Арсенална је отворе-на 1960. године и налази се на дубини од 105,5 m.

• Да је ријеку Темзу могуће прећи гондолом. 2012. године у Лондону је отворена гондо-ла, као дио јавног саобраћаја. Дужина линије је 1 km, a гон-дола вози на висини од 90 m, брзином 6 m/s.


ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТАУНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 3 - БРОЈ 4Бања Лука, јануар, 2015. године

ISSN 2303-467X (Print)ISSN 2303-4688 (Online)

Documents

МОСТ број 4