Универзитет у НишуФилозофски факултет

Департман за српски језик и књижевност

Припрема за час из књижевностиДомаћи рад из Методике наставе књижевности

Ментор: Студент:мр Снежана Божић Александра Ђорђевић,1929

У Нишу,јула 2012.

Школа: Техничка школа, Пирот

Разред и одељење: I / 5

Образовни профил: електротехничар рачунара

Наставни предмет: Српски језик и књижевност

Наставна област: Народна књижевност

Наставна јединица: Народна књижевност – настанак, одлике и подела

(уводно предавање)

Тип часа: обрада

Облик рада: фронтални, индивидуални рад

Наставне методе: монолошка, дијалошка

Наставна средства: табла, свеска, оловка, радни листови (припремљени материјал)

Место рада: класична учионица

Образовни циљеви:

Упознавање ученика са почецима креативног, стваралачког изражавања.Препознавање

зачетака уметничког израза у оквиру првобитне заједнице, увођењем нових

општеобразовних и књижевноуметничких појмова (синкретизам) . Ослањајући се на

претходно стечена знања анализирати основне препознатљиве карактеристике усмене

књижевности, проширити и надоградити сазнања новим терминима: естетика

истоветности, формулативност. Утврђивати стечена знања и остварити њихову практичну

примену на одабраним примерима. Систематизовање врста народне књижевности која

води јасној и коначној подели уз помоћ различитих критеријума...

Васпитни циљеви:

Развијање смисла за уочавање важности постојања и очувања усмене традиције.

Откривањем најдубљих слојева креативног изражавања развијати код ученика способност

да уоче трајне и увек актуелне потребе људске природе: да своје искуство поделе са

другима, да припадају заједници, да се идентификују у колективном изразу, да објасне и

открију своје страхове, стрепње и осећања, а све уз помоћ уметничког израза. Изазвати у

ученицима спознају о важности усмене традиције путем које се, на стваралачки и

2

сугестиван начин повезујемо са сопственом прошлошћу и пореклом. Развијати љубав

према настави књижевности и матерњег језика и неговати способност повезивања

сопствених искустава са искуствима заједнице и колективне цивилизацијске свести...

Функционални циљеви:

Развијање смисла за повезивање и примену свеукупних културолошких знања. Подстаћи

ученике и навићи их, путем наставних захтева и домаћих задатака, на пажљиво читање,

истраживачки приступ и анализу књижевнихтекстова. Допринети сазнању да на основу

постојећих знања и њиховом применом, уз мали напор, могу доћи до закључака и стицања

нових искустава. Кроз једноставне задатке подстицати њихову активност и самосталност,

изазивати на тај начин осећај сигурности у индивидуалном раду и тим путем их охрабрити

за испуњавање сложенијих захтева. Развијање способности самосталног закључивања и

учествовања у дијалогу...

Након поздрава и представљања ученицима, кратким уводним монолошко-дијалошким

обраћањем, везаним за ученичку свакодневицу, привући њихову пажњу и мотивисати их

на активно учествовање у процесу сазнавања:

Савремени свет и савремени начин комуникације, који су обузели наше животе,

непрестано нам нуде мноштво разноврсних информација, углавном сажетих и кратких.

Верујем да се сви обрадујете и изненадите када на вашим омиљеним социјалним мрежама

угледате натписе и објаве у којима је неко, са мало речи, лепо уклопљених, исказао оно о

чему сте, сви ви, тих дана, мислили, разговарали, запажали. Помислите како је неко

написао баш оно што сте и ви хтели да кажете. Препознајете се у речима других, тј.

одређене околности, нека појава или догађај из живота свих нас, изазива у свима нама

слична осећања и постаје део наше КОЛЕКТИВНЕ СВЕСТИ. У већини случајева се

дешава да те мисли, натписе, реченице више и не знамо ко је изрекао, али се оне

преузимају, употребљавају, понављају и тако постају својина свих нас.

Људи су одувек имали потребу да своја осећања, мисли, искуства, запажања, потребе и

жеље, исказују. Међутим, првобитни народи и древне цивилизације нису испрва

познавали писмо.

На који начин су комуницирали?

3

Једино УСМЕНИМ путем.

Уводни део часа:

(настанак усмене књижевности)

Постављањем питања и подсећањем, наводимо ученике да се присете својих сазнања из

области опште културе и историје развитка цивилизације, подстичемо њихову

имагинацију враћајући у свест ученика слике облика понашања првобитних људи. У тим

сликама препознајемо миметичка дејства, зачетке уметничког исказа и уводимо нови

књижевно-теоријски појам.

Покушајмо, на тренутак, да замислимо наше далеке претке.

Присећајући се научног филма или документарне емисије, за које претпостављамо да су

ученици имали прилике да погледају, шта ћемо видети?

Ученици ће се присећати и наводити сопствене представе и описе.

Пажљивим навођењем доћи ћемо до следећих констатација:

Видећемо како се увек крећу у мањим или већим групама, како лутају, сакупљају плодове,

лове или изненада страдају, умиру- не знајући разлог нити уочавајући повезаност међу

догађајима. Запазићемо како се плаше грмљавине, олује, како се чуде киши, радују сунцу,

опет не знајући узрок томе. Ипак, најчешће их замишљамо, како, окупљени око ватре,

плешу, понављају једнаке покрете, узвике, речи. Управо то заједничко понављање покрета

и речи, уз песму и плес, можемо препознати као првобитно уметничко стварање. Назив за

такав облик креативног изражавања је СИНКРЕТИЗАМ (стапање, сједињавање,

садејство речи, музике и игре). Првобитни људи су своја осећања, запажања и

колективна (заједничка) искуства, о појавама које нису могли да објасне, о загонеткама

природе, сна, смрти, изражавали на овај начин.

У тим својим групним обредима, ритуалима, они су пресликавали све оно што су видели

око себе – имитирали покрете животиња, опонашали гласове животиња и природе,

облачили на себе њихова крзна и кожу и на тај начин преносили и приказивали своја

веровања и схватања. У томе препознајемо зачетке уметничког израза Све до настанка

првог писма, овакав пут, начин, био је, уједно, и једини вид креативног, стваралачког,

4

изражавања људи. Самим тим и књижевног стварања.

Кључне речи:

- синкретизам (спој речи, музике, игре, на самом почетку настајања усмене књижевности)

- колективна искуства, схватања и осећања

- групни обреди записујемо на табли. (Ученици се обавештавају да ће све нове појмове и

важне одреднице наставног градива о коме је реч, наћи у материјалу који им је

подељен, под насловом Подсетник).

Излагање настављамо подсећањем ученика да се развојем цивилизације развијала и

људска свест и начин сазнавања света око себе и у себи. Упоредо са тим мењао се и

усложњавао начин уметничког изражавања, као и теме о којима је човек певао и

казивао.

Средишњи део часа:

(одлике усмене књижевности)

Позивамо ученике да се врате у нешто ближу прошлост.

Ослањајући се на знања и умења стечена у претходном периоду школовања (основна

школа), потрудите се да размислите о датом материјалу и да одговорите на постављена

питања.

Упућујемо их да погледају подељени материјал (радни листић, I ).

Пажљиво прочитајте прилог бр. 1.

Да ли на први поглед уочавате разлику између два књижевна текста испред вас? Наведите

шта прво запажате.

Стихови на десној страни имају потписаног аутора, дакле познат је стваралац и порекло

ове песме. Она је оригинални продукт једног ствараоца, у датом тренутку. То је песма

Јована Дучића, нашег песника модерне, песма „Подне“. Стихови на левој страни немају

потписаног аутора, то је песма „Хасанагиница“ и припада нашој народној (усменој)

књижевности.

Да ли у наведеним стиховима песме „Хасанагиница“ препознајете карактеристике (ред

речи, формулација исказа, број слогова у стиху) које нас упућују да је реч о тексту из

народне књижевности? Наведите која су то места? Да ли препознајете карактеристичан

почетак песме? Како се зове ова стилска фигура?

5

У датим стиховима песме „Хасанагиница“ ученици ће препознати уводну формулу

(почетак песме), препознаће врсту стиха-десетерац, стални епитет – љутијех рана,

архаичне речи-љубовца. У уводној формули препознаће стилску фигуру- словенска

антитеза.

Надовезујући се на запажања ученика излажемо најважније одлике усмене (народне)

књижевности:

- народна књижевност изражава схватања и веровања колектива, народни дух и

расположење.

- припада колективу, без обзира на то што има индивидуално порекло, појединца као

ствараоца (он остаје непознат јер је песма или прича прихваћена и преношена даље као

творевина колектива).

- усмена творевина живи у колективу, у памћењу великог броја преносилаца (зато је и

зовемо народном), те је на тај начин подложна мењању.

- певач или казивач води рачуна о својој публици, о њеном укусу и саставу, а у току дугог

временског развитка успостављају се неке обликовне конвенције којих се ствараоци

придржавају.

- насупрот писане књижевности где је важна оригиналност, за усмену књижевност је

важно да се стваралац држи устаљених конвенција, јер када иступи из конвенција,

колектив га више не препознаје.

- естетика која влада у усменој књижевности је естетика истоветности-свако од нас

доживљава радост препознавања када чује познати почетак стихова (нпр. „Мили, боже,

чуда великога...“) или почетак бајке (нпр. „ Био једном један цар и имао три сина...“).

- устаљени склоп речи, почетака и завршетака текстова, устаљени начин описивања сцена,

које препознајемо у народној књижевности, називамо формулативност.

- формула је нека врста обрасца који служи усменом стварању, то је група речи, која се

увек употребљава на исти начин, у истом или сличном редоследу, захваљујући њој

постоји естетика истоветности, тј. радост препознавања.

Обраћамо се ученицима са намером да се присете примера формула из досадашњег

ученичког искуства:

,,Вино пије Краљевићу Марко...“ или ,,Вино пије Муса Кесеџија...“

Објашњавамо да бисмо ову формулу могли назвати формулом радње.

6

,,У Крушевцу граду бијеломе...“ или ,,На бијелој од камена кули...“

Објашњавамо да бисмо ову формулу могли назвати формулом места.

,,Боже, мили, чуда великога...“ или ,,Полећела два врана гаврана...“

Објашњавамо да бисмо ову формулу могли назвати уводном (иницијалном) формулом.

(Нове појмове – естетика истоветности, формулативност, формула, записујемо

на табли, а ученике подсећамо да ће их пронаћи у подељеном материјалу -

Подсетник ).

Упућујемо их да погледају подељени материјал ( радни листић, I ).

Обратите пажњу на прилог бр. 2.

У њему су примери које смо управо навели. Испод њих је остављен празан простор. У

вашој читанци за први разред пронађите текстове из народне књижевности, прочитајте

неке од њих, пронађите сличне примере формула и запишите их . Поред сваког примера, у

загради, забележите и назив текста одакле је пример преузет (име песме). Овај задатак је

за рад код куће.

Замолимо ученике да се на тренутак врате малочас наведеним стиховима „Хасанагинице“.

Обратите пажњу на синтагму „он болује од љутијех рана“. Да ли неко може да нам каже

како се у народној књижевности називају овакви епитети?

Саставни и препознатљив део усмене књижевности, нарочито поезије, јесу епитети који се

разликују од других епитета, јер су чврсто, нераскидиво везани уз именицу, па и глагол.

Ови епитети се зову стални епитети.

Наведимо још неки пример. Ученици наводе примере уз помоћ наставника: лепота

девојка, вјерна љуба, чарне очи, бијели двори, рујно вино...

Упућујемо их да погледају подељени материјал (радни листић, II ).

7

На тренутак погледајте прилог бр. 3. У два вертикална низа исписани су епитети и

именице (глаголи) које често срећемо у нашој народној књижевности. Спајањем

одговарајућих делова добићемо сталне епитете.Овај задатак је за рад код куће.

Након усменог упутства за домаћи рад ученицима ћемо помоћи да се присете одлика

народне књижевности које у досадашњем излагању нисмо споменули. Ученици ће се

присећати јунака, њихових важних карактеристика, историјских догађаја опеваних у

народној књижевности, фантастичних мотива. Наводићемо их да се подсете наслова дела

која суобрађивали у ранијим разредима.

Кључне речи:

- естетика истоветности - процес спознаје и предавања информације у усменој

књижевности, поистовећивањем појаве са већ постојећим моделима, доноси радост

препознавања.

- формула (формулативност) - група речи која се увек употребљава на исти начин, нека

врста обрасца који служи усменом стварању.

- понављање, десетерац, стални епитети

- стилске фигуре: хипербола, градација, словенска антитеза записујемо на табли.

Објашњења појмова налазе се у подељеном радном материјалу- Подсетник.

Завршни део часа:

(подела народне књижевности)

Активирајући ученичка стечена знања из претходних разреда доводимо ток часа у

завршницу.

Ако посматрамо целокупно књижевно наслеђе, можемо закључити да нам се оно јавља у

два основна вида-у стиху и у прози. Да ли сте у свом досадашњем сазнавању и читању

народне књижевности запазили да је и она подељена на две основне врсте по свом

настанку? Наведите познате примере једне и друге врсте.

Ученици наводе наслове епских песама које су обрађивали у претходним разредима, а уз

помоћ наставника присећају се и осталих облика народне књижевности: Мали Радојица,

8

Марко пије уз рамазан вино, Цар Лазар и царица Милица, Смрт мајке Југовића, Еро с

онога свијета, Девојка цара надмудрила, Наджњева се момак и девојка... У току дијалога

настојимо да их наведемо да направе разлику између прозних и дела у стиху.

Узмите сада у обзир само народне песме које смо навели. Да ли унутар њих можете

уочити разлику? О којим темама оне певају? Да ли све говоре о истом историјском

тренутку? Има ли оних које не говоре о јунацима?

Ученици ће углавном истицати да нам те песме говоре о историјским догађајима, о

стварним или измишљеним јунацима, да постоје и песме које не опевају догађај и јунаке,

већ говоре о осећањима.

Који је наш велики културни радник радио на сакупљању и записивању народних

творевина? Да ли знате да је он извршио и поделу народне књижевности?

Ученици ће одговорити да је то био Вук Стефановић Караџић.

На основу изнесених ставова систематизоваћемо знања и изнети закључак:

Народну књижевност делимо на народне песме и народну прозу.

Народне песме делимо на оне у којима доминирају емоције (осећања), догађаји, радња,

ликови и оне у којима проналазимо и једно и друго. То су:

1. лирске народне песме

2. епске народне песме

3. лирско-епске народне песме

Вук Ст. Караџић је лирске називао „женским“ песмама. По својој намени,темама и

условима у којима су настале, деле се на: митолошке, обредне, обичајне, породичне,

посленичке, љубавне, тужбалице.

Епске песме Вук је називао „мушким“, тј. „јуначким“ песмама. Оне се деле према дужини

стиха, према темама и јунацима, према времену у коме су настале. Вук их је делио на

песме старих времена (неисторијски циклус, преткосовски циклус, косовски, песме о

Краљевићу Марку...), песме средњих времена (хајдучки и ускочки циклус) и на песме

новијих времена (песме о ослобођењу Србије).

Лирско-епске песме Вук је називао „песме на међи“ јер су у њима сједињени и

осећање(лирско обележје) и догађај (епско обележје). Деле се на романсе и баладе.

Народну прозу можемо поделити по дужини, тј. обиму казивања на дуже и краће врсте.

Такође, можемо их посматрати и по начину на које су исприповедане. У дуже прозне

9

врсте спадају: бајке, приповетке, новеле, предања, легенде, шаљиве приче. У краће прозне

врсте спадају: пословице, загонетке, брзалице, питалице, бајалице (басме).

Основну поделу записаћемо на табли.

За остала објашњења упутићемо ученике на подељени материјал- Подсетник.

Ученицима дајемо усмена упутства у вези са прилогом бр.4(радни листић II).

У прилогу бр. 4 наведени су називи различитих врста остварења из народне књижевности.

Покушајте да их разврстате уз помоћ датих предлога. Овај задатак је за рад код куће.

На самом крају часа ученике ћемо замолити да се присете својих омиљених пословица и

изрека. Предложићемо да испробамо изговарање познатих брзалица.

10

Радни листић I

Прилог бр.1

Шта се б'јели у гори зеленој? Над острвом пуним чемпреса и бора,Ал' је снијег, ал' су лабудови? Младо, крупно сунце пржи, пуно плама;Да је снијег, већ би окопнио, И трепти над шумом и над обаламалабудови већ би полетјели. Слан и модар мирис прољетњега мора.Нит' је снијег нит' су лабудови,Него шатор аге Хасан-аге: Љубичасте горе, гранитне, до свода,он болује од љутијех рана, Зрцале се у дну; мирно и без пене,об'лазе га мати и сестрица Површина шушти и целива стене;а љубовца од стида не могла. Свод се светли топал, стаклен, изнад вода. „Хасанагиница“

Јован Дучић, „Подне“

Којој врсти књижевности (по свом настанку, пореклу) припадају стихови са леве,а којој са десне стране?__________________________________________________________________________

Прилог бр.2

Вино пије Краљевићу Марко...или формула радњеГрад градила три брата рођена...У Крушевцу граду бијеломе...или формула местаНа бијелој од камена кули...

У читанци за I разред пронађите текстове из народне књижевности, епске и лирске песме (Кнежева вечера, Марко пије уз рамазан вино, Бој на Мишару, Српска дјевојка), прочитајте их и пронађите сличне примере формула. Запишите их на празним линијама, а поред сваког примера, у загради напишите и назив песме одакле је преузета. (за домаћи задатак)_______________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ _______________________________________

11

Радни листић II

Прилог бр. 3Повежите епитет са именицом (глаголом) како бисмо добили примере СТАЛНИХ ЕПИТЕТА које препознајемо у нашој народној књижевности: (за домаћи задатак)

часни очиперо сузепутоног крстљуто коњгрозне беседитисвилоруна паунововита цвиличарне јелатијо овца

Добијене сталне епитете препишите: ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Прилог бр. 4Наслове прозних дела и дела у стиху разврстајте уз помоћ понуђених одредница:Аждаја и царев син, Женидба Душанова, Највећа је жалост за братом, Српскадјевојка, Еро с оног свијета, Мали Радојица, Диоба Јакшића, Девојка царанадмудрила, Цар Лазар и царица Милица, Зидање Скадра, Смрт мајкеЈуговића, Наджњева се момак и девојка, Златна јабука и девет пауница

народна лирска песма: __________________________________________________________________________________________________________________народна епска песма ( у загради написати и име циклуса): __________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________народна приповетка: ____________________________________________________________________________________________________________________народна бајка: ______________________________________________________

12

Подсетник (појмовник)- настанак народне књижевности -

Синкретизам – стапање, сједињавање, садејство речи, музике и игре на самом почетку настајања усмене књижевности; настајала је у неразвијеним заједницама када друштвена свест није била издиференцирана и када су сва знања била садржана у предању. Песма се певала уз пратњу музике, игре, плеса и глуме. Лирска песма праћена је певањем, појединачним или хорским; епска песма казивана је уз гусле.

* додатна знањаанимизам- веровање у духове, веровање у деловање душе и духовних сила у природи (лат. anima = душа). У људским заједницама које су биле на ниском степену друштвеног развитка (пре појаве писма) постојало је веровање да све ствари у природи имају душу и да су духовне силе носиоци добра и зла.тотемизам- код племена на ниском степену развоја постојало је веровање у мистичну везу између племена и неке животиње или биљке, таква животиња или биљка (тотем) постаје заштитник племена и предмет обожавања и јавља се забрана убијања и једења обожаване животиње. Преживеле остатке ових веровања проналазимо у старијим облицима народне лирске поезије (обредне, митолошке, додолске, коледарске песме, бајалице).

- одлике народне књижевности -

Естетика истоветности- естетика која влада у усменој књижевности. Овај појам се заснива на процесу препознавања и преношења у народној књижевности. То је тежња усменог уметника (певача, казивача) да поистовети појаву коју слика са већ познатим моделима у традицији. Такође и радост слушалаца који помоћу познатих облика изражавања доживљавају радост препознавања. ( нпр. када чују познати почетак стиха „Боже мили чуда великога...“ или почетак бајке „Био једном један цар и имао три сина...“).

Формула (формулативност усмене књижевности) је нека врста обрасца који служи усменом стварању, то је група речи, која се увек употребљава на исти начин, у истом или сличном редоследу, захваљујући њој постоји естетика истоветности, тј. радост препознавања.

Десетерац – стих од десет слогова, најчешћи стих усмене поезије. Јавља се у две варијанте: несиметрични и симетрични десетерац. Несиметрични десетерац има сталну цезуру (паузу) после четвртог слога (4//6). Ово је најчешћи стих епске (јуначке) поезије, па је по томе и добио назив епски десетерац.

Нетко бјеше//Страхинићу Бане!Бјеше Бане//у маленој Бањској... (Бановић Страхиња)

Симетрични десетерац, са сталном цезуром после петог слога (5//5), стих је лирске народне песме па је зато добио назив лирски десетерац.

Ранила Милка//тицу славуја,

13

ранила га је//за девет лета... (Сватовска песма)

Подела народне књижевности

- у стиху(певање)1. лирске народне песме 2. епске народне песме 3. епско-лирске народне песме бајке загонетке- у прози (казивање)1. дуже врсте: приповетке, бајке, новеле, предања, легенде2. краће врсте: пословице, загонетке, питалице, брзалице, бајалице

Лирске народне песме (лирски десетерац, осмерац): митолошке, обредне (додолске, коледарске, ђурђевске, краљичке...), обичајне (славске, здравице, сватовске, тужбалице), породичне, љубавне, посленичке (песме о раду).Епске народне песме:1. према дужини стиха –десетерачке и бугарштице2. према темама и јунацима (тематским круговима, циклусима) и времену у коме су настале – неисторијске, преткосовски, косовски, покосовски циклус, циклус о Краљевићу Марку, хајдучки и ускочки циклус, циклус о ослобођењу Србије од ТуракаЕпско-лирске народне песме: баладе и романсе.

*додатна знањабугарштице- народне епске песме дугог стиха, најстарији познати слој српске усмене епике. Из живог народног певања нестале у првој половини 18. века. До нас су доспеле захваљујући записима образованих људи. Стих бугарштице је петнаестерац или шеснаестерац, са цезуром после седмог, тј. осмог слога. Назив „бугарштице“ или „попјевке“ преузет из рукописа у којима су проналажене. Прва претпоставка-термин „бугарштица“ потиче од глагола бугарити-жалосно певати, попевати. Друга претпоставка-у средњем веку сви Балканци су називани Бугарима. Бугарин је значио и сељак, сточар.

14

Литература

I Литература за ученике:Љиљана Николић, Босиљка Милић: Читанка са књижевнотеоријским појмовима за први разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.Јован Деретић: Историја књижевности за први разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000.Станиша Величковић, Школски речник књижевних и сродних појмова, Ниш, 1998.

II Литература за наставнике:Увод у књижевност, приредили Фран Петре и Зденко Шкреб, Знање, Загреб, 1969.Нада Милошевић-Ђорђевић, Радмила Пешић: Народна књижевност (речник), Вук Караџић, Београд, 1984.Снежана Самарџија: Увод у усмену књижевност, Народна књига-Алфа, Београд, 2007.Милија Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.

15