1

ПРЕТПОСТАВКЕ РАЗВОЈА ДПО

• Кретања код становништва и стање домаће привреде неповољно су утицали на дешавања у обавезном пензијском осигурању у Србији:

1. Стално повећавање броја корисника пензија

2. Превисок однос између просечне пензије и просечне зараде

3. Ниске пензије

4. Високе стопе доприноса.

2

СТАЛНО ПОВЕЋАВАЊЕ БРОЈА КОРИСНИКА ПЕНЗИЈА

• У 2008. години однос броја активних осигураника и корисника пензијских надокнада износио је 1,3:1

• Овакав однос условљен је:– неповољним природним кретањем

становништва– прелаким условима пензионисања– све већим бројем радно способних становника

упослених у „сивој економији” (становништво које није пријављено и не плаћа доприносе)

• Не може се изоставити ни чињеница да је висок постотак корисника инвалидских (око 30%) и породичних пензија (око 25%) у односу на укупан број корисника.

3

СТАЛНО ПОВЕЋАВАЊЕ БРОЈА КОРИСНИКА ПЕНЗИЈА

• Однос активних осигураника и корисника пензијских надокнада који омогућава нормалан рад пензијског система је 3,5:1

• Овај однос у нашој земљи је постојао 1981. године након чега је уследио сталан пад

• Једно од могућих решења ове потешкоће било би повећање старосне границе за одлазак у пензију. Међутим, такво решење би са собом повукло питање запошљавања младих људи, тј. проблем незапослености.

4

ПРЕВИСОК ОДНОС ПРОСЕЧНА ПЕНЗИЈА / ПРОСЕЧНА ЗАРАДА

• Однос између просечне пензијске надокнаде и просечне зараде креће се око 60%

• У поређењу са другим земљама то је висок постотак (Република Српска 38%, БиХ 40%, Црна Гора 40%, Немачка 45%, Велика Британија 38%, САД 35%)

• Посебну невољу представља чињеница да се значајан део (око 40%) укупног износа за пензије исплаћује непосредно из буџета, а преосталих око 60% из доприноса које плаћају осигураници и послодавци.

5

ПРЕВИСОК ОДНОС ПРОСЕЧНА ПЕНЗИЈА / ПРОСЕЧНА ЗАРАДА

• Када се узме у обзир чињеница да се значајан део буџета претходних година обезбеђивао из средстава која су добијена од приватизације, поставља се логично питање шта ће бити када се ускоро заврши приватизација путем продаје предузећа и када нестане значајан извор пуњења буџета

• Изменом начина индексације пензијских надокнада могло би се постићи смањење односа између пензијске надокнаде и просечне зараде.

6

ПЕНЗИЈЕ – ДОПРИНОСИ • Пензијске надокнаде су на нивоу

преживљавања• Око 60% корисника пензија прима надокнаду

која је мања од просечне• Пензије касне• Стопа доприноса је повећана са 19,6% на

20,6% (10,3% на терет послодавца и 10,3% на терет запосленог)

• Повећање стопе није допринело попуњавању фондова

• Чак супротно дејство – неплаћање доприноса:– отежан рад великог броја предузећа– потешкоће због постојања сиве привреде.

7

ШТА ДА СЕ РАДИ?• Неопходне преинаке које треба да обухвате:

1. спровођење пакета мера које би од система обавезног осигурања створиле економски одржив, за порезнике подношљив систем који помаже привредни развој. Ове мере би се, између осталог, односиле на измену обрачуна пензијских накнада и повећање старосне границе за стицање права за коришћење надокнаде, што је донекле остварено новим републичким законом донетим у октобру 2005...

8

ШТА ДА СЕ РАДИ?

2. увођење система пензијског осигурања са три стуба:

• I стуб - обавезно пензијско осигурање, засновано на принципу међупоколењске узајамности

• II стуб - обавезно пензијско осигурање, засновано на начелу појединачне углавничене штедње; за његово увођење још не постоје потребни услови

• III стуб - добровољно пензијско осигурање.

9

ШТА ДА СЕ РАДИ?• За увођење обавезног допунског пензијског

осигурања (другог стуба) неопходно је доношење посебног закона

• И за добровољно пензијско осигурање потребан посебан закон, али је својевремено преовладало мишљење да је и постојећи Закон о осигурању довољан основ за увођење у нашу праксу добровољног пензијског осигурања

• У теорији је у више махова изнет став да је нелогично раније унети трећи стуб него други, што се види из чињенице шта се назива другим, а шта трећим стубом.

10

ШТА ДА СЕ РАДИ?

• У условима какви су тренутно у нашој земљи - пораст незапослености, старење становништва, значајни политички притисци и постојање новчарског тржишта које је још увек у развоју, право решење је спојени приступ, који подразумева постојање I и III стуба

• Обавезно пензијско осигурање је незаменљиво, али за потпуно обезбеђење сигурне будућности, стимулисање штедње и привредног развоја, неопходно је увођење добровољног пензијског осигурања.

11

ШТА ДА СЕ РАДИ?• Законом о добровољним пензијским

фондовима и пензијским плановима из 2005. уређује се организовање и управљање добровољним пензијским фондовима; оснивање, делатност и пословање друштва за управљање добровољним пензијским фондовима; послови и дужности старатељске банке; надлежност Народне банке Србије у надзирању обављања делатности друштва за управљање добровољним пензијским фондовима и остала питања.

12

НАЧЕЛА ДОБРОВОЉНИХ ПЕНЗИЈСКИХ ФОНДОВА

• Основна начела на којима се заснивају добровољни пензијски фондови су:

1) добровољност чланства

2) расподела ризика улагања

3) равноправност чланства

4) јавност рада

5) увећавање средстава.

13

ДОБРОВОЉНОСТ ЧЛАНСТВА• Начело добровољности чланства најпре

подразумева потпуно слободан приступ добровољним пензијским фондовима, без било какве обавезности која је кључно обележје државног пензијског осигурања

• Добровољност чланства подразумева и могућност слободног преласка члана са својим средствима из једног у други фонд, као и потпуну самосталност у погледу висине и динамике уплата, што је све управо обрнуто од начина на који дејствује државни пензијски систем.

14

РАСПОДЕЛА РИЗИКА УЛАГАЊА

• Начело расподеле ризика улагања подразумева, пре свега, разуђивање ризика код улагања средстава која се налазе у добровољном пензијском фонду

• Мора се водити рачуна не само о висини добитка која се очекује, него и о безбедности улагања. Дакле, не сме се у намери остваривања што већег добитка доводити у питање сигурност улагања

• Опрезан приступ улагањима средстава.

15

РАВНОПРАВНОСТ ЧЛАНСТВА

• Равноправност чланова подразумева да сви чланови пензијског фонда имају једнак положај, тј. иста права и обавезе, али не на начелу узајамности, већ полазећи од уложених средстава

• Узајамност, а поготово међупоколењска, је једна од кључних одлика државног пензијског осигурања, али никако добровољног пензијског осигурања.

16

ЈАВНОСТ РАДА

• Јавност рада омогућава да сваки члан у сваком тренутку има увид у стање сопственог рачуна

• Такође она се тиче и начина надзора од стране Народне банке Србије

• У том смислу утврђене су бројне обавезе друштва за управљање добровољним пензијским фондом.

17

УВЕЋАВАЊЕ СРЕДСТАВА• Основа читавог система добровољног

пензијског осигурања. Уколико би се на личним рачунима чланова налазила само средства која су уплатили, без увећања путем приписивања добитка, радило би се о систему који не би могао обезбедити свој основни задатак с обзиром да би инфлација обезвредила уплаћена средства

• Читава замисао се управо заснива на очува-њу и увећању уплаћених средстава њиховим улагањем те приписивању оствареног добитка на личне рачуне чланова.

18

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ• Друштво за управљање добровољним

пензијским фондом оснива се искључиво као затворено деоничарско друштво

• Оснивач друштва за управљање могу бити домаћа и страна физичка и правна лица. У Закону је искључена могућност да домаће правно лице са већинским државним, односно друштвеним капиталом или друго са њим повезано лице, буде оснивач друштва за управљање

• Међутим, ово се не односи на банке и друштва за осигурање са већинским државним, односно друштвеним капиталом.

19

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• Предност при оснивању, на основу Закона,

имају банке и друштва за осигурање у односу на разне улагачке фондове, који су у развијеном свету један од најчешћих оснивача друштава за управљање

• Закључно с 31. мартом 2005. у нас су се три предузећа бавила пословима добровољног пензијског осигурања: „ДДОР Нови Сад”, „Дунав-ТБИ” (чији су оснивачи друштво „Дунав осигурање” и једно страно предузеће), те „Делта осигурање”

• Данас ради девет друштава.

20

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.

• Имајући у виду одредбе о конкуренцији и сукобу интереса, у Закону је, такође, одређено да правна и физичка лица могу бити деоничари у само једном друштву за управљање, односно искључена је могућност да једно правно, односно физичко лице може бити деоничар у више друштава за управљање

• Једно друштво за управљање добровољним пензијским фондом може устројавати и управљати више оваквих фондова.

21

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• У пословном имену друштва за управљање

морају бити садржане речи „друштво за упр-ављање добровољним пензијским фондом”. Та одредба је важна с обзиром да су друштва за управљање потпуно нова лица, те би изостављање пуног пословног имена могло изазвати забуну у пословном свету

• Подсећамо да је Законом о осигурању из 2004. било предвиђено да новчани део основног капитала деоничарског друштва за добровољно пензијско осигурање приликом оснивања не може бити мањи од динарске противвредности 3 милиона евра.

22

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• Како је Закон о добровољним пензијским

фондовима и пензијским плановима посебан закон у односу на Закон о осигурању, примењују се његове одредбе по којима је висина новчаног дела основног капитала друштва за управљање 1 милион евра у динарској противвредности

• Новчани део основног капитала друштва за управљање не може да потиче из зајмова, нити сме бити оптерећен на било који начин

• Друштво за управљање дужно је да у свом пословању обезбеди да капитал друштва увек буде у висини која није мања од динарске противвредности 1 милион евра.

23

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.

• У погледу организацијске и техничке оспособљености у Закону је предвиђено да је друштво за управљање дужно упослити најмање једног управљача средствима и најмање једног овлашћеног унутрашњег рачуноиспитача који су запослени на неодређено време

• Друштво за управљање је дужно такође да испуни одговарајуће услове организацијске и техничке оспособљености које прописује Народна банка Србије.

24

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• У погледу оснивања друштва у Закону је

утврђено да је лице које намерава да оснује друштво за управљање дужно поднети Народној банци Србије захтев за издавање дозволе за рад друштва за управљање, истовремено са захтевом за издавање дозволе за устројење и управљање фондом

• Важно је истаћи да постоје два одвојена поступка, која нису једнака, а то су поступак за издавање дозволе за рад друштва и поступак за издавање дозволе за управљање фондом.

25

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• Уз захтев за издавање дозволе за рад

оснивачи друштва за управљање подносе исправе доста сличне онима код оснивања друштва за осигурање

• У другом поступку тј. уз захтев за издавање дозволе за управљање фондом, оснивачи друштва за управљање подносе:1. нацрт стандардизованог уговора о чланству у добровољном пензијском фонду2. нацрт објаве и скраћене објаве (проспекта) фонда3. нацрт уговора са старатељском банком4. списак лица која ће обављати послове управљања средствима фонда5. правилник о ценовнику услуга.

26

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• Народна банка Србије издаје дозволу за рад

када утврди ваљаност захтева и када процени да:1. је порекло основног капитала јасно и несумњиво2. се на основу добијених обавештења може закључити да оснивачи друштва за управљање и сва повезана лица имају добар пословни углед и да им је новчани положај такав да се може претпоставити да неће имати неповољан утицај на пословање друштва.

27

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.3. састав повезаних лица није такав да онемогућава успешно надзирање пословања4. предложено пословно име друштва за управљање не наводи на погрешно мишљење будуће чланове фонда и друга лица у правном промету

• Другу дозволу тј. дозволу за управљање фондом НБС издаје када утврди ваљаност захтева и када узимајући у обзир предложене циљеве, величину и друга важна обележја фонда процени да:1. висина основног капитала друштва за управљање омогућава одрживо управљање фондом...

28

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.2. будући управљачи средствима фонда поседују дозволу издату у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности3. да ће на одговарајући начин бити заштићени интереси чланова фонда

• Народна банка Србије истовремено доноси решење о издавању дозволе за рад друштву за управљање и решење о издавању дозволе за управљање фондом у року од 45 дана од дана пријема захтева, односно од дана накнадно примљених исправа и обавештења.

29

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• При томе, дозвола за управљање фондом

не може се издати без позитивно решеног захтева за издавање дозволе за рад друштва за управљање

• Уколико намерава да организује још неки добровољни пензијски фонд, друштво за управљање подноси само захтев за издавање дозволе за управљање фондом

• На органе друштва за управљање примењују се одредбе Закона о привредним друштвима, уколико посебним законом није друкчије одређено.

30

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• Када одлучује о давању сагласности на

избор члана управе и директора друштва за управљање Народна банка Србије процењује њихов новчани положај а може, уколико је то неопходно, затражити од предложених чланова управе, односно директора да лично дођу на разговор

• Могућност позивања кандидата на разговор и процена његовог личног новчаног положаја представља посебност која се не односи на многобројна друга одговорна лица у банкама и друштвима за осигурање.

31

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• Једно од најосетљивијих питања рада

друштва је утврђивање накнаде за његове услуге. Накнаду за услуге друштва за управљање и накнаду за пренос рачуна члана фонда плаћа члан у складу са ценовником друштва за управљање

• Накнада за услуге друштва за управљање састоји се од:1. накнаде приликом уплате пензијских доприноса, по стопи од највише 3% од вредности извршених уплата2. накнаде за управљање фондом, по стопи од највише 2% годишње од вредности имовине добровољног пензијског фонда.

32

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• Питање накнаде је спорно с обзиром да је

читав посао добровољног пензијског осигур-ања у извесном смислу још увек на почетку

• Поред 1 милиона евра новчаног дела основног капитала оснивачи треба да обезбеде и значајна средства за рад друштва у периоду од најмање три до пет година, све док број чланова и висина уплата не достигну ниво који обезбеђује да друштво позитивно послује на основу прилично ниских стопа накнада (највише 3% од вредности извршених уплата и највише 2% годишње од вредности имовине фонда).

33

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – наст.• Режијски додатак за друштво за осигурање

(20%-30% обрачунате премије осигурања – па и више) далеко надмашује прописане накнаде на основу којих треба да послују друштва за управљање добровољним пензијским фондом

• К томе, осигуравачи се баве углавном уобичајеним гранама осигурања, а друштва за управљање потпуно новим послом који, између осталог, подразумева скупу рачунар-ску подршку, високостручан кадар, високе трошкове обавештавања чланства и врло високе трошкове услуга старатељске банке.

34

ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ – зав.

• Наведени износи накнада (до 3%, до 2%) довољни су у високоразвијеним земљама где је чланство у фондовима милионско, а уплате за наше услове огромне

• У условима у којима послују домаћа предузећа и са грађанима са ниским примањима, што подразумева сразмерно мали број чланова у првим годинама добровољног пензијског осигурања, друштва за управљање ће имати великих тешкоћа да у почетном раздобљу послују с добитком.