Златиборски округzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/zlatiborski.pdf · 2019-10-29 · 1 Златиборски округ Златиборски округ

1

Златиборски округ

Златиборски округ је смештен у западном делу Србије на површини од 6.148 км

2. Центар округа је

град Ужице, а поред Ужица у оквире Златиборског округа улази још девет општина: Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница и Чајетина.

За Ужице се тврди да је варош келтског порекла, старa око 20 векова, а из римског и византијског периода пронађени су и трагови развијених насеља. Ужице се у писаним документима под тим именом први пут помиње 9. октобра 1329. године, у једној задужници из дубровачке канцеларије. Када је ово место, 1664. године посетио турски путописац Евлија Челебија, оно је већ имало одлике развијеног града са око 5.000 кућа и 15.000 становника. Од Турака је први пут ослобођено у Првом српском устанку 1805. године, па 1807. године. Турско становништво потпуно га је напустило 1862. године, после великог пожара у коме је изгорео цео турски део вароши. Од тада српско становништво подиже свој нови град. Град Ужице, од Београда удаљен 195 км, заузима

територију од 667 км2 са 41 насељем и 83.022 страновника (53.607 градског и 29.415 становника у

насељеним местима), које у 98% чине припадници српске националности. Територија општине Ариље је насељена од давнина што доказују

археолошка налазишта пећинских насеобина са обе стране Великог Рзава (атар села Радобуђа) која датирају из палеолита. У 1. веку нове ере ове крајеве заузимају Римљани и припајају их повинцији Далмацији. У другиј половини 10. века Ариље насељавају избеглице из Ларисе (Грчка) и на место данашње ариљске цркве доносе мошти Св. Ахилија, грчког епископа и проповедника хришћанства који је живео у 4. веку. По Св.Ахилију је данашње Ариље (некада Моравице) добило име, а његов култ се слави и данас као народни празник и градска слава (28.мај). Након значајног положаја које је имало у организацији православне цркве средњовековне Србије (1219. године Сава Немањић је Ариље прогласио центром епископије која је формирана у том делу државе) и мирнодопског периода током династије Немањића, у 17.веку и за време Велике сеобе Срба 1690.године због тешког положаја хришћанске раје у поробљеној Србији, Ариље и околина су остали пусти. Нови житељи из Источне Херцеговине и Црне Горе почели су да се досељавају на ове просторе средином 18. века. Данас општина Ариља заузима простор у сливу планинских река Рзава и Моравице и по конфигурацији земљишта припада брдско-планинском подручју са уским појасом равнице око реке Моравице, а 19.784 становника у 98,6% чине припадници српке националности (према попису из 2002. године).

Бајина Башта је насељена непрекидно последњих 7.000 година. Најстарије досада познато насеље потиче из периода Старчевачке културе раног неолита. Простор Бајине Баште се у римском периоду налазио у склопу провинције Илирије, а касније у склопу Далмације. Иако на маргинама главних дешавања у царству територијом Бајине Баште су пролазили римски путеви који су саобраћајно повезивали Пожегу са Домавијом (Сребреницом). Бајина Башта се током целог периода средњовековне

2

Србије налази у њеним оквирима. После Османског освајања српске деспотовине рачански крај улази у састав Соколске нахије која је нешто касније 1480. прикључена Зворничком санџаку. Становништво Бајине Баште потиче од оног становништва које је у миграторним кретањима попуњавало овај простор после његовог пражњења у Великој сеоби Срба 1690.год. Досељавање се врши сукцесивно са црногорских и херцеговачких брда и из Рашке и Источне Босне. Након активног учешћа у Првом и Другом српском устанку, и проблема са муслиманским живљем, овај крај постаје познат по хајдучији која крајем 19. века престаје да делује у Србији. И поред видног развоја Бајина Башта је све до почетка 20. века задржала сеоски карактер услед великог прилива становништва из околних села.Грађански слој

формирао се крајем 19. века и довео до стварања бајинобаштанске чаршије и створио својеврсну друштвену хијерархију која је остала нетакнута до 1945.године. Процес урбанизације свакодневног живота убрзава се у другој генерацији трговаца и занатлија који су се доселили из Ужица након 1878. године. Данас је Бајина Башта урбано насеље у западној Србији, на десној обали реке Дрине, испод планине Таре, а становништво које броји 29.151 житеља у 98,5% чине Срби.

Тачно време насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити, али постоје археолошки остаци из римског периода. У средњем веку овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску управу 1463. године. Осетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. века, уочи познате народне побуне познате под именом Кочина крајина. На овај простор су се углавном досељавали људи из Црне Горе, источне Босне, са Златибора и Таре. Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер, те отуд назив. Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године иако му је у томе сметала близина већих места каква су, у оно доба, били Ваљево и Пожега. За варош је проглашен 1893. године а за град тек 30.априла 1966. године, а убрзано се развија од проласка пруге Београд-Бар 1972. године. Почетком 21. века Косјерић има 14.001 становника који се у 98,6% изјашњавају као Срби.

Нова Варош, насеље настало средином 16. века, везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина, који је, путујући из Босне за Цариград 1530. године, застао са пратњом на заравни испод планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и мирисом боровине, наредио при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеље Скендер-пашина Паланка које се захваљујући све развијенијој трговини стоком брзо развијало. Административно, од 1776. године, Нова Варош је била под турском управом у саставу новопазарског санџака. Почетком 19. века (1809), град су од Турака ослободили Карађорђеви устаници, али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске

одмазде, напустио значајан део српског живља, иселивши се у Србију. Ипак, већина становника је остала на том простору и подигла нову касабу – Јени Касабу, што на српском значи Нова Варош. Средином 19. века Нова Варош је бројала око 300 кућа, односно око 1.200 становника. Народ овог краја ослободио се турског ропста победом у Првом балканском рату 1912. године када је Нова Варош имала 450 кућа и 2.909 становника. Према попису из 2002. године Нова Варош која лежи на реци Бистрици има 19.982 становника највећим делом српске националности – 90%, затим бошњачке, односно муслиманске – 7,7%. Нова Варош је специфична по природним лепотама, а нарочито је позната по укљештеним меандрима реке Увац, места са великим туристичким потенцијалом, у којој живи заштићена животињска врста Белоглави Суп. Специјални резерват природе Увац је заштићено природно добро од изузетног значаја, природно добро прве категорије које се са 73,3% површине налази на територији општине Нова Варош, а 26,7% на територији општине Сјеница.

Пожега – у доба сеобе народа, словенске етничке струје дубоко продиру на Балканско полуострво античким комуникацијама и речним долинама. Колонизационим токовима Словени долазе и на подручје око Пожеге и Ужица под чијим налетом се романизовано и полуроманизовано илирско становништво повлачи у планинске крајеве. Крајем 12. века територија око Пожеге и Ужица улази у састав Немањине средњовековне државе. Иако 1467. године потпадају под турску власт из турског пописног документа дефтера из 1476. године може се закључити да је српско становништво у пожешком крају било

3

етнички компактно, није прихватало исламску идеологију, а бавило се сточарством и имало је своје кнежинске самоуправе. Пожежани су имали значајну улогу у борбама против Турака при ужичкој војсци у Првом и Другом српском устанку. Споразумом кнеза Милоша и Марашли-Али паше из 1815. године, којим је завршен Други српски устанак и успостављена мешовита српско-турска управа, у варошици Пожеги, као и у Ужицу, остали су муслимани који су у Пожеги живели до 1830. године. Данас је Пожега општина у западном делу Србије са 32.293 становника од којих се 98% изјашњава као Срби.

Прибој се први пут помиње 1418. године када га је освојио Исак-бег. Насеље су вероватно подигли српски феудалци као четвороугаони зидани град Јагат, на падинама планине Бић, ширећи своју власт и државу према Босни. У многим средњовековним путописима, он је описиван као утврђење и војничка заштита и називан разним именима – Прибон, Прибој, Бишћански град. Повољан стратешки положај доносио је насељу брз привредни развој, али и велика разарања: рушен је у време турских освајања, за време Аустријанаца у 17. веку, горео је 1809. године, а страдао је у време Балканских ратова, као и у Првом и Другом светском рату. Свој процват и привредни развој Прибој је доживео тек после Другог светског рата, када је изграђен нови град са јаком индустријом. Према попису из 2002. године Прибој на реци Лим, има 30.377

становника мешовитог етничког састава у којем предњаче Срби – 74,1% и Бошњаци/ муслимани – 23%. Пријепоље је насељено још у римско доба и налазило се у саставу

српске државе Рашке. Први пут се помиње као трг манастира Милешева 1343. године. До средине 14. века Пријепоље је добило карактеристике насеља са тргом као централним простором. Развоју насеља допринео је повољан положај јер се налазио на раскршћу важних путева – Дубровачком друму који је повезивао централне и источне делове Балкана са средњим делом Јадранске обале, и Босанском друму који је ишао од Добруна, Белих брда, Увца, Прибоја, Бање, Кратова према Новој Вароши, спајајући се у Сјеници са Дубровачким друмом. Крупне промене Пријепоље доживљава доласком турске владавине половином 14. века, као и владавином Аустро-угарске крајем 19. века. Након великих ратова који су вођени у 20. веку Пријепоље је доживело свеукупни друштвени и економски развој. Према попису из 2002. године 56,8% од 41.188 становника истиче припадништво српској националности, а 41,1% припада Бошњацима/муслиманима.

Сјеница се први пут помиње 1253. године као место на Дубровачком друму, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци који су доста пословали у овим крајевима. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, а тако је било и у Првом српском устанку. По записима из 1809. године Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни. До коначног ослобођења од турске власти дошло је у Првом балканском рату, тачније 10.октобра 1912. године. У овој општини према попису из 2002. године живи 27.970 становника, највећим делом Бошњака, односно муслимана – 75,7%, па Срба – 23,5%. Са Новом Вароши

Сјеница дели изузетност Специјалног резервата природе Увац. Чајетина, географски подразумева таласасту висораван између река

Сушице и Увца и планина Таре и Муртенице, са планинским масивом Златибора као средишњим и главним делом, те се историјски везује за ту планину. Златибор је био насељен још у праисторијско доба. Први познати становници су били Илири, затим Римљани, па Словени, да би током средњег века овај крај ушао у састав српске државе, па потом потпао под власт Турака 1463. године. Током турске владавине, златиборски крај био је познат по хајдучији и отпору, те је имао значајну улогу у Првом и Другом српском устанку. Први до данас пронађени документ који помиње Чајетину је из 1815. године – писмо Јована Мићића књазу Милошу о пријему пореских књига. Чајетина је највероватније добила име од речи чајати или чајити, што је некада на локалном говору значило чекати. Наиме, пошто су се плашили да зими појединачно путују преко Златибора, златиборски превозници робе су се овде сачекивали враћајући се из Шумадије. У овој општини према попису из 2002. године живи 15.628 становника, готово у потпуности српке националности (99%).

4

Највише становника као и највећу густину насељености у Златиборском округу има град Ужице као административни центар округа. На другом месту по густини насељености је Пожега, а по броју становника Пријепоље. Најмање становника има Косјерић, а најмању густину насељености Чајетина.

Изузимајући Чајетину која кроз упитник приказује заједничка средства за спорт и у културу, с обзиром на то да је једина општина Златиборског округа у којој је у поливалентном центру удружен спорт и култура који носи назив Културно-спортски центар Чајетина, Ужице које има највећи буџет у свом округу издваја и највише средстава за културу по глави становника. Након Ужица по глави становника највише издваја општина Пријепоље, а најмање Бајина Башта.

Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у општинама

Општина Површина територије

општине у км2

Број становника у општини према

попису из 2002.године

Густина насељености по

км2

Просечно годишње издвајање за културу по глави становника

(за период од 2007. до 2009. године)

Ужице 668 83.022 124 19,21 евра 1.635,17 дин

Ариље 349 19.784 57 5,99 евра 509,61 дин

Бајина Башта 673 29.151 43 3,98 евра 339,07 дин

Косјерић 358 14.001 39 7,39 евра 629,26 дин

Нова Варош 581 19.982 34 6,29 евра 535,57 дин

Пожега 424 32.293 76 6,49 евра 552,51 дин

Прибој 563 30.377 54 4,68 евра 398,14 дин

Пријепоље 825 41.188 50 10,15 евра 864,07 дин

Сјеница 1059 27.970 26 5,95 евра 506,36 дин

Чајетина 647 15.628 24 71,89 евра 6.119,22 дин

Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу у еврима по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године (изузимајући Чајетину која је дала удружена средства за спорт и културу па је издвајање по глави становника 71,9 евра или 6.119,22 динара)

Не рачунајући Чајетину која је кроз упитник приказала удружена средства за спорт и културу (која

у просеку за посматране три године износе 14,4% општинског буџета), за потребе културе у односу на укупан буџет општине, очекивано највише издваја град Ужице док најмањи удео културе у укупном буџету има општина Бајина Башта. Приказ 2: Рангирање градова/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године

19,21

10,15 7,39 6,49 6,29 5,99 5,95 4,68 3,98

0

5

10

15

20

25

Ужице Пријепоље Косјерић Пожега Нова Варош Ариље Сјеница Прибој Бајина Башта

Просечно годишње издвајање за културу у еврима по глави становника 2007-2009

8,7 7,6

5 4,7 4,4 3,8 3,6 3,5 2,2

0

2

4

6

8

10

Ужице Пријепоље Сјеница Пожега Косјерић Прибој Ариље Нова Варош Бајина Башта

Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине 2007-2009

5

Табела 2: Подаци о финансирању сектора културе О

пш

т

ин

а Година

Укупан градски/општински

буџет у еврима

Укупан градски/општински буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног општинског

буџета

УЖ

ИЦ

Е 2007. 17.315.138,56 1.384.521.942,00 1.607.969,87 128.573.592,00 9,3

2008. 18.185.700,43 1.480.894.320,00 1.693.106,69 137.872.725,00 9,3

2009. 19.730.433,15 1.853.293.397,00 1.499.180,02 140.819.029,00 7,6

АР

ИЉ

Е 2007 3.411.840,16 272.811.421,65 105.610,89 8.444.667,89 3,1

2008 3.602.029,48 293.319.744,10 131.966,78 10.746.292,33 3,6

2009 2.810.925,95 264.032.241,84 117.701,40 11.055.774,86 4,2

БА

ЈИН

А

БА

ШТ

А 2007. 5.427.700,28 434.000.000,00 187.593,33 15.000.000,00 3,5

2008. 6.152.387,64 501.000.000,00 72.453,27 5.900.000,00 1,2

2009. 4.950.458,16 465.000.000,00 88.363,02 8.300.000,00 1,8

КО

СЈЕ

Р-

ИЋ

2007. 2.465.901,79 197.174.000,00 101.125,31 8.086.000,00 4,1

2008. 2.426.337,13 197.581.000,00 118.172,51 9.623.000,00 4,8

2009. 2.138.118,85 200.835.000,00 92.855,69 8.722.000,00 4,3

НО

ВА

ВА

РО

Ш 2007. 3.370.730,89 269.524.316,00 115.295,79 9.219.074,43 3,4

2008. 3.958.539,13 322.350.967,00 135.898,77 11.066.481,59 3,4

2009. 3.354.581,42 315.098.181,00 125.835,43 11.819.809,76 3,8

ПО

ЖЕ

ГА

2007. 4.456.854,30 356.370.961,00 201.999,69 16.151.936,00 4,5

2008. 4.576.857,38 372.701.735,00 215.023,66 17.509.764,00 4,7

2009. 4.305.235,88 404.393.820,00 211.487,68 19.865.186,00 4,9

ПР

ИБ

ОЈ 2007. 3.837.346,20 306.834.970,00 127.536,90 10.197.876,00 3,3

2008. 4.248.582,83 345.969.747,00 151.655,96 12.349.618,00 3,6

2009. 3.259.817,26 306.196.917,00 146.234,30 13.735.890,00 4,5

ПР

ИЈЕ

П-

ОЉ

Е 2007 5.076.275,45 405.900.000,00 442.220,00 35.360.000,00 8,7

2008 5.851.522,38 476.500.000,00 426.393,62 34.722.000,00 7,3

2009 5.743.638,66 539.504.000,00 390.575,18 36.687.000,00 6,8

СЈЕ

НИ

-

ЦА

2007. 2.996.149,61 239.572.722,00 134.147,93 10.726.495,00 4,5

2008. 3.404.452,49 277.230.694,00 197.184,18 16.057.063,00 5,8

2009. 3.594.486,69 337.632.651,00 167.199,11 15.705.129,00 4,7

ЧА

ЈЕТ

И-

НА

2007. 7.686.836,70 614.641.000,00 1.150.572,41 92.000.000,00 15

2008. 8.745.797,10 712.186.000,00 1.203.461,06 98.000.000,00 13,8

2009. 7.094.379,15 666.380.000,00 1.016.707,00 95.500.000,00 14,3

У периоду од 2007. до 2009. године, буџет за културу, у односу на укупне буџете града/општина

Златиборског округа, једино у Ариљу, Прибоју и Пожеги бележи континуиран раст. Пријепоље је једина општина у којој удео културе континуирано опада у укупном буџету. У Ужицу је у 2007. и 2008. години удео културе у укупном буџету био стабилан да би у 2009. забележио пад. У Новој Вароши након истог удела у укупном буџету општине 2007. и 2008. године, у 2009. години удео културе бележи скок, док у осталим општинама варира у посматраном периоду (2007-2009.године).

6

Приказ 3: Тенденција кретања буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године

Структура расподеле средстава за културу очекивано показује да се у седам општина Златиборског округа највећи део троши на плате запослених у култури. У Чајетини се највећи део средстава троши на програмске активности, али опет треба узети у обзир спортско-културни карактер чајетинског поливалентног центра. У Косјерићу такође највећи део буџета за културу одлази на програме, а разлог вероватно лежи у малом броју запослених у јединој установи културе у тој општини. Сјеница је једина општина која не издваја средства за програме. У свим општинама, изузев у Пожеги и Ужицу, средства за програме су већа од материјалних трошкова одржавања установа.

Приказ 4: Структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у општинама Златиборског округа

0%

10%

2007 2008 2009

Ужице

3%

4%

5%

2007 2008 2009

Ариље

0%

2%

4%

2007 2008 2009

Бајина Башта

3%

4%

5%

2007 2008 2009

Косјерић

3%

4%

5%

2007 2008 2009

Нова Варош

4%

5%

6%

2007 2008 2009

Пожега

3%

4%

5%

2007 2008 2009

Прибој

0%

5%

10%

2007 2008 2009

Пријепоље

0%

5%

10%

2007 2008 2009

Сјеница

12%

14%

16%

2007 2008 2009

Чајетина

УЖИЦЕ

АРИЉЕ

Б.БАШТА

КОСЈЕРИЋ

Н.ВАРОШ

ПОЖЕГА

ПРИБОЈ

ПРИЈЕПОЉЕ

СЈЕНИЦА

ЧАЈЕТИНА

56,5%

61,4%

37,9%

62%

65,5%

85,8%

79%

87,1%

30%

28,6

% 1

7,6%

19%

15,2

% 15

,4%

8,6%

3,

9% 12

,9%

12%

14,9%

21%

43,1%

22,8%

19,1%

5,6%

17,1%

58%

Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти

УЖИЦЕ

АРИЉЕ

Б.БАШТА

КОСЈЕРИЋ

Н.ВАРОШ

ПОЖЕГА

ПРИБОЈ

ПРИЈЕПОЉЕ

СЈЕНИЦА

ЧАЈЕТИНА

61,6%

68,7%

68,8%

32%

64,9%

72,7%

89,8%

82,8%

64,8%

30%

25,1

% 15

,7%

31,2

% 16

% 15

,2%

16,1

% 6,

9% 3,

9% 3

5,2%

12%

13,3%

16%

52%

19,9%

11,2%

3,3%

13,3%

58%


УЖИЦЕ

АРИЉЕ

Б.БАШТА

КОСЈЕРИЋ

Н.ВАРОШ

ПОЖЕГА

ПРИБОЈ

ПРИЈЕПОЉЕ

СЈЕНИЦА

ЧАЈЕТИНА

65,3%

73,6%

69,3%

33%

64%

64,2%

93,6%

83,6%

76,8%

30%

21,5

% 1

3,2%

30,7

% 15

% 17

,8%

26,7

%

3%

3,7%

23,

2% 15

%

13,2%

13,2%

52%

18,2%

9,1%

3,4%

12,7%

55%


7

Организација и функионисање културе у оквиру локалних самоуправа О култури у општинској организацији у свим локалним самоуправама Златиборског округа брину

особе задужене за друштвене делатности. Често ова одељења обједињују и друге службе општинске организације. Ни у једној општини не постоји одељење које се бави искључиво облашћу културе, али четири општине имају савете, формиране као скупштинска тела, који су задужени за ту област.

Табела 3: Преглед организације општина по питању сектора културе

Општина Одељење задужено за питања из

области културе

Да ли постоји већник за културу?

Да ли постоји савет за

културу као скупштинско

тело?

Да ли постоји

конкурс за пројекте из

области културе?

Ужице Одељење за друштвене делатности Да Да Да

Ариље Служба за друштвене делатности и општу

управу Н.п. Н.п. Н.п.

Бајина Башта Одељење за друштвене делатности,општу

управу и заједничке послове Не Не Не

Косјерић Oдсек за привреду, друштвене делатности и

финансије Не Да Да

Нова Варош Одељење за друштвене делатности,

финансије и буџет Не Не Не

Пожега Одељење за друштвене делатности Не Не Не

Прибој Одељење за друштвене делатности,

финансије и буџет Н.п. Да Да

Пријепоље Одељење за општу управу и заједничке

послове и друштвене делатности Да Не Не

Сјеница Одељење за општу управу, друштвене

делатности, скупштинске и заједничке послове Не Н.п. Да

Чајетина Одсек за имовинско-правне послове, јавне

службе, привреду, финансије и општу управу Да Да Да

*Н.п. – нема података

Када је реч о култури на нивоу одлучивања, од општина које су доставиле податке, једино град Ужице и општине Пријепоље и Чајетина имају чланa у општинском већу задуженог за област културе, док у осталим општинама то није пракса. Ипак, четири општине имају савете за културу као тела која врше анализу и процену стања и мера у култури и упућују предлоге скупштини (Ужице, Косјерић, Прибој, Чајетина). Пет локалних самоуправа Златиборског округа расписује конкурсе за финансирање пројеката из области културе. Поред тога већина самоуправа из буџета издваја део средстава за финансирање аматеризма. Највећи удео аматеризма у укупном буџету града/општине има Косјерић – 1%, па Ужице – око 0,5%. Када се сагледају апсолутни износи највише средстава очекивано издваја град Ужице, потом Косјерић, па Нова Варош. Међутим треба имати у виду да често у износу за аматеризам општине подразумевају и део који се одваја за аматерска спортска друштва.

Табела 4: Издвајање града/општине за аматеризам

Општина Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет општине

2007 2008 2009

Ужице 0,6% (8.254.424,60 дин/103.231,67 евра) 0,4% (6.521.379,89 дин/80.083,95 евра) Н.п.

Ариље 0,2% (488.516,05 дин/6.109,49 евра) 0,1% (330.208,06 дин/4.055,03 евра) 0,1% (252.778,00 дин/2.691,11 евра)

Бајина Башта Не издваја за аамтеризам

Косјерић 1% (2.050.000,00 дин/25.637,75 евра) 1% (2.150.000,00 дин/26.402,46 евра) 1% (2.150.000,00 дин/22.889,22 евра)

Нова Варош 0,4% (1.158.523,00 дин/14.488,75 евра) 0,3% (956.793,00 дин/11.749,62 евра) 0,3% (1.035.795,00 дин/11.027,23 евра)

Пожега 0,2% (570.000,00 дин/7.128,55 евра) 0,2% (557.000,00 дин/6.840,08 евра) 0,1% (455.000,00 дин/4.844,00 евра)

Прибој Не издваја за аматеризам

Пријепоље 0,3% (1.000.000,00 дин/12.506,22 евра) 0,2% (817.000,00 дин/10.032,94 евра) 0,1% (720.000,00 дин /7.665,23 евра

Чајетина Не издваја за аамтеризам

Сјеница Не издваја за аматеризам


8

Када је у питању дугорочно планирање све самоуправе, изузев Бајине Баште, имају стратегије развоја својих општина, али не и стратегије развоја културе. Ипак, у већини стратегија које постоје разматрају се питања из области културе. Наиме, поред стратегија развоја општина, већина места има и стратегије које се баве другим проблемима и питањима:

- Ужице има Стратегију социјалног и економског развоја (где се култура не помиње) и Програм одрживог развоја који се бави и културом;

- Ариље је стратешки дефинисало економски развој и активности младих уз помињање културе у оба документа;

- Косјерић има Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију за развој туризма и Стратегију о младима;

- Нова Варош има Стратегију социјалног и економског развоја и Стратегију о младима које се између осталог баве и културним питањима;

- Пожега има дефинисан Локални акциони план за младе који третира и област културе; - Прибој Стратегију социјалног и економског развоја и Стратегију о младима (у оба

документа помињу се питања из сфере културе); - Пријепоље у оквиру своје Стратегије о младима разматра и питања из културе; - Сјеница има Стратегију о младима; - Чајетина Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију урбаног развоја;

Стратегију за развој туризма и Стратегију о младима (у свим документима разматрају се питања из области културе).

Бајина Башта не наводи податке о стратешким документима на нивоу своје општине. Када је реч о пружању информација из области културе, град Ужице и све општине Златиборског

округа имају званичне интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе, као и, стално или повремено, информације о културним манифестацијама. Табела 5: Доступност основних информација о култури општина на интернету

Општина Званична интернет адреса

општина

Да ли се налазе основни подаци о установама у

култури?

Да ли се врши информисање о културним

догађајима

Ужице www.graduzice.org Само контакти установа Стално

Ариље www.arilje.org.rs Контакти и други подаци о установама Стално

Бајина Башта www.bajinabasta.rs Историјат установа без контаката Не

Косјерић www.kosjeric-online.com Контакти и други подаци о установама Стално

Нова Варош www.novavaros.rs Само контакти установа Повремено

Пожега www.pozega.org.rs Само контакти установа Повремено

Прибој www.priboj.rs Контакти и други подаци о установама Не

Пријепоље www.opstinaprijepolje.rs Контакти и други подаци о установама Повремено

Сјеница www.sjenica.com Нема података о установама културе Повремено

Чајетина www.cajetina.org.rs Контакти и други подаци о установама Стално

Четири општине и град Ужице имају особе за односе са јавношћу које стално (Чајетина, Косјерић)

по потреби (Ужице, Прибој, Сјеница), приликом значајанијих манифестација, информишу грађанство о актуелним догађајима из културе. Нова Варош, Пријепоље и Пожега немају службу или особу у општинској управи задужену за односе са јавносшћу, док Бајина Башта и Ариље Заводу нису доставили тај податак.

Као највеће проблеме културе представници општина истичу финансирање како програма тако и одржавања установа културе. Иза наведених проблема по броју одговора истиче се небрига за културно-историјско наслеђе. У Ужицу се као проблем наводи и изостанак подршке савременом стваралаштву. Косјерић и Нова Варош имају проблем са недовољним бројем стручних кадрова, док Пријепоље истиче проблем недовољне пажње за културни туризам. Приритети за унапређење културе су у складу са проблемима, те се опремање установа културе као приоритет једино није нашло у Ужицу и Бајиној Башти. А поред тога истичу се још едукација запослених, неговање традиције и заштита баштине, подстицање сарадње културе и привреде, развој мултикултуралкултурног туризма и аматеризма.

http://www.graduzice.org/

http://www.arilje.org.rs/

http://www.bajinabasta.rs/

http://www.kosjeric-online.com/

http://www.novavaros.rs/

http://www.pozega.org.rs/

http://www.priboj.rs/

http://www.opstinaprijepolje.rs/

http://www.sjenica.com/

http://www.cajetina.org.rs/

9

Табела 6: Главни проблеми и приоритети у култури града/општина Златиборског округа (општине Ариље и Чајетина Заводу нису доставиле тражене податке)

Град/Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе

Ужице

1.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољна подршка савременом стваралаштву

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Културни туризам 3. Подстицање сарадње културе и привреде


1.Недовољна стручност и бројност 2. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 3.Недовољна подршка савременом стваралаштву

1.Едукација запослених у култури 2.Подстицање сарадње културе и привреде 3.Неговање традиције и заштита културне баштине

Косјерић

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољна стручност и бројност кадрова

1.Опремање установа културе 2.Промовисање мултикултуралности и међународне сарадње 3.Подстицање сарадње културе и привреде

Нова Варош

1. Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољна стручност и бројност кадрова.

1. Едукација запослених у култури 2. Опремање установа културе 3. Подстицање сарадње културе и привреде

Пожега

1.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 2.Недостатак средстава за програме 3. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Опремање установа културе 3.Едукација запослених у култури

Прибој

1.Недостатак средстава за програме 2. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 3.Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Промовисање мултикултуралности и међународне сарадње 3.Опремање установа културе

Пријепоље

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољно развијен куклтурни туризам

1.Опремање установа културе 2.Културни туризам 3.Културни аматеризам

Сјеница

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Опремање установа културе 3.Едукација запослених у култури

Културни ресурси општина У Златиборском округу од културних актера најбројније су установе културе којих има 25. У две

општине култура је обједињена у једном буџетском кориснику у култури који чији је оснивач општина – Ариље и Косјерић, док се највише установа налази у Ужицу као центру округа - шест.

Све општине Златиборског округа имају установу поливалентног, а Ужице је једини град који до 2010. године није имао поливалентни центар. Иако је сада основан, још увек није почео са радом у пуном смислу јер нема простор у којем би организовао своје активности, а у току су преговори између Ужица и бојске око препуштања Дома војске за те потребе. То је и разлог што се неће наћи у овом извештају. Поливалентне установе у Ариљу и Косјерићу носе назив библиотека, али поред библиотечке делатности носиоци су и свих осталих културних активности и стожери културе у својим општинама. Културно-уметничка друштва у Златиборском округу нису бројна, па ни у једној општини не прелазе бројку три. У три општине КУД-ове као засебна правна лица Завод није успео да идентификује – Пријепоље, Прибој и Нова Варош, иако у Новој Вароши културно-уметничко друштво постоји као делатност Дома културе Јован Томић. Од струковних удружења најбројнија су књижевна, па ликовна друштва.

10

Табела 7: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

Златиборски округ б

ро

ј

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Ужице 16 актера 6

- Народна библиотека - Народни музеј Ужице -Историјски архив -Народно позориште -Градска галерија - од 2010 године и Културни центар

6

- Књижевни клуб Рујно -Хор Златиборска вила -Тамбурашки оркестар Kapedunum -НВО Изградња (Undergrad) - Удружење љубитеља блуза и рока Глас искуства -Удружење Керамика Злакуса

4

-КУД Први Партизан

-КУД Севојно -Удружење грађана Ера -КУД Гостиница, Гостиница

Ариље 7 актера 1

-Народна библиотека

3

-Друштво ариљских уметника -Књижевни клуб Прво зрно сунцокрета -Драмска група Срик (Sraek)

3

-КУД Орфеј -КУД Полет -Певачка група Прво зрно сунцокрета

Бајина Башта 5 актера 2

-Народна библиотека Милош Требињац -Установа Култура

2 -Фондација Рачанска баштина -УГ Дрина етно арт

1 - КУД Миленко Топаловић

Косјерић 4 актера 1

-Народна библиотека 1

-УГ K-town Group 2

-КУД Максим Марковић -КУД Дукат

Нова Варош 3 актера 2

-Народна библиотека Јован Томић -Дом културе Јован Томић

1

-Ликовни клуб Златарска палета

-

/

Пожега 4 актера 2

-Народна библиотека -Културни центар

2

-Књижевно друштво Развигор -Независни филмски центар Филмарт

2

-КУД Коло -КУД Момчило Тешић

Прибој 4 актера 3

- Градска библиотека - Дом културе Пиво Караматијевић -Завичајни музеј

1

-Галеија Спирала

-

/

Пријепоље 5 актера 3

-Матична библиотека Вук Караџић -Дом културе -Музеј у Пријепољу

2

-Друштво за науку, културу и уметност ИКРЕ -Милешевски културни клуб Свети Сава

-

/

Сјеница 5 актера 2

-Библиотека Мухамед Абдагић -Установа културе и физичке културе

-

/

3

-КУД Јединство -СКУД Његош -КУД Штаваљ

Чајетина 5 актера 3

-Библиотека Љубиша Р.Ђенић -Културно-спортски центар Чајетина -Музеј на отвореном Старо село (Сирогојно)

1

-УГ Златиборски круг

1

-КУД Златибор

Укупно актера у Златиборском округу 54

Поред установа, у пресудне културне ресурсе спадају запослени у култури. Највећи број запослених има очекивано, с обзиром на највећи број установа културе, град Ужице. Пријепоље је на другом месту, а најмање запослених има Сјеница. Ниједна општина нити град Ужице немају међу запосленима магистре нити докторе наука.

11

Табела 8: Број запослених према полу и образовању у установама културе

Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ ,ВСС

Ужице 128 57 71 30 24 74

Ариље 13 4 9 1 8 4

Бајина Башта 10 3 7 / 7 3

Косјерић 5 1 4 / 3 2

Нова Варош 17 7 10 2 8 7

Пожега 22 5 17 / 14 8

Прибој 19 9 10 1 9 9

Пријепоље 41 20 21 8 16 17

Сјеница 8 4 4 1 2 5

Чајетина 19 6 13 2 12 5

Када је о полној структури реч, жене су бројније од мушкараца у свим општинама. Највећи број жена међу кадровима у култури има Косјерић, па Пожега, док једино Сјеница има подједнак број мушкараца и жена међу запосленима у култури. Образовна структура показује да готово у свим општинама Златиборског округа предњачи средњеобразовани кадар. Изузетак су општина Сјеница и град Ужице.

Приказ 5: Полна и образовна структура запослених у грду/општинама Златиборског округа

ПОЛ

ОБРАЗОВАЊЕ

44,5%

55,5%

Ужице

Мушкарци Жене

30,8%

69,2%

Ариље


30% 70%

Б.Башта


20%

80%

Косјерић


41,2%

58,8%

Н.Варош


22,7%

77,3%

Пожега


47,4%

52,6%

Прибој


48,8%

51,2%

Пријепоље


50% 50%

Сјеница


31,6%

68,4%

Чајетина


23,4%

18,8%

57,8%

Ужице

ОШ ССС ВШ,ВСС

7,7%

61,5%

30,8%

Ариље


70%

30%

Б.Башта


60% 40%

Косјерић


12

Поливалентни центри општина Златиборског округа

Све самоуправе Златиборског округа имају установу поливалентног карактера, с тим да је Градски културни центар у Ужицу основан у јулу 2010. године, па неће бити укључен у анализу јер је још увек у фази организовaња свог рада. Такође, ужички поливалентни центар још увек нема опремљен простор за рад нити запослене поред директора Установе. У Ариљу и Косјерићу је поливалентни центар и једина установа културе. Библиотека у Ариљу оснивањем читаонице 1895. године започиње са радом, али од 1982 година, установљењем Културног центра функционише као библиотечко одељење у склопу те установе, све до 2002. године када мења назив у Народна библиотека Ариље са акцентом на библиотечкој делатности. Најмлађи поливалентни центар је Установа Култура у Бајиној Башти основан 2009. године. Још једна поливалентна установа основана након 2000. године је Установа културе у Сјеници. Најстарија установа налази се у Пожеги.

Поливалентна установа културе у Ариљу налази се у три објекта – библиотека, Соколски дом и Градска галерија, а Установа Култура у Бајиној Башти располаже са два објекта – Биоскоп и Дом омладине који је у фази реконструкције. Сви остали центри у Златиборском округу налазе се у једној згради. Домови културе у Пријепољу и Прибоју налазе се у згради која је споменик културе од локалног значаја.

Када је реч о времешности објеката који су у служби поливалентних центара, зграда Градске галерије у склопу ариљске библиотеке, као најстарија, датира из 1848. године, а за њом зграда Соколски дом у оквиру исте установе из 1936. године. Иначе највећи број објеката културних центара изграђено је током 60-их и 70-их година прошлог века. Специфичан случај је Установа културе у Сјеници која је приврено смештена у Управи за трезор у две канцеларије, док је нова зграда у изградњи у потеклих седам година (при чему је сама изградња завршена, али простор још увек није опремљен за програме). У најмлађем простору налази се Дом културе у Чајетини (део Културно-спортског центра који је намењен садржајима у култури).

Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара

Назив установе Година оснивања Година изградње

зграде

Зграда – споменик културе

Народна библиотека Ариље, Ариље

1982. године основан Културни центар који

2002. године мења назив у Народна библиотека

1848. Градска

галерија/1936. Соколски дом/ нема података за годину изградње објекта библиотеке

Не

Установа Култура, Бајина Башта 2009. 1987. Не

Народна библиотека, Косјерић 1979. 1979. Не

Дом културе Јован Томић, Нова Варош 1969. 1969. Не

Културни центар Пожега, Пожега 1958. 1961. Не

Дом културе Пиво Караматијевић, Прибој 1959. 1959. Да, од значаја

Дом културе, Пријепоље 1979. 1979. Да, од значаја

Установа културе, Сјеница 2003. Објекат у изградњи Не

Културно-спортски центар, Чајетина 1990. 2005. Не

11,7%

47,1%

41,2%

Н.Варош


63,6%

36,4%

Пожега


8,4%

70,8%

20,8%

Прибој


19,5%

39%

41,5%

Пријепоље


12,5%

25% 62,5%

Сјеница


10,5%

63,2%

26,3%

Чајетина


13

Просторни капацитети Простори установа поливалентног типа у Златиборском округу су углавном у власништву

установа. Једино у поливалентним установама Сјенице и Бајине Баште истичу да се налазе у уступљеном простору (без накнаде), док Народна библиотека у Ариљу има делом простор у власништву, а делом уступљен.

Највећим простором располаже Дом културе у Пријепољу, док најмање квадратних метара, не рачунајући установу културе у Сјеници која за сада располаже само канцеларијским простором, а објекат је у фази опремања за програме, има Установа Култура у Бајиној Башти.

Све установе имају више од једног простора за програмске активности. Поред главне биоскопске сале, Народна библиотека у Ариљу има галеријски простор, а за програме користи и хол биоскопа од 60м

2; Установа у Бајиној Башти располаже простором за младе – Домом омладине; косјерићка

библиотека користи за програме и простор читаонице, али и 145 м2 галеријског

простора; Дом културе у

Новој Вароши располаже, поред главне сале, са 100м2, а пожешки

културни центар сa 87 м

2 изложбеног

простора; прибојски дом културе користи додатних 130 м2 за изложбе, књижевне вечери, трибине; Дом

културе у Пријепољу располаже поред велике, малом салом и салоном које користи за различите садржаје; Културно-спортски центар у Чајетини за програме користи и предулазни хол. Табела 10: Основни подаци о простору

Назив установе Површина простора

Број простора

за програме

Површина главне сале

Број места за седење у

великој сали

Површина додатних

простора за програме

(изузимајући сцене на

отвореном)

Нродна библиотека, Ариље

160 м2

библиотека; 70 м2 галерија / нема

података за површину биоскопа

3 Н.п. 194 70 м2 + 60 м

2

Установа Култура, Бајина Башта

600 м2 2 300 м

2 175 Н.п.

Народна библиотека, Косјерић

1.112 м2 3 382 м

2 334 145 м

2+102 м

2

Дом културе Јован Томић, Нова Варош

2.152 м2 2 335 м

2 406 100 м

2

Културни центар, Пожега 1.200 м2 2 400 м

2 380 87 м

2

Дом културе Пиво Караматијевић, Прибој

1.328 м2 2 200 м

2 345 130 м

2

Дом културе, Пријепоље 4.500 м2 3

330 м2 партер и

240 м2 балкон

600 100 м2+40м

2

Установа културе, Сјеница

2.000 м2 (без

простора за програме)

/ / / /

Културно-спортски центар, Чајетина

1.000 м2 2 Н.п. Н.п. 40 м

2

Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и просторе за одржавање програма. Најниже оцене и канцеларијског и простора за програме дали су очекивано запослени у Установи културе у Сјеници због недостака простора за програме и отежаног рада у две импровизоване канцеларије у Управи за трезор.

Најлошији простор за програме, према оценама представника установа, имају Културни центар Пожега и Дом културе Пријепоље, а проблем који деле је дотрајалост опреме и технике. Највише оцене у сегменту простора за одржавање културних садржаја добио је у Дом културе Јован Томић у Новој Вароши где су највећи проблем подови.

Канцеларијски простор најлошије је оцењен у Бајиној Башти, мада и ариљској библиотеци, иако је Завод остало ускраћен за оцене, недостаје канцеларијски простор. Проблем који је заједнички кацеларијским просторима културних центара у Пожеги, Прибоју и Пријепољу је грејање. Најлошији сегмент Дома културе Јован Томић у Новој Вароши су електроинсталације које захтевају унапређење.

14

Табела 11: Оцене и проблеми простора

Назив установе

Оцена канцелари

јског простора

Највећи проблем канцеларијског простора

Оцена простора за одржавање програма

Највећи проблем простора за одржавање програма

Нродна библиотека, Ариље

/ Недостатак канцеларијског

простора /

Недостатак грејања зими у Галерији, проблем вентилације и

мокрог чвора који захтева реновирање у Биоскопу, недостатак

простора за дечју библиотеку


2 Неадекватна површина и

стање просторије 3

Недостатак и дотрајалост опреме и стање простора

Народна библиотека, Косјерић

4 Дотрајалост инвентара 3

Дострајалост бине која је под забраном санитарног инспектора,

али и расвете у великој сали и изложбеном простору


4 Дотрајалост

електроинсталација 4

Подови су у лошем стању, али и електроинсталације захтевају

ремонт

Културни центар, Пожега

3 Неадекватно грејање, изолација, столарија

2 Недостатак и дотрајалост опреме, технике и ентеријера, лош систем

грејања Дом културе Пиво Караматијевић,

Прибој 3 Грејање, дотрајао кров 3 Грејање, дотрајао кров

Дом културе, Пријепоље

3 Нема грејања 2 Позорница и сала немају подне

облоге, сценска опрема је у лошем стању


1 Привремено смештени у две просторије Управе за трезор

1 Зграда није завршена и опремљена



3 Недостататк простора за

пријем гостију, мањак столова 3

Недостатк цугова, нефункционални нагиб сале, застарела седишта,

проблем грејања и лоше озвучење

Пет поливалентних центара Златиборског округа има урађене пројекте за реновирање и реконструкцију објеката у којима се налазе – Установа Култура у Бајиној Башти, Дом културе Јован томић у Новој Вароши, Дом културе Пиво Караматијевић у Прибоју, Дом културе Пријепоље, Установа културе у Сјеници. Процењене вредности навеле су три установе: Установа културе у Сјеници за опремање целокупног објекта истиче потребу за 20.000.000,00 динара, Установа Култура у Бајиној Башти 16.000.000,00 динара, а прибојски дом културе 11.000.000,00 динара. Једино пожешки и чајетински културни центар истичу да немају урађене пројекте реконструкције.

Програми и публика Сви културни центри, изузев бајинобаштанског који још није у потпуности организован, негују

изложбене активности било као гостујуће програме, било да су галеријски простори организационе јединице установе. Најактивнији су чајетински поливалентни центар са 19 изложби у установи и два гостовања, па Дом културе у Пријепољу са 14 изложби у свом објекту (локалних и гостујућих) и пет гостовања. Пожега са 10 изложби у свом објекту и два гостовања и Ариље са девет изложби у својој Градској галерији су на трећем, односно четвртом месту по броју поменутих садржаја. Интересантно је да готово сви поливалентни центри Златиборског округа одржавају биоскопску делатност, наравно изузев Установе културе у Сјеници која има у плану да је покрене када објекат буде завршен. Ако се зна да и у Ужицу постоји приватни биоскоп са завидном посећеношћу, може се рећи да су општине Златиборског округа успешне у очувању биоскопа који у Србији све више губи популарност. Поливалентни центри у Ариљу, Новој Вароши и Пријепољу имају своја културно-уметничка друштва, међу којима највише наступа годишње бележи пријепољски КУД.

Домови културе у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Чајетини имају у оквиру својих делатности и активне аматерске позоришне ансамбле, али организују и гостовања других позоришта у свом објекту. Прибој је један од ретких градова у унутрашњости Србије који има континуирану позоришну традицију дужу од једног века. Прва позоришна представа изведена 1900. године, а и данас успешно функционише са две сцене – дечјом и за одрасле. О прибојском позоришном животу издата је и монграфија 1994. године. Треба поменути да је и аматерско позориште у Пријепољу активно и успешно у свом раду.

15

Годишње изнедри по две премијере, укупно изведе око осам представа у Дому културе Пријепоље и још око шест гостовања ван Пријепоља. У раду овог аматерског позоришта учествује око 50 волонтера, а остварује се успешна сарадња и размена представа са великим бројем аматерских позоришта у Србији. Прибојско и пријепољско аматерско позориште остварују активну размену програма. Позоришна група од око 20 чланова при Дому културе у Новој Вароши ради око две дечје представе годишње, а нешто ређе представе за одрасле. Чајетинска драмска секција са око 15 чланова успева да уради једну премијеру годишње и да наступи до 10 пута пред локалном публиком. При чајетинском дому културе функционише и балетска секција са око 12 чланова Дом културе у Пријепољу организује највећи број трибина, предавања и књижевних вечери од свих поливалентних центара у округу. При том су у оквиру књижевно-трибинског програма најбројније књижевне вечери (12). Поменута установа има и свој оркестар, организује концерте савремене музике, и негује издаваштво. Прибојски дом културе по разноврсности активности парира пријепољском, али уз нешто мању посећеност програма. Ариљска библиотека и Културно-спортски центар у Чајетини негују издавачку делатност као и књижевно-трибинске програме. Установа културе у Бајиној Башти је у развоју, али у 2010. години је организовала музичке догађаје и биоскопске пројекције. Независно од Установе Култура у Бајиној Башти делује веома успешно аматерско позориште којима установа уступа салу, и ти су садржаји најпосећенији. Сјеничком поливалентном центру препреку у организацији програма ствара изградња објекта у којем ће бити смештен, али и поред тога та установа негује издаваштво, затим уз подршку библиотеке у Сјеници организује књижевне вечери и у изнајмљеном простору изложбе. Пожешки дом културе иако не негује велики број делатности у сопственој организацији, организује гостовања готово свих врста културних садржаја за публику. Косјерићка библиотека појављује се као суорганизатор многих дешавања на нивоу општине за која уступа и свој простор.

Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Златиборског округа


Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

На

ро

дн

а

би

бл

ио

-

те

ка

Ар

иљ

е,

Ар

иљ

е

Изложбе сопствени 11 Н.п.

Биоскопске пројекције сопствени Око 270 4.500-5.000

Наступи КУД-ова сопствени 2 Н.п.

Издавачка делатност сопствени 6 књига од 2002. године, а објављују општински Билтен

Трибине, предавања,књижевне вечери сопствени 20 Н.п.

Установа Б. Башта

Установа је основана у децембру 2008. године, али тек у 2009. години почиње са организацијом, тако да нема редовних нити повремених програма установе. Активности се у 2009. години своде на издавање и уступање простора

На

ро

дн

а

би

бл

ио

тека

,

Ко

сје

ри

ћ

Изложбе сопствени 8 3.710

Наступи КУД-ова гостујући 4 2.000

Оркестри, хорови гостујући 3 1.600

Биоскоп сопствени 40 548

Књижевне вечери сопствени 6 1.600

Суорганизација догађаја - 14 6.200

До

м к

ул

ту

ре

Јо

ва

н

То

ми

ћ,

Но

ва

Ва

ро

ш

Изложбе сопствени 10 500

гостујући 8 400

Биоскопске пројекције сопствени 24 900

Наступи КУД-ова

сопствени 5 1.000

гостовања 4 Н.п.

гостујући 4 1.200

Концерти сопствени 2 200

Позоришне представе сопствени 5 1.000


Трибине, предавања,књижевне вечери сопствени 8 500

Ку

лту

рн

и ц

ен

та

р,

По

же

га

Изложбе сопствени 10 6.400


Биоскопске пројекције сопствени 125 1.350

Наступи КУД-ова гостујући 2 740

Концерти савремене музике - 9 2.500

Аматерско позориште гостујући 3 650

Оркестри, хорови гостујући 3 600

Трибине, предавања, књижевне вечери гостујући 5 350

*Н.п.- нема података

16

Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Златиборског округа


Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

До

м к

ул

ту

ре

Пи

во

Ка

рам

ат

ије

ви

ћ,

Пр

иб

ој

Изложбе

сопствени 3 750

гостовање 3 850

гостујуће 1 300


Концерти савремене музике - 2 900

Аматерско позориште


гостовања 4 1.200

гостујуће 6 2.400

Издавачка делатност сопствени 3 укупан тираж 1.500

Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени 6 950

До

м к

ул

ту

ре

,

Пр

ије

по

ље

Изложбе





Наступи КУД-ова


гостовање 7 5.000







Оркестри, хорови сопствени 8 1.700


Издавачка делатност сопствени 2 Укупан тираж 350

Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени 17 1.500

Ус

тан

ов

а

ку

лту

ре,

Сје

ни

ца

Изложбе сопствени 2 100


Издавачка делатност сопствени 10 Укупан тираж 1.000

Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени 3 150

Ку

лту

рн

о-с

по

ртс

ки

це

нта

р,

Ча

јети

на

Изложбе





Наступи КУД-ова гостујући 10 2.500






Трибине, предавања, књижевне вечери сопстевни 11 600


*Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања

сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји

Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за културу

Златиборског округа су филмски програми, наступи КУД-ова и позоришне представе. Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу имају радно време у

складу са својим програмима и користе различите видове промоције садржаја.

17

Табела 13: Отвореност према публици и начини анимације


Најпосећенији програми према речима представника

установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења

Период у години када је посећеност

највећа

Радно време Установе

На

ро

дн

а б

иб

ли

отека

Ар

иљ

е,

На

осно

ву р

азго

вора

-филмски

-плакати -позивнице -рекламе на радију -социјалне мреже на интернету

Н.п.

Библиотека радни дан 7-20ч

субота 7-14ч, галерија

радни дан 9-14ч и 18-20ч

субота, недеља 9-14ч,

понедељак нерадни дан

Ус

тан

ов

а

Ку

лт

ур

а,

Б.

Ба

шта

-позоришни (установа уступа простор аматерском позоришту)

1.рекламни спотови на телевизији 2.плакати 3.флајери 4.рекламе на радију

за време великих празника

8-16ч и за време програма

На

ро

дн

а

би

бл

ио

-те

ка

,

Ко

сје

ри

ћ

-ликовни -фолклорни

Користе се подједнако 1. рекламе на радију 2.плакати 3.општински сајт

март-мај Радни дан

7-18ч

До

м

ку

лту

ре

Јо

ва

н

То

ми

ћ,

Но

ва

Ва

ро

ш -музички

-ликовни -филмски -позоришни -фолклорни

Користе се подједнако: плакати флајери рекламе на радију рекламе у штампаним медијима интернет рекламе (банери и сл.)

Зима, пролеће 7-23ч

Ку

лту

рн

и

це

нта

р,

По

же

га -ликовни

-музички -филмски -позоришни

1.флајери,.плакати, социјалне мреже на интернету, позивнице, поруке на мобилни телефон, електронска пшошта 2.рекламни спотови на телевизији, рекламе на радију, интернет рекламе (банери и сл.)

период од септембра до

децембра

8-15ч администрација; 9-

20 ч галерија;

и у складу са програмима до 23-

24 ч

До

м

ку

лту

ре

Пи

во

К

ар

ам

ат

ије

ви

ћ,

Пр

иб

ој -ликовни

-музички -књижевни -позоришни

1.плакати 2.флајери 3.рекламни споотови на телевизији 4.рекламе на радију 5.рекламе у штампаним медијима

пролеће

Од 7:30 ч па по потреби и у

зависности од програма (клизно)

До

м к

ул

ту

ре

, П

ри

јеп

ољ

е

-ликовни -музички -позоришни

1.плакати 2.флајери 3.рекламни споотови на телевизији 4.рекламе на радију 5.рекламе у штампаним медијима 6. рекламе на интернету 7.интернет социјалне мреже

пролеће 8-14 ч; 18-20 ч

Ус

тан

ов

а

ку

лту

ре,

Сје

ни

ца

-музички -књижевни -фолклорни

1.плакати 2.рекламни спотови на телевизији 3.рекламе на радију 4.рекламе у штампаним медијима

лето 7-15 ч

Ку

лтуи

ро

-

сп

ор

тски

ц

ен

та

р,

Ча

јети

на

-фолклорни -позоришни -музички

1.плакати 2.рекламе на радију 3.интернет социјалне мреже 4.интернет рекламе (банери и сл.) 5.флајери

јесен 7-15 ч

18

Готово све установе, изузев оних у Бајиној Башти и Новој Вароши, како би привукле публику на програме, користе позивнице као форму личног позивања. Једино пожешки и чајетински културни центар користе и позивање путем порука на мобилне телефоне. Пожешки и Пријепољски поливалентни центри једини имају мејлинг листе како би публику обавештавали путем електронске поште. Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то редовно чине само Културни центар у Пожеги, једном годишње путем анкета и блога, а последњи пут, 2009 године, и поливалентна установа у Чајетини, путем анкете једном годишње, а последњи пут 2010. године. Поред пожешког и Дом културе у Новој Вароши повремено врши истраживања публике, а последњи пут је то учинио 2008. године. Поливалентна установа Нове Вароши је једина установа тог типа у Златиборском округу која ради и годишње евалуације програма и рада, али не наглашава на који начин (не рачунајући ариљску библиотеку која Заводу није доставила тај податак).

Податке о тенденцији кретања броја посетилаца на програмима културних центара од 2005. до 2009. године Заводу су доставили једино Дом културе Пиво Караматијевић из Прибоја и Народна библиотека Косјерић. То показује да поливалентне установе не воде евиденцију о посећености својих програма, чак и када имају могућност да дају апроксимативан број (што је у упитнику било наглашено). У приказу који следи бројност публике биће изведена на основу табеле 12а и 12б о посећености програма у 2009. години, али искључујући установе које Заводу нису доставиле тражене податке. Библиотека у Косјерићу као једина установа културе у тој општини имала је највише посетилаца, а сјеничка Установа културе с обзиром на недостатк простора најмање. Приказ 6: Рангирање установа према броју посетилаца на програмима у 2009. години (за ариљску библиотеку били су доступни само подаци о посети биоскопских пројекција)

Приказ 7: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године

Од редовних манифестација ариљска библиотека организује: Мајске дане културе, Смотру ликовног стваралаштва аматера Златиборског округа и Дечји позоришни фестивал. Установа Култура у Бајиној Башти као најмлађа установа основана крајем 2008. године још увек нема устаљене програме и манифестације. Библиотека у Косјерићу појављује се као организатор манифестације Чобански дани и Смотре рецитатора Златиборског округа. Дом културе у Новој Вароши познат је као организатор комплексне манифестације Дани културе Нове Вароши која укључује најразличитије садржаје и траје дуже од месец дана.

17492 14240 12000 9382

7100 5260 5000

(само биоскоп) 300

0

5000

10000

15000

20000

Косјерић Пожега Пријепоље Прибој Нова Варош Чајетина Aриље Сјеница

Посећеност програма у 2009.години

9000

10000 9500

10000

9382

8500

9000

9500

10000

10500

2005 2006 2007 2008 2009

16080

15300

15800 17000

17500

14000

15000

16000

17000

18000

2005 2006 2007 2008 2009

19

Пожешки културни центар организује манифестацију Искон (изворно, сеоско, културно и обичајно наслеђе) у народа српског, Интернационалног музичког дечјег фестивала Ја сам твој друг и суорганизатор је Међународног студентског филмског кампа Интеракција. Прибој се појављује као организатор комплексне манифестације Штрека на некадашњој железничкој прузи која укључује разне програме: изложбе, модне ревије, књижевне вечери, позоришне представе, концерте…

Пријепољски дом културе организује смотру народног изворног стваралаштва Мостови Балкана на оближњој планини Јабуци, Дечурлијаду – такмичење школа са територије Пријепоља на тему спорта, опште културе и уметности, уметничку колонију Милешева, песничке сусрете На пола пута, а ускоро се очекује да почну са организацијом Фестивала аматерских позоришта Западне Србије. Сјеничка установа културе за сада не организује редовне манифестације самостално јер нема услова за то, али се појављује као суорганизатор на манифестацијама: Вече тамбураша, Вече севдаха, Сјеничко пролеће, општинској смотри рецитатора и ликовној колонији.

Чајетински културно-спортски центар организује Сабор трубача западне Србије и Смотру народног стваралаштва.

Када је о улазницама реч, библиотека у Косјерићу, Установа културе у Сјеници и Културно-спортски центар у Чајетини их не наплаћују. Најскупље улазнице су у Пожеги и Ариљу, а најјефтиније у Прибоју, али не прелазе 250 динара.

Табела 14: Просечна цена улазница у поливалентним установама Златиборског округа

Установа Просечна цена улазница Попусти

Народна библиотека, Ариље 150,00 дин. биоскоп, 250,00 дин.

позоришне представе Н.п.

Установа Култура, Бајина Башта 150,00 дин. Деца и ученици основних школа

Народна библиотека, Косјерић Не наплаћује улазнице -


150,00 динара Чланови секција, ученици,

социјално угрожени, особе са инвалидитетом

Културни центар, Пожега 200,00 дин. Особе са инвалидитетом, стална

публика Дом културе Пиво Караматијевић,

Прибој 100,00 дин. Организоване посете ученика

Дом културе, Пријепоље 150,00 дин. Особе са инвалидитетом

Установа културе, Сјеница Не наплаћује улазнице -


Не наплаћује улазнице -

*Н.п.- нема података

Сарадња

Када је реч о сарадњи са другим актерима у култури, са највећим бројем актера повезани су Домови културе у Прибоју и Пријепољу. Сарадња постоји на свим нивоима – од локалног, преко регионалног и националног до међународног. Типови сарадње су заједничка организација садржаја и пројеката. Поливалентни центри у Златиборском округу најмању сарадњу остварују на међународном нивоу, мада би и сарадња са актерима у култури у градовима/општинама Србије ван региона могла бити унапређена. Само две установе имају партнерски однос са неким страним актерим у култури, док пријепољски дом културе остварује сарадњу преко гостовања културно-уметничких друштава из иностранства..

Што се тиче сарадње са актерима у култури града Ужица као центра округа, најбоља сарадња коју су истакли сви поливалентни центри је са Народним позориштем у Ужицу, а поред тога истиче се сарадња са ужичким музејом и галеријом.

Најчешћи видови сарадње су на организацији догађаја и програма и техничког карактера (договора, документације, гостовања и слично). Сви поливалентни центри имају сарадњу са локалним медијима и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе. Косјерићки поливалентни центар сарађују и са регионалним телевизијама, пожешки и прибојски са регионалним и са националним медијима. Прибојски дом културе истиче сарадњу и са дечјим часописима: Витез из Београда и Растимо из Бања Луке, као и националним штампаним медијима: Политика, Блиц, Новости, Данас, Просветни преглед.

20

Табела 15: Сарадња са другим актерима у култури


Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

Народна библио-

тека, Ариље

Библиотека је једина установа

културе, сарађује са КУД-

овима

Дом културе Ивањица, Дом културе Чачак, али и остале

установе у округу

Н.п. Н.п. Народно

позориште

- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја


Удружења у области културе

Позоришта и поливалентни

центри Не постоји

Омладински центар – Кршко

(Словенија)

Народно позориште

- сарадња на организацији догађаја

На

ро

дн

а б

иб

ли

отека,

Ко

сје

ри

ћ Библиотека је

једина установа културе,

сарађује са КУД-овима

Библиотеке у Ариљу и Пожеги,

поливалентни центри у Новој

Вароши, Прибоуј, Сјеници и Чајетини

Народна библиотека

Србије, Министарство

културе, Библиотека

Матице српке (Нови Сад),

Савез аматера Србије

Не постоји

Народна библиотека,

Народни музеј, Народно

позориште, Арт плус

- сарадња на организацији догађаја -сарадња на програмима /пројектима -међубиблиотечка размена изложби

До

м к

ул

ту

ре

Јо

ва

н Т

ом

ић

, Н

ов

а В

ар

ош

Библиотека Јован Томић

Поливалентни центри

Не постоји Не постоји Народно

позориште

- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/ програмима

Ку

лту

рн

и

це

нта

р,

По

же

га

Удружења у области културе

Поливалентни центри, музеји,

галерије Не постоји Не постоји

Народно позориште,

Градска галерија

-техничка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

До

м к

ул

ту

ре

Пи

во

К

ар

ам

ат

ије

-

ви

ћ,

Пр

иб

ој

Завичајни музеј, библиотека

Поливалентни центри, галерије

и библиотеке

УЛУПУДС, Савез аматера Србије

Поливалентни центри у

Пљевљима, Бијелом Пољу,

Рудом

Народни музеј, Градска галерија,

Народно позориште,

Библиотека, Арт плус, Градски

културни центар


До

м

ку

лту

ре,

Пр

ије

по

ље

Библиотека, музичка школа,

музеј

Поливалентни центри

Позоришта у Србији

КУД-ови из иностранства


- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Ус

тан

ов

а

ку

лту

ре,

Сје

ни

ца

КУД-ови, библиотека

Културни центар Нови Пазар

Не постоји Не постоји Народно

позориште, музеј


Ку

лту

рн

о-

сп

ор

тски

ц

ен

та

р,

Ча

јети

на КУД-ови, библиотека,школе, Туристичка организација

Златибор

Народно позориште Ужице

Не постоји Не постоји


Ужице, биоскоп у Ужицу


21

Кадрови Највише запослених има Културно-спотски центар у Чајетини – око 30, али се њих осморо у

оквиру Дома културе баве културом, док су остали посвећени спортским активностима. То је и разлог да се у анализи поменута установа сагледава само у делу који се бави културом, односно, биће анализиран само Дом културе, али не и спортски центар. Не рачунајући културно-спортску установу у Чајетини, највише запослених има Дом културе у Пријепољу, затим ариљска библиотека. Најмање запослених има најмлађа поливалентна установа у округу – Установа Култура у Бајиној Башти.

Приказ 8: Број запослених у поливалентним центрима Златиборског округа

Када је о старосној структури реч, приметно је да су млади кадрови до 30 година старости ретки (укупно троје), а да су у центрима за културу Златиборског округа најзаступљенији запослени између 40 и 49 година старости с тим да су у пожешкој, пријепољској и прибојској установи бројнији кадрови у шестој деценији (50-59) од оних у четрдесетим годинама живота. Просечна старост запослених највећа је у прибојском дому културе, а најмања у Установи Култура у Бајиној Башти.

Табела 16: Просечна старост запослених у установама (искључујући народну библиотеку Ариље која Заводу није доставила упитник)

Назив установе Просечна старост запослених

Народна библиотека Ариље 46

Установа Култура, Бајина Башта 30 Народна библиотека, Косјерић 43

Дом културе Јован Томић, Нова Варош 44 Културни центар, Пожега 48

Дом културе Пиво Караматијевић, Прибој 56

Дом културе, Пријепоље 49

Установа културе, Сјеница 46

Културно-спортски центар Чајетина 42

Приказ 9: Старосна структура кадрова у поливалентним установама

13 2

5

12

11 7

20

8 8 Ариље Бајина Башта

Косјерић Нова Варош

Пожега Прибој

Пријепоље Сјеница

Чајетина

0%

50%

30

,7%

38

,5%

23

,1%

7,7

%

0%

50%

50

%

50

%

0%

50%

100%

40

%

60

%

0%

50%

100%

8,3

%

83

,4%

8,3

%

0% 20% 40% 60%

18

,2%

27

,3%

54

,5%

0%

20%

40%

60%

14

,3%

57

,1%

28

,6%

0% 20% 40% 60%

5%

15

%

25

%

45

%

10

%

0%

50%

25

%

37

,5%

37

,5%

0%

20%

40%

37

,5%

37

,5%

25

%

22

Полна структура показује да су у два центра за културу бројнији мушкарци (Прибој и Пријепоље), у три центра кадрови су полно уједначени (Бајина Башта, Сјеница, Чајетина) док у осталим припаднице женског пола имају благу предност у односу на своје колеге.

Приказ 10: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Када је о образовној структури реч, у већини културних центара Златиборског округа преовлађују кадрови са средњом стручном спремом. У прибојском и сјеничком поливалентном центру високообразовани имају већину, док у Бајиној Башти један запослени има завршену средњу школу, а други факултет. Највећи број кадрова са најнижим образовањем има Дом културе у Пријепољу који има и највише запослених.

Приказ 11: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

30,8%

69,2%

мушкарци 4 жене 9

50%

50%


20%

80%


41,7%

58,3%


45,5% 54,5

%


71,4%

28,6%


60%

40%


50% 50%


50% 50%


7,7%

61,5%

30,8%

ОШ 1

ССС 8

ВШ/ВСС 4

50%

50%

ОШ

ССС 1

ВШ/ВСС 1

80%

20%

ОШ

ССС 4

ВШ/ВСС 1

8,3%

66,7%

25%

ОШ 1

ССС 8

ВШ/ВСС 3

9%

63,7%

27,3%

ОШ 1

ССС 7

ВШ/ВСС 3

42,9% 57,1

%

ОШ

ССС 3

ВШ/ВСС 4

35%

45%

20%

ОШ 7

ССС 9

ВШ/ВСС 4

12,5%

25% 62,5

%

ОШ 1

ССС 2

ВШ/ВСС 5

12,5%

75%

12,5%

ОШ 1

ССС 6

ВШ/ВСС 1

23

У раду установама помажу и сарадници, најчешће кроз хонорарни ангажман. Наиме, шест установа користи тај облик додатног рада. Највећи број хонорарних сарадника има пријепољски дом културе. Ариљска библиотека ангажује три хонорарног сарадника и волонтере (али нису нагласили колики број волонтера). Ниједна установа поливалентног типа у Златиборском округу нема запослене на одређено време. Само културни центар у Пожеги ангажује волонтере као помоћ у раду установе.

Приказ 12: Број и тип сарадника у поливалентним установама

Буџет1

Центри за културу Златиборског округа највећим делом ослањају на буџете општина оснивача. Други извор прихода су сопствена средства, док су поливалентни центри у Прибоју и Пријепољу суфинансирани и од стране Републике. Поменуте две поливалентне установе једине користе и спонзорства као извор прихода. Приказ 13: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години (у случају Установе Култура у Бајиној Башти као новоосноване крајем 2009. године, буџет не може бити приказан)

Највећи буџет и у 2008. и у 2009. години имао је Дом културе у Пријепољу, потом ариљска библиотека која функционише као поливалентни центар и Дом културе у Новој Вароши са приближно истим просечним буџетом за две посматране године. За програме је и у 2008. и у 2009. години највећу суму издвојио такође Дом културе у Пријепољу, па Установа културе у Сјеници. На трећем месту према издвајању за програме нашла се у 2008. години Народна библиотека Ариље, а у 2009. години Дом културе Јован Томић у Новој Вароши. Најмање за програме у 2008. години издвојио је Културни центар у Пожеги – свега 33.000,00 динара или 405,25 евра, а у 2009. години Народна библиотека Косјерић. Пораст буџета у 2009. години у односу на претходну остварили су поливалентни центри: Културни центар Пожега (за 20,5%), Дом културе Јован Томић у Новој Вароши (за 3,9%), и Дом културе у Прибоју (за 2,2%). Највећи пад буџета у 2009. години имала је поливалентна установа у Сјеници за 14%, па у

1 Културно-спортски центар у Чајетини није био у могућности да достави буџет за културу јер је врло проблематично одвојити

средства намењена култури и она намењена спортским активностима. Поред тога поменути поливалентни центар није доставио ни укупан буџет Установе, те стога КСЦ у Чајетини неће бити представљен у приказима који се тичу буџета. Ипак, када се од укупног буџета за културу одузму средства која се троше на Библиотеку и Музеј на отвореном Старо село , на остале актере у култури, што је у случају Чајетине једино установа за културу и спорт, јер се за аматеризам не издавају средства, у 2008. години утрошено је 81.552.599,00, а у 2009. години 82.320.633,00 динара

0

5

10

АРИЉЕ Б.БАШТА Н.ВАРОШ ПОЖЕГА ПРИЈЕПОЉЕ СЈЕНИЦА

3 2 3

10

5 2

запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери

0%

50%

100%

2008 2009

97

%

96

%

3%

4%

Општина

Сопствени приходи

0%

50%

100%

2008 2009

93

%

91

%

7%

9%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

90

%

85

,9%

10

%

8,5

%

0,7

%

4,9

%

Општина Сопствени приходи Донације Република

0%

50%

100%

2008 2009

88

%

89

%

12

%

11

%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

85

%

89

%

9%

8%

1%

1%

5%

2%

Општина Сопствени приходи Донације/спонзорства Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

79

%

86

%

12

%

11

%

5%

2%

4%

1%

Општина Сопствени приходи Спонзорства Република

0%

50%

100%

2008 2009

10

0%

97

%

3%

Општина


24

Пријепољу за 12,4%, затим библиотека у Ариљу (за 5,9%),и на крају косјерићка библиотека за коју се може рећи да је остала на истом нивоу када је о финансирању реч (бележи пад од свега 0,7%). Табела 17: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години

Општина Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Народна

библиотека Ариље,

Ариље

2008. 110.142,15 евра 89.423,33 евра 9.414,28 евра 11.304,54 евра

8.969.071,00 дин. 7.281.903,00 дин. 766.619,00 дин. 920.549,00 дин.


9.731.089,00 дин. 8.138.423,00 дин. 441.666,00 дин. 1.151.000,00 дин.


Косјерић


6.977.783,00 дин. 4.716.313,00 дин. 1.782.252,00 дин. 479.218,00 дин.


6.931.203,00 дин. 5.402.930,00 дин. 1.241.362,00 дин. 286.911,00 дин.



8.511.862,00 дин. 5.105.762,00 дин. 2.449.307,00 дин. 956.793,00 дин.


10.211.557,00 дин. 5.327.698,00дин. 3.186.332,00 дин. 1.697.527,00 дин.


2008. 79.403,87 евра 45.154,35 евра 33.844,27 евра 405,25 евра

6.466.000,00 дин. 3.677.000,00 дин. 2.756.000,00 дин. 33.000,00 дин.


9.383.000,00 дин. 4.044.000,00 дин. 4.849.000,00 дин. 490.000,00 дин.

Дом културе Пиво Караматијевић,

Прибој


4.342.974,00 дин. 3.470.432,00 дин. 261.031,00 дин. 611.511,00 дин.


5.120.082,00 дин. 4.481.271,00 дин. 93.946,00 дин. 544.865,00 дин.



15.429.000,00 дин. 7.546.000,00 дин. 3.127.000,00 дин. 4.756.000,00 дин.


15.593.000,00 дин. 8.037.000,00 дин. 2.722.000,00 дин. 4.834.000,00 дин.



7.712.000,00 дин. 4.800.000,00 дин. 99.000,00 дин. 2.813.000,00 дин.


7.648.000,00 дин. 5.273.000,00 дин. 112.000,00 дин. 2.263.000,00 дин.

Када се издвајање за програме сагледа у односу на буџет установе (процентуално издвајање за програме), у том сегменту предњачи Установа културе у Сјеници (са 33%), а затим Дом културе у Пријепољу који издваја око и преко 30% свог буџета за програме, док сви остали поливалентни центри не издвајају више од 17% за програме. Приказ 14: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

10

,3%

11

,8%

81

,2%

83

,6%

8,5

%

4,6

%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

6,9

%

4,1

% 6

7,6

%

78

%

25

,5%

17

,9%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

11

,2%

16

,6%

60

%

52

,2%

28

,8%

31

,2%

Програми

Плате


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2008 2009

0,5

%

5,2

% 5

6,9

%

43

,1%

42

,6%

51

,7%

Програми

Плате


25

Када је реч о инвестиционим улагањима, у поливалентни центар у периоду од 2007 до 2010. године највише је уложила општина Нова Варош, па општина Сјеница. Средства од приватног субјекта добила је библиотека у Косјерићу. Остале општине нису имале улагања у посматраном периоду. Сви центри имају потребу за инвестицијама: ариљска библиотека као приоритет истиче реконструкцију крова и фасаде биоскопа, мокрог чвора и вентилације; у Бајиној Башти као неопходну инвестицију истичу реконструкције Биоскопа и Дома омладине; у Косјерићу је приоритет реконструкција бине у великој сали, реконструкција расвете и зидних стаклених површина у приземљу објекта; Нова Варош истиче потребу за додатним средствима за капитално одржавање зграде и опрему; пожешки културни центар наводи као приоритет завршетак надградње зграде биоскопа, грејање, адаптацију и реконструкцију биоскопа, набавку озвучења, расвете и пројектора; у поливалентној установи у Прибоју као приоритетне радове наводе санацију крова и фасаде, реконструкцију мокрих чворова, грејање и вентилацију, замену седишта у биоскопској сали и реновирање мале сале; пријепољска установа као приоритет види адаптацију мале и велике сале и мокрих чворова, формирање кабине за особе са инвалидитетом и санацију светлосне позоришне опреме; сјеничка установа културе као приоритет наводи реконструкцију позоришно-биоскопске дворане. Табела 18: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Златиборског округа (и Културно-спортски центар у Чајетини који Заводу нису доставили упитнике)

Установа Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима

Износ у динарима


Косјерић

Набавка кино-платна Цементара Титан 2007 2.374,16 189.838,40

Намештај Општина Косјерић 2007-2010 2.783,70 249.376,00 Техника Општина Косјерић 2007-2010 3.037,16 272.082,82


Капитално одржавање и опрема

Општина Нова Варош и Министарство за НИП

2007 22.221,61 1.766.844,00

Опрема Општина Нова Варош 2008 41.752,73 3.400.000,00


Отплата аутомобила и намештај

Општина Пријепоље 2007 5.390,18 431.000,00

Отплата аутомобила, намештај и видео надзор

Општина Пријепоље и сопствена средства

2008 5.440,14 443.000,00

Отплата аутомобила, намештај и рачунарска

опрема

Општина Пријепоље и сопствена средства

2009 3.279,01 308.000,00


Капитално одржавање Општина Сјеница 2007-2010 14.422,14 1.292.000,00

Проблеми

Када су проблеми у питању сви центри за културу наводе проблем са простором, било да је потребан већи простор, било да је потребна адаптација постојећег. Интересантно је да, иако располаже са 4.500 м

2 и тиме има највећи простор међу поливалентним установама у округу, пријепољски дом

културе истиче потребу за повећањем просторних капацитета. Специфичан случај је сјеничка установа културе којој је потребно целокупно опремање новосаграђеног објекта како би у њему одржавали програме.

Када је о финансирању реч, нововарошки дом културе је једини истакао да нема проблема што се тог сегмента рада тиче. Иста је ситуација и са кадровима – сви поливалентни центри изузев Дома културе у Новој Вароши истичу недостатак кадрова (углавном стручних). Када су програми у питању, њихова проблематика у вези је са финансирањем од стране локалних управа и Републике, те се тако истиче недостатак квалитетнијих програма. Сјеничка установа културе

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

14

,1%

10

,6%

79

,9%

87

,5%

6%

1,9

%

Програми

Плате


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2008 2009

30

,8%

31

%

48

,9%

51

,5%

20

,3%

17

,5%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

36

,5%

29

,6%

62

,2%

68

,9%

1,3

%

1,5

%

Програми

Плате


26

наводи и недостатак програмске подршке Републике и у том смислу помиње прекид пројекта Министарства културе Србија у Србији, који је показао потребу грађана мањих средина за великим културним програмима, а које локалне установе због недостатка и средстава и опреме и просторних услова нису у прилици да пруже. Табела 19: Проблеми поливалентних установа Златиборског округа

Установа Простор Финансирање Техничка

опремљеност Кадрови Програми


Ариље (подаци на

основу разговора)

Недостатак простора за дечје одељење и

канцеларије Н.п.

Застарело озвучење и осветљење,

недостатак компјутера

Недовољан број кадрова за

библиотечку делатност (има их

четири)

Недостатак сарадње са другим

библиотекама

Установа Култура,


Потребна реконструкција

Биоскопа и Дома омладине

Недовољно средстава за

програме Недостатк опреме

Потребна још два радника.

Нема проблема


Косјерић

Дотрајала бина у великој сали


програме

Застарела расвета у великој сали

Потребан је библиотекар


Дом културе Јован

Томић, Нова Варош

Старост зграде, потребни су радови на инсталацијама, санацији зграде и столарији као и

надоградња летње сцене


Застарелост опреме, потребна

модернизација у свим системима

(набавка светлосне опреме, озвучења..)

Нема проблема Нема проблема


Потребна адаптација и решење система

грејања


програме, али и улагања у зграду и

опрему

Слаба техничка опремљеност,

потребно озвучење и расвета

Недостатак стручног кадра, потребна два уредника програма, пројект менаџер и

дизајнер

Недостатак квалитетних

програма због недовољних средстава

Дом културе П.Карама-тијевић, Прибој

Нису наведени проблеми

Дом културе,

Пријепоље

Потребан већи простор


програме Застарела опрема

Недостатак стручног кадра


програме


Потребно опремање новоизграђеног

објекта


програме, али и улагања у опрему

због чега је потребна подршка Републике

сиромашним општинама

Недовољна опремљеност, потребна два

рачунара, озвучење и расвета сале…

Потребан већи број техничких лица

Потребна већа подршка програма

неразвијених културних центара.

Културно-спортски центар,

Чајетина

Због неадекватног нагиба сале за

гледаоце истиче се потреба за израдом

нове сале


програме

Дотрајалост столица, цугова, расвете и

озвучења због чега се истиче потреба за

набвком нове опреме



27

Библиотеке општина Златиборског округа

У Златиборском округу седам општина и град Ужице имају библиотеку која функционише самостално и бави се искључиво библиотечком делатношћу. У Косјерићу и Ариљу библиотеке су установе поливалентног типа, односно, обављају поред библиотечке и одређени број других делатности. Матична библиотека Златиборског округа је Народна библиотека Ужице која прати рад свих осталих библиотека на територији за коју је надлежна.

Историја Народне библиотеке Ужице почиње 1856. године, када је на иницијативу напредног грађанства и омладине основано Ужичко читалиште, које је постало центар културног и друштвеног живота града. Године 1857. Читалиште је имало 100 чланова, а у књижном фонду налазило се око 200 књига и сви дневни листови Кнежевине Србије. О раду Читалишта нема много података. Зна се да је 1881. године књижни фонд чинило 485 књига на нашем и страном језику, а извршена је и претплата на већи број дневних листова и часописа. Политичка превирања у земљи утицала су на рад установе, која је више пута гашена и обнављана. Иницијативом Културне лиге 1910. године основана је Народна библиотека са читаоницом, али је њен фонд уништен током Првог светског рата. У међуратном периоду Библиотека је радила са прекидима, да би током Другог светског рата фонд био поново уништен. Континуитет у раду успостављен је тек у послератном периоду. Установа је од 1946. године радила под називом Градска књижница, 1950. године мења назив и постаје Градска библиотека, а 1961. добија данашњи назив – Народна библиотека Ужице.

Када је о историјату ариљске библиотеке реч, 1895. године у листу Социјалдемократ изашао је чланак о оснивању читаонице у ариљској варошици, а оснивачи су били из занатлијско-радничких кругова. Ипак, недуго потом, након атентата на краља Милана и увођења ванредног стања, библиотека је забрањена, а њено поновно оснивање остварено је после Првог светског рата, када је уследио економски процват Ариља, све до Другог светског рата. У рату су многе књиге изгубљене и уништене, а библиотека поново престаје са радом. У априлу 1945. године књижница и читаоница у Ариљу поново почињу са радом, и то при Среском одбору. Од тада се библиотечка делатност без престанка одвија, а по оснивању Дома културе улази у његове оквире, све до 2002. године када та поливалентна установа мења назив у Народна библиотека Ариље и ставља акценат на библиотечку делатност.

Библиотечка делатност Бајине Баште, као и у Ариљу, има дугу традицију. Наиме, на иницијативу напреднијих грађана, а по угледу на друга места у Србији, 15. октобра 1874. године решењем Министарства просвете и црквених послова основана је прва читаоница у Бајиној Башти, 29 година након Београдског, односно 17 година након Ужичког читалишта. Библиотека је међутим у неколико наврата престајала са радом. Први прекид уследио је за време ратова против Турске након чега су у два наврата, 1905. и 1908. године, осниване радничке читаонице које су 1920. године прерасле у Народну библиотеку Хаџи Мелентије која је радила до почетка Другог светског рата. Библиотека почиње са радом одмах након рата с тим што је од краја 1973. године до краја 1995. године радила у саставу Народног универзитета, односно Културног центра Милош Требињац. Од 1. јануара 1996. године одлуком Скупштине општине, библиотека је посебна установа под називом Народна библиотека Милош Требињац.

Једина установа за културу на подручју косјерићке општине, Дом културе, основан је 1979. године, у чији састав је ушла и Народна библиотека. Библиотечки фонд тада је износио око 9.000 књига Језгро установе која је динамично ширила лепезу својих садржаја, представљала је библиотека, која је између осталог, имала и функцију Општинске матичне Библиотеке (са огранцима). Од 2002. године Дом културе званично мења назив у Народна библиотека Косјерић, мада задржава сличну програмску оријентацију, са нешто већим акцентом на библиотечкој функцији.

Библиотека Јован Томић у Новој Вароши је отворена 1948. године као Народна читаоница. Споразумом између Народне библиотеке и Дома културе 1969. године извршено је спајање Народне читаонице и библиотеке са Домом културе у једну културну установу под називом Дом културе Нова Варош. Октобра 1997. године Библиотека је издвојена као посебна радна јединица у оквиру Дома културе, а као самостална установа регистрована је 1. октобра 2003. године и добила је име првог управника Народне библиотеке Србије Јована Томића пореклом из Нове Вароши. Пожега је 1869. године, 23 године после Београда и 13 година после Ужица добила своју прву Читаоницу која касније прераста у Градску библиотеку. Маја 1962. године, тадашња Градска библиотека губи свој самостални статус и припаја се новооснованом Радничком универзитету Драган Кувељић. После краћег времена, 22. јуна 1966. године доноси се нова одлука о издвајању Библиотеке у самосталну установу – Градску библиотеку.

Почетак организованог читалаштва у Прибоју везује се за 1898. годину када учитељ основне школе при манастиру Бања оснива читаоницу. До другог Светског рата у Прибоју је поред Парохијске

28

читаонице, која је била центар културног живота, постојала и читаоница при културно-просветном друштву Гајрет, основаном 1903. године у Сарајеву које је ради економског и културног уздизања муслимана оснивало своје пододборе у другим градовима, па тако и у ужичком крају. Након другог Светског рата формирана је Народна књижница која касније прераста у Градску библиотеку и ради у саставу Дома културе. Као самостална установа Градска библиотека почиње са радом 1998. године.

Историја библиотекарства у Пријепољу слична је другим срединама и почиње са оснивањем друштвених књижница. Наиме, 1904. године при Српском православном црквено пјевачком друштву Свети Сава основана је прва друштвена књижница, а даљим развојем 1925. године, настала је Грађанска читаоница Напредак, средишња културна институција у граду. Поред ње и у Пријепољу као и у Прибоју утицај на читалаштви има и пододбор културно-просветног друштва Гајрет. За време рата, од 1941. до 1945. године, књижнице и читаонице у Пријепољу не раде, а књиге се, нарочито на ћирилици од стране усташа уништавају, тако да се о организованој културној установи која испуњава стандарде народних библиотека може се говорити тек након Другог светског рата, када се оснива читава мрежа библиотека по кућама, школама и фабрикама, а онда и Матична библиотека Вук Караџић. Библиотека у Сјеници званично је формирана 1950. године.

Библиотека у Чајетини настала је давне 1904. године, оснивањем Златиборске читаонице са седиштем у тој општини. Током два велика рата Библиотека није радила да би након Другог почела интезивно и свестрано да се развија. Године 1949. Љубиша Ђенић – Пујо је установу стручно уредио и организовао, тако да данас она носи његово име. Библиотека се до 1995. године налазила у саставу Културно-спортског центра када Скупштина општине Чајетина доноси одлуку да постане самостална установа.

Једина библиотека Златиборског округа која од оснивања 1946. године функционише као организована самостална установа са континуитетом у раду (јер ратни услови и друштвена превирања раније континуитет нису омогућавали) је матична библиотека у Ужицу. За њом се оснивају још четири библиотеке – одмах након рата библиотека у Бајиној Башти, 1948. године нововарошка, пожешка и пријепољска, затим и 1950. године сјеничка, али све оне у неком тренутку свог постојања губе самосталност и улазе у састав или дома културе или радничког/народног универзитета. Остале библиотеке су од тренутка сложеније организације библиотечке делатности па све до деведесетих година 20. века или почетка двехиљадитих функционисале у склопу комплекснијих установа као једна од делатности – ариљска, косјерићка, прибојска, чајетинска

Табела 20: Подаци о оснивању библиотека

Назив установе Општина оснивач Година оснивања

Народна библиотека Ужице 1946

Народна библиотека Ариље Ариље 2002

Народна библиотека Милош Требињац Бајина Башта 1996

Народна библиотека Косјерић Косјерић 2002

Библиотека Јован Томић Нова Варош 1948

Народна библиотека Пожега 1948

Градска библиотека Прибој Прибој 1998

Матична библиотека Вук Караџић Пријепоље 1948

Библиотека Мухамед Абдагић Сјеница 1950 Библиотека Љубиша Р.Ђенић Чајетина 1995

Просторни капацитети

Четири библиотеке Златиборског округа користе простор који им је дат на коришћење од стране општине без накнаде – библиотеке у Бајиној Башти, Прибоју, Пријепољу, Сјеници, с тим да се библиотека у Прибоју налази у згради Гимназије. Преосталих пет библиотека имају власништво над простором који користе. Када је о ариљској библиотеци реч, део простора је у власништву установе, а део уступљен.

Највећим простором, очекивано, располажу библиотеке које функционишу као поливалентни центри те имају и највеће могућности за одржавање пратећих програма. Уколико изузмемо те библиотеке, највећим простором располаже матична, ужичка библиотека, потом чајетинска, док у најмањем простору свој рад организује сјеничка библиотека која због изузетно скученог простора од 80 м

2

није у могућности да изводи пратеће садржаје. Истина, и ариљска и косјерићка установа културе библиотечку делатност обављају у најмањем делу простора којима располажу, на 160 м

2 ариљска

односно 250 м2 косјерићка, али су у могућности да за потребе програма користе преостали простор.

Поред сјеничке, и библиотеке у Пожеги и Бајиној Башти немају простор за одржавање додатних садржаја, док се три библиотеке за културне програме сналазе у просторима својих одељења – прибојска, пријепољска и чајетинска.

29

Када су читаонице у питању, управо због малог простора, сјеничка библиотека је и једина која нема простор за читање књига, новина и часописа од стране корисника. Највећи број читаоница имају ариљска и чајетинска библиотека, али по броју доступних места за читање предњачи косјерићка установа, док се чајетинска налази на другој позицији када је тај параметар у питању.

Табела 21: Основни подаци о простору библиотека


Број читаоница

Број места у читаоницама

Број простора за програме

Површина простора за

програме

Број места за седење у сали


Народна библиотека Ужице

1.001 м2 1 40 1 100 м

2 100

Народна библиотека Ариље

160 м2 само

библиотека 3 20+8+8 2 130 м

2 50

Народна библиотека Милош Требињац

Бајина Башта 247 м

2 1 27 / / /

Народна библиотека Косјерић

250 м2 само

библиотека 1 50 2 527 м

2 334

Библиотека Јован Томић, Нова Варош

284 м2 1 12 1 78 м

2 65

Народна библиотека Пожега

300 м2 2 16+8 / / /

Градска библиотека Прибој

291 м2 1 16

Користи се читаоница

58 м2 16-50

Матична библиотека Вук Караџић Пријепоље

550 м2 1 30

Користе се библиотечка

одељења 100+90 м

2 30+40

Библиотека Мухамед Абдагић Сјеница

80 м2 / / / / /

Библиотека Љубиша Р.Ђенић Чајетина

613 м2 3 48

Користи се читаоница и

сала

117+131 м

2

48+90

Фонд, програми и корисници Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже матична библиотека Златиборског округа

у Ужицу, а најмањим библиотека у Прибоју. Најбогатији фонд стране књиге има такође ужичка библиотека, док три библиотеке не располажу књигама на другим језику – у Бајиној Башти, Пожеги и Сјеници. Косјерићка и нововарошка библиотека имају веома скроман фонд стране књиге и то на енглеском језику. Иначе код готово свих библиотека у Златиборском округу које мају стране књиге, реч је о публикацијама на енглеском језику. Поред ужичке, једино библиотека у Чајетини има публикације на више језика – енглеском (87), француском (82) и руском (81) језику и 14 публикација на немачком језику. Ужичка библиотека има највише страних књига на енглеском језику (1.264), па на руском (1.029), немачком (516) и француском (393). Ужичка је и једина библиотека која поред наведених има књиге и на другим језицима (293).

Када је реч о ариљској библиотеци, она поседује око 30.000 публикација, али Завод не располаже подацима о његовој структури, јер их Библиотека није доставила. Стога Установа неће бити уврштена у приказе који следе.

Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге има пријепољска, па библиотека у Бајиној Башти. Дечје литературе највише има сјеничка, па библиотека у Пријепољу. Када је о књигама за особе са инвалидитетом реч, ниједна библиотека нема штампана нити ЦД издања за слепе и слабовиде. Ниједна библиотека Златиборског не наводи да је започела процес дигитализације, изузев ужичке која крајем 2009. године има 1% дигитализоване грађе у ЦД и ДВД формату.

На крају прегледа фондова треба истаћи да пријепољска библиотека има око 3.200 мултимедијалних издања и едукативних играчака и да свој рад употпуњује модерним библиобусом - Инфобусом који обилази насељена места пријепољске општине. Пројекат пријепољског Инфобуса покренут је 2003.године од стране библиотеке у Пријепољу и Народне библиотеке Србије као једини такве врсте у Србији. Ни данас ситуација са покретним мултимедијалним библиотекама није много боља. Поред пријепољске још једино кладовачки Центар за културу, захваљујући донацији једне француске асоцијације, располаже модерним возилом који довози књиге до својих читалаца у мање насељеним местима општине.

30

Приказ 15: Број књига у библиотека Златиборског округа и њихова језичка структура (Библиотека у Ариљу није доставила податке о структури фонда, а податак о величини добијен је на разговору)

Приказ 16: Структура фонда у библиотекама Златиборског округа (искључујући библиотеке у Ариљу и Новој Вароши које Заводу нису доставиле тражене податке)

Када је о набавци књига реч, приметне су велике осцилације међу библиотекама Златиборског

округа. Иако је ужичка библиотека матична за библиотеке Златиборског округа она се према броју набављених издања у посматране три године (2007-2009) налази на другом месту, иза пријепољске.

Дакле, у периоду од 2007. до 2009. године са највише књига свој фонд обновила је библиотека у Пријепољу која је у посматраном периоду набавила 2.432 публикације што је више и од матичне библиотеке у Ужицу. Најмањим бројем издања у периоду од 2007. до 2009. године свој фонд допунила је Библиотека Мухамед Абдагић у Сјеници, готово пет пута мање у односу на пријепољску. После пријепољске и ужичке највише књига на годишњем нивоу успева да набави ариљска, па пожешка библиотека (око 3.000-3.500 годишње), а затим библиотека у Бајиној Башти (2.900). Све остале библиотеке фонд обнављају са мање од 2.000, па у неким случајевима мање и од 1.000 публикација годишње.

0 100000 200000

Ужице

Пријепоље

Б.Башта

Пожега

Чајетина

Косјерић

Н.Варош

Сјеница

Ариље

Прибој

164285

82850

58152

52719

39967

38539

35530

30000

30000

27877

Укупан број књига

0 100000 200000

Ужице

Б.Башта

Косјерић

Н.Варош

Пожега

Прибој

Пријепоље

Сјеница

Чајетина

160790

58152

38514

35510

52719

27494

82000

30000

39703

Број књига на српском језику

0 1000 2000 3000

Ужице

Б.Башта

Косјерић

Н.Варош

Пожега

Прибој

Пријепоље

Сјеница

Чајетина

3495

25

20

383

850

264

Број књига на страним језицима

7,8%

80,5%

11,7%

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

24%

54,7%

21,3%


22,1%

58,6%

19,3%


19%

61,8%

19,2%


20,2%

69%

10,8%


32,3%

42,3%

25,4%


20%

50%

30%


18%

61%

21%


31

Табела 22: Подаци о броју набављених публикација у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Број набављених публикација

Укупно 2007 2008 2009

Народна библиотека, Ужице 2.644 3.925 4.693 11.262

Народна библиотека Ариље 1.235 1.363 1.084 3.682

Народна библиотека Милош Требињац, Бајина Башта 2.233 3.262 3.282 8.777

Народна библиотека Косјерић 976 969 1.229 3.174 Библиотека Јован Томић, Нова Варош 876 1.006 1.169 3.051

Народна библиотека Пожега 3.013 3.044 2.855 8.912

Градска библиотека Прибој 1.083 1.910 1.182 4.175

Матична библиотека Вук Караџић, Пријепоље 4.009 5.404 4.281 13.694

Библиотека Мухамед Абдагић, Сјеница 969 1.077 904 2.950 Библиотека Љубиша Р. Ђенић, Чајетина 1.705 2.001 1.458 5.164

Мали број библиотека доставио је Заводу податке о средствима које добија од града и вредности откупа коју организује Министарство културе. Од оних који су доставили податке, град Ужице највише издваја за допуну фонда своје библиотеке, а као матична библиотечка установа добија и откуп највеће вредности од Министарства у односу на библиотеке у округу. Значајна средства од града и Министарства културе добија и библиотека у Пријепољу која има одвојене буџете за библиотеку и Инфобус који има преко 7.000 публикација и ЦД издања. Општина која најмање одваја за куповину књига је Нова Варош. Табела 23: Подаци о средствима за набавку књига (н.п. – нема података)

Установа

Го

ди

на Средства од општине/

града Средства Министарства

културе

Број откупљених књига од

средстава града и Министарства

културе евра динара евра динара

Народна библиотека, Ужице

2007 Укупно за три године

31.936,08

Укупно за три године

2.718.000,00


31.298,06


2.663.700,00


10.262 2008

2009

Народна библиотеке Ариље

2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 446

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 426

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 504

Библиотека Милош Требињац, Бајина

Башта

2007 4.366,51 349.147,00 6.518,22 521.198,00 1.889

2008 7.750,90 631.170,00 7.109,63 578.950,00 2.568

2009 7.706,18 723.847,00 6.213,64 583.652,00 2.410


2007 1.888,44 151.000,00 4.439,71 355.000,00 1.283

2008 1.878,87 153.000,00 4.912,09 400.000,00 1.317

2009 1.958,89 184.000,00 1.525,11 143.255,00 640


2007 875,44 70.000,00 Н.п. Н.п. 503

2008 1.227,22 99.935,00 Н.п. Н.п. 580

2009 1.062,39 99.791,00 Н.п. Н.п. Н.п.


2007 / / 5.627,80 450.000 681

2008 / / 7.368,13 600.000 958

2009 / / 6.387,69 600.000 847


2007 1.413,20 113.000,00 6.565,77 525.000 755

2008 1.547,31 126.000,00 7.245,33 590.000 863

2009 574,89 54.000,00 6.387,69 600.000 811

Матична библиотека Вук Караџић, Пријепоље

2007 Укупна средства од града и Министарства за библиотеку и Инфобус:

837.000 динара Н.п


945.000 динара Н.п.


1.000.000 динара Н.п.

Библиотека Мухамед Абдагић, Сјеница

2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 969

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 1.077

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 904

Библиотека Љубиша Р. Ђенић, Чајетина

2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 474

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 740

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 609

32

Највећи број чланова међу библиотекама Златиборског округа има установа у Пријепољу, па у Ужицу, а најмањи библиотека у Сјеници. Одраслих и студената међу члановима највише има у Ужицу, док су деца и средњошколци најбројнији у Пријепољу. Посвећеност најмлађима у пријепољској библиотеци показује и податак од 3.200 мултимедијалних и едукативних играчака, и великих број радионица намењених намлађем узрасту. Табела 24: Број корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Год. Деца до 14

година

Ученици средњих

школа Студенти Одрасли

Укупно по години


2007 1.192 459 267 1.622 3.540

2008 1.290 410 368 2.170 4.238

2009 1.202 600 384 2.376 4.562


2007 616 175 51 145 987

2008 645 171 55 164 1.035

2009 706 172 52 196 1.126

Библиотека Милош Требињац,


2007 240 122 45 330 737

2008 697 398 82 275 1.452

2009 894 197 91 552 1.734


2007 245 67 25 133 472

2008 216 55 26 153 450

2009 291 55 14 179 539

Библиотека Јован Томић,

Нова Варош

2007 392 272 31 118 813

2008 258 215 48 130 651

2009 214 188 44 117 563


2007 1.386 412 130 529 2.457

2008 1.145 398 140 553 2.236

2009 1.053 358 126 815 2.352


2007 102 174 64 296 636

2008 89 191 56 155 491

2009 111 182 58 291 642


2007 2.909 800 134 1.383 5.226

2008 3.400 822 149 1.221 5.592

2009 3.747 750 196 1.505 6.198

Библиотека Мухамед Абдагић,

Сјеница

2007 101 66 22 66 255

2008 74 74 24 63 235

2009 106 92 41 81 320

Библиотека Љубиша Р. Ђенић, Чајетина

2007 350 350 250 400 1.320

2008 400 450 150 350 1.350

2009 380 460 300 450 1.590

Тенденција кретања показује да је број чланова у већини библиотека у порасту у три посматране године. Једино је у нововарошкој библиотеци број корисника у константном паду од 2007. до 2009. године. Пожешка библиотека бележи пад у 2008. у односу на 2007. годину, и иако број чланова опет расте у 2009. години, не достиже ниво изнад 2007. године. Иначе четири библиотеке бележе пад броја чланова у 2008. у односу на претходну годину, али у 2009. години број чланова поново расте изнад броја регистрованог 2007. године – Косјерић, Пожега, Сјеница, Чајетина. Највећи скок у броју чланова у односу на 2007. годину бележи библиотека у Бајиној Башти, а најнижи у Прибоју.

Приказ 17: Тенденција кретања чланова библиотека у периоду од 2007. до 2009. године

1000

3000

5000

2007 2008 2009

Ужице

900

1000

1100

1200

2007 2008 2009

Aриље

0

1000

2000

2007 2008 2009

Б.Башта

400

450

500

550

2007 2008 2009

Косјерић

33

Приказ 18: Тенденција кретања чланова библиотека у периоду од 2007. до 2009. године

Ипак, када се сагледа однос између броја становника и корисника библиотеке добија се нешто другачија слика у поретку општина него када су апсолутни бројеви у питању. Највећи удео становника међу корисницима библиотеке имају Пријепоље (15%) и Чајетина (10,2%), док је у свим осталим библиотекама проценат становника међу корисницима мањи од 10%, а у четири библиотеке мањи и од 4%. Интересантно је се Ужице према поменутом односу налази на шестом месту.

Приказ 19: Рангирање општина /града према проценту локалног становништа који су 2009. године корисници библиотеке

Све библиотеке Златиборског округа, поред редовних библиотечких активности, организују

додатне програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине, радионице и друге садржаје (филмске пројекције, продајне изложбе књига, радио емисије, позоришне садржаје, музичке програме, наградне конкурсе...). Највећи број програма организује пријепољска библиотека уз континуирани раст њиховог броја из године у годину. Прибојска библиотека организује најмањи број додатних програма, свега 10 у три посматране године у шта улази и посета дечјег вртића библиотеци. Две библиотеке у односу на претходне организују значајно мање програма у 2009. години – у Бајиној Башти и Новој Вароши.

Табела 25: Број пратећих програма у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Укупан број програма по годинама

2007 2008 2009

Народна библиотека Ужице 24 32 42

Народна библиотека Ариље 75 69 81 Народна библиотека Милош Требињац, Бајина Башта 13 10 5

Народна библиотека Косјерић 47 60 60

Библиотека Јован Томић, Нова Варош 17 19 10

Народна библиотека Пожега 11 10 20

Градска библиотека Прибој 4 3 3

Матична библиотека Вук Караџић, Пријепоље 75 83 95

Библиотека Мухамед Абдагић, Сјеница 7 4 6 Библиотека Љубиша Р.Ђенић, Чајетина 27 23 36

0

500

1000

2007 2008 2009

Н.Варош

2000

2200

2400

2600

2007 2008 2009

Пожега

0

500

1000

2007 2008 2009

Прибој

4000

5000

6000

7000

2007 2008 2009

Пријепоље

0

200

400

2007 2008 2009

Сјеница

0

1000

2000

2007 2008 2009

Чајетина

15%

10,2% 7,3% 5,9% 5,7% 5,5%

3,8% 2,8% 2,1% 1,1%

0%

5%

10%

15%

20%

Пријепоље Чајетина Пожега Бајина Башта

Ариље Ужице Косјерић Нова Варош

Прибој Сјеница

Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке

34

Када се сагледа структура програма које библиотеке уприличавају за своје кориснике и посетиоце, пријепољска библиотека организује највећи број радионица које чине око 80% свих додатних програма. Радионице имају различите теме и углавном су усмерене на децу и омладину – школе читања, писања, сликања, новинарства... Ужичка и чајетинска библиотека највише су окренуте књижевним вечерима (у обе библиотеке око 40% програма чине ти садржаји), а библиотека у Бајиној Башти изложбама. На другој и трећој позицији према броју програма су ариљска и косјерићка библиотека, али треба имати у виду да оне функционише као поливалентни центри, тако да највећи део програма чине „остали садржаји“ (музички, музичко-сценски, филмски садржаји...). Пожешка библиотека до 2009. године највећу пажњу усмерава на књижевне вечери, да би у 2009. години почела да организује радионице које су тада и најбројније. Библиотека Нове Вароши је највише посвећена манифестацијама којих на годишњем нивоу има шест. Поред тога се у највећем броју организују књижевне вечери и изложбе. Сјеничка библиотека и поред малог простора успева да одржи бар једном у три месеца књижевно вече или изложбу. Уз матичну ужичку, чајетинска и пријепољска библиотека имају најразноврсније садржаје. Приказ 20а: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја

2007

2008

2009

9

14

17

2

7

6

2

2

2

2

1

2

3

10

7

12

2007

2008

2009

14

15

13

10

11

11

1

2

3

3

5

4

5

4

2

48

32

42

2007

2008

2009

2

4

4

10

6

1 1

2007

2008

2009

5

4

6

12

9

8

30

47

46

2007

2008

2009

6

7

1

4

3

2

1

2 1

6

6

6

књижевне вечери изложбе предавања

трибине,дебате радионице остали садржаји

35

Приказ 20б: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја

Пет библиотека Златиборског округа имају чланство у библиотечкој електронској мрежи Кобис

(Cobiss) – ужичка, ариљска, чајетинска, пожешка и пријепољска. Две библиотеке имају електронску базу свог фонда, али нису чланице виртуелних мрежа – библиотеке Бајине Баште и Косјерића. Остале библиотеке немају електронске базе нити чланство у виртуелним мрежама библиотека – библиотеке у Новој Вароши, Прибоју и Сјеници. Само у сјеничкој и косјерићкој библиотеци не постоје рачунари намењени корисницима за претраживање базе или коришћење интернета. Све остале библиотеке имају бар један компјутер за кориснике (Чајетина, Прибој, Нова Варош). Два рачунара за кориснике издвојиле су библиотеке у Пожеги и Бајиној Башти, ужичка библиотека пет, док је библиотека у Пријепољу ставила на располагање корисницима чак 10 рачунара од укупно 17 које поседују. Чланарине у библиотекама крећу се од 300 до 700 динара на годишњем нивоу. У централним зградама (не огранцима) библиотеке су радним данима за кориснике отворене током целог дана, а велики број њих и суботом. За своје програме ниједна библиотека не наплаћује улазнице.

2007

2008

2009

9

8

8

1

1

1

1

1

1 10

2007

2008

2009

2

2

1

1

1

2

2007

2008

2009

8

7

5

2 3

2

1

1

4

2

55

68

80

6

2

7

2007

2008

2009

6

3

5

1

1

1

2007

2008

2009

12

10

15

3

3

6

3

2

2

2

3

3

3

5

4

5

5

књижевне вечери изложбе предавања

трибине,дебате радионице остали садржаји

36

Табела 26: Чланарина и рад са корисницима

Назив установе Чланарина

Радно време редовна попусти


700 дин. 400 дин. за децу до 14 година, 600 дин. за пензионере, не

плаћају особе са инвалидитетом

Радним данима: 8-19:30ч

Суботом:8-14ч


450 дин. 300 дин. за децу, ђаке, студенте, 350 дин. за пензионере Радним данима:

7-20ч Суботом 7-14ч

Народна библиотека Милош Требињац,

Бајина Башта 500 дин.

деца до 14 година не плаћају чланарину, 200 дин. пензионери

Радним данима: 7-19ч

прва субота у месецу 7-15ч


400 дин. 300 дин. за пензионере Радним данима

7-18ч


500 дин. 150 дин. за ђаке, 300 дин. за пензионере, 200 дин. за

незапослене Радним данима

7-19ч

Нродна библиотека Пожега

400 дин. Предшколци и ученици првог разреда не плаћају чланарину Радним данима

7-19ч Суботом 8-14ч


450 дин. 350 дин. за предшколце, ђаке и студенте, особе са инвалидитетом и запослени у Гимназији не плаћају

чланарину

Радним данима 7:30-19ч


300 дин. Предшколци, ученици првог разреда, пензионери, незапослени, избегла и расељена лица не плаћају

чланарину

Радним данима 8-18ч

прва субота у месецу 8-14ч Библиотека Мухамед

Абдагић, Сјеница 250 дин. Пензионери и одлични ученици не плаћају чланарину

Библиотека Љубиша Р.Ђенић, Чајетина

500 дин. 250 дин. за студенте, ученици првог разреда основне школе

не плаћају чланарину

Радним данима 8-18ч

Суботом 9-14ч

Када је реч о евалуацији програма, једино ужичка, нововарошка и пожешка библиотека раде

годишње евалуације уз помоћ годишњих извештаја, а библиотека Нове Вароши и преко извештаја о броју прочитаних књига. Ужичка библиотека, као и библиотеке у Пожеги и Прибоју, испитују потребе корисника анкетним истраживањима. Пожешка и Прибојска су то последњи пут учиниле 2009. године, а ужичка годину дана раније, 2008. године. Коначно, све библиотеке Златиборског округа документују своје активности на неки начин – пресклипингом, медиа клипингом, архивирањем.

Сарадња Све библиотеке Златиборског округа сарађују са матичном библиотеком у Ужицу, али често ту

сарадњу оцењују само као логистичку и техничку. Најужу мрежу сарадње од свих библиотека у округу имају библиотеке у Прибоју и Сјеници. Међународну сарадњу остварује једино пожешка библиотека кроз програм повезивања библиотека. Када је о сарадњи са медијима реч, готово све библиотеке сарађују са локалним медијима, евентуално са регионалном ужичком телевизијом ТВ Лав (у случају библиотека у Ужицу и Косјерићу). Једино сјеничка библиотека истиче да сарадња са медијима не постоји. Табела 27а: Сарадња са другим актерима у култури








Нар

од

на

би

бл

ио

-

те

ка

Уж

иц

е

Све установе културе

Све библиотеке у региону


Србије

Не остварују сарадњу

Ужице је центар округа


Нар

од

на

би

бл

ио

-

те

ка

Ар

иљ

е Као једина

установа сарађује са локалним

удружењима

Домови културе у Ивањици и Чачку,

и културне установе у

Златиб. округу





37

Табела 27б: Сарадња са другим актерима у култури








Н.Б

иб

ли

о-

те

ка

М.Т

реб

и-

њац

,

Б.Б

аш

та

Установа Култура

Библиотеке у окружењу


Србије



Ужице


Нар

од

на

би

бл

ио

тека

Ко

сје

ри

ћ

Са локалним КУД-овима и

школама, једина је установа културе у општини

Библиотеке и поливалентни

центри у окружењу


Србије, Библиотека

Матице Српске, Министарство културе, Свез

аматера Србије



Уживе, Арт плус, Народни музеј,


- сарадња на организацији догађаја

Би

бл

ио

тека

Јо

ван

То

ми

ћ,

Но

ва В

ар

ош

Дом културе Јован Томић,

школе и туристичка

организација

Установа Култура –

Б.Башта, Дом културе – Чајетина,

библиотеке Златиборског

округа

Позориште у Лазаревцу,

библиотека у Лазаревцу,

Огранак вукове задужбине у

Чачку



Ужице

- техничка - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/про-грамима - размена програма

Нар

од

на

би

бл

ио

тека

По

жега

Културни центар Пожега

Библиотеке у општинама

округа


Србије, Библиотека

Матице Српске, Библиотекарско друштво Србије

Библиотека у Вестоверледин-

гену (Sister Libraries Project –

IFLA)


Ужице, Историјски архив,

Народни музеј

- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/про-грамима

Гр

ад

ска

би

бл

ио

тека

Пр

иб

ој

Дом културе, Завичајни

музеј





Ужице

- сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/про-грамима

Ма

т.б

иб

.

В.К

ар

а-

џи

ћ,

Пр

ије

по

-

ље

Образовне установе, цивилни сектор



Србије, Министарство

културе



Ужице


Би

бл

ио

тека

М.

Аб

даги

ћ,

Сје

ни

ца

Установа културе, школе





Ужице

- сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/про-грамима

Би

бл

ио

тека

Љ.Р

.Ђен

ић

, Ч

аје

ти

на

Културно-спортски центар

Чајетина

Библиотеке у општинама

округа


Србије



Ужице

- техничка - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/про-грамима

38

Кадрови2

Међу библиотекама Златиборског округа највише запослених има матична библиотека у Ужицу, па библиотека у Пожеги. Најмање запослених имају библиотеке у Косјерићу и Ариљу, али треба имати у виду да оне функционишу као поливалентни центри, па се библиотечком делатношћу бави свега двоје у Косјерићу, односно четворо запослених у Ариљу.

Приказ 21: Број запослених у библиотекама Златиборског округа

Старосна структура показује да су кадрови до 30 година у библиотекама Златиборског округа ретки (у три библиотеке по један), а да су најбројнији кадрови између 40 и 49 година старости. Чајетинска је једина библиотека у којој преовлађује млађи кадар, између 30 и 39 година старости и то је библиотека са најмањом просечном старошћу у округу од 41,5 године. Најстарији кадар има прибојска библиотека – 50 година. Полна структура показује да су у свим библиотекама бројније жене – у свим установама оне чине 60 и више процената, а у некима чак и преко 90% кадрова. Табела 28: Просечна старост запослених у установама


Народна библиотека Ужице 46

Народна библиотека Милош Требињаци, Бајина Башта 49

Библиотека Јован Томић, Нова Варош 47

Народна библиотека Пожега 47

Градска библиотека Прибој 50

Матична библиотека Вук Караџићи, Пријепоље 44

Библиотека Мухамед Абдагић, Сјеница 48,5

Библиотека Љубиша Р.Ђенић, Чајетина 41,5


2 Из прегеледа запослених биће искључене библиотеке у Ариљу и Косјерићу, будући да је кадровска структура, с обзиром на то да

библиотеке функционишу као поливалентни центри, приказана код прегледа поливалентних установа у овом извештају.

20

4

8

2 5 12

6

10

11

11 Ужице Ариље

Б.Башта Косјерић

Н.Варош Пожега

Прибој Пријепоље

Сјеница Чајетина

20%

80%


25%

75%


40%

60%


8,3%

91,7%


16,7%

83,3%


10%

90%


36,4%

63,6%


18,2%

81,8%


39

Приказ 23: Старосна структура кадрова у установама

Када је о образовној структури реч, више и високообразовани предњаче једино у ужичкој и пријепољској библиотеци, док су у осталим већина кадрови са завршеном средњом школом. Треба поменути и то да су кадрови са завршеном само основном школом малобројни – свега седам у свим библиотекама Златиборског округа. Приказ 24: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Када је реч о сарадницима, само ужичка и пријепољска библиотека ангажују хонорарне сараднике (ужичка два, пријепољска четири). Библиотека у Пријепољу је и једина у Златиборском округу којој у раду помажу волонтери. Четири библиотеке (у Бајиној Башти, Новој Вароши, Сјеници и Чајетини) истичу да немају волонтере нити потребу за њима, а једино ужичка и прибојска истичу да иако немају волонтере, осећају потребу за њима (прибојска за једним, а ужичка за двоје волонтера). Иако већ ангажује волонтере у свом раду, пријепољска библиотека види потребу за још двоје волонтера који би радили на пословима уређења фонда и књиговезачким активностима.

Буџет Библиотеке се готово у потпуности финансирају из општинског буџета. Једина библиотека са

учешћем Републике у буџету је матична библиотека у Ужицу. Други извор прихода су у великом броју библиотека сопствена средства. Изузетак су матична библиотека у Ужицу и библиотека у Чајетини које у 2009. години имају већа донаторска средства него сопствене приходе, и пријепољска и сјеничка које у обе посматране године имају такву ситуацију.

0% 10% 20% 30% 40%

5%

30

%

20

%

35

%

10

%

0% 10% 20% 30% 40%

12

,5%

37

,5%

37

,5%

12

,5%

0% 10% 20% 30% 40%

20

%

40

%

20

%

20

%

0%

20%

40%

60%

8,3

%

8,3

%

58

,4%

16

,7%

8,3

%

0%

20%

40%

60%

16

,7%

33

,3%

50

%

0% 10% 20% 30% 40%

40

%

40

%

10

%

10

%

0% 20% 40% 60% 80%

18

,2%

18

,2%

63

,6%

0%

20%

40%

60%

9,1

%

54

,5%

18

,2%

9,1

%

9,1

%

15%

10%

75%

ОШ 3

ССС 2

ВШ/ВСС 15

75%

25%

ССС 6

ВШ/ВСС 2

20%

40%

40%

ОШ 1

ССС 2

ВШ/ВСС 2

58,4%

41,6% ССС 7

ВШ/ВСС 5

16,7%

50%

33,3%

ОШ 1

ССС 3

ВШ/ВСС 2

40%

60%

ССС 4

ВШ/ВСС 6

9,1%

63,6%

27,3%

ОШ 1

ССС 7

ВШ/ВСС 3

9,1%

54,5%

36,4%

ОШ 1

ССС 6

ВШ/ВСС 4

40

Приказ 25: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Према броју запослених и броју програма и свом матичном статусу, очекивано највећи укупан

буџет, као и средства за програме, и у 2008. и у 2009. години имала је библиотека у Ужицу, док најмањим средствима располаже библиотека у Новој Вароши. Пораст буџета у две посматране године забележиле су једино нововарошка библиотека за 4,1% и сјеничка за 3,6%. Највећи пад буџета у 2009. години бележи ужичка библиотека за 26% и пријепољска за 16,3%. Табела 26а: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години

Установа/ Општина-Град

Година Висина буџета





Народна

библиотека Ужице


20.602.000,00 дин. 13.898.000,00 дин. 5.404.000,00 дин. 1.300.000,00 дин.


17.587.000,00 дин. 11.321.000,00 дин. 5.005.000,00 дин. 1.261.000,00 дин.

Народна библиотека Милош Требињац, Бајина

Башта

2008. 75.621,56 евра 52.031,27 евра 23.590,29 евра /

6.158.000,00 дин. 4.237.000,00 дин. 1.921.000,00 дин. /

2009. 67.730,78 евра 46.970,80 евра 20.759,99 евра /

6.362.000,00 дин. 4.412.000,00 дин. 1.950.000,00 дин. /

Библиотека Јован Томић,

Нова Варош


2.682.000,00 дин. 1.905.000,00 дин. 727.000,00 дин. 50.000,00 дин.


3.227.000,00 дин. 2.213.000,00 дин. 964.000,00 дин. 50.000,00 дин.



10.697.000,00 дин. 8.050.000,00 дин. 2.497.000,00 дин. 150.000,00 дин.


10.697.000,00 дин. 8.050.000,00 дин. 2.497.000,00 дин. 150.000,00 дин.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

92

%

81

%

6%

6%

2%

2%

1

1%

Град Сопствени приходи Република Донације

0%

50%

100%

2008 2009

95

%

95

%

5%

5%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

95

%

95

%

5%

4%

1

%

Општина


Донације

0%

50%

100%

2008 2009

98

%

98

%

2%

2%

Општина


0%

50%

100%

2008 2009

97

%

97

%

3%

3%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

91

,4%

91

,2%

1,1

%

1,4

%

7,5

%

7,4

%

Општина Сопствени приходи Донације

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

95

,5%

96

,3%

0,5

%

0,4

%

4%

3,3

%

Општина Сопствени приходи Донације

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

98

,5%

96

,3%

1,5

%

1,4

%

2,3

%

Општина Сопствени приходи Донације/спонзорства

41

Табела 26б: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години

Установа/ Општина-Град








4.086.107,00 дин. 3.648.712,00 дин. 403.093,00 дин. 34.302,00 дин.

2009. 49.518.17 евра 46.656,34 евра 2.845,13 евра 16,70 евра

4.651.277,00 дин. 4.382.463,00 дин. 267.245,00 дин. 1.569,00 дин.

Матична библиотека Вук

Караџић, Пријепоље


11.649.836,00 дин. 5.585.792,00 дин. 5.763.366,00 дин. 300.678,00 дин.


11.250.970,00 дин. 5.978.590,00 дин. 4.827.814,00 дин. 444.566,00 дин.

Библиотека Мухамед Абдагић,

Сјеница


6.178.000,00 дин. 5.473.000,00 дин. 607.000,00 дин. 98.000,00 дин.


7.402.000,00 дин. 6.896.000,00 дин. 437.000,00 дин. 69.000,00 дин.

Библиотека Љубиша Р.Ђенић,

Чајетина


10.447.401,00 дин. 4.514.938,00 дин. 4.951.418,00 дин. 981.045,00 дин.


12.934.117,00 дин. 5.050.559,00 дин. 6.790.558,00 дин. 1.093.000,00 дин.

У свим библиотекама, изузев пријепољске и чајетинске, највећи удео у буџету библиотека имају зараде запослених, а најмањи програми установа. Пријепољска библиотека је у 2008. години, као и чајетинска у 2009, највећи део буџета одвојила за текуће трошкове. Библиотека Бајине Баште не одваја средства за програме, док све остале издвајају до 1,5% свог буџета у ту сврху. Изузетак су чајетинска, ужичка и пријепољска библиотека које одвајају већи део буџета за програме (чајетинска највише – 9%, ужичка 6,5%, пријепољска 3,3% (у просеку за две посматране године)) Приказ 27: Структура буџета библиотека у 2008. и 2009. години

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

6,3

%

7,2

%

67

,5%

64

,4%

26

,2%

28

,4%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

68

,8%

69

,3%

31

,2%

30

,7%

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

1,9

%

1,5

%

71

%

68

,6%

27

,1%

29

,9%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

1,4

%

1,4

%

75

,3%

75

,3%

23

,3%

23

,3%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

0,8

%

0,0

3%

89

,3%

94

,2%

9,9

%

5,8

%

Програми

Плате


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2008 2009

2,6

%

4%

47

,9%

53

,1%

49

,5%

42

,9%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

1,6

%

0,9

%

88

,6%

93

,2%

9,8

%

5,9

%

Програми

Плате


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2008 2009

9,4

%

8,5

% 4

7,4

%

39

%

43

,2%

52

,5%

Програми

Плате


42

Када је о инвестицијама реч, од 2007. године у своју библиотеку уложио је једино град Ужице и општине Прибој и Чајетина. Библиотека у Прибоју је поред општинских добила и средства од Министарства културе. Када је о приоритетним инвестицијама реч ужичка библиотека истиче потребу за адаптацијом дечјег одељења библиотеке.

Као приоритетно инвестиционо у Бајиној Башти наводи се адаптација и опремање простора изнад библиотеке.

Пријепољска библиотека би будућа новчана средства најпре утрошила на изградњу летње читаонице, доградњу и опремање простора за позајмно одељење библиотеке и депоа, као и адаптацију и опремање дечјег одељења.

Библиотека општине Прибој као приоритет наводи набаку рачунарске опреме и столова и столица.

Сјеничка библиотека као приоритет истиче пресељење у нови, већи, адекватно опремљен простор, јер се тренутно налазе у 80 м

2 неусловног простора.

У библиотеци Чајетине као приоритет истичу дренажу, изградњу летње позорнице, набавку опреме и модернизацију.

Библиотеке у Новој Вароши и Пожеги не наводе приоритетне инвестиције.

Табела 30: Последња инвестициона улагања у библиотеке Златиборског округа

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима



Ужице Адаптација Библиотеке Град Ужице 2008. 18.285,24 1.489.000,00

Градска библиотека

Прибој

Грађевинско занатски радови

Министарство културе

2007-2008 50.230.09 4.053.367,54

Раздвајање струјомера Општина Прибој 2008 1.461,62 119.022,33

Замена столарије Општина Прибој 2008 3.684,06 300.000,00

Набавка опреме Општина Прибој 2008 5.178,90 421.727,10

Библиотека Љубиша Р.

Ђенић Чајетина

Опрема Општина Чајетина 2007 1.400,70 112.000,00

Опрема и одржавање Општина Чајетина 2008 2.971,81 242.000,00

Опрема и одржавање Општина Чајетина 2009 2.091,97 196.500,00

Проблеми

Када су проблеми у питању, једино чајетинска и прибојска библиотека не истичу проблем са простором у којем обављају своју делатност. Проблем простора тиче се углавном недостатка истог. У најлошијој ситуацији када је простор у питању налази се сјеничка библиотека која свој рад организује у свега 80 м

2 неусловног и неопремљеног простора у смислу информационих технологија којима би

унапредиле свој рад. Финансијске тешкоће истичу четири библиотеке – нововарошка, прибојска, пријепољска и

сјеничка. Пет библиотека истиче проблем са техничком опремљеношћу тј. недостатком рачунара било за

кориснике, било за основне библиотечке активности – нововарошка, прибопјска, пријепољска, сјеничка и чајетинска. Потребе за кадровима имају библиотеке у Ужицу, Новој Вароши, Прибоју и Пријепољу.

Програмски проблеми су највише у вези са недостатком финансијских средстава и простора.

Табела 31а: Проблеми библиотека Златиборског округа




Ужице

Недостатак простора, те истичу потребу за додатних

500 м2 које би им обезбедило

проширење на спрат објекта у којем се

налазе


Истиче се потреба за пет

високообразованих особа


43

Табела 31б: Проблеми библиотека Златиборског округа




Милош Требињац,


Потребан је већи простор од

садашњих 247 м2, а постоји потреба за

780-1.365 м2

Нема проблема Нема проблема Нема проблема Нема проблема

Библиотека Јован

Томић, Нова Варош

Потребан је простор за дечје и завичајно

одељење и смештање књижног

фонда

Низак општински буџет и недостатак

донатора

Застарела опрема и мали број компјутера

доступних корисницима, те се истиче потреба за

лап топом, два рачунара и видео

бимом

Истиче се потреба за библиотекаром и

рачуноводственим радником

Недостатак финансијских

средстава за већи број програма и

радионица


Пожега

Недостатак простора, истиче се потреба за додатних 300м2 (на тренутних

300 м2)


Градска библиотека

Прибој Нема проблема

Недовољно средстава

Недовољно рачунара, потребно

је још три компјутера

Истиче се потреба за једним радником


Матична библиотека Вук Караџић Пријепоље

Недостатак простора на свим одељењима

и службама, као и посебног простора за

програме. Решење се види у изградњи

нове наменске зграде за

библиотечку делатност


развојне програме

Недостатак опреме за Cobiss 2/ позајмицу и

дигитализацију завичајне грађе

Недовољан број стручног кадра, потребно је још

четири библиотекара


Библиотека Мухамед Абдагић, Сјеница

Простор је недовољан и неуслован (уз

прокишњавање), те је потребна нова

наменска зграда за библиотеку


програме и пројекте

Недостатак опреме. Библиотека је тек

2010. године набавила нови

рачунар, а поседује један застарео

Пентијум 2. Истиче се потреба за

укључивањем у неку од виртуелних мрежа, али га

недостатак рачунара онемогућава


Програма је мало због неадекватног

простора и све мање улагања у

културу

Библиотека Љубиша Р.Ђенић Чајетина

Нема проблема Нема проблема Истиче се потреба за

два рачунара Нема проблема

Истиче се потреба за изградњом

летње позорнице ради одржавање

програма

Музеји општина Златиборског округа

У Златиборском округу налази се четири музеја: Народни музје у Ужицу, Музеј на отвореном Старо село у Сирогојну на територији општине Чајетина, Завичајни музеј у Прибоју и Музеј у Пријепољу. Готово сви музеји су новијег датума, изузев Народног музеја у Ужицу који датира из послератне 1946. године. Најмлађи музеј је Музеј на отвореном Старо село у Сирогојну (Чајетина), али и музеј у Прибоју који је иако основан 1990. године, почео са радом две године касније.

44

Историјат ужичког музеја везује се за Музеј устанка 1941. и Завичајни музеј као зачетнике његовог рада. Почетак рада музеја у Титовом Ужицу представља оснивање Иницијативног одбора за прикупљање старина у ужичком крају, 12. јула 1946. године, а званично отварање обележено је изложбом у згради Градског народног одбора 24. септембра 1946. године под називом Народно-ослободилачка борба, обнова и изградња у ужичком округу. Народни одбор Општине Титово Ужице донео је 29. априла 1963. године Решење о оснивању Народног музеја Ужице, у чији су састав ушли Музеј устанка 1941. И Завичајни музеј, а 1979. године Музеју је пренет на управљање и коришћење споменички комплекс на Кадињачи. После неколико реорганизовања, искључивања и укључивања спомен комплекса Кадињача у његове оквире, музеј данас функционише по моделу из 1963. године. Музеј је од оснивања био смештен у две зграде изграђене пред Други светски рат за потребе Народне банке. У овим објектима, у јесен 1941.године, били су смештени Врховни штаб НОПОЈ и Централни комитет КПЈ, а у подземним просторијама, тзв. Трезору, било је цивилно склониште и Партизанска фабрика оружја и муниције. Тај простор данас представља део сталне поставке Музеја у којем се могу видети машине за производњу муниције. У састав Народног музеја Ужице улазе и: Јокановића кућа и Спомен-дом Кадињача. Народни музеј у Ужицу је регионални музеј надлежан за територију града Ужица и још седам општина Златиборског округа – Бајину Башту, Косјерић, Пожегу, Ариље, Чајетину, Нову Варош и Сјеницу које немају своје завичајне музеје.

Завичајни музеј у Прибоју један је од најмлађих. Основан је 1990. године али са радом почиње две године касније. Музеј се налази у четири објекта – кући старог трговца, галерији, Градској кући из 1874. године, и помоћној кући која је планирана за конзерваторску радионицу када се за то стекну услови. Градска кућа је некада била градска кафана и идеја запослених у прибојском музеју јесте да она то и остане, односно да се претвори у простор у којем ће се спремати стара јела и обављати венчања у традиционалном амбијенту. Музеј води бригу и о легату локалне сликарке Надежде Наде Виторовић од преко 350 ликовних дела које се редовно излажу у галерији. Активности музеја везују се и за археолошко налазиште Јармиловац старо око 5.000 година које припада винчанско плочничком периоду на којем је истраживање започето 2003. године. Музеј се бави и издавачком делатношћу.

Музеј у Пријепољу основан је 1990, а званично је почео са радом 1991. године, када су презентовањем сталне поставке отворена врата за посетиоце. Завичајна збирка је формирана 1956. Године и од тада је повремено представљана јавности. Музеј је смештен у згради некадашње турске Руждије (ниже гимназије), саграђене између 1839. и 1845. године. Поред овог објеката музеј руководи и Музејом пионира и омладине Југославије на планини Јабуци код Пријепоља, Кућом Веселичића и Кућом Јусуфагића. Данас је Музеј ризница културно-историјског наслеђа полимског краја. Музеј има археолошку, историјску, историјско-уметничку и етнографску збирку. Установа располаже и галеријским простором, погодним за организовање тематских изложби и других садржаја. Пријепољски музеј има статус регионалног музеја за територије општина Пријепоље и Прибој. Као и прибојски и пријепољски музеј се бави издавачком делатношћу.

Музеј Старо село је музеј на отвореном којем је циљ да прикаже архитектуру, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организацију породичног живота људи брдско – планинских предела на Златибору као и пространих шумовитих предела динарске области. Музеј чини 50 традиционалних кућа са аутентичним покућством пренетим у музејски простор. У радионицама музеја израђују се копије музејских експоната и приказују вештине грнчарског, качарског, тесарског и других заната.У простору музеја организују се ликовни, књижевни, музички садржаји, као и изложбе, предавања и летње школе. Табела 32: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које музеји користе

Назив установе Општина оснивач

Година оснивања

Број објеката које музеј користи

Народни музеј Ужице Ужице 1946. 5

Завичајни музеј Прибој Прибој 1990. 4

Музеј у Пријепољу Пријепоље 1990. 4

Музеј на отвореном Старо село Чајетина 1992. 50 објеката народног градитељства


Зграде музеја у Прибоју и Чајетини су у власништву установа. У пријепољском музеју у току је поступак преноса власништва над објектом музеја у Пријепољу, Кућом Веселичића и Кућом Јусуфагића. Објекти Народног музеја у Ужицу су државна својина дата на коришћење Установи.

45

Највећим простором располаже ужички музеј. Иначе сви музеји своју делатност обављају у неколико објеката.

Такође, сви музеји поред објеката располажу и просторима на отвореном. Народни музеј у Ужицу руководи спомен комплексом Кадињача, музеј у Прибоју за програме користи двориште, пријепољски музеј летњу културну сцену са лапидаријуом. У простору музеја на отвореном Старо село често се одржавају културни програми.

Од четири музеја Златиборског округа два располажу конзерваторском радионицом: музеј у Ужицу и музеј Старо село у Чајетини. Музеј у Пријепољу за потребе заштите предмета користе конзерваторске радионице других музеја, а музеј у Прибоју ангажује спољне сараднике. Табела 33: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеји организују делатност


Број депоа

Површина депоа

Број затворених простора за

програме

Површина простора за

програме

Број места за седење у сали за програме

Народни музеј Ужице 3.396 м2 3 315 м

2 1 127 м

2 /

Завичајни музеј Прибој 2.000 м2 3 186 м

2 1 50 м

2 /

Музеј у Пријепољу 1.010 м2 3 200 м

2 2 290 м

2 120

Музеј на отвореном Старо село, Чајетина

1.188 м2

Тренутно у изградњи

Имаће 150 м2 1 118 м2 100

Фонд, програми и корисници

Када је реч о броју предмета, највећим фондом располаже Народни музеј Ужице који броји преко 50.000 предмета, док остали музеји имају неколико пута мање предмета. За ужичким према броју предмета следи прибојски музеј, док музеј Старо село има најмање музеалошких предмета. Табела 34: Број предмета према збиркама у музејима Златиборског округа

Збирке у музејима Ужице Прибој Пријепоље Чајетина

Етнолошка 3.878 186 933 1.457

Археолошка 6.144 1.540 1.226 -

Ликовна - 211 - -

Графичка - 104 - -

Филмска - 46 - -

Фотографска 23.499 4.500 - -

Историјско-уметничка 471 45 71 462

Примељена уметност - 8 - -

Минералошка - 35 - -

Техничка - 10 - -

Нумизматичка 4.806 250 - -

Збирка архивалија 11.482 240 103 -

Збирка оружја и војне опреме 612 2 80 -

Знамења 592 - - -

Радови и лични предмети војника 53 - - -

Разгледнице 150 - - -

Меморијални предмети 31 - - -

УКУПНО ПРЕДМЕТА 51.718 7.177 2.413 1.919

Структуре фондова показују да фотографска збирка има највећи удео у фонду ужичког и

прибојског музеја, док у пријепољском музеју највећи део фонда заузима археолошка збирка. Музеј Старо село располаже са ¾ етнолошких предмета и ¼ уметничких у оквиру свог фонда.

Када је реч о обради и конзервацији предмета, ужички музеј има само 12,3% обрађених предмета и 7,8% конзервираних. Прибојски музеј је конзервирао 9,3% предмета, а проценат обрађености је 31,9. Пријепољски музеј заштитио је 41,1% предмета који подлежу конзервацији, а обрадио 71,9% свог фонда. Музеј Старо село са 63,2% конзервираних премета је најуспешнији када је о овом сегменту рада реч, док је ниво обрађености 62,5%.

46

Када се заштита предмета сагледа по збиркама, у ужичком музеју са највећим уделом конзервираних предмета је етнолошка збирка (90,8% предмета је заштићено), у прибојском је конзервирано једино 42,5% археолошке збирке, у пријепољском је у потпуности конзервирана збирка оружја и војне опреме, а затим и 48,9% археолошке збирке. Музеј Старо село успео је да заштити 54,6% етнолошке збирке, док се код уметничке збирке није почело са конзервацијом. Приказ 28: Структура фонда у музејима Златиборског округа

Када је реч о поставкама, једино прибојски музеј нема сталну поставку. Може се рећи да Народни музеј у Ужицу, када се сагледају објекти којима располаже има пет поставки: Ужице, настанак и развој, легат Михаила Миловановића, Градска кућа с краја ХIХ и почетка ХХ века (Јокановића кућа), Спомен обележје Кадињача и Хидроцентрала под градом. Поменуте поставке датирају из 1961,1992,1995. и 2003. године. Музеј Старо село природно чини поставка која датира из године оснивања, 1992. Најмлађу поставку има пријепољски музеј и она датира из 2009. године.

Цена обиласка сталне поставке у Пријепољу је бесплатна, у Народном музеју Ужице се креће од 70,00 до 200,00 динара, а обилазак комплекса Старо село је 120,00 динара, док су пратећи програми у свим музејима бесплатни. Уколико изузмемо отвореност суботом пријепољског музеја, радно време у већини музеја није прилагођено потребама и обавезама данашњих запослених људи тј. музеји се затварају око 16-17ч. Једино је комплекс Старо село у летњој сезони отворен за посетиоце до 19ч. Табела 35: Отвореност посетиоцима

Назив установе Цене улазница

Радно време Стална поставка

Изложбе и програми

Народни музеј Ужице 70,00 дин ђаци, 90,00 остали, 200 обилазак целог компекса музеја

Бесплатно Радним данима: 9-17ч; викендом по договру са

организованим групама

Завичајни музеј Прибој Не постоји Бесплатно Музеј нема сталну поставку па нема редовне

посетиоце, отворен је од радним данима 8-16ч

Музеј у Пријепољу Бесплатно Бесплатно Радним данима 9-16:30ч; суботом 9-15ч

Музеј на отвореном Старо село, Чајетина

120,00 дин. бесплатно Летње радно време: радним данима: 9-19ч Зимско радно време: радним данима 9-16ч

Сви музеји поред редовне делатности, организују и пратеће програме. У свим установама најбројније су изложбе, како из фондова музеја тако и уметничког карактера. Најразноврсније и најбројније садржаје организује пријепољски музеј који је у посматране три године уприличио 51 програм. Поред изложби, предавања, трибина и радионица пријепољски музеј повремено организује концерте, позоришне представе и промоције књига. Изузимајући ужички музеј који не организује радионице, сви остали то чине. Пријепољски музеј једини организује трибине, а предавања је поред њега организовао још једино прибојски музеј у 2007. години (и то једно).

11,9%

7,5% 0,9%

45,4%

9,3%

22,2%

1,2%

1,1% 0,5%

Aрхеолошка Етнолошка Уметничка Фотографска Нумизматичка Архивалије Војна Знамења Остало

2,6%

21,5%

3,6%

3,6% 1,4%

62,8%

3,3%

1,2%

Етнолошка Археолошка Нумизматичка Уметничке Графичка Фотографска Архивалије Остале

38,7%

50,8%

2,9%

4,3% 3,3%

Етнолошка Археолошка

Уметничка Архивалије

Војна

75,9%

24,1%

Етнолошка Уметничка

47

Приказ 29: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја

Када је у питању посећеност, број љубитеља музеја највећи је у музеју Старо село, а најмањи у

прибојском што је и очекивано када се има у виду да музеј у Прибоју нема сталну поставку, па ни редовне посетиоце, већ само оне који долазе на изложбе. Ипак и у музеју Старо село и у прибојском музеју приметан је пад посетилаца у 2009. години у односу на претходне с тим да је у Прибоју пад врло осетан, док у чајетинском музеју с обзиром на број посетилаца није изражен. Пријепољски музеј је, са око 16.000 посетилаца у просеку годишње, по посећености одмах иза чајетинског, а приметан је и пораст броја публике у 2009. у односу на претходну годину. Највећи пораст броја публике забележио је музеј у Ужицу, за 44% у односу на претходну годину. Приказ 30: Тенденција кретања броја посетилаца музеја Златиборског округа

2007

2008

2009

9

18

12

1

1

1

2007

2008

2009

4

6

6

1 1

1

1

2007

2008

2009

4

9

11

3

5

2

4

3

4

1

1

1

2

1

2007

2008

2009

7

7

5

2

2

1

1

1

изложбе предавања трибине радионице остали садржаји

5500 6657 11912

5000 3800 1800

16606 14600 17023

46039 45666 40778

0

10000

20000

30000

40000

50000

2007 2008 2009

Ужице Прибој Пријепоље Чајетина

48

Када је реч о евалуацији програма, то чине сви музеји Златиборског округа изузев музеја Старо село. Једино музеј у Пријепољу додатно спроводи истраживања потреба посетилаца као још један вид евалуације. Последњи пут то су учинили 2008. године.

Сви музеји Златиборског округа документују своје активности углавном преко архиве, прес и медијаклипинга. Пријепољски музеј то чини на још један начин: издавањем годишње публикације Преглед. Када је реч о доступности музејских садржаја страним туристима, сви музеји штампају вишејезичне брошуре. Прибојски музеј има материјал за туристе доступан поред српског на енглеском, немачком и француском језику, пријепољски на енглеском и италијанском, чајетински на енглеском и италијанском, ужички на енглеском.

Сарадња Сви музеји Златиборског округа имају веома разгранату и развијену мрежу сарадње са музејима у

земљи. Међународну сарадњу остварују музеји у Прибоју и Пријепољу. Музеј у Пријепољу једини истиче да не сарађује са ужичким музејом као установом у центру округа.

Када је о сарадњи са медијима реч, сви музеји сарађују са локалним и регионалним, с тим да музеји у Прибоју и Пријепољу истичу сарадњу и са другим медијима у Србији.

Све установе музејског типа у Златиборском округу чланови су националних асоцијација изузев музеја Старо село, док прибојски и пријепољски музеј истичу и чланство у међународним музејским заједницама и асоцијацијама Табела 36: Сарадња са другим актерима у култури





Национални ниво Међународни

ниво Сарадња са

центром округа

На

ро

дн

и м

узе

ј

Уж

иц

е

Сви актери у култури на

локалном нивоу

Музеји у Чачку,

Прибоју и Чајетини

Завод за заштиту споменика културе Краљево, Војни

музеј, Педагошки музеј. Члан је Музејског друштва Србије,

Српског археолошког друштва, Друштва

конзерватора Србије, УЛУС-а и УЛУПУДС-а

Не остварује међународну

сарадњу

Ужице је центар округа

- техничка - логистичка - сарадња на рганизацији догађаја

Зав

ич

ајн

и м

узеј

Пр

иб

ој

Дом културе и библиотека

Народни музеј Ужице

и Музеј у Пријепољу

Републички завод за заштиту споменика, Завод за заштиту споменика Краљево, Музеј

града Новог Сада, Археолошки институт САНУ,

Филозофски факултет Београд. Члан је Музејског

друштва Србије.

UCL Institute of Archeology

London, Завичајни музеј

Пљевља

Народни музеј Ужице

- техничка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Му

зе

ј у

Пр

ије

по

љу

Библиотека, дом културе, туристичка

организациија, цивилни сектор

Галерије, музеји,

заводи за заштиту

споменика културе

Народни музеј у Београду, матични музеји, САНУ, Филозофски факултет

Београд. Члан је Музејског друштва Србије

Земаљски музеј БиХ, Сарајево;

Национална пинакотека

Болоња (Италија) Члан је

ICOM и ICOM SEE

Не постоји сарадња


Му

зе

ј н

а о

тв

ор

ен

ом

Ст

ар

о с

ел

о,

Ча

јети

на

Библиотека

Народни музеј Чачак,

Музеј рудничко-таковског

краја, Народни

музеј Ваљево

Народни музеј и Етнографски музеј у

Београду, музеј Војводине, Етнографски институт,

Универзитет уметности и филозофски факултет у

Београду, Централни институт за конзервацију.

Не остварује међународну

сарадњу

Народни музеј Ужице, Народна

библиотека Ужице,

Историјски архив Ужице,

Удружење грађана Ера


49

Кадрови Највише запослених очекивано има музеј у Ужицу, надлежан за територију још седам општина

поред Ужица, а најмање кадрова, са истим бројем запослених, имају музеји у Прибоју и Пријепољу.

Приказ 31: Број запослених у музејима Златиборског округа

Старосна структура показује да једино музеј у Ужицу има (једног) запосленог испод 30 година старости. У Чајетини и Прибоју најбројнији су запослени између 40 и 49 година старости, а у Ужицу где чине половину и Пријепољу где чине две трећине најбројнији су кадрови у шестој деценији живота (50-59) У музеју Старо село у Чајетини, просечна старост запослених је најмања, а највећа је у пријепољском музеју. Када је полна структура у питању, у музејима Чајетине и Пријепоља бројније су жене, у ужичком музеју у већини су припадници мушког пола, док је у прибојском музеју полна структура уједначена. Табела 37: Просечна старост запослених у установама


Народни музеј Ужице 51

Завичајни музеј Прибој 46

Музеј у Пријепољу 55

Музеј на отвореном Старо село, Чајетина 43


Приказ 33: Старосна структура кадрова у установама

Када је о образовној структури реч, једино у ужичком музеју високообразовани чине већину свих запослених. У прибојском и пријепољском половина запослених има вишу или високу школску спрему, док је једино у чајетинском музеју високообразованих мање од половине запослених.

40

6 6

29

Ужице

Прибој

Пријепоље

Чајетина

57,5%

42,5%


50%

50%


33,3%

66,7%


44,8% 55,2

%


0% 10% 20% 30% 40% 50%

2,5

%

15

%

17

,5%

50

,0%

15

%

0%

20%

40%

60%

80%

30-39 40-49 60+

16

,7%

66

,6%

16

,7%

0% 20% 40% 60% 80%

16

,7%

66

,6%

16

,7%

0% 10% 20% 30% 40%

34

,5%

37

,9%

17

,3%

10

,3%

50

Приказ 34: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Када је реч о сарадницима, сви музеји Златиборског округа имају волонтере као помоћ у свом раду: Старо село ангажује четири, ужички и прибојски два, а пријепољски једног волонтера. Када говоримо о хонорарним сарадницима, једино их ужички не запошљава. Пријепољски има највећи број хонорарних сарадника – 18, затим следи музеј Старо село са 4, па прибојски са два сарадника. И поред одређеног броја сарадника, сви музеји истичу потребу за још волонтера (ужички, прибојски и препољски за још два, а Старо село за још једним).

Приказ 35: Број и тип сарадника у поливалентним установама

Буџет Музеје у Ужицу и Пријепољу највећим делом финансирају оснивачи, док се прибојски и чајетински

музеј већински финансирају од стране Републике. Разлог томе вероватно су значајна археолошка ископавања на Јармиловцу које од почетка подржава Република, и специфичност музеја Старо село коју држава препознаје. Интересантно је да у одржавању музеја Старо село општина Чајетина готово и није учетвовала у посматраним годинама (2008, 2009), већ скоро ¾ обезбеђује држава, а око ¼ чине сопствена средства музеја. Нешто другачија је ситуација са прибојским музејом који од Републике добија већинска средства, а од општине остатак, док су сопствена средства минимална. Ужички музеј једини обезбеђује средства од спонзора, али су та средства веома мала.

Приказ 36: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Највећи укупан буџет, као и средства за програме, и у 2008. и у 2009. години имао је Музеј на отвореном Старо село у Чајетини, док најмањим средствима располаже Музеј у Пријепољу. Пад буџета у 2009. години забележили су сви музеји у Златиборском округу. Највећи пад бележи музеј у Прибоју – 31%, затим према смањењу буџета следи Старо село са падом од 20,6%, па ужички музеј – 14,9% и пријепољски са падом буџета од 12,4%.

Табела 38а: Висина и расподела буџета музеја у 2008. и 2009. години






Народни музеј

Ужице


38.091,426,00 дин. 28.551.621,00 дин. 4.247.112,00 дин. 5.292.693,00 дин.


37.383.318,00 дин. 28.909.894,00 дин. 6.337.227,00 дин. 2.136197,00 дин.

20%

17,5%

62,5%

ОШ 8

ССС 7

ВШ/ВСС 25

50%

50%

ССС 3

ВШ/ВСС 3

16,7%

33,3%

50%

ОШ 1

ССС 2

ВШ/ВСС 3

31%

31%

38%

ОШ 9

ССС 9

ВШ/ВСС 11

0

20

УЖИЦЕ ПРИБОЈ ПРИЈЕПОЉЕ ЧАЈЕТИНА

2

18

4 2 2 1 4

запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

90

%

97

%

1%

1%

1%

4

%

2%

2%

Град


Спонзорства

Република

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

32

,1%

25

,2%

67

,9%

72

,9%

1

,9%

Општина

Република


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

67

%

65

%

2%

1%

31

%

34

%

Општина

Сопствени приходи Република

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

0,6

%

28

%

27

,4%

72

%

72

%

Општина


Република

51

Табела 38б: Висина и расподела буџета музеја у 2008. и 2009. години






Завичајни музеј Прибој


14.936.013,00 дин. 3.599.233,00 дин. 1.911.069,00 9.425.711,00 дин.


11.887.873,00 дин. 3.789.264,00 дин. 527.643,00 7.570.966,00 дин.

Музеј у Пријепољу


9.793.009,00 дин. 3.208.257,00 дин. 2.986.079,00 3.598.673,00 дин.


9.897.000,00 дин. 3.416.464,00 дин. 2.257.676,00 4.222.860,00 дин.

Музеј на отвореном Старо село,

Чајетина


44.663,000,00 дин. 25.438.000,00 дин. 12.759.000,00 дин. 6.466.000,00 дин.


40.875.000,00 дин. 25.429.000,00 дин. 9.973.000,00 дин. 5.473.000,00 дин.

Највећи удео у буџету музеја имају зараде запослених, док се програми према количини средстава која се у те сврхе издвајају у ужичком у 2008. години, прибојском и пријепољском музеју (у обе посматране године) налазе на другој позицији. У случају музеја Старо село и ужичког музеја у 2009. години, средства за програме се налазе на последњем месту и у те сврхе одваја се двоструко мање у чајетинском и троструко мање у ужичком музеју него за текуће трошкове, а разлог може лежати у томе да се у Чајетини у оквиру музеја одржава 50 објеката традиционалне градње и аутентичног изгледа, а у Ужичком пет објеката, од којих су два од националног значаја (Кадињача и Хидроцентрала). Приказ 37: Структура буџета музеја у 2008. и 2009. години

Када је о инвестицијама реч, ужички музеј их не наводи, а од 2007. године у свој музеј једина је уложила општина Пријепоље. Музеј у Прибоју не наводи изворе својих инвестиција. Највеће инвестиције обезбедила је Република Као приоритетне инвестиције прибојски музеј види адаптацију простора за сталну музејску поставку и уређење лапидаријума. Запослени у Музеју у Пријепољу наводе да су друга фаза отвореног музејског депоа, набавка канцеларијског намештаја и опреме, као и рестаурација и конзервација споменика културе, Куће Јусуфагића, следећа инвестициона улагања. Музеј Старо село као приоритет за улагање наводи опремање објеката депоа и образовне радионице.

Табела 39а: Последња инвестициона улагања у музеје Златиборског округа

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима

Завичајни музеј

Прибој

Кућа Јевђевића Н.п. 2007 6.133,16 490.408,88

Кућа Јевђевића и Кућа Стевовића

Н.п. 2008 12.723,19 1.036.072,13

Кућа Јевђевића Н.п. 2009 1.043,54 98.020,00

*Н.п- нема података

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

13

,9%

5,7

%

75

%

77

,3%

11

,1%

17

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

63

,1%

63

,7%

24

,1%

31

,9%

12

,8%

4,4

%

Програми Плате Текући трошкови

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008 2009

36

,7%

42

,7%

32

,8%

34

,5%

30

,5%

22

,8%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

14

,5%

13

,4%

56

,6%

62

,2%

28

,9%

24

,4%

Програми

Плате


52

Табела 39б: Последња инвестициона улагања у музеје Златиборског округа



Музеј у Пријепољу

Доградња и реконструкција музеја и изградња летње

културне сцене са лапидаријумом

Министарство за НИП

2007 307.044,55 24.551.344,00

Инсталациона опрема електро и машинских инсталација

Општина Пријепоље

2007 12.484,71 998.280,00

Централна клима у музеју Министарство

културе 2008 26.279,66 2.140.000,00

Музеј на отвореном

Старо село,

Чајетина

Изградња депоа Република 2008 50.400,20 4.104.178,69

Адаптација образовне радионице Република 2008 2.627,97 214.000,00

Наставак радова на згради депоа Република 2009 16.789,47 1.577.046,96

Адаптација образовне радионице Република 2009 49.574,61 4.656.577,80

Наставак радова на депоу и образовној радионици

Република 2010 27.180,48 2.800.000,00

Проблеми

Када је о проблемима реч, простор је проблем само у смислу његовог опремања за рад или адаптације. Недостатк простора не наводи ниједан музеј Златиборског округа.

Проблеме са финансирањем немају музеји у Ужицу и Пријепољу,док преостала два музеја наводе потребу за већим финансијама за програме и пројекте.

Застарелост и/или недостатак опреме је проблем који деле сви музеји. Ужички музеј једини не истиче проблем недостатка кадрова.

Програмске активности нису проблем једино пријепољском музеју. Специфичан проблем наводе представници музеја Старо село који имају намеру проширења комплекса, али је пре тога неопходно решавање имовинско-правних односа. Ужички музеј наводи проблем неостваривања перманентне ревизије и дигитализације фонда, а прибојском су потребна већа средства како би реализовао музејске програме, а решење виде у већем укључивању општине Прибој.

Табела 40а: Проблеми музеја Златиборског округа

Музеј Простор Финансирање Техничка


Ужице

Осавремењивање радних, изложбених

и смештајних просторија.


Постоји потреба за модернизацијом

опреме у радним и смештајним просторима


Проблем документације и

потреба за перманентном

ревизијом и дигитализацијом

Прибој

Недостатак изложбеног простора

за сталну музејску поставку, и потреба

за адаптацијом постојећег, али

неуређеног простора

Недовољна финансијска

средства за музејске програме. Постоји потреба за већим учешћем локалне

самоуправе у финансирању

програма

Постоји потреба за реализацијом

пројекта безбедносног

система тј. аудио, визуелним, и

алармним системом

Недостатак стручног кадра. Постоји

потреба за кустосом историчарем и конзерватором

Проблеми су у вези са финансијама

Пријепоље Нема проблема Нема проблема

Постоји потреба за набавком адекватног

канцеларијског намештаја и опреме

за рад

Постоји потреба за три стручна радника:

археологом, историчарем уметности и

конзерватором


53

Табела 40б: Проблеми музеја Златиборског округа

Музеј Простор Финансирање Техничка


Чајетина

Постоји потреба за опремањем

канцеларијског и магацинског

простора

Постоји потреба за обезбеђивањем

већих средства за програме преко аплицирања на националне и међународне

конкурсе

Постоји потреба за камером за

документовање на терену и

интерактивним тотемом

Постоји потреба за конзерватором и препаратором за

текстил

Постоји потреба за израдом пројектно-

техничке документације

ради решавања имовинско-правних

односа и проширења комплекса

Историјски архив Златиборског округа

Историјски архив Златиборског округа налази се у Ужицу. Архив је основан 1948. године и његов оснивач је град Ужице. Историјски архив је регистрован за чување и заштиту архивске грађе, која се ствара на подручју Златиборског округа, па тако Установа својом делатношћу покрива територије града Ужица и још девет општина: Ариља, Бајине Баште, Ивањице, Косјерића, Нове Вароши, Пожеге, Прибоја, Пријепоља и Чајетине.


Почетком октобра 2009. отворена је нова зграда Историјског архива у власништву Установе и просторним капацитетом од 1.300 м

2 од чега су 520 м

2 депои, 40 м

2 читаоница, а 612 м

2 заузима

канцеларијски простор. У Архиву постоји и галеријски простор од 78 м

2, али и простор за одржавање семинара од 50 м

2

у којем постоји и 30 места за седење. Архив у свом саставу има и библиотеку која је на крају 2008. године располагала са 10.168 књига и брошура и 2.631 часописа.

Фонд Архив закључно са 2009. годином, поседује 2.540 метара архивске грађе која је у потпуности

сређена. Архивску грађу чини 788 сређених фондова и збирки које обухватају период од 1809. до 2008. године.Број евидентираних регистратура је 485.

Архив је почео са процесом микрофилмовања и дигитализације. Микрофилмовано је 1% обрађеног материјала, а дигитализовано 0,2%. Приказ 38: Однос сређене и несређене грађе Архива

Приказ 39: Однос сређених и несређених фондова и збирки

Програми и корисници У периоду од 2007. до 2009. године, Архив је организовао укупно девет пратећих програма у виду

изложби, промоција књига, округлих столова и трибина.

0% 50% 100%

Архивска грађа 100%

Сређена

0% 50% 100%

Фондови и збирке 100%

Сређено

54

Архив у Ужицу има развијену издавачку делатност и објављује публикације, научно-информативна средства, часописе, каталоге изложби, монографије и друге материјале у вези са архивском грађом. У периоду од 2007. до 2009. године Историјски архив Ужице издао је укупно 11 публикација. Једна од континуираних активности Установе је издавање часописа Историјска баштина, у оквиру којег излазе историографски и архивистички радови (студије, чланци, расправе, прикази, грађа, белешке, библиографа) који се односе на проучавање историјског наслеђа Ужица и ужичког краја. Часопис је почео да излази 1983. године, а до сада је штампано 18 бројева. У два наврата, 2006. и 2008. године, Архив је у партнерству са Националном службом за запошљавање учествовао у реализацији пројекта под називом Јавни радови од интереса за Републику Србију.

Приказ 40: Број додатних програма Архива у периоду од 2007. до 2009. године

Сарадња Архив сарађује са установама културе у својој општини, али остварује сарадњу и са малобројним

актерима у култури у другим општинама Златиборског округа. Када је о медијима реч, Архив остварује сарадњу са локалним и регионалним медијима у домену

информисања. Табела 41: Сарадња са другим актерима у култури



Тип сарадње

Локални ниво Регионални

ниво Национални

ниво Међународни

ниво Сарадња са

центром округа

Ис

то

ри

јски

ар

хи

в

Уж

иц

е

Све установе културе на

локалном нивоу

Библиотека у пожеги, Музеј Старо село у

Чајетини

Историјски архив Србије; члан је

Друштва архивиста Србије

Међународни институт за

архивистику у Трсту,

Покрајински архив Марибор,

Архив Републике Српске, Архив

Тузланског кантона, Архив Града Сарајева

Ужице је центар округа.

- сарадња на пројектима/ програмима

Кадрови

У Историјском архиву Ужице у сталном радном односу је 14 запослених, од којих у основној делатности ради њих 11 или 78,5%. Полна структура је у корист жена. Кад је о образовној структури реч, у Архиву преовлађује високообразовани кадар. Када говоримо о старосној структури, просек година запослених износи 50 година, преовлађује кадар од 50 до 59 година који чине половину запослених, док нема ниједног запосленог испод 30 година старости.

2007

2008

2009

3

1

6

4

1 5

изложбе публикације други пратећи програми

55

Приказ 41: Полна, старосна и образовна структура запослених у Архиву

Архив не ангажује хонорарне сараднике нити волонтере у свом раду.

Буџет3

Архив је у 2008. и 2009. години највећим делом финансирао град Ужице, али део средстава добија и од општина за које је надлежан. Укупан удео општинских средстава је у 2006. години износио 3,6%, да би током 2007. и 2008. године значајно скочио због издвајања за нови објекат, а потом у 2009. години осетно опао. Сопствени приходи такође обезбеђују део буџета Архива. Република је учествовала једино кроз средства за нову зграду Архива. Табела 42: Удео општина у буџету Архива у периоду од 2006. до 2008. године

Назив општине Издвајање општина у % Назив

општине Издвајање општина у %

2006 2007 2008 2009 2006 2007 2008 2009

Ариље 0,5 0,5 0,3 0,4 Нова Варош 0,3 0,3 0,2 0,2

Бајина Башта 0,3 0,2 3,9 0,2 Пожега 0,6 5,4 0,3 0,3 Чајетина 0,6 4,8 2,2 0,4 Прибој 0,2 0,5 0,3 0,2

Ивањица 0,4 2,9 1 0,3 Пријепоље 0,4 0,3 0,3 0,3

Косјерић 0,3 4,2 0,2 0,2 УКУПНО 3,6 19,1 8,7 2,5

Приказ 42: Извори финансирања и структура буџета Архива у 2008. и 2009. години

Табела 43: Висина и расподела буџета Архива у 2008. и 2009. години

Установа/ Општина






Историјски архив

Ужице


13.125.496,00 дин. 9.736.959,00 дин. 2.688.095,00 дин. 700.442,00 дин.


16.604.959,00 дин. 12.473.104,00 дин. 3.353.492,00 дин. 778.363,00 дин.

3 Архив је кроз упитник пружио информације о буџету убрајајући у њега и средства добијена за изградњу новог објекта у који се

уселио 9.10.2009. године. Код структуре буџета та улагања су изузета, али је код извора финансирања рачуната јер је било тешко одредити који део је заправо од средстава Републике и општина утрошен на објекат, а који на рад Архива.

42,9%

57,1%


0%

50%

14

,3%

28

,6%

50

%

7,1

%

7,2%

35,7%

57,1%

ОШ 1

ССС 5

ВШ/ВСС 8

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

89

,3%

91

%

4%

4%

6,7

%

2%

3%

Град Сопствени приходи Остале општине Златиборског округа Рефундације

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

5,3

%

4,7

%

74

,2%

75

,1%

20

,5%

20

,2%

Програми

Плате


56

Када је реч о последњим инвестиционим улагањима, током 2008. и 2009. године трајала је изградња нове зграде Архива. Средства за ову инвестицију добијена су од града Ужица, Министарства културе и општина Бајина Башта, Чајетина и Ивањица. Укупна вредност инвестиције износила је 20.065.225,00 динара (228.842,70 евра). Као приоритетно инвестиционо улагање наводи се опремање нове зграде Архива. Табела 44: Инвестициона улагања Архива у току 2008. и 2009. године




Историјски архив Ужице

Изградња зграде Министарство

културе 2008. 116.662,04 9.500.000,00

Изградња зграде Град Ужице 2008. 104.937,20 8.545.225,00

Изградња зграде Општина Бајина

Башта 2008. 14.736,26 1.200.000,00

Изградња зграде Општина Чајетина 2008. 7.368,13 600.000,00

Изградња зграде Министарство

културе 2009. 132.129,33 12.411.000,00

Изградња зграде Град Ужице 2009. 85.169,17 8.000.000,00

Проблеми

Као кључне проблеме запослени у Архиву наводе техничко опремање нове зграде, као и осавремењивање опреме за микрофилмовање, конзервацију и рестаурацију. Када је о кадровима реч, недостају још три запослена.

Табела 45: Проблеми архива Златиборског округа у Ужицу

Установа/ Град

Простор Финансирање Техничка


Историјски архив Ужице


Истиче се потреба за повећањем

средстава ради проширења програмских

активности Архива

Недостатак опреме за микрофилмовање

конзервацију и рестаурацију, ако и

компакт полица

Истиче се потреба за јо три запослена на

пословима конзервације,

сређивања и обраде

Потребна су средства за

издаваштво и међудржавна саветовања

Галерије Златиборског округа Златиборски округ има две јавне галерија као самосталне јединице, иако се сви поливалентни

центри и музеји, али и библиотеке баве, између осталих, и излагачком делатношћу. Градска галерија у Ужицу основана је 1990. године као Установа за галеријске послове. Оснивач

Галерије је тадашња Скупштина општине Ужице. Установа се бави излагањем дела модерне и савремене југословенске уметности, а организује и изложбе иностраних аутора.

Интересантан је случај прибојске галерије Спирала која је основана 1994. године од стране прибојске Гимназије као градска галерија која се бави презентацијом савремене визуелне уметности у Србији, али и промоцијама књига и предавањима из науке и уметности.

Просторни капацитети Галерија у Ужицу располаже са 185 м

2 изложбеног простора. Простор је уступљен од стране

Града и Галерија га користи без накнаде. Галерија Спирала кориси хол прибојске Гимназије као свој изложбени простор који има 200 м

2, али када се за изложбе користе сви стубови и панои који у холу

постоје излагачки простор може достићи величину од 400 м2.

Програми и публика У периоду од три посматране године (2007 – 2009) у ужичкој галерији организована је укупно 41 изложба при чему сваку види око 2.500 посетилаца. Из упитника се види да Галерија организује и додатне програме у виду трибина, предавања и радионица, али број таквих програма није наведен за 2007. и 2008. годину, док је у 2009. години уприличено 15 радионица и пет предавања. Када говоримо о публици, годишње за период 2007 – 2009. године Галерија у просеку бележи посету од преко 41.000

57

посетилаца. Приметан је значајан раст публике у 2008. години у односу на претходну – са 45.000 на око 60.000 посетилаца, па затим пад на 20.000 љубитеља изложбеих програма. Прибојска галерија је у периоду од 2007. до 2009. године организовала 37 изложби. Спирала има добру посећеност јер је виде сви ученици Гимназије, али и други грађани Прибоја, љубитељи ликовне уметности. Уколико изузмемо ученике, посетлаца годишње има око 1.000. Интересантно је да свака изложба одржана у Гимназији обиђе још неколико места у Србији јер руководилац галерије има добру сарадњу са многим галеријама, поливалентним центрима и другим установама које организују изложбе.

Приказ 43: Број изложби у периоду од 2007-2009. године

Приказ 44: Тенденција кретања броја посетилаца у периоду 2007-2008. године

У оквиру својих активности, галерија у Ужицу има и изузетно значајну међународну манифестацију – Интернационални графички Бијенале Сува игла, чији је иницијатор, оснивач и организатор. У оквиру Краковског графичког Триенала Сува игла је уврштена међу 22 престижне манифестације у свету и представља се на изложби Интерграфија у оквиру Триенала. До сада је одржано шест Бијенала. Традиционално, у новембру и децембру у Градској галерији Ужице излажу се радови уметника насталих у Међународној колонији уметничке керамике Злакуса. У Галерији се одржава и Ужички регионални ликовни салон – најзначајнија ликовна манифестација у ужичком региону. Прибојска галерија сваке године организује светосавску изложбу радова ученика Гимназије, као и Међународни сајам књига, сваког 11.маја на Дан школе и изложбу радова насталих на милешевској ликовној колонији. Обе галерије имају уметничке савете сачињене већином од уметника и историчара уметности, а које у случају ужичке бира управни одбор, а у случају прибојске предлаже уредник програма. Мандат савета ужичке изложбене установе траје осам година, а прибојске годину дана. И у једној и у другој установи једном годишње се расписује конкурс који одређује будући рад галерије. Галерије не наплаћују улазнице за своје програме. Радно време ужичке галерије је од 8 до 20 часова, а прибојске Спирале од 8-15 и 18-20 часова.

Сарадња На локалном нивоу ужичка галерија сарађује са музејом и архивом, а такође остварује сарадњу

са другим галеријама у региону и Републици. Сарадња прибојске галерије развијена је са многим установама културе у Србији, али и са

уметницима из иностранства преко гостовања изложби, али и преко организације програма. Прибојска галерија, међутим, не остварује сарању са локалним установама културе, нити са установама у Ужицу који је центар Златиборског округа.

Када је реч о сарадњи са медијима прибојска галерија је остварује са локалним медијима, али и са јавним сервисом Србије. Ужичка галерија наводи да сарадња постоји, али не и са којим медијима.

Обе галерије имају чланство у међународним организацијама, а прибојска и у националној организацији заједници галерија.

2007

2008

2009

15

15

11

изложбе

2007

2008

2009

11

12

14

изложбе

45000 60000

20000

0

50000

100000

2007 2008 2009

1000 1000

1000

0

500

1000

1500

2007 2008 2009

58









Гр

ад

ска

га

ле

ри

ја

Уж

иц

е

Народни музеј, Историјски архив

Галерије и уметници у

региону

САНУ, Народни музеј Србије,

Музеј савремене уметности

Организатор је међународне

манифестације Сува игла која

захтева сарадњу са многим

галеријама и уметницима у свету. Члан је

Краковског тријенала графике


- сарадња на пројектима/ програмима

Га

ле

ри

ја

Сп

ир

ал

а,

П

ри

бо

ј


Установе културе у округу, као и

Интернационални универзитет у Новом Пазару

Са великим бројем градова имају сарадњу.

Члан је Заједнице галерија Србије

Са велики бројем страних

уметника. Члан је Network mail art


-сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима /програмима

Кадрови

У ужичкој галерији раде три запослена. Полна структура је у корист мушкараца, а у образовној преовлађује високообразовани кадар. Просечна старост кадрова је 45 година. Два од три запослена лица раде у основној делатности. Прибојска галерија нема запослене, већ само уредника изложби који тај посао обавља волонтерски, а иначе је стално запослен као професор у Гимназији.

Приказ 45: Полна, старосна и образовна структура запослених у ужичкој галерији

У галерији Ужица нема ангажованих волонтера нити хонорарних сарадника, а не постоји ни потреба за таквим видовима сарадње.

Буџет Градска галерија Ужице се у потпуности финансира из градског буџета. Прибојска Спирала нема сопствени буџет, простор јој уступа школа, а изложбе се организују практично без средстава уз договор са уметницима. Сва средства која се улажу у рад Спирале су приватна донација уредника изложбеног програма галерије.

Приказ 46: Извори финансирања и структура буџета ужичке галерије у 2008. години

66,7%

33,3%


0%

20%

40%

33

,3%

33

,3%

33

,3%

33,3%

66,7% ССС 1

ВШ/ВСС 2

0%

50%

100%

2008 2009

10

0%

10

0%

Град

0%

20%

40%

60%

2008 2009

34

,2%

13

,6%

36

,5%

29

,9%

29

,3%

56

,5%


59

Табела 47: Висина и расподела буџета ужичке галерије у 2008. и 2009. години








Ужице


6.840.000,00 дин. 2.500.000,00 дин. 2.000.000,00 дин. 2.340.000,00 дин.


7.350.000,00 дин. 2.200.000,00 дин. 4.150.000,00 дин. 1.000.000,00 дин.

Када је реч о последњим инвестиционим улагањима, током 2009. године обављена је адаптација

приземља у ужичкој галерије. Финансијер је био град Ужице. Као приоритетно инвестиционо улагање у наредном периоду наводи се адаптација пословне зграде.

У прибојској Спирали приватном донацијом уредника изложбеног програма обезбеђено је осветљење у холу Гимназије. Међутим, не целокупно, тако да се приоритетна инвестиција управо односи на тај сегмент.

Табела 48: Последње инвестиционо улагање

Назив

установе

Тип

инвестиције Финансијер Година

Износ у еврима


Градска галерија Ужице

Адаптација приземља

Град Ужице 2009. 5.323,07 500.000,00

Галерија Спирала, Прибој

Расвета Уредник програма

2007-2009 300,00 25.532,25

Проблеми

У Галерији наводе да немају конкретних проблема у свом раду.

Прибојској галерији једини проблем је техничка опрема, те се јавља потреба за лаптопом и

камером.

Позориштe Златиборског округа

Једино професионално позориште Златиборског округа је Народно позориште у Ужицу. Али позоришна активност округа одвија се и у оквиру аматерских позоришта при поливалентним центрима у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши. Њихова активност приказана је у делу извештаја посвећеном центрима културе.

Позоришни живот Ужица почиње још 1856. године са оснивањем Театралног друштва као програмске активности тадашњег Читалишта. Прва позоришна представа у Ужицу изведена је 15. фебруара 1862. године. Међутим, након првих извођења представа, позоришна уметност у Ужицу доживљава дуги период затишја. Тек са почетком Ужичке републике 1941. године уметничка партизанска чета изводи представе домаћих и совјетских писаца. Неколико година потом, 10. августа 1945. године, основано је Обласно народно позориште одлуком Министарства просвете Србије. Свој рад Позориште је започело у Соколском дому. Од 1948. године Народно позориште Титово Ужице премешта се у Филкин биоскоп, који се налазио на главној градској улици. Оснивач Народног позоришта Ужице је Скупштина општине Ужице.

Просторни капацитети Са реконструкцијом главног градског трга, Трга партизана, позориште у Ужицу добија своју нову зграду, која са целим тргом представља и нови урбани идентитет града. Нова зграда је отворена 1967. године и у власништву је Позоришта. Позориште располаже са укупно 3.500 м

2 и своје активности одвија

на две сцене: великој и малој. Велика сцена је површине 169,65 м². Број места у гледалишту је 524. Површина техничког простора око сцене је 121,80 м², отвор портала 8,40 м, висина сцене 6 м. Мала сцена је површине 25 м² и располаже са 80 места у гледалишту.

60

Програми и публика На годишњем нивоу Позориште изведе три до четири премијере са уједначеношћу класичних и

савремених дела уз нешто виши проценат учешћа сценарија по делима домаћих аутора.

Приказ 47: Удео премијера према врсти дела које се обрађује

У периоду од 2006. до 2009. године одиграно је укупно 224 представе. У сезони 2007/2008, број представа је порастао у односу на претходну сезону да би у наредној сезони забележио пад. Приказ 48: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера у периоду од 2006. до 2008. године у случају укупног броја представа, односно од 2006. до 2009. године код премијера

У три посматране сезоне (2006-2009) позориште је имало 60 гостовања, а угостило је 44

представе из других позоришта. У последње две посматране сезоне Позориште је повећало број гостовања, а смањило број гостујућих представа. Приказ 49: Број гостовања и гостујућих представа у последње четири сезоне

Укупан број публике на гостовањима у периоду од 2006. до 2009. године је 20.280 посетилаца, што по сезони даје просек од 6.760 гледалаца. Бројност публике је у последње три сезоне знатно већа у згради позоришта и износи 28.755, што значи да по сезони у просеку око 9.500 љубитеља позоришних представа посетило ту ужичку установу. Укупан број гледалаца и у згради позоришта (представе ужичког позоришта, али и гостујуће представе) и на гостовањима износи 49.035, што по сезони даје број од 16.345. посетилаца.

Приказ 50: Број гледалаца у три анализиране сезоне

60%

40%

Број премијера по текстовима домаћих писаца 6

Број премијера по текстовима страних писаца 4

0% 50% 100%

премијере 50% 50%

Класична дела 5 Савремена дела 5

76

93

55

0

50

100

2006/2007 2007/2008 2008/2009

3 4

3

0

2

4

6

2006/2007 2007/2008 2008/2009

17

22 21 20

12 12

0

10

20

30

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гостовања Број гостујућих представа

6289 7876

14590

4300

8190 7790

10589

16066

22380

0

5000

10000

15000

20000

25000

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гледалаца у згради Број гледалаца на гостовањима

Укупан број гледалаца

61

Народно позориште Ужице организује и манифестацију Југословенски позоришни фестивал који се 2009. године одржао по 14 пут. На фестивалу учествују позоришта из бивших југословенских република: Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Југословенски позоришни фестивал први пут је организован 1996. године. Фестивал има Програмски савет, селектора, директора и уметничког директора, и жири за доделу награда. Фестивал се одржава сваке године, по правилу у новембру и зависно од броја одабраних представа траје око седам дана. Сваке вечери на сцени ужичког Народног позоришта наступају позоришни ансамбли који су, по избору селектора, имали најбоље представе у тој сезони. Завршне вечери додељују се награде - Ардалиони и изводи представа у част награђених. Програм фестивала обогаћен је и пратећим манифестацијама, изложбама, књижевним вечерима, сусретима са позоришним ствараоцима.

Кадрови Позориште има 46 стално запослених од којих у основној делатности ради 67,4% запослених, а

32,6% представља административно и помоћно особље. Приказ 51: Структура запослених према занимању у Народном позоришту Ужице

Полна структура указује да у Позоришту ради више мушкараца него жена. И у глумачком

ансамблу бројнији су мушкарци. Приказ 52: Полна структура запослених у Позоришту

Када је старосна структура у питању, преовлађују запослени старости између 50 и 59 година. Просек година свих запослених је 47 година. Када је само о глумцима реч, просек година је 41, у старосној структури преовлађују запослени од 30 – 39 година, док запослених глумаца са преко 60 година старости нема.

Приказ 53: Старосна структура запослених у Позоришту

Укупна образовна структура показује доминантност средњеобразованог кадра. Када су глумци у питању, преовлађују високообразовани, а један глумац је са основном школом.

32,6%

2,2%

32,6%

32,6% глумци 15

уметнички сарадник/директор 1

технички сектор 15

административно особље 15

52% 48%

Мушкарци 24 Жене 22

53,4%

46,6%

Мушкарци 8 Жене 7

0%

20%

40%

60%

4,2%

26,6% 23,8% 41,2%

4,2% 0% 20% 40% 60%

13,3%

46,7%

13,3% 26,7%

62

Приказ 54: Образовна структура запослених у Позоришту

Народно позориште Ужице ангажује и једног волонтера у свом раду.

Сарадња Ужичко позориште је једно од ретких установа са којим сарађују гостово сви поливалентни центри

Златиборског округа. Поред тога ужичко позориште сарађује са многим другим позориштима у Србији и земљама у региону захваљујући чланству у позоришној заједници која окупља позоришта ван Београда и Војводине, али и захваљујући фестивалу међународног карактера чији је организатор већ 15 година.

Ужичко позориште успешно сарађује са школама, али и са локалним и регионалним медијима.









На

ро

дн

о п

озо

ри

ште

Уж

иц

е

Школе Домови културе у

региону

Члан је Заједнице

професионалних позоришта

Србије

Организатор је међународне

манифестације Југословенски

позоришни фестивал која

захтева сарадњу са многим

галеријама и уметницима у

свету


- техничка - логистичка - сарадња на пројектима/ програмима

Буџет Позориште се највећим делом финансира из буџета града Ужица, део финансија добија од Републике, a део остварује и из сопствених прихода. Спонзорства чине незнатан део укупних финансија. Укупан буџет Позоришта у 2009. години бележи скок у односу на претходну, што се нарочито одразило на програме за које је у 2009. години издвојен скоро двоструко већи износ него у 2008. години.

Приказ 55: Извори финансирања и структура буџета Позоришта у 2008. и 2009. години

Табела 50: Висина и расподела буџета Позоришта у 2008. и 2009. години








Ужице


45.893.241,00 дин. 28.483.357,00 дин. 10.749.884,00 дин. 6.660.000,00 дин.


58.367.856,00 дин. 36.810.559,00 дин. 8.181.672,00 дин. 13.375.625,00 дин.

15,2%

47,8%

37% ОШ 7

ССС 22

ВШ/ВСС 17

6,7%

26,6%

66,7%

ОШ 1

ССС 4

ВШ/ВСС 10

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

83

%

85

%

8%

5,8

%

8%

8,2

%

1%

1%

Град Република Сопствени приходи Спонзорства

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

14

,5%

22

,9%

62

,1%

63

,1%

23

,4%

14

%


63

Када је реч о последњим инвестиционим улагањима, током 2006, 2007. и 2008. године обављена је реконструкција Позоришта. Финансијери су били Република и град Ужице. Представници Позоришта нису навели које износе је издвојила Република и то у четири наврата. Укупна вредност инвестиције коју је издвојио град Ужице износила је 69.308,10 евра (5.671.770,00 динара).

Табела 51: Последња инвестициона улагања

Тип инвестиције Финансијер Година Износ

На

ро

дн

о

по

зо

ри

ште

Уж

иц

е

Реконструкција Позоришта Министарство културе 2006. 14,5% тражених средстава

Реконструкција Позоришта НИП 2006. 14,3% тражених средстава

Реконструкција Позоришта Министарство културе 2007. 85,5% тражених средстава

Реконструкција Позоришта НИП 2007. 85,7% тражених средстава

Реконструкција Позоришта Град Ужице 2008. 69.308,10 евра/5.671.770,00 дин.

Као приоритетна инвестициона улагања наводе се: замена дотрајалих електричних инсталација, изградња светлосног моста и замена дотрајалих сценских завеса.

Проблеми Ужичко позориште не наводи једино преоблеме са простором јер је зграда скоро реконструисана. Као кључне и највеће проблеме запослени у Позоришту наводе недовољну техничку опремљеност и недостатк глумачког кадра. Када је о финансијама реч, постоји проблем недостатка средстава за програме на малој сцени.

Табела 52: Проблеми позоришта Златиборског округа у Ужицу

Установа/ Град

Простор Финансирање Техничка



Ужице Нема проблема

Истиче се потреба за повећањем

средстава ради програма на малој

сцени

Недовољна техничка опремљеност

Истиче се потреба за запошљавањем још

три глумца

Недостатк средства за већи број представа

Цивилни сектор Златиборског округа

Цивилни сектор у култури Златиборског округа већином чине струковна и комплексна удружења, па потом културно-уметничка друштва. С обзиром на природу цивилног сектора који је неухватљив, због чега можемо говорити само о удружењима које је Завод у датом тренутку успео да идентификује на терену, али може се десити да то није коначан списак, највише културно-уметничких друштава имају Ужице, Ариље и Пожега (по три), у Сјеници и Косјерићу активна су два КУД-а. Пријепоље и Нова Варош имају само КУД у оквиру поливалентне установе, а не као самостално правно лице. Прибој је једина општина која нема активне КУД-ове, иако је ранијих година имала веома успешно друштво при фабрици ФАП Корпорација а.д. Наиме, КУД ФАП основан је 1954. године при истоименој фабрици и његова активност везује се за функционисање самог предузећа, тако да је друштво остварило око 3.500 наступа и игри научило 2.000 младих. Међутим, данас, услед приватизације предузеће ФАП Корпорација није активно, те је тако и КУД у кризи услед недостатка средстава. Ипак, да грађани Прибоја нису занемарили ову грану аматеризма показује податак да је 2010. године од стране цркве основан КУД Дабар који практично тек започиње свој развојни пут, а то је и разлог што неће бити приказан у оквиру Извештаја Завода. Када је о другим удружењима реч, Сјеница и Прибој су једине општине које их немају. Све остале општине, изуезев Косјерића, имају регистрована струковна удружења књижевника и/или ликовних уметника. Ариље има и драмску групу међу удружењима Комплексно удружење, које се за разлику од структовних удружења бави различитим садржајима је К-town у Косјерићу. Удружење грађана K-Town Group организује различите културе програме: музичке фестивале младих бендова Underground in K-Town, али и других музичара у Косјерићу, књижевне вечери, традиционални етно фестивал Чобански дани, едукативне радионице, трибине...

Група Undergrad се такође бави разним садржајима, од организације осликавања зидова града

графитима до филмских радионица и музичких садржаја. На списку својих активности имају и организацију фестивала ауторског филма, изложби, издавање музичких компилација локалних музичких група.

64

Табела 53: Актери цивилног сектора у култури Златиборског округа до којих је Завод успео да дође у датом тренутку (црвеном бојом означени су актери који Заводу нису доставили упитнике, те ће у извештају бити приказани преко података добијеним на разговорима)

Борски округ

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Ужице 3

-Књижевни клуб Рујно -Организција Изградња (Undergrad). -Удружење љубитеља блуза и рока Глас искуства

6

-КУД Први партизан -КУД Севојно -Удружење грађана Ера -КУД Гостиница -Хор Златиборска вила -Тамбурашки оркестар Kapedunum

Ариље 3

-Друштво ариљских уметника -Удружење грађана Срик -Кљижевни клуб Прво зрно сунцокрета

3

-КУД Орфеј, Ариље -Певачке групе Прво зрно сунцокрета

-КУД Полет

Бајина Башта 2

-Удружење грађана Дрина етно-арт -Фондација Рачанска баштина

1

-КУД Миленко Топаловић

Косјерић 1 -Удружење грађана К-town group 2

-КУД Максим Марковић -КУД Дукат

Нова Варош 1 -Ликовни клуб Златарска палета /

Пожега 2

-Књижевно друштво Развигор -Независни филмски центар Филмарт

3

-Удружење грађана Распевани Пожежани (певачка група) -КУД Момчило Тешић -КУД Коло

Прибој /

/

Пријепоље 2

-Друштво за науку, културу и уметност Бошњака ИКРЕ -Милешевски културни клуб Свети Сава

1

-Тамбурашки оркестар

Сјеница /

2 -СКУД Његош -КУД Штаваљ -КУД Јединство

Чајетина 1 -Удружење Златиборски круг 1

-КУД Златибор

УКУПНО 34

КУД-ови Златиборског округа4

Основни подаци

Према подацима о 20 културно-уметничких друштава којима Завод располаже (међу којима су и два оркестра и три певачке групе као сродна удружења), најстарије друштво у Златиборском округу основано је далеке 1944. године (КУД Јединство из Сјенице), затим Први партизан из Ужица 1948, док су остали КУД-ови основани од 1950. године на овамо. Велики број друштава основано је 90-их година – седам, док је пет организовано након 2000. године. Најмлађе друштво Распевани Пожежани, основано је 2006. године.

Највећи број удружења која песмом, музиком и игром чувају традицију златиборског краја присутно је у Ужицу као центру округа.

Подаци о простору показују да друштва своје активности најчешће организују у уступљеним канцеларијама и салама (пет друштава). Ипак, пет удружења принуђено је на плаћање просторија које користе. Ниједан КУД нити оркестар или певачко друштво не располаже сопственим простором.

4 У прегледу КУД-ова нашла су се и два оркестра, као и три певачка друштва због сродности са КУД-овима јер настоје да кроз

музички израз очувају традицију свог краја.

65

Табела 54: Основни подаци о друштвима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора који су вођени у јуну 2010. године)

Назив КУД-а Година

оснивања Простор

Да ли у објекту који КУД користи има простора

за одржавање програма?

УЖИЦЕ

КУД Први партизан 1948 Изнајмљен при школама Не

КУД Севојно 1954 Изнајмљен при фабрици (Ваљаоница

бакра и алуминијума Севојно)и школама Не

Удружење грађана Ера 2002 Изнајмљен Не

КУД Гостиница 1984 Уступљен при месној заједници

Гостиница Не

Певачко друштво Златиборска вила

1992 Уступљен простор у парохијском дому

Српске пртавославне цркве Не

Градски тамбурашки оркестар Капедунум

1981 Уступљен простор од Добровиољног

ватрогасног друштва Ужице Не

АРИЉЕ

КУД Орфеј 2003 Изнајмљен при ЈП Дирекција за

изградњу Да

Певачке групе Прво зрно сунцокрета

70-их година Уступљен од стране Месне заједнице

Бреково и Салу црквеног дома Да (Сала црквеног

дома)

КУД Полет 2000 Уступљен при Основној школи Стеван Чоловић и сала Народне библиотеке

Да (сала Народне библиотеке)

БАЈИНА БАШТА

КУД Миленко Топаловић 1974 Уступљен при Установи Култура Да

КОСЈЕРИЋ

КУД Максим Марковић 1969 Уступљен Да

КУД Дукат 1995 Уступљена етно кућа од стране Локалне

управе Да

ПОЖЕГА

Певачка група Распевани Пожежани

2006 Уступљен при удружењу пензионера

Пожега Не

КУД Момчило Тешић 1993 Уступљен при удружењу пензионера

Пожега Не

КУД Коло 1992 Уступљен при Културном центру и

спортска хала Да (Спортска хала)

ПРИЈЕПОЉЕ Тамбурашки оркестар 1997 Уступљен при Дому културе у

Пријепољу Да

СЈЕНИЦА

СКУД Његош 1998 Изнајмљен при Српској православној

Цркви Не

КУД Штаваљ 2005 Уступљен Не

КУД Јединство 1944 Уступљен при Установи за културу Не

ЧАЈЕТИНА КУД Златибор 1996 Уступљен Не

Приказ 56: Подаци о простору у којима друштва организују пробе и наступе

Иако 3/4 друштава користи уступљен простор, а четвртина га изнајмљује, више од половине КУД-ова, оркестара и певачких група нема могућност да у тим просторима организује наступе за публику. Друштва најчешће наступају у салама културних центара и школа, али и на отвореним просторима.

75%

25%

уступљен - 15 изнајмљен - 5

40%

60%

простор се може користити за наступе - 8

простор се не може користити за наступе - 12

66

Чланови, наступи и публика У Златиборском округу сви оркестри и певачка друштва, као и КУД Гостиница имају мање од 50

чланова, док сва остала културно-уметничка друштва имају бројније чланство. КУД-ови најчешће имају преко 100 чланова – њих 11, док између 50 и 100 чланова имају само три друштва (Орфеј/Ариље, Дукат/Косјерић, Момчило Тешић/Пожега).

Чланство у седам друштава чине само стални чланови, док се остали ослаљају и на помоћ повремених чланова и волонтера. Три КУД-а нису доставила тражене податке Заводу, већ су подаци о чланству изнети на основу разговора са њиховим представницима (Полет/Ариље, Коло/Пожега, Јединство/Сјеница). Највећи број повремених чланова и волонтера има КУД Штаваљ из Сјенице.

Табела 55: Чланство друштава Златиборског округа

Назив КУД-а Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

УЖИЦЕ

КУД Први партизан 250 280 310 / / / 7 8 8

КУД Севојно 280 300 300 / / / / / /

Удружење грађана Ера 170 200 250 / / / / / /

КУД Гостиница 14 16 24 11 12 10 4 / 4

Певачко друштво Златиборска вила Друштво броји 35 чланова


Оркестар броји 12 чланова

АРИЉЕ

КУД Орфеј 60 80 120 5 10 10 5 7 10

Певачке групе Прво зрно сунцокрета 12-20 10-18 12-20 / / / / / / КУД Полет КУД броји око 120 чланова


КУД Миленко Топаловић 107 102 111 21 27 19 4 4 4

КОСЈЕРИЋ КУД Максим Марковић 120 180 240 / / / / / /

КУД Дукат 57 62 65 28 14 18 / / /

ПОЖЕГА

Певачка група Распевани Пожежани 14 16 18 6 8 13 5 5 11

КУД Момчило Тешић 30 50 60 40 49 58 8 10 14

КУД Коло КУД броји око 300 чланова

ПРИЈЕПОЉЕ Тамбурашки оркестар Оркестар броји 5 сталних чланова

СЈЕНИЦА

СКУД Његош 60 52 64 / / / 52 55 42

КУД Штаваљ 70 80 100 40 50 70 30 50 100

КУД Јединство КУД броји око 400 чланова

ЧАЈЕТИНА КУД Златибор 120 130 140 / / / / / /

Приказ 57: расподела КУД-ова према броју чланова

Када је о наступима и реч, према подацима који су достављени Заводу, највише активности пред публиком у својој општини бележи КУД Максим Марковић из Косјерића, док у другим градовима Србије најчешће наступа КУД Момчило Тешић из Пожеге. У иностранству најчешће наступа КУД Златибор из Чајетине. Значајно је поменути да сви КУД-ови изузев Дуката из Косјерића и Његоша из Сјенице имају наступе у иностранству. Певачке групе имају знатно мањи број публике на годишњем нивоу од културно-уметничких друштава. Број наступа није навела ниједна певачка група. Када је о оркестрима реч, тамбураши из Пријепоља имају знатно већи број наступа (како пред својим суграђанима тако и пред осталом публиком), од ужичких тамбураша, али у упитнику није наведено колико публике присуствује наступима.

30%

15% 30%

25% мање од 50 - 6

од 51 до 99 - 3

од 100 до 199 - 6

200 и више - 5

67

Табела 56: Број наступа КУД-ова/оркестара/певачких група у периоду од 2007. до 2009. године (приказана су само друштва која су Заводу доставила упитнике)

Назив КУД-а

Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран

Број наступа/публике у другим местима Србије

Број наступа/публике у иностранству

Број публи-ке по насту-

пу 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

УЖИЦЕ

КУД Први партизан

5/2500 6/3000 5/2500 10/4000 10/4000 10/4000 10/6000 20/10000 15/7000 475

КУД Севојно 3/500 2/500 2/500 18/700 16/700 11/700 3/2000 2/2000 2/2000 196


15/7000 20/8000 25/8000 10/5000 10/5000 15/5500 3/3000 3/4000 3/4000 476

КУД Гостиница

12/1400 14/1800 12/1500 1/400 5/1200 4/1800 1/350 1/400 1/600 185


У упитнику се не наводи број наступа, а процена публике по годинама је 2008. година око 500, а 2009. године око 800

Н.п.


3/900 3/1250 5/1500 2/650 2/830 2/600 2/650 1/420 2/600 336

АРИЉЕ

КУД Орфеј 3/200 5/200 5/200 3/500 3/500 5/1000 5/1000 5/500 5/1500 144


У упитнику није наведен број наступа а процена броја публике је по годинама 2007. година 150-300, 2008. година 100-200, 2009. година 200-300 посетилаца

Н.п.


КУД Миленко Топаловић

3/350 3/300 3/250 4/1000 2/500 3/750 1/Н.п 1/Н.п 2/Н.п 175

КОСЈЕ-РИЋ

КУД Максим Марковић

35/30000 25/25000 40/35000 5/Н.п 5/Н.п 5/Н.п 2/Н.п 1/Н.п / Н.п.

КУД Дукат 14/Н.п 18/Н.п 9/Н.п 23/Н.п 21/Н.п 16/Н.п / / / Н.п

ПОЖЕГА


У упитнику није наведен број наступа а процена броја публике је по годинама 2007. година 9.000, 2008. година 12.000, 2009. година 15.000 посетилаца

Н.п.

КУД Момчило Тешић

3/900 5/1200 6/1400 27/4000 36/6000 37/6500 1/800 2/1000 2/1000 192

ПРИЈЕ-ПОЉЕ

Тамбурашки оркестар

24/Н.п. 20/Н.п. 24/Н.п. 6/Н.п. 4/Н.п. 8/Н.п. 2/Н.п. 1/Н.п. 2/Н.п. Н.п.

СЈЕНИЦА СКУД Његош 4/1000 5/1300 3/750 1/400 2/700 1/570 / / / 295

КУД Штаваљ 10/3000 12/3000 15/3000 25/2000 20/3000 15/2000 / 1/4000 1/4000 242

ЧАЈЕ-ТИНА

КУД Златибор 9/500 11/500 20/650 7/300 9/600 12/1000 7/250 12/1000 9/700 57

Н.п.-нема података

Према подацима о броју публике које су КУД-ови доставили Заводу, најбројније гледаоце на

наступима (у просеку) имају КУД Први партизан и удружење Ера из Ужица, док најмалобројнију публику има КУД Златибор из Чајетине. На другом месту по бројности публике је тамбурашки оркестар из Ужица.

Ипак, треба поменути да је евиденцију о број публике на наступима тешко водити, јер су наступи друштава најчешће бесплатни, а и велики број пута се изводе на отвореним просторима. Наиме, то је највероватније и разлог зашто велики број друштава Заводу није доставио податке (ни апроксимативно) о публици на својим наступима. У прилог тешкоћа праћења публике говори чињеница да, од 17 друштава која су Заводу доставила податке, само пет наплаћује улазнице, а цене улазница крећу се од 100,00 до 300,00 динара.

68

Табела 57: Цене улазница за наступе друштаваа (приказана су само друштва за која Завод располаже подацима)

Назив КУД-а

Да ли наплаћују улазнице за програме?

Цена улазница за програме

УЖИЦЕ

КУД Први партизан Не -

КУД Севојно Не -

Удружење грађана Ера Да 200 дин.

КУД Гостиница Не -

Певачко друштво Златиборска вила Не -

Градски тамбурашки оркестар Капедунум Не -

АРИЉЕ

КУД Орфеј Да 100 дин.

Певачке групе Прво зрно сунцокрета Не -

КУД Полет Да 150 дин.


КУД Миленко Топаловић Не -

КОСЈЕРИЋ КУД Максим Марковић Да 100-300 дин.

КУД Дукат Не -

ПОЖЕГА Певачка група Распевани Пожежани Не -

КУД Момчило Тешић Не -

ПРИЈЕПОЉЕ Тамбурашки оркестар Не -

СЈЕНИЦА

СКУД Његош Не -

КУД Штаваљ Не -

КУД Јединство Не -

ЧАЈЕТИНА КУД Златибор Да 150 дин.

Приказ 58: Улазнице за програме

Поред редовних наступа, програма и годишњег концерта, седам друштава Златиборског округа

организује неку манифестацију, било самостално, били у сарадњи са другим актерима у култури и туризму. Једини КУД који организује две манифестације је СКУД Његош у Сјеници. Манифестације су углавном новијег датума тј. први пут су одржане током или након 2000. године. Једина манифестација која је организована 1998. године је Вече гуслара СКУД-а Његош из Сјенице. Све манифестације су годишњег и националног карактера. Једина која има међународни предзнак је ревијална манифестација посвећена тамбурашким оркестрима из Србије и земаља региона. Једанаест друштава не организује манифестације.

73,7%

26,3% Не наплаћује улазнице - 14 друштава

Наплаћује улазнице - 5 друштава

69

Табела 58: Манифестације које КУД-ови организују

Назив КУД-а Назив

манифестације/програма коју организује КУД

Суорганизатор

Колико пута је до сада

манифестација одржана

Година првог одржавања

манифестације

УЖИЦЕ

КУД Први партизан Нису организатори манифестација

КУД Севојно Лето на Ђетињи Локална управа 9 2003


Међународни дечји фестивал фолклора

Лицидерско срце

Туристичке организације

Златибора, Ужица и Регије Западне Србије, КУД Први партизан, етно

удружење Завичај, Народни музеј

Ужице

3 2009

КУД Гостиница Видовдански вез МЗ Гостиница, град

Ужице 6 2006


Нису организатори манифестација


Међународни тамбурашки фестивал

/ Н.п Н.п.

АРИЉЕ

КУД Орфеј Нису организатори манифестација Певачке групе Прво зрно сунцокрета


КУД Полет Нису организатори манифестација




КОСЈЕРИЋ


Меморијални концерт / 2 2009

КУД Дукат Није званични организатор манифестације, али редовно учествује у организацији Чобанских

дана, Дана сеоског туризма и манифестације Баново пољанче

ПОЖЕГА



КУД Момчило Тешић Сабор народног стваралаштва

/ 4 2007

КУД Коло Нису организатори манифестација

ПРИЈЕПОЉЕ Тамбурашки оркестар


СЈЕНИЦА

СКУД Његош

Вече гуслара / 11 1998

Петровдански сабор

Друштва са Косова и Метохије, Ивањице и

Штавља

8 2000

КУД Штаваљ Свесрпски васкршњи

сабор Српска

православна црква 5 2006

КУД Јединство Нису организатори манифестација

ЧАЈЕТИНА КУД Златибор Нису организатори манифестација

Што се тиче организације друштава, пет друштава чине певачке групе и оркестри. Од 15 КУД-ова за које Завод располаже подацима, свега два функционишу само као фолклорна секција (Полет/Ариље и Гостиница/Сјеница). Четири друштва свој рад организује кроз фолклорну и музичку секцију тј. оркестар који музичком пратњом обогаћује наступе. Интересантно је да је једино друштво са предзнаком културно-уметничко које нема играчку секцију КУД Момчило Тешић из Пожеге. Три друштва поред играчког ансмбла и оркестра негује башину кроз певаче солисте и певачке групе.

Најкомплекснији КУД-ови који се не баве само играма уз пратњу музике, већ имају и драмске, певачке, рецитаторске, литерарне и друге секције су КУД Јединство и СКУД Његош из Сјенице, КУД Миленко Топаловић из Бајине Баште и КУД Коло из Пожеге.

КУД Максим Марковић је специфичан по томе што традицију чува и негује кроз радионицу за израду народне ношње.

70

Табела 59: Организација КУД-ова

Назив КУД-а Секције Подела фолклорне секције

УЖИЦЕ

КУД Први партизан Фолклорна, музичка Дечји, два припремна, извођачки

ансамбл

КУД Севојно Фолклорна, музичка Дечји, омладински, сениорски,

припремни и извођачки ансамбл

Удружење грађана Ера Фолклорна, музичка, мушка певачка

група, женска певачка група Два дечја, извођачки ансамбл

КУД Гостиница Фолклорна Н.п.


Мешовити хорски састав


Инструментална група тамбураша

АРИЉЕ

КУД Орфеј Фолклорна, музичка Дечји, омладинци


Мушка певачка група, женска певачка група

КУД Полет Фолклорна Четири дечје, сениорска група

БАЈИНА БАШТА КУД Миленко Топаловић Фолклорна, хорска, драмска, ликовна,

књижевна Пионири, омладинци, два сениорска

ансамбла, ветерани

КОСЈЕРИЋ

КУД Максим Марковић Фолклорна, музичка, певачка, радионица за израду ношњи

Три дечје, припремна, извођачка, ветеранска група

КУД Дукат Драмска, литерарна, плесна, филмска, певачка

ПОЖЕГА


Мушка певачка група, женска певачка група, група за припрему старих јела

КУД Момчило Тешић Мушка певачка група, женска певачка група, драмска, музичка, актив жена,

спортско-рекреативна

КУД Коло Фолклорна, рецитаторска, певачка Четири дечје, старија група,

извођачки ансамбл

ПРИЈЕПОЉЕ Тамбурашки оркестар Инструментална група тамбураша

СЈЕНИЦА

СКУД Његош Фолклорна, књижевна, сликарска,

гусларска, певачка Дечји и први (наступајући) ансамбл

КУД Штаваљ Фолклорна, мушка певачка група,

женска певачка група, музичка Н.п.

КУД Јединство Фолклорна, музичка (тамбурашки

оркестар), хорска, драмска, група за модерну музику

Дечји, омладински и старији ансамбл

ЧАЈЕТИНА КУД Златибор Фолклорна, музичка Два дечја, извођачки ансамбл и

ветерани

Сарадња

КУД-ови Златиборског округа највише сарађују са локалним актерима у култури и туризму. Пет друштава остварује сарадњу са актерима у околним општинама, а највише са сродним удружењима у центру округа – граду Ужицу. На националном нивоу сарадњу остварују свега два друштва. Међународна сарадња присутна је код седам друштва.

Сарадња са медијима, уколико постоји своди се на локалне и регионалне медијске куће. Пет друштава истиче да нема сарадњу са медијима. Једино КУД Дукат из Косјерића има контакте и са националним медијима. Табела 60а: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили упитнике)

Сарадња са актерима у култури

Сарадња са медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво


УЖИЦЕ



КУД-ови и установе културе у региону

CIOFF Не постоји

КУД Севојно КУД-ови / / Држава Тунис Не постоји

71

Табела 60б: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили упитнике)

Сарадња са актерима у култури

Сарадња са медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво


УЖИЦЕ


Народно позориште, Народни музеј,

КУД-ови /

Центар за проучавање народне игре при

Факултету музичке уметности

/ Локални и

регионални медији


/ / / / Не постоји


Народно позориште, Туристичка

организација Ужица

Мешовити хор из Лознице, Црквено-

варошки хор из Лучана

/ Хор из

Темишвара

Локални и регионални

медији


КУД-ови Севојно и Први партизан,

Удружење Завичај / /

Тамбурашки оркестар Бања Лука, Лале са

Мориша (Румунија)

Не постоји

АРИЉЕ

КУД Орфеј

Народна библиотека Ариље (која

функционише као поливалентни

центар)

Удружење грађана Ера из Ужица

/ / Н:п.


Народна библиотека Ариље (која


центар)

/ / / Локални медији

ББАШТА КУД Миленко Топаловић

Установа Култура, Спортско-туристички центар, Удружење Баштина, верске

установе

КУД Златибор из Чајетине, КУД-ови Први партизан, Севојно, Ера из

Ужица

/

Ансамбл Кочо Рацин из Скопља,

КУД Милован Мишо Дујић из Челинца (БиХ)

Локални медији

КОСЈЕ-РИЋ


Народна библиотека Косјерић (која


центар)

Установе културе у окружењу

Факултет драмских уметности, Етнографски

музеј, Насионални ансамбл Коло, Савез

аматера Србије

CIOF, IOF Локални медији

КУД Дукат

Народна библиотека Косјерић (која


центар)

/ / /

Локални, регионални и национални

медији

ПОЖЕ-ГА


Локални актери у култури

Остварују сарадњу, али није наглашено са којим актерима

/ / Локални медији

КУД Момчило Тешић

Културни центар, Туристичка

организација / / /


медији

ПРИЈЕ-ПОЉЕ

Тамбурашки оркестар

Дом културе, Туристичка

организација / / /


СЈЕНИ-ЦА

СКУД Његош КУД Штаваљ, КУД

Јединство / / /


КУД Штаваљ

СКУД Његош, КУД Јединство

/ / / Не постоји

ЧАЈЕ-ТИНА

КУД Златибор

Културно-спортски центар Чајетина,

Туристичка организације

Златибор

/ Савез аматера Србије КУД-ови широм

света Фолклор магазин

72

Финансирање КУД-ова Према прикупљеним подацима, општина која највише издваја за своја културно-уметничка друштва је Косјерић (око 800.000,00 динара на годишњем нивоу). Општина Ариље за културно-уметнички аматеризам издваја око 350.000,00 динара које додељује на основу дописа друштава када су им средства потребна. Међутим, Народна библиотека Ариље такође помаже друштва, те тако КУД Полет истиче у разговору да је управо та установа финансирала набавку ношњи. Ипак, једини КУД у Златиборском округу који се у потпуности ослања на сопствена средства је Орфеј из Ариља који поред фолклорне активности организује и часове језика. Град Ужице у највећој мери финансира хор, па оркестар (преко гостовања и манифестације Међународни тамбурашки фестивал за коју издваја око 450.000,00 динара), док се културно-уемтничка друштва ослањају на предузећа у оквиру којих су настала (Ваљаоница бакра Севојно и Први партизан) или на сопствена средства (удружење Ера). Поред Ариља и Ужица (у случају оркестра Капедунум), општина која средства додељује према потребама и дописима друштава (ad hoc, а не преко конкурса или линеарног финансирања путем годишњег плана) је Пријепоље. Два друштва која се у потпуности финансирају средствима из својих општина су КУД Дукат/Косјерић и СКУД Његош/Сјеница.

Изузимајући КУД Орфеј који се у потпуности ослања на сопствене приходе, највећи удео тог модела у финансирању има Удружење грађана Ера (Ужице) и КУД Миленко Топаловић (Бајина Башта).

Шест друштава у функционисању има и финансијску подршку спонзора и донатора. То су неретко сами чланови друштва или родитељи деце која играју у КУД-у. На тај извор прихода највише се ослања КУД Гостиница из насељеног места Гостинице поред Ужица.

Највећи просечни буџет, од КУД-ова који су доставили податке о финансирању Заводу, у посматраном периоду (2008,2009) имало је удружење Ера из Ужица са око 1.500.000,00 динара и КУД Севојно око милион динара. Треба поменути да КУД-ови Севојно, Први партизан и удружење Ера имају запослене у свом тиму те су њихови буџети већи него у осталим друштвима – Први партизан има двоје стално запослених и седам хонорарних сарадника (није доставио податак о величини буџета), Ера једног стално запосленог и пет хонорарних сарадника (700.000,00 годишње), Севојно хонорарно ангажује пет особа. И хор Златиборска вила по потреби ангажује хонорарне сараднике. Најмањим буџетом располаже певачко друштво Распевани Пожежани из Пожеге. Трошкове одржавања простора плаћа седам друштава: Ера (највећи трошкови, око 500.000,00 динара) и Златиборска вила (око 110.000,00 динара) из Ужица; Максим Марковић из Косјерића (105.000,00 динара); Момчило Тешић (70.000,00 динара) и Распевани Пожежани (у упитнику није наведена сума) из Пожеге; Штаваљ (око 33.000,00 динара) и Његош (око 33.000,00 динара) – представљени износи су издвајања на годишњем нивоу.

Табела 61а: Буџети друштава и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив друштва Год. Буџет друштва Извори финансирања друштва

динара евра Општина Сопствена средства

Спонзори и донатори

УЖИЦЕ

КУД Први партизан 2008 Н.п. Н.п. / 50 50

2009 Н.п. Н.п. / 50 50

КУД Севојно 2008 850.000,00 10.438,18 / 30 70

2009 1.100.000,00 11.710,76 / 40 60

Удружење грађана Ера 2008 1.450.000,00 17.806,31 5% 80% 15%

2009 1.450.000,00 15.436,91 5% 80% 15%


2008 250.000,00 3.070,05 72% 6% 28%

2009 250.000,00 2.661,54 72% 6% 28%

КУД Гостиница 2008 230.000,00 2.824,45 20% 20% 60%

2009 150.000,00 1.596,92 30% 20% 50%


2008 Не располажу финансијама, не постоји чланарина, већ локална управа покрива трошкове ad hoc приликом наступа и трошкове фестивала који Оркестар организује 2009

АРИЉЕ

КУД Орфеј 2008 Н.п. Н.п. / 100% /

2009 Н.п. Н.п. / 100`% /


2008 Не располажу финансијама, не постоји чланарина већ локална управа или Народна библиотека Ариље покрива трошкове ad hoc приликом наступа, као и трошкове

набавке ношњи и сл. 2009



2008 165.000,00 2.026,24 40% 50% 10%

2009 150.000,00 1.596,92 10% 70% 20%

73

Табела 61б: Буџети друштава и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив друштва Год. Буџет друштва Извори финансирања друштва

динара евра Општина Сопствена средства


КОСЈЕРИЋ

КУД Максим Марковић 2008 550.000,00 6.754,12 73% 9% 18%

2009 810.000,00 8.623,38 53% 9% 38%

КУД Дукат 2008 430.000,00 5.280,49 100% / /

2009 430.000,00 4.577,84 100% / /

ПОЖЕГА


2008 60.000,00

Опш + чланарина

736,81 Опш + чланарина

Н.п. Н.п. Н.п.

2009 40.000,00

Опш + чланарина

425.85 Опш + чланарина

Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Момчило Тешић 20088 190.000,00 2.333,24 58% 16% 26%

2009 360.000,00 3.832,61 55% 17% 28%

ПРИЈЕПОЉЕ Тамбурашки оркестар 2008 Не располажу финансијама, не постоји чланарина, већ локална управа или Дом

културе покрива трошкове ad hoc приликом наступа и гостовања 2009

СЈЕНИЦА

СКУД Његош 2008 120.000,00 1.473,63 100% / /

2009 75.000,00 798,46 100% / /

КУД Штаваљ 2008 140.000,00 1.719,23 50% 30% 20%

2009 120.000,00 1.277,54 40% 25% 35%

ЧАЈЕТИНА КУД Златибор 2008 Н.п. Н.п. 85% 15% /

2009 Н.п. Н.п. 80% 20% /

Н.п – нема података

Проблеми Основни проблем КУД-ова Златиборског округа је финансирање у свим сегментима њихових

активности: изнајмљивању простора, наступима, обнови фундуса и набавци опреме. Ношње се јављају као проблем свих КУД-ова и потреба за њеном набавком или обновом дотрајале. Аудио и видео опрема је такође један од често помињаних спотицања у раду.

КУД Златибор из Чајетине је једини КУД који не истиче проблем са простором. Поред њега проблем са простором немају ни тамбурашки оркестри у Ужицу и Пријепољу који користе простор добровољног ватрогасног друштва (ужички), односно просторије Дома културе (пријепољски). Проблеми простора у највећем броју случајева тичу се недостатка просторија за рад, те потребе за изнајмљивањем, а уз мала средства којима друштва располажу. Специфични су само КУД Максим Марковић (Косјерић) који истиче потребу за реновирањем просторија које користи и КУД Штаваљ (Сјеница) која има плац, али не и средства за израдњу објекта, а помоћ локалне управе изостаје.

Када је о програмима реч, два КУД-а истичу вољу за организацијом фестивала, али кочи их недостатак средстава. Известан број КУД-ова истиче и потребу за семинарима на тему писања пројеката како би се окренули конкурсима као још једном извору финансирања својих активности. Табела 62а: Проблеми друштава Златиборског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила упитнике)

Назив КУД-а Простор Финансирање Техничка опремљеност Програми

УЖИЦЕ


Постоји потреба за адекватнијим

простором и сценом за наступе

Немогућност коришћења градског

буџета

Постоји потреба за аутобусом, аудио

опремом, светлосном опремом за мању сцену

Проблеми су везани за недостатак простора за

наступе, а постоји потреба за 30-40 наступа

у Ужицу годишње

КУД Севојно

Постоји потреба за сопственим простором

Постоји потреба за сталним извором финансија, али и

сталним члановима

Истиче се потреба за музичким инструментима

и озвучењем

Неучествовање на фестивалима; решење

виде у финасирању учешћа на главним ЕУ и светским фестивалима

74

Табела 62б: Проблеми друштава Златиборског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила упитнике)

Назив КУД-а Простор Финансирање Техничка опремљеност Програми

УЖИЦЕ


Постоји потреба за сопственим

простором, јер тренутно плаћају салу Народног позоришта у

Ужицу

Постоји потреба за већим финансирањем путовања у земљи и ван ње, али и за још стално запослених.

Постоји проблем недовољне техничке

опремљености и потреба за набавком костима, реквизита и музичких

инструмената

Постоји потреба за конкурсима са јасно

дефинисаним критеријумима који ће „одвојити квалитет од

кича“



простором, а решење виде у Дому војске

Ужице

Недостатак средстава за обнову гардеробе

и путовања Нема проблема Нема проблема



простором, јер се тренутно налазе у

месној канцеларији села Гостиница

Несигурност прихода који доводи у питање

опстанак друштва

Постоји потреба за музичком и видео

опремом

Проблеми су везани за финансије



Постоји потреба за 9.000 евра за

куповину инструмената

Дотрајали инструменти

Постоји потреба за учешћем на семинару за писање пројеката, као и

за регистрацијом удружења како би се

обезбедила могућност конкурисања

АРИЉЕ

КУД Орфеј

Постоји потреба за простором, јер је

садашњи неадекватан (ходник биоскопа који

се плаћа 200,00 дин.на сат)

Постоји потреба за финансирањем

семинара, простора и ношњи, решење виде

у већем учешћу општине

Постоји потреба за набавком костима



Постоји потреба за простором јер га тренутно немају

Постоји потреба за већим

финансирањем, 200-300.000,00 динара

годишње

Постоји потреба за набавком костима




Постоји потреба за простором јер

тренутно користе салу Установе Култура која је несигурна за

опрему.

Постоји потреба за већим финансирањем

односно јаким спонзором којег је немогуће наћи у Бајиној Башти

Постоји потреба за разгласом са појачалом, миксетом, микрофонима,

и ношњом за седам кореографија

Постоји потреба за учешћем на семинару за

писање пројеката

КОСЈЕРИЋ


Истиче се потреба за реновирањем објекта

који КУД користи

Постоји потреба за већим финансирањем (двоструко већим него сада), као и потреба

за још троје запослених

Истиче се потреба за расветом, озвучењем и

костимима


КУД Дукат

Постоји потреба за простором јер тренутно деле

простор са још једним КУД-ом


(1.5000.000,00-2.000.000,00 динара на годишњем нивоу)

Постоји потреба за обезбеђењем грејања у сали за пробе, заменом

аудио и визуелне опреме, али и костима

Истиче се потреба чешћег одржавања

проби што је немогуће због недостатка грејања

у сали

75

Табела 62в: Проблеми друштава Златиборског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила упитнике)

Назив КУД-а Простор Финансирање

Техничка опремљеност

Програми

ПОЖЕГА


Постоји потреба за простором јер га тренутно немају, решење виде у

томе да општина обезбеди простор

за КУД-ове

Постоји потреба за већим

финансирањем, између осталом за

одржавање планираног фестивала

Истиче се потреба за обновом костимима


КУД Момчило Тешић Постоји потреба за

простором јер га тренутно немају


активности, али и финансирањем

запослених, јер су сада сви волонтери

Истиче се потреба за озвучењем и костимима,

компјутером и штампачем


ПРИЈЕПОЉЕ Тамбурашки оркестар Нема проблема Нема проблема Нема проблема

Постоји идеја организације

фестивала за који тренутно нема

финансија

СЈЕНИЦА

СКУД Његош

Постоји потреба за обезбеђивањем простора, а не постоји воља

локалне управе


(око 1.000.000,00 динара на годишњем

нивоу), али и за финансирањем једног

хонорара за кореографа

Постоји потреба за ношњом и

инструментима Нема проблема

КУД Штаваљ

Постоји потреба за изградњом објекта

на плацу који је доступан КУД-у, а не постоји воља локалне управе

Постоји потреба за већим финансирањем путовања од стране

локалне управе

Истиче се потреба за појачалом, разласом

и инструментима


ЧАЈЕТИНА КУД Златибор Нема проблема

Постоји потреба за већим финансирањем за набавку ношњи и

инструмената

Постоји потреба за ношњом и

инструментима

Постоји проблем организације

фестивала фолклора због недостатка

донатора

Остала удружења у култури Златиборског округа У Златиборском округу општине Косјерић и Пријепоље једине немају струковна удружења. Ариље

је једина општина која кроз цивилни сектор негује и ликовну и књижевну уметност. Ужице преко својих струковних удружења негује књижевно стваралаштво и модерну музику, али и традиционални занат свог краја – грнчарство, Пожега писану реч и филмско стваралаштво, а Нова Варош ликовну уметност. Ариљска општина има и удружење које се бави аматерским позоришним радом, док Бајина Башта окупља уметнике различитих профила у оквиру једног удружења.

Духовно, али и шире културно стваралаштво негују два удружења у Бајиној Башти и Пријепољу. Очувањем баштине ужичког краја бави се етно удружење Завичај.

На територији Пријепоља због мешовитог етничког састава делује и удружење за очување бошњачке културе и историје.

Ужичко удружење Изградња негује културу младих и савремене облике уметничког изражавања (аудио и видео клипове, модерну музику, графите, стрип).

Када је реч о просторним условима за функционисање удружења, она се већином налазе у уступљеним просторима. Једино удружење које функционише у приватном простору је Изградња (из Ужица). У изнајмљеном простору налазе се три удружења (Свети Сава и Икре из Пријепоља, K-town из Косјерића), док Срик из Ариља свеоје активности обавља делом у изнајмљеном, а делом у уступљеном простору. Два удружења која не располажу простором су нововарошка Златарска палета и бајинобаштанско удружење Дрина етно арт. Половина удружења у просторима у којима се налази организује и програме за публику (осам од 16).

76

Табела 63а: Основни подаци о удружењима

Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења

Простор за активности

Да ли је у простору

могуће организовати

програме?

УЖИЦЕ

Књижевни клуб Рујно

1996

Неговање писане речи са циљем да се уметници из Ужица и околине упознају, зближе и на тај начин презентују евој

креативни рад. Чланови клуба су песници и писци.

Уступљен од стране Регионалног центра

Ужице Да

Етно удружење Завичај

2005 Неговање и промоција културе, традиције, обичаја, музике, фолклора, старих заната,

еколошке културе и развој села

Уступљен од стране етно парка Терзића авлија и ОШ Алекса

Дејовић, Севојно

Да

Мултимедијални клуб Изградња

2008 Клуб се бавии уметничком продукцијом и

културном политиком, као и организацијом културних манифестација

У власништву Не

Удружење љубитеља блуза и рока Глас искуства

2002

Промоција блуз и рок стваралаштва, културе и уметности организацијом концерата,

музичких радионица, изложбама слика и фотографија, промоцијама књига,

уметничким перформансима

Уступљен од стране Mojo Club-a из Ужица

Не

Удружење Керамика Злакуса

1998

Заштита и очување грнчарско-лончарског заната као вишевековне традиције ужичког

краја. С том намером већ 16 година организују међународну колонију грнчарских

производа

Уступљен, атеље за уметничку керамику

Софија Бунарџић Ужице

Не

АРИЉЕ

Књижевни клуб Прво зрно сунцокрета

1970 Неговање књижевности и писане речи аутора

ариљског краја Уступљен од стране Народне библиотеке

Да

Друштво ариљских уметника

1995

Унапређење стваралаштва кроз окупљање професионалних уметника, афирмацију

културног наслеђа општине Ариље, заштиту уметничких дела, курсеве, издавачку

делатност, концерте, културне манифестације

Уступљен од стране Елетродистрибуције

Бајина Башта Не

Удружење грађана Срик

2006 Неговање и промовисање драмске уметности

и аматерског позоришног стваралаштва

Делом изнајмљен (спортска хала), делом уступљен

(Народна библиотека)

Да

Б.БАШТА

Фондација Рачанска баштина

1995

Фондација je основана је 20. јануара 1995. године са задатком да изучава културно-

историјски значај манастира Раче и преписивачку делатност њених монаха, али

се данас бави изучавањем и представљањем културне баштине не само

рачанског краја, очувањем културних вредности, подстицањем културног развоја и

остваривањем културних веза у укупном простору где Срби живе

Н.п. Н.п.

Удружење грађана Дрина етно арт

2008

Настало на иницијативу уметника свих профила: аматерских и професионалних

слиакра, вајара и лица других видова уметничког изражавања, до произвођача сувенира са циљем да негује наслеђе и

традицију, али и да промовише ствараоце свог краја

Не располаже простором

/

77

Табела 64б: Основни подаци о удружењима

Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења

Простор за активности

Да ли је у простору

могуће организовати

програме?

КОСЈЕРИЋ К-town Group 2003

Афирмација културе и уметности кроз подстицај индивиодуалне креативности и

самосвести, иницираwе културних и уметничких акција, али и едукација

становништва кроз семинаре, трибине и предавања из различитих сфера живота и науке: права и слободе, еколошка култура,

толеранција...

Изнајмљен Не

НОВА ВАРОШ

Ликовни клуб Златарска палета

2002 Неговање аматерског ликовног

стваралаштва и подстицај и промоција локалних уметника аматера

Не располаже простором

/

ПОЖЕГА

Књижевно друштво Развигор

1979 Неговање писане речи и подстицај локалним

писцима кроз организацију књижевних вечери, припрему и штампу књига и часописа

Уступљен од стране Културног центра и

Библиотеке Да

Независни филмски центар Филмарт

2005

Арирмација филмске уметности међу младима, односно документарног филма међу студентима филмских школа, као и повезивање са сродним организацијама у

земљи и иностранству

Уступљен у периоду централне

манифестације, филмског кампа

Интеракција

Да

ПРИЈЕПОЉЕ

Милешевски културни клуб Свети Сава

1991

Развијање, истраживање и унапређење материјалне и духовне културе, традиције и

баштине на подручју деловања кроз изложбе, часописе, скупове, филмове...

Изнајмљен у оквиру Дома културе

Да

Друштво за науку, културу и умјетност бошњака ИКРЕ

2001 Неговање бошњачке културе и историје кроз

организацију, односно обележавање значајних датума из бошњачке историје

Изнајмљен Да

Приказ 59: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме

Чланови и активности Гледајући стално чланство, трећина удружења Златиборског округа има мање од 20 чланова, али

им у раду помаже велики број повремених чланова и волонтера. Највећи број чланова има етно удружење Завичај из Ужица, затим Друштво за науку, културу и умјетност бошњака ИКРЕ из Пријепоља. Најмалобројније чланство имају Удружење љубитеља блуза и рока Глас искуства, па Мултимедијални клуб Изградња.

Иако има најмањи број сталних чланова, Мултимедијални клуб Изградња има најбројнију подршку у повременим чланова и волонтерима.

Пет удружења нема помоћ ни волотера ни повремених чланова, већ се у свом функционисању ослања само на сталне чланове.

50%

18,8%

12,5%

6,3% 6,3% 6,3%

уступљен - 8 изнајмљен - 3 немају простор - 2 мешовито - уступљен и изнајмљен - 1 у власништву - 1 нема података - 1

50%

31,3%

12,6% 6,3%

простор се може користити за програме - 8 простор се не може користити за програме - 5 немају простор - 2 нема података - 1

78

Табела 65: Чланство удружења Златиборског округа

Назив удружења Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

УЖИЦЕ

Књижевни клуб Рујно 40 50 70 20 20 20 10 10 10

Етно удружење Завичај 80 150 200 20 20 30 2 3 5

Мултимедијални клуб Изградња 5 7 8 2 1 5 30 50 50


3 3 3 5 4 3 10 12 15

Удружење Керамика Злакуса 10 10 10 15 15 15 10 10 10

АРИЉЕ


30 30 35 / / / / / /

Друштво ариљских уметника 27 27 30 / / / / / / Удружење грађана Срик 30 40 50 / / / / / /

Б.БАШТА

Фондација Рачанска баштина Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Удружење грађана Дрина етно арт Основани крајем 2008, у 2009. години имали 18 стални чланова,

повремених чланова и волонтера немају

КОСЈЕРИЋ К-town Group 40 50 60 20 20 20 20 20 20

НОВА ВАРОШ Ликовни клуб Златарска палета 22 22 35 / / / / / /

ПОЖЕГА

Књижевно друштво Развигор 37 39 38 / / / / / /


2 2 2 7 7 7 20 20 20

ПРИЈЕПОЉЕ


5 5 5 30 30 30 / / /


80 80 80 20 30 20 10 10 15

*Разговори су вођени у јуну 2010. године Н.п.- нема података

Приказ 60: Структура удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

У својим програмским активностима удружења Златиборског округа најчешће су окренута књижевним садржајима, па ликовном стваралаштву и изложбама. Позоришном уметношћу баве се два удружења (Срик Ариље и ИКРЕ/Пријепоље).

Сва удружења, изузев Друштва ариљских уметника, организују редовно програме за публику. Поменуто удружење има проблем са простором којем је потребно реновирање што је и основни разлог неорганизовања програма за суграђане. Најпосећенији садржаји су програми Друштва за науку, културу и умјетност бошњака ИКРЕ из Пријепоља, затим Етно удружења Завичај из Ужица, па програми удружења посвећеног драмском стваралаштву, Срик из Ариља. Сва наведена удружења имају више од две хиљаде посетилаца годишње (просек за три посматране године – 2007-2009).

Најразнороднија удружења према својим активностима су удружење ИКРЕ из Пријепоља које је посвећено очувању бошњачке културе и традиције те у тој широкој области организују најразличитије програме, затим K-town из Косјерића који се баве не само културним изразима него посвећују пажњу и подизању културне и грађанске свести косјерићке омладине, и Мултимедијални клуб Изградња који се бави културом младих кроз различите форме као што је музика, стрип, графити... Сва остала удружења су у мањој или већој мери профилисала своја интересовања повремено их обогаћујући другачијим програмима. Десет од 16 удружења не наплаћују улазнице за своје програме, а и код удружења која наплаћују улазнице цена не прелази 200 динара. Два удружења Златиборског округа настала су на идеји формирања фестивала које и данас реализују – Удружење љубитеља блуза и рока Глас искуства са фестивалом In wires, и Независни филмски центар Филмарт са Међународним студентским филмским кампом Интеракција.

31,2%

25%

25%

12,5% 6,3%

мање од 20 - 5

од 20 до 39 - 4

од 40 до 79 - 4

80 и више - 2

нема података - 1

79

Табела 66: Активности и посећеност програма удружења Златиборског округа

Назив удружења Активности Број публике Цена улазница за

програме 2007 2008 2009

УЖИЦЕ


Велики број песничких сусрета младих, школе фотографије, изложби дечјих радова, штампање

зборника Руј, књижевних вечери, књижевних конкурса за најлепшу њубавну и духовну песму,

хуманитарних акција

1.000 1.000 1.000 Не наплаћују


Велики број радионица за жене са села за израду народних ношњи, једном годишње Сабор изворног стваралаштва Злакуса у песми и игрии,

једном годишње организација екокампа, суорганизовање Лончаријаде(у склопу

манифестације: ликовна колонија, изложбе фотографија,сајам грнчарије), учешће у

туристичким активностима (сигнализација, информатор)

2.000 2.600 3.500

За неке активности

наплаћују и у просеку је цена улазнице 200

дин., за неке не наплаћују


Фестивал видеа и филма Изградња – децембар 2007. година; продукција музичке компилације

Undergrad Jam – септембар-октобар 2008. године, графитирање јавних површина Нови

комшилук током 2009. године

100 30 30 Не наплаћују


Једном годишње од 2002. године организација Међународног блуз и рок фестивала In wires

500 600 650 200 дин.


Међународна колонија уметничке керамике Злакуса и редовна изложба са колоније у ужичкој

галерији 500 500 600 Не наплаћују

АРИЉЕ

Књижевни клуб Прво зрно

сунцокрета

Неколико књижевних вечери годишње, издавање збирке песама на сваких пет година под називом

Руковети завичаја 50 40 60 Не наплаћују


У периоду од 1997-2001. године организовали једном годишње ликовну колонију и две

заједничке изложбе, али сада су стали са тим због недостатка простора



Бројне радионице, школа глуме, неколико дечјих представа годишње

2.000 2.500 3.000 50-150 дин.

Б.БАШТА


Једном годишње од 1995. године округли сто духовне свечаности Дани Раче украј Дрине,

издавање зборника (15.бројева до сада) 700 600 800 Не наплаћују


Једном годишње изложба слика бајинобаштанских уметника (појединачна или

групна)

Основани крајем 2008.

године 1.000 Не наплаћују

КОСЈЕРИЋ К-town Group Осликавање зидова јавних установа, трибине на

разне теме, радионице, интернет едукације, промовисање еколошке културе


НОВА ВАРОШ


Од 1999. године једном годишње изложба слика нововаропких уметника


ПОЖЕГА


Издавање часописа Свитак два пута годишње, штампање сабраних дела Пауна Петронијевића



Од 2006. године сваке године организација Међународног студентског филмског кампа

Интеракција, као и других филмских сусрета, затим организација радионица Филмска култура

за студенте учитељских факултета


ПРИЈЕПОЉЕ


Организација округлих столова, ликовних колонија, изложби слика, научних и историјских

скупова, штампање књига и ревије Савиндан 300 350 300 Не наплаћују

Друштво за науку, културу и умјетност

бошњака ИКРЕ

Реализација позоришних представа, музичко-сценских програма, изложби слика, концерата,

књижевних вечери, Бајрамских свечаности 5.200 3.300 1.500 100 дин.

80

Сарадња Готово сва удружења Златиборског округа сарађују са установама културе у свом месту. Друштво

ариљских уметника је једино које нема остварену сарадњу са једином установом културе у граду – Народном библиотеком Ариље која функционише као поливалентни центар. Већина удружења сарађује и са актерима у култури у околним местима, али и са актерима у другим градовима попут Београда и Новог Сада. Међународну сарадњу остварује шест удружења. Најактивније са другим актерима сарађује Независни филмски центар Филмарт.

Када је о сарадњи са медијима реч, ретка су удружења која је не остварују – три од 16. Четири удружења поред локалних медија, имају сарадњу са регионалним, а једно удружење и са регионалним и са националним медијима (Филмарт из Пријепоља).

Табела 67а: Сарадња удружења са актерима у култури и медијима

Назив удружења Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво

УЖИЦЕ


Муезј, Библиотека КУД Дукат, Косјерић Студентски културни

центар Београд, књижевна удружења

Књижевни клуб Херцег Нови


медији


Музеј, Градски културни центар

Културни центар пожега, Народна

библиотека Ариље

Савез аматера Србије

Амбасада САД Локални и



Регионални центар за усавршавање

запоселних у образовању

Отворени пут Е761 – програм за уметност

и културу / / Не постоји

Удружење љубитеља блуза и

рока Глас искуства

Градски културни центар

/

Са великим бројем актера око наступа на међународном фестивалу In wires

Са великим бројем актера око наступа на међународном фестивалу In wires



Галерија, Градски културни центар

Музеј Старо село, уметничка

радионица Тифани, Чајетина

УЛУПУДС

Међународне колоније Вогље у Словенији, Арт

Тројан у Бугарској, Констанцаи у

Румунији


медији

АРИЉЕ






/ Са многима Са многима. Са многима Са многима




ББАШТА


Установа Култура, Библиотека

/

Народна библиотека србије, библиотека

матице српске, музеј Српске православне

цркве

/ Не постоји


Установа Култура Народна библиотека

Ариље Установа културе

Палилула, Београд /


КОСЈЕРИЋ

К-town Group

Народна библиотека која функционише као поливалентни

центар

Музеји и удружења која се баве

културом

Галерије, музеји, библиотеке

/ Локални и


НВАРОШ

Ликовни клуб Златарска

палета

Дом културе, Библиотека, туристичка

организација


81

Табела 67б: Сарадња удружења са актерима у култури и медијима

Назив удружења Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво

ПОЖЕГА


Народна библиотека, Галерија Рим

/ / / Н.п.

Независни филмски центар

Филмарт

Културни центар, библиотека

Народна библиотека Ариље, Центар за културу, туризам и

спорт Гуча

Културни центар Београда, Културни

центар Рекс, Филмски центар

Србије, Атеље Варан из Београда,

Факултет драмских уметности Београд,

Академија уметности БК, Академија

уметности Нови Сад

Culture Contact Austrija

Локални, регионални и национални

медији

ПРИЈЕПОЉЕ


Музеј, Дом културе

Музеји у Прибоју, Новом Пазару,

Ужицу; поливалентни центри у Новом Пазару, и Новој

вароши

/ / Локални медији

Друштво за науку, културу и

умјетност бошњака ИКРЕ

Музеј, Дом културе / / / Не постоји

*Н.п – нема података

Финансирање удружења Удружења Златиборског округа се у највећем броју у финансирању својих активности највише

ослањају на буџет општине/града у којем делују. Наиме, девет удружења се барем једном у две посматране године (2008,2009) већим делом ослаонило на локални буџет. Два удружења су у потпуности на буџету општине и немају друге изворе финансирања (Срик/Ариље и Златарска палета/Нова Варош) иако располажу малим средствима.

Највећим буџетом располаже Независни филмски центар Филмарт из Пожеге који се финансира из различитих извора – локалне самоуправе, републичког буџета и највећим делом преко донација и спонзорстава. Уз њих као изузетак када су у питању донације као већински начин финансирања је и удружење Изградња које се у потпуности финансира преко донатора и спонзора. Наиме, још код пет удружења присутно је финансирање од стране спонзора и донатора, али ти извори не чине већину у буџету удружења.

Од осталих удружења највећим средствима располажу она у чијем финансирању учествује Република – K-Town из Косјерића и Глас искуства из Ужица у 2009. години. Република је у финансирању имала удела код четири удружења Златиборског округа.

Сопствена средства као извор финансирања присутна су код четири, а код три удружења она не прелазе 10%. Изузетак је Милешевски културни клуб Свети Сава код којег сопствени приходи чине око трећине буџета.

Табела 68а: Буџети удружења и извори финансирања у 2008. и 2009. години

Назив удружења Год. Буџет удружења Извори финансирања удружења

динара евра Општина/

Град Сопствена средства


Република

УЖИЦЕ

Књижевни клуб Рујно 2008 150.000,00 1.842,03 75% / 25% /

2009 130.000,00 1.384,00 80% / 20% /

Етно удружење Завичај 2008 Н.п. Н.п. 60% 10% 10% 20%

2009 Н.п. Н.п. 10% 5% 5% 80%


2008 267.895,00 3.289,81 / / 100% /

2009 336.900,00 3.586,69 / / 100% /


2008 700.000,00 8.596,15 35,7% 3,6% 3,6% 57,1%

2009 430.000,00 4.577,84 69,8% 6,8% 23,4% /

Удружење Керамика Злакуса 2008 597.000,00 7.331,29 54% / 4% 42%

2009 599.000,00 6.377,04 56% / 2% 42%

82

Табела 68б: Буџети удружеања и извори финансирања у 2008. и 2009. години

Назив удружења Год. Буџет удружења Извори финансирања удружења

динара евра Општина/

Град Сопствена средства


Република

АРИЉЕ


2008 Немају сопствени буџет већ Општина и донатори помажу штампање часописа Руковети завичаја 2009

Друштво ариљских уметника 2008

Не располажу средствима 2009

Удружење грађана Срик 2008 100.000,00 1.228,02 100% / / /

2009 100.000,00 1.064,61 100% / / /

Б.БАШТА

Фондација Рачанска баштина 2008 654.000,00 8.031,26 58,1% / 41,9% /

2009 842.000,00 8.964,06 59,4% / 40,6% /


2008 Не располажу средствима

2009

КОСЈЕРИЋ К-town Group 2008 1.500.000,00 18.420,32 25% 5% 5% 65%

2009 1.500.000,00 15.969,22 25% 5% 5% 65%

НОВА ВАРОШ


2008 50.000,00 614,01 100% / / /

2009 50.000,00 532,31 100% / / /

ПОЖЕГА

Књижевно друштво Развигор 2008 Од општине и Републике не добијају средства, већ се по потреби сналазе кроз

донације и спонзорства (није наведена сума) 2009


2008 2.700.000,00 33.156,58 20% / 50% 30%

2009 2.700.000,00 28.744,60 20% / 50% 30%

ПРИЈЕ-ПОЉЕ


2008 364.585,00 4.477,18 69% 31% / /

2009 388.757,00 4.138,76 66% 34% / /


2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

*Н.п – нема података

Проблеми Удружења Златиборског округа најмање проблема имају са својим програмским активностима и

они су везани за финансије и неадекватне просторе. Удружење Керамика Злакуса истиче и проблем неедукованости за писање пројекта за учешће на конкурсима европских фондова. Очекивано, највећи проблеми у вези су са финансирањем у смислу нестабилности прилива и недовољности средстава.

Техничка опремљеност је проблем за осам удружења. Простор је проблем за 13 удружења и углавном се тиче недостатка сопственог простора.

Једино удружење које истиче да нема проблем у свом функционисању је Друштво за науку, културу и умјетност бошњака ИКРЕ.

Табела 69а: Проблеми удружења Златиборског округа

Назив удружења Простор Финансирање Техничка

опремљеност Програми

УЖИЦЕ

Књижевни клуб Рујно Постоји потреба за

простором

Постоји потреба за већим укључивањем приватног сектора у финансирање

активности

Постоји потреба за рачунарима и пројектором



Постоји потреба за простором који би омогућио смештај

ношње, рад са члановима,

канцеларије и затворен простор

за наступе. Решење виде у

објекту у селу који је на продају.

Постоји потреба за стабилним извором

финансирања, а да то нису симболичне

недовољне чланарине. Потребна су и средства за запошљавање два лица.

Решење виде (бар када су плате у питању) у

преласку на буџет града Ужица

Постоји потреба за озвучењем, али и видео

бимом за потребе семинара и

презентација

Потребна је већа подршка

Министарства културе у

организацији манифестације

Злакуса у песми и игри, као и

донаторство за набавку техничке

опреме за поменуту манифестацију


Нема проблема Постоји потреба за већим

финансирањем Постоји потреба за

аудио и видео опремом Нема проблема

83

Табела 69б: Проблеми удружења Златиборског округа



УЖИЦЕ

Удружење љубитеља блуза и

рока Глас искуства

Постоји потреба за простором за

пројекте, а решење виде у сарадњи са

Градским културним центром


финансирања како би реализовали и мање

пројекте

Постоји потреба за адекватном техничком

опремом за мање пројекте, јер тренутно

немају никакву опрему, а решење виде у

сарадњи са локалним установама културе

Проблеми су везани за простор


Потребан простор за смештај уметничких експоната и

њихово излагање



Постоји потзреба за едукацијом у области писања пројеката за Европске фондове, а

решење виде у укључивању

Министарства културе

АРИЉЕ



Постоји потреба за простором


финансирања




Постоји потреба за реновирањем уступљеног

простора и за преносом

власништва над истим на Друштво

ариљских уметника

Постоји потреба за обезбеђивањем средстава

за функционисање Друштва, решење виде у финансијама из буџета

општине Ариље

Постоје потребе за различитом опремом,

али није наведено којом



Постоје проблеми, али није

прецизирано који








Нису наведени проблеми Нису наведени проблеми Нису наведени

проблеми Нису наведени

проблеми



Постоји потреба за већим финансијским средствима



КОСЈЕРИЋ К-town Group Нема проблема

Постоји потреба за континуираним финансирањем

уметничког кампа, решење виде у уговорима са

локалном, регионалном или националном

организацијом која се бави културом


НОВА ВАРОШ

Ликовни клуб Златарска

палета



за активности Клуба и финансирање једног

запосленог лица

Постоји потреба за следећим. Лаптоп,

фотоапарат, штампач, сликарски и вајарски

сталци, помоћни рамови за излагање цртежа, кубуси за излагање

скулптура


ПОЖЕГА




Постоје проблеми, али није прецизирано који

Постоје проблеми, али није прецизирано који


Независни филмски центар

Филмарт



за активности Центра

Постоји потреба за опремом за снимање и

постпродукцију филмова. Решење виде у налажењу донатора


84

Табела 69в: Проблеми удружења Златиборског округа



ПРИЈЕПОЉЕ


Постоји потреба за канцеларијским

простором


Постоји потреба за видео бимом и

рачунаром

Постоје проблеми, али није прецизирано

који

Друштво за науку, културу и умјетност

бошњака ИКРЕ


Documents

Златиборски округzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/zlatiborski.pdf · 2019-10-29 · 1 Златиборски округ Златиборски округ