Унапређење менталног здравље и превенција поремећаја менталног здрављашколске деце

Политика, планови и програми Законодавство и људска права Финансирање Организације и службе Планирање и буџет за рад сервиса Заступање Унапређење квалитета Политика на послу и програми

Политика, планови и програми Унапређење доступности и коришћења

психотропних лекова Информациони системи Људски ресурси и тренинзи Политика менталног здравља деце и

адолесцената Истраживања и процене

Унапређење менталног здравље - школе Већина деце похађа школу у неком

времену Школе су често најјаче социјалне и

едукативне установе расположиве за интервенције

Школе имају дубок утицај на децу, њихове породице и друштво

Способност младих људи и мотивација да остану у школи да уче и користе научено је условљено њиховим менталним здрављем

Школе могу да заштите децу од опасности по њихово учење, развој и психосоцијално здравље

Унапређење менталног здравље - школе Школе као и породица су основа за

изградњу самопоуздања и осећања компетентности

Школски програми за ментално здравље су ефикасни у унапређењу учења и менталног здравља али и третмана менталних обољења

Школска средина може сама по себи да изазива стрес и напетост код деце (пропитивање, испити могу да доведу ду ниског самопоуздања, а малтретирање до депресије)

Интервенције у школи Унапређење менталног здравља Откривање деце са ризиком за развој

проблема менталног здравља и упућивање на професионалну помоћ

Смањење изостанака из школе Побољшање успеха у школи Смањење агресивности и делинквентног

понашања

Опасности по ментално здравље Одсуство топлине и емоција, сталне критике

од стране родитеља, кажњавања Недостатак јасно дефинисаних граница

дечијег понашања, мора да се зна шта може, а шта не може

Презаштићеност Смрт родитеља Болест родитеља Породична дисхармонија Притисак од стране породице за успех у школи Породица као модел понашања и ставова,

животно искуство

Најчешћи ментални поремећаји школске деце Емоционални проблеми Проблеми понашања Развојни и когнитивни проблеми Психозе

Емоционални проблеми Страх и анксиозни поремећаји Фобије Одбијање школе Депресија Посттрауматски стресни поремећај

Проблеми понашања Ноћна енуреза Сисање палца и грицкање ноктију Крађа и лагање Поремећај пажње и хиперактивност Поремећај понашања Психичко и сексуално злостављање Пушење и употреба дрога Физички хендикеп Проблеми спавања Проблеми исхране

Развојни и когнитивни проблеми Неуспех у школи Поремећаји учења Ментална ретардација Физички хендикеп

Психозе Схизофренија

СПЕКТАРИНТЕРВЕНЦИЈА ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ

Kласичнa поделa превенције на примарну, секундарну и терцијерну

посебна се истиче примарна превенција менталних поремећаја која обухвата три области:

Универзалне интервенције Селективне интервенције Индикованe интервенције

Универзалне интервенције Универзалне интервенције – односе се на целокупну

популацију, без обзира на индивидуалне чиниоце ризике.

Примери оваке интервенције су ментално хигијенски програми за труднице и за предшколску или школску децу.

Селективне интервенције Селективне интервенције – усмеравају се ка

појединцима или групама за које се сматра да имају значајно већи ризик за развој менталних поремећаја од просека.

Пример је подршка деци чији родитељи су ментално оболели, или групе подршке особама које су изгубиле неког блиског или подршка старим особама са проблемима физичког здравља.

Индиковане интервенције Индиковане интервенције – односе се на особе које

показују ране симптоме/знаке менталних проблема али који не достижу критеријуме за постављање дијагнозе менталног поремећаја.

Примери обухватају програме за децу која испољавају тешкоће у понашању у школи.

Секундарна превенција Има за циљ да смањи број особа са менталним

поремећајем у популацији (преваленца) Нагласак је на раном откривању и раном лечењу

поремећаја (ране интеревенције)

Терцијерна превендија Теријерна превенција обухвата интервенције које: умањују инвалидност, поспешују рехабилитацију и спречавају поновно појављивање болести.

Унапређ ( ) ење промоција менталногздравља Важно је уочити да се унапређење (промоција)

менталног здравља односи на цео спектар интервенција јер се она исто тако може спроводити код особа које не испољавају знаке менталних обољења тј. које су потпуно здраве као и код особа које већ дуго болују од менталних обољења.

Стратегије за унапређ ење менталног здравља и превенцију поремећаја

Стратегије за унапређење менталног здравља и за превенцију поремећаја менталног здравља се испреплићу и често се преклапају у појединим деловима.

Елементи превенције и промоције се могу наћи у истим програмима, користити сличне активности и производити различите али комплементарне исходе.

- Макро стратегије за смањење ризика и побољшање квалитетаживота

Макро-стратегије за смањење ризика и побољшање квалитета живота – обухватају промене у законима, у доношењу политике и распоређивању средстава на начин којим се побољшава:

исхрана становање доступност образовања смањује се економска несигурност јача социјална мрежа подршке

Ране интервенције за смањење ризика и јачање резилијентности

Ране интервенције за смањење ризика и јачање резилијентности – Најуспешнијим су се показали програми у раним периодима живота са децом под ризиком, нарочито из породица са ниским приходима и ниским образовним нивоом, на пример, програм кућних посета, едукација за здраво родитељство, програми за смањење ризика од злостављања и занемаривања.

Програми си усмерени су ка отклањању чиниоца ризика и јачању заштитних чиниоца.

, Превенција поремећаја понашања агресије и насиља

Процењује се да се преваленца поремећаја понашања код младих креће измедју 2% и 10%. Чешћи су код младића него код девојака и често су удружени са школским неуспехом, проблемима у брачном животу и на радном месту касније у току живота, као и злоупотребном алкохола и других супстанци, депресијом и анксиозним поремећајима.

Најсупешније интервенције за смањивање ризика од агресивног и антисоцијалног понашања су они који су усмерени на побољшање социјалне компетентности и просоцијалног понашања деце, родитеља и наставника.

, Превенција поремећаја понашања агресије и насиља

Универзалне интервенције које су се показале успешним су оне које се одвијају у школи, обухватају целе разреде, когнитивно-бихејвиоралног су карактера (подржавање пожељног и обесхрабривање непожељног понашања), уче вештинама слушања, емпатије, ненасилном решавању међусобних конфликата и слично.

Најуспешније су ако се паралено спроводе са децом, родитељима и наставницима.

, Превенција поремећаја понашања агресије и насиља

Селективне интервенције се спроводе са одрешеним групама нпр. са трудницама или родитељима, претежно са мајкама, код којих се процењује повећан ризик од неадекватног родитељства (низак социоекономски статус, неписменост, самохране или малолетне мајке, тешка соматска или душевна болест родитеља, анамнеза злостављања у детињству. злоупотреба алкохола и других штетних супстанци и сл.).

Доказана је успешност програма кућних посета од стране патронажних сестара или других здравствених или социјалних радника са овом популацијом.

, Превенција поремећаја понашања агресије и насиља

Индиковане интервенције се спроводе са децом коју су наставници и родитељи већ јасно препознали као децу са тешкоћама у понашању.

Интервенције су утоколико успешније уколико се деца раније препознају и укључе у програм, на пример већ на предшколском узрасту, затим уколико се програм спроводи довољно дуго, током целог школовања, и најзад, ако су и родитељи укључени у програм односно добијају одговарајућу помоћ и подршку у виду кућних посета, саветовања и слично.

Превенција депресије и депресивнихсимптома Депресија је била одговорна за 7,6% обољевања и

превремене смрти у 2002 години и друга је по реду на листи главних узрока инвалидности у Европи, одмах после исхемичке болести срца.

Прогнозе су да ће у 2020 години униполарна депресија бити одговорна за једну трећину терета свих неуропсихијатријских обољења широм света.

Отуда значај њене превенције.

Превенција депресије и депресивнихсимптома Настанак депресије и њено поновно јављање

повезани су са многим чиниоцима ризика и заштите на које се може утицати.

Познато је да деца која су била злостављања, која су изгубила родитеље, било због смрти или развода, или деца чији су родитељи ментално оболели, имају за 50% већи ризик од појаве депресије у одраслом добу.

Као чиниоци заштите се наводе самопоштовање, отпорност на стрес, добре вештине комуникације и решавања проблема, постојање социјалне подршке у непосредном окружењу током дужег периода.

Превенција депресије и депресивнихсимптома Пример универзалне интервенције су програми са

школском децом чији је циљ јачање горе наведених заштитних чиниоца, или програми кућних посета за породице са малом децом, тзв. програми Здравог родитељства.

Превенција депресије и депресивнихсимптома Успешне селективне интервенције за спречавање

депресије у одраслом добу су интервенције са децом која су изгубила родитеље, која су била злостављана/занемарена.

Корисним су се показале и интервенције са родитељима деце која испољавају поремећај понашања или неку тешку соматску болест, затим програми пружања помоћи избеглицама и свим другим категоријама које су под повећаним психосоцијалним стресом.

Превенција депресије и депресивнихсимптома Индиковане интервенције се спроводе са особама које

испољавају депресивне симптоме али не у обиму који задовољава критеријуме за депресивни поремећај.

Најчешће су то групне, психоедукативне интервенције у којима се особе уче да мисле позитивно, да побољшају своје способности решавања проблема, вештине комуникације и слично.

Неке студије из нордијских земаља указују и на повољан ефекат излагања уметном светлу (тзв. терапија светлошћу) особа које испољавају благе депресивне симптоме, а у циљу спречавања праве зимске депресије.

Превенција депресије и депресивнихсимптома Корисним су се показали и програми за смањивање

анксиозности јер је познато да анксиозни поремећаји често претходе појави депресије, нарочито код деце и адолсецената.

Поред набројаних постоје и многи други превентивни програми али је чињеница да је број оних програма чија ефикасност је доказана научним, добро контролисаним студијама је релативно мали.

СЗО Европска комисија и Светска здравствена

организација истичу да свака земља у Европи треба да сачини свој национални план акције за унапређење менталног здравља и превенцију поремећаја, у коме посебну пажњу треба обратити на следећих десет приоритетних области

10 приоритетних области Подршка родитељству и раном детињству Унапређење менталног здравља у школама Унапређење менталног здравља на радном месту Подршка менталном здрављу у старости Посебни програме за групе под ризиком за менталне

поремећаје Превенција депресије и суицида Превенција насиља и употребе штетних супстанци Укључивање примарне и секундарне здравствене заштите Отклањање неповољности и превенција стигме Повезивање са другим секторима

Национални План акције за менталноздравље У Националном Плану акције за ментално здравље који је израдила Национална комисија за ментално здравље

Министарства здравља Републике Србије садржани су сви горе наведени приоритети

Животне вештине за психосоцијалну компетенцију Доношење одлука Решавање проблема Креативно мишљење Критичко мишљење Ефикасна комуникација Вештине интерперсоналних односа –

позитиван однос Самосвест Емпатија Свест о емоцијама – адекватне емоције Савладавање стреса

Анализа студија Применљивост у другим срединама

(трансферабилност) – више студија примене интервенција у појединим земљама су показале применљивост истих интервенција и у другим земљама

Велика већина интервенција се показала ефикасним, ретке студије интервенција које су дале негативне резултате

Програми менталног здравља Последњих деценија појавили су се

значајни програми школског менталног здравља са јасним доказима о позитивном утицају

Кумулативни докази показују утицај благог до умереног степена процењено статистички, израженије краткорочно него дугорочно

Степен утицаја У свим областима, ефекти интервенција су

били драстично већи када су у питању деца под већим ризиком и значајно бољи од просека за некеспецифичне интервенције и на неким мерама

Утицај интервенција на социјалне и емоционалне вештине и компетенције је био умерен до јак

Утицаји на посвећеност школовању и академска достигнућа су били мали до умерени

Исходи Просечно су учесници у интервенцијама у

примарној превенцији показали успех који је надмашио перформансе оних у контролној групи за читавих59%- 82%

Исходи показују 8%-46% побољшања у корист групе код које су примењиване интервенције

Примери фокусираних интервенција Заштита јавног здравља, ширење могућности,

позитивни развој Помагање оних који живе у беди (програми

запошљавања, социјална давања) Обезбеђење сигурности (инструкције,

регулације) Физичко и ментално здравље (програми,

имунизације, стоматологија) Нега, превенција употребе дрога, превенција

насиља Едукација, сексуално васпитање и планирање

породице, социјални сервиси ...

Ране интервенције у школи Оријентација, добродошлица и подршка

транзицији у услове школског и друштвеног живота за ученике и њихове породице, нарочито имигранте

Подршка и вођење да се ублаже проблеми адаптације у школи

Персонализована инструктажа у почетним разредима

Додатна подршка за специфичне проблеме учења Укљученост родитеља у решавање проблема Свеобухватно и приступачно психосоцијално,

физичко и ментално здравље – програми према идентификованим потребама заједнице

Усавршавање и увећавање текуће регуларне подршке Појачање система путем рада

мултидисциплинарног тима, консултација и усавршавања персонала

Припреме и подршка транзицији у школи и животу

Едукација учитеља у основама подршке и корекције (уз учешће расположивог особља, вршњака и добровољаца)

Укљученост родитеља у решавање проблема

Подршка родитељима којима треба помоћ око налажења посла, правне помоћи итд.

Усавршавање и увећавање текуће регуларне подршке Свеобухватне и приступачне интервенције

у психосоцијалном домену , физичком и менталном здрављу (едукација у области здравља, рекреација, смањивање насиља)

Академско вођење и помоћ Превенција кризе и помоћ у хитним

случајевима

Друге интервенције пре упућивања на терапије Појачање система путем рада

мултидисциплинарног тима, консултације и унапређење људства

Краткотрајне специјализоване интервенције (нпр. обука учитеља, мобилизација породице, програми превенције суицида, малолетничке трудноће, злоупотребе дрога, криминала и др.

Интензивни третмани Упућивање, тријажа, смештање, помоћ,

вођење случаја, координација Програми очувања породице и службе Специјална едукација и рехабилитација Смањење изостанака и напуштања

школовања и подршка током праћења Службе за тешке, хроничне

психосоцијалне, менталне и физичке проглеме

Системи превенције Примарна превенција (програми за

ученике – ниски трошкови)

Опште здравствено просвећивање Едукација о алкохолу и дрогама Подршка транзицијама Решавање конфликата Укључивање родитеља

Системи ране интервенције Рано након почетка (умерене потребе,

умерени трошкови по ученику)

Превенција трудноће Превенција насиља Превенција напуштања школе Прилагођавање учења и понашања Радни програми

Системи неге Лечење тешких и хроничних проблема

(високи трошкови програма по ученику)

Специјална едукација за поремећаје учења, емоционалне поремећаје и друге здравствене сметње

Литература Veronika Išpanović. PREVENCIJA MENTALNIH

POREMEĆAJA. Edukacija lekara ošte prakse o mentalnom zdravlju, Seminar u saradnji Norveškog Lekarskog Društva i IMZ, Beograd, 8 mart – 5 april 2005

Mohit A, El Din A (ed.). Mental Health promotion for schoolchildren. World Health Organization: Alexandria, Egypt, 1998.

Weare K, Nind M. Mental health promotion and problem prevention in schools: what does the evidence say? Health Promot Int. 2011 Dec;26 Suppl 1:i29-69.