Матурски практични рад - Јечам

Јечам (Hordeum sativum L.)

Садржај:

Увод...........................................................................................................................................4Производња јечма..................................................................................................................5Порекло јечма.........................................................................................................................6Ботаничка класификација...................................................................................................7Особине пиварског јечма....................................................................................................10Морфологија јечма..............................................................................................................11Динамика развоја јечма......................................................................................................13Грађа зрна.............................................................................................................................14Биолошке особине јечма.....................................................................................................15Услови успевања..................................................................................................................16Агротехника за јечам...........................................................................................................17Лековита својства јечма.....................................................................................................20Закључак................................................................................................................................21Литература.............................................................................................................................2

2

3


-Увод-

Јечам(Hordeum vulgare L., sin. Hordeum sativum L.)

Синоними: ječtmik, ečtmik, arpa,belo žito; Руски: ячмень; Енглески: barley; Француски: l' orge; Немачки: gerste.

Јечам је једногодишња биљка која спада у фамилију трава (Poaceae). Уз пшеницу, зоб и раж убраја се у праве иии прсолике житанце. То су житарице које клијају са више примарних коренчића. За разлику од осталих житарица (кукуруз, рижа, хељда, просо и сирак) које клијају са једним примарним коренчићем. Корен и стабло јечма је исто или веома слично као код пшенице. Долази из Африке и Азије. Плод је зрно. Плод је једногодишња биљка висине до једног метра. Успева на великим надморским висинама.

Значај јечма произлази из његове разноврсне употребе. Јечам служи као људска храна на северу и у планинским рејонима. Хлеб од јечма је лошег квалитета, јер је сладуњавог укуса, лошег мириса, брзо се суши, не нараста, пуца, нема шупљика, тешко је сварљив и надима стомак. Зато се ретко користи за справљање хлеба, али се доста троши у ољуштеном облику као каша и гершла. Највећи значај му је у производњи слада за пиво, виски, вотку итд. Поред тога, сладни сируп се корисфи у пекарству, посластичарству, тексти/ној и фармацеутској индустрији, у производњи сладног млека, алкохола, сирћетне киселине, квасца. Од ољуштеног зрна јечма, производи се гриз, јечмене пахуљице и сурогат кафе (дивка). За исхрану стоке користи се још као концентрована или кабаста сточна храна (зелена биљка), у силажи и као суви или влажни пиварски троп. Гаји се у врло различитим екоиошким условима захваијујући постојању јарих и озимих сората.

4


Hordeum sativum L. (насликао F.E.Kohler, 1914.)

-Производња јечма-

Јечам је једна од најстаријих култура коју је човек гајио. Познат је у култури од пре 6000-7000 година. Међу правим житима, по површини, налази се на другом месту иза пшенице. Највеће површине под јечмом су у бившем СССР-у, а затим у Европи, у којој највећу улогу има у производњи пива, као хлебно жито и сточна храна, као замена за кафу итд. На трећем месту су Азија, затим Северна и Средња Америка, Африка, Океанија и Јужна Америка.

Републике бивше Југославије заузимају скромно место, иако и у површинама и у производњи имају природне и друге услове за знатније повећање просечне и укупне производње јечма. Просечан принос код нас је 2 775 t/ha, а светски просек је 2 217 t/ha.

Производња јечма у свету у 2002. години (извор података УСДА):

Земља

Површине (ha)

Принос (t/ha)

Производња (u t)

САД 1 820 000 3.01 5 480 000Русија 10 400 000 1.68 17 500 000Украјина 4 300 000 2.44 10 500 000Казахстан 1 700 000 1.18 2 000 000Канада 3 600 000 2.19 7 900 000Данска 800 000 5.31 4 250 000Пољска 1 100 000 3.00 3 300 000Република Чешка 500 000 3.40 1 700 000Италија 350 000 3.50 1 230 000Француска 1 670 000 6.29 10 500 000Немачка 1 980 000 5.56 11 000 000Шпанија 3 100 000 2.65 8 200 000Велика Британија 1 100 000 5.64 6 200 000Турска 3 550 000 2.11 7 500 000Мароко 2 000 000 0.80 1 600 000Остали 19 880 000 1.75 34 750 000 Свет 18 090 000 2.26 133 610 000

5


- Порекло јечма -

Према Вавилову, постоје два главна иједан споредни генетски центар порекла јечма:

а) источноазијски центар - обухвата Тибет, Кину и Јапан. Из овог центра води порекло вишередни јечам (са и без осја -furcatum, плевичасте, голе, јаре, озиме и факултативне форме);б) абисински центар - обухвата планинске области Етиопије и Еритреје. лз овог центра потичу све форме и варијетети јарог јечма иц) предњеазијски центар - то је споредни центар, а обухвата Сирију, Палестину, средњу Анадолију. Овде је најраспрострањенији дворедни дивљи јечам Hordeum spontanum, али има и вишередног јечма.

Ареал распрострањености јечма и центар порекла дворедног јечма

На нашем подручју, јечам се узгајао пре доласка Словена, а највероватније да су га они гајили пре доласка на ове просторе. То сведоче називи ове биљке на свим словенским језицима.

Као прародитељ дворедног јечма сматра се Hordeum spontanum, а вишередног јечма Hordeum ischnatherum, од кога је умножавањем броја класића настао вишередни јечам. Пронађен је и дивљи вишередни јечам Hordeum agriochriton, па се претпоставља да је од њега настао вишередни гајени јечам са плевичастим зрном. Голи и прелазни јечмови настали су мутацијом и јављају се касније.

6


Јечам међу свим житима има највећи ареал распрострањеносли, због великог полимофизма. Под утицајем различитих услова гајења, формирана су три различита еколошка типа јечма и то: северни, средњеевропски и јужни. Они се разликују како по начину употребе тако и биолошки. Јечам се гаји између 70-67 северне географске ширине (Европа) и 10-58° јужне географске ширине (Африка, Аустралија). Увертикалном смеру, јечам се гаји на врло високим теренима (Хималаји, 4 800m надморске висине).

- Ботаничка класфикација -

Јечам спада у ред Poales, породицу Poaceae, подпородицу Pooideae, род Hordeum. Све гајене форме јечма, припадају једној врсти, која се према броју развијених класића на сваком усеку вретена класа дели на три подврсте:

1. Подврста вишередних јечмова – Hordeum polystichum и Hordeum vulgare (с три развијена класића).

2. Подврста дворедних јечмова – Hordeum sativum ssp. distichum ( с једнимразвијеним класићем - који најчешће служи за производ њу пива)

3. Подврста прелазних јечмова – Hordeum sativum ssp. intermedium (са један до три развијена класића). Немају економски значај.

Према томе, сви сада гајени јечмови припадају вишередним и дворедним, који се међусобно Иако разликују пошто имају различити број класића на коленцима вретена класа, Дворедни јечмови имају симетричан распоред зрна у класу, а вишередни симетричан и асиметричан у односу 4О:60%.

Каректеристични су голи јечмови (nudum), који се гаје у средњој Азији и служе за људску, исхрану (гершла). У све три подврсте сусреће се тзв. furcatum облик јечма, који уместо осја има лоптичасте израштаје, обично три, и зато носе назив trifurcatum. Ови облици дају мале приносе па нису интересантни за производњу. Сусрећу се јечмови црне боје (nigrum) који су у неким рејонима јако распрострањени. Најраспрострањенији су жути јечмови и имају више варијетета.

7


Шесторедни и дворедни јечам

Вишередни јечмови (Hordeum sativum ssp. vulgare или polystichum) деле се на правилне шесторедце (hexastichum inaequale) који се даље деле према положају осја на пирамидални тип (pyramidatum) и паралелни тип (parallelum), и неправилне (hexastichum inaequale), који се деле на већи број варијетета у зависности од боје зрна, плевичавости, модификацији осја - palidum (бледожути), nigrum (црни), coerulescens (плевичасти), nudum (голи) и trifurcatum (тророги јечам). Неправилни шесторедци су погрешно названи четвероредцима премда имају шест редова, али им је распоред другачији, па дају криви утисак четвероредца.

Дворедни јечмови (Hordeum sativum ssp. Distichum culta Vav. и дивљи Hordeum spontaneum Vav.), деле се на подгрупе nutans или nutantia и deficientes или deficientia. Они се разликују по степену редукције неплодних класића, код nutantia у класићима су развијене плеве, плевићице, а понекад прашници, а код deficienta развијене су само плеве. У производњи су искључиво заступљени јечмови из групе nutantia, и то типови nutans, erectum (већој мери) и zeochriton (у мањој мери). Nutans има растресите и повијене класове. лма неколико типова од којих су најважнији тип “a”или hana и тип "c" или шевалије. Међусобно се разликују према грађи базалне четкице, односно остатку другог, неплодног цвета у једноцветном класићу. Код хане, базална четкица је обрасла дугим једноћелијским длачицама, а код шевалије длачице су вишећелијске, кратке и разгранате. Тип хана је отпорнија на неповољне агроеколошке услове за разлику од типа шевалије.

8


Furcatum клас, црни или жути

Erectum тип има збијени клас, који је шири у основи него на врху. У основи зрно има жљеб и карактеристичну избочину. има јаче стабло и слабије полеже, али је осетљив на недостатак влаге, па се гаји у рејонима са довољно влаге. Zeocrithon тип се зове још лепезан или пауновац, а одликује се усправним класом на коме је осје Иепезасто раширено. Стабло му је кратко.

9


- Особине пиварског јечма –

Јечам је основна сировина за производњу пива, при чему се користи слад. Он пиву даје природан укус и мирис. Пиварски јечам, треба да испуни извесне физичке, хемијске и биолошке ососбине:

Физичке особине - да има што већу масу 1000 зрна које не сме бити мање од 40 г., да су зрна на пресеку брашнава, да су зрна правилног овално-елипсоидног облика и по крупноћи уједначена с уском браздицом, да има што мање плевица, да су зрна сламастожута, да имају већу хектолитарску масу, најмање 65 кг, не смеју бити плеснива или ужегла.

Биохемијске особине - да садржи што мање воде (не више од 13%), да беланчевина има не мање од 8% и не више од 12%, садржај скроба не сме бити мањи од 60%.

Билошке особине - да је пиварски јечам сортно чист, да зрна имају што већу клијавост и енергију клијања. Након квашења 3-4 дана, треба да исклија најмање 90% зрна.

Различити облици класа и осја код јечма: А) збијени и растресити клас са обичним и лепезастим осјем, Б) Еrectum тип класа са осјем, Ц) Erectum тип клса без

лопатичастих израштаја. Д) Клас јечма са лопатичастим израштајима (фурцатум)

10


- Морфологија јечма -

Корен јечма је најслабије развијен код стрних жита. Зрно јечма клија са 5-8 примарних коренчића, зависно од услова под којима је формирано зрно. Крупније зрно даје већи број коренчића. Укупна маса корена је мања, продире у мању дубину земљишта и слабије је усисне моћи. Јечам у повољним условима ниче за 5-6 дана.

11

Стабло озимног јечма је дуже од високородних сорти пшенице, а код јарих ниже. Јаче се бокори и формира 4-5 секундарних стабала. Стабло је у односу на друга права жита мање отпорно на полегање (осим патуљастих сорти). Боја стабла у току вегетације је зелена, или са љубичастом нијансом због антоцијана. У пуној зрелости, стабло је сламнато-жуто, а код неких соратаантоцијан прелази у ружичасту нијансу.

Цветови су сакупљени у цваст класа. Према броју редова зрна у класу разликујемо шестореди и двореди јечам. Шестореди су претежно озими и сточни, а двореди јечам. Шестореди су претежно озимни и сточни, а двореди су најчепће јари и пивски. На усецима вретена, наизменично са једне и са друге стране, развијају се 3 класка. Класци су једноцветни. У основи свега налазе се 3 плеве.

Листови су после ницања широки, сивкасте, сивкастозелене или пепељасте боје (због присуства воштане превлаке). Вишередни јечмови имају шире, а дворедни уже листове. У рукавцу, лигула (језичак) је кратка или осредње дуга, аурицуле (рошчићи) су најразвијенији у односу на остала стрна жита и имају облик полумесеца и укрштају се.


Плеве без зрна

У односу на овас и пшеницу, плеве су слабо развијене, средње дужине, краће од плевица ивеома уске, које на врху прелазе у врло нежне маљаве осјате завршетке. Спољна плевица кодосјатих форми прелази у осје. Осје је обично веома дуго назубљено или глатко. Код бочних, неплодних класака, осје не постоји. Спољна плевица је шира од унутрашње коју обухвата.Унутрашња плевица има два нерва и два слабо наглашена зупца на врху, а у својој основи носи - у браздици, рудиментиране остатке, дугог, неплодног цвета, тзв. базалну четкицу. Она је покривена густим или ретким, дужим или краћим длачицама и служи као једна до важних особина за распознавање зрна дворедних од вишередних јечмова, као и за распознавање сората. Плевићице (лодикуле) су меснате, само у доњој половини, а кожасте у горњој. Грађа и састав генеративних органа је исти као код других жита. Плодник на врху носи маљав тучак са два, у основи раздвојена, пераста жига.

12

Листови су после ницања широки, сивкасте, сивкастозелене или пепељасте боје (због присуства воштане превлаке). Вишередни јечмови имају шире, а дворедни уже листове. У рукавцу, лигула (језичак) је кратка или осредње дуга, аурицуле (рошчићи) су најразвијенији у односу на остала стрна жита и имају облик полумесеца и укрштају се.


- Динамика развоја јечма –

- Грађа зрна –13


Зрно (плод) је широко заобљено с леђне стране. Има браздицу, али нема брадицу. Облик зрна је ромбоидан, издужен или елиптичан. Зрно дворедног јечма је симетрично и уједначено, а код вишередног зрна из средњих класића су симетрична и крупнија од зрна од бочних класића, која су ситнија асиметрична и при основи нагнута. Анатомска грађа зрна је слична као код свих стрних жита.

Оплодња је аутогама и обавља с епре избијања класка из вршног лисног рукавца. Апсолутна маса зрна је 35-45 g, а хектолитарска 60-70 kg. Дужина вегетације креће се од 55-130 дана, а код озимног 240-260 дана.

Зрно дворедног јечма

Голозрни јечам (А – леђна и Б – трбушна страна) и плевичар (А1 – леђна и Б1 – трбушна страна)

- Биолошке особине јечма – 14


Наведено је већ у претходном тексту да постоје три еколошка типа јечма, северни, средњи и јужни. Сваки од њих се одликује својим биолошким особинама у захтевима према климатским факторима и условима гајења. Постоје озиме и јаре форме. Озимост код јечма није тако јако изражена као код пшенице и ражи, мада постоје сорте озимог јечма која се по озимости може изједначити са пшеницом. И код јечма постоје типичне јаре, прелазне и озиме форме, премда апсолуто озимих форми нема. Најдужи стадијум јаровизације износи 34 - 45 дана. Јечам има бржи пораст од пшенице, шири лист и већу Иисну површину, али је коренов систем слабије развијен. Боље се бокори од пшенице. Етапе органогенезе су сличне као код пшенице. Самооплодна је биљка, а опрашивање се врши у затвореном цвету. Осипања нема, сем код презрелих усева или ако је класно вретено ломљиво, тада долази до губитака.

Северни тип јечма и јаре форме одликују се кратком вегетацијом 60 -70 -110 дана. Немају велике захтеве према топлоти, али у фази цветања страдају на -1.50 C. Садрже мање протеина, а више скроба зато се првенствено употребљавају за производњу пива и људску исхрану а делом и за исхрану стоке. Овај тип јечма има велике захтеве према влази, не подноси сушу и високе температуре.

Средњи или средњеевропски тип јечма обухвата већину квалитетних сорти пиварског јечма селекционисаних у условима средње Европе. За овај тип јечма најпогоднија је умерено топла клима, без наглих колебања и са равномерним распоредом падавина. Најбољи рејони за производњу пиварског јечма су они у којима је вегетациона сезона кратка са кишовитим летима. То су планинска подручја код нас.

Јужни тип јечма се одликује по томе што може да издржи ниске температуре и сушу боље од средњеевропског. Овај тип је мање осетљив на високе температуре, сушу и “топлотни удар".

- Услови успевања – 15


Гаји се у врло различитим еколошким условима захваљујући постојању јарих и озимих сората.

Захтеви према топлоти - Озими и јари јечам клијају на температури од 1° до 20°C. Оптимална температура за овај процес износи 15°-220°C, а максимална 28°-300°C. Младе биљке озимог јечма без штетних последица могу издржати мразеве од -4° до -50°C (измрзавају само врхови листова). После доброг каљења издрже краће мразеве од -10° до -120°C. Младе биљке јарог јечма подносе краткотрајне мразеве од -4° до -5° а кадкад од 80°C. У периоду од ницања до класања код јарог, односно од наставка вегетације до класања код озимог, најповољнија температура ваздуха је 20°-220°C, а при сазревању 23°-240°C. За јечам су опасне ниске температуре за време цветања и сазревања зрна. Прашници и плодница страдају на 1°-20°C.наливање и сазревање зрна зауставља температура која је нижа од 10°C. У периоду наливања зрна, при температури од 38° до 400°C, јечам трпи мању штету од пшенице и ражи што значи да мање трпи од топлотног удара, односно присилне зриобе.

Захтеви према води су у односу на све остале стрне житарице најмањи, односно он је најотпорнији на сушу. Економично троши воду јер има мали транспирациони кофицијент (300-350 код јарог и око 450 код озимог јечма). Због тога у ариднијим подручјима даје сигурније приносе од других правих жита. Он ипак има веће захтеве према влази у првим фазама развоја кореновог система. Јечам захтева најмање влаге за клијање од правих жита (48-50% од тежине зрна). Најосетљивији на недостатак влаге при крају светлосног стадијума, што доводи до стерилности имањег приноса. Он такође троши доста воде у фази бокорења, а нарочито између почетка влатања 1 класања. Критичан период за воду је у фази наливања зрна. Јари јечам је осетљив на недостатак влаге у фази шест листова.

Захтеви према земљишту - Јечам не подноси кисела земљишта, а такође се слабо развија на песковитим земљиштима. Оптимално квалитетно тло на коме се гаји јечам, треба да има кисеиост од 6,5 до 7,1 pH. Пошто има слабије развијен коренов систем, требају му плоднија земљишта, нарочито за јужни тип јечма.

- Агротехника за јечам –

16


Плодоред – Јечам је осетљив на монокултуру. Треба га обавезно гајити у плодореду. Парцеле на којима су као предусеви били соја, грашак или луцерка и детелина не одговарају за пивски јечам. Сетва на таквом земљишту доводи до повећања беланчевина у зрну што умањује квалитет.

Предусеви – Најбољи предусеви за пивски јечам су ране окопавине: кукуруз, шећерна репа, кромпир, сунцокрет и то поготово ако су ђубрене стајњаком. За озими јечам добри предусеви су: једногодишње махунарке, окопавине, ранији хибриди кукуруза. Последњих година јечам се све више гаји после пшенице.

Основна обрада и припрема земљишта за сетву је иста као код пшенице. За озими јечам, обрада земљишта би требало почети раније него за пшеницу (због раније сетве). Дубина обраде је нешто мања и креће се од 25-30 cm. Предсетвена обрада за јари јечам врши се у пролеће, чим се земљиште толико просуши да механизација без штете по структтури земљишта може ући у парцелу.

Ђубрење за јечам је спецфично зависно од његових еколошких типова. Због слабије развијеног кореновог система, треба рачунати да уношење већих количина храњивих материја у земљиште. У погледу значаја појединих храњива, исти је као код пшенице, с тим да се посебно мора водити рачуна о количинама азота због мање отпорности јечма према полегању. Јечам највише усваја азот, затим калијум и најзад фосфор. Усвајање азота и калијума траје до краја вегетације, али ипак највише одмах у пролеће при кретању вегетације и у фазама интензивног пораста. У периоду од ницања до краја бокорења јечам усвоји половину фосфора и 3/4 калијума, а тек у тој фази почиње интензивно усвајање азота. Због тога, он има највеће потребе према азотуу фазама бокорења и влатања.

Код пиварског јечма даје се више фосфора и калијума, пошто азот у већим количинама утиче з на повећани садржај протеина док фосфор и калијум утиче на повећани садржај скроба и брашнатог зрна. Уколико је земљиште сиромашно азотом, веће количине азотних ђубрива повећавају принос без штетног повећања протеина у зрну.

За пиварски јечам иза ђубрених окопавина просечна количина храњива треба да износи 40- 80 kg/ha N, 60-100 kg/ha P205 и 80-120 kg/ha К2О, док за сточни јечам треба дати 60-100 kg/ha N, 50-80 kg/ha P205 и 40-80 kg/ha К2О.

Начин уношења минералних ђубрива је исти као код пшенице, само што прехрана азотом треба бити нешто ранија него код пшенице. У ариднијим подручјима за јари јечам треба целокупну количину НПK храњива дати предсетвено.

Сетва - избор сорте, припрема семена и семенски квалитет је сличан као код пшенице.

Време сетве треба подесити тако да се јечам што боље укорени и избокори пре зиме, али да не буде сувише бујан, јер утиче на слабије презимљавање. Оптимално време сетве озимог јечма је оно које омогућава да се од сетве до просечног датума

17


прекида јесенске вегетације накупи сума температура око 5800°C. То је негде у просеку од 20. септембра од 10. октобра.

Сортна агротехника јечма:

Р.

бр. Сорта Тип јечма Време сетве

Број клијавих семена/m2 Оријентац.

kол. N kg/ha

По N мин.

методи N

kg/ha

1 Новосадски-27 Вишередни, озими 25.9.-5.10.

250-350 40-60 до 120

2 Новосадски-313 Вишередни, озими 25.9.- 5.10.

300-350 40-60 до 121

3 Новосадски-183 Дворедни, озими (пиварски)

1.- 10. 10.

300-350 50-60 до 122


25.9.-10.10.

300-350 60-80 до 140


1.-10.10. 350-400 40-60 до 140

6 Новосадски-135 Вишередни, јари (сточни)

1.2.-10.3.

350-400 40-60 до 90


1.2.-10.3.

300-400 40-60 до 80


1.2.-10.3.

350-400 60-80 до 80

9 Вихор Дворедни, озими (пиварски)

1.2.-10.3.

350-400 40-60 до 80

За сетву јарог јечма важи правило сејати што раније, то боље, а то значи чим се рано у пролеће може ући у њиву (крај фебруара или почетак марта) у равничарском

18


подручју док у планинским рејонима сетва треба да се обави током марта до почетка априла.

Начин сетве и количина семена разликује код јарог пиварског и озимог сточног јечма. Код пиварског јечма је битно да се отклоне услови за бокорење, па се због тога сеје на мањи размак ред од реда (10 - 12 cm) са већом количином семена (око 450 - 500 клијавих зрна/m2). Озими вишередни сточни јечам сеје се такође на размак ред од реда 10 - 12 cm, али са количином семена од 500 - 600 клијавих зрна/m2 што обезбеђује око 400 презимелих биљака/m2, односно при добром бокорењу од 600 до 900 класова/m2. Нега усева јечма је слична као код пшенице.

Жетва - Јечам се жање на крају воштане зрелости, односно на почетку пуне зрелости (једнофазно комбајном). Уколико је влажност зрна већа од 14%, мора се вршити досушивање на 400°C.

Специфичности код жетве јечма у односу на друга стрна жита су у његовим особинама класа и зрна, ломљивости стабла и захтевима за ћистоћом, смањењем лома и оштећења убраног зрна. Због тога се намеће потреба за познавање сортних карактеристика, конкретних услова жетве којима се максимално подрећује подешавање режима рада комбајна. Губици могу настати у облику слободног зрна и неовршених класова на хедеру и вршалици комбајна. На губитке на хедеру највећи утицај има витло комбајна, од чијег режима рада зависи и карактер и интензитетгубитака. Ако је усев редак не обезбеђује се континуални проток масе, већ исти после одсецања, пада на земљу испред косе. Промена кинематског односа периферне брзине витла и радне брзине комбајна, као и усклађивањем рада вршалице мора да обезбеди квалитетно извршење и чишћење са толерантним укупним губицима неовршених класова (у границама до 0,5 %), ломом и оштећењем зрна до максимално 3%, од чега је лом зрна до максимално 1 % и макрооштећења до 2%.

Интензитет извршавања сразмеран је броју обратаја бубња и смањеном зазору између бубња и подбубња, док је лом и оштећење зрна обрнуто сразмеран, што зависи од стања влажности зрна и сортних особина. Дакле, физичко-механичке особине сорте имају утицаја на губитке на хедеру, узроковане радом витла. Губици се кређу у границама 0,5 - 6%.

Код жетве потпуно зрелог јечма (13-14% влаге) промена зазора између бубња иподбубња утиче на варирање губитака од 0,15-1,25%. Промена рада вршидбене коморе у већој мери утиче на појаву губитака слободног зрна преко органа сепарације, а мање у облику неовршених класова.

Намеће се констатација да код жетве пивског јечма режим рада комбајна требаприлагодити сорти, степену зрелости, условима жетве и свакодневно по неколико пута контролисати квалитет рада комбајна.

19


Ломљивост класног вретена код јечма

- Лековита својства јечма –

Јечам је једногодишња биљка, једна од најпознатијих и најраспрострањенијих житарица. Користе се зрно и мекиње. У народу је познат и као бело жито, озимац, јечмак, јачмен. Успева на сваком тлу и у свим климатским условима. Јечам је хранљив готово као пшеница, али је здравији за исхрану, изузетно лековит и важи за једну од најуниверзалнијих зрнастих структура. Научници су утврдили да у јечму има цак 35% незасићених масних киселина које смањују холестерол у крви, што није случај ни са једном другом житарицом. Богат је витаминима, нарочито витамином Б12, когаготово да нема у намирницама биљног порекла, а има такође и витамина Е. У јечму има угљених хидрата - 73,4%, беланчевина 11%, масти 1,8%, минерала (калијума, фосфора, магнезијума, калцијума, натријума, сумпора, гвоида, мангана, бакра, цинка, кобалта, јода, витамина А, Б, Д и Е, ензима и других састојака. Због свих тих својстава многобројна су и лековита својства јечма, у ту сврху, поред зрна и брашна користе се и мекиње, јечмена водица, сируп, каша, пиво од јечма (са додатком хмеља и квасца) и облози за спољну употребу.

Јечам је врло добар лек за старе и немоћне људе. Користи се за лечење плућних болести, против разних упала, жуљева и промуклости, користи се и за јачање организма, против старења, авитаминозе, гојазности, болести грла, неурастања, болести желуца, крвних судова, грчева у ногама, реуме, ишијаса, рана...

Као лек се употребљава зрело зрно јечма.

- Закључак –

20


Из изложених података добија се информација да јечам представља изузетно важан усев. Јечам данас има изузетно велику примену.

Једна је од најзначајнијих култура која служи као храна и као лек. Јечам се сматра једном од најстаријих житарица у Европи. Сејао се још у камено доба, култивирао у древном Египту, Месопотамији и на подручју евиопских равница. У Вавилонији се од њега правила кафа и пиво, а у Старом веку је пржени јечам био важна животна намимица.

Постоји велики број различитих врста јечмова као резултат соне, голозми (у пекарству, већи садржај протеина) и са плевицом (у пиварству због ничег садржаја протеина), двореди и вишередни, различитих периода сејања (јари и озими и факултативни).

Јечам је житарица која успева у хладнијим крајевима.

Користи се за производњу хлеба, слада, пива, кафе, сточне хране и др.

Изузетно су битна и лековита својства јечма.

Ова житарица има јако велику примену и из тога произилази њен значај. Међутим, наша земља је не производи довољно, с обзиром на капацитете које има и географски положај, који је изузетно погодан за узгајање ове културе. Такође и квалитет нашег земљишта изузетно погодује узгајању јечма, што значи да би јечам требало да буде више заступљен у производњи наше земље.

- Литература –

21


Миливоје Старовић, „Посебно ратарство за III разред пољопривредне школе“Рецензенти: др Петар Дрезгић, проф др Бориша Спасојевић, проф др Боривоје Мишковић, проф Томислав Митић, проф.Уредник: мр Никола Стојанац

Свеска за посебно ратарство за III разред пољопривредне школе

22

Documents

Матурски практични рад - Јечам