РЕЧ ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ Директор нам је дао неколико информација о камерама које су постављене ове школске године и које ће тек бити постављене... „У плану је да до краја школске године школа има 28 камера (16 унутра и 12 споља), које ће радити даноноћно. Мислим да је добро као превентивна мера имати камере, а притом би ђаци требало мало да се уозбиље и више обраћају пажњу на кодекс понашања.“

Затражили смо од директора да нам каже свој утисак о завршном испиту претходне школске године...

„Нисам задовољан завршним испитом, мислио сам да ће се ђаци мало више потрудити и имати бољи резултат. Били смо негде у средини што се тиче резултата испита 2010/2011. школске године у Новом Саду, што није уобичајено за нашу школу.“

Директор је хтео да нас мало више упути у сарадњу наше школе са другим школама из суседних држава...

„Започели смо сарадњу са две општине суседних држава, Осијеком и Тузлом. До сада смо остварили сарадњу са Тузлом, почетком године, дошло је до гостовања нашег кошаркашког клуба и групе волонтера у Тузли. После две недеље ми смо узвратили гостопримство и примили ученике, наставнике, и родитеље из мањег места у околини Тузле. Планирано је да се сарадња настави и следеће године.“ Као новина у школи, почели су тренинзи женског фудбала, а директор је задовољан радом фудбалског клуба „Фрушкогорац“ као и бројем заинтересованих ученица за овај спорт. Он је такође упутио пар лепих жеља ученицима: „Желим вам све најбоље у Новој години, да оцене буду још боље него што су биле на тромесечју и полугодишту. Такође вам желим да Божић и школску славу проведете у здрављу и весељу.“

Разговор са директорим наше школе Светозаром Козаровим водиле: Марина Брајковић и Јелена Пепић VIII-1

РЕЧ ПЕДАГОГА ШКОЛЕ

У овој школској години у програм рада школе унети су и планови рада школских тимова као што су:

• Тим за самовредновање рада школе, • Тим за заштиту деце од насиља, • Тим за школско планирање и др.

Тим за самовредновање школе чине: директор школе Светозар Козаров, Татјана Месалџија (учитељица), Аранка Бачи (професор музичке културе), Снежана Радун (председник Савета родитеља), Марина Брајковић (испред Ученичког парламента) и педагог школе. Ове године у оквиру самовредновања посебно ће се пратити оцене и успех ученика, зато што су од ове године уведени образовни стандарди. Тим за заштиту деце од насиља чине следећи наставници: директор школе Светозар Козаров наставници Тот Тибор, Стевановић Миливоје, Пепић Оливера, Месалџија Татјана, Ђилвеси Жолт и педагог школе. Њихов задатак је да организују консултације у установи и процењују нивое ризика за безбедност деце и да прате и процењују ефекте предузетих васпитних мера. Тим за инклузију чине: Снежана Стојановић, Верица Козаров, Маргарета Милаковић, Славица Кешански, Илдико Мијатовић, директор и педагог школе.

Крајем септембра донет је и нов правилник о оцењивању ученика који ће се примењивати већ на полугодишту ове школске године. Школа тренутно ради на изради свог општег акта којим треба да примени (прилагоди) постојећи правилник. Када овај општи акт буде донет, он ће ићи на усвајање од стране Школског одбора школе, а биће презентован Савету родитеља, Ученичком парламенту, а потом и свим ученицима школе. Основна новина овог правилника, што се тиче оцењивања предмета, је да сваки ученик у току полугодиштаа мора бити најмање 4 пута оцењен. Новина у оцењивању владања је да оно буде критерисано. Критеријуми су: однос према запосленима у школи, однос према изреченој васпитно-дисциплинској мери, однос према школској имовини, као и имовини других и очувању животне средине. Посебан критеријум за оцењивање су неоправдани изостанци.

Ваш педагог

2

N E S T L E C U P  

    На  овогодишњем NESTLE атлетском  такмичењу осам  наших  ученика  је  изборило  право  наступа  на  финалу , које  је  одржано  у  Новом  Саду  06. 10. 2011. године. То су :  

Ивана Хајду  –  првакиња  са  постављеним  рекордом  у  бацању  кугле 9,59 m   

Исидор Пивнички  – освојено  треће  место  у  бацању  кугле,  

Душан Козаров – освојено  четврто место  у  бацању  кугле,  

Небојша Радић –  освојено  четврто  место  у  бацању  кугле,  

Моника Слифка – освојено  пето  место  у  бацању  кугле,  

Александра Антанасијевић – освојено  осмо  место  на  300 m,    

Марко Милосавић – освојено  десето  место  на  300 m.  

Илустрација: Ивана Хајду VI‐1 

ЖЕНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ФРУШКОГОРАЦ“

Једини женски фудбалски клуб у Новом Саду је „Фрушкогорац“. Основан је 27.10.1998, а такмичи се у другој лиги група „Север“. Овај фудбалски клуб је у току новембра и децембра 2011. године организовао у нашој школи едукацију и тренинге за девојке које воле фудбал. Тренинзи су се одржавали сваке суботе и њима су осим

тренера присуствовали координатор и физиотерапеут. Да је ова акција Женског фудбалског клуба „Фрушкогорац“ успела, потврђује и велики број заинтересованих девојчица, ученица наше школе, које су похађале тренинге. Важно је напоменути да су сви тренинзи били бесплатни.

Уредништво

3

Међународно удружење „Интерактивне отворене школе“ (МИОС) 

     Међународно  удружење  „Интерактиве  отворене  школе“  (МИОС)  основано  је  као невладина организација која промовише отворено образовање у заједници, те у раду са школама покушава да дâ допринос у развоју и  јачању отворених школа. Од самог старта реализује пројекте за развој отворених школа у заједници како у Тузли  (БиХ), тако  и  у  Осијеку  (Хрватска)  и  Новом  Саду  (Србија)  уважавајући  захтеве  образовних реформи у три државе, али и савремених токова образовања.      Циљеви  овог  Међународног  удружења  између  осталог  су:  Унапређење  развоја отворених  школа,  водећи  се  принципима  отворености,  толеранције  и  иновација; Унапређење  процеса  учења  и  подучавања  у  којима  ће  се  деца  учити  креативности, комуникацији, градити интерес за демократско живљење, укључивање у заједницу и активна демократска партиципација родитеља и локалне заједнице.       Наша школа  је  чланица Међународног  удружења  „Интерактиве  отворене школе“ (МИОС). У склопу сарадње школа окупљених у МИОС реализована  је посета  ученика наше школе    основној школи  “Пасци“  у  Тузли, 23. 09. 2011.  године.    Нашу школу  је  представљало  17  ученика  и  4  наставника.  Након  срдачног  пријема  од  стране домаћина у ОШ “Пасци“  је организована приредба за наше ученике. Наша школа се такође представила домаћинима пригодном презентацијом.      Након приредбе одигране су пријатељске утакмице између ученика наше и школе домаћина.       Затим су домаћини послужили традиционални ручак. Дружење се наставило међу ученицима  и  наставницима,  уследила  је  размена  адреса  и  бројева  мобилних телефона.      Представници наше школе били су у прилици да виде и упознају град Тузлу, његове културне и историјске знаменитости као и да још једном дођу у прилику да се упознају са различитом робом, исхраном и слаткишима.  

Мапа Тузле Тузланска со  

На ободу панонског басена сместио се град Тузла. У далекој прошлости на овом простору се налазило Панонско  море.  Услед  тектонских  поремећаја  ово  море  је  отекло,  али  дубоко  у  слојевима седиментних  стена  остала  је  слана  вода.  Бушеним  бунарима  данас  се  долази  до  те  воде,  она  се дехидрира и остаје со. Даљом прерадом ове соли добија се једна од најквалитетнијих кухињских соли. Због експлоатисања ових слојева вода Тузла полако тоне па је ово велики проблем града. Нове бунаре за експлоатацију слане воде изместили су ван града.   4

     Узвратна посета реализована  је 07. 10. 2011.  године када су у посету нашој школи дошла 52 госта из Тузле. Одржана је пригодна приредба добродошлице,  упознавање школског  особља,  ученика,   школског  објекта  као и  представљање  техничке  опреме  којом школа располаже.       Домаћини су се представили културним садржајем којем су присуствовали челници Школске управе: Немања Старовић – члан градског већа града Нови Сад, задужен за образовање; Петар Виђикант – начелник школске управе министарства просвете за Јужнобачки округ; Милан Панић – помоћник начелника школске управе.        Спортске  активности  су  се  одржавале  у  спортској  хали.  Након  утакмице,  гости  су имали прилике да се упознају са радом и активностима у школи и ван ње. Обишли су и изложбу ручних радова у старој школској згради, као и боравак где су деца нижих одељења  смештена  пре  поласка  у  школу.  Деца  су  за  то  време  имала  прилике  да учврсте међусобна познанства.      Шетњом  кроз  центар  Новог  Сада  туристички  водич  им  је  представио  град  као  и историју и  културу народа Војводине. Након  тога  је  следио испраћај  гостију  кући,  са надом да ћемо се ускоро опет срести.  

          

          

              

Приредила:  Јована Миливојевић VII‐3 

5

МОЈА БАКА И МОЈ ДЕКА Моја бака најбоље штрудле прави, обожавам да их једем, јер су бајне ! Деда ме у шетњу води, чоколадице купује и са мном уз таблић и шах другује !

Огњан Малиновић I-1

Теодора Марковић V-1 МОЈА БАКА Кажу да је свака бака стара. Ја не мислим тако. Није моја Мара. Кажу да је бака од маме старија, не знају они како изгледа моја Марија. После школе кад је чекам уморна и сама, у даљини деца вичу : “ Ено ти је мама !“ Нисам ја крива што је моја бака лепа. То је зато што воли сву децу овог света. Пред спавање ми прича док су ми очи снене, о принцезама, вилама, љубави и да највише воли мене.

Ивана Тепић II-2

СЕПТЕМБАР У МОЈОЈ ШКОЛИ Септембар је стигао и у наш крај. Деца нису баш много срећна зато што треба да крену у школу. Улице полако постају пусте, јер на њима нема онолико раздраганих малишана колико их је било пре. Почела је и нова школска година и ђаци упознају нове наставнице и наставнике. Ходници школе су пуни деце која нестрпљиво ишчекују своје прве оцене. Неки после тог ишчекивања буду весели, а понеки тужни. На великом одмору ученици излазе у двориште да се мало забаве. То је многима и најзанимљивије у школи. Мени се септембар ипак свиђа зато што проводим пуно времена са својим другарима.

Вукашин Марић V-3

Јелена Бачлић V-1

ЈЕСЕН У МОМ КРАЈУ

Стигла је јесен у мој крај после дугог и топлог лета. Тужан сам што опада лишће и што све вене. Ласте ће ми највише недостајати јер одлазе у топле крајеве. Сви се ужурбано спремају за зиму. Улице су пуне трактора и комбајна јер беру кукуруз. Можда је јесен тмурна, сива, хладна, али за моје село значи љубав и радост.

Стефан Миљић II -2

6

ЛИК  ХАЈДУК  ВЕЉКА  ПЕТРОВИЋА  

Хајдук  Вељко, српски јунак, војсковођа и бранитељ, био је оличење борбе српског народа против турских освајача. Стотине година, хиљаду изгубљених живота, реке суза и патња нашег народа рађали су племените и храбре, одважне и снажне јунаке. Такав је био и наш Хајдук Вељко, ни у једном тренутку није жалио да за отаџбину и свој народ да живот.  

Мали народи рађају велике јунаке. Само велики и као стена чврсти, људи и личности, могли су да улију храброст и снагу српском народу да траје и опстане кроз бурну прошлост, препуну страдања. Хвала Хајдук Вељку и свим знаним и незнаним јунацима српског народа. Њихови животи нису узалуд пали.  

Ненад  Врховац  V‐3

ЗАНИМЉИВ ПРЕДЕО Једног дана сам шетао и угледао ракету. Хтео сам да је погледам изнутра.

Када сам првим лаганим кораком крочио у њу, пред мојим очима се појавило на стотине дугмића и лампица. Случајно сам притиснуо дугме за лансирање. Ракета је полетела у свемир.

Видео сам небројено много комета, планетоида, звезда, сателита и геоида. Слетео сам на необичну планету.

Моја ракета се нашла испред царске палате. Цар је изашао да види шта се дешава. Остали људи су само извирили из својих рупица. Ја сам им се чудио. Имали су три ока, три руке и четири ноге. Били су разних боја. Свуда око њих расла су плава стабла, жута трава и шарено цвеће. Живели су у рупама на планети.

Брзо сам се спријатељио са њима. Заједно смо направили нову ракету да могу да се вратим на Земљу. Необичну планету сам назвао Смајли, јер ноћу сија тако да изгледа као осмех. Планета Смајли је врло необична и интересантна.

Никола Обрадовић V-3

Ново лице дворишта дневног боравка наше школе

7

 ПОРТРЕТ ДРАГЕ ОСОБЕ

Једина драга особа на овом свету која мени много значи је моја мама. Можда зато што смо цела породица само она и ја или зато што ме је родила? Кад ујутру устанем и кад сунце свиће, ја прво угледам моју маму, моје најдраже биће. Дуга црна коса прекрила јој врат, увек осмех на лицу, а у оку вечни сјај. Она је ко у башти најлепши цвет и дала би ми читав свет. Кад ми је тешко и кад ме душа боли, она је увек ту да ме теши и воли. Моја мама ми много значи, она просто добротом зрачи па ми улепшава живот сваки дан и ја сам због тога пресрећан . Своју маму много волим, у срцу је носим и њом се поносим.

Марко Насађи V-1

 

ЈЕСЕН Oва јесен је дошла полако и тихо, као да корача на врховима прстију. Мени се јесен свиђа зато што волим када жуто лишће шушти под мојим ногама.

Ова јесен је врло чудна, као да је још увек лето. Једино по краћим данима примећујеш да је стигла јесен. Мени се рана јесен свиђа зато што има пуно укусних плодова. Огњен Мишковић II-2

Снежана Кнежевић VII-2

Марко Насађи V-1

МОЈ ТАТА

Када ми неко затреба, ту је мој тата. Када имам неки проблем, он је ту да ме подржи. Он је паметан и добре је душе. Озбиљан је. Вредно ради да би мени и брату обезбедио све оно што нам треба. Уживам у његовом свирању. Зна кратко и јасно да ми објасни неке математичке задатке који ми не иду. Мене и брата увек насмеје. Слободно време проводи са нама. Волим свог тату јер се труди да нам све омогући, а уз то нам пружа много, много љубави.

Берић Ања V-1  

8

УТИСАК ИЗ СЕОСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

Данас кад сам дошао у школу, моја учитељица нам је рекла лепу вест: „Децо, данас идемо у библиотеку!” За мене је то била изненађујућа вест. Нестрпљиво сам чекао када ћемо кренути. Дошло је време за полазак. Сви смо стали у врсту. Весело смо кренули. Када смо стигли испред библиотеке, учитељица нас је увела унутра. Видели смо пуно различитих књига. Моји другари и ја смо рецитовали и читали. Одлазак у библиотеку је сјајан.

Давид Берић II-1

 

 ПУТ ОКО СВЕТА ЗА ОСАМДЕСЕТ

ДАНА – ЖИЛ ВЕРН

Ова књига је написана о човеку који се зове Филас Фог. Он се кладио да ће обићи свет за осамдесет дана. Другови су прихватили опкладу. Поред свих препрека које је имао, он је успео да оствари оно за шта се кладио. Поука ове приче је да кад неко нешто много жели, мора бити упоран да би стигао до циља. У овој књизи ми се највише свидео део када Индијанци нападају воз којим се вози Филас Фрог, принцеза Ауда и Паспарту. Тада је Паспарту отишао испод воза и откачио вагон од локомотиве и тако спасао свог газду. Сваком бих препоручио ову занимљиву књигу која се зове „Пут око света за осамдесет дана“.

Равић Страхиња II-1   

  

                      Амела Ферати VIII‐1                                          Вања Петрец VIII‐1  

9

 

МОЈА БАКА

Бака ручак кува, и увек ме чува.

Кад ме она загрли, осећам се као лептир

који се загљајем њеним хвали.

Њене очи драге, лепше су од висибабе,

од нарциса, од сваког цвета овога света.

Прича ми кад је била млада, она и даље мојим срцем влада.

Ја је много волим, и зато је молим, да ми верује увек,

а ја ћу је волети заувек.

Јована Хромиш IV-3

МОЈА БАКА  

БАКО ТИ СИ МОЈЕ ЗЛАТО ЗВЕЗДА КОЈА НА НОЋНОМ НЕБУ 

САМО ЗА МЕНЕ СЈА.  

ЈЕДНО ТОПЛО СРЦЕ КОЈЕ САМО ЗА МЕНЕ КУЦА. 

 

БАКА БИ СВЕ ДАЛА САМО ДА САМ ЈА СРЕЋНА. 

 

СВАКИ СЕКУНД БРОЈИ ДОК ЈА НЕ ДОЂЕМ, 

И НЕИЗМЕРНО МЕ ВОЛИ ЈЕР ЈЕ ТО МОЈА БАКА! 

  

ЗОРИЦА РАДУЈКОВ IV‐2

ДЕКА Ја имам деку који има апотеку-латицу па из ње узме своју таблетицу Мој дека воли да пије чај, а тада отпочну приче које немају крај. Када киша пада, онда лула завлада, а када сунце изађе, дека другу забаву нађе. Ујутро, чим сунце изађе, деда се већ у дворишту нађе, а када ноћ дође он на починак пође.

Дејан Вучичевић IV-2

ЈЕСЕН У МОМ ДВОРИШТУ

Коначно је стигло ново годишње доба, јесен. Дани су краћи и сунце не сија као лети. Сада је много пријатније. Моје двориште у јесен чаробно је лепо. Раскошне крошње различитих воћака пуне су распеваних врабаца. Ту су: златна дуња, црвена јабука, жута крушка, крупни смеђи лешници и још много других воћака. У мом дворишту има пуно различитог мирисног цвећа. Најлепше су црвене мушкатле. Зато је моје двориште најлепше у јесен.

Вук Бабић II-1 10

БОСОНОГИ

Тражећи биљке за хербаријум упознао сам новог друга којем сам дао име Босоноги. Кренувши у пети разред морао сам да скупим разне биљке за хербаријум. Тако сам једног дана размишљао да одем на канал јер сам знао да тамо има разних биљака. Почела је лагано да пада киша, али жеља је била јача од мене. Обукао сам кишни мантил, обуо чизме и кренуо у потрагу. Како сам ишао све даље, киша је падала све јаче и јаче, а мене је почео хватати страх те нисам видео ни једну биљку. Одједном испод једног дрвета, где сам се хтео сакрити да не покиснем, почело је нешто да шушка, а ја сам се још више уплашио јер сам мислио да је нека велика змија. У том тренутку испред мене је изашао дечак моје висине, плавих очију, али био је бос. Није знао да прича само ме је гледао. Изуо сам своје чизме, дао му, и назвао га Босоноги. Тада се испред мене, створио џак пун разних биљака, а дечак је нестао. Киша је лаганије падала, а ја сам кренуо кући срећан јер сам знао да ће мој хербаријум бити најбољи у разреду. Када сам дошао кући, почео сам да разврставам биљке које су биле необичне и све једна лепша од друге. Нисам могао дочекати следећи дан да одем у школу и да се похвалим другарима својим хербаријумом. Дошао је и тај дан. На часу биологије био сам главни јер сам имао биљке које чак ни наставник није видео до тада. Сви су се чудили одакле ми, али нисам ником хтео да кажем да је у ствари за све заслужан Босоноги. Након неколико минута звонио ми је телефон да ме пробуди за школу. Схватио сам да је у ствари све био сан. На путу до школе размишљао сам о сну и био разочаран, али у исто време и срећан, што сам у сну помогао једном дечаку који је био бос.

Бошко Милиновић VII-2

SAJÁT MESÉM Hol volt, hol nem volt, volt egyszer egy király, annak három lánya és két fia. Egyszer a legkisebb fiát, aki még óvodába se járt, elküldte házasodni. Ment, mendegélt, és útközben talált egy autót frissen lefestve. Az autóban egy virágcserép volt, de ő nem akarta elvenni, mert tisztességes volt. Továbbment. Leszállt az éj, a királyfi pedig nézte a hullócsillagokat és szedte a gesztenyét. Lassan elaludt. Amikor felkelt, továbbment. Addig mendegélt, míg egy várhoz nem ért, de nem mehetett be, míg át nem ugrott egy nagy kupac homokot. Az udvarban épp röplabdáztak. Egy kicsit nézte a meccset, utána mekérdezte a királyfi: - Hé, királyom, van lányod? - Van – felelt a király. - Hol van ? – kérdezte. - Matekversenyen – felelte a király. - Tudod, hogy mikor csöngetnek ki a matekversenyről ? – kérdezte. Erre a király nem felelt semmit. A királyfi elment a tanterem elé egy epertortával a kezében, és várta a királylányt. Amikor a királylány kilépett az ajtón, rögtön egymásba szerettek. Nagy lakodalmat csaptak, és boldogan éltek, míg meg nem haltak.

Lovas Áron V-4

11

БИЛА САМ ЗАБРИНУТА

Забринутост?! Како да је дефинишемо? Сви људи су понекад забринути, то осећање врло често и мене обузме , а опет не знамо шта је то. Једног летњег јутра, прилично свежег, моја сестра и ја биле смо у дворишту са породицом. Причале смо догодовштине из разних дана, смејали се, кикотали, док у једном тренутку овакву атмосферу није прекинула моја млађа сестра , којој се изненада завртело у глави и пала онесвешћена поред столице на којој је седела. Успаничени родитељи у том тренутку су је поливали водом, јер је то било прво чега су се сетили. Осећала сам се у истом тренутку и уплашено и тужно. Нисам знала како да помогнем. Милион осећања променило је моје тело. Ноге су ми клецале, тело ми се грчило, а глава није знала шта да ради. Сестру смо колима одвезли у болницу. Тамо је провела недељу дана са мамом која је све време била уз њу. Нисам могла ни да претпоставим да се тако нешто може десити. Целе недеље сам размишљала о овом немилом догађају. Ова ситуација није изгледала толико озбиљно, али сам ја ипак била забринута. Након недељу дана, доктори су утврдили да се радило о безазленој несвестици. Напокон сам се смирила. Све се завршило добро. Ипак, после толико забринутости и оваквих ситуација, не можемо да објаснимо то осећање и често у нама изазове блокаду, сви знамо да се то дешава свакој особи и да је саставни део наших живота.

Исидора Милорадов VII 2

ЈЕСЕЊЕ ЧАРОЛИЈЕ

Јесен је најшареније и најплодније годишње доба. Дрвеће је скинуло свој шарени огртач. Испод кестена су падали зрели плодови, просути као крупни бакарни кликери. Полако иза облака стидљиво провирују сунчеви зраци чији се одсјај види у крошњама дрвећа. По трави се ухватила јутарња роса, а у ваздуху се осећао мирис јутарње свежине. Птице селице нас полако напуштају. Уместо веселих цвкута, у раскошним златноцрвеним крошњама дрвећа фијуче ветар. Скоро сваки дан, јесен рони сузе. У даљини се чују само пуцњи ловаца. Све остало је замрло. На њивама све дозрева, па људи на селу имају пуне руке посла. Животиње после жетелаца са њиве скупљају зрневље кукуруза, соје, и осталих житарица припремајући се за дугу и хладну зиму. Још по који зечић весело скаче по ливади. Улице су пусте, само по који ђак прође журећи у школу. Свако годишње доба има своју лепоту, али је јесен најспецифичнија због повезаности разних мириса и шарених боја.

Ивана Миладиновић VII 2

12

Предраг Вјештица

Предраг Вјештица, ученик IV-2 разреда је примеран и одличан ђак, мирне и скромне нарави, а веома надарен и талентован за многе уметности.

Воли да црта и његове школске свеске су прича за себе. Цртежи преплављују листове и употпуњују и поткрепљују рад на часу. Највише воли да црта оловком, дрвеним и воштаним бојицама. Са великом брзином и лакоћом осликава све што замисли.

Пеђа је веома маштовит и креативан и у литерарном раду. Његове приче су мелодија за уши и деца нестрпљиво чекају да он чита своје радове.

Пеђи желимо много лепих ликовних и литерарних радова, а у будућности га видимо као великог уметника који ће знати, без скромности, да искаже своја дела.

Његови другари из IV-2 и учитељица

Пеђини ликовни радови

13

ЂАВОЉА ВАРОШ  

Ђавоља  варош  је  скуп  земљаних главутака  или  кула  на  чијим врховима  се  налазе  камене  капе (блокови).  Има  их  више  од  две стотине,  високе  су  од  два  до петнаест  метара,  а  широке  од пола до три метра. Ђавоља варош је  ретки  природни  феномен  који се  налази  на  Радан  планини  у близини  Куршумлије,  око  90  км. југозападно од Ниша.  Чине  је 202 камене  фигуре  које  су  настале дуготрајним  и  стрпљивим  радом природе.  

Камени  стубови  су  настали деловањем ерозије  на  земљиште  састављено од  растреситог,  али чврстог материјала на коме се налази камење веће величине. Пре више милиона година цело подручје је било средиште снажних вулканских активности о чему и данас сведоче разнобојне стене  у  залеђу  стубова.  Међутим,  појава  је  настала  релативно  касно,  а  њеном  су  настанку највише допринели људи. Уништавајући шуму, отворили су пут разорном деловању воде, при чему су крупни комади стена штитили дубље и мекше слојеве земље од удара кишних капи и спирања  водом.  У  тој  првој  етапи  радом  кише  и  ерозијом,  урушава  се  земљиште,  сем  испод стена,  које  својом  тежином  спречавају  његово  даље  осипање.  Тако  настају  пирамиде  и/или куле.  Камени  блокови  на  врховима  стубова  служе  као  кишобран,  али  водене  бујице  и  даље пролазе између фигура, спирају земљу и чине да временом постају све више. Та појава спада у другу етапу која се састоји у "финалној обради". Наиме, дејством природних сила, пирамиде и куле се још више истањују, тако да на крају остају правилни стубови са каменим капама.  

Овај  геоморфолошки  феномен  је  јединствен  у  Србији  и  врло  редак  у  свету.  У  Европи  има сличних  појава  у  Алпима,  као  и  у  САД,  позната  "Башта  богова".  Али  куле  Ђавоље  вароши  су знатно веће и постојаније него у европским земљама, па су самим тим најпознатији природни споменик ове  врсте  у  Европи. До Ђавоље вароши  се  стиже из општина Куршумлија,  Бојник и Лебане, али је најлакши и најлепши начин планинарењем из Лебана.  

Овај вредан локалитет стављен је под заштиту још 1959. године, а 1995. година Ђавоља варош је  Уредбом  Владе  Републике  Србије  проглашена  за  природно  добро  од  изузетног  значаја  и стављена је у прву категорију заштите. Укупно је заштићено 67 ha површине.  

У  народу  су  током  протеклих  векова  испредене  бројне  легенде  о  настанку  овог  јединственог феномена.  По  једном  народном  предању  реч  је  о  скамењеним  сватовима,  где  су  људи  по налогу  Нечастивог,  решили  да  по  сваку  цену  венчају  рођеног  брата  и  сестру.  Да  се  то  не  би догодило, умешала се Божија сила која их је све окаменила и оставила да сведоче да ниједан грех неће проћи без казне.  

Данас  се  Ђавоља  варош  налази  унутар  Туристичког  комплекса.  До  саме  Ћавоље  вароши направљен  је  асфалтни  пут,  а  сам  туристички  комплекс  је  електрификован  и  прилагођен туристима.  До  земљаних  кула  долази  се  пешачењем,  а  около  земљаних  кула  постављени  су видиковци са којих се посматрају земљине куле. Земљане куле осветљене су по технологији лед диода са 28 различитих боја.  

Уредништво 

14

Арсеније III Чарнојевић

Није редак случај да, када питате неког шта зна о личности чије име носи улица у којој станује, место одговора добијете слегање раменима. И у овом броју “Школског звонa” настављамо да вам представљамо личности, чије име носи нека од руменачких улица. Личност коју смо одлучили да вам представимо у овом броју је Арсеније III Чарнојевић. Арсеније III Чарнојевић (око 1633. Бајице, Цетиње, Црна Гора — 27. октобар 1706. Беч), пећки патријарх 1674 – 1690. архиепископ и патријарх аустријских Срба 1690 — 1706.

Као патријарх путовао је 1683. у Јерусалим. За време аустријско-турског рата 1683 до 1699 продрла је аустријска војска у јужне српске крајеве, те је Чарнојевић, у октобру 1689, непосредно пред долазак Аустријанаца, морао да се склони испред турског огорчења из Пећи у Никшић и одатле на Цетиње, али га аустријски командант Пиколомини (Piccolomini), освојивши Приштину, Скопље, Призрен и Пећ, позове крајем октобра да се врати у Пећ и да се са својим сународницима ангажује за борбу против Турака. Чарнојевић послуша Пиколоминија и дође у Пећ, а потом у Призрен, где се састане са њим. Пристајање Чарнојевића уз Аустријанце појачало је ревност Срба, који су и дотле помагали хришћанску војну акцију. После Пиколоминијеве смрти (9/11. 1689, од куге), обрне се ратна срећа у корист Турака (почетком 1690), те се аустријска војска повуче на леву обалу Дунава и Саве. С војском се доселио у Угарску и Чарнојевић, а с њиме и многе српске породице, које су се бојале освете Турака ради помагања хришћана у борби против Турске. У Угарској је цар Леополд признао Чарнојевића за старешину свих православних Срба, који су се налазили у његовој држави. Пуних 11 година није Чарнојевић имао у Угарској стално седиште, него је становао у Сентандреји, Ковину, Сиригу, Хопову, Сечују, Футогу и Пакрацу, уређујући српску цркву, а 1701. наложио му је цар да мора становати у Сентандреји. Чарнојевић је спровео реорганизацију православне цркве у Угарској, Хрватској и Славонији, која је као саставни део пећке патријаршије била организована у тим крајевима и за време Турака, оснивао је нове епископије, постављао је епископе и сређивао у српској цркви хаотичко стање, ратом проузроковано, долазећи често у сукоб с католичким клером, који је ометао његов рад и пропагирао унију. У време Ракоцијева устанка (1703 — 1711) Чарнојевић је са Србима устрајао уз цара и послао је у Беч проглас 1704, којим је Ракоци позвао Србе, да му се придруже. Верност и услуге Чарнојевића и његових Срба наградио је цар, поклањајући патријарху спахилуке Сирач и Даљ (у замену за Сечуј) и дајући Србима нове патенте и привилегије, који су већим делом остали на папиру. Чарнојевић је умро у Бечу, одакле је пренесен у Срем и сахрањен у манастиру Крушедол.

Уредништво

15

ОЗОНСКИ ОМОТАЧ И UV ЗРАЧЕЊЕ

Човекови утицаји на животну средину су изазвали поремећаје еколошке равнотеже и дестабилизацију атмосферских процеса, а то је све почело почетком индустријске ере. Најзначајније последице су слабљење озонског омотача и промена климе (загревање атмосфере). Озон је гас у саставу атмосфере Земље. Молекул озона је врло нестабилан, па се укупна количина озона у атмосфери одржава реверзибилним процесом сталног стварања и разарања овог молекула под дејством ултра љубичастог (UV) сунчевог зрачења. Природни баланс у стварању и разарању озона поремећен је убрзавањем процеса разарања на рачун процеса стварања у вишим слојевима атмосфере и обрнутог процеса у приземном слоју атмосфере. У стратосфери (од 10 до 50 km изнад површине Земље) налази се око 90% укупног озона.Озонски омотач у високој стратосфери, делује као „молекуларни штит“, живог света,од UV зрачења. Стратосферски озон се назива „добри“ озон. У тропосфери (десетак km висине од тла) налази се око 10% укупног озона, тај озон је назван „лош“ јер у великим количинама штетно делује на биосферу и припада групи гасова „стаклене баште“. Под дејством интензивног UV зрачења ствара „фотохемијски смог“-летњи смог. Супстанце које модификују хемијске и физичке особине озонског омотача су хлорфлуоркарбонатна једињења-фреони, халони (фреони се користе као пуњачи боца са спрејевима, хладњака, фрижидера, замрзивача, клима уређаја и саставни су део многих средстава за чишћење. Халони се користе за пуњење противпожарних апарата. Обе супстанце негативно делују на стратосферски озон и када би се овог тренутка престало са производњом ових супстанци, њихове последице би се осећале чак до 2100. године). Сунце емитује електромагнетно зрачење које се састоји од UV радијација, према биолошким ефектима на: UV-C, UV-B,UV-A, UV-C не допире до земље јер га при проласку кроз атмосферу у потпуности апсорбује кисеоник и озон. Озон је главни апсорбер UV-B зрачења. Појачано UV-B зрачење штетно делује на сруктуру DNK и због тога је најопасније за живи свет. UV-A радијација пролази кроз стратосферски озон апсорпције и при већим интензитетима има штетан утицај на живи свет. Како озонски омотач слаби, тако се UV-B повећава. Дефинисан је параметар UV Индекс (UVI). На нашим географским ширинама UV зрачење (при ведром времену, у марту је веома високо, у јулу достиже свој максимум, а у другој половини октобра се спушта у категорију средњих вредности).

ИНДЕКС UV КАТЕГОРИЈА ИЗЛАГАЊЕ СУНЦУ

11 - и више Екстремна Екстра заштита

8 до 10 Врло висока Екстра заштита

6 до 7 Висока Потребна заштита

3 до 5 Средња Потребна заштита

1 и 2 Ниска Слободно

Душан Козаров VIII-2

16

НАЈКРАДЕНИЈА И НАЈТИРАЖНИЈА КЊИГА НА СВЕТУ, ПОСЛЕ БИБЛИЈЕ!

Идеја о стварању Гинисове књиге рекорда потекла је од Sir Hjua Bivera, тадашњег директора "Ginisove" пиваре, када се 1951. године, током једног ловачког излета, суочио са недоумицом - која је најбржа птица на свету. Тада је схватио да би књига која би се бавила оваквим питањима вероватно била популарна. Истраживање су на себе преузели новинари, близанци Ros и Noris Mek Virter. Прво издање изашло је из штампе 27. августа 1955. године и одмах постало бестселер. Гинисов алманах је од тада продат у 165 милиона примерака и постао најтиражнија књига на свету, после Библије. И сада излази једном годишње, у октобру. Ова књига и сама држи Гинисов рекорд, као најкраденија књига на свету. Ово су само неки од светских рекорда:

Најбржим куцањем SMS порука студенткиња из Сингапура Kimberli Jeo (23) улази у "Гинисову књигу рекорда". Она је исписала на мобилном телефону 26 речи са 160 знакова за 43,24 секунде.

Највиша жена је Сенди Ален (рођена 18.јуна 1955.) у Чикагу. Њен раст је заустављен на 231,7 цм пошто јој је оперисана хипофиза. Њена тежина је тада износила 209,5 кг.

Mak Kini из Тексаса, стар 75 година, је у октобру 1966. године у року од двадесет минута у четири наврата возио погрешном страном пута, изазвао шест саобраћајних незгода, десет пута био кажњен од стране саобраћајне милиције и тиме доспео у Гинисову књигу рекорда као најгори возач на свету.

Тренутни Гинисов светски рекорд у непрекидном гледању телевизије постигнут је у мају месецу у Herzogenrathu, Немачка. Ramona Rosenfeld, Harmut Wedow, Alexander Hall, Josef Konig и Andreas Federspieler испред малих екрана непрекидно су провели 50 сати и 5 минута.

Најбржи гол свих времена постигао је бразилски фудбалер Fred, члан јуниорске екипе “Америка Бело Хоризонте”. Фред је на утакмици бразилског јуниорског првенства са центра упутио лопту према голу и погодио. Измерено је да је од почетка меча прошло само три секунде и 53 стотинке.

Највећи број гледалаца на једној одбојкашкој утакмици регистрован је на финалној утакмици Светског првенства 1952. године у Москви: шездесет хиљада гледалаца!

Најбржи бријач је Енглез Геррy Харлеy. Он је за 60 минута обријао 130 људи.

Највиши на свету је димњак рафинерије за производњу никла, концерна International Nickel Company, недалеко од Судбурyја у канадској провинцији Онтарију. Висок је 381 метар, а саграђен је 1970. године. Тежак је 30 хиљада тона.

Најусамљније стабло на свету јесте дрво које расте у једној оази у пустињи Тенере, у Нигерији. Друго, њему најближе стабло, удаљено је од њега 50 километара.

Најдуговечнији мајмун звао се Џорџ , доживео је пуних 46 година. Толико је живео у лондонском зоолошком врту. Допремили су га у Европу 1869. године, а угинуо је 14.марта 1916.године.

Највеће око у животињском царству има дивовска лигња и њен пречник може бити већи од 40 центиметара.

Највећи краставац на свету одгајила је Alijen Cepel из Аустралије. Приликом брања достигао је тежину од 22 кг.

Највећи сунцокрет до сада измерен био је висок 5.25 метара.

Најстарији возач Американац Fred Hale је уврштен у Гинисову књигу рекорда као најстарији возач који је управљао аутомобилом у 108. години.

Највећи лустер произведен је 1973. године у тадашњој Чехословачкој. Био је тежак 7600 килограма и имао је 936 расветних тела.

Уредништво

17

Da li ste znali??? ... да птица колибри у једној секунди може и до 80 пута да замахне крилима и да се може кретати брзином до 100 километара на час. ... да је Венера једина позната планета која се ротира у смеру казаљке на сату? ...да се у Америци за мачију храну потроши више новца него за храну за бебе? ...да је Александар Карађорђевић први Србин који је летео авионом. ...да је сликар Пабло Пикасо имао 15 крштених имена. ...да је Леонардо да Винчи био познат по савијању гвожђа голим рукама? ... да од златоносне стене тешке 100 тона може да се добије само килограм злата? ...да је количина гвожђа у човеку довољна да се направи један ексер. ...да се 2007 због земљотреса на руском острву Сахалину и ерупције вулкана на острву Матуи највећа држава света, Русија, повећала за још 4.5 кm² ... да је кинофобија страх од паса? ...да се најмањи мишић у људском телу налази у уву и дуг је петнаести део центиметара. ...да женка далматинца на свет доноси потпуно белу штенад и да им се тако карактеристичне црне мрље појављују почев од дванаестог дана по рођењу? ...да се застава Норвешке уопште није мењала скоро 200 година? ...да је језик камелеона двоструко дужи од његовог тела. ...да човечије сузе производе четири жлезде смештене покрај ока, испирају рожњачу и отичу у нос. Ако их има превише, изливају се преко капака. Оно што је занимљиво, то је да свакога дана човек излучи (и ако не плаче) око пола литра суза! ...да је прва држава која је женама дала право гласа Нови Зеланд. Било је то 1893. године. ...да је најстарији град у Француској Марсеј. Основали су га Грци око 600. године старе ере. ...да велике беле ајкуле имају око 3000 зуба? ...да је Београд први пут доспео у српске руке за време краља Драгутина, који је и први српски владар који је владао из овог града? ...да је Тимбу главни град Бутана једини главни град неке државе у којем не постоји семафор? ...да ниједан амерички председник до сада није био јединац? ...да је прва ратна жртва ваздухопловства у свету Михајло Петровић? ...да је Сремска Митровица град у којем је рођено или живело пет римских царева? ...да је једини филм у којем Јул Бринер има косу „Соломон и краљица од Сабе”? ...да словом Њ почиње најмање речи у српском језику?

Уредништво

18

РЕЗУЛТАТИ НАШИХ УЧЕНИКА СА ТАКМИЧЕЊА И СМОТРИ: БИОЛОГИЈА (наставница Снежана Милорадов) Општинско такмичење: II место: Пепић Јелена VIII-1 ГЕОГРАФИЈА (наставница Оливера Пепић) Општинско такмичење: II место: Коларски Марина VIII-3 ГЕОГРАФИЈА (наставница Ирен Џиновић) Општинско такмичење: II место: Банчи Кристина VIII-4 МАТЕМАТИКА (наставница Тадин Тијана) Општинско такмичење: I место: Коларски Марина VIII-3 МАТЕМАТИКА (наставница Војновић Валерија) Такмичење: „Мислиша“ I место: Татјана Дуковски V-1 Финале Такмичења “Мислиша” III место: Татјана Дуковски V-1 МАТЕМАТИКА (учитељица Бранислава Ердељи) Општинско такмичење: I место: Галина Ћурчић IV-1 МАТЕМАТИКА (учитељица Маргарета Милаковић) Општинско такмичење: I место: Никола Обрадовић IV-3 (V-3) Општинско такмичење: I место: Зорана Бијелић IV-3 (V-3) Окружно такмичење: II место: Никола Обрадовић IV-3 (V-3) МАТЕМАТИКА (учитељица Бранислава Ердељи) Општинско такмичење: I место: Галина Ћурчић IV-1 Општинско такмичење: III место: Јелена Бачлић IV-1 Окружно такмичење: III место: Јелена Бачлић IV-1 МАТЕМАТИКА (учитељица С. Кешански) Такмичење: „Мислиша“ III место: Александра Сутара IV-1 ПРИРОДА И ДРУШТВО (учитељица Бранислава Ердељи) Општинско такмичење: I место Покрета Горана за еколошку поруку: Галина Ћурчић IV-1 Такмичење: „Мислиша“ III место: Галина Ћурчић IV-1

СРПСКИ ЈЕЗИК (наставница Мирјана Ковачевић) Општинско такмичење: III место: Исидор Пивнички V-1 I место: Татјана Дуковски V-1 СРПСКИ ЈЕЗИК (наставница Ружица Головић) Општинско такмичење: III место: Анамарија Родић VIII-2 ИСТОРИЈА (наставник Милутин Дунић) Општинско такмичење: III место: Јоргић Огњен V-1 СРПСКИ ЈЕЗИК (учитељица Гордана Чукић) Општинско такмичење Црвеног Крста: III место: Нађ Сара IV-3 ЛИКОВНА КУЛТУРА (учитељица Гордана Чукић) Похвала на Општинском такмичењу Црвеног Крста на тему “Моји баба и деда” Станић Јована IV-3 ЛИКОВНА КУЛТУРА (наставница Љупка Ерг) Центар за ликовно васпитање деце и омладине и 56. Стеријино позорје – III награда: Јована Миливојевић VIII-2 Црвени Крст Србије, конкурс ХИВ, – III награда: Марко Милосавић VII-3 ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ (наставник Жолт Ђилвеси) Meђуокружно такмичење: II место, атлетика, (кугла): Ракановић Ђорђе VIII-2 ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ (наставник Миливоје Стевановић) Међуокружно такмичење, атлетика, област кугла. II МЕСТО : Ракановић Ђорђе VIII-2 Окружно такмичење, атлетика, област кугла II МЕСТО: Обрадовић Урош VIII-3 Окружно такмичење, атлетика, област кугла II МЕСТО: Горењак Елена VIII-3 Окружно такмичење, атлетика, област кугла V МЕСТО: Славко Мадацки VIII-3 ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ Општинско такмичење: II место: Јелена Пепић VII-1 Окружно такмичење: I место: Јелена Пепић VII-1 Републичко такмичење: IV место: Јелена Пепић VII-1

Издавaч: ОШ “Свети Сава”, Јована Јовановића Змаја 24, 21201 Руменка

Директор: Светозар Козаров

Уредништво (ученици): Марина Брајковић, Јелена Пепић, Тијана Бућан, Милица Марковић, Немања Шипка, Ивана Мацак, Сања Зељковић

Уредништво (наставници): Едита Нађ, Мирјана Ковачевић, Жељка Чолак, Ружица Головић, Снежана Милорадов, Љупка Ерг, професори разредне наставе

Е-издање школског листа можете преузети са: www.svsavarumenka.tk

19