Година V, Број 197 Излазе четвртком Цена Кад би ......Година V, Број 197 Излазе четвртком Цена 70 дин. 28. фебруар

Година V, Број 197 Излазе четвртком 28. фебруар 2013. годинеwww.kragujevacke.rsЦена 70 дин.

ISSN 1821-1550

страна 8.

Таксирање или политика

СУКОБ ГРАДА И УДРУЖЕЊА „СИТАК”

страна 18.

ЖИВОТНА ПРИЧА ГЛУМИЦЕ НАДЕ ЈУРИШИЋ

страна 12.

Чежњив поглед каДому војске

ХОЋЕ ЛИ СЕ ФИЛУМ НЕГДЕ УДОМИТИ

КЊИГЕ НАПОКЛОН

Недељне новине Крагујевачке усарадњи са Издавачком кућом

Алнари награђују

стр. 21.

2

Од малена се спремала за сцену

МЛЕЧНА АФЕРА

Кад би краве знале...

2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 28. фебруар 2013. www.kragujevacke.rs

ДРУГА СТРАНА

Отварање

BorisavAleksi},penzioner:- Ja nijedno, kaoi do sada, nemampare za luksuz uishrani!

DragoslavaTrkqa, ekonomskitehni~ar:- Istihproizvo|a~a kaoi pre ovemedijske frke ihajke na

proizvo|a~e mleka i hrane.

SvetlanaNedeqkovi},doma}ica:- Moje doma}e,iz Gorwe Sabante.

Milo{Radosavqevi},stru~nisaradnik:- Uzimam odmojih kumova izPetrovca, kao ido sada.

Mi}a Rankovi},penzioner:- Mlekare „Ku~”i mlekare„Petrovi}”,pijem bez straha.

JanicaMijailovi},blagajnik:- Ne pijem, alipoliti~arimanipuli{udoma}imtrì{tem iproizvo|a~ima.

Dragan Gajovi},trgovac:- Ne pijemmleko, samorakiju od 22grada.

Denis Madri},kuvar:- Kupujem odseqaka doma}e, sapijace.

Qiqa Dimi},pravnik:- Deca piju sveredom, jakoristim samomle~neproizvode.

Karikatura: Goran Milenkovi}

АНКЕТА КОЈЕ МЛЕКО ПИЈЕТЕОВИХ ДАНА? M. Igwatovi}

Glavna mana

Пише Драган Рајичић

Tekst pred vama nastao je pre vremena, ~ak sedam dana ranije nego{to je to uobi~ajeno, jer je potpisnik ovih redova iznenada moraona slu`beni put sa koga se jo{ nije vratio i pitawe je da li }e seotuda ikad vratiti.

No, pustimo ovu uvodnu napomenu po strani, sad mi vaqa {to prepre}i na stvar. Konkretno bih da se malo pozabavim aktuelnomsituacijom na na{em trì{tu hrane. Kakvi }e kona~ni zvani~ninalazi nadle`nih organa biti po pitawu kvaliteta mleka iostalih namirnica ja u ovom trenutku ne znam, ali }u vam zatoprezentirati analizu koju sam u uradio u svojoj izvitoperenojglavi, za koju, bez la`ne skormnosti, mogu da kaèm da je savr{enalaboratorija jer sam li~no nadgledao sve ono {to mi se tuzamutilo.

Najpre, da poru~im na{em izgladnelom i ièdnelom narodu dazaista nema mesta panici. Rezultati do kojih sam i ja do{ao suveoma umiruju}i, a razlog za zadovoqstvo moè da ima i na{a novanarodna vlast jer wu ne moè da destabiluzuje ni otrov wenihnajve}ih protivnika, a kamoli ovo malo aflatoksina {to nam jezalutalo u mleko. Ne pri~am naravno ni{ta napamet, sve sam jalepo izmerio i izbrojao i to dva puta, da se ne prevarim.

Situacija je sasvim pod kontrolom ve} sada, a kada nove merevlade i lokalnih samouprava omogu}e nova poskupqewa struje,grejawa, vode i svega ostalog, o aflatoksinu }e se govoriti kolikoi o lawskom snegu.

Evo kako ta~no stoje stvari: kad na{ siroti prose~ni gra|aninprimi neku platicu, plati sve da`bine, vrati dugove kom{ijama ikumovima i krene u reprogram za otplatu zaostalih dugovawaprema na{im javnim preduze}ima, wegov preostali ku}ni buxetdozvoqava mu da se za mleko uhvati jednom mese~no. I to je ono {toohrabruje. Ako je pametan, on }e taj litar maksimalno da rastegnetako {to }e ga srkutati svaki dan po jednu ka{i~icu. U tim dozamaaflatoksini mogu samo da ga mrze, ta u toj koli~ini nama nimi{omor ne bi mogao ni{ta. I sama ministraka zdravqa, izme|uredova nam je poru~ila da i mleko treba uzimati kao lek, tj. naka{i~icu, i Bog da nas vidi. Ka{i~ica mleka za energiju,bromazepam~e za poverewe u na{u vladu i - Evropo, eve nas,stièmo ti!

Jo{ je boqa situacija s mesom. Mo`da, dodu{e, u mesu ima ne{toolova, bakra, pesticida, bakterija, plastike ili kosmi~kepra{ine, ali ja u mojoj laboratoriji na to nisam ni obra}aopa`wu. Kome to moè da smeta osim, eventualno, onima kojiovoliko brinu o nama jer oni, znamo to iz prethodnih iskustava,jedu kao da su iza{li iz apse, a ne kao da su tek pred wom. Jedu ona{em tro{ku, normalno, ali, sre}om, ro{tiq ne zalivaju mlekomnego viskijem i {pricerom.

Na{ siroti prose~ni gra|anin je, me|utim, i po ovom pitawubezbedan kao niko ne samo u Evropi nego i u Africi. Wemu, tj.nama sve moè danas da do|e glave pre nego neispravno meso. Ako}e nas ubiti u ta tri-~etiri puta koliko se godi{we sretnemo, zaslavu, Uskrs i Boì}, onda vala i nismo ni za {ta. Onda za nas takokilave na{a narodna vlast vi{e ne treba da mozga kako da nampomogne jer nama tu spasa ionako nema. No, naravno da je na{siroti prose~ni gra|anin ìlava sorta i da }e on, kad usrkneka{i~icu mleka i kad jednom godi{we nabode ne{to na ~a~kalicu,nastaviti da gaveqa ka Evropi kao da je stvarno sve u najboqem redu.

Dakle, da zakqu~im, hrana koju konzumiramo onako kako nam jena{a narodna vlast servira je iz navedenih razloga bezbedna pozdravqe. Ona, me|utim, ima jednu drugu manu koju je poznatiaforisti~ar ovako objasnio: - Kakvu hranu jedemo? Eh, kakvu!Nedovoqnu!

Do utorka, 26. februara, na podru~ju Kragujevca nije biloni jednogproizvo|a~a mlekakome su prera|iva~iodbili otkup zbogprisustva otrovnihmaterija, {to nezna~i da takvih pojava ne}e biti.Nadu u stabilizacijukriznog stawa dajemera Vlade da prera|iva~i morajuda otkupe svekoli~ine mleka, bezobzira na ispravnost

Пише Милош Пантић

Оd nadle`nih dràvnihorgana su ovih dana, odizbijawa afere sa pris-ustvom afla-toksina umleku, nas-tavile da

stiù poruke koje, umestoda uliju sigurnost gra-|anima, potro{a~imamleka, i proizvo|a~ima,i pokaù da dràva drìstvari pod kontrolom,samo unose dodatnu kon-fuziju.

Takva je bila infor-macija objavqena 25. feb-ruara da je Veterinarskainspekcija zabranilaproizvodwu na 12 farmiu Srbiji zbog povi{enognivoa aflatoksina umleku. Taj podatak objav-ila je na~elnica ove in-spekcije Sawa êlebi-}anin, uz napomenu daje, pored ostalih, bloki-ran rad i farmi u NovojPazovi i Kragujevcu.

îtav taj dan trajalaje u Kragujevcu potraganovinara za informa-cijom o kojoj se to farmiradi, ali bez rezultata.Telefon Veterinarskeinspekcije u gradu bio je „gluv”, kaoi broj u Beogradu, koji je neprekid-no bio zauzet. Ta vest izazvala jekompletnu zbrku, jer po podacimakojima raspolaù nadle`ni uSkup{tini grada, na podru~juKragujevca ni jedna farma nije do-bila zabranu isporuke mleka.

Bez odbijene isporuke

ja je naloìla mnogo detaqnije irigoroznije kontrole ovog otro-vnog sastojka. Zato nije iskqu~enoda }e se narednih dana pojavitineki uzorak sa otkrivenim {tet-nim toksinom i na na{em po-dru~ju. Tu treba primeniti merekoje je dràva i najavila, a to jeupotreba supstance za izolovawetoksina iz metabolizma krave,{to bi za osam do deset dana tre-balo da dovede do potpuno is-pravnog mleka, kao i isporukanezaraènog kukuruza iz dràvnihrezervi vlasniku te farme, kaèdr @ivanovi} Kati}.

Po wenim re~ima, do ~itaveafere koja moè da ima ogromne{tetne posledice dovelo je to {toje dràva preuzela evropsko za-konodavstvo, a ni{ta nije pre-duzeto da se uspostavi sistem kon-trole u zemqi koji nove normemoè da prati i na vreme reaguje.Zato smo do{li u situaciju da sereaguje tek kada izbije jedan ovakoveliki eksces, a to onda zna~iga{ewe poàra i le~ewe posledi-ca, {to ide mnogo teè i komp-likovanije.

Dato 50 uzoraka

Gotovo istim re~ima je uzrokizbijawa mle~ne afere prokomen-tarisao Jezdimir Ku~, vlasnikpoznate kragujeva~ke mlekare „Ku~kompani”, koja je odskoro postalai zna~ajan izvoznik mle~nihproizvoda u Rusiju. Ku~ obja{wavada je do sada ispitivawe mikrobi-olo{ke ispravnosti mleka (isirovog koje je otkupqeno odfarmera i onog koje ide u prodaju)bilo kontinuirano i detaqno. Ali,ispitivawe prisustva te{kihmetala i aflatoksina u mlekuobavqalo se samo dva puta godi{we.To je malo ako je dràva promeni-la zakon i nivo dozvoqenog pris-ustva otrovnog sastojka umawila zadeset puta, zakqu~uje Ku~.

Sada, kada je izbila afera, Vet-erinarska inspekcija je ovom pre-ra|iva~u naloìla da znatnopoo{tri kontrolu i preda na anal-izu 50 uzoraka otkupqenog mleka.Oni su u Institutu za meso imleko u Beogradu i o~ekuje rezul-tate. Mogao je da ih preda i kragu-jeva~kom Institutu za javno

mle~na farma registrovana kodMinistarstva poqoprivrede.Pomo}nica gradona~alnika sma-tra da je u informaciji Veteri-narske inspekcije, mo`da, farmaiz neke od okolnih op{tina jed-nostavno „pripojena” Kragujevcukao najve}em centru. Ono {to uovom trenutku ohrabruje jeste po-datak da ne samo da nikome zasada nije zabrawena predaja mleka,ve} ni jednom proizvo|a~u sa po-dru~ja Kragujevca jo{ nije odbi-jeno mleko prilikom otkupa.

Ovo, me|utim, ne zna~i da je po-dru~je grada ostalo izolovano odproblema koje je donela afera saotkrivawem aflatoksina i dakragujeva~ki seqaci ne}e pretr-peti nikakvu {tetu. Trì{te jepovezano, a mreà snabdevawa is-prepletana, pa na{i proizvo|a~ipredaju mleko prera|iva~ima izdrugih gradova, kao i {to gradskiprera|iva~i otkupquju mleko izdrugih krajeva Srbije.

- Od kada je izbila ova afera ujavnosti Veterinarska inspekci-

vo|a~ima koji ne koriste u to-likoj meri koncentrate sto~nehrane kao {to to rade velikefarme, ve} upotrebqavaju sop-stvenu silaù.

- Stawe je veoma zabriwavaju}e,iako na{i ~lanovi trenutno nisupogo|eni. Ako bi se stawe daqekomlikovalo i do{lo do smawewaotkupa, mi kao udruèwe smo sespremili da reagujemo i to protes-tima. Ako se ugrozi proizvodwamleka onda je ugroèn ~itav agrar,jer mlekarstvo je glavni stub celepoqoprivrede, po{to je vezano zaratarsku proizvodwu. Mislim dadràva mora da na|e na~in dasa~uva sto~ni fond. Jedino re-{ewe koje vidim je set mera koji jepredloìlo Ministarstvo, da se,kao i u Hrvatskoj, naloì mlekara-ma da nastave sa nesmawenimotkupom svih koli~ina mleka, a da

se ono koje je zaraènouni{ti, zakqu~uje Kosti}.

Upravo takvu meru VladaSrbije je donela, a vest otome je objavqena 26. feb-ruara. Ministarstvo po-qoprivrede naloìlo je damlekare preuzmu svekoli~ine mleka sa farmibez obzira na wegov kva-litet, ali i da se farmer-ima koji proizvode zdravomleko tako|e distribuirakukuruz iz robnih rezervi.

Ministarstvo jeste ovonaloìlo, ali se dràvanije ponudila kao otku-pqiva~, {to, prema ocena-ma upu}enih, ima obavezuda u~ini. Pitawe je kako }eovu odluku prihvatitimlekare, koje nemaju sred-stava da nadoknade finan-sijske gubitke farm-era.

zdravqe, ali oni trenutno nemajureagense za ispitivawe ovog otro-va i nabavi}e ih ovih dana.

Ku~ nije smawio dnevni otkupmleka, tako da i daqe od 2.000svojih dobavqa~a sa podu~ja [u-madije, Zlatobora i iz {aba~kogkraja preuzima 60 tona dnevno.Ako kontrola pokaè neispravnostnekog od 50 datih uzoraka, onda }ese krenuti u otkrivawe farme sakoje poti~e zaraèno mleko.Po{to se ono preuzima linijski,odnosno jedna cisterna pokupimleko sa 20 i vi{e farmi, to bizna~ilo dodatnu kontrolu svihproizvo|a~a sa jedne linije dok sene otkrije gde je problem, Tada bise, kako je najavila Vlada, tom

Четвртак, 28. фебруар 2013. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3www.kragujevacke.rs

У жижи

МЛЕКАРА „МЕГЛЕ СРБИЈА”

Kompanija „Megle Srbija”,koja je vlasnik biv{e kraguje-va~ke mlekare „Mladost”, ob-javila je saop{tewe u kome jenavedeno da su zaprepa{}enivestima iz medija da je u wi-hovom mleku prona|en afla-toksin M1, dodaju}i da ozbi-qno i odgovorno pristupajuanalizama radi za{tite po-tro{a~a i obezbe|ewa kvalite-ta svih proizvoda.

Ministarstvo poqoprivre-de objavilo je spisak 39 vrstamleka od {est proizvo|a~a uSrbiji za koje se sumwa dasadrì aflatoksin u nedo-zvoqenim koli~inama, na ko-jem se nalazi deset proizvodaMlekare „Megle”.

„Zajedno sa na{im kooper-antima odlu~ili smo da pre-duzmemo sve potrebne mere zapoboq{awe ishrane na far-mama, dok se u mlekari kon-stantno vr{i stroga kontrolaprispelog sirovog mleka naprisustvo aflatoksina M1“,kaè se u saop{tewu ove kom-panije.

Zaprepa{}enivestima

POSLEDICE MLE^NE AFERE ZA [UMADIJSKE SEQAKE

O~i uprte u laboratorije

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редак-ција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Па-вловић (уредник спорта, [email protected]), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, ГоранМиленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић ([email protected]) ► Се-кретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: [email protected]

SEQACI TVRDE DA JE MLEKO WIHOVIH KRAVA ISPRAVNO

KOMPANIJA JEZDIMIRA KUÂ NIJE SMAWILA OTKUP MLEKA

SNE@ANA KATI] @IVANOVI]SVAKODNEVNO U KONTAKTU SA

PROIZVO\AÎMA

farmeru pomoglo isporukomnezaraènog kukuruza.

Sa{a Kosti}, diplomiraniagronom i direktor Udruèwaodgajiva~a goveda „[umadija”,kaè da ni kod jednog od ~lanovaovog udruèwa, koje broji 60~lanova i koji mleko najvi{epredaju Mlekari „Granice” u Mla-denovcu, kao i Mlekari „Ku~” maw-im delom, nije utvr|eno prisust-vo aflatoksina u mleku, niti jebilo kome od wih zabrawena is-poruka. Kosti} smatra da je toposledica ~iwenica da se ovderadi uglavnom o mawim proiz-

Pomo}nica gradona~elnikaKragujevca za poqoprivredu drSneàna @ivanovi} Kati} kaè daje od izbijawa mle~ne aferesvakodnevno u kontaktu sa svimve}im proizvo|a~ima mleka napodru~ju grada, a to je 56 sela, kaoi sa udruèwima odgajiva~a mle-~nih goveda. Prema podacima ko-jima je raspolagala do 26. febru-ara, ni jedna farma niti doma}in-stvo koje se bavi proizvodwommleka nije dobila nikakvu zabranu,niti je kod bilo koje od wihutvr|eno pove}ano prisustvo otro-vnog sastojka.

Po wenim re~ima, na podru~jugrada ~ak ne postoji ni jedna

Tako je direktor „Ni{ke mlekare”za „Blic” rekao da oni nemajumogu}nosti da nadoknade otku-pqeno, a neispravno mleko. Pred-stavnici „Meglea Srbija” izjav-ili da oni ne otkupquju sve mleko,iako je to preporuka Vlade, ikaù da od 21. februara kom-panija prihvata sirovo mlekokoje je testirano na aflatoksinM1 i ~iji su rezultati unutardozvoqenih granica. O~igledno jeda }e pitawe spa{avawa sto~nogfonda narednih dana biti na pr-vom mestu.


Сvih tri na est jav nih ijav no ko mu nal nih pre-d u ze }a ~i ji je o sni va~grad („î sto }a”, „Grad -ska gro bqa”, „Grad sketr ̀ ni ce”, „Ni sko grad -wa”, „Par king ser vis”,

„Vo do vod i ka na li za ci ja”, „Ze le ni -lo”, Grad ska stam be na a gen ci ja,Pred u ze }e za iz grad wu, Di rek ci jaza ur ba ni zam, SC „Mla dost”, Jav -no stam be no pred u ze }e i JP Ra diote le vi zi ja Kra gu je vac) u na red -nih me sec da na mo ra }e da u skla desvo ja o sni va~ ka ak ta sa no vim Za- ko nom o jav nim pred u ze }i ma, ko jije stu pio na sna gu 25. de cem brapro {le go di ne. Iz me ne u ak ti ma o -vih pred u ze }a ve ri fi ko vao jegrad ski par la ment na o smoj re dov -noj sed ni ci, ko ja je o dr ̀ a na pro -{log pet ka, a za o vaj pred log gla -sa li su svi od bor ni ci.

I na ~e, no vi Za kon pred vi |a dasva jav na i jav no ko mu nal na pred -u ze }a ~i ji je o sni va~ lo kal na sa -mo u pra va mo ra ju u svo jim o sni -va~ kim ak ti ma pre ci zno da od re -de pre te ̀ nu de lat nost, ali i da re -gi li {u sve o sta le de lat no sti, za~i je o ba vqa we i ma ju sa gla snosto sni va ~a. Za kon re gu li {e i ko ju i -mo vi nu pred u ze }a ne mo gu da o tu -|e bez sa gla sno sti o sni va ~a, kao ina ~i ne krat ko ro~ nih i du go ro~ nihza du ̀ i va wa. O sim to ga, u ve de na jei mo gu} nost, da po red ve} po sto -je }e eks ter ne re vi zi je, sva ko pre-d u ze }e ima i in ter nu re vi zi ju,ko ju }e o ba vqa ti ne ko od za po sle -nih u pred u ze }u.

Ka ko je ob ja sni la Sla vi ca Ni ki- to vi}, se kre tar Se kre ta ri ja ta zaor ga ni za ci ju i nor ma tiv na ak ta,najz na ~a ja ni je iz me ne od no se se nau pra vqa we u o kvi ru pred u ze }a. U -bu du }e }e po sto ja ti sa mo nad zor -

ni od bo ri, uz ja sne kri te ri ju me zaiz bor ~la no va tih te la, a di rek -to ri }e bi ti bi ra ni na jav nomkon kur su, ta ko {to }e se o kan di -da ti ma ko ji su kon ku ri sa li iz ja -{wa va ti po seb ne ko mi si je. Wu~i ni pet ~la no va i to pred stav nikStal ne kon fe ren ci je gra do va iop {ti na, pred stav nik o sni va ~a, je -dan od ~la no va Nad zor nog od bo rai dva iz sa mog pred u ze }a. Oni bi- ra ju kan di da te za di rek to re, o koji ma se po tom iz ja {wa va o sni -va~.

- No vi na je, ta ko |e, da su po o -{tre ni kri te ri i ju mi za iz bor direk to ra, kao i to da mo ̀ e do bi ja -ti sti mu la ci ju za po sao ko ji o ba -vqa u ko li ko se po ka ̀ e u spe {nim,a me ri la i kri te ri ju me za sti mu -la ci ju od re |u je o sni va~, ob ja sni -la je Sla vi ca Ni ki to vi}. Ona jepod se ti la da je rok za i me no va wenad zor nih od bo ra 90 da na od da nastu pa wa na sna gu skup {tin ske odlu ke, dok pred u ze }a mo ra ju u ro kuod 30 da na da u sa gla se svo je sta tu -te sa i stom od lu kom. U skla du saZa ko nom kon kur si za iz bor direk to ra bi }e ras pi sa ni do 30. ju -na ove go di ne.

Pred sed nik Skup {ti ne gra daSa {a Mi le ni}, go vo re }i o o vimiz me na ma, re kao je da je de par ti -za ci ja jav nog sek to ra u pra vo raz logza do no {e we o vog Za ko na i do dao damu ni je po zna to da je do sa da ne kidr ̀ av ni or gan, a po go to vo ne je di -ni ca lo kal ne sa mo u pra ve, u {la ufi na li za ci ju o vog Za ko na, kao{to je u ~i nio grad Kra gu je vac.

- Ka da je URS pro pa gi rao Za kono jav nim pred u ze }i ma pri go va ra -no je, ne u smi slu da ne tre ba iz vr -{i ti de par ti za ci ju, ne go da se mifo li ra mo. Kao {to vi di te, u Kra -gu jev cu }e bi ti spro ve de na de par -ti za ci ja. To ne zna ~i da }e mo qu -

Актуелно

ДА ЛИ ЈЕ ГРЕЈАЊЕ НЕЛЕГАЛНО ПОСКУПЕЛО

I sta ce na, ve }i ra ~u niOd bor ni ci DS i SDPS u ka za li su i na pro ble me u „E -ner ge ti ci”, ko ja je in di rekt no pod in ge ren ci jom grada i ve} {est go di na u re stru tu ri ra wu. Dug o vog pred -

u ze }a, ka ko na vo de, iz no si vi {e od {est mi li jar di dina ra, pri ~e mu se sa mo za stru ju du gu je dve i po mi li -jar de i ko je je naj ve }i du ̀ nik za e lek tri~ nu e ner gi juu Sr bi ji. Ve} dve go di ne ne u pla }u ju se do pri no si zapla te rad ni ci ma, ~i me se zlo u po tre bqa va sta tus pre-

d u ze }a u re struk tu ri ra wu.O sim to ga, de mo kra te tvr de da je „E ner ge -

ti ka” u po sled wa tri me se ca dva pu ta po di -gla ce nu gre ja wa bez od lu ke Grad skog ve }a, ada o to me ni je o ba ve sti la ni svo je po tro {a -~e.

Da li je za i sta ta ko pi ta li smo nad le ̀ ne u„E ner ge ti ci”, ko ju su ka te go ri~ ki de man to -va li ove tvrd we. Ce na gre ja wa po ve }a na je 15.ok to bra pro {le go di ne, a ra zli ka u ra ~u ni -ma ve za na je za broj grej nih da na. Pri to me, razli ka u ra ~u ni ma po sto ji kod o nih ko ji i ma -ju me ra ~e ko ji re gi stru ju u tro {ak to plot ne e -ner gi je i ~i ja po tro {wa mo ̀ e bi ti ra zli ~i -ta u za vi sno sti od spoq ne tem pe ra tu re.

I na ~e, Grad skom ve }u pod net je zah tev zano vo po sku pqe we gre ja wa od oko 10 od sto, aliono jo{ ni je o do bre no.

Sa {a Mi le ni}: U

Kra gu jev cu }e bi ti

spro ve de na de par ti za ci ja, a to

ne zna ~i da }e mo qu di ma za bra -

ni ti da se ba ve po li ti kom. Na -

pro tiv, ja bih vo leo da svi di-

re kto ri bu du iz stran ke „Za jed -

no za [u ma di ju”, jer è li mo da

se po no si mo stru~ wa ci ma na

jav nim funk ci ja ma

”

Du {an Ob ra do vi}:

Vi de }e mo da li }e

stvar no za di rek to re bi ti i za -

bra ni qu di ko ji is pu wa va ju

stro ge kri te ri ju me, ili }e o -

pet bi ti pro na |e na „ru pa” da

se bi ra ju par tij ski ka dro vi

”

NE DA LE KO OD „[U MA DI JA SAJ MA“

O tvo ren re gi o nal ni cen tar VIP mo bi le

VIP u na pre |u je funk ci o ni sa we svo jih u slu ga i ser vi sa, pre sve ga bo qim po kri va wem Sr bi je ju ̀ nood Be o gra da, a u no vom cen tru nu di i za kup ka pa ci te ta za pre nos i ~u va we po da ta ka. I na ~e, no vio bje kat o ple me nio je pro stor ko ji }e tek do bi ti no vesa dr ̀ a je, a u to bu sku sta ni cu, no vu ha lu saj ma, pa se o ~e ku je da }e bi ti a trak ti van i za bu du }a u la ga wa

Po sle Be o gra da, No vog Sa da i Ni -pa, pro {le sre de, 20. fe bru a ra,Kom pa ni ja VIP mo bi le sve ~a no jei u Kra gu jev cu o tvo ri la re gi o -nal ni te le ko mu ni ka ci o ni cen tar,ko ji pred sta vqa do dat nu po dr {kuko ri sni ci ma za bes pre kor nu ko mu- ni ka ci ju, po seb no ka da je u pi ta wupre nos ve }e ko li ~i ne po da ta ka.Cen tar su o tvo ri li Ve ro qub Ste- va no vi}, gra do na ~el nik Kra gu jev -ca, i Ta na sis Ka ci rum pas, di rek -tor kom pa ni je VIP.

No vi IT cen tar iz gra |en je ka -ko bi se o bez be dio non-stop pri -stup svim u slu ga ma ko je o pe ra ternu di, u kqu ~u ju }i i slu ~a je ve ve -}ih kva ro va i dru ge ne pred vi |e -ne o kol no sti. Po {to je na o vaj na -~in u mre ̀ e na ce la te ri to ri jaSr bi je, ako bi do {lo do teh ni~ kogpro ble ma na be o grad skom po stro -je wu kra gu je va~ ki re gi o nal ni centar bi u pot pu no sti pre u zeo we go -vu u lo gu, ta ko da ko ri sni ci ne bio se ti li bi lo ka kvu pro me nu u sa -o bra }a ju.

I na ~e, re gi o nal ni cen tar po -dig nut je za sa mo o sam me se ci u no -voj in du strij skoj zo ni, ne da le ko od„[u ma di ja saj ma” i „Me troa”, napro sto ru od pre ko 1.500 kva dra ta,a u kup na vred nost in ve sti ci je je3,2 mi li o na e vra. Iz gra |en je uskla du sa naj vi {im e vrop skimstan dar di ma kva li te ta, a ima te le -ko mu ni ka ci o ne ka pa ci te te do voq -ne za pru ̀ a we u slu ga ne sa mo po -slov nim ko ri sni ci ma VIP-a, ve}i dru gim kom pa ni ja ma ko je i ma jupo tre bu za raz vi ja wem po slo va wau cen tral noj Sr bi ji.

Di rek tor kom pa ni je VIP re kaoje da, zbog stal nog ra sta ko ri sni~ -ke ba ze i {i re wa wi ho ve mo bil nemre ̀ e i ma ju po tre bu da kon ti nu -i ra no u na pre |u ju kva li tet in fra- struk tu re, a sve u ci qu po sti za wanaj bo qeg ko ri sni~ kog is ku stva,

do da ju }i da o vaj cen tar po slov nimko ri sni ci ma mo ̀ e da po nu di ka- pa ci te te za pre nos i ~u va we po da -ta ka i da su ve} u kon tak tu sapred stav ni ci ma naj ve }ih fir mi uo vom re gi o nu ko je su ve o ma za in -te re so va ne za ovu vr stu ICT po dr -{ke.

-U kon ku ren ci ji vi {e gra do va uSr bi ji, Kra gu je vac smo i za bra lizbog sa mog stra te {kog po lo ̀ a ja,ali i od li~ nih u slo va ko ji su nampo nu |e ni za iz grad wu o bjek ta. Pre-

po zna li smo i kon ti -nu i ra ni raz voj u kup nepri vre de u gra du i re gi -o nu. To kom ~i ta vog pro -ce sa iz grad we i ma lismo iz u zet nu po dr {kugrad skog me nax men ta,re kao je di rek tor Ka ci -rum pas.

U no vom o bjek tu ra di -}e de ve to ro za po sle nih,od u kup no 16 qu di ko li -ko VIP bro ji u Kra gu -jev cu. Sa u la ga wem od3,2 mi li o na e vra, ovakom pa ni ja na sta vqa sau la ga wi ma u do ma }u in- fra struk tu ru, a VIP o -sta je naj ve }a grin fildin ve sti ci ja u Sr bi ji,sa pla si ra nih sko ro

730 mi li o na e vra u pro te klih{est go di na.

Pre ma re ~i ma gra do na ~el ni kaVe ro qu ba Ste va no vi }a, VIP-ovnaj sa vre me ni ji re gi o nal ni te le -ko mu ni ka ci o ni cen tar jo{ je jedna koc ki ca u mo za i ku ka pi tal nihin ve sti ci o nih u la ga wa ko ja po di -ù ur ba ni i pri vred ni sta tus Kra -gu jev ca.

- O va kve in ve sti ci je po tvr |u ju daje Kra gu je vac pre po znat kao od go -vo ran po slov ni part ner do ma }im istra nim in ve sti to ri ma, jer nu dinaj bo qe in fra struk tur no o pre -mqe no ze mqi {te, od no sno rad ne zo -ne na svo joj te ri to ri ji. O sim to ga,no vi o bje kat o ple me nio je o vaj pro -stor, ko ji }e tek do bi ti no ve sa dr -à je, a u to bu sku sta ni cu, ko ja je pla -ni ra na ne da le ko o dav de, no vu ha luSaj ma, {to zna ~i da }e u sko ro bi tinaj a trak tiv ni ji po tez za no va u la -ga wa, na gla {a va Ste va no vi}.

U no vem bru 2006. go di ne, VIP,~lan Te le kom A u stri ja Gru pe, o bez -be dio je li cen cu za GSM 900/1800i UMTS mre ̀ e. VIP mo bi le nu dipun port fo lio mo bil nih u slu ga zapri pejd, post pejd i bi znis ko ri -sni ke, a na kra ju sep tem bra 2012.go di ne i mao je vi {e od 1,8 mi li -o na ak tiv nih ko ri sni ka i za po -{qa vao vi {e od 900 stru~ wa ka ime na xe ra u Sr bi ji.

A. J.

GRA DO NA ̂ EL NIKSTE VA NO VI] I DI REK TOR VI PA KA CIR UMPAS SVE ̂ A NO O TVA RA JU CEN TAR

U NO VI O BJE KAT ULO@ENO 3,2 MI LI O NA E VRA

„U PO DO BQA VA WE” STA TU TA JAV NIH PRED U ZE

Kon kur si za di r

„VO DO VOD” SE OVE GO DI NE VE] ZA DU@IO ZA200 MI LI O NA DI NA RA


Актуелно

di ma za bra ni ti da se po li ti~ kian ga ̀ u ju. Na pro tiv, ja bih vo leo dasvi di rek to ri bu du iz stran ke „Za- jed no za [u ma di ju”, jer stran ka è -li da se po no si svo jim stru~ nimqu di ma na jav nim funk ci ja ma.Po ru ~u je mo svi ma da ako u spe mopo o vom za ko nu da pro iz ve de mo ru -ko vo di o ce, to zna ~i da ni smo ste- ci {te za ne spo sob wa ko vi }e ko ji}e se na o sno vu par tij ske pri pad -no sti da do mog nu jav ne funk ci je,re kao je Mi le ni}, do da ju }i da bise na o vaj na ~in po tvr di lo da u re- do vi ma ove stran ke po sto je vi so -ko o bra zo va ni qu di ko ji na o sno vuo bjek tiv nih kri te ri ju ma za slu -ù ju ru ko vo de }e me sto. Par tij -skih im pro vi za ci ja i po ku {a ja

da par ti ja spro vo di sa mo vo qu nadpri vre dom u jav nom sek to ru ne }emo }i da bu de, na gla sio je pred sed- nik Skup {ti ne gra da.

De mo krat ska stran ka iz ra zi la jeo vom pri li kom bo ja zan o to me ka -ko }e ove no vi ne bi ti spro ve de neu prak ski, bu du }i da su, ka ko je re -kao Du {an Ob ra do vi}, {ef ov da -{wih de mo kra ta, na vi ke u ov da -{wim jav nim i ko mu nal nim pre-d u ze }i ma ve o ma lo {e.

On je u ka zao na od red bu za ko na ko- jom se pred vi |a mo gu} no st, ali nei o ba ve za za u vo |e we in ter ne re vi -zi je u pred u ze }i ma i pred lo ̀ io dain ter na re vi zi ja bu de o ba ve zna.

- Ka da je re~ o iz bo ru di rek to -ra, kri te ri ju mi su ja sni, ali pi -

ta we je ko }e kon tro li sa ti da lije kan di dat is pu nio ba{ sve kri- te ri ju me. U o sta lom, vi de }e mo dali }e stvar no za di rek to re bi tii za bra ni qu di ko ji is pu wa va juove stro ge u slo ve, ili }e o pet bi -ti pro na |e na „ru pa” u za ko nu ilimo gu} nost da se for mu li {u kri- te ri ju mi ka ko ne ko me bu de od go -va ra lo, re kao je Ob ra do vi} i na- ja vio da de mo kra te krat ko traj nona pu {ta ju sed ni cu ka ko bi o dr ̀ a -li kon fe ren ci ju za no vi na re uho lu Skup {ti ne gra da i u ka za lina pro ble me u grad skim pred u ze -}i ma. Na {ta su u ka za li sa op {te -no je u tek stu ko ji je pla si ran uzo vaj.

G. BO@I]

РЕАГОВАЊЕ ДЕМОКРАТА И СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА

O la ko za du ̀ i va we grad skih pred u ze }aOd bor ni ci DS i SDPSve ru ju da }e pri me nano vog Za ko na o jav nimpred u ze }i ma o mo gu }i tipro me nu na ~i na ru ko -vo |e wa, ali i stro ̀ i jukon tro lu po slo va wa, sob zi rom da sa da ove o po -zi ci o ne stran ke i ma jubroj ne za mer ke na radpred u ze }a ~i ji je o sni -va~ grad Kra gu je vac.

U o vim stran ka matvr de da grad po ra znimo sno va ma tre nut no du gu- je pre ko 2,5 mi li jar didi na ra {to, ka ko ka ̀ u, za jed no sa kre di ti ma ~i ni ceo go di {wi bu xet.

O la ko za du ̀ i va we grad ska vlast je na met nu la i svo jim jav nim pred -u ze }i ma, is ti ~u u o vom od bor ni~ kom klu bu i na vo de da su se sa mo to kom2012. za du ̀ i la u kup no 641 mi li on di na ra.

Ove stran ke u ka zu ju da je na ro ~i to a lar mant no za du ̀ i va we Jav nog stam- be nog pred u ze }a, ko je je u ze lo de vet krat ko ro~ nih kre di ta u u kup nom iz -no su od 94 mi li o na di na ra. Po seb no je iz dvo jen i „Vo do vod”, ko ji se, ka -ko tvr de, za du ̀ io 450 mi li o na, a trend o la kog za du ̀ i va wa na sta vqen jei u o voj go di ni. Sta meb no se u 2013. za du ̀ i lo za jo{ 10, a „Vo do vod” za200 mi li o na di na ra. I sto ta ko, tvr de u DS i SDPS, ni dru ga pred u ze }a,„Tr ̀ ni ce” i „Grad ska gro bqa”, ne gu be vre me, pa su se za du ̀ i la za do dat- nih 43 mi li o na di na ra.

„Po seb no za bri wa va ~i we ni ca da se za du ̀ u ju JKP ko ja ne ma ju zna ~aj -ne ma te ri jal ne tro {ko ve po slo va wa, pa se po sta vqa lo gi~ no pi ta we - zako je na me ne su wi ma po treb ni kre di ti? Re~ je, o ~i gled no, o ne na men skomtro {e wu nov ca i pre za du ̀ i va wu pred u ze }a, ko ja bi po svo joj su {ti ni mo -ra la bi ti ~ist iz vor pri ho da”, na ve de no je u sa op {te wu DS.

U we mu da qe sto ji da je slu ~aj „Vo do vo da” po seb na pri ~a i ma ju }i u vi -du da ovo pred u ze }e ima o grom ne o ba ve ze pre ma do ba vqa ~i ma, da je ve}pre za du ̀ e no, a pri tom za po {qa va 750 rad ni ka. Od 2004. go di ne, od ka -da je ova po li ti~ ka gar ni tu ra na vla sti, pa do da nas, u o vom pred u ze }uza po sle no je 324 rad ni ka, od ko jih je 20 pri mqe no na kon po sled wih lo -kal nih iz bo ra. Ako se po sta vi pi ta we ka ko }e se fi na si ra ti ovo pred -u ze }e, od go vor je ja san – po ve }a wem ce na u slu ga, ko je su ve} sa da me |u na-j ve }im u Sr bi ji, za kqu ~u ju de mo kra te.

ZA DU @E NOST JAV NIH PRED U ZE ]A (Kre di ti u 2012.)

Jav no stam be no pred u ze }e .......................................................94 mi li o na „Grad ske tr ̀ ni ce”....................................................................26 mi li o na„î sto }a”...................................................................................50 mi li o na „Ze le ni lo”...................................................................................5 mi li o na„Ni sko grad wa” ...............................................ni je od re |en iz nos kre di ta „Grad ska gro bqa”.........................................................................6 mi li o naU kup no ................................................................................631 mi li on

KRE DI TI U PR VA DVA ME SE CA 2013.

„Vo do vod” ................................................................................200 mi li o na„Grad ske tr ̀ ni ce”....................................................................28 mi li o na„Grad ska gro bqa”.......................................................................15 mi li o naJav no Stam be no pred u ze }e.......................................................10 mi li o na

Po da ci su u ze ti iz Slu ̀ be nih gla sni ka Re pu bli ke Sr bi je

Grad ski od bor Sin di ka ta za po sle nih u komu nal noj de lat no sti u speo je kra jem pro -{le ne de qe da po stig ne do go vor sa gra do -na ~el ni kom Kra gu jev ca Ve ro qu bom Ste va -no vi }em po ko me }e svi za po sle ni u Jav nomko mu nal nom pred u ze }u „Ni sko grad wa“ u ne -ko li ko ra ta do bi ti ~e ti ri za o sta le pla te.To se od no si i na one rad ni ke ko ji su iz o -vog pred u ze }a pre {li u„î sto }u“, „Par king ser -vis“ ili Jav no stam be nopred u ze }e. Pla te za ok to -bar, no vem bar, de cem bari ja nu ar bi }e im is pla -}e ne do 20. mar ta. O vajdo go vor od no si se na 250za po sle nih. Ka da su u pi -ta wu pla te za fe bru ar imart, do go vo re no je da onebu du is pla }e ne kra jem a -pri la.

I na ~e, iz ove fir mepre {lo je u „î sto }u“120, a pe de se tak rad ni kasu pre u ze li JKP „Par ki-ng ser vis“ i Jav no stam be -no pred u ze }e. U „Ni sko -grad wi“ tre nut no ima 82rad ni ka, u glav nom ad mi -

ni stra tiv ca. Pre ma re ~i ma pred sed ni kaGrad skog od bo ra Sin di ka ta sin di ka taBran ka Pe tra {i no vi }a, za ove rad ni kebi }e u ra |en so ci jal ni pro gram, a sin di kat}e se po tru di ti da u slo vi za na pu {ta wepred u ze }a bu du bo qi ne go {to to pred vi |aza kon.

- U ~i ni }e mo sve da ot prem ni ne bu du ve -}e ne go {to to za kon ga ran- tu je. Na dam se da }e mo u to -me i u spe ti. Od 82 rad ni kawih 18 ima ma we od pet ilima we od dve go di ne do pen- zi je i wi ma }e so ci jal nipro gram ap so lut no da od go- va ra. Od lo kal ne sa mo u -pra ve do bio sam in for ma -ci ju da je grad, od no sno o s-ta la ko mu nal na pred u ze }a,za in te re so va na da pre u zmujo{ 20 rad ni ka u ko ji ma supre po zna li stru~ wa ke ido ka za ne rad ni ke ko ji su impo treb ni. Pi ta we je da li}e pre o sta lih ~e tr de se takpri hva ti ti so ci jal ni program ko ji je na do bro voq nojo sno vi, re kao je Pe tra {i -no vi}.

Sin di kat za po sle nih u ko mu nal noj de lat- no sti po zvao je Vla du Sr bi je da {to pre do -ne se stra te gi ju za re struk tu ri ra we jav nihi ko mu nal nih pred u ze }a, s ob zi rom na ~i -we ni cu da su svi ro ko vi za po ~e tak o vogpro ce sa pro {li.

Pre ma Pe tra {i no vi }e vim re ~i ma, nedo sta tak stra te gi je o tva ra mo gu} nost da po- je di ne lo kal ne u pra ve mo gu da do no se is -hi tre ne od lu ke ko je su po gub ne ka ko po komu nal na pred u ze }a ta ko i po za po sle ne.

- O vo ga tre nut ka mi, jed no stav no, nezna mo da li }e se i}i u pri va ti za ci ju ko-

mu nal nih pred u ze }a, da li }e se to pi ta were {a va ti kroz part ner stvo jav nog i pri vat -nog sek to ra ili na ne ki dru gi na ~in. Bez ja -sne stra te gi je i bez to ga da zna mo ka ko }ese re struk tu ri ra ti ko mu nal na pred u ze -}a, mi sa mo tap ka mo u me stu, a u po je di nimfir ma ma stva ri po sta ju sve go re, ob ja -{wa va Pe tra {i no vi}.

I na ~e, rok za do no {e we stra te gi je i ot -po ~i wa we re struk tu ri ra wa jav nih i ko mu- nal nih pred u ze }a bio je kraj 2011. go di ne,ali je on po me ren za go di nu da na, ali i onje is te kao. M. \.

RAD NI CI „NI SKO GRAD WE“ DO BI JA JU ZA O STA LE ZA RA DE

Za po sle ni ma pla te, vi {ku ot prem ni nePre ma do go vo ru sa gra do na ~el ni kom za po sle ni ma, u „Ni sko grad wi“, ali i o ni ma ko ji su pre {li u dru ga pred u ze }a, do 20. mar ta bi }e is pla }e ne ~e ti ri za o sta lepla te. Za 82 ne ras po re |e nih ra di se so ci jal ni pro gram

NE RAS PO RE \E NIM RAD NI CI MA BI ]E PO NU \EN SO CI JAL NI PRO GRAM

TRA@I ]E MO DA OT PREM NI NE BU DU DO BRE:BRAN KO PE TR [I NO VI]

]A SA ZA KO NOM

rek to re do kra ja ju naU o kvi ru spro vo |e wa Za ko na o pred u ze }i ma sva jav na i ko mu nal na pred u ze }au gra du mo ra ju u ro ku od me sec da nada u skla de svo ja o sni va~ ka ak ta sano vim pro pi si ma, za 90 da na mo ra ju bi ti i me no va ni nad zor ni od bo ri, ado kra ja ju na bi }eras pi sa ni kon kur siza di rek to re, re ~e no je na pro {lo ne deq noj sed ni ci Skup {ti ne gra da


Пише: Слободан Цупарић

Вuk Je re mi}, pred se da -va ju }i Ge ne ral ne skup -{ti ne UN, na rod ni po -sla nik u Skup {ti niSr bi je i do sko ra {wi~lan De mo krat skestran ke, pre dao je U s-

tav nom su du Sr bi je i ni ci ja ti vu zao ce nu u stav no sti od lu ke Glav nogod bo ra DS ko jom se od na rod nih po -sla ni ka zah te va da vra te man da te.On ka ̀ e da se „o vom ne u stav nomak tu po li ti~ kog na si qa mo ra sta- ti na put e ner gi~ nom in sti tu ci -o nal nom ak ci jom”. I dok jed nitvr de da e vrop ski su do vi ne ma juprak su pro su |i va wa o u nu tar par -tij skim stva ri ma i Je re mi }ev po -tez tu ma ~e kao po ku {aj di za wasop stve ne ce ne, dru gi ne ve ru ju da}e U stav ni sud, ako se i bu de ba vioo vom te mom, s ob zi rom na ~i we ni -cu da je Dra gan \i las deo po li -ti~ kog e sta bli {men ta, pre su di tiu ko rist Vu ka Je re mi }a.

- Sma tram da }e U stav ni sudsva ka ko raz ma tra ti i ni ci ja ti vuVu ka Je re mi }a, a te {ko je su di tio ko na~ nom re zul ta tu, ka ̀ e za„Kra gu je va~ ke” dr Ne ven Cve ti }a -nin iz be o grad skog In sti tu ta dru -{tve nih na u ka. – Ono {to je naj -bit ni je, bez ob zi ra ka ko }e Sudpre su di ti, ne sum wi vo je da se svispo ro vi re {a va ju u in sti tu ci ja masi ste ma, a U stav ni sud je sva ka ko nawi ho vom vr hu. Do bro je, bez ob zi -ra ka kva bu de od lu ka, da se o vaj,kao i sli~ ni po li ti~ ki pro ble -mi, re {a va u in sti tu ci ja ma si ste -

ma, ka ko ne bi smo i ma li ne ke pa -ra dr ̀ av ne ili par tij ske or ga neko ji od lu ~u ju o sve mu, ve} da po -sled wa re~ bu de na dr ̀ a vi – po go- to vo ka da se ra di o ta ko va ̀ nompi ta wu kao {to su po sla ni~ kiman da ti.

Mar ko Ni ko li}, ~lan Grad skogod bo ra LDP u Kra gu jev cu, ve ru je daJe re mi }e va ̀ al ba ne bi tre ba lo dabu de pred met raz ma tra wa U stav nogsu da s ob zi rom da stran ke de lu ju poza ko nu ko ji je pred lo ̀ i lo Mi ni -star stvo prav de, u svo ji la Vla da, aka sni je i Skup {ti na Sr bi je. Kon -kret ni je, za za ko ni tost ra da po li- ti~ kih par ti ja od go va ra ju nad le -`ne dr ̀ av ne in sti tu ci je.

- Je re mi} o sta je s man da tom po -sla ni ka, {to mu za kon ga ran tu je –i tu ne ma spo ra, ka ̀ e Bo ri vo je Ra -di}, pred sed nik kra gu je va~ kog Fo- ru ma za re gi o na li zam. – Dru ga jestvar {to je on is kqu ~en iz stan -ke s o bra zlo ̀ e wem da ni je po {to -vao stra na~ ku di sci pli nu. O sta je

pi ta we ko li ko je ta od lu ka bi lapra vil na, ko li ko po li ti~ ki mu dra– a mi slim da ni je. U sva kom slu -~a ju, ona je do ne ta, a po sle di ce sute da se o naj ko ne è li da je pri- hva ti o bra }a U stav nom su du. I na -~e, mi slim da to ni je we go va de lat- nost i da U stav ni sud ne }e raz ma -tra ti Je re mi }e vu i ni ci ja ti vu.

Li~ ni ob ra ~un

Ako se sud ta ko na lo ̀ i, Je re mi}je o be }ao da }e pod ne ti o stav ku name sto na rod nog po sla ni ka i we govman dat }e „a u to mat ski pri pa stiDra ga nu \i la su”. Ali, ako se is po -sta vi da je \i las na te rao Glav niod bor DS na an ti u stav no de lo va wei ti me, po Je re mi }e vom mi {qe wu,na neo ne mer qi vu {te tu u gle du ikre di bi li te tu DS, ta da on od \i -la sa o ~e ku je da pod ne se o stav ku nasve jav ne funk ci je. Je li to re al -no?

- Sva ka ko da je o sta nak \i la sa name stu pred sed ni ka DS po li ti~ ko,

a ne prav no pi ta we i on }e za vi -si ti od re zul ta ta ko je \i las o st-va ri kao li der stan ke, tvr di Ne venCve ti }a nin. – Jer, u ko li ko je mo -gu }e da U stav ni sud ima in ge ren -ci je da su di o man da ti ma, od no snoo to me da li su u stav ne i za ko ni -te od lu ke o wi ho vom od u zi ma wu,ni je re al no da o ~e ku je mo da on od -lu ~u je o u nu tar par tij skim stva ri- ma, ko je su u vek ta kve da pod le ̀ upo li ti~ koj a ne prav noj ra ~u ni ci.

Mar ko Ni ko li} pod se }a da jepro ce du ra iz bo ra i sme ne sva kogli de ra ja sno de fi ni sa na sta tu -

tom po li ti~ ke par ti je, pa je ta kavslu ~aj i sa \i la som. On sma tra dane }e do }i do si tu a ci je da U stav nisud o ce ni od lu ku Glav nog od bo raDS an ti u stav nom, pa o tu da ne }e nibi ti raz lo ga da Dra gan \i las podno si o stav ku.

- Na rav no da je ne re al no o ~e -ki va ti da bi \i las ta da pod neo o -stav ku, a ~i ta va uj dur ma i pre ga -wa we iz me |u Je re mi }a i \i la sapod se }a na li~ ni ob ra ~un, te se nemo ̀ e mo o te ti u ti sku da je Je re mi}gne van zbog is kqu ~e wa iz stran kei sad ̀ e li da se sve ti \i la su, o ce -wu je Bo ri vo je Ra di}. – Ni je todo bro ni za we ga ni za stran ku i nevi dim mo gu} nost da on na te raDra ga na \i la sa da pod ne se o stav -ku.

Pre br zi \i las

Iz DS-ov skih re do va o vim po vo -dom po ru ~u ju da ni je dan ve li ki si -stem ne mo ̀ e da funk ci o ni {e u -ko li ko we go vi ~la no vi ra de {taho }e, da su pra vi la u nu tar DS ja -sna i svi mo ra ju da ih po {tu ju, daPe tro vi} i Je re mi} ni su hte li dase pri dr ̀ a va ju „ko dek sa”, ~i mesu sa mi se be is kqu ~i li. Ima liov de re van {i zma i \i la so ve sa mo -vo qe?

- Od lu ka \i la sa da is kqu ~i Pe -tro vi }a i Je re mi }a iz par ti jesva ka ko ni je ne {to ~i me DS tre bada se hva li, ka ̀ e Mar ko Ni ko li}.- Mi u LDP-u ni ka da se ni smo ba -vi li is kqu ~i va wem qu di ko ji suiz no si li ra zli ~i te sta vo ve od vr -ha par ti je i sma tra mo da ov de imajed ne vr ste re van {i zma pre ma qu -di ma ko ji su u mi nu lom pe ri o dubi li u sa mom vr hu DS i ~i ni li o -ko sni cu vla de ko ja ni je do bi lapo dr {ku da ob no vi man dat. Tre bao ~e ki va ti i od Pe tro vi }a i od Je- re mi }a da na sta ve po li ti~ ko de lo- va we, jer o bo ji ca i ma ju pra vo nasvo ju po li ti~ ku bu du} nost – o vogpu ta van DS.

Bo ri vo je Ra di} a po stro fi ra dakad or ga ni stran ke do ne su ne ka kvuod lu ku, to se mo ra po {to va ti. To -ga se po go to vo pri dr ̀ a va ju stran -ke ko je dr ̀ e do u gle da. I tu, u sva -kom slu ~a ju – zbo ra ne ma…

- Dru ga je stvar ka kva je po li ti -ka stran ke, ima li re van {i zma iko ri ste li se ne ka u nu tar stra na~ -ka pra vi la za li~ na raz ra ~u na va -wa? Da li je po li ti~ ki mu dro in- si sti ra ti na o stav ka ma po sla ni ka,ka da se zna da man dat po za ko nu pri- pa da po sla ni ci ma i da oni ne }epod ne ti o stav ku? Mi slim da je na -ne ta ve li ka {te ta de mo kra ta ma,ko ji }e se me se ci ma ba vi ti o vimpo te zi ma ko je je \i las pre br zo po -vu kao, sma tra Bo ri vo je Ra di}.

Ne ven Cve ti }a nin ni je vo qan dasu su di o bi lo ~i joj po zi ci ji, bi -

Политика

Ro ka da kra qi ce i to pa

Za {to I vi ca Da ~i} pri hva ta u lo gu raz -vla {}e nog pre mi je ra, od no sno za {to Vu ~i}ne pre u zme ru ko vo |e we Vla dom, {to mu pore zul ta ti ma iz bo ra i pri pa da

Pro {lo je vi {e od po la go di ne od iz b-o ra no ve Vla de i bi lo je do voq no vre me nada se stek ne u vid o we nom ra du. Iz ri ~u sera zli ~i te o ce ne. Iz o po zi ci o nih re do va u -ka zu je se na gre {ke ko je Vla da ~i ni, a iz re- do va vla da ju }ih is ti ~u se u spe si, a gre {keprav da ju na sle |e nim sta wem ko je ni je la -ko is pra vi ti.Re klo bi se u o bi ~a je ni scena rio ko ji se po na vqapo sle sva kog iz bor nogci klu sa i de lo va wa no -ve vla de.

Jed na od o zbiq ni jihza mer ki pret hod nojVla di bi la je da onafak ti~ ki i da ne mapre mi je ra. For mal no jena we nom ~e lu bio Mir -ko Cvet ko vi}, a sa dru- gog me sta se o sve mu od -lu ~i va lo. O po zi ci ja je

to o bi la to ko ri sti la i s pra vom u ka zi va -la na sve lo {e po sle di ce ta kvog sta wa.

Sa da i ma mo no vu Vla du i no vog pre mi -je ra i nor mal no je bi lo o ~e ki va we da segre {ka iz ra ni jeg pe ri o da ne }e po no vi tii da pre mi jer ne }e bi ti pu ki ma ri o ne ta.A {ta smo do bi li?

Ako su ma we u pu }e ni do pre de se tak da -na i ve ro va li da je ak tu el ni pred sed nikVla de I vi ca Da ~i} za i sta wen pr vi ~o vek,da nas u to mo gu po ve ro va ti sa mo kraj we na -iv ni. Po sle a fe re sa Mi {om ba na nom isve ga {to se po tom do ga |a lo, i pre mi je ruje iz gle da ja sno ko je ga zda u ku }i i ko Vla -dom ru ko vo di.

Pro blem je bio u to me {to se Da ~i} i -su vi {e u ̀ i veo u u lo gu pre mi je ra i u bro-j nim jav nim i stu pi ma ne ret ko o sta vqao u -ti sak da je on mal te ne glav ni kre a tor dr -àv ne po li ti ke. I ka da je pre {ao gra ni cu,pred u ze te su od go va ra ju }e me re i stva ri su

do {le na svo je me sto. Da -~i} je sve den u o kvi re ko jisu mu i od re |e ni jo{ prili kom for mi ra wa Vla de.Do du {e, na do sta grub na -~in i uz jav no kom pro mi -to va we, ko je mu iz gle da ni -je mno go za sme ta lo, jer je nafunk ci ji o stao, a to mu je,po sve mu su de }i, naj va -`ni je. Va ̀ ni je i od to ga{to }e se „ba na ne” jo{ du -go za wim vu }i i po po tre -

bi po no vo po tr -à ti kad po li -ti~ ki ga zda pro -ce ni da je po -treb no. A ga zdaje , to je sa svimja sno, A lek san -dar Vu ~i}.

Ve o ma br zo sepo ka za lo dastran ka ko ja jedo bi la iz bo remo ra i vo di tiVla du. Ja sno jeda je pri we nomfor mi ra wu iiz bo ru Da ~i }aza pre mi je rastvo re no ne pri -rod no sta we, pa ni je ni ~u do {to sa o va kokom po no va nom vla }u do la zi do ne spo ra -zu ma i zbu wi va wa jav no sti. Po no vo i ma mopre mi je ra ko ji je to sa mo for mal no. Pre- mi je ra ko ji je jo{ od pr vog da na raz vla -{}en, a po sle naj no vi je a fe re - i u ce wen.Dok se u pret ho nom pe ri o du go vo ri lo da sene vla da iz Ne ma wi ne 11, ve} sa An dri }e -vog ven ca, sa da ni je sa svim ja sno gde je centar mo }i, na A dri }e vom ven cu, po no vo, ilii pak u Ne ma wi noj 11, ali u ka bi ne tu pod- pred sed ni ka Vla de A lek san dra Vu ~i }a.

Ako je to ta ko, a sve go vo ri da je ste, po -sta vqa se on da pi ta we - ~e mu sve to i za {toI vi ca Da ~i} pri hva ta u lo gu raz vla {}e nog

pre mi je ra i za {to Vu ~i} ne pre u zme ru ko- vo |e we Vla dom, {to mu i pri pa da. Kad bise to do go di lo, pre sta la bi i gra ̀ mur ki imno ge stva ri bi bi le ja sni je, ka ko ak te ri -ma na po li ti~ koj sce ni, ta ko i gra |a ni ma,{to je jo{ va ̀ ni je.

Jav nost u Sr bi ji o gu gla la je na mno go {to{ta. Ona vi {e ne re a gu je ni na naj dra -sti~ ni je ne do sled no sti po li ti ~a ra, pata ko pro la zi ova u ko joj oni ko ji su do ju -~e u ka zi va li na svu {tet nost po li ti ke o -gra ni ~e nog pre mi je ra, ka kvog smo u pred- hod noj Vla di i ma li, sa da to jo{ dra sti~ -ni je spro vo de.

Bo ri vo je RA DI]

ЛИЧНИ СТАВ

Da ~i} je sve den u o -

kvi re ko ji su mu i

od re |e ni jo{ pri li kom for -

mi ra wa Vla de, do du {e na do -

sta grub na ~in i uz jav no kom-

pro mi to va we, ko je mu, iz gle -

da, ni je mno go za sme ta lo

”

\I LAS I JE RE MI] „U KLIN ̂ U”

Vuk ne }e da bu de jag we

U ko li ko U stav ni sud i ima in ge ren ci je da su di o man da ti ma, od no sno o to me da li su u stav ne i za ko ni te od lu ke o wi ho vom od u zi ma wu, ni je re al no o ~e ki va ti da od lu ~u je o u nu tar stra na~ kim stva ri ma ko je su u vek ta kve da pod le ̀ u par tij skoj a ne prav noj ra ~u ni ci, tvr di dr Ne ven Cve ti }a nin

VEK JE RE MI] IMA TRI MO GU ]A PU TA:NE VEN CVE TI ]A NIN

IZME\U DIPLOMATIJE INAPREDWAKA:MARKO NIKOLI]

\I LAS I JE RE MI] VI [E NI SU„PAR TIJ SKI DRU GO VI”


Поводи

lo ~i joj sa mo vo qi, ali je iz neostav da mi u bu du} no sti tre ba dana |e mo pra vu me ru iz me |u o no ga{to je dr ̀ av no pi ta we i {to pod -le ̀ e o ce ni u stav no sti i za ko ni -to sti i o no ga {to su u nu tar par -tij ska pi ta wa. Kon kret ni je, da na -|e mo pra vu me ru u ko joj }e par ti -je de lo va ti ta ko da to ne bu de protiv no naj vi {im dr ̀ av nim ak ti ma– U sta vu i za ko ni ma.

Ot kud Vuk u DS?

Po sle sve ga, spe ku li {e se daVuk Je re mi} ho }e da pre |e u na -pred wa~ ke re do ve, da se ne dav novi deo s Vu ~i }em i s wim raz go va -rao o to me. Biv {i ~lan DS Go ranKne ̀ e vi}, sa da na pred wak i mi n-i star po qo pri vre de, po ten ci rada bi sva kom pri ja lo da u svo jimre do vi ma ima ta kvog ~o ve ka kao{to je Je re mi}. [ta }e on sa da u -ra di ti?

- Na rav no da Vuk Je re mi} sa dabi ra se bi po li ti~ ku op ci ju, alimi slim da, po pri ro di stva ri,pri pa da ra di kal noj na ci o na li -sti~ koj li ni ji, te mu ne }e bi ti te -{ko da se o pre de li, ve li Bo ri vo -je Ra di}. – Svi ga na toj stra ni do -ì vqa va ju kao svog ~o ve ka. âk sespe ku li {e u jav no sti da je sa da -{wi mi ni star i no stra nih po slo -va tu sa mo da sa ~u va me sto dok seiz Wu jor ka vra ti Je re mi} – {to netre ba za ne ma ri ti. Ne }e bi ti ni ka -kvo iz ne na |e we ako ga Vu ~i} pro- mo vi {e i za svog mi ni stra i no -stra nih po slo va. Jer, na kra ju kra- je va, to je ta po li ti ka i pra vo je ~u -do ka ko se ta kav ~o vek u op {te na -{ao u De mo krat skoj stran ci.

Mar ko Ni ko li} o ~e ku je da se Je- re mi} dok se na la zi na me stu pred -se da va ju }eg GS UN ne }e u nu tar po -li ti~ ki od re |i va ti u sa moj Sr bi -ji, ali tre ba o ~e ki va ti da }e na sta -vi ti po li ti~ ku ka ri je ru: da li }eto bi ti u me |u na rod nim vo da maili }e se vra ti ti u Sr bi ju – o sta jeda se vi di. Ako se o po re de li za ne -ku od po li ti~ kih par ti ja ov de, na-j ve ro vat ni je }e pri }i na pred wa~ -kom fron tu, gde svo jim de lo va wemi pri pa da, o ce wu je Ni ko li}.

- Pred Vu kom Je re mi }em su trimo gu }a pu ta, tvr di Ne ven Cve ti }a -nin. -Pr vi je da o sta ne u o kvi rume |u na rod nih or ga ni za ci ja da gradi ka ri je ru kao di plo ma ta, jer jesva ka ko po hva tao do sta ve za i kon- ta ka ta u glo bal nom di plo mat skomsve tu. Dru gi put je da se vra ti u Sr- bi ji, da na sta vi da se ba vi po li -ti kom, te da pri stu pi o sni va wu ne -ke svo je stran ke, {to je pri li~ note {ko jer to tra ̀ i na po ran rad nastva ra wu stra na~ ke in fra struk -tu re. Tre }i put je da Je re mi} pri -stu pi ne koj od ve} po sto je }ih po -li ti~ kih stra na ka. Je dan od tatri pu ta bi }e iz gle dan za biv {egmi ni stra spoq nih po slo va. On }ea na li zi ra ti {ta do bi ja i {ta gu -bi sa sva kim od tih pu te va i od tera~ ni ce }e za vi si ti we go va bu du -}a po li ti~ ka ka ri je ra.

Bu du }i pred stav nik,ko ji tre ba da za me niBor ku Ra do va no vi}, eksTo mi}, za hva qu ju }i ko joj su Kra gu je vac i[u ma di ja po sta li po zna ti e vrop skim in sti tu ci ja ma, i ma }e za da tak da lo bi ra za pro jek te ko je gra do vi i op {ti nepod no se EU i da us po -sta vqa kon tak te ra di o stva ri va wa sa rad we

Сvi ko ji is pu wa va ju u -slo ve za no vog za stup -ni ka gra do va i op {ti -na [u ma di je i Po mo -ra vqa u Bri se lu mo guse do su tra (1. mar ta)ja vi ti na kon kurs ko ji

je 19. fe bru a ra ras pi sa la Re gi o -nal na A gen ci ja za raz voj [u ma di -je i Po mo ra vqa, a do kra ja mar tazna }e se ko }e o ba vqa ti ovu funk -ci ju. Pri ja vqe nih kan di da ta, ka kose sa zna je, ima ve} pri li ~an broj,a ko mi si ja, ko ja tek tre ba da bu deo sno va na, i za bra }e naj bo qeg, od no -sno o nog za ko ga sma tra da is pu -wa va sve na ve de ne u slo ve.

Bu du }i pred stav nik ima za da takda u pre sto ni ci E vrop skog par la -men ta lo bi ra za pro jek te ko je gra -do vi i op {ti ne iz na {eg re gi o napod no se in sti tu ci ja ma E vrop ske u -ni je i da us po sta vqa kon tak te ra -di o stva ri va wa sa rad we. I sto ta -ko, du ̀ an je da pro mo vi {e pri -vred ne, kul tur ne, o bra zov ne, tu r-i sti~ ke i dru ge po ten ci ja le gra do- va i op {ti na [u ma di je i Po mo -ra vqa, da pri ku pqa in for ma ci jeo po ten ci jal nim part ne ri ma odzna ~a ja za re gi o nal nu sa rad wu,ali i da u ~e stvu je i do pri no si re- a li za ci ji pro je ka ta.

„U ta ban put” no vom za stup ni ku

Pro pi sa ni su i u slo vi ko je kan- di dat tre ba da is pu wa va da bi po -stao zva ni~ ni pred- stav nik na {eg re gi o -na u Bri se lu i o sim{to se pod ra zu me vada po se du je vi so ko o -bra zo va we, od li~ nozna we en gel skog je zi -ka i rad no is ku stvona me |u na rod nimpro jek ti ma, tre ba lobi da po zna je na ~inor ga ni za ci je i ra dain sti tu ci ja i te laEU, da po zna je po li -ti ku wi ho vog bu xe -ti ra wa, pla no ve ime ha ni zme ve za ne zapro ces pro {i re wa, apo seb no fon do ve ko -ji }e bi ti na ras po -la ga wu Re pu bli ciSr bi ji, ka da do bi jeno vi sta tus.

Pre ma re ~i ma Do- bri ce Mi lo va no vi -}a, ~la na Grad skog ve -}a za me |u na rod nusa rad wu, Kra gu je vacje pr vi srp ski gradko ji je u Bri se lu i -mao svog zva ni~ nogpred stav ni ka od2010. go di ne, za hva -qu ju }i Ju ̀ no mo rav -

skom re gi o nu, ko ji je na {em gra duza ovu svr hu u stu pio svo ju kan ce -la ri ju u pre sto ni ci e vrop skogpar la men ta sa na me rom da po mog -ne Kra gu jev cu i [u ma di ji da sepred sta vi EU i us po sta vi kon tak -te, ka ko bi do bi ja wem sta tu sa od -mah mo glo da se pri stu pi re a li -za ci ji pro je ka ta.

- Naj va ̀ ni je je da smo za dve i pogo di ne po sta li pre po zna tqi vi uEU, mno gi su ~u li za nas i ve o ma suras po lo ̀ e ni za bu du }e part ner -stvo. Do bi ja we da tu ma za po ~e takpre go vo ra o pri stu pa wu i no vi status o mo gu }a va {i ri o kvir za pred- la ga we pro je ka ta, na ro ~i to o nihko ji nas in te re su ju, ob ja {wa vaMi lo va no vi}. On na po mi we da jedo sa da {we pri su stvo u Bri se lubi lo vi {e for mal no i da ni su re- a li zo va ni ne ki krup ni pro jek ti,ali su, sa dru ge stra ne, us po sta -vqe ni zna ~aj ni kon tak ti i po ve -zi va wa sa part ner skim re gi ja ma, asa vla da na je i pro ce du ra funk ci -o ni sa wa e vrop skih in sti tu ci ja,{to je vr lo zna ~aj no za pred sto je -

}i pe ri od. I a ko, pre ma we go vimre ~i ma, ni je u vek bi lo a de kvat nere ak ci je ni ti in te re so va wa gra dai o kol nih op {ti na, zbog ~e ga jepro pu {te no da se re a gu je u ne kimmo men ti ma, i pak zna ~a no je u ta banput sle de }em za stup ni ku [u ma -di je i Po mo ra vqa.

[u ma di ja pre po zna tqi va u E vro pi

Pod se }a wa ra di tre ba na ve stida je od sep tem bra 2010. go di ne pr -vi pred stav nik Kra gu jev ca i [u -ma di je u Bri se lu bi la Bor ka (To -mi}) Ra do va no vi}, ko ja je, iz po ro- di~ nih raz lo ga, pre me sec da na,pod ne la o stav ku i vra ti la se u Sr- bi ju.

U raz go vo ru za „Kra gu je va~ ke”ona je re kla da su dve i po go di neko je je pro ve la u Bel gi ji ra de }i naza stu pa wu op {ti na cen tral ne Sr- bi je bi le na por ne, ali da su iz to -ga pro i za {li re zul ta ti o ko ji manaj bo qe mo gu da po sve do ~e oni ko -ji iz [u ma di je odu u po se tu e vrop- skim in sti tu ci ja ma. Na{ re gi onje po stao po znat i svi su ve o ma ras -po lo ̀ e ni za sa rad wu, ka ̀ e Bor kaRa do va no vi}.

- Na ro ~i to bih iz dvo ji la to{to sam pro na {la part ne re zavi {e de se ti na pro je ka ta u o bla stio bra zo va wa, or gan ske po qo pri -vre de, kul tu re, ja ~a wa ka pa ci te takan ce la ri ja za mla de. Op {ti na mako je sam za stu pa la po nu di la samniz fon do va za ko je mo gu da kon ku -

ri {u i do pri ne la da ne ki od wihbu du i o do bre ni. I sto ta ko, or ga -ni zo va la sam stu dij ske po se te Bri -se lu i or ga ni zo va la su sre te sazva ni~ ni ci ma EU. Kroz mre ̀ u re- gi o nal nih kan ce la ri ja u Bri se luza la ga la sam se za do stup nost i po -ve }a we fon do va za me |u re gi o nal -nu sa rad wu u no vom pro gram skompe ri o du IPA 2014-2020. go di ne,ka ̀ e na {a sa go vor ni ca. Ona do daje da je u vi {e na vra ta po ma ga la ipri li kom pri pre me i re a li za ci -je pro je ka ta, a naj u spe {ni jim i na-j ak tiv ni jim sma tra pe ri od to komsta ̀ i ra wa pro {le go di ne u E -vrop skoj ko mi si ji.

Za krat ko vre me u spe la je da re- a li zu je niz lo kal nih i ni ci ja ti -va u o voj naj va ̀ ni joj e vrop skoj in- sti tu ci ji. Ta ko, na pri mer, nafi nal noj kon fe ren ci ji sta ̀ i -sta E vrop ske ko mi si je, u ju lu pro -{le go di ne, Kra gu je vac se pred sta -vio Me |u na rod nim sa lo nom an ti- rat ne ka ri ka tu re, a na {ao se i uTu ri sti~ kom vo di ~u sta ̀ i sta. O -sim to ga, o dr ̀ a na je i kon fe ren -ci ja o or gan skoj po qo pri vre disa {u ma dij skim pro iz vo di ma „E -ko plus”, a pri ka zan je i filmKra gu jev ~an ke I va ne Re tas „Se damu se dam”.

Bor ka se na da da }e wen na sled -nik u spe {no na sta vi ti ono {to jeza po ~e to i jo{ vi {e u na pre di tisa rad wu na {eg re gi o na sa in sti -tu ci ja ma E vrop ske u ni je.

G. BO@I]

IZ BOR NO VOG PRED STAV NI KA [U MA DI JE I PO MO RA VQA U BRI SE LU

Ko }e kao Bor ka To mi}

BOR KA RA DO VA NO VI] (EKS TO MI]) U BRI SE LU– VI DQI VO KRA GU JEV ̂ AN KA

BOR KA U E VROP SKOM PAR LA MEN TU

US PO STA VQE NI DO BRI KON TAK TI: DO BRI CA MI LO VA NO VI]

JE RE MI] I PRI PA DA RA DI KAL NOJ I NA CI O NA LI STI^ KOJ LI NI JI:BO RI VO JE RA DI]

Iza protesta taksista udruèwa„SITAK” u Beogradunema samo formalnog potpisaGradskog odboraSNS-a, ali jerukopis prepoznatqiv, kaùu „Zajedno za[umadiju”. U gradskoj upravitvrde da akcija republi~kih i gradskih inspektora na suzbijawu nelegalnogdrumskog prevozanije rezultat protesta taksista ispred zgrade Vlade,ve} je pokrenuta decembra pro{le godine

Пише Александар Јокићевић

Пro{le sedmice Kragu-jevac i [umadija bilisu od 20. februara cen-tar suzbijawa siveekonomije u drumskomprevozu u koordinira-noj akciji republi~kih

i gradskih inspektora, uz asis-tenciju Saobra}ajne policije. A,samo dan ranije, u utorak, 19. feb-ruara, dvadesetak kragujeva~kihtaksista, predstavnika Udruèwa„SITAK” protestvovalo je ispredzgrade Vlade Srbije u Beogradu.

Sla|ana Stevi}, glavni gradskiinspektor za saobra}aj i puteve,obja{wava da, iako tako na prvipogled izgleda, kontrola „divqeg”prevoza nije rezultat protestataksista u Beogradu. Koordini-ranu akciju vode Ministarstvosaobra}aja i Ministarstvo un-utra{wih poslova u borbi protivsive ekonomije i nelegalne ko-nkurencije u drumskom saobra}aju.

Regionalna privredna komoraKragujevac je 20. februara orga-nizovala sastanak kome su pris-ustvovali ~lanovi republi~kogoperativnog tima. Iznete su~iwenice o sve ve}em broju nele-galnih prevoznika koji nemajunikakva obele`ja, bilo da je re~ oputni~kim automobilima, kom-bijima, mini-busevima. Ta~nije, tavozila nemaju re{ewa za obavqaweprevoza, te rade u „sivoj” zoni.Krenulo se u trodnevnu kontrolu.

- Ova akcija, koju vodi Min-istarstvo saobra}aja, krenula jedecembra pro{le godine. Obuh-va}eni su svi okruzi, a ovih danakontrola je sprovedena u Kragu-jevcu i [umadiji. Akcija }e se,naravno, sprovoditi {irom Sr-bije. U kontroli na teritoriji[umadijskog okruga u~estvovalo je12 republi~kih inspektora zadrumski saobra}aj, osmoro grad-skih inspektora za saobra}aj iputeve i ~etiri patrole Sao-bra}ajne policije, bez kojih nebismo imali mogu}nost zaus-tavqawa.

Formirana su ~etiri punkta, odKragujevca ka Ra~i, Gorwem Mi-lanovcu, Topoli i Aran|elovcu, za-tim prema Kni}u i Kraqevu, dok jetre}i bio ka Jagodini, a ~etvrtiprema Bato~ini. Kontrole su


Конфликти

Skidawe tablica predsednikuudruèwa je, tako|e, deo wegoveli~ne borbe u koju je u{ao svesno,i u zakonskoj proceduri ostao beztablica koje }e mu biti vra}ene uroku od pet dana, kako zakon inalaè. Ovim nesebi~nim ~inomuspeo je da dokaè da pod udaromrepubli~kih institucija nemaprivilegovanih, za razliku odlokalnih slu`benika kojima od 30.juna 2012. godine nije ni padalo napamet da mu tu istu legitimacijupotraè na uvid, stoji izme|u os-talog u saop{tewu „SITAK”-a, uznadu da }e svi odgovorni za dosa-da{we neregularnosti koje su ne-sumwivo utvr|ene biti za iste ika`weni.

Iako kontrolu prevoza „nacrno” ~lanovi ovog udruèwapripisuju sebi, deluje zaista ~udnoda se nekolicina taksista tek takoobrela ispred zgrade Vlade, danpred koordiniranu akciju repub-li~ke i gradske inspekcije, gde sutraìli re{avawe brojnih prob-lema u auto taksi prevozu u Kragu-

vr{ene u prepodnevnim i popod-nevnim satima. Oduzeto je 65 reg-istarskih tablica na teritorijigrada i toliko vozila je iskqu~enoiz saobra}aja, otkriva inspektor-ka Stevi}.

Ne moè bez policije

Registarske tablice se pre-kr{iocima oduzimaju na pet danai podnosi se prekr{ajna prijava,a iznos nov~ane kazne zavisi odprekr{ajnog sudije. Republi~kiinspektori su mahom iskqu~ivalikamione, autobuse na prigradskimlinijama, kombije zbog nereg-istrovanog prevoza putnika, tere-ta i stvari, dok su gradski in-spektori iskqu~ivali kombi vozi-la koja su bez ikakvih obele`janudila prevoz na prigradskimlinijama po ceni autobuske karte,najvi{e prema Ra~i i Kni}u.Iskqu~ivali su i taksi vozilabez zvani~nih obele`ja i ona ko-jima je nedostajala potrebna doku-mentacija - taksi dozvole ilire{ewa iz Agencije za privredneregistre.

- Linijski taksi prevoz je te{kodokaziv. Gradski slu`benici subili na autobuskim stajali{timai javqali su koja vozila preuzimajuputnike, {to je suprotno zakonu,jer jedino na takav na~in, sa sve-docima, to smo mogli da dokaèmo.Naj~e{}e smo ovaj „model” koris-tili kod obi~nih putni~kih au-tomobila koji nemaju nikakvazvani~na obele`ja. Ina~e, akcijaje najvi{e bila usmerena na suzbi-jawe te potpuno „sive” zone, jer tosu qudi koji uzimaju novaczvani~nim prevoznicima kojiobavqaju javni gradski, prigrads-ki i me|ugradski prevoz, obja{wa-va inspektorka Stevi}.

Me|utim, povodom sprovedeneinspekcijske akcije saop{tewemsu se oglasili upravo taksistikoji su dan-dva ranije bili uBeogradu. Tvrdilo se da je ski-dawe tablica sa vozila predsed-nika udruèwa „SITAK”-a re-van{izam gradske vlasti.

„Prizemnim napadom na Pre-draga Spasojevi}a, predsednikaudruèwa taksista „SITAK”, grad-ska vlast potvrdila je na nepo-sredan na~in da je borba ovogudruèwa za povratak pitawa tak-si prevoza u gradu Kragujevcu u za-konske okvire bila ispravna. Uovom trenutku mi kao udruèwe„SITAK” izraàvamo veliko za-dovoqsto na~inom sprovo|ewa za-kona od strane republi~kih in-spektora u gradu Kragujevcu.

legalnost moraju biti reg-istrovani, nagla{ava Jovanovi},podse}aju}i da je prethodno i re-sornom ministarstvu ukazao dasvi zastupnici taksista nemajudozvole.

Kako Jovanovi} kaè, odlaskomu Ministarstvo saobra}aja„SITAK” je izabrao pravu adresu,jer mnoga pitawa koja su postavilii jesu u nadle`nosti tog min-istarstva. Zato grad Kragujevac io~ekuje da inspekcijski organiefikasnije re{e probleme,naro~ito u radno-pravnoj za{tititaksista, i to ne samo onih koji suu mawem broju u~laweni u„SITAK”, ve} i ve}ine organizo-vane u petnaestak udruèwa, ko-liko ih u gradu ima.

A, kada se ovaj problem ve}okrenuo na politiku, u stranci„Zajedno za [umadiju” nagla{ava-ju da posledwi protesti taksiUdruèwa „SITAK”, zapravo, pred-stavqaju jo{ jedan zamagqen, alidirigovan politi~ki napad nagrad Kragujevac u kome se podpla{tom borbe protiv korupcijekrije namera da se dezavui{e radlokalnih organa vlasti. Rukopis jeprepoznatqiv i ve} vi|en u poli-tikantskim akcijama kojima seve} atakovalo na najstabilnijulokalnu vlast u Srbiji, saop{tavaova stranka.

Grad Kragujevac traì daudruèwe „SITAK” bez uop{tenihfraza jasno ukaè na koruptivneradwe o kojima ima saznawe, jer usuprotnom postaje sau~esnik uprikrivawu protivzakonitog dela.Kako se kaè u saop{tewu, „Zajed-no za [umadiju” podràva sve na-pore kragujeva~ke lokalnesamouprave na uvo|ewu reda u ra-zli~ite oblasti koje su od in-teresa za ìvot gra|ana.

U saop{tewu „Zajedno za[umadiju”, koje je naslovqeno sa„SITAK u partijskoj slu`bi”, za-kqu~uju da danas nema stranke uSrbiji koja ne}e podràti borbuprotiv korupcije, ali stvarnu, ukojoj se ne ma{e politi~kim au-toritetima i zvu~nim imenimakao pretwom, ve} pravnim pro-cesima na osnovu ~vrstih dokaza zapo~iweno krivi~no delo.

„Na sceni su dve vrste borbeprotiv korupcije. Jedna je onaprava, za koju se zalaè „Zajedno za[umadiju”, a druga ona koja dospe-va u domen mode, gde se u borbu pro-tiv korupcije podvodi sve isva{ta. Da ne govorimo o tome daje pomenuto udruèwe aktivnou~estvovalo u kampawi SNS-a.“,pi{e u saop{tewu ove stranke.

Da li je u Srbiji ba{ sve poli-tika? Ne moè se pore}i da staweu taksi prevozu Kragujevca nijepotpuno u okvirima legalnogposlovawa, ali ne moè se pre}ini preko ~iwenice da je udruèwe„SITAK” pred pro{logodi{wemajske izbore otvoreno podràloSNS.

odborni~ke grupe Ujediweni re-gioni Srbije Bojan Stojadinovi}zatraìo da Gradsko ve}e i javnipravobranilac zbog klevete tuèpomenuto udruèwe.

Istovremeno, na~elnik gradskeuprave Zlatko Mili} je najavio da}e svim odbornicima Skup{tinegrada podeliti izve{taj o sprove-denoj kontroli u taksi prevozu, apredstavnicima partija skrenuopa`wu da dobro provere kogapodràvaju i iz kojih razloga.

Mili} je naglasio da je predsed-nik udruèwa „SITAK”, koji jepredvodio nedavni protest tak-sista, i sam radio bez dozvole, zbog~ega su inspektori skinulitablice sa wegovog auta.

Dokazom na korupciju

Sa druge strane, ni gradska up-rava, ali ni vode}a politi~kapartija u gradu, nisu ostali du`nitaksistima iz ovog udruèwa. ̂ lanGradskog ve}a zaduèn za komu-nalnu privredu Zoran Jovanovi}citira deo sadràja zahteva„SITAK”-a, uz ~u|ewe, koji glasi:„Traìmo od potpredsednikaVlade, gospodina AleksandraVu~i}a, da nam pomogne u na{ojborbi protiv korumpirane gradskeuprave”.

- Zbog ovoga mo`da i podnesemkrivi~nu prijavu. Druga~ije jeukoliko u svom zahtevu navedu daje neko imenom i prezimenom,naravno, uz dokaze, od nekoga uzeonovac. Kada ovako pro~itam wi-hove zahteve ostaje nedore~eno u~emu se ogleda korumpiranost,kaè Jovanovi}.

Prema wegovim re~ima, grad jeOdlukom iz 2011. godine defin-isao taksi prevoz uzimaju}i uobzir da su lica koja se sada bavetaksirawem uglavnom bila bezposla, ili su u tranziciji ostalibez stalnog zaposlewa.

- Odluka je zato bila fleksi-bilna i sva taksi udruèwaprethodno su mogla da razmatrajupomenuti dokument o definisawuove delatnosti. âk je rok za reg-ulisawe taksi legitimacija bioneuobi~ajeno dug. Ukratko, grad jesve u~inio da pomogne taksistima.Lokalna samouprava bez Sao-bra}ajne policije te{ko moè daobavqa kontrolu taksi vozila, paje zato ovih dana uz pomo} repub-li~kih inspektora i nekolikopolicijskih ekipa uspe{nosprovedena akcija. âk je ~elnik„SITAK”-a uhva}en od strane in-spektora i, po{to nije imao le-gitimaciju, oduzete su mu tablice.Dakle, i oni koji propagiraju

SUKOB NA RELACIJI GRAD – UDRU@EWE „SITAK”

Taksirawe ili politika

KOLONA ^LANOVA „SITAKA” NA JEDNOM OD PROTESTA

jevcu gde, kako su tvrdili, postojikorupcija. Kragujeva~ke taksisteprimio je Milorad Ili}, zamenikministra saobra}aja, obe}ao da}e u najkra}em mogu}em rokupo~eti formirawe radne grupekoja }e utvrditi stepen legalnos-ti taksi vozila i legitimacijataksi voza~a u gradu, i da }eproslediti zahtev „SITAK”-aupu}en potpredsedniku Vlade Sr-bije Aleksandru Vu~i}u.

Time je gotovo odmah otvorenadilema o ciqu taksi kolone doBeograda. „SITAK” je mimo dne-vnog reda bio i „ta~ka” na sedni-ci gradskog parlamenta u petak, 22.februara, jer je predsednik

ZORAN JOVANOVI]:„RAZMI[QAM O TU@BI”

ZAHTEVI „SITAKA” UPU]ENI VUÎ]U


Образовање

Нe ko li ko ne de qa pred is -pit za tva ra se u ku }u i,le ̀ e }i u kre ve tu iliza va qen u fo te qu, po -ku {a va da na bu ba {tovi {e gra di va - o va ko se,ako je su di ti po re zul -

Sla vi ca Pro vo vi}, stu dent ki wa ov -da {weg E ko nom skog fa kul te ta.

Da su stu den ti u spe li da pri la -go de i bo low ski si stem svom kam- paw skom na ~i nu ra da sla ̀ u se i pro- fe so ri, pe da go zi i pro svet ni sa vet- ni ci, ali ka ̀ u da gre {ka ni je do de -

pi ta we ko je je pre sa mo me sec da naznao na ko lo kvi ju mu. Me |u tim, ~i -tav si stem o snov nog i sred weg o bra- zo va wa je ta kav da ih te ra da u~e kam- paw ski i ka da do |u na fa kul tet ta -da vi {e ma lo {ta mo ̀ e da se pro me -ni. Za to im je naj ve }i {ok ka da se su -o ~e sa ux be ni ci ma ko ji vi {e ne ma -ju sto ti nak stra ni ca, ve} tri ili ~e -ti ri pu ta vi {e, ka ̀ e û pi}.

Po sle di ce ne re dov nog u ~e wa nabr zi nu o bi~ no su ne si ste ma ti~ -nost, po vr {nost i „ru pe u zna wu”. Dave }i na |a ka pri li kom u pi sa u sred-

sta vqa pra vi lan si stem ra da, a mine ma mo pro pi sa ne ci qe ve u ~e wa.Za to se de {a va da na stav ni ci pri -pre ma ju |a ke kao da }e sva ko odwih ba{ iz wi ho vog pred me ta po la-

KON FE REN CI JA \A^ KOG PAR LA MEN TA

Po mo} bu du }ima ka dem ci maZa hva qu ju }i \a~ kom par la men tu Pr ve kra gu je va~ kegim na zi je bu du }i kra gu je va~ ki a ka dem ci i ma li supri li ku da se, na ne dav no o dr ̀ a noj trod nev noj kon- fe ren ci ji or ga ni zo va noj u So ko Ba wi, u po zna ju sapro gra mi ma fa kul te ta U ni ver zi te ta u Kra gu jev cu,ali i ne ko li ko vi so ko {kol skih u sta no va Sr bi je.

- Ciq kon fe ren ci je pod na zi vom „Ho }u ne }u ba{ tajfa kul tet” bio je da u ~e ni ci ma gim na zi ja [u ma di je po- mog ne pri iz bo ru fa kul te ta ko ji }e u pi sa ti, kao i pro- fe si je ko jom }e se ba vi ti. Fa kul te te su pred sta vqa lipre da va ~i i stu den ti. Go vo ri li su o pro gra mi ma, na -

~i nu stu di ra wa, bli ̀ e pred sta vi li ko jim se sve po slo -vi ma wi ho vi di plom ci ka sni je mo gu ba vi ti. Na rav no,bi lo je re ~i i o wi ho vim stu dent skim da ni ma, ka ̀ e Mi -na Jef to vi}, pi-ar \a~ kog pa la men ta.

Pro gram je bio kon ci pi ran ta ko da su od 12 pre -zen ta ci ja u ~e sni ci, pre ma svo jim a fi ni te ti ma,bi ra li {est. Po red fa kul te ta u sklo pu kra gu je va~ -kog U ni ver zi te ta, gim na zi jal ci su mo gli da se de taq -ni je in for mi {u i o stu di ja ma psi ho lo gi je, ar hi -tek tu re, e lek tro teh ni ke, po li ti ko lo gi je. Po sled wegda na kon fe ren ci je pred sta vqe ne su im i mo gu} no -sti stu di ra wa u i no stran stvu.

Gim na zi jal ci su mo gli da u ~e stvu ju u kre a tiv nimra di o ni ca ma ko ri snim za ot kri va we li der skihspo sob no sti, po sti za we tim ske at mos fe re i pre va -zi la ̀ e we pred ra su da.

Ovu kon fe ren ci ju \a~ ki par la ment or ga ni zu je ve}tre }u go di nu za re dom. Ove go di ne u So ko Ba wi se na -{lo ~ak 190 |a ka iz Pr ve i Dru ge kra gu je va~ ke gim- na zi je. M. O

FE STI VAL U DRU GOJ GIM NA ZI JI

Na u kom do zve zda

„Va tre ni tor na do”, „He mij ski ko ra li”, „La ser {ou” i „DNK iz ja go de” sa -mo su ne ki od na zi va in te re sant nih eks pe ri me na ta ko ji }e ve ~e ras i to -kom su tra {weg da na mo }i da vi de oni ko ji po se te Dru gu kra gu je va~ ku gim- na zi ju.

Gim na zi jal ci, ko ji ma su se ove go di ne pri dru ̀ i le i „mla |e ko le ge” izdve kra gu je va~ ke o snov ne {ko le, iz ve {}e za pu bli ku 40 ra zli ~i tih o gle -da iz fi zi ke, he mi je i bi o lo gi je, ali i pre zen ta ci je ra zno ra znih za ni -mqi vo sti iz i sto ri je, fi lo zo fi je i psi ho lo gi je i u ma lo dru ga ~i jem sve -tlu pri ka za ti sve ono {to u~e u {ko li.

Fe sti val na u ke pod na zi vom „Na u kom do zve zda“ u o voj {ko li or ga ni -zu je se dru gi put. Pro {lo go di {wi je bio po sve }en na u~ ni ku Mi lu ti nu Mi- lan ko vi }u, dok se ove go di ne od vi ja u zna ku Ni ko le Te sle.

Sve ~a no o tva ra we fe sti va la je ve ~e ras u 18.00 sa ti. U laz je bes pla tan.M.O.

ПРИРУЧНИК ЗА СТУДЕНТЕ

Ve {ti na ~i ta wa ux be ni kaI a ko kri ti~ ko ~i ta we i pi sa we pred sta vqa naj va ̀ ni jiseg met stu di ra wa, ma lo se go vo ri o to me ka ko ove ve {ti -ne za pra vo i raz vi ti. Shva tiv {i da u pra vo one ne do sta -ju ve li kom bro ju na {ih stu de na ta, ov da {wi E ko nom skifa kul tet se pre dve go di ne u kqu ~io u pro je kat „U na pre -|e we ve {ti na ~i ta wa i pi sa wa kod stu de na ta u Sr bi ji”.Po red broj nih ra di o ni ca ko je su na o vom fa kul te tu orga ni zo va ne, re zu la tat o vog pro jek ta je i pu bli ka ci ja „Ka -ko u spe {no ~i ta ti i pi sa ti”.

O vaj pri ru~ nik, na vr lo prak ti ~an na ~in i kroz pri -me re, po ma ̀ e a ka dem ci ma da ve {ti ne pre ko po treb ne zau spe {no za vr {a va we stu di ja, ali ka sni je za rad, na pra -vi na ~in raz vi ju. Kroz ra zli ~i te seg men te stu dent se u -po zna je sa na ~i ni ma ~i ta wa ux be ni ka i a ka dem skih tek- sto va, pi sa we se mi nar skih ra do va, ve {ti na ma pre zen -ta ci je bi lo da su u pi ta wu a ka dem ski ra do vi, stu di je slu -~a ja ili re zul ta ti is tra ̀ i va wa.

Po re ~i ma Mi la na û pi }a, a si sten ta na E ko nom skomfa kul te tu i jed nog od a u to ra o vog pri ru~ ni ka, deo u ko -me se de taq no i kroz pri me re ob ja {wa va na ko ji na ~in treba ~i ta ti ux be ni ke po seb no je ko ri stan za stu den te jer da -

je u put stva ka ko naj br ̀ e,naj lak {e i naj u spe -{ni je da sa vla da ju gra -di vo.

- Stu den ti naj ~e {}egre {e i ux be nik od -mah kre nu da ~i ta jude taq no, re ~e ni cu pore ~e ni cu. Da bi se gra -di vo u spe {no sa vla -da lo naj pre je po treb -no pre li sta ti ga, u po -zna ti se sa u vod nimtek stom, vi de ti ko japo gla vqa sa dr ̀ i, zatim i den ti fi ko va ti

kqu~ ne poj mo ve. De taq no ~i ta we do la zi tek na kra ju, ka -è û pi}.

Pri ru~ nik ko ji je na stao sa rad wom ~e ti ri fa kul te -ta iz Kra gu jev ca, Be o gra da, Ni {a i No vog Sa da i ne ko -li ko kon sul tat skih ku }a, uz po dr {ku A me ri~ kog sa ve taza me |u na rod no o bra zo va we i Bi roa za kul tu ru i o bra -zo va we SAD, mo ̀ e se na }i i bes plat no „ski nu ti” sa saj- ta www.del fis.kg.ac.rs.

\A CI I STU DEN TI NE U ME JU DA UÊ

Kam paw ci i koc ka ri i da qe naj broj ni jiPre la zak na bo low ski si stem ni je do pri neoda se pro me ni na ~in u ~e wa, pa su vi {e odpo lo vi ne stu dena ta „kam paw ci“. Pro fe so ri,pe da go zi i pro svet ni sa vet ni ci ka ̀ u da gre {kani je do de ce, ve} do ~i we ni ce da ih krozpret hod nih 12 go di na {ko lo va wa u~e sve mu -o sim ka ko pra vil no da u~e

no si i for mi ran stav u ~e ni ka da sedo po zi tiv ne o ce ne mo ̀ e la ko do }i,kao i od su stvo rad nih na vi ka. Ka kavje is hod o va kvog u ~e wa naj bo qe i lu -stru je pri mer ki ji nam da je Mi lanû pi}, a si stent na ov da {wem E ko -nom skom fa kul te tu.

- U 90 od sto slu ~a je va de {a va se dastu dent ve} na po ~et ku na red nogse me stra ne mo ̀ e da mi od go vo ri na

wu {ko lu ta ko |e ne ume da u~i ka -è i Na ta {a Bu za xi}, pe da gog uDru goj kra gu je va~ koj gim na zi ji.

- Na pi ta we da li je u ~e we te {kove }i na na stav ni ka }e od go vo ri ti dani je, ali to ni je ta~ no. U ~e we je, za- pra vo, naj te ̀ i po sao i to je pr vo {tona {im |a ci ma ka ̀ em pri li kom u -pi sa u {ko lu. Ono zah te va da se i zo -lu je te, skon cen tri {e te i po sve ti te

vre me o no me {to ~i ta te, a to ni jeni ma lo jed no stav no. Ra zli ~i tipred me ti u~e se na ra zli ~it na ~ini sva ki |ak u~i dru ga ~i je. Ma te ma -ti ka i stra ni je zi ci zah te va ju sva -

low ski si stem svi kle li ka ko }e onpro me ni ti na ~in stu di ra wa, pa i u -~e wa, to se o ~i gled no ni je do go di lo.

- Ko lo kvi ju mi ko je i ma mo to komgo di ne o mo gu }a va ju nam da se o slo -bo di mo de la gra di va i to je za i sta o -lak {a va ju }e, ali pi ta we je {ta odto ga o sta ne za pam }e no ka da na u sme -ni is pit i za |e mo u, na pri mer, ok- to bru na red ne go di ne, ko men ta ri {e

ta i ma an ke te por ta la„In fo stud“, u naj kra -}em mo ̀ e o pi sa tipro se ~an srp ski stu- dent. Tek tre }i na an- ke ti ra nih vi so ko -{ko la ca na ve la je dau~i re dov no, dok svaki pe ti spa da u red„koc ka ra”, a to su oniko ji se po tru de da sa -vla da ju sa mo deo gra -di va, na da ju }i se da }ena is pi tu i ma ti sre -}e da iz vu ku „do bit nukom bi na ci ju”.

I a ko su se u mo men- tu ka da je na ov da {wefa kul te te u vo |en bo -

ce, ve} do ~i we ni -ce da ih kroz pret -hod nih 12 go di na{ko lo va wa u~esve mu o sim ka kopra vil no da u~e.

Ru pe u zna wu

Psi ho lo zi ka -ù da su u zro cikam paw skog u ~e -wa naj ~e {}e nedo voq na mo ti vi -sa nost i ne za in -te re so va nost |a -ka, ali i ret kepro ve re zna wa odstra ne na stav ni -ka. To me do pri -

STU DEN TI „STO LI CU ZA GRE JU“ TEK PRED IS PI TE

GO RAN JOK SI MO VI], [KOL SKA U PRA VA

NA TA [A BU ZA XI],PE DA GOG U DRU GOJ

GIM NA ZI JI

MI LAN Û PI]^ A SI STENTNA E KO NOM SKOM FA KUL TE TU

ko dnev no ve ̀ ba -we, fi zi ka, he mi -ja ili bi o lo gi janaj bo qe se u~ekroz o gle de.

Za to {to namde ca ne zna ju dau~e kri vi ca je dona stav ni ka, ali ido o bra zov nog si s-te ma. La ni smo po -ku {a li da ~a so veor ga ni zu je mo ta koda ka da iz srp skogje zi ka, re ci mo, de -ca u~e ro man ti -zam, na li kov nomi mu zi~ kom iz u -~a va ju i sti pe ri -

ga ti pri jem ni zafa kul tet, od no snotra ̀ i se sve.

Deo pro ble ma jesva ka ko i to {to sema lo to ga u~i na ~a -su. ̂ a so vi se u ve li -koj me ri svo de napre da va wa pro fe so -ra ko je u ~e ni ci pa- siv no slu {a ju. ̂ ak ika da su ta pre da va waod li~ na, ne mo gu }eje da u ~e nik se dam~a so va skon cen tri -sa no se di, slu {a iza pam ti sve. A po -{to sva ka ko ne }emno go to ga za pam ti -

od, a i sto vre me no i iz i sto ri je. Ti -me bi im o mo gu }i li da gra di vo po -ve zu ju i do bi ju ce lo kup nu sli ku togpe ri o da. Po ka za lo se, me |u tim, da jeto prak ti~ no ne mo gu }e iz ve sti jer sero man ti zam iz ra zli ~i tih pred me -ta u~i to kom ra zli ~i tih go di na{ko lo va wa, ka ̀ e na {a sa go vor ni -ca.

Pro blem o bra zov nog si ste ma, ko -ji po sred no do pri no si kam paw skomu ~e wu, je {to se ne zna ju is ho di u ~e -wa, od no sno ni je pre ci zi ra no {ta

ti, od u ~e ni ka o va kav si stem tra ̀ ida, na kon sa ti pro ve de nih u {ko li,ka da do |e ku }i jo{ ne ko li ko ~a so vapro ve de uz kwi gu. To je op te re }e we ko -je ret ko ko mo ̀ e da pod ne se i za po -sle di cu on da do bi ja mo kam paw sko u -~e we, iz o sta ja we iz {ko le i sve vi {e|a ka ko ji po la ̀ u raz red ne is pi te, ob -ja {wa va Na ta {a Bu za xi}.

Za ne ma re ne teh ni ke u ~e wa

Si stem ska gre {ka je, iz me |u o s-ta log, i to {to pla no vi ma i pro gra -

je to {to |ak na -kon go di nu da naslu {a wa ne kogpred me ta tre ba dasa vla da, ko je mu jezna we i za {ta po -treb no. Ta ko jeprak ti~ no us po -sta vqen si stem uko me |ak za pra vou~i da bi do bioo ce nu, a kwi ge sela }a ma lo pre ne -go {to do |e ~as zapro pi ti va we.

- Ka da se ne zna{ta je ciq, lo gi~ -no je da se ne us po -

mi ma ni je pred vi -|en ni je dan je di ni~as na ko me bi |a cisa vla da li teh ni keu ~e wa, a u pod jed na -koj me ri su, po re -~i ma Go ra na Jok si -mo vi }a, sa vet ni kau [kol skoj u pra vi,to kom o bra zo va wabu du }ih na stav ni -ka za ne ma re na i pe -da go {ko-psi ho lo -{ka zna wa.

- Zna wa iz di dak- ti ke, me to di ke na s-ta ve i raz voj ne psi- ho lo gi je zna ~aj na su

ÂÂÂ

sva kom bu du }em pro fe so ru, ali sena ve }i ni fa kul te ta ko ji {ko lu juka dro ve za pro se ve tu ona za ne ma ru -ju ili se go to vo ne iz u ~a va ju. Na rav -no, stru~ nim u sa vr {a va wem mo gu }eje do }i do o vih zna wa. Za kon o o sno- va ma si ste ma o bra zo va wa prak ti~ -no u pu }u je da se to kom na sta ve iz od -re |e nog pred me ta |a ci pri pre ma jui za to ka ko }e ga u ~i ti, a na na stav -ni ku je od go vor nost da to u ra di.

Od na sta vi ka za vi si na ko ji }e na -~in |a ci u ~i ti od re |e ni pred met,jer se de ca pri la go |a va ju we go vimme to da ma ra da. U ko li ko on zah te vasa mo re pro du ko va we lek ci ja, on da}e taj pred met u ~e ni ci ta ko i u ~i -ti. Kod o nih ko ji tra ̀ e prak ti ~anrad, is tra ̀ i va we, iz vo |e we o gle da

Пише Виолета Глишић

Сli ka is pred jed ne sred- we {ko le. I a ko je tre -}i ~as u ve li ko u to ku,gru pa |a ka se di u {kol -skom dvo ri {tu. Za ba -vqa ju se, zbi ja ju {a le,ne ki do ru~ ku ju, a dru gi

se i gra ju lop tom. Na pi ta we za {toni su na ~a su, od go va ra ju da pro fe- sor da nas is pi tu je, da je ve o mastrog, a oni ni su sprem ni. Po be glisu da ne bi do bi li lo {e o ce ne. Ka -ù, bo qe ne o prav da ni ne go je di -ni ca, a za sle de }i ~as }e si gur nona u ~i ti.

Po tom sli ka iz {ko le. Na i la -zi mo na ro di te qa ko ji se tru di da

ne {to ob ja sni pro fe so ru. Do {aoje da o prav da iz o stan ke svog si na.Pro fe sor sle ̀ e ra me ni ma i nezna vi {e da li je to {to mu go vo -re la` ili i sti na. Ka ̀ e, sva ke tre -}e ili ~e tvr te ne de qe ne ki u ~e -ni ci iz o sta ju po dva, tri da na ikod ku }e se spre ma ju za kon trol neza dat ke i is pi ti va we, a ro di te qito prav da ju. Ovo su, uz iz go vor |a -ka da im je na ne kim ~a so vi ma do -sad no ili da su pre op te re }e ni o -bi mom i bro jem pred me ta, naj ~e -{}i raz lo zi iz o stan ka sred wo -{kol skih u ~e ni ka.

Be ̀ a we sa ~a so va ni je no vi na,po sto ja lo je i ra ni je, ali je ~i we -ni ca da je da nas ma sov na po ja va. Dali je sred wa {ko la po sta la fa kul-

ta tiv na, pa u ~e ni ci mo gu da do la -ze po svo joj vo qi? Da li su za ta kvosta we kri va de ca, ro di te qi, {ko -le ili je to je dan za ~a ra ni krug na -{eg si ste ma o bra zo va wa? U Za ko nuo o sno va ma si ste ma o bra zo va wa ivas pi ta wa kao pr va o ba ve za |a kana vo di se re dov no po ha |a we na sta -ve i iz vr {e we {kol skih o ba ve za.Ali ko od re |u je {ta je to re dov nopo ha |a we, ka da su u ~e ni ci sred wih

la ko do la zi. Mi slim da je glav nipro blem po pu stqi vost ro di te qa.Ka ko ko ja ge ne ra ci ja do la zi |a ci susve raz ma ̀ e ni ji. Ma la gla vo bo qaili pre hla da i ne do la ze u {ko lu.Ima i si tu a ci ja i ka da iz o sta ju dabi se bo qe spre mi li za ne ke dru gepred me te, ali mi ni smo u to si gur -ni, jer ro di te qi ni kad ne pri zna -ju. R odi teq je ne ka da sve stan dade te ima pro blem, ali na la zi ra zna

10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 28. фебруар 2013 www.kragujevacke.rs

Друштво

ПРИРУЧНИК ЗА ОСНОВЦЕ

Moj port fo lio

Ma da u ~e we u ~e wa ni je lek ci japred vi |e na {kol skim pla nom ipro gra mom, ima na stav ni ka i u ~i -te qa ko ji o vom seg men tu o bra zo -va wa po kla wa ju iz u zet nu pa ̀ wu.Me |u wih se sva ka ko u bra ja ju Da -ni e la Vra ni}, u ~i te qi ca u {ko -li „Mi lu tin i Dra gi wa To do ro -vi}” i Qi qa na Pa vlo vi} iz {ko -le „Mir ko Jo va no vi}”. Re zul tatwi ho vog vi {e go di {weg is ku stvau ra du sa de com je i pu bli ka ci ja„Moj port fo lio”, ko ja je pre ne -ko li ko me se ci i za {la iz {tam pe.

Na pr vi po gled „Moj port fo -lio” li ~i na ne {to de bqu sli kov -ni cu-bo jan ku o smi {qe nu za |a ke

ni ̀ ih raz re da, ali je ova kwi ̀ i -ca da le ko od to ga. U pi ta wu je vr -lo sa dr ̀ aj na pu bli ka ci ja, u ko joj|a ci sa mi be le ̀ e svo je {kol skei van {kol ske ak tiv no sti i u spe -he, iz ko je, ta ko |e, mo gu da na u ~ei ka ko da u~e, ali i da or ga ni zu -je svo je o ba ve ze, pro ce wu je se be isvet oko se be, po hva li i po dr ̀ i u -speh dru gih i u mo men ti ma ka dasam ni je u spe {an.

Pod jed na ko je dra go ce na i zaro di te qe i u ~i te qe. Ro di te qimo gu na a de kva tan na ~in da pra -te rad i in te re so va wa svog de te -ta, a na stav ni ci iz we ga pri ku pedra go ce ne in for ma ci je, ko je }eim po mo }i da sve {to se ra di u u -~i o ni ci pri la go de sva kom u ~e ni -ku, ka ko bi sa za do voq stvom i za -ni ma wem sa vla da vao gra di vo, kaoi da bo qe u po zna ju li~ nost i ka -rak ter de te ta.

i to vred nu ju de ca }e u ~i ti na o vajna ~in. Na ̀ a lost, u prak si je naj ~e -{}e slu ~aj da na stav ni ci naj vi {evred nu ju pro sto re pro du ko va we. I -a ko ta ko zva ni ~a so vi pro pi ti va wau pla no vi ma i pro gra mi ma ne po s-to je, u na {im {ko la ma ih i da qeima, ob ja {wa va Jok si mo vi}.

Pr vo pi ta we ko je bi se bi u ~e ni -ci, ali i ce lo kup na stru~ na jav nosttre ba lo da po sta ve je, po re ~i ma na -{eg sa go vor ni ka, za {to se od re |e nogra di vo u~i.

- \a ci ma se ~e sto po na vqa da bitre ba lo da u~e ka ko bi su tra ne {tozna li. Me |u tim, u ~e we za zna we je na-j ni ̀ i ni vo u ~e wa. U pra vo po sle di -ca te kri la ti ce da se u~i za zna we jeni ska u spe {nost na {ih |a ka na PI -SA te sto vi ma. U ~e ni ci naj du ̀ e i na-j bo qe pam te ono za {ta zna ju da }e imko ri sti ti, ka ̀ e Jok si mo vi}.

Kqu~ za to je u ru ka ma na stav -ni ka.

Ma ri ja O BRE NO VI]

ÂÂÂ

MA SOV NO IZ O STA JA WE IZ [KO LE

Bo le sni i kad su zdra viSa mo u pr vom po lu go di {tu ove {kol ske go di nekra gu je va~ ki sred wo {kol ci na pra vi li suoko po la mi li o na iz o sta na ka. Be ̀ e da ne bido bi li lo {u o ce nu, jer im je na sta va ne za ni mqi va ili da bi bo qe spre mi li dru gepred me te, a u to me im, ~e sto, zdu {no po ma ̀ ui ro di te qi

SLA VI CA MAR KO VI], DI REK TOR KA PR VE GIM NA ZI JE

{ko la u Kra gu- jev cu sa mo upro {lom po -lu go di {tu na -pra vi li okopo la mi li o naiz o sta na ka ,{to o prav da -nih, {to ne o -prav da nih.

N a r a v n o ,mno go vi {e jeo prav da nih,ali ni broj ne -o p r a v d a n i hni je za ne mar -qiv. Ne ki pro- fe so ri smatra ju da je je -di no re {e weo vog pro ble maraz go vor samla di ma, dokdru gi op tu ̀ u -ju za kon da im

o prav da -wa i to jeslu ~aj ka -da ne mo -è da seiz bo ri sasvo jim dete tom. Onbe ̀ i odpro ble -ma, |ak nes t i ~ erad ne na -vi ke, na -go mi la va -ju se o ba -ve ze i po -sle to nemo ̀ e dapo stig ne,ka ̀ e direk tor kaPr ve gim- na zi je.

O n apre vi {e do pu {ta. Na i me, u ~e nikza od re |e ni broj ne o prav da nihpr vo do bi ja u kor raz red nog sta re -{i ne, za tim o de qen skog ve }a, a akona sta vi sa ta kvim po na {a wem sle- di u kor di rek to ra i na stav ni~ kogve }a. Mak si ma lan broj ne o prav -da nih iz o sta na ka, po za ko nu, je 35.U kom pli ko va nu pro ce du ru e ven -tu al nog iz ba ci va wa iz {ko le ret -ko se u la zi, ali ne sa mo zbog be ̀ a -wa sa ~a so va, ve} i ne kih te ̀ ihpre stu pa u ~e ni ka.

Be ̀ e u do go vo ru

sa ro di te qi ma

I dok su ne o prav da ni iz o stan -ci ne ka ko re gu li sa ni, ~a so vi ko -je prav da ju ro di te qi ni su. U su -{ti ni, oni na sta ju ka da je u ~e nikbo le stan ili iz bi lo kog raz lo gaspre ~en da do |e na na sta vu. Me |u -tim, po sled wih go di na po ja vi lose kal ku li sa we ko je za jed no „spro -vo de“ ro di te qi i de ca. Di rek -tor ka Pr ve kra gu je va~ ke gim na -zi je Sla vi ca Mar ko vi} sma trada je te {ko od re di ti {ta je o prav- da no, a {ta ne o prav da no i da sesve o sta vqa pro ce ni raz red nogsta re {i ne.

- I a ko za ko nom ni je o ba ve zno, na -{e raz red ne sta re {i ne u glav nomtra ̀ e le kar sko u ve re we pri li komo prav da va wa, ali i do wih se da nas

pri zna je da do sa da ni su u spe li dapro na |u po ve za nost iz me |u iz o -sta ja wa i bo qih ili go rih o ce na.Jer, de ca ko ja re dov no do la ze mo -gu do sta da na u ~e na ~a su ili da do- bi ju ne ku o ce nu na ak tiv no sti.Ta ko |e, u ci qu re {a va wa o vog pro -ble ma u Pr voj gim na zi ji po sto jiprak sa po hva le i na gra |i va wa u ~e -ni ka ko ji ne ma ni je dan iz o sta -nak, zna ~i da ima i o nih ko ji ga ni -su na pra vi li to kom ~i ta vog {ko -lo va wa.

Sli~ ne sta vo ve ima i di rek -tor ka E ko nom ske {ko le Gor da naIv ko vi}. Sma tra da de ca naj vi {ebe ̀ e da ne bi do bi la lo {u o ce nui da u taj pro ces mo ra ju, po red{ko le i na stav ni ka, da se u kqu ~ei ro di te qi.

- De ca se u {ko li u~e pra vi li -ma ve za nim za rad i ta ko for mi -ra ju na vi ke ko je }e im ka sni je bi -ti po treb ne u ì vo tu. Da bi u spe -li da od wih na pra vi mo qu de ne op -hod na je sa rad wa ro di te qa, raz red -nog sta re {i ne i svih pro fe so ra u{ko li. Ja ap so lut no ne na la zim ni -ka kvo o prav da we za ro di te qe ko jiprav da ju ta kve ~a so ve, jer svo joj de -ci da ju lo{ pri mer. Jer, ko li ko jeva ̀ no da im pre ne se mo zna wa, to- li ko je va ̀ no da ih na u ~i mo da po -{tu ju od re |e na pra vi la, a tu se po-d ra zu me va i re dov no do la ̀ e we na

ZA BE@AWE SA Â SO VA NI SU KRI VA SA MO DE CA

Четвртак, 28. фебруар 2013 КРАГУЈЕВАЧКЕ 11www.kragujevacke.rs

Друштво

na sta vu. Mi ih ob li ku je mo za ì -vot, a ne ki ro di teq ̀ e li da mu de -te bu de u spe {no, dok se dru gi za do -vo qa va ju sred wim ili lo {i jim u -

qu ju }i tom po ja ~a nom nad zo ru vra -ti li su se re dov noj na sta vi. Tu sepra vi i plan u ~e wa, pa su ~ak i po -pra vi li o ce ne, ob ja {wa va di rek -

deo ~a sa na ko me pro fe sor pre da -je.

Da mja no vi} sma tra da je za kondo bar, ali da je pro blem us po sta -vi ti si stem ko ji je wi me pred vi -|en i da to ne mo ̀ e pre ko no }i dase u ra di.

- Po u sva ja wu za ko na {ko le sutra ̀ i le da se u tvr di u ni ver za lanpra vil nik o vas pit no-di sci -plin skim me ra ma, ali to ni je mo -gu }e jer ne ma ju sve {ko le i stepro ble me. Ni je i sti pro blem po -na {a wa u Teh ni~ koj {ko li i Gim- na zi ji. Pro fe so ri i psi ho lo {ko-pe da go {ke slu ̀ be mo ra ju sva ko -dnev no da pra te po na {a we u ~e ni -ka, jer ka da on do |e do znat nog broja ne o prav da nih iz o sta na ka pro b-lem ve} u ve li ko po sto ji. Pr votre ba u tvr di ti raz lo ge i si tu a ci -je u ko ji ma oni be ̀ e sa ~a so va, a zatim ih e li mi ni sa ti. Ni je sve nido |a ka, jer se de {e va da be ̀ e sa -mo sa ~a so va od re |e nih pro fe so -ra, ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

Po da ci ka ̀ u da u svim sred wim{ko la ma naj vi {e be ̀ e ma tu ran ti,ko ji se spre ma ju za ma tu ru i pri- jem ni is pit. Ta ko je ve} go di na mai iz gle da da se re {e we o vog pro b-

Republika Srbija, Grad KragujevacGradsko ve}e, Kragujevac

Gradsko ve}e, na osnovu Odluke o raspisivawu javnogpoziva za sufinansirawe planova i programarada udruèwa poqoprivrednih proizvo|a~a sa ter-itorije grada Kragujevca

broj 320-39/13-V od 22. februara 2013. godine, objavquje

JAVNI POZIV

za sufinansirawe programa i planova radaudruèwa poqoprivrednih

proizvo|a~a sa teritorije grada Kragujevca

I Pozivaju se udruèwa poqoprivrednih proizvo|a~a sa sedi{temna teritoriji grada Kragujevca, ~iji ~lanovi imaju prebivali{tei proizvodwu na teritoriji grada, da podnesu prijavu programa iplanova rada za 2013. godinu, u ciqu izbora udruèwa kojima }e seodobriti sredstva iz buxeta Grada za 2013. godinu.Sredstva }e se jednim delom odobravati kao bespovratna, a 30-50%od vrednosti dobijenih sredstava udruèwa }e biti u obavezi davrate kroz proizvode specifi~ne za to udruèwe, koji }e bitiprosle|eni ustanovama socijalne za{tite i licima u stawu soci-jalne potrebe. Maksimalni iznos sredstava je 250.000,00 dinara pojednom udruèwu. Udruèwima koja su ostvarila subvencije po nekomod osnova predvi|enim Programom za razvoj poqoprivrede na ter-itoriji grada Kragujevca u 2013. godini, dodeqena sredstva }e sesrazmerno umawiniti iznosima ostvarenim po nekom od osnova.

II Obrazac prijave na javni poziv udruèwa preuzimaju u organiza-cionoj jedinici za poslove poqoprivrede, zgrada Doma sindikata, ulazRadni~kog univerziteta - IV sprat.

Uz Prijavu se dostavqa slede}a dokumentacija: - dokaz o registraciji udruèwa;- spisak ~lanova udruèwa sa adresama i JMBG,

zakqu~no sa 31.12.2011. godine;- dokaz da je nadle`ni organ udruèwa usvojio iz-ve{taj o finansijskom poslovawu udruèwa i izve{taj o radu sa prate}om dokumentacijom za 2012. godinu;

- program i plan rada udruèwa za 2013. godinu;- dokaz da su program i plan rada udruèwa za 2013. godinu usvojeni od strane nadle`nog organa;

- potvrda o predatim proizvodima (donacija) u 2012. godini izdata od strane nadle`ne slu`be - Oblast so-

cijalne za{tite i zdravstva i dru{tvene brige o deci,

- dokaz da su opravdali sredstva iz buxeta Grada za 2012. godinu, ukoliko su im bila odobrena.

Neblagovremene i nepotpune prijave }e biti odba~ene.

III Prijavu sa prate}om dokumentacijom udruèwa predaju uzatvorenoj koverti, sa naznakom ''Javni poziv za udruèwa - ne ot-varati'', na adresu: Grad Kragujevac, Gradska uprava za poslovelokalne samouprave i op{te uprave, organizaciona jedinica zaposlove poqoprivrede, Trg Slobode 3.

IV Rok za podno{ewe prijava za sufinansirawe programa i plano-va rada poqoprivrednih udruèwa je 20 dana od dana objavqivawajavnog poziva u nedeqnom listu „Kragujeva~ke novine” i na oglasnojtabli Uprave Grada.

V Detaqnije informacije mogu se obratiti na telefon Oblasti zapoqoprivredu 034/330-894 od 8-15 ~asova.

РАЗЛОЗИ ЗА ИЗОСТАНАК ИЗ ШКОЛЕ

Ocena, strah. dokazivawe...Pedagog Dragana Zarkov smatra da

je beàwe sa ~asova delom i posled-ica doba u kome se nalaze, ali idru{tvenih prilika u kojima ìve.Oni u tom periodu imaju potrebu zadokazivawem, buntovni{tvom inalaze se pod velikim uticajemvr{waka.

- Postoji mnogo povezanih ra-zloga koje vode beàwu sa ~asova.Prvi je strah od ispitivawa i pro-vere znawa, kao i strah od javnognastupa. Tako|e, pogre{an izbor{kole, kada neko upi{e {kolu kojuupisuju wegovi drugova, a tek kas-nije vidi da mu nastavno gradivouop{te ne odgovara. To, potom, vodido nemotivisanosti i nezaintereso-

vanosti za nastavu. I prelazak iz osnovne u sredwu {kolu predstavqaogroman stres za |aka. Treba mu vremena da se navikne na nove drugove,profesore i po{tovawe druga~ijih pravila. Zatim, tu su nesre|eniodnosi u porodici, kada dete ne moè da iza|e sa tim na kraj i takvomvrstom pona{awa èli da privu~e pa`wu.

Me|utim, i sam sistem obrazovawa je takav da su |aci zaista pod ve-likim optere}ewem. Imaju veliki broj predmeta, ~asova, obimnogradivo, a i sam pristup profesora se razlikuje. Postoje oni koji svevi{e uvode nove nastavne metode i tako poku{avaju da ~asove u~ine zan-imqivim, ali i oni koji jo{ uvek samo ispredaju gradivo, i ne ukqu~ujuu~enike u sam proces u~ewa.

GOR DA NA IV KO VI], DI REK TOR KA E KO NOM SKE [KO LE

DRAGANA ZARKOV, PEDAGOG

prav da nih iz o sta na ka po ~i we po -ja ~a ni vas pit ni rad raz red nog sta -re {i ne, ko ji pod ra zu me va u sme nido go vor sa u ~e ni kom da re dov nopo ha |a ~a so ve. Za tim se o ba ve -{ta va ju ro di te qi i za ka zu ju dvo ne -deq ni kon trol ni raz go vo ri. Onisu se po ka za li ve o ma u spe {nim jersu i ro di te qi po ~e li re dov no dado la ze.

- Vi de li su da se na taj na ~insma wu je broj ne o prav da nih. Mii ma mo ne ko li ko |a ka ko ji se na la -ze u pro ce du ri od ok to bra i za hva -

ta ko da pro fe so ri ne ko li ko ~a s-o va pre da ju, a za tim is pi tu ju i ta -da |a ci naj vi {e be ̀ e.

- Su {ti na je u sa mom pro ce su u -~e wa, pro fe so ri tre ba gra di voda pri bli ̀ e |a ci ma. De ca mo ra juda u~e u {ko li, a ne da po sto ji od -lo ̀ e no u ~e we u ko me pro fe sor is- pre da je, a |a ci u~e kod ku }e. Ta ko -|e, mo ra da po sto ji me |u sob na komu ni ka ci ja na ~a su, jer u su prot -nom pro ces u ~e wa i o ce wi va wapot pu no su raz dvo je ni. Pro ve razna wa mo ra da bu de in te gral ni

spe hom. Ovi dru gi

za to svo joj de -ci prav da jusve {to mo gu.I a ko pro fe -so ri na ra znena ~i ne po ku -{a va ju da imob ja sne da ta k-va prak sa ni jedo bra za de cu,ro di te qi selak {e mi re satim ne go salo {im o ce na -ma. Ali ima io nih is kre nihko ji do |u i o -prav da ju sa moone da ne za ko -je si gur no zna- ju de te da je bi -lo bo le sno, ao sta lo ne. To

tor Po li -teh ni~ ke{ko le Si -ni {a Ko -ji}.

On doda je da jeo bra zov nis i s t e mn a p r a -vqen ta koda bu dete ret zade cu. Pro- gra mi ipla no visu o bim -ni, a ci -qe vi pre- am bi ci o -zni. Ta ko -|e, do staza vi si iod sa mogpro fe so -

nu ̀ no po vla ~i od re |e ne me re, jerako se ra di o vi {e od tri da na toje ve} 21 ne o prav da ni iz o sta nak,{to pod ra zu me va u kor di rek to ra.Pro fe so ri u glav nom vi {e ce ne o -va kav stav ro di te qa, ko ji je sve standa de te mo ra da sno si od re |e ne po -sle di ce za svo je po na {a we.

I dok se mno gi pro fe so ri à lena pro ce du ru ka ̀ wa va wa, di rek -tor ka Iv ko vi} ne sma tra da jepre vi {e bla ga. Ne za la ̀ e se zadra sti~ ni je ka zne, ve} za raz go vori rad sa de com. Ka ̀ e da u ~e ni cimno go bo qe re a gu ju na do go vor i daje sa mo po je din ci ma po treb na ka -zna ka ko bi se po pra vi li, jer {ko -li ni je ciq da |a ke iz ba cu je, ve}da ih na te ra da ma we iz o sta ju.

U tom ci qu je Po li teh ni~ ka{ko la, ko ja i na ~e ima ve li ki brojiz o sta na ka, spro ve la broj ne me repre do stro ̀ no sti. Na sa mom po ~et -ku go di ne o de qe wa pr vog raz re dapo se }u ju psi ho log i pe da gog da bide ci ob ja sni li ka kva je wi ho va u -lo ga i da ne mo ra ju da ih po se te sa -mo ka da se ja vi ne ki pro blem. U koli ko |ak na pra vi sa mo pet ne o -

ra i we go ve spo sob no sti da ~as u -~i ni za ni mqi vim.

- Mi i ma mo de cu ko ja su iz van -red na u van {kol skim ak tiv no sti -ma, a o pet ne re dov na u na sta vi. Alito je i za da tak {ko le, vi de ti u ~e -mu je ne ko iz u ze tan i o sna ̀ i ti gada on su tra u to me pro na |e po saoi za ra |u je no vac i se bi i dr ̀ a vi.I to je kqu~ na stvar o bra zo va wa,raz vi ja ti kod de ce po ten ci ja leko ji su in di vi du al ni, ni su {a -blon ski i ne mo gu se u klo pi ti u o -bra zov ne pro fi le. Za to po stup ciko je spro ve di mo ne ma ju za ciq dane kog ka zni mo ili ga iz ba ci mo iz{ko le, ve} da po ku {a mo da ga krozte me re vra ti mo u si stem. U tompro ce su mo ra mo da u ~e stvu je mo imi kao {ko la, ali i ro di te qi.

Za kon je do bar, sa mo ga

tre ba spro ve sti

Ra doj ko Da mqa no vi}, na ~el nik[kol ske u pra ve u Kra gu jev cu, sve -stan je slo ̀ e no sti o vog pro ble ma,ali i tra ̀ i da se {ko le ba ve de- com pre ne go {to po~ nu sa ka ̀ wa -va wem. Na sta va je or ga ni zo va na

SI NI [A KO JI], DI REK TOR PO LI TEH NI^ KE [KO LE

le ma ne na zi re. Mi {qe wa su po d-e qe na po pi ta wu da li bi po mo gaosi stem nov ~a nih ka zni, ko ji po s-to ji u ne kim e vrop skim dr ̀ a va ma.Jed ni sma tra ju da bi to na te ra loro di te qe da vo de bri gu o to me{ta im de ca ra de u {ko li. Dru gi,o pet, ka ̀ u da ako je {ko la du ̀ na davo di ra ~u na o de ci, a ro di te qi u -ko li ko se ne {to de si mo gu da na -pla te i nov ~a nu ka znu, tre ba pro- por ci jal no da bu du ka ̀ we ni.

Mo ̀ da je je dan od do brih pri me -ra a me ri~ ki si stem, u ko me u ~e -ni ci ne mo gu da do bi ju za vr {nu o -ce nu dok ne iz vr {e sve svo je o ba -ve ze. [to zna ~i da ako je ne ko iz -o sta jao to kom ne de qe, te ~a so ve }emo ra ti da na dok na di vi ken dom. Utom slu ~a ju ne bi pro pu sti li ne- jed no pre da va we i, po red bri ge zao ce nu, ne {to bi i na u ~i li.

Пише Јаворка Станојевић

Оsim {to jedini u ze-mqi objediwuje filo-logiju i dve umetni-~ke discipline, kra-gujeva~ki Filolo{ko-umetni~ki fakultetje poseban i po mnogo

~emu drugom. Svakako najve}aizuzetnost ove visoke {kole, kojojje te{ko na}i sli~nu u evropskom{kolstvu, je podatak da dvehiqade akademaca, upisanih natri odseka, nastavu prate na 12razli~itih lokacija.

Podstanarski status idealn jeteren za politi~ke igre. Po{to seone ne igraju za dobrobit fakul-teta i akademske zajednice, mno-gobrojni igra~i poku{avaju daukaù kako }e, zbog neodgovornos-ti politi~kih protivnika, in-teresnih lobija i centara mo}i,kragujeva~ko visoko {kolstvomostati bez fakulteta koji pred-stavqa jednog od najva`nijihpokreta~a kulturnog ìvota za-jednice.

Kako horski tvrde svi koji sebave FILUM-om, nere{eno pitaweprostora za izvo|ewe nastave gradi Univerzitet mogli bi platiti gu-bitkom ove va`ne visoko{kolskeinstitucije. Ovakve tvrdwe, koje bipoznavaoci prilika lako moglisvrstati u dnevno-politi~ka nad-gorwavawa, imaju, me|utim, svojuteìnu, jer ih treba staviti u kon-tekst ~iwenice da se fakultetnalazi pred procesom reakred-itacije koju }e, kao podstanar kojistanuje na 12 mesta, te{ko dobiti.

êka se odluka Direkcije zaimovinu

Ako sliku fakulteta, koji jejo{ 1996. po~eo da radi kao Ode-qewe Filolo{kog iz Beograda, a od2002. kao samostalna institucija,i koji trenutno ima samo livadu nakojoj bi trebalo da bude podignu-ta zgrada, stavimo u zakonski ramonda odgovornost treba traìti naterenu dràvnih institucija kojenisu uradile ono na {ta ih zakonobavezuje. Jer, po propisima,dràva je ta koja mora da obezbedizgradu fakultetu koji je osnovala.Me|utim, kad nema odgovornedràve, onda pogled okre}e kagradu kome fakultet treba i kojibi, zato, morao da pomogne.

Ali, dobra voqa gradskihvlasti, ograni~ena skromnimprosvetnim buxetom, koji jedvastigne da podmiri teku}a odrà-vawa {kola i plati jubilarne na-grade prosvetarima, i zakonskimokvirom koji im brani da ulaù uinstitucije pod republi~kom in-gerencijom, nije dovoqna da sere{i ovako krupan problem. Pa,iako je grad obezbedio lokaciju,potrebne papire i obe}ao pomo}oko infrastrukturnog ure|ewa,postavqawe kamena temeqca zazgradu, koja ima nekoliko, izgradske kase, nagra|enih projeka-ta, nije ni na vidiku.

Zato se ve} duè, a kako sereakreditacija primi~e sve in-tenzivnije, traga za novimprivremenim re{ewem koje biobezbedilo da svi studijski pro-


Универзитет

trajno re{ewe, ali ako bi ovakonastavili, bez prostora, te{komoèmo reakreditovati sve pro-grame Mi nemamo vremena da~ekamo, jer nam proces reakred-itacije po~iwe krajem ove godine,a prostorni uslovi su najva`niji,obja{wava Kolari}, isti~u}i daovo re{ewe trenutno, sa pozi-

grami budu ponovo akreditovani.Iako gradski funkcioneri sve~e{}e pomiwu Kneèv arsenal,dekan FILUM-a Ivan Kolari}smatra da fakultet ne moè da~eka adaptaciju prostora na ovojlokaciji. Zato poku{ava da obezbe-di uslove da se fakultet privre-meno smesti u praznu zgradu Domavojske. Na osnovu onoga {to mu jeobe}ano o~ekuje da bi ve}ina stu-denata po~etak naredne {kolskegodine mogla da do~eka pod ovimkrovom.

- Doma}inski je da vojni objek-ti, kojih je Kragujevac pun, a vojs-ka je, vaqda, narodna, pripadnu om-ladini koja je budu}nost naroda.Zato o~ekujemo da }e Dom vojskebiti ustupqen fakultetu u ne-komercijalne svrhe, do deset god-ina, sa odgovaraju}om nadoknadomza potrebe visokog {kolstva.Dràva nema para, ali o~ekujemoda bi za renovirawe Doma, uletwim mesecima, mogli dobitideo sredstva na koje se grad oba-vezao kada je FILUM izme{ten izcenta na drugu, odnosno, tre}ulokaciju. Ovo je jedini na~in, nije

abaviti akreditaciona komisija jeispuwava li FILUM propisanekadrovske uslove. Ovaj relativnomlad fakultet nema dovoqno pro-fesora da „pokrije” sve katedre, paje prinu|en da angaùje popri-li~an broj gostuju}ih profesora,me|u kojima ima i onih koji preda-ju na nekoliko dràvnih i pri-vatnih fakulteta u zemqi i u in-ostranstvu. Ovakvim stawem ne-zadovoqan je i rektor Univerzi-teta Slobodan Arsenijevi}, kojismatra da se profesor koji radina mnogo mesta nigde dovoqno neposve}uje studentima i nastavnomprocesu.

Kolari} tvrdi da fakultet is-puwava kadrovske uslove za akred-itaciju i dodaje da ~iwenica daFILUM ima kvalitetne rejtingo-vane profesore koji su angaòvanina drugim fakultetima prednost,jer je mobilnost studenata i pro-fesora intencija bolowskogprocesa.

- S obzirom da je FILUM osno-van kao Odeqewe beogradskogFilolo{kog fakulteta, sasvim jeprirodno da najvi{e kadra, posleKragujevca, imamo iz Beograda,ali imamo i profesore iz Ni{a,priznate profesore iz inos-transtva, poput muzi~ara Jano{aBalinta i Jurija Kota, vizitingprofesore, upravo smo anga-òvali Meteju Marinkovi}a, kojije ~lan Kraqevskog muzi~kogdru{tva iz Londona, kaè dekanFILUM-a.

Na primedbe da je fakultet dosada mogao od{kolovati sopstvenikadar sposoban da se ukqu~i unastavu i zameni profesore kojidolaze sa strane, Kolari} odgovarada je stvarawe uslova za usa-vr{avawe talentovanih mladihqudi jedan od glavnih razloga kojiga je motivisao da prihvati mestodekana.

- Trenutno imamo akreditovanedoktorske studije samo iz srpskogjezika i kwièvnosti, ali plani-ramo da konkuri{emo i za dok-torske studije iz muzi~ke iprimewene umetnosti. To ranijenije bilo mogu}e, jer i za to pos-toje odre|eni uslovi. Prvo je tre-balo vreme da proteknu osnovne imaster studije, a zatim morateimati i odgovaraju}i i tim pro-fesora, obja{wava na{ sagov-ornik.

tivnim izgledima za uspeh, raz-matra i Vladina Direkcija zaimovinu.

Gostuju}i profesori

Sem prostora, na putu ka akred-itaciji svih programa mogle bi sena}i jo{ neke prepreke. Jedno odpitawa kojim bi se mogla poz-

ДВОСТРУКО ДРЖАВЉАНСТВО И РАДНИ ОДНОС ДЕКАНА

Kragujeva~ki FILUM ima i jo{ jednu osobenost - jedina je vi-soka {kola u zemqi koju vodi ~ovek koji ima dràvqanstvo i rad-nu kwiìcu u dve dràve. Naime, Kolari}, koji u stolici dekanaFILUM-a sedi od oktobra pro{le godine, i koji je na ovom rad-nom mestu angaòvan sa punim radnim vremenom, istovremenoje zaposlen i na Filozofskom fakultetu u Isto~nom Sarajevu.To prakti~no zna~i da profesor filozofije Ivan Kolari},osim dva radna odnosa, ima i dvostruka prava koja iz wihproisti~u.

On, me|utim, ne vidi ni{ta sporno u ovoj ~iwenici - kaèda je radno angaòvawe u Republici Srpskoj prihvatio iz pa-triotskih razloga, a dekansku fotequ u Kragujevcu zato {to suga „hteli qudi”.

- Nemam nikakvog pravnog osnova za moju odgovornost, sobzirom da na Filozofskom fakultetu u Isto~nom Sarajevuradim sa pola radnog vremena. Nema zabrane, jer je u pitawu dru-ga dràva. Smatram da fakultetima treba da bude ~ast ako su wi-hovi profesori traèni u inostranstvu. Ni dvojno dràvqanst-vo nije zabraweno, a ja sam ga, iako sam ro|en i {kolovan u Sr-biji, uzeo jer su me 1999. godine qudi molili da do|em da ute-meqim odsek za filozofiju i sociologiju, jer niko nije hteo ismeo. Svi sarajevski profesori su pobegli u Beograd i Novi Sad.Ovde sam svojevremeno, tako|e, do{ao da pomognem jer je biopotreban redovni profesor za akreditaciju. Svoj odnos u RS sveosam na zakonski minimum 50 posto, i u osim jednog petka u mese-

cu, kada tamo imam obaveze, sve vreme sam u Kragujevcu, obja{wava Kolari}, uz tvrdwu da zbog toga nikone pravi problem i da nije trebalo da se dokazuje kao dekan FILUM-a, ali su ga zaposleni hteli, a onje èleo da pomogne.

- Ne moète ovaj mladi kolektiv ostaviti da mu ne pruìte odgovaraju}e uslove. Mora neko da povedestvar, da intonira neku kreativnu i konstruktivnu atmosferu. Za ~etiri meseca vratio sam FILUM namesto koje mu pripada, zajedno sa saradnicima. Moj prethodnik je sedeo ovde sedam godina i za to vremesu ga „vozali“ na tri mesta sa tri razli~ita plana i ni{ta nije re{eno. Meni ne treba ni karijera nislava, a tr~im po Ministarstvu, jer ho}u da re{im problem. Kada sam bio u Direkciji za imovinu pitaosam da li ima ovakvih qudi kojima ni{ta ne treba, a bore se. Odgovorili su da nema, ali da su potreb-ni. Qudi kao da ne mogu da shvate da nekoga ne interesuje partija ve} patrija, kaè Kolari}.

Po{to tvrdi da zbog obaveza u Republici Srpskoj posao na FILUMU ne trpi i da uspeva da izvr{isve radne zadatke dekan, ~ije imenovawe je nekima sporno, nema nameru da se opravdava. Kaè da mu je„afera” name{tena zato {to sve vreme poku{ava da FILUM vodi kao nepartijski ~ovek i ne dozvoqavamda politika ulazi na fakultet.

Dok dekan odoleva strujama i interesima, tuma~i zakona, tako|e, poku{avaju da plivaju u mutnoj vodinedore~enih propisa. Po{to je zakonodavac propustio da reguli{e slu~ajeve vi{estrukog radnog odnosau razli~itim dràvama, pa nisu predvideli sankciju, prosvetni inspektori ne mogu reagovati. Iakoocewuju da ostvarivawe dvostrukih prava iz radnog odnosa nije logi~no, u inspekcijskoj slu`bi Min-istarstva prosvete kaù da bi ovim pitawem trebalo da se pozabavi rukovodstvo Univerziteta. RektorArsenijevi}, me|utim, tvrdi da to prevazilazi wegove ingerencije i da on sa pozicije rektora moè jedi-no da iznese li~ni stav da takav postupak nije moralan, ali da to nikoga ne obavezuje, budu}i da fakul-teti imaju potpunu autonomiju u odlu~ivawu.

Patriotizam i elan

HO]E LI SE FILUM NEGDE „UDOMITI“

ê`wiv pogled ka Domu vojskeBliì se reakreditacija, a te{ko da je moè dobiti fakultet koji je podstanar na12 lokacija. Zato se ponovo grozni~avo traì jedno mesto na kome bi se odvijalisvi studijski programi. Dekan Ivan Kolari} veruje u pozitivnu odluku Direkcije za imovinu i ustupawe Doma vojske na privremeno kori{}ewe

OD CENTRA GRADA, PREKO „LIVADA“, KNE@EVOG ARSENALA DO DOMA VOJSKE

DEKAN IVAN KOLARI] RADI I UISTO^NOM SARAJEVU


Социјала

Дe se to ~la na po ro di caDra gi ce Ma rin ko vi}iz U li ce Sta ri ne No- va ka 28 u sred fe bru -a ra o sta la je ne sa mobez stru je, ne go i bezgre ja wa, jer su dva so -

bi~ ka, ko ja su do bi li kao nu ̀ ni sme -{taj od Cen tra za so ci jal ni rad, gre- ja li na stru ju. Ta ko je ~e tvo ro me se~ -na be ba Da ni ca sa svo jom broj nombra }om i se stra ma o sta la u mr klommra ku i ne hu ma nim u slo vi ma zbogne pla }e nog du ga za stru ju od blizu-milion dinara.

Ot kud kod ove si ro ma {ne poro di -ce to li ka po tro {wa e lek tri~ ne e -ner gi je i to li ki dug za stru ju ka daì ve od so ci jal ne po mo }i i ne ma -ju boj ler i dru ge ve li ke po tro {a ~eu ku }i? Ka ̀ u, dug je na sle |en odpret hod nih ko ri sni ka i stog sta na.Ka ko se do {lo do to li kog du ga i ko}e ga na kra ju pla ti ti ni je in te re -so va lo e ki pu „E lek tro {u ma di je”ko ja je bez u po zo re wa sa ban de re i -se kla stru ju Ma rin ko vi }i ma, jerwi hov po sao ni je bio da se ti me ba -ve. Dug je dug, a po sao je po sao i va -qa ga ~u va ti i o ba vqa ti u skla du saza ko nom. Dru ga je stvar {to su tu za- pe tqa ni od no si iz me |u vla sni ka tene po kret no sti, a to je Skup {ti nagra da, Cen tra za so ci jal ni rad ko -ji je u stu pa si ro ti wi i o vog jav nogpred u ze }a ko je tra ̀ i da na pla ti po -tro {e no.

Svi su sa gla sni u jed nom - da mo -ra da se na |e re {e we da se pre va -zi |e o vaj pro blem, ali se ni ko ne

Cen tar do de lio na ko ri {}e we o vajnu ̀ ni sme {taj, kao pri vre me nore {e we. Tra ̀ i li smo u star tu da seot pi {e taj deo du ga, ili da ga pla -ti ko tre ba, da bi smo mi od mo men -ta u se qe wa kre nu li od nu le. Pri sta -li smo da se u ra di re pro gram i i -{li smo za to i u „E lek tro {u ma di -ju”. Se li li su nas od vra ta do vra ta,go vo ri li da }e to su tra da se za vr -{i i eto do kle su nas do ve li. Na kraju su nam re kli da Cen tar ne mo ̀ eda nam po mog ne, jer to ni je stan Cen- tra, ve} op {tin ska i mo vi na. U me stopo mo }i do bi la sam pre kor – „ra |a -la si to li ku de cu sa mo da bi tra ̀ i -la ne ku po mo}”, pri ~a Dra gi ca Ma -rin ko vi} {i re }i ru ke.

Na sle |en dug

Dok ona ob ja {wa va svo ju si tu a -ci ju, be ba se {e ta iz ru ke u ru ku se -stre i bra ta ko ji jo{ ni su po {li niu pr vi raz red, jer s vre me na na vre -me bri zne u pla~. Dra gi ca tvr di dase be ba i raz bo le la bo ra ve }i u hlad- noj so bi o vih ne ko li ko da na. Vo di jena in ha la ci ju i ne sa mo wu, ne go iSo wu, de voj ~i cu od dve go di ne. Ka ̀ e

ali su u po zo re ni da ne mo gu du go dara ~u na ju na kom {ij ske u slu ge, ne go dapod hit no tra ̀ e ne ko re {e we.

- Ali, {ta na ma zna ~i ta jed na si- ja li ca u ku }i. Na wu ne mo ̀ e mo dase o gre je mo, ali bar no }u be bu mo guda vi dim, na hra nim je, pre svu ~em...Pro pa lo nam je i ono ma lo za li hahra ne. O to pio se za mr zi va~ i eto gdesmo sa da. I {la sam po sle to ga u Ce -ntar i re kli su da }e da nam da ju jedno krat nu po mo} od 5.000 di na ra, ko -ju jo{ ni smo do bi li. Mi od jed no -krat ne po mo }i i so ci ja le sva ka ko nemo ̀ e mo da pla ti mo ra ~un za stru ju.Ne mo ̀ e ni Cen tar, ne go mo ra gradto da re gu li {e. Ka ko, ja ne znam, aliovo ne mo ̀ e du go da ~e ka. Ovo su ne- hu ma ni u slo vi. Najm la |a de ca su sepo raz bo qe va la od hlad no }e, ob ja -{wa va na {a sa go vor ni ca.

Tvr di da ka da su se u se li li prepar go di na taj ku }e rak ni je mo gao dase u gre je, jer su bi li do tra ja li pro- zo ri i u la zna vra ta. Pro ma ja je {i -ba la na sve stra ne. Zbog to ga su mo -ra li da ku pe i za me ne pro zo re i vr -ta, pa je za to ove zi me bi lo ne {to to -pli je ne go pre. Ali, ona se ̀ a li ka -ko ne ma ju ku pa ti lo ni ve-ce, a de cuku pa u ko ri tu... Mo ra ju u {ko lu ~i -sta i re dov no, da ne pro se, da ne ma -ju va {ke... Dra gi ca se pi ta ka ko sadda o dr ̀ a va hi gi je nu, ka ko da ih ku -pa u hlad noj so bi, ka ko da o su {i o -pran ve{?

- Ka da su nam i se kli stru ju pr vosam se o bra ti la Cen tru. Oni su mepo sla li u op {ti nu kod De ja na I -skre no vi }a iz U pra ve za i mo vi nu, jers mo pre ko wih do bi li nu ̀ nii sme -{taj. De jan ni je bio tu, i ta ko u krug.I {la sam vi {e pu ta i ra ni je kod we -ga, tra ̀ i la da nam da ju dru gi sme -{taj, jer ov de ne ma mo vo du, ku pa ti -lo, ve-ce... Dve po ro di ce ko ri ste

poq ski klo zet, ~e ka se na red. Vo domse snab de va mo sa za jed ni~ ke ~e sme udvo ri {tu. Re ~e no mi je da }e u do go -vo ru Cen tra i op {ti ne da nam re n-o vi ra ju stan i da su ve} o do bre nasred stva da se sre di spo qa i iz nu tra,jer nam je je dan zid u ru {en jo{ od ze -mqo tre sa, ka ̀ e Ma rin ko vi} ka.

- Pro sto ne znam {ta }u da ra dim.Ni ti i mam dr va, ni ti no vac da ku -pim me tar-dva. I {la sam na gra di -li {te da mo lim da nam da ju ma lo ot- pa da ka od da sa ka, ali, ka ̀ u, ne sme- ju. Iz Cen tra su me sa ve to va li da na -pi {em tu ̀ bu. I {la sam ju tros kodSmi qe u Cen tar u ve zi stru je. Onaje re kla da su te {ka po sla da i {tapo stig ne mo, ka ̀ e Mrin ko vi} ka.

Ona is ti ~e da su joj u Cen tru re klida }e joj de cu od u ze ti i pri vre me noih sme sti ti, ali se i skre no pla {i dajoj ma li {a ne po sle ne }e vra ti ti, i -a ko je i sa ma za tu va ri jan tu.

Po no vo za si ja la si ja li ca

- I {la sam pre u Skup {ti nu grada kod Sla vi ce Sa ve qi} da pi tam danam oni po mog nu, da ju ne ki bo qistan. Ona me je pi ta la {ta fa li {tode cu ku pam u ko ri tu, ka kao sam ihku pa la do sa da, pa su po ra sla. Pre -ko ri la me je {to ra |am to li ku de -cu, u me sto da po mo ge. Ko god je do la -zio go vo rio je da su u slo vi lo {i zaì vot, ka ̀ e Dra gi ca.

Di rek tor Cen tra za so ci jal nirad Mo mir Bo ri} ka ̀ e da je u po znatsa pro ble mom ove {ti }e ni~ ke po ro -di ce, ali da ne ̀ e li da go vo ri o kon -kret nom slu ~a ju, ne go u op {te no, po -zi va ju }i se na za kon i ra ni je do go -vo re o taj no sti wi ho vih po da ta ka.

Bo ri} tvr di da u ta kvim si tu a -ci ja ma oni o ba ve zno in ter ve ni {u ipru ̀ a ju ma te ri jal nu i dru gu po mo}da bi se pre va zi {li pro ble mi, is -ti ~u }i da so ci jal ni pro ble mi ni -su sta ti~ ni, ve} se me wa ju ta ko da jene mo gu }e i ma ti ap so lut ni u vid ikon tro lu.

- Kad sa zna mo za ne ki pro blem an -ga ̀ u je mo sva ras po lo ̀ i va sred stva.Pru ̀ a mo nov ~a nu po mo} kao do pu -nu o no me {to ve} pri ma ju. Po pu -wav amo te pra zni ne. O sim ma te ri -jal ne po dr {ke, pru ̀ a mo i sve dru- go {to je po ro di ci po treb no i u tvr -|u je mo di na mi ku, ka ̀ e di rek torCen tra za so ci jal ni rad.

On na po mi we da ka da se po ja vi o -va kav ko mu nal ni pro blem o ba ve -zno se u kqu ~u je slu ̀ ba prav ne po mo -}i i hit no se re a gu je. Iz la zi se nali ce me sta. Po {to i ma ju mo gu} no -sti u 100 od sto slu ~a je va ot kla wa jupro ble me ko ji {te te po ro di ci.

U u to rak, 26. fe bru a ra, {e stidan od ka ko je po ro di ci Ma rin ko vi}is kqu ~e na stru ja, do bi li smo po tvr- du od di rek to ra Cen tra za so ci jal -ni rad da je pro blem re {en, ali nei na ko ji na ~in, i da je po me nu toj po -ro di ci na po kon u kqu ~e na stru ja.

E li za be ta JO VA NO VI]

„E LEK TRO [U MA DI JA” I SE KLA STRU JU I NAJ SI RO MA [NI JIM KRA GU JEV ̂ A NI MA

Ma rin ko vi }i ma i pak vra }en pri kqu ~akMi li on ski dug za u tro {e nu stru ju do veoje e ki pu di stri bu te rae lek tri~ ne e ner gi jei pred vra ta {ti }e ni ka Cen tra zaso ci jal ni rad, ko jisa o smo ro de ce ì veu op {tin skom sta nu.Zbog za vr zla me kotre ba da pla ti vi so kira ~un ko ji je o staood pret hod nih sta na rapo ro di ca Dra gi ceMa rin ko vi} o sta laje ne ko li ko da na umra ku, ali je 26. fe bru a ra pro blem i pak re {en i pri kqu ~ak je vra }en

DRA GI CA MA RIN KO VI]

TRO JE OD O SMO RO DE CE, NAJM LA \E IMA Ê TI RI ME SE CA

MO MIR BO RI] O BEZ BE DIO VRA ]A WE STRU JE

hva ta za xep da ra -~un pla ti. Ja snoje da ma li {a ni nemo gu da ~e ka ju nakom pro mi sno re -{e we in sti tu ci jai po je di na ca, s ob -zi rom da se u ovodo ba go di ne ì vau ter mo me tru ~e -sto spu {ta is podnu le.

Po re ~i maDra gi ce Ma rin -ko vi}, maj ke o s-mo ro ma lo let nede ce, oni su po -ku {a li da u ra desve {to je do wih

da su do ta klidno jer be bi nemo ̀ e ni da pod- gre je mle ko, aka mo li da je o -ku pa. @ali seda ne ma ju ni dr -va da bi {po ret„sme de re vac”mo gli da pod- lo ̀ e za vre medok se ne iz na |ene ko re {e we.

- Mi ̀ i vi mood so ci jal ne po -mo }i od 18.300di na ra, plus de -~i ji do da tak zasa mo tro je de ce,

da do ove si tu a ci je ne do |e, ali seza to ni je i ma lo slu ha. ̂ ak je mo li -la qu de iz „E lek tro {u ma di je” da sa -~e ka ju sa is kqu ~e wem sa mo dok te -le fo nom o ba ve sti o to me so ci jal nograd ni ka i ras pi ta se {ta da ra de.Ali, xa ba, jer e lek tri ~a ri ni suhte li u to da se u pu {ta ju. Do bi li suna log za is kqu ~e we i spro ve li su gau de lo.

- Mi ni smo na pra vi li taj mi li -on ski dug za stru ju, ne go smo ga do- brim de lom na sle di li ka da nam je

jer to li ko dr ̀ a va pla }a, {to je doda dat nih o sam hi qa da di na ra. Sve u -kup no je 26.500 di na ra. Mu ̀nig de nera di, ne ra dim ni ja... Ko ri sni ci smona rod ne ku hi we, ali {ta je sa modva hle ba i ~e ti ri o bro ka na to li konas. Sa sta vqa mo ne ka ko kraj s kra jem,ka ̀ e Ma rin ko vi} ka, do da ju }i da sujoj kom {i je od mah pri tr ~a le u po mo}i spro ve le e lek tri~ ni kabl da bi mo -gli da i ma ju ma kar u pa qe nu si ja li -cu zbog be be. Oni ho }e da pod gre ju dete tu mle ko, na to ~e lo nac to ple vo de,


Sa po ~et kom gra |e vin ske se zo ne ak ce nat }e mo sta vi tina za po ~e te ra do ve, naas fal ti ra we u li caIn ter na ci o nal nihbri ga da, Du {a na \or |e vi }a, Sa ve Ko va ~e vi }a i Ra do va -na Mi }o vi }a i ove go di ne ne }e bi ti no vih pri o ri te ta, ka ̀ e di rek tor Pred u ze }a za iz grad wu gra da Veq ko Mer xan

Дa li }e ove go di ne u -li ce In ter na ci o -nal nih bri ga da i Du -{a na \or |e vi }a,kroz Pe tro vac, deo u -li ce Sa ve Ko va ~e vi -}a, od no sno put za Jo-

va no vac ta~ ni je do skre ta wa prema gro bqu Bo zman, i u li ca Ra do va -na Mi }o vi }a, po zna ti ja kao kru -`ni put kroz Sta no vo, do ~e ka ti as- falt? Na jed noj od pret hod nihsed ni ca grad skog par la men ta, po -red kre di ta za te ku }u li kvid nost,iz gla sa no je i za du ̀ i va we za za po -~e te krup ne in ve sti ci o ne pro jek -te, a u wih se u bra ja ju i po me nu tesa o bra }aj ni ce.

U In ter na ci o nal nih bri ga da ra -do vi su za po ~e ti pro {le go di ne, imo ̀ da ni je bi lo re al no o ~e ki va tida se sve za vr {i u jed noj gra |e vin -

skoj se zo ni, krup ni pro jek ti se u -glav nom i ra de fa zno, ali ì te qiU li ce Du {a na \or |e vi }a u sko ro

}e, a pri la ovego di ne, pro -sla vi ti dvo go -di {wi cu u la -ska pr vih gra -|e vin skih ma -{i na u taj „a t-ar”. Na sta vak~e ti ri tra ke uSa ve Ko va ~e -vi }a, od re keU gqe {ni ce doskre ta wa zaBo zman, bro jime se ce, me |u -tim U li cu Ra -do va na Mi }o -vi }a ras ko pa -na je jo{ pret- pro {le se zo -ne.

Gra |a ni i -ma ju si ja setpi ta wa, ali iz a k q u ~ a k a ,naj ~e {}e se~u je da je bes -pa ri ca za u -sta vi la sve,po tom i da supro blem i mo -vin ski od no -si, za pra vo

ne op hod no iz u zi ma we de lo va pri- vat nih par ce la zbog pro {i re wako lo vo za, ko ji ni su re {e ni u na -pred, pa se i sa pa ra ma ne mo ̀ e da -qe.

Di rek tor Pred u ze }a za iz grad -wu gra da Veq ko Mer xan, me |u tim,ob ja {wa va da je zim ska se zo na za -u sta vi la as fal ti ra we. Gra |e vin -ska me ha ni za ci ja tih i -stih pred u ze }a je an ga -ò va na na zim skim po -slo vi ma, sve jed no da lisu an ga ̀ o va ni na lo -kal nom ni vou ili nani vou Re pu bli ke, aline tre ba za bo ra vi ti, doda je on, da su za hva ti uPe trov cu ne sa mo in ve -sti ci o no, ve} i gra |e -vin ski zah tev ni. O simto ga, as falt na ba za nera di zbog zim skog pe ri- o da.

-Uz iz vi we we su gra -|a ni ma {to je ta ko ka koje ste, mo ram da pod se -tim da je u U li ci Du {a -na \or |e vi }a pr vo ra -|e na vo do vod na i ka na li za ci o nali ni ja, ta ko |e i u In ter na ci o -nal nih bri ga da. Oba pla ni ra naza hva ta su po dva ki lo me tra. Do stato ga je pri pre mqe no za as fal ti -ra we, ali ka da je tlo o va ko na to -pqe no, ne mo ̀ e mo da kre ne mo u ra -

do ve. Sa po ~et kom gra |e vin ske se- zo ne ak ce nat }e mo sta vi ti na po -sto je }e u go vo re, od no sno na za po -~e te ra do ve. O tvo re no }u re }i,ove go di ne ne }e bi ti no vih pri o -ri te ta. Uz po me nu te u li ce u Pe tro-v cu to je na sta vak ra do va i u Sa veKo va ~e vi }a i Ra do va na Mi }o vi }a,tvr di Mer xan.

U u li cu In ter na ci o nal nih bri -ga da, pod se }a on, u {lo se s pro le -}a pro {le go di ne, a u Du {a na\or |e vi }a a pri la 2011. go di ne,ma da su sve do je se ni po sta vqa nepod zem ne in sta la ci je i re {a va nii mo vin ski od no si. Pre ma Mer xa -

no vim re ~i ma, i a ko za mer ke o -sim iz Pe trov ca sti ̀ u i iz Sta nova, tre nut na, dru ga fa za u U li ciRa do va na Mi }o vi }a za po ~e ta jeta ko |e pro {le go di ne, a o pet jesve mu pret ho di la vo da i ka na li -za ci ja.

-Pr va fa za, pr vih 340 me ta ra,za po ~e ti su 2011. i to je za vr {e nopro {le go di ne, dru ga fa za sli~ nedu ̀ i ne pre pre mqe na je za as fal -ti ra we, u ra |e ne su sve pod zem nein sta la ci je, u li ca je o i vi ~e na isa pr vim le pim da ni ma o ~e ku jem- za vr {i }e mo sve.

U vek je naj lak {e kri ti ko va ti,ras ko pa no je, sto ji, ne ma pa ra...Grad je i mao pro ble ma sa iz vo |a ~i -ma ra do va, jer su bi li u pro ble mi -ma, a bi lo je ne op hod no pre stro ja -va we u ho du, „Ni sko grad wa” je za po -~e la ra do ve u Ra do va na Mi }o vi }a,po zna to je da u u pro ble mi ma, saPred u ze }e za pu te ve u go vo re na jeDu {a na \or |e vi }a, pla ni ra na je iIn ter na ci o nal nih bri ga da, ali jeu we mu po kre nut ste ~aj. O po zva lismo u go vor, no vi smo pot pi sa li sa„Teh no grad wom” iz Kru {ev ca, a uSta no vu an ga ̀ u je mo „Pu to grad wu”Kra gu je vac, ka ̀ e Mer xan.

S ob zi rom da se u ~ar {ij skimna ga |a wi ma ~e sto po mi wu i pro -ble mi sa ot ku pom de lo va pri vat -nih par ce la, di rek tor Mer xan tone gi ra. U In ter na ci o nal nih bri -ga da je re {e no oko 95 od sto na tra -si, o sta lo je ot pri li ke 300 me ta -ra, gde vla sni ci ni su ne za do voq -ni na do kna dom (bli ̀ e gra du 1.000e vra po aru, da qe 750 e vra, u O por- ni ci 500 e vra), ve} je de lom uz gra -|a ne na de lo vi ma ~e ti ri par ce leu ra ni jem pe ri o du u pi san gradili Pu te vi Sr bi je. To }e se, ve ro -vat no, re {i ti kom pen za ci jom.

- Ot pri li ke smo na po lo vi ni odpla ni ra na dva ki lo me tra. Bi loje u pla ta tran {i iz vo |a ~u, {to jedo kaz vi {e da du go vi ni su us po -ri li ra do ve. Ka da ve} gra |a ni pi -ta ju za {to i mo vi na ni je re {a va na

ra ni je, na pri mer u pret -hod nih go di nu ili dve,ve} sve ra di mo i sto vre -me no, mo ram re }i da ni -smo i ma li vre me na za~e ka we, jer po lo vi nunov ca do bi ja mo iz re pu -bli~ ke ka se. Da ni smoza po ~e li ra do ve, ono {toje bi lo bu xe ti ra no zapro {lu go di nu ne bi smomo gli da po vu ~e mo. Pi -ta we je i da smo se o pre -de li li da ka len dar skugo di nu u tro {i mo na i -mo vi nu, da li bi smo sle -de }e bi li „vi |e ni” zasu fi nan si ra we.

I ma mo tek je dan i mo -vin ski pro blem na tra si

pu ta pre ma Bo zma nu, sa su ̀ e wem odoko 30 me ta ra, ali re {i }e mo ga u -sko ro, pro gla {e wem op {teg in te -re sa, ma da }e mo jo{ jed nom po ku -{a ti sa pre go vo ri ma, ob ja {wa vaMer xan.

A. JO KI ]E VI]

Град

PO VRA TAK NA U LI^ NA GRA DI LI [TA

Za vr {a va se za po ~e to, no vih pri o ri te ta ne ma

HAJ KA U BOR ̂ U

Li je ni su do li ja leTra di ci o nal na „Haj ka na li -si ce go ni ~i ma” u Bor ~u o dr -à na je po sled we ne de qe fe -bru a ra po {e sna e sti put i sadve ne de qe ka {we wa. Oko 200lo va ca iz Kra gu jev ca, â~ ka,Gor weg Mi la nov ca i Kra qe -va od ra nog ju tra je {par ta lopo ko si ni Bo ra~ kog kr {a i{u ma ma Je {ev ca, ali li jeni su do li ja le, sem jed nog je -di nog pri mer ka, ko ji je bioiz lo ̀ en is pred Lo va~ kog do -ma. Jed nu je spa sao sr ~a ni te -ri jer po ju riv {i za ple nom,pa lo vac ni je hteo da pu ca iu gro zi ì vot qu bim ca. Zlo n-a mer ni tvr de da tro fej ko jije bio iz lo ̀ en ni je u lo vqen,ve} da je li ja iz za mr zi va ~a,ali ka ko je do spe la u i sti ni -su hte li da ka ̀ u. Haj ku su or-

ga ni zo va li Lo va~ ka sek ci jaiz Bor ~a uz po mo} U dru ̀ e wa„Vla dan Mi lo {e vi}” iz Kni -}a.

O sku dan u lov ni je raz o ~a -rao lov ce ko ji ma je glav niciq dru ̀ e we, te su uz vru }u

ra ki ju, svad bar ski ku pus i pe -smu pro sla vi li o dr ̀ a va wehaj ke i na sta vqa we tra di ci -je.

Haj ka na li si ce je po me re -na iz dru ge ne de qe fe bru a razbog te {kih vre men skih u -

slo va i or ga ni za ci je spon zo -ra, re kao nam je Dra gan @i v-a no vi}, pred sed nik lo va~ keSek ci je Bo ra~. O raz lo zi ma dase ova ne kad me |u na rod na ma -ni fe sta ci ja sve de na lo kal nika rak ter bi lo je do sta na ga |a -wa.

- Dr ̀ a va nas je pred u hi -tri la i iz vr {i la je o ral nuvak ci na ci ju li si ca, ba civ -{i kap su le pro tiv be sni la ili si ~i je ku ge. Do {lo je dopo ve }a wa broj no sti li si ca, tepo tre be za haj ka ma o sta ju. Sadru ge stra ne, ne ma mo dru ̀ e -we lo kal nih lo va ca na haj ka -ma me |u na rod nog ka rak te razbog fi nan sij ske kri ze. Ve li- ki iz da ci ne do vo de vi {e nilov ce sa stra ne, te je sa da Bo -ra~ ka haj ka na li si ce go ni ~i -ma lo kal nog ka rak te ra i o dr -à va }e se i da qe sva ke dru gene de qe fe bru a ra, re kao nam jeDu {an Da mqa no vi}, pred sed -nik U dru ̀ e wa „Vla dan Mi lo -{e vi}” iz Kni }a.

Tekst i fo to:

M. IG WA TO VI]

NA STA VAK ÎM PO^ NU LEP [I DA NI:VEQ KO MER XAN

U LI CA DU [A NA \OR \E VI ]A STI GLA DO GRO VQA U PE TROV CU

ZA VR [E TAK I NE TR NA CI O NAL NIH BRI GA DA DE LOMSE FI NAN SI RA KRE DI TOM GRA DA

O VA KO SA DA IZ GLE DA DEO U LI CE SA VE KO VA ̂ E VI ]A PRE SKRE TA WA ZA BO ZMAN


Град

Pre ma ver skog o pre de qe wa, po slepra vo sla va ca naj vi {eje a te i sta, a od dru gihve ro i spo ve sti u [u ma di ji naj za stu -pqe ni je su i slam ska ika to li~ ka. Kad je re~ oiz ja {wa va wu o ma ter wem je zi ku, sve gane ko li ko pro ce na tasta nov ni {tva ni je se o pre de li lo za „srp ski”

Рe pu bli~ ki za vod za sta- ti sti ku ob ja vio je kra jempro {le ne de qe no vu pu -bli ka ci ju ve za nu za po -pis sta nov ni {tva 2011.go di ne, a ko ja se ti ~eza stu pqe no sti ra zli ~i -

tih ve ro i po ve sti i ma ter weg je zi- ka, kao i sta ro sne struk tu re ma w-in skih na ci ja. S ob zi rom na ve}ra ni je u tvr |e ne re zul ta te o na ci -o nal noj pri pad no sti u [u ma dij -skom o kru gu, kao {to je i o ~e ki va -no, o grom na ve }i na [u ma di na cago vo ri srp skim je zi kom i pra vo -slav ne je ve re, do te me re da prakti~ no ni jed na gru pa sta nov ni kadru ge ve ro i spo ve sti ne pre la zi~ak ni po la pro ce na ta.

Go vo re }i o sta ro snoj do bi pri- pad ni ka na ci o nal nih ma wi na, u[u ma di ji je najm la |a rom ska po p-u la ci ja sa pro se kom od 30 go di na,pri ~e mu je tre }i na svih Ro mamla |a od 15 go di na. Od mah iza suGo ran ci (34,6) i mu sli ma ni (36,9).Naj sta ri ji su ̀ i te qi ne ma~ kog po -re kla sa 63,1 go di nom, pa za tim Hr -va ti i Slo va ci sa pro se~ nih 60. Sveo sta le ma wi ne su u sta ro snom ra -spo nu od 40 do 58 go di na. I a ko bise pret po sta vi lo da u „sta ri je” na -ci je spa da ju i Ju go slo ve ni, in te -re sant no je da je go to vo sva ki tre -}i o va ko na ci o nal no o pre de qenro |en iz me |u 1962. i 1981. go di ne,a ~ak 40 wih mla |e je od 30 go di na.

Gle da no po na o sob po op {ti na -ma, na pod ru~ ju ko je po kri va Kra -gu je vac, naj sta ri ji su Bu wev ci,Slo va ci, Ma |a ri i Hr va ti ko ji suu pro se ku za {li u sed mu de ce ni ju,dok su uz Ro me, Go ran ce i mu sli -ma ne ov de i Ru mu ni „najm la |i” sa35,2 go di ne. U o sta lim na se qi ma

si tu a ci ja je sli~ na i od stu pa wa sune znat na. Pri met no je da je rom skama wi na znat no „mla |a” u Ba to ~i -ni (26,6) i Ra ~i (22,8), a u pr vo -po me nu toj va ro {i Ru si, wih tro- je, u pro se ku i ma ju ma we od 22 godi ne.

Po pi ta wu ve ro i spo ve sti sli kaje ne {to ra zno boj ni ja, i a ko je od u -kup nog bro ja sa mo tri od sto o nihko ji se ni su iz ja sni li kao pri pad- ni ci hri {}an ske cr kve. Pri tom,u taj po sto tak u bro ja ni su i svi oniko ji ni su ver ski o pre de qe ni, kaoi oni ko ji su o sta li „ne iz ja {we ni”ili su pod ve de ni pod ru bri ku „ne -

po zna to”. Po broj no sti, po sle pra -vo sla va ca sle de a te i sti (1.196), pamu sli ma ni (730) i ka to li ci (513).Broj svih o sta lih, ra zli ~i tih o -pre de qe wa, ne pre la zi 100, a re do -sled po za stu pqe no sti je sle de }i:pro te stan ti, ag no sti ci, „o sta lehri {}an ske ve ro s po ve sti”, „o sta -le ve ro i spo ve sti”, is to~ wa~ ke ve -ro i spo ve sti, ju da i sti~ ka ve ro i -spo vest.

U naj ve }em pro cen tu pri pad -ni ci svih po me nu tih ver skih o -pre de qe wa ì ve u Kra gu jev cu, dokje su pro tan pri mer ra ~an ska o -blast u ko joj sve ga 200 sta nov ni ka

ni su hri {}a -ni, a od svihhri {}a na sa -mo 70 ni supra vo slav ci.Je di no u A -ran |e lov cu jene {to ve }ibroj ag no sti -ka, ta~ ni je,sva ki {e sti uce loj [u ma -di ji ì vi uo voj op {ti ni. Iz ra ̀ e no u pro cen- ti ma, pra vo sla va ca je u na {em o -kru gu 95,9 od sto, ne iz ja {we nih io nih „ne po zna te ve re” u kup no 2,3,a ag no sti ka 0,4.

Do mo ̀ da naj za ni mqi vi jih po- da ta ka do la zi se ka da se „u kr ste”broj ke ko je se ti ~u na ci o nal nepri pad no sti i ma ter weg je zi ka sob zi rom da se po ja vqu ju od re |e na„ne sla ga wa”. Na i me, sem u slu ~a -ju Slo va ka, od ko jih svih 26 go vo -re slo va~ kim, i ru skog je zi ka kojim go vo re {u ma dij ski Ru si i U -kra jin ci, po kla pa wa na ci o nal -no sti i ma ter weg je zi ka ne ma, te jeje di ni va li dan za kqu ~ak da je re~o po tom ci ma iz „me {o vi tih” bra -ko va. Ta ko je ma wi broj Al ba na cane go o nih ko ji go vo re al ban skimje zi kom, a i sti je slu ~aj i sa ì -vqem ne ma~ ke i ru mun ske na ci o -nal no sti.

S dru ge stra ne, jo{ ve }ih od ska -ka wa ima u o br nu tom sme ru, pa je

ta ko du plo vi {e, po na ci o nal nomo pre de qe wu, Ro ma ne go {to je o -nih ko ji ma je rom ski ma ter wije zik. Kon kret ni je, sva kom dru gomRo mu ma ter wi je zik ni je rom ski.I sti slu ~aj je i sa od no som bro jaBo {wa ka i o nih ko ji go vo re bo -san skim je zi kom, kao i kod Bu ga -ra, Bu we va ca, Ma |a ra, Ma ke do na -ca, Ru si na, Slo ve na ca. Od 281Hr va ta u [u ma di ji 152 su se iz- ja sni li da go vo re hr vat skim je zi -kom, te se po sle srp skog i rom skogkao naj za stu pqe ni ji je zik ma wi napo zi ci o ni rao ma ke don ski. Naj u -pe ~a tqi vi je od u da ra we pri sut -no je me |u ov da {wim Cr no gor -ci ma, pa se od wih 927 tek 50 iz- ja sni lo da im je ma ter wi je zik –cr no gor ski. Za „o sta le je zi ke” o -pre de li lo se ne {to vi {e od 500[u ma di na ca, a tu spa da ju u glav -nom oni ko ji su se od lu ~i li za re- gi o nal ni ili ~ak lo kal ni di ja -le kat. N. STE FA NO VI]

RE ZUL TA TI PO PI SA STA NOV NI [TVA: VE RO I SPO VEST I MA TER WI JE ZIK

[u ma di ja iz ra zi to pra vo slav na i srp ska

ME \U [U MA DIN CI MA JE 96 OD STO PRA VO SLA VA CA

NAJM LA \A ROM SKA PO PU LA CI JA, PRO SEK STA RO STI IS POD 30 GO DI NA

GDE SE DE DE DIM WAK

O du va la ga u sto kaOva ru bri ka mo gla bi da se na zo ve ne kad i sad, ao to me naj u ver qi vi je go vo re sli ke. Na pr voj je to -pla na u kru gu Kli ni~ kog cen tra sa dim wa kom ucr ve no-be loj bo ji, kao da ga je pro jek to vao ne kio ko re li zve zda{. Na dru goj dim wa ka ne ma, o staoje sa mo pa tr qak, iz ko ga se o pet ne {to pu {i.

Gde se de de ’nol ki o xak?O ~e vi ci ka ̀ u da je pao u ne de qu po pod ne, kad

je ko {a va „do ba ci la” i do nas. Ne daj bo ̀ e da jebio u Vr {cu ili ne gde dru gde u Ba na tu gde du va120 na sat.

E lem, ve tar je o du vao dim wak ko ji ni je bio odci gle zi dan, ve} me tal ni, ali i to „gvo ̀ |e” va -qda je do tra ja lo ili {ta ve} i po sta lo ta ko kr -to da ga i jed na u sto ka o ba li.

O vim po vo dom ni ko nad le ̀ an ni je se o gla {a -vao, ve ro vat no da ne bi pu kla bru ka, ali dim wakje bio do voq no u pa dqiv da se we gov ne sta nak vi -di i bez zva ni~ nog sa op {te wa. A da li je o sla bio„cug” u sa moj to pla ni – ne bi smo zna li re }i.

Odluka da se u Kragujevcu proizvodeautomobili doneta je26. avgusta 1953. godine, da bi ve}posle dve godine saproizvodnih trakaFabrike automobilasi{le prve kampawole. Od tada jeproizvedeno vi{e od ~etiri milionavozila, od ~ega je900.000 izvezeno u oko70 zemaqa sveta. Natrì{tu SAD-a prodato je 146.000„juga“

Фabrika automobi-la, odnosno „Zas-tava automobili“,iako prakti~nopostoji jo{ samona papiru pri-prema se da sve-

~ano obeleì {est decenija pos-tojawa i rada. Kao zvani~an datumosnivawa fabrike uzet je 26. avgust1953. godine kada je doneta odlukada se u tada{woj Jugoslaviji u|e uprojekat proizvodwe putni~kih


Годишњице

nosti u Beogradu i upoznali smo ihsa svim dokumentima i potenci-jalnim eksponatima kojima raspo-laèmo. Inicijativa da se u sarad-wi sa wima otvori muzej i daqe jeotvorena. Menaxment kompanije„Fijat automobili Srbija“ jeobe}ao, a na tome se i radi, da seu krugu „FAS”-a otvori Muzej Fab-rike automobila. Mi smo sa~uvalisve modele koji su se proizvodiliu na{oj fabrici, od „fi}e“, „zas-tave 1300“, automobila koji jeprevalio put od Kragujevca doKilimanxara, kao i automobilekoji su obeleìli kraj proizvod-we „zastave 101“,„juga“ i „floride“,obja{wava Petro-vi}.

Sa~uvan je iogroman broj za-pisa, plaketa,priznawa...Auto-mobili proizve-deni u Kragujevcuvi{e puta su pro-gla{avani za au-tomobile godine.

- Deo gra|e ve}je predat qudimaiz „Fijat automo-bila Srbije“, a deokoji se i daqe

anata iz biv{ih jugoslovenskih re-publika. Na ovo trì{te izvoènisu i „jugo kabrioleti“.

Sa~uvana obimna gra|a

Prema re~ima sada{weg, a na-jverovatnije i posledweg direk-tora Fabrike automobila „Zastava”Radomira Petrovi}a, sa~uvana jeobimna arhivska gra|a i premami{qewu ne samo qudi iz „Zas-tave“, nego i grada i Vlade Srbije,sve {ta je sa~uvano treba da se na|ena jednom mestu.

- O Fabrici automobila imamnogo toga da se kaè i mnogotoga da se vidi. To treba da ostaneza budu}e generacije. Imali smokontakte sa qudima iz Muzeja umet-

tomobila, koliko je zabeleèno1989. godine, do ru{ewa i obnove,dolazak „Fijata“ je dobro re{ewe,smatra direktor Petrovi}.

1990-te za automobil godine, a daje „jugo 55A“ tu istu nagradu dobio1986. godine.

U planu je i izrada monografi-je o Fabrici automobila u ~ijojpripremi u~estvuju biv{i direk-tori ove fabrike, ukqu~uju}i iRadoquba Mici}a, Srbu Vasovi}ai ostale.

„Fijat“ dobro re{ewe

Fabrika automobila bila je jed-na od najve}ih ne samo u sistemu„Zastave“, nego i u staroj Ju-goslaviji. U jednom trenutkuzapo{qavala je 15.000 radnika,da bi se taj broj postepeno smaw-ivao. Broj radnika spao je prvo na11.000, a potom i na 8.500, da bi sei taj broj prepolovio. U trenutkukada su po~eli pregovori ostrate{kom partnerstvu sa „Fi-jatom“ Fabrika automobila imalaje 2.500 zaposlenih, da bi taj broju momentu okon~awa pregovoraspao na 1.500 qudi. Tada semese~no proizvodilo 400 do 500„punta“ i 700 do 800 vozila takoz-vanog doma}eg programa.

Za fabriku koja je u svojoj 60 go-dina dugoj istoriji pro{la put odrekordne proizvodwe 230.000 au-

СВИ ДИРЕКТОРИ ФАБРИКЕ АУТОМОВИЛА

Prvi direktor Fabrike automobila bio je inèwerMomir Ze~evi}, koji je na ~elu fabrike bio od1962. do 1967. godine. Pre toga direktori sistema„Zastave“ bili su ujedno i rukovodioci Fabrike au-tomobila. Posle wega na ~elo fabrike do{ao je drSlobodan Smiqani}. On je bio direktor od 1967.do 1971. godine.

Na tom mestu nasledio ga je dr Radoqub Mici},koji je kasnije bio i generalni direktor Grupe „Za-stava“. Mici} je na ~elu Fabrike automobila biood 1972. do 1975. godine.

Nedeqko \uki} je bio direktor fabrike od 1975.do 1981. godine. Od 1981. do 1984. godine direk-torsku palicu imao je Budimir Sotirovi}, aposle wega ju je preuzeo Srboqub Vasovi}, koji jena ~elu fabrike bio od 1984. do 1989. godine.

@ivodrag Proki} bio je direktor od 1989. do1993. godine, a posle wega na mesto direktora do{aoje Miodrag Bogdanovi}, koji je na tom mestu biood 1993. do 1997. godine.

Bogdanovi}a je zamenio Miqko Eri}, koji je u dvamandata bio direktor, od 1997. do 1999. i od 2003.do 2007. godine. Dr Milosav \or|evi} bio je na~elu fabrike od 1999. do 2001. godine, a Petar

Od Ze~evi}a do Petrovi}a

PRIPREME ZA OBELE@AVAWE [EST DECENIJA FABRIKE AUTOMOBILA

Uz monografiju i muzejFOTOGRAFIJE SVIH DOSADA[WIHDIREKTORA UFABRI^KIM PROSTORIJAMA

Marinkovi} od 2001. do 2002. godine. Dr MiqkoKoki} bio je direktor od 2002. do 2003. godine.Radomir Petrovi} je za direktora Fabrike auto-mobila postavqen 2007. godine.

ALEKSANDAR RANKOVI] OTVARA „NOVU FABRIKU” 1962. GODINE „ZASTAVA” NA SAJMUAUTOMOBILA U BEOGRADU

automobila. Od dono{ewa ove,pokazalo se, zna~ajne i istori-jske odluke do prave proizvodweprotekle su dve godine.

Prve kampawole sa monta`nihtraka nove „Zastavine“ Fabrike au-tomobila si{le su 1955. godine.Do dolaska „Fijata“ u Srbiju i os-nivawa kompanije „Fijat automo-bili Srbija“ u kragujeva~kojfabrici proizvedeno je vi{e od~etiri miliona raznih modelaautomobila. Sa proizvodnih tra-ka silazile su „fi}e“, „trista}i“,„ke~evi“, „jugi}i“, „floride“ ina kraju doma}i „punto“ koji seproizvodio po „Fijatovoj“ licen-ci i imao komercijalan naziv „za-stava 10“.

Automobili iz kragujeva~kefabrike izvozili su se u oko 70 ze-maqa sveta, a najvi{e je prodato nasevernoameri~kom trì{tu. USjediwenim Ameri~kim Dràvamaje, u projektu nazvanom „JugoAmerika“, prodato 146.000 auto-mobila. Iza Amerike po prodajislede Engleska, Gr~ka i Egipat, gdeje prodato oko 100.000 automobi-la modela „zastava 128“ urasklopqenom stawu, koji su skla-pani u egipatskoj fabrici „Elnasko“.

U „Automobilima“ su posebnoponosni zbog proboja na veomaprobirqivo nema~ko trì{te, gdeje pre raspada Jugoslavije plasir-ano oko 18.000 automobila. Izvozna trì{te Nema~ke koja je jedanod najve}ih proizvo|a~a automo-bila, kao {to su „mercedes“, BMV,„audi“, „opel“, „folksvagen“...,zaustavili su ratovi na prostorubiv{e Jugoslavije, sankcije, ras-pad trì{ta i gubitak kooper-

U „Zastavi“ misle da je poredvra}awa duga italijanskoj auto-mobilskoj kompaniji na privati-zaciju Fabrike automobila na-jvi{e uticalo to {to je za samo{est meseci u preduze}u „Zastavaauto“ montirana nova oprema ipo~elo sklapawe „fijata punto“.

Oko strate{kog partnerstvaFabrike automobila ~elni qudiGrupe „Zastava“ i same fabrike,kao i predstavnici Vlade Srbije,vodili su pregovore sa mnogimsvetskim proizvo|a~ima automo-bila. U igri su bili francuski„Reno“ i „Peò“, japanska „Tojota“,koreanski „Hjundai“ i nema~ki„Opel“ sa kojim je potpisan ugov-or o sklapawu modela „opel astraklasik dva“, ali je on propao na in-sistirawe „Fijata“.

- Sada imamo jednu od najmod-ernijih fabrika automobila uEvropi. Trenutno u „FAS”-u radi2.600 radnika i verujem da }ebroj zaposlenih jo{ da se uve}a.Smatram da }e broj zaposlenih dase pove}a i kod „Fijatovih“ ko-operanata koji imaju fabrike uGro{nici, ali i u samom krugu„FAS”-a. Dobit od dolaska „Fi-jata“ je vi{estruka i za grad,jer su hoteli puni, qudi su iz-dali ku}e, stanove. I to je jo{jedan vid zapo{qavawa, posebnokada su usluge u pitawu. Uverensam da treba da budemo zadovo-qni {to je Fabrika automobilado{la do strate{kog partnera,ali ne treba da zaboravimo na{est decenija dugu istoriju fab-rike, smatra direktor RadomirPetrovi}.

Milutin \EVI]

VREME PROIZVODWE LEGENDARNOG „FI]E”

RADOMIRPETROVI]:„SAÛVALI SMOSVE MODELEVOZILA”

nalazi u Staroj upravnoj zgradi kod„sata“ bi}e predat onog trenutkakada bude doneta kona~na odlukagde }e biti muzej i kako }e on da iz-gleda, kaè Radomir Petrovi},dodaju}i da je „jugo“ progla{en


Дo di plo me Me di cin -skog fa kul te ta I va niMak si mo vi} o sta loje jo{ ne ko li ko is pi- ta. Ova bu du }a le kar -ka, me |u tim, u spe laje ve} da po sta ne po -

zna ta i to kao di zaj ner. I va nin na -kit pro da je se pre ko in ter ne ta,ali i u be o grad skim rad wa ma sa„xi xa-bi xa ma” na me we nim da ma -ma ko je vo le u ni kat ne ko ma de druga ~i je od sve ga {to se na tr ̀ i {tumo ̀ e na }i.

U me sto da na u {ni ce, o gr li ce,bro {e ve i sli~ ne u kra se ko ji da -ju pe ~at o dev noj kom bi na ci ji iz ra -|u je od kla si~ nih ma te ri ja la, mlada Kra gu jev ~a na ka se od lu ~i la zane {to pot pu no dru ga ~i je i ka da suu pi ta wu mo de li i „si ro vi ne”.

- Na kit sam, kao i ve }i na o nihko ji se iz ra dom ba ve, naj pre po ~e -la da pra vim za se be. Pro na {lasam sta ru gar de ro bu iz ma mi nog iba ki nog or ma ra ko ja mi je sa vr {e -no sta ja la, ali joj je ne do sta jao li~ -ni pe ~at. Ta ko sam do {la na i de -ju da na pra vim ne ko li ko |in |u va,pri ~a I va na.

Ono {to je od sit ni ca pro na |e -nih po ku }i u spe la da iz ra di svi -de lo se we nim dru ga ri ca ma, padru ga ri ca ma dru ga ri ca i ta ko jesve po ~e lo. Pre dve go di ne na sta -la je pr va I va ni na ko lek ci ja in-

spi ri sa na dva de se tim i {e zde se -tim go di na ma pro {log ve ka. Ta daje ro |en brend „Kip it re tro”.

- Do sa da sam u ra di la pet ra zli -~i tih li ni ja. Na kon pr ve po sve -ti la sam li ni ju hi pi sti lu, na red- na je in spi ri sa na ì vo ti wa ma, au o vom mo men tu ra dim bu be i lep- ti re. Na kit iz ra |u jem od ma lodru ga ~i jih ma te ri ja la. Ima tu ikr pi ca i per li, ali naj vi {e ko ri -stim raj sfe {lu se, me tal ne pred-

me te, zup ~a ni ke sa to va,na pri mer. Na ne ki na -~in sve mo je ko lek ci jepred sta vqa ju re ci kli -ra we ra zli ~i tih pred- me ta ko ji su vre me nompre sta li da funk ci o -ni {u, pri ~a na {a sa go -vor ni ca.

Ima tu i per li odpo ha ba nih o gr li ca,lan ~i }a, kr pi ca, me t-al nih pred me ta, a sve jeu klo pqe no ba{ kao daje iz ra |e no za I va ni nema {to vi te de ta qe. Izwe ne ra di o ni ce i za -{lo je si ja set bro {e va,min |u {a, o gr li ca, pr -ste no va, u kra sa za ko su,na ru kvi ca... Ali, ono{to je I va ni po mo gloda se pro ~u je kao di zaj -ner na ki ta ni je sa mone o bi~ nost we nih kre -a ci ja, ve} i na ~in pre -zen ta ci je. Sva ku we nuko lek ci ju pra ti se ri -jal od li~ nih fo to gra -fi ja, u ra |e nih ta ko dapo e ste ti ci ne za o sta juza e di to ri ja li ma u po -zna tim svet skim mod- nim ma ga zi ni ma.

- Fo to gra fi je su sni -mqe ne u Kra gu jev cu, ma hom u mo jojku }i i u li ci. Fri zer mi je pri ja -teq, fot ke je, u glav nom, ra di lapri ja te qi ca ko ja je stu di ra la di -zajn na Fi lo lo {ko- u met ni~ komfa kul te tu. Mo de li su, ta ko |e, mo -je dru ga ri ce. Na i de ju da na o va kavna ~in pre zen tu jem ono {to ra dimdo {la sam ne sa mo za to {to je tova ̀ no, ve} naj vi {e zbog to ga {to

se kad kre ne mo da ra di mo fo to -gra fi je za i sta do bro za ba vqa mo,pri ~a na {a sa go vor ni ca.

I a ko je na kit ono u ~e mu je we -na kre a tiv nost naj vi {e do {la doiz ra ̀ a ja, ova dva de se to smo go di -{wa ki wa svo je ko lek ci je u pot pu -wu je i dru gim pra te }im de ta qi mako ji su po treb ni sva koj da mi – upi ta wu su {a lo vi, e {ar pe, ru ka -

vi ce i tor bi ce. Na rav no, sva ki komad pred sta vqa u ni kat, a no si ikre a tiv ni pe ~at ove ta len to na vedi zaj ner ke. Da je za sa mo dve go di -ne u spe la da na p ra vi svoj brend go -vo ri i ~i we ni ca da su we ni ko ma- di na ki ta ve} do spe li i na na slov -ni ce mod nih ma ga zi na u Sr bi ji,ali i na be o grad sku Ne de qu mo de.

M. O BRE NO VI]

I VA NA MAK SI MO VI], DI ZAJ NER NA KI TA

U met nost od zup ~a ni ka i raj sfe {lu saNa kit bu du }e dok tor ke pro da je se pre ko in ter ne ta, ali i u be o grad skim rad wa ma sa „xi xa-bi xa ma” na me we nim da ma ma ko je vo le u ni kat ne ko ma de. Za dve go di ne do spe la i do na slov ni ca mod nih ma ga zi na

????????: У прошлом броју „Крагујевачких“, нашом грешком, објављен је погрешан оглас „Ерсте банке“. Извињавамо се „Ерсте банци“ и нашим читаоцима.

I VA NA MAK SI MO VI], BU DU ]A LE KAR KA I DI ZAJ NER KA

U NI KAT NI U KRA SI IZ I VA NI NE KO LEK CI JE


Гlu mi ca Na da Ju ri {i}, pr -

va ki wa dra me u met ni~ kog

an sam bla kra gu je va~ kog po-

zo ri {ta, o mi qe na i po -

{to va na od stra ne ka ko

po zo ri {nih zna la ca, ta ko

i ko le ga i pu bli ke. O stva -

ri la je broj ne ne za bo rav ne u lo ge u

svo joj du goj ka ri je ri ko ju je gra di la

na sce ni Te a tra „Jo a kim Vu ji}”, ka -

sni je Kwa ̀ ev sko-srp skog te a tra. U -

vek pre po zna tqi va, po svo joj a u -

ten ti~ no sti, pro fe si o nal no sti i

ta len tu, sva koj u lo zi je do da la na

la kon ski i ne na me tqiv na ~in svoj

ras ko {ni {arm ~i ne }i svo je u lo ge

pri jem ~i vim ali pre fi we nim u i -

sti mah. Pam ti mo je i pam ti }e mo

je kao ka rak ter nu glu mi cu ko ja je sa

pod jed na kom stra {}u i u me }em tu -

ma ~i la ra zno lik re per to ar i u

to me bi la iz u zet no u spe {na, ali

na da sve i kao iz u zet nu ko le gi ni cu.

Ova na gra da je sa mo po tvr da sve ga

to ga”.

A ta na gra da, u ru ~e na na Sre te -we, za ko ju smo deo o bra zlo ̀ e wa ci -ti ra li, je Pr sten Jo a ki ma Vu ji }a ini ko ga ni je iz ne na di la, jer jer akoju je ne ko ne dvo smi sle no za slu ̀ ioon da je to ba{ Na da Ju ri {i}.

- Ja sam se iz ne na di la, jer se ni -sam na da la da }u i ka da do bi ti ovopri zna we, pa sam tu è qu ne gde u

se bi du bo ko po ti snu la. Ko li kosam, mo ̀ da, o ~e ki va la da }u je do- bi ti ne kih ra ni jih go di na sad ni -sam ba{ ni ma lo i ve} sam se od we

„o pro sti la”, i skre na jekao i u vek Na da, ve li kaglu mi ca i jo{ ve }a go -spo |a, ko je, za ra zli kuod mno gih we nih ko le ga,ne ma u me di ji ma, kao daih sve sno iz be ga va.

Ka ̀ e da je sa da do {lone ko dru go vre me, a ona,o ~i gled no ni je u tom„fa zo nu“.

- Glu mac, jed no stav nomo ra da po sta ne sam se bipi-ar, me na xer, da se sa -

mo pro mo vi {e... Do {lo je i do hi -pre pro duk ci je mla dih glu ma ca ioni se sa da bo re i no ga ma i ru ka ma,a u vre me u ko jem sam se ja {ko lo -

va la i for mi ra labi lo je ma lo glu ma cai zna lo se da }e{ ne -gde, uz pi ta we {ta iko li ko, i pak po sti -}i. Po go to vo {to samja bi la u ve re na u se -be jer sam di plo mi -ra la sa ~i stom deset kom i bi la si gur -na da glu ma~ ki nemo gu da „o ma nem”.Ni sam stre pe la zasvo ju ka ri je ra, i ma lasam i ve li ko pred z-na we jer sam se, bu k-val no, spre ma la zasce nu od naj ra ni jihda na, ka ̀ e ona, do da -ju }i da su joj da nassvi ti in ter vjui po- ma lo de pla si ra ni ida je tre ba lo da „pad -nu” mno go ra ni je, u

vre me ka da je bi la u pu noj glu ma~ -koj i ì vot noj sna zi:

- Ne mo gu da se sna |em u ~i ta vomo vom da na {wem vre me nu. Sve se de -{a va ne ve ro vat nom br zi nom, pri -mi tiv no, vul gar no... Ne ka ko, sve testva ri ko ji ma nas sva ko dnev no bom- bar du ju su ja ~e i i ma ju pri mat od o -nih stvar no bit nih glu ma~ kih i u -met ni~ kih ko je se de {a va ju na sce -ni... Sve je o br nu to, iz o kre nu to, tvrdi na {a sa go vor ni ca.

Ro |e na je u Sa ra je vu 1953. go di -ne, o da tle se we na po ro -di ca se li za Mo star. O tacVo ji slav i maj ka Ve ri capo ti ~u iz jed nog me sta u o -ko li ni Cr ne Tra ve. O tacje bio o fi cir, pot pu kov -nik, a wen tri go di ne sta -ri ji brat Dra gan ro |en jeu Ze mu nu, o da kle je kre nu- lo po ro di~ no pu te {e -stvi je i se lid be, da bi sekrug po no vo za tvo rio uBe o gra du.

Po ~e la kao ba le ri na u Ri je ci

Po ha |a la je ba let sku{ko lu „Lu jo Da vi ~o”, ada nas mla |i kra gu je va~ kiqu bi te qi po zo ri {ta i nezna ju da je ka ri je ru za po -~e la u Ri je~ kom ka za li -{tu „I van Zajc”, u stal- nom an ga ̀ ma nu kao ba le -ri na. We no ba let sko o -bra zo va we pa ̀ qi vi ji gle -da o ci mo gli su da u o ~e upred sta vi I va ne Vu ji}„Pi o ni ri iz In gol {ta -ta”.

- Bi la sam ja ko mla da,o sam na e sto go di {wa ki wa.Po sle jed ne se zo ne u Ri je-

ci po vre di la sam ko le no i to je biokraj mo je pro fe si o nal ne ba let skeka ri je re, ob ja {wa va.

Glu ma ju je i ra ni je pri vla ~i la,ta ko da je po ku {a la na pri jem nomza be o grad sku a ka de mi ju, ali ni jepro {la. Me |u tim, tu ju je u o ~io po -zna ti stru~ wak, dok tor Bra na \or -|e vi}, i po slao je u we gov [a bac,gde po ~i we we na glu ma~ ka ka ri je -ra, ali u br zo pre la zi u ta da {we Ti -to vo U ̀ i ce.

- U [ap cu sam se za dr ̀ a la sa mojed nu se zo nu, do voq no da u po znam~o ve ka svo ga ì vo ta Mi o dra ga Ju -ri {i }a. U U ̀ i cu sam ~u la da se o -sni va a ka de mi ja u No vom Sa du i ve}sa sta tu som glu mi ce bi la sam pri -mqe na na pr vu kla su ko ja je bi ladvoj na – na srp skom i na ma |ar -skom, pri se }a se Na da, na bra ja ju }ine ke od svo jih ta da {wih kla si }a:Ra do va na Kne ̀ e vi }a, da nas pro fe- so ra na FDU, Du {ka Voj no vi }a,film skog glum ca, Na du Voj no vi},ko ja pre da je glu mu u be o grad skoj ba -let skoj {ko li, Mi o dra ga Pe tro vi -}a, ka sni je u prav ni ka u Srp skomna rod nom po zo ri {tu u No vom Sa -du, Ma ri nu Di mov ski, ko ja da naspre da je glu mu u no vo sad skoj ba let -skoj {ko li...

Pr ve dve go di ne kla su je vo dioMi qen ko Ma ri ~i}, a ka sni je ih jepre u zeo Bog dan Ru {kuc, po zna tire di teq ko ji je pre mi nuo pro {lego di ne. I ba{ u we go voj re ̀ i ji i -ma la je svoj glu ma~ ki de bi u SNP-

Сусрети

ИМПРЕСИВНА БИОГРАФИЈА

Ra zno vr stan re per to ar imno go na gra daU svo joj bo ga toj ka ri je ri Na da Ju ri {i} od i gra la je pre -ko 70 u lo ga, od to ga 62 na sce ni ma ti~ nog te a tra u Kra -gu jev cu, gde je, ka ko ka ̀ e, i ma la pri vi le gi ju da i gra u deli ma ve li kih dram skih pi sa ca po put [ek spi ra, Mo li -je ra, Go go qa, O strov skog, [oa, Breh ta, Ol bi ja, @a ri ja, Ko- qa de, Mak do ne, Ste ri je, Nu {i }a, Ko -va ~e vi }a, Po po vi }a, Se le ni }a...

Ra di la je sa vr snim re di te qi ma:De ja nom Mi ja ~em, A lek san drom Lu -ka ~em, Ne boj {om Bra di }em, Sla ven -kom Sa le to vi }em, Bo {kom Di mi -tri je vi }em, Pe trom Go ve da ro vi }em,Ju gom Ra di vo je vi }em...

Me |u zna ~aj ne u lo ge Na de Ju ri -{i} u bra ja ju se: Je li ca u „La ̀ i i pa -ra la ̀ i”, E li za Du litl u „Pig ma li o -nu”, Mar ta u „Ko se bo ji Vir xi ni jeVulf”, Div na u „Dr [u ste ru”, Ka ta -ri na u „Sve ti Ge or gi je u bi va a ̀ da hu”,Puk u „Snu let we no }i”, Maj ka Ibi u„Kra qu I bi ju”, Mur lin u „Mur linMun ro”, kne gi wa Mi li ca u „Po vrat -

ku kne ̀ e vog so ko la”, Fe ma u „Po kon di re noj ti kvi”, Ka -ta ri na Ka ba no va u „O lu ji”, A we sa u „[ko li za ̀ e ne”, A -ga fi ja u „@e nid bi”, Da di qa u „Ro meu i Ju li ji”, Ve se lau „Kla u stro fo bi~ noj ko me di ji”, Meg Fo lan u „Le po ti -ci Li nej na”...

Iz me |u o sta log, na gra |i va na je za u lo ge: Je li ce u „La -ì i pa ra la ̀ i” Jo va na Ste ri je Po po vi }a u re ̀ i ji De- ja na Mi ja ~a, na gra dom stru~ nog ì ri ja za glu ma~ ko o -stva re we na Su sre ti ma „Jo a kim Vu ji}” u Kra gu jev cu

1980. go di ne. Za i stu u lo gu do bit nikje i na gra de za naj bo qu mla du glu mi -cu na sve ~a no sti „Qu bi {a Jo va no vi}”u [ap cu. Na Su sre ti ma „Jo a kim Vu -ji}” u Za je ~a ru 1987. go di ne na gra |e -na je od stru~ nog ì ri ja na gra dom„Mi la Sto ja di no vi}” za naj bo qu ̀ en -sku u lo gu u pred sta vi „Sve ti Ge or gi -je u bi va a ̀ da hu” Du {a na Ko va ~e vi }aza u lo gu Ka ta ri ne Xan da ro ve, u re ̀ i -ji Jo vi ce Pa vi }a. Na po zo ri {nim Su -sre ti ma pro fe si o nal nih po zo ri {taSr bi je u Ni {u 1995. go di ne do de qe -na joj je na gra da stru~ nog ̀ i ri ja za e -pi zo du Cve te u pred sta vi „Cr na ru pa”Go ra na Ste fa nov skog u re ̀ i ji Du {a -na Tu zlan ~i }a.

NA DA JU RI [I], DO BIT NI CA O VO GO DI [WEG PR STE NA JO A KIM VU JI ]A

Od ma le na se spre ma la za sce nuDu go go di {wa pr va ki wa kra gu je va~ kog Te a tra, glu mi ca Na da Ju ri {i}, na ma ti~ nojsce ni o stva ri la je niz zah tev nih, ma hom, glav nih u lo ga, ra di la kla si ke i sa vre me ne a u to re, do ma }e i stra ne, sa ra |i va la sa ve li kimre di teq skim i me ni ma. Taj rad, kroz ko ji je sva ko dnev no u ~i la, naj lep {i je deo we nog ì vo ta, tvr di glu mi ca ko ja se „ne gu ra” u me di je i za ko ju je sve da nas, sem po zor ni ce ipo ro di ce - svet ko ji u op {te ne shva ta

GLU MI CA NA DA JU RI [I]

NA JED NOJ OD MNO GO BROJ NIH DO DE LA GO DI [WIH NA GRA DA KU ]E

SA KO LE GA MA SA STU DI JA, PR VA KLA SA GLU ME NO VO SAD SKE A KA DE MI JE

SA RO DI TE QI MA VO JI SLA VOM I VE RI COM I BRA TOM DRA GA NOM

PR VI JAV NI NA STUP, KAD JE BI LA U ̂ E NI CA DRU GOG RAZ RE DA U MO STA RU

IZ VRE ME NA BA LET SKE KA RI JE RE


Сусрети

u, u ko ji je bi la pri mqe na od mah po -sle a ka de mi je.

- Bi la je to u lo ga Ka ta ri ne u „O -lu ji” od O stro gor skog. î ta va tapred sta va bi la je ja ko me dij skipro pra }e na, pi sa ne su broj ne kri- ti ke o woj, vo |e ne po le mi ke pre kome di ja, pri se }a se Na da Ju ri {i}.

I pak, u slav nom SNP-u se ni jeza dr ̀ a la. Pre la zi u Kra gu je vac,1979. go di ne:

- Ve} ta da sam bi la u ja koj, du goji o zbiq noj ve zi sa Ju re tom. We gani ka da ne bi pri mi li u SNP jerni je i mao za vr {e nu a ka de mi ju, ta -ko da smo tra ̀ i li po zo ri {te u ko- jem bi mo gli za jed no da ra di mo. Iz- bor je pao na we gov rod ni Kra gu je -vac. Ju re se od re kao sta tu sa pr va -ka ko jeg je i mao u [ap cu i ko ji uKra gu jev cu ni ka da ni je u speo po no- vo da do bi je, a ja sam kon ku ri sa lai bi la pri mqe na. Ta ko je ot po ~eomoj ì vot u Kra gu jev cu ko ji tra jeve} sko ro tri i po de ce ni je.

Pr va u lo ga u na {em po zo ri {tuu sle di la je ve} te se zo ne. Bi la je toro la Fran ci ke u Can ka re vom „Kra -qu Be taj no ve”, ko ji je re ̀ i rao Pe -tar Go ve da re vi}, a part ner na sce -ni joj je bio ~u ve ni ~i ka Qu ba Ko -

va ~e vi}. Od broj nih u lo gana ma ti~ noj sce ni (vi dian tr fi le) iz dva ja i Mar tuu Ol bi je voj „Ko se bo jiVir xi ni je Vulf”, ko ju jere ̀ i rao wen su prug.

- Tom u lo gom di plo mi -ra la sam na a ka de mi ji, a toje bi la, u se zo ni 1999/2000i je di na di rekt na part- ner ska u lo ga u ko joj smo i -gra li Ju re i ja za sve ove godi ne u kra gu je va~ kom po zo -ri {tu, iz no si go to vo ne ve -ro va tan po da tak.

Sem po me nu te u lo geMar te i E li ze Du litl ukult nom [o o vom „Pig ma -li o nu”, naj ra di je se, i pak,se se }a ro le Ka ta ri ne Xan- da ro ve u Ko va ~e vi }e vom„Sve tom Ge or gi ju”.

- To je bi la pred sta va ko -ja se i da nas pam ti. Po klo -pi lo se vi {e stva ri... Jasam bi la u naj ve }oj glu -ma~ koj sna zi, u lo ga mi je ba{ „le -gla”, za tim je to bi lo sa svim no vo,o ri gi nal no vi |e we re di te qa Jo vi -ce Pa vi }a, ne po no vqi va sce no gra -fi ja Ta ba~ kog, sjaj na mu zi ka, ko sti- mi... ̂ i tav an sambl je bio iz vr stan,pri se }a se Na da.

Pot pu no o stva re na kao u met nik

Ka da su mi ra svoj ì vot i rad uKra gu jev cu, jed na stvar joj je na prvom me stu:

- Naj va ̀ ni je mi je bi lo to {tosam, stvar no, u ~i la mno go, sa sva -kom pred sta vom, po go to vo ka da subi le u pi ta wu ve li ke u lo ge i rad save li kim re di te qi ma. Bi lo mi jepo seb no i ve li ko za do voq stvo da u -~e stvu jem u tim pro jek ti ma, od do -la ska na pro be do sa mog ~i na i gra -wa u ve li kim, u spe {nim pred sta -va ma. Bi lo je to i dru ga ~i je vre me,ni je bi lo ove kri ze. To je naj lep {ipe ri od mog ì vo ta, ne kri je Na daJu ri {i}.

Na pi ta we ka ko o ce wu je da na {westa we u ma ti~ noj ku }i, sa ve li kimza do voq stvom kon sta tu je:

- Mno go mi se svi |a {to da nas i -

ma mo pu no mla dih glu ma ca. To jesjaj no. Kao ku }a, po ku {a va mo dapra ti mo ne ke sa vre me ne dra ma -tur {ke tren do ve, i do ma }e i stra -ne. Kao da smo, ali u po zi tiv nomsmi slu te re ~i, ba{ u tren du. To mise ja ko do pa da. I skre no se na dam da}e mo kre nu ti i uz le te ti jo{ vi {ei bo qe. Po zo ri {te, sce na, u lo ge,pred sta ve, re per to ar, uz po ro di cu,to je sa da ~i tav moj ì vot. Sve vanto ga mi je pot pu ni mrak, ta ma u kojoj se ama ba{ ne sna la zim. Ko li -ko god se tru di la, a tru dim se maksi mal no, ali xa be, i skre na je na {asa go vor ni ca.

Na ste re tip no no vi nar sko pi ta -we da li ima ne kih ne o stva re nihglu ma~ kih è qa, od go va ra:

- Svi me sa da to pi ta ju. Moj od go -vor je u vek i sti. I gra la sam to li -ko div nih, ve li kih, i za zov nih i za-h tev nih u lo ga od iz vr snih pi sca ira di la sa ta kvim ve li kim re di te -qi ma da pro sto ne ve ru jem da u Sr- bi ji po sto ji glu mi ca ko ja je i ma lasli~ nu {an su - da i gra to li ko veli kih u lo ga iz dram ske li te ra tu re,{to kla si ka ili sa vre me nih, do ma -}ih i stra nih a u to ra.

U tom smi slu sam se „i ̀ i ve la” iza i sta se o se }am o stva re nom kao u -met nik. Sti ̀ u i mo je ì vot no po -zni je go di ne. U lo ga Meg For lan uMak do ni noj pred sta vi „Le po ti caLi nej na” po me ni je „u lo ga za bo go -ve” i ret kost je da glum cu za pad neta ko i to li ko le pa ro la. Ta pred stava je i ma la peh sa re di te qem, ko jinas je na pu stio u sred pro ce sa ra -da, iz me ni i da nas ne zna nih raz -lo ga i na{ ko le ga Mi li} Jo va no vi}se sjaj no iz bo rio sa tim za dat kom.Hva la mu za i sta, za vr {a va Na da Ju -ri {i}, do da ju }i, da i pak stal no po -mi we Le di Mag bet.

- Vo lim [ek spi ra i ~i ni mi seda u mem i da ga „go vo rim”, ali mo -`da je ta po de la u o vom tre nut ku za- lo gaj za ne ku ve }u ku }u jer ta pred- sta va zah te va o gro man glu ma~ kian sambl.

U me |u vre me nu ne pla ni ra ni -{ta, ni {ta no vo, ali i ne kri je dabi vo le la da ra di sa Ra do {em Ba -ji }em (sa ko jim je ve} ra ni je u spe -{no sa ra |i va la) na we go vom no vompro jek tu, se ri ji „Rav na Go ra”. Akoje se Ra do{ se ti - se ti...

Zo ran MI [I]

МАЈКА КАО НАЈДРАЖА УЛОГА

Ra du ju me u spe si mo je de ceNa da Ju ri {i} bi la je bra -ku sa po zna tim kra gu je -va~ kim glum cem Mi o dra -gom Ju ri {i }em, ko ji jepre ra no pre mi nuo u de- cem bru 2004. go di ne. Izbra ka sa wim ima i dvo jeod ra sle de ce, si na Mi lo -{a (32) i dve go di ne mla -|u }er ku Mi li cu.

- Ta, „u lo ga” maj ke jemo ja naj dra ̀ a u lo ga, nekri je na {a sa go vor ni ca,do da ju }i da u ova te {ka ismut na vre me na jo{ je di -no mo gu da je ob ra du ju li~ -ni i ì vot ni u spe si we nede ce.

Na kon sta ta ci ju da de ca ni su „po vu kla” u met ni~ ku cr tu na ro di te qe,od go va ra:

- Ni Ju re ni ja ni smo ih gu ra li u u met ni~ ke vo de. Bi li smo sve sni koli ko je te ̀ ak u met ni~ ki, po go to vo glu ma~ ki hleb, tvr di ona.

Sin Mi lo{, za vr {io je ar he o lo gi ju i ma ster stu di je iz kon zer va ci -je i ve} pet go di na je bez po sla. ]er ka Mi li ca di plo mi ra la je psi ho -lo gi ju i ra di na jed noj be o grad skoj kli ni ci.

DO BRI LA VLAJ KO VI](1933-2013)

O bo ga ti la et no lo gi juKra gu jev ca

Du go go di {wi rad nik Na rod nog mu ze ja Kra gu je vac, mu zej ski sa -vet nik et no log u pen zi ji, Do bri la Vlaj ko vi}, pre mi nu la je isa hra we na na gro bqu Bo zman 21. fe bru a ra ove go di ne. Za vr {iv -{i stu di je et no lo gi je na Fi lo zof skom fa kul te tu u Be o gra du,za po sli la se u Na rod nom mu ze ju Kra gu je vac 1. fe bru a ra 1960.go di ne. U rad noj bi o gra fi ji pr va je ste kla naj vi {e zva we mu -zej skog sa vet ni ka sa ko jim je i o ti {la u pen zi ju kra jem 1998.go di ne. Du go go di na bi la je i za me nik di rek to ra Na rod nog mu -ze ja. Pre ko dva de set go di na ra di la je sa mo stal no u o kvi ru Et- no lo {kog o de qe wa, ba ve }i se is tra ̀ i va wem, pri ku pqa wempred me ta, ~u va wem, ob ra dom i pre zen ta ci jom mu zej skog ma te -ri ja la.

Pr vih go di na Do bri la Vlaj ko vi} je o ba vqa la i niz dru gih zna -~aj nih po slo va, zbog ne do stat ka stru~ nog ka dra, kao {to je vo -|e we stru~ ne, mu zej ske bi bli o te ke (se dam go di na), vo |e we in- ven ta ra i sto rij skih pred me ta i gra |e (dve go di ne), a ra di la jei na pre ven tiv noj za {ti ti et no lo {kih pred me ta u vre me ka -da ni je po sto ja la raz vi je na kon zer va tor sko-pre pa ra tor skaslu ̀ ba.

O bi man te ren ski rad spro vo di la je na te ri to ri ji ko ju po kri- va Mu zej, naj ~e {}e sa et no lo gom Pe trom Raj ko vi }em i ko le ga -ma iz Et no graf skog mu ze ja u Be o gra du. Sa ko le ga ma iz â~ ka,Kra qe va, Gor weg Mi la nov ca iz dru gih gra do va o stva ri va la jestal nu sa rad wu. Broj na is tra ̀ i va wa spro vo di la je kon ti nu i -ra no na grad skom i se o skom pod ru~ ju. Iz de lo kru ga te ma ko ji -ma se ba vi la iz dva ja mo: ti po vi ku }a u o ko li ni Kra gu jev ca, pri -vred ne zgra de, grad ska ar hi tek tu ra, no {wa se o ska, grad ska, na -kit, na rod ni vez, sta ri za na ti.... Ob ja vi la je vi {e ra do va: „Suk -wa-ka rak te ri sti ~an ha qe tak {u ma dij ske no {we”, „Na kit u Kra -gu jev cu u 19. ve ku i pr vim de ce ni ja ma 20. ve ka”...

Kao re zul tat vi {e go di {weg ra da u sle di lo je vi {e mu zej skihstal nih i te mat skih iz lo ̀ bi. Ko a u tor je stal ne i sto rij sko-et no lo {ke po stav ke u A mi xi nom ko na ku iz 1975. go di ne„Kra gu je vac i we go vo pod ru~ je u 19. ve ku“. Ru ko vo di la je iz vo -|e wem u nu tra {we pre zen ta ci je o bje ka ta u Et no par ku u [u m-a ri ca ma 1978. go di ne. O smi sli la je po stav ke u en te ri je ri maku }e za sta no va we, va ja tu, ka ~a ri, ko {u sa tre mom i mle ka ru.Re a li zo va la je iz lo ̀ bu ,,Ma ke don ski na rod ni vez-po klon Qi -qa ne Ste va no vi}“ u Ma lom li kov nom sa lo nu 1979, iz lo ̀ bu„[u ma dij ske ~a ra pe i ru ka vi ce“ 1980. u Ma lom li kov nom salo nu (Ma na ko va ku }a, Be o grad, 1982.) i iz lo ̀ bu „Gra |an ska no -{wa u Kra gu jev cu u 19. ve ku“ u Ga le ri ji Na rod nog Mu ze ja 1987.go di ne, sa ko jom je Mu zej go sto vao u Gor wem Mi la nov cu, Kra -qe vu, A ran |e lov cu i Et no graf skom mu ze ju u Be o gra du. Ko a u torje vi {e i sto rij sko-et no lo {kih iz lo ̀ bi: iz lo ̀ be u Ko na ku ma -na sti ra Po kaj ni ce, kod Ve li ke Pla ne, iz lo ̀ be „Gru ̀ a kod i -sto ri ju“ u Bi bli o te ci u Kni }u i iz lo ̀ be „Kra gu je vac pre sto -ni ca Sr bi je 1818-1841“.

Do bri la Vlaj ko vi} bi la je sa rad nik Et no lo {kog a tla sa Ju- go sla vi je od 1977. go di ne, kao i sa rad nik Cen tra za na u~ na istra ̀ i va wa Srp ske a ka de mi je na u ka i u met no sti i U ni ver zi -te ta u Kra gu jev cu, od 1992. go di ne, gde je kao za me nik na ~el -ni ka O de qe wa za pro u ~a va we na ro da vr {i la is tra ̀ i va wa u o -kvi ru pro jek ta „Et no lo {ke o so be no sti [u ma di je u u kup nom bal -kan skom pro sto ru“ sa te mom „Gra |an ska no {wa [u ma di je“.

Bi la je sa rad nik broj nih mu ze ja, u sta no va i or ga ni za ci ja. Bo- ga tu sa rad wu o stva ri la je sa ne ka da {wim KUD A bra {e vi}, u o -kvi ru iz ra de ko sti ma i ob na vqa wa sta rih za na ta ko ji se ko ri -ste u iz ra di no {we. Stru~ nu po mo} pru ̀ a la je i broj nim orga ni za ci ja ma i u dru ̀ e wi ma ko ja su se ba vi la ve {ti na ma èn -ske do ma }e ra di no sti (KUD A bra {e vi} iz Kra qe va, E ko lo {kose lo Ko {tu ni }i, pro je kat „Do ma }a ra di nost“, Ra di o ni ca za o -~u va we sta rih zna ta TU[ „To za Dra go vi}“ ). Bi la je stru~ ni kon- sul tant za tra di ci o nal ne ko sti me (Hor Kir Ste fan Sr bin, po- zo ri {ne i a ma ter ske pred sta ve) i ~lan stru~ nog ì ri ja u Su -sre ti ma se la.

O stva ri la je me |u na rod nu sa rad wu sa srod nim in sti tu ci -ja ma iz gra do va po bra ti ma. Za vr {i la je ru ko pis kwi ge „Et nopark [u ma di je“ i pre da la Cen tru za ne go va we tra di ci o nal nekul tu re A bra {e vi} za {tam pa we, ali je bo lest spre ~i la da do -~e ka we no ob ja vqi va we.

Do bri la Vlaj ko vi} je u kul tu ri Kra gu jev ca o sta vi la ne iz -bri siv trag. U gra di la je svo ju stru~ nost i pre da nost u rad ne re -zul ta te Na rod nog mu ze ja, na ~e mu joj ko le ge sve srd no za hva -qu ju i o pra {ta ju se od we sa ve li kim po {to va wem.

Ko lek tiv Na rod nog mu ze ja Kra gu je vac

IN MEMORIAM

NAJ DRA@A RO LA, U LO GA MAJ KE

PR VA U LO GA U KRA GU JE VA^ KOM TE A TRU - FRAN CI KA U „KRA QU BE TAJ NO VE” SA QU BOM KO VA ̂ E VI ]EM

KAO MAR TA U „VIR XI NI JI VULF” NA DI PLOM SKOM IS PI TU 1979. GO DI NE I DVE DE CE NI JE KA SNI JE U IS TOJ U LO ZI, JE DI NOJ PART NER SKOJ SA SU PRU GOM MI O DRA GOM JU RI [I ]EM

FE MA U „PO KON DI RE NOJ TI KVI”

www.kragujevacke.rs

Kultura

Nakon povratka iz Turske~lanovi ove druìne ima}e neko-liko dana za odmor, a odmah potompo~iwu i pripreme za slede}inastup pred ovda{wom publikom.Sredinom aprila planiran jereprizni koncert horskog stvar-ala{tva slovena~kih kompozitora.

- Poku{a}emo, a to zavisi samood buxeta, koji je vi{e nego skro-man, da pripremimo i nekoliko ve-likih projekata, ali obzirom da svezavisi od novca, neka to ostanesamo najava, kaè Nikoli}.

On je najavio i da je za 18. avgustzakazan 19. premijerni koncertovog hora na otvarawu desetog ju-bilarnog Festivala kamernih horo-va. Pre toga su pozvani da otvoreLetwu duhovnu akademiju u Stu-denici.

Iako je „Liceum” rado vi|engost na brojnim srpskim festiva-lima, ali i u inostranstvu, iakopune dvorane na svojim nastupima,

Гradski kamerni hor „Li-ceum”, pod dirigentskimvo|stvom osniva~a i umet-ni~kog rukovodioca prof.Miloja Nikoli}a, od 7. do 10.

marta u~estvova}e na me|unarod-nom horskom festivalu posve-}enom dirigentu i kompozirotuMuzaferu Arkanu, u glavnom graduTurske, Ankari. Ina~e, ovaj poznatidirigent bio je gost kragujeva~kogFestivala kamernih horova jo{2001. godine.

Tokom ~etvorodnevnog boravkakragujeva~ki hor nastupi}e uankaraskoj filharmoniji, ali }eimati i bar jo{ jedan nastup uTurskoj, a na samom kraju festivalaplaniran je i zajedni~ki nastupsvih horova u~esnika.

- Ovo je prili~no zna~ajno gos-tovawe za nas, naro~ito jer je re~ ona{em prvom nastupu u Turskoj.Va`na je i ~iwenica da se festivalodvija pod patronatom Balkanskoghorskog foruma, da se nastupa u za-ista odli~nom zdawu tamo{we fil-harmonije, obja{wava prof. Milo-je Nikoli}.

Prema wegovim re~ima, reper-toar festivala je delimi~nopropisan, pa su tako obavezne kom-pozicije Muzafera Arkana, a izvo-di}e se varijacije na mar{eve„Ankarskih zeibega”.

Pored mar{eva, „Liceum” }eizvesti i dela Stevana Mokrawca„Kozar” i „Mekam”, Rajka Maksi-movi}a „Tvoje je slovo”.

U èqi da nastavi noviju ori-jentaciju ka atraktivnoj multi-medijalnoj prezentaciji horskemuzike koju izvodi, folklorni deoprograma, „Liceum” }e izvesti i„Bajalice” Minta Aleksina~kog.Ina~e, scenski pokret za ovo delouradila je glumica Kwaèvsko-srpskog teatra Sawa Mateji} Todor-ovi}. Na samom kraju izve{}e i xezbap-vokals obrade pesme „Ni{kabawa” Milorada Kuzmanovi}a.

problemi su gotovo identi~ni kaoi pre dvadesetak godina kada jehor i osnovan. Naime, i daqe ne-maju svoj prostor, pa trenutnove`baju u prostorijama Osnovne{kole „Dragiwa i Milutin Todor-ovi}”.

- U nekoliko navrata bili smoveoma blizu re{avawu tog proble-ma. Bilo je planirano najpre daDom vojske bude pretvoren u kul-turni centar, gde bi brojna udru-èwa re{ila svoje stambenopitawe, a nakon toga se govorilo io bioskopu „Radni~ki”, u kome jenekada bilo sme{teno peva~kodru{tvo „Jedinstvo”. Oba re{ewasu dobra, ali trenutno na dugom{tapu, kaè na{ sagovornik.

Ipak, pomaka na boqe ima, sma-tra Nikoli}, i dodaje da je odpro{le godine hor promenio ime,pa umesto Akademski sada stoji daje Gradski hor. Ta promena je do{lanakon osnivawa Muzi~kog centra,

ЛИЧНА КАРТА

Akademski kamerni hor „Li-ceum” iz Kragujevca osnovan jekrajem 1990. godine na inici-jativu Dru{tva za preporodkragujeva~ke kulture, od straneSkup{tine op{tine gradaKragujevca i Univerziteta uKragujevcu, sa ciqem da obnovii unapredi jednoipovekovnutradiciju horskog pevawa uKragujevcu, nekada{woj pre-stonici Srbije.

Tokom gotovo devetnaest god-ina svoga rada, „Liceum” je ost-vario preko 350 koncertnihnastupa u Kragujevcu, zemqi iinostranstvu, ukqu~uju}i goto-vo sve najva`nije muzi~ke fes-tivale u zemqi i me|unarodnehorske festivale. Na XV, XVI iXVIII Jugoslovenskim horskimsve~anostima (1994, 1996. i2000. godine) u Ni{u hor je do-bio nagradu za najboqa izvo|ewadela savremenih kompozitora.Na 24. me|unarodnom festivaluDani crkvene muzike u Hajnuv-ki u Poqskoj, 2005. godine, os-vojili su prvu nagradu u pre-sti`noj kategoriji akademskihhorova. Na 12. me|unarodnomtakmi~ewu akademskih horovau Banskoj Bistrici u Slova~koj,2007. godine, hor je dobio zlat-nu medaqu u kategoriji kame-rnih horova i srebrnu medaquu kategoriji me{ovitih horova.Pobednici su i tradicionalnogme|unarodnog natpevavawahorova na 42. Mokraw~evimdanima u Negotinu pre neko-liko godina.

Hor “Liceum” je inicijator,organizator i u~esnik svihdosada{wih sesija letwegMe|unarodnog festivala ka-mernih horova, koji se odràvaod 1995. godine.

Uspesi u nizu

ME\UNARODNI HORSKI FESTIVAL U ANKARI

Liceum prvu put uTurskoj

Rege u Domu

U subotu, 2. marta, u Domuomladine nastupi}e bend„Aman zaman” iz Svilajnca.Ovaj rege sastav trenutno jejedan od predvodnika novesrpske rege scene i ve} svojimdebi albumom „Samo nekagori”, izdatim 2011. godine, os-vojio je simpatije kako publiketako i kritike. Trenutno sujedan od koncertno najak-tivnijih doma}ih bendova, panastupaju {irom Srbije.

Bend je oformqen pre pet go-dina i i ~ini ga devet ~lanova.Pozitivna i ogromna energija,virtuoznost muzi~ara i in-spirativna atmosfera na nas-tupima su neki od kvalitetakoji izdvajaju ovaj bend od os-talih. Koncert po~iwe u 22~asa.

Javni ~as roka

Tokom marta, svakog ~etvrt-ka od 21 ~as, u Domu omladineovda{wa publika bi}e u prili-ci da prisustvuje javnim ~aso-vima {kole rok muzike „Okta-va”. Ova {kola moderne muzikeosnovana je jo{ 1990. godine, akroz kurseve {kole u proteklihdvadesetak godina pro{lo jevi{e od 400 polaznika. Osni-va~ {kole je Milan Milosa-vqevi} Mikica, koji je zapo-~eo svoj rad na temeqima {koleRadomira Mihaijlovi}a To~ka.

Trenutno, polaznici suuzrasta od osam do 25 godina, asvi imaju priliku da vi{eputa u toku godine javno nas-tupe na koncertima ili javnim~asovima.

Ulaz na javni ~as je bespla-tan.

Joakimovi dani

Tradicionalna manife-stacija povodom Dana teatra,„Joakimovi dani”, nastavqa seve~eras, 28. februara, u 20~asova, predstavom pozori{ta„Bora Stankovi}” iz Vrawa„@enski razgovori”, kultnimtekstom Du{ka Radovi}a, kojije reìrao glumac Neboj{aDugali}.

Ova pozori{na revijazavr{ava se u subotu, 2. marta,komadom „Pri~a”, koji je ko-produkcija Kraqeva~kog po-zori{ta i uì~kog Narodnogpozori{ta, za koju je tekstnapisao Slobodan Obradovi},a reìrao Aleksandar Luka~.

Ina~e, do sada je kraguje-va~ka publika bila u prilicida pogleda komediju „Mojebiv{e, moji biv{i”, Kwaè-vsko-srpskog teatra, te pred-stavu [aba~kog pozori{ta„Mladi Staqin”, koju je po tek-stu britanskog pisca Xona Hoxareìrao Neboj{a Bradi}.

Program povodomDana kwige

Povodom nacionalnog Danakwige, u ~etvrtak, 28. februara,ovda{wa Narodna bibliotekapriredi}e program koji }e sesastojati od ~etiri celine.Najpre je zakazano druèwe sanajmla|im ~itaocima, u De~jemodeqewu Biblioteke, u okviruprograma „O kwigama iz kwi-ge”, od 11 ~asova, a u ve~erwim~asovima program }e seodràti na galeriji Bib-lioteke.

Od 18 ~asova zakazana jeizlo`ba retkih kwiga iz bib-liote~kih fondova, potomprezentacija automatizovanepozajmice u sistemu „kobis” ipromocija Digitalne zbirkeBiblioteke.

УКРАТКО

20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 28. фебруар 2013.

Za prenos uìvo opere „Rigoleto”iz Metropolitena, u kojoj je unaslovnoj ulozi nastupio solistasvetskih operskih scena, srpskibaritonom @eqko Lu~i}, traìlase karta vi{e u svim bioskopima„Sinepleksa” u Srbiji, ali icelom regionu. Svugde, osim uKragujevcu. Naime, prenos uìvou ovda{wem biskopu je otkazan, jerdo samog po~etka prenosa nijeprodata ni jedna jedina karta!

Na repertoaru ovog bioskopa, usubotu, 2. marta, na}i }e se jo{ jed-na poznata opera. Ovoga puta re~ jeo „Parsifalu” Riharda Vagnera,ali naàlost, zbog slabe posete, ujedinom kragujeva~kom bioskopu

Ipak, Kragujev~ani su zain-teresovani za balet, ali i moderniples, koji je po~etkom godine nakratko otkazan zbog tehni~kihsmetwi. Naj~e{}i posetioci bale-ta su ~lanovi ovda{wih plesnihklubova, poja{wava Jevremovi} idodaje da su sale uglavnom dobropopuwene.

Slede}i balet, odnosno prenosuìvo iz Boq{oja, je krajem mar-ta, a re~ je o „Esmeraldi” po ro-manu Viktora Igoa.

Sa druge strane, Jevremovi}isti~e da za filmski repertoarima publike, naro~ito za blok-bastere za koje se uvek traì kar-ta vi{e. M. ÊR

Prema wegovim re~ima, tek de-setak Kragujev~ana je bilo zain-teresovano za operske prenose izMetropolitena, a nisu pomogle niakcije snièwa cena karata.

- Poku{ali smo ~ak i da pre-polovimo cenu karte, nudili smoih putem sindikalne prodaje, alini tada se broj gledalaca nijepove}ao. Na posletku nam je jedi-no preostalo da prekinemo saprenosima, obja{wava na{ sagov-ornik.

odlu~ili su da prekinu sa preno-sima opera.

- Ovakva odluka nije doneta napre~ac, ali naàlost, kraguje-va~ka publika jednostavno nijezainteresovana za operu. Najboqiprimer za to bio je prenos uìvo„Rigoleta”, u kome je nastupiojedan od najve}ih baritona sveta,a ni jedna karta nije prodata.Sli~na je situacija, naàlost, i uNi{u, kaè Du{an Jevremovi},PR „Sinepleksa”.

OPERA U BIOSKOPU

Nema publike

KONKURS ZA DRAMSKI TEKST

Kragujevac u pam}ewu i

izvan pam}ewaKwaèvsko-srpski teatar, po drugi put, raspisao je konkurs za dramski tekst na srp-skom jeziku, kojim ̀ eli da ukaè na zna~aj koji ba{tina ima za identitet naroda i kul-ture. Najboqi dramski tekst na temu „Kragujevac u pam}ewu i izvan pam}ewa” dobi}enagradu koja podrazumeva nov~ani iznos od 300.000 dinara i premijerno izvo|ewe uprodukciji kragujeva~kog Teatar u 2014. godini.

Prvi dramski tekst koji je pobedio na konkursu „Kragujevac u pam}ewu i izvanpam}ewa” bio je komad „Hladwa~a za sladoled” autorke Ruìce Vasi}, koji je premi-jerno izveden 15. februara, na Dan kragujeva~kog teatra. Ina~e, na prvi konkurs stigloje samo devet dramskih tekstova.

I ovog puta, pravo u~e{}a imaju samo originalni, neobjavqeni i neizvo|eni dram-ski tekstovi na temu iz materijalne i nematerijalne ba{tine Kragujevca.

[tampane i nepotpisane tekstove u tri primerka, ozna~ene {ifrom (u posebnomkovertu), kao i CD sa kopijom nepotpisanog teksta u PDF formatu treba dostaviti do15. septembra na adresu: Kwaèvsko-srpski teatar, Dani~i}eva 3, 34000 Kragujevac.

Rezultati konkursa bi}e objavqeni na sajtu Kwaèvsko-srpskog teatra do 15. novembraove godine.

Tokom ~etvorodnevnog boravka kragujeva~ki hor }e nastupiti u ankarskojfilharmoniji, ali }e imati i bar jo{ jedan nastup u Turskoj

koji kao krovna organizacija trebada preuzme organizaciju muzi~kogìvota Kragujevca.

Tako|e, hor ima i poluprofe-sionalni status, a to zna~i da 24peva~a ima i kakvu-takvu nadoknaduza brojne probe i nastupe.

M. ÊR

MILOJENIKOLI]


Kultura

Dom realizovao 180razli~itih kulturno--umetni~kih programa,a zabeleèno je ~ak28.000 posetilaca

Dom omladine jedna je od retkihovda{wih ustanova kulture kojaje sabrala i uradila analizu svo-jih programskih aktivnosti izpro-{le godine. Iako gotovo sveustanove kulture najavquju da }ewihov rad i uspesi na kraju svakesezone dobiti i „zavr{nu re~”, toipak nije slu~aj, pa ovakvu akcijuDoma omladine, koja se radi ve}nekoliko godina, vaqa pohvaliti.

Elem, u pro{loj godini Domomladine realizovao je 50 indi-vidualnih muzi~kih programa isedam festivalski-specijalnihmuzi~kih doga|aja, sa ukupno 86izvo|a~a i autora (iz Kragujevca,Srbije, regiona eks-ju i inos-transtva), zatim 17 likovno-pri-mewenih programa - izlo`bi,prezentacija i postavki mod-ernih formi, od fotografije,dizajna i stripa, do slika utehnici uqe na platnu, sa ukupno

36, prete`no lokalnih i region-alnih autora, kao i onih iz Sr-bije, ~etiri filmska programa(dva individualna i dva festi-valska: „Slobodna zona” i KRAF),sa ukupno 24 filmske projekcije.

Me|u brojnim programima je i~ak 60 odigranih pozori{nihpredstava (deset javnih, 50 in-ternih), 32 debatno-promotivnaprograma (sa realizovanih desetdebata na teme iz oblasti popu-larne kulture i 22 promocije li-terarnih i muzi~kih izdawa, saukupno 50 u~esnika) i deset edu-kativnih programa

Ukupno je realizovano 180 po-livalentnih kulturno-umetni-~kih programa.

Analiza kulturnih de{avawa uDomu ne zavr{ava se samo na bro-ju programa, ve} je ura|en i svo-jevrstan popis posetilaca. Takoje izra~unato da je programe uDomu omladine u 2012. godini di-rektno pratilo oko 28.000 pose-tilaca, dok su pojedina~ne posetevarirale od par desetina hiqadaposetilaca na strate{kim mani-festacijama („Arsenal Fest”),preko doga|aja sa posetom do

nekoliko stotina posetilaca(specijalni i klupski muzi~kiprogrami, kao i vizuelno-scen-ski programi), do najzastupqe-nije skale pose}enosti do 200posetilaca (ostali programi).Ve} godinama su najpose}eniji

bili muzi~ki programi (80 odstood ukupne posete), potom film-ski i vizuelni (sa po 10 odsto), pascenski i ostali programi (oko10 odsto).

Kao i prethodne godine, postrukturi, najvi{e je bilo pose-

„VULKAN IZDAVA[TVO”NAGRA\UJE

Igra istineDva najbrà ~itaoca„Kragujeva~kih” bi}ei ovog petka u pri-lici da svojoj bib-

duhovit na~in, pa je re-zultat izuzetno zabavanroman.

Ket je oduvek bilasavr{ena devojka izkraja. Pa`qiva drugar-ica puna podr{ke. Sta-ra se o svojoj mla|ojbra}i i sestri i velikaje pomo} ocu otkad joj jemama umrla.

Me|utim, Ket se sadasuo~ava sa nekim veli-

Dva ~itaoca „Kragujeva~kih”, do-bi}e kwigu „Mojsijevo zave{ta-we” Adama Palmera, a potrebno jeda u petak, 1. marta, pozovete 333111, posle 11 ~asova ujutru. Do-bitnici }e svoje kwige mo}i dapreuzmu u kwiàri „Delfi” upe{a~koj zoni.

Jezi~ki stru~wak DanijelKlajn pozvan je da protuma~ianti~ki tekst koji je otkriven nadelovima misterioznih kamenihplo~a u Egiptu. Ali mnogi èleda ga u tome spre~e i odlu~ni suda niko ne sazna istinu o porekluteksta. Nakon {to mu podmetnuubistvo Danijel je primoran nabekstvo. Jedina u koju ima po-verewa je arheolog Gabrijela Gu-zak, koja deli s wim otkrivenutajnu. Progoweni nemilosrdnim

jbliìma i jednom filmskomreditequ. Iako taj scenario nijenikada preto~en u film, Kesleruje to bio pokazateq da treba da sebavi pisawem.

ubicama ~ije prave motive jo{ neshvataju u potpunosti, wih dvojebeè preko Bliskog istoka i sh-vataju da je saznawe o misterijikamenih plo~a samo po~etak ve-kovima skrivane istine koja }edovesti u pitawe sudbinu ~o-ve~anstva.

Ovaj izvanredan triler zaverenapisan je u najboqem maniru ro-mana Skota Marijanija i DejvidaGibinsa i prvi put se pojavqujena srpskom jeziku.

Adam Palmer je pseudonim au-tora Dejvida Keslera, britanskogpisca kriminalisti~kih romana.Ro|en je 1957. godine, u jevrejskojporodici u Londonu. Napustio je{kolu sa petnaest godina. Ubrzonakon toga je napisao scenariokoji je pokazao svojim na-

lioteci dodaju zanimqiv naslov„Vulkan izdava{tva”. Potrebno jeda u petak, 1. marta, pozovete 034333 111, posle 10 ~asova i do-bi}ete kwigu za decu „Bezazlenelaì”, autorke Keti Hopkins. Do-bitnici }e svoje kwige mo}i dapreuzmu u kwiàri „Vulkan” uRoda centru.

U sjajnom ostvarewu za tine-jxere autorka Keti Hopkins nampredstavqa dileme svoje mladeheroine Ket na pronicqiv i

kim dilemama. Dru{tvena igra„Istina, izazov, poqubac iliobe}awe” stavqa je u nezgodanpoloàj zato {to je primorana dakaè istinu koju ne sme da oda.Povrh svega, ne èli da povredisvog momka tako {to }e mu re}iistinu, iako zna da je me|u wimasve gotovo.

Da li je ispravno lagati dabiste za{titili nekog iliodràli mir? Moè li istina dabude toliko bolna?

„LAGUNA” NAGRA\UJE

Tajna kamenih plo~a

NOVA POSTAVAKA U „MOSTOVIMA BALKANA”

[ire shvatawe prostoraU galeriji „Mostovi Balkana”, u petak, 1. marta, u 19 ~asova, bi}eotvorena izlo`ba slika i crteà pod nazivom „Otvoreni prostor”,mlade umetnice Sandre Ko{i}. Ova slikarka predstavi}e se serijompejzaà, a svoje radove opisuje kao spoj harmoni~ne celine - skladno,ne`no, lako, ujedna~eno, ali i dinami~no i ekspresivno.

- Pojavni svet u kom se nalaz-imo, nastao bez qudskog uti-caja, sa~iwen je od beskrajnosna`ne materije koja me nagonina daleko {ire shvatawe pros-tora od onog {to ~ula mogu daopaze. ̂ ovekovo sada{we znaweje iznena|uju}e kompletno, ~aki kada treba objasniti ne{toveliko pomo}u malog, ne{tosna`no pomo}u nezamislivoslabog, kaè Sandra Ko{i} i

dodaje da za wu prostor predstavqa osnovnu i dominantnu ideju nado-gra|enu brojnim likovnim elementima.

Mlada slikarka kaè da je ciq ovog projekta da uzme deli} hori-zonta koji }e prevesti na svoj likovni jezik.

- Sloboda u ovom slu~aju opisana u liniji i razli~itim po-vr{inama, iako uokvirena formatom, preneta u dimenziju crteà,izlazi iz tih okvira i prodire daqe u prostor, koji je vizuelnom ~ulunedostupan.

Sandra Ko{i} ro|ena je 1986. godine u Novom Sadu. Upisala jeAkademiju umetnosti u Novom Sadu 2006. godine, na odseku zaslikarstvo, u klasi profesora Vlada Ran~i}a, a diplomirala jena Akademiji umetnosti u klasi istog profesora. Zavr{ila je mas-ter studije na predmetu crtawe u klasi profesorke Jelene Trp-kovi} pro{le godine. Zaposlena je na Akademiji umetnosti uNovom Sadu na predmetu Metodika likovne kulture kao stru~nisaradnik. Do sada je imala ve}i broj samostalnih i kolektivnihizlo`bi.

tilaca iz redova ciqne grupemladih (od 15 do 30 godina sta-rosti, sredwo{kolske i stude-ntske populacije), koja je ~inila~ak 80 odsto svih poseta, dok je,tako|e, bitan deo posetilaca, presvega velikih manifestacija, kaoi specifi~nih filmskih, vizue-lnih i muzi~kih programa, do-lazio iz redova starije popu-lacije (sredwa klasa, od 30 do 50godina starosti), a preostali deo,mawe od pet odsto posetilaca~inila je takozvana stru~na ja-vnost, odnosno mediji, umetnici,predstavnici kulturnih institu-cija i civilnog sektora.

Podaci govore da se u 2012. go-dini pro{irio krug posetilaca,pa tako ~ak 30 odsto od ukupneposete programa Doma ~ini pub-lika iz drugih gradova. Do sadase to uglavnom odnosilo na stu-dente sa strane, me}utim, 2012.godinu obeleìo je velikipriliv posetilaca iz regionacentralne Srbije, ali i celezemqe – pre svega zbog „Arsenalfesta”, ali i ekskluzivnih muzi-~kih doga|aja.

M. ^.

PROGRAMSKI IZVE[TAJ DOMA OMLADINE

Najvi{e publike privukao Arsenal fest

U Art galeriji SKC-a otvorena jeizlo`ba slikarke, likovnog ped-agoga u penziji, Vere Luki}.Izlo`bu je otvorila nekada{wau~enica, novinarka Marija Raca.

Tridesetak izloènih radovai minijatura, uglavnom uqa itempera su sublimacija likovnogizraza Vere Luki} u ovom veku. Toje uglavnom svedeno, pojednos-tavqeno i geometrizirano deko-rativno slikarstvo, pitomogkolorita i artikulisanog senz-ibiliteta. Kako to lucidnoprime}uje Spomenka Kova~i}Gu`vi}, autenti~an svet osobenedekorativnosti, pro~i{}ene,svedenih, a opet bujnih oblika,bez suvi{nih detaqa i ko-loristi~kih bravura, a opet bo-gatih ritmova i tonova. Neupu{taju}i se u narativnost, sug-eri{u}i samo jedan pojednos-tavqen poetski okvir nad kojimse ne mudruje ve} uìva, kojinas ne postavqa pred zna~ewskei likovne zagonetke ve} upu}ujena jednostavnost, lako}u i lepo-tu opu{tawa, pruà nam u da-

skoro monohmnih, pre valerskigradiranih, prijatnih, neiri-tiraju}ih bojenih partija delu-ju kao fina neopter}uju}a me-lodija.

Upravo nedostatak pretenzijada se, po{to poto, bude u toku satrenutno aktuelnim re{avaw-ima likovne problematike, da seima {to je mogu}e vi{e, u smis-lu angaòvanog, univerzalnijikoncept poetskog programa,odnosno samosvojni rezultat kojiprija i oku i umu i osloba|aobaveze da umetni~ki doìvqajimoraju da ~ine samo velike mis-li i teme, da ponekad na prvipogled mali koraci, pa i vra}awena ve} vi|eno, imaju svoje va`nomesto u ovom najnepredvidqi-jem poretku.

Ovome mo`da treba dodati dasimoboli~ki opsezi slikarstavaVere Luki} korespondiraju saafri~kom i latinoameri~komnaivom.

Izlo`ba }e trajati do 13. mar-ta.

R. [ARENAC

na{we vreme kao nikad vi{eneophodan predah od zabrinu-tosti. Igra linija, povr{i, sklad

SLIKE, FRIZOVI I ROZETE VERE LUKI]

âri dekorativnog


Пише: Ђорђе Петковић, књижевник,Параћин

Ђu ri }e va zbir ka pe-sa ma „Su ton ska drh ta -wa” {tam pa na je u{tam pa ri ji „[u ma -di ja” A. Jo va no vi }a,1932. go di ne. Pre gle -dao sam i ko pi rao

pri me rak iz Na rod ne bi bli o te keSr bi je. Sa dr ̀ i 30 pe sa ma na 58stra ni ca tek sta, {to zna ~i da suret ke pe sme ko je ne pre la ze na dru -gu stra ni cu, a ima ih ras pro str tihi na tri stra ni ce. Sa mo jed na pe smaje sa sta vqe na od jed nog ka tre na(„Ja znam taj nu”). I na ~e, ka trenje ste iz ra zi to do mi nan tan ob likiz ra ̀ a va wa ove po e zi je; 19 ih je, u -kqu ~u ju }i i U vod nu pe smu („U ve -~er wem sja ju”), na pi sa nih po tommo de lu.

Ma da su sve pe sme ri mo va ne,or ga ni za ci ja sti ha, u du hu su ma -tra i zma Mi lo {a Cr wan skog, na pi -sa na je sa mo jed na, i to Po svet na pe -sma („Mu zi ka qu ba vi”). Ona je ispred U vod ne pe sme, sa dr ̀ i petstro fa sa ne jed na kim bro jem sti ho- va (9-20) i re ~i u wi ma (jed na do pet), slo bo dan stih, u glav nom ri mo van,bez u na pred po sta vqe nih pra vi lapo dik ci ji me je pod se ti la na [an -ti }e vu pe smu „Ve ~e na [ko qu”. Dani je pri sut no jed no ro man ti ~ar sko„ah“, ra do bih re kao da je to naj bo -qa i naj vred ni ja pe sma ove zbir ke.Pa i sa tim „ah“, ona je, de fi ni -tiv no, naj vred ni ja u toj kwi zi. Slo- bo dan sam da us tvr dim da je na pi -sa na pred {tam pa we kwi ge, da kleda ni je gim na zij ska, od no sno da jeve ro vat no be o grad ska, ~ak ne nikra gu je va~ ka.

U ti caj srp ske mo der ne

Kod o sta lih pe sa ma or ga ni za -ci ja sti ha je pra vil na, u pr vom re -du pri su tan je dva na e ste rac i je da -na e ste rac, u du hu ra ki }ev sko-du ~i -}ev skog is ku stva. Da kle, u ti cajsrp ske mo der ne je o ~i gle dan, {to jeod mah pri me tio pr vi i je di ni kri- ti ~ar ove zbir ke, Zdrav ko M. Po po -vi}, u „Ju go slo ven skom ra svi tu“, ~a -so pi su za kwi ̀ ev nost i so ci jal nokul tur na pi ta wa, ko ji je on u re |i -vao. Evo tog pri ka za u ce li ni:

„U za vre la qu bav na o se }a wa ni sumo gla da se o slo bo de od vi {e ja kihu ti ca ja Du ~i }a i Ra ki }a i da na |usvo ju li ni ju. Mi sli ne sre |e ne. Pu -no ver ba li zma, tu |ih e pi te ta, u kra -sa, na ka le mqe nih iz ra za i tek po -ne gde iz bi je i skren, ne tra ̀ en iz -raz.

U sva koj pe smi pe snik tre ba da jedo sle dan o snov noj za mi sli, wu lo -gi~ ki da raz vi ja i da stvo ri le puce li nu. Taj prin cip je u o voj zbir- ci pe sa ma sla bo spro ve den. Naj bo -

qa je ona krat ka pe smaod ~e ti ri sti ha: Ja znam taj nu: Ja

te ni kad ne }u u pi ta ti za to, / da

li me vo li{, ko li ko i ka ko;/ me ni su

da le od go vo re na to / tvo je pla~ ne

o~i, / kad sam i sâm pla ko.

Ne mo ̀ e se mlad pe snik sa svimo slo bo di ti u ti ca ja. Pa ni doc ni je.Oni su ne mi nov ni i po treb ni, alipe snik wih mo ra da sve de na naj -ma wu me ru i da stvo ri svo ju pe sni~ -ku jed na ~i nu.

Iz ove stro fe vi di se su vi {e jaku ti caj Ra ki }a:

I za |i, dra ga, sa da je ti {i na. /

No} je sve ~a na. Ne bo kao sr ma. / Od

ùd we sa mo drh ti me se ~i na, / i

slat ka ~e ̀ wa mo je sr ce dr ma …

Pe snik je do bro is ko ri stio i Du -~i }a:

Da le ko za pad cr ve ni i ble ska / i

pla va {u ma u mo dri ni sa wa, / sve tli

se i buk ti {i ri na ne be ska, / i pti -

ce le te s ras cve ta nog gra wa…

U ti caj ne od bi ja sa mo rad wu pe -sni ko vu, ali pe snik mo ra da tra ̀ ise be i ra di sli ka ne sme da ̀ r tvu -je ka kvu le pu mi sao. Ima ne ~egdav no pro hu ja log u o voj zbir ci „Su -ton skih drh ta wa”. I pe snik ju je dobro na zvao. Po sle we tre ba da do |e„pe sni ko vo ju tro, zo ra, dan”, i ja ve -ru jem da }e se g. \u ri}, o slo bo |a -va ju }i se po ste pe no pre te ra nihtu |ih u ti ca ja, raz vi ti u do brogpe sni ka, jer je o vom zbir kom u po -znao le po te Du ~i }e ve i Ra ki }e vepo e zi je, a si mi lo vao ih i pre neo usvo ju po e zi ju. Po sle to ga tre ba da sero di on, pra vi pe snik.“

Ret ki su pe sni ci, oni ge ni jal ni(ro |e ni), ili ka ko je ka sni je vo leo

sam \u ri} da ka ̀ e, pra vi pe sni ci,ko ji ve} svo jom pr vom po ja vom, u ~a -so pi si ma ili sa pr vom svo jomzbir kom pe sa ma, o sva ja ju jav nost(kri ti ku i/ili ~i ta la~ ku pu bli ku).To se, o ~i gled no, ni je de si lo ni na -{em pe sni ku. Kri ti ka je za i sta

bi la o {tra i mo gla je ne ga tiv noda se od ra zi na pe sni ko vu te -`wu da se o stva ri kao pe snik,{to je kao è qa o sta lo u we -mu da ti wa i da se is ka zu je kr -oz na u ku o kwi ̀ ev no sti, upr vom re du o po e zi ji. Mla de

na to go ni sna ga e mo ci ja, bezko je i ne ma pra vih pe sa ma. Ono {to je si gur no, \u ri} je sa -

vla dao for mu, ni je bio ni bez e mo- ci ja, {to mu je o tva ra lo put u svetkwi ̀ ev no sti. I mo ̀ e se slo bod nore }i, we go va pr va zbir ka pe sa ma o -tvo ri la mu je put u tom prav cu, aline o na ko ka ko ga je vi deo za bu du} -nost we gov o no vre me ni kri ti ~ar,ve} u prav cu na u ke o kwi ̀ ev no sti.Iz ra stao je vre me nom u iz u zet nog a -na li ti ~a ra naj vred ni jih de la svet -ske i do ma }e kwi ̀ ev no sti, u pr vomre du na rod nog e po sa.

Taj pra vac je o pre de qen stu di ja -ma i dok to ra tom sa te mom „Tu ̀ ba -li ca u svet skoj kwi ̀ ev no sti“. Dok- to rat je od bra wen go di nu da na ra -ni je. Sa ko ri ce i pot ko ri ce sa zna -je mo: „Di ser ta ci ja pri mqe na zadok tor ski is pit na sed ni ci Sa ve -ta Fi lo zof skog fa kul te ta U ni -ver zi te ta u Be o gra du od 18. ja nu a ra1939. go di ne, pre ma re fe ra tu ~la -no va is pit nog od bo ra re dov nihpro fe so ra dr Ve se li na ̂ aj ka no vi -}a, dr Mi o dra ga I brov ca, dr Mi la -na Bu di mi ra i van red nog pro fe -so ra dr Pa vla Ste va no vi }a.“ I onaje i ma la sa mo je dan, ali a fir ma -ti van pri kaz.

U po re |u ju }i te dve we go ve pr vekwi ge, zbir ku pe sa ma i na u~ nustu di ju, u po re |u ju }i ta dva pri ka -za we go vih kwi ga, mo ̀ e se iz da na -{we per spek ti ve vi de ti, bez ob zi- ra na od re |e ni ste pen ne u po re di -vo sti, da su one bi le, kao {to jekon sta to vao Ivo Tar ta qa, zna ~aj -ne ta~ ke na raz voj nom pu tu ko jimje kre nuo mla di Vo ji slav M. \u -ri}. Put za ko ji se o pre de lio iz -bo rom stu dij ske gru pe i dok to ra -ta, ko ji su mu ka sni je o tvo ri li vra-

ta U ni ver zi te ta i A ka de mi je, od -li~ no je i za brao. No, to ni ma lo neu ma wu je zna ~aj we go ve od lu ke dave} po sle pr ve go di ne stu di ja obja vi svo ju zbir ku pe sa ma „Su ton skadrh ta wa”. Na pro tiv, ona se mo ̀ eshva ti ti kao a u to ro va è qa da seo slo bo di mla da la~ kih op se si ja ida se stu di ja ma i na u ci po sve ti,du bo ko sve stan od go vor no sti predsvo jom bu du} no {}u. Ka da to ka ̀ em,ve ru jem da su i ov de pri me wi vewe go ve re ~i (mo ̀ da i sa mo kri -ti~ ke?!) iz jed ne od po to wih stu di- ja: „Pe sni ci – u tre nu ci ma kad tostvar no je su – i ma ju ve li ke zah te -ve pre ma ì vo tu. Ka ̀ em „kad tostvar no je su” zbog to ga {to oni to~e sto ni su. Oni ~e sto dre ma ju, kao{to je to po ne kad ~i nio i wi hovpra o tac Ho mer. I a ko ta da pi {u,ra de to po na vi ci, kao za na tli je, ipi {u r |a vo.“

Ne u la ze }i da qe u bli ̀ u e stet -sku a na li zu pe sa ma iz \u ri }e vezbir ke, po {to se o vaj rad pri pre -ma za i sto ri o graf sko-ar hi vi sti~ -ki na u~ ni skup, ja jo{ jed nom kon- sta tu jem kul tu ro lo {ki zna ~aj nu~i we ni cu – ob ja vqi va we zbir kepe sa ma „Su ton ska drh ta wa” Vo ji -sla va M. \u ri }a za Kra gu je vac te

1932. go di ne, kao {to je sle de }e,1933. go di ne, to {tam pa we i sto -ri o graf skog de la „Kra gu je vac do1832. Go di ne” Je re mi je D. Mi tro -vi }a, dve go di ne sta ri jeg.

Dva [u ma din ca, dva biv {a |a kaKra gu je va~ ke gim na zi je, ta da stu- den ti Fi lo zof skog fa kul te ta uBe o gra du, sva ki na svoj na ~in pri -dru ̀ i li su se, bez ob zi ra na svo jeta da {we mo ti ve, pro sla vi sto go -di {wi ce svo je {ko le. Ni sam se in- te re so vao ka ko je za be le ̀ e na u on -da {woj kra gu je va~ koj {tam pi Mi -tro vi }e va kwi ga, ali me je iz ne na -di lo da \u ri }e va ni je za be le ̀ e na,~ak ni u „Gla su [u ma di je“, u ~i jemje u re |i va wu u to vre me u ~e stvo vaoi we gov pro fe sor, po me nu ti Mi lenM. Ni ko li}. Na {ao sam do sa da sa -mo tri po me na ove kwi ge, sve od i -stog a u to ra, po mi wa nog Iva Tar ta -qe. Svi su uz gred ni.

U svet na u ke o kwi ̀ ev no sti

Vo ji slav M. \u ri} je iz svog pr- vog pe sni~ kog ko ra ka is ko ra ~io usvet na u ke o kwi ̀ ev no sti, a za timkao u ni ver zi tet ski i na u~ ni rad- nik o sta vio iza se be de lo do stoj nosrp skog a ka de mi ka. Znao je da pe -snik ni je sva ko ko pi {e pe sme, a da,kad on to stvar no je ste, {to su ret- ki tre nu ci, on da za slu ̀ u je vi so kuna ci o nal nu hva lu. No, pi {u }i na -u~ ne stu di je, on je bio pra vi pe s-nik, kad god je to do zvo qa va la we- go va mu za. U to nas u ve ra va ju we go -va de la.

Pa ̀ qi vo sam jo{ jed nom pro ~i -tao we go ve stu di je iz tro tom nekwi ge „Go vor po e zi je”, po seb no tra -è }i me sto gde }e i sam pri zna tida je pi sao pe sme. Shva tio sam, onsve vre me ho }e da bu de pe snik, a nesa mo na u~ nik. Raz u meo sam to, na -kon {to sam pro ~i tao we gov ~la nako sti lu Pe re Sli jep ~e vi }a. Ka -èm ~la nak, po {to ga ta ko skrom- no i me nu je sam \u ri}, ma da je onmno go vi {e od to ga. Naj pre vred nu- je: „O po e zi ji i pe sni ci ma, kad jenaj bo qe pi sao, Sli jep ~e vi} je pi -sao bo qe ne go Qu bo mir Ne di} i Jo- van Sker li}, ~ak ne go i Bog danPo po vi}. Vi deo je du bqe ne go onii iz ra ̀ a vao se bo ga ti je i nad mo} -ni je.“

Po tom ci ti ra Sli jep ~e vi }a:„Du ~i }e ve o gle de o kwi ̀ ev ni ci -ma ni je pi sao pro fe sor, ne go pe -snik sa {i ri nom vi do kru ga i saza pa ̀ a wem bit nih u met ni~ kihkva li te ta.“ To se, po \u ri }u, od no -si i na Sli jep ~e vi }e ve o gle de, nesa mo o kwi ̀ ev ni ci ma, ne go i odru gim te ma ma: „Wih je pi sao zna -lac ra van naj vr sni jem pro fe so ru,spo so ban da pri pre mi sve stra nugra |u i da o ba vi dru ge gru be ra do -ve, ali ko ji za tim u stu pa me sto jednom vi {em stva ra o cu da on gra dio da bi ra ju }i i ras po re |u ju }i kaou met nik.

Pri su stvo o vog vi {eg stva ra o ca– ko je se o se }a u sva kom do brom o -gle du, pa pre ma to me i kod Jo va naSker li }a, Qu bo mi ra Ne di }a i Bog- da na Po po vi }a – kod Sli jep ~e vi }aje ta ko sna ̀ no da u lo ga znal ca, i -a ko o grom na, o sta je u sen ci, kao u -lo ga pod sve sti kod pe sni ka. (…) Kodwe ga iz o grom ne ri zni ce zna wa iz -bi ja ju sjaj na po re |e wa i kon tra stikao {to kod pe sni ka iz bo ga te pod -sve sti iz bi ja ju sim bo li i me ta fo -re. I kod jed nog i kod dru gog na likna mu ze ko je o sve tqa va ju mra~ nepro sto re. I kao {to se s na po romkroz me ta fo ru pro di re u du bi nupe sni ko ve pod sve sti, i sto ta kote {ko se kroz po re |e wa pro ce wu juraz me re Sli jep ~e vi }e va zna wa. (…)Bez bo roj ne ~i we ni ce bi le su po ko-r ne we go vom du hu kao mno go broj navoj ska da ro vi tom voj sko vo |i.“

Ovo je do voq no da u ve ri ~i ta o -ca da je Vo ji slav \u ri} bio i o staope snik ~i ta vog ̀ i vo ta, ka da je na-j bo qe pi sao, ka ko bi to sam vo leoza dru ge da ka ̀ e, a ja ve ru jem da jeto i sto mi slio i za se be.

Фељтон

AKADEMIK VOISLAV \URI]

[U MA DI JA I KRA GU JE VAC OD 1914. DO 1941. GO DI NE (12)A KA DE MIK DR VO JI SLAV M. \U RU] KAO MLA DI KRA GU JE VA^ KI PE SNIK (3)

I u na u~ nim stu di ja ma bio je pe snikKao stu dent pr ve go di ne Fi lo zof skog fa kul te ta, Vo ji slav \u ri} je 1932. go di ne ob ja vio zbir ku pe sa ma „Su ton ska drh ta wa”, ko je je u glav nom na pi sao jo{ kao |ak Kra gu je va~ ke gi man zi je. Ka sni je, ka da je is ko ra ~io u svet na u ke o kwi ̀ ev no sti i o sta vio de la do stoj na jed nog a ka de mi ka, on je o pet sve vre me bio pe snik – usvo jim na u~ nim stu di ja ma

NA FI LO ZOF SKOM FA KUL TE TU VO JI SLAV \U RI] IZ RA STAO JE U VE LI KOG I STO RI ̂ A RA KWI@EV NO STI


Рукописи

...Ovo je da pad ne{ u ne svest...

...I on pa de u ne svest...

...A sad na Sve tu Go ru idi sam, An ti hri -

ste!...

...Sa lun je bio za di mqen. Na po di ju mu ci -ka – ̀ e ne su ta mo za di za le no ge, po ku {a va -ju }i da od i gra ju kan-kan. Za sto lom u u glu po -ke ra {i su je dan dru gog od me ra va li sta kle -nim po gle di ma. Iza {an ka {tr ~ao je, od sto -ma ka na go re, }e la vi kr~ mar. Po red sa lu name ha ni~ ki pi ja ni no svi rao je tip u cvi ke -ri ma, s koc ka stim o de lom. Svi rao je pri li~ -no ̀ i vah no, ali je po po kre ti ma ru ke, na ro -~i to te la, bi lo ja sno da je pi jan i da svi rasna gom ko ju iz vla ~i iz sa mih pr sti ju. Za{an kom ne ko li ko ka u bo ja pi lo je vi ski. Iz- nad {an ka, na zi du je sta jao nat pis „Dox si -ti“. U sa lun u |o {e Stan lio i O lio. Wi hovu la zak kao da je na tren po re me tio sve pri -sut ne. U }u ta li su se, u }u ta la se ~ak i mu zi- ka, ~ak za sta de i ples na po di ju mu. Ali, trenka sni je, sa lun o pet o ̀ i ve kao da se ni {tazna ~aj no ni je do go di lo. Ka u bo ji su pi li za{an kom, po ke ra {i i gra li kar te, bar skeda me su pro mi ca le iz me |u sto lo va, a plesna po di ju mu se na sta vio kao kla vir skaprat wa.

Stan lio i O lio pri |o {e {an ku..- Ne shva tam ka ko se to pro me ni lo - re ~e

O lio. - Is pa da da si sad ti ne ka kav ga zda.- Pro me ni lo se mno go to ga - re ~e Stan lio.

- Ti to ne mo ̀ e{ naj bo qe da shva ti{.- Ja mo gu da shva tim mno go to ga - re ~e O -

lio. - O sim da me te ra{ da ra dim po slo veko je ne bi ra di la ni svi wa. Ne za bo ra vi, no -mi nal no ja sam tvoj {ef. To pi {e u svim na -{im do go vo ri ma.

- I na ta ra bi pi {e {to {ta - re ~e Stan- lio. - Ra di }e{ ono {to ti se ka ̀ e, O lio.

- Zbog ~e ga ja tre ba da pre go va ram sa naj -go rim o lo {em? Zar to ni je po sao ne kog koje na vi {em po lo ̀ a ju od me ne?

- Ti si na vi {em, po lo ̀ a ju, O lio. I ti}e{ raz go va ra ti sa o lo {em.

- Ni je ta ko pi sa lo u do go vo ru.- Pi {e u sce na ri ju. Ja gle dam sce na rio.

A i da ne pi {e, - re ~e Stan lio – ja sna jestvar da je u ì vo tu druk ~i je ne go u a nek -si ma, u go vo ri ma i do go vo ri ma, a mi sle di -mo ì vot. U ì vo tu, re ci mo, od ob da ni {tana o va mo, svi mal tre ti ra ju de be qu ce. Zar sene se }a{: de be qu ca gov na kqu ca. De be li, de-

be li, naj eo se pe pe li. U o sta lom, ne znam za -{to se qu ti{. Ti si u pr vom pla nu, ja o sta -jem u po za di ni. Sve tlost re flek to ra u pe -re na je u te be: zar to ni si od u vek i è leo?

...Ujo, ujo, da li mo gu da bu dem di rek tor?

Mo ̀ e, mo ̀ e, bla go uji, to je u jin sek tor. O -

}e{ sa jam, na jam, za jam, o }e{ pred u ze }e?

Ujo, ujo, ne ma me ni ta mo ne ke sre }e. Di }i }e -

mo u pu sti wi fi li ja lu, ~a dor, za {to ne bi,

bla go uji, bio am ba sa dor?Ni kad ni si, bla go

uji, bio mno go bi star, za {to ne bi, ~e do na -

{e, po stao mi ni star? Ja bih, ujo, na ba zen -

~e, sve ko val se bi ba, go la ti ba sal ce gi ba,

svet pun go lih ri ba. Bla go me ni, bla go te bi,

svi su ta ko go li! De la, de la, bla go uji - i uja

to vo li!...

... Je sam, ̀ e leo sam, ali ne ba{ na o vaj na -~in - re ~e sr di to O lio. - U o sta lom, da po~ -ne mo sni ma we.

Oni se na slo ni {e na {ank i O lio se raz -de ra, da nad ja ~a bu ku - to ni je bi lo la ko:

- Ko se ov de tu kao? Ne ka dig ne ru ku!Je dan ka u boj po di ̀ e po gled is pod {e {i -

ra i re ~e:- Ja! A {to, {ta mi mo ̀ e{?- U Dox si ti ju ima od sad da vla da red - re -

~e O lio, dok su mu se gra {ke zno ja sli va leniz ~e lo. - Ne mo ̀ e te vi {e da se bi je te ka -ko ko ho }e, ne go ka ko je na re |e no, to jest ka -ko pi {e u sce na ri ju.

- Ali ja sam {e rif - re ~e ka u boj. O di sta,na gru di ma se za cr ve ne zna~ ka. - Ko si ti dame ni na re |u je{ ko ga }u da bi jem?

- Mi smo iz FBI-aja - re ~e O lio i po ka -za jo{ de bqu zna~ ku - Ne mo ̀ e te da bi je telo kal ne dr ma to re.

- Ma ka kvi - re ~e {e rif. - Raz va |a li smoih. Ni je se zna lo ko ko ga mla ti, o dav no se ov -de ne zna ni ko pi je, ni ko pla }a, pa smo seu me {a li.

- A ta ko - re ~e Stan lio - Pa {to nam to od -mah ni ste re kli, ne go do bi ja mo iz ve {ta je nakon fe ren ci ja ma za {tam pu?

Ta da se, iz ne na da, sa spra ta za ~u glas pre -

ko me ga fo na:- Stop! Stop! Ko je

pi sao o vaj glu pi sce na -rio?

O lio po di ̀ e po gledpre ma ste pe ni ca ma:

- Go spo di ne re di te -qu, mi sa mo go vo ri moono {to nam je re ~e no.Ja ne od stu pam od scena ri ja.

- O to me je i re~ - re -~e re di teq tu ̀ no. - Ha-j de da pro ba mo su tra, sno vim sce na ri jem. Ovosra we od fil ma mo ra -}e mo da ra di mo druk ~i -je.

...Ka kva je to gu ̀ va?

Ma sa na di re, ne za u sta -

vqi vo. Ko je po zvao ma su?

Ko je po zvao var va re pred

vra ta Ri ma? Ri me, Ri -

me, ho }e{ li se za pa li -

ti sam, ili tre ba na }i

no vog Ne ro na? I ko se to

ta mo der wa na raz gla su.

To je no vi nar, to je no v-

i nar! Ne, to je naj vi {i

or gan! Ne, to je, na po -

kon, glas na ro da!

No vi nar: Da te pi -

tam, naj vi {i Or ga ne: je buc ka{ li, ma lo, {ta

sa stra ne?

Or gan: Na do ma }em ga zdu jem te re nu i je ba -

vam sa mo svo ju è nu!

Na rod: Bo qe ti je, {ar ni, ko man dan te: ka -

ko je be{ ta ko te i pam te!

...Su tra dan, i sta pro sto ri ja bi la je pre -u re |e na i de lo va la je kao kan ce la ri ja. Powoj je {et kao glu mac ko ji je ju ~e glu mio {e -fa lo kal ne ban de. U dru goj, su sed noj, pro s-to ri ji {et ka ju ~e ra {wi {e rif. On je sad u -ni for mi san. O bo ji ca ner vo zno sti ska jumo bil ne te le fo ne i na wi ma ne {to u ku ca -va ju. Sa da, za ra zli ku od ju ~e ra {weg da na, ne -ma sta ti sta.

U pr vu kan ce la ri ju hru pi {e Stan lio i O -lio.

- Aha! - re ~e O lio. - Sad smo te u ke ba -li!

- U ~e mu - u pi ta {ef kan ce la ri je. - Pa jasa mo od go va ram na po ru ke!

- Ka kve po ru ke- u pi ta O lio.- Po ru ke li~ ne pri ro de! - re ~e {ef kan -

ce la ri je - ko je se, u lo kal nom du hu hri {}an -ske sve tr pe qi vo sti, pre tva ra ju u op tu ̀ be ipret we.

- Ko va ma u pu }u je pret we, gra |a ni ne - re -~e Stan lio. - Iz ja sni te se, i to od mah!

- Lo kal ni bos - re ~e {ef kan ce la ri je. -Evo, po gle daj te {ta mi je ma lo pre na pi sao.Na zi va me ge ni jem. A kad ov de kod nas ne kogna zo vu ge ni jem, to me je bo qe da se se li, dokje jo{ ìv.

- Ni je vaq da do tle do {lo - re ~e O lio. - Ada li ste i ma li ve zu li~ ne e mo tiv ne pri ro -de? Is ku stvo po ka zu je da se ta kve stva ri is -kom pli ku ju po sle ra znih pra znih o be }a wa.Zna te ono, ci le-la le, pa - krk u bu qu!

- Od bi jam da od go va ram na in si nu a ci je -re ~e {ef kan ce la ri je, str pa mo bil ni te le- fon u fi jo ku i za i na }e no se de za sto, skr -stiv {i ru ke na sto mak.

Stan lio o tvo ri vra ta. On i O lio u |o {eu dru gu kan ce la ri ju, u ko joj je u ni for mi -sa ni ~o vek ta ko |e kuc kao po ru ke na mo bil -nom te le fo nu:

- Aha - re ~e O lio. - U ke ba li smo te!- Ovo su ne slu ̀ be ne po ru ke - re ~e ~o vek.

- Ja sve vre me, u stva ri, pi {em stru~ nu na -u~ nu pu bli ka ci ju.

- Ma ne moj te - re ~e O lio. - Na ma ni su ne -po zna te va {e ak tiv no sti. O ~i jem tro {ku stepu to va li na ra zna sve ta me sta, od Ka na ra doHa va ja?

- O tro {ku po re skih ob ve zni ka - ne mar -no re ~e ~o vek. - Pa svi smo mi na bu xe tu, tojest na gr ba ~i srp skog na ro da. Ot kad je to za -bra we no?

- Ni je - zbu ni se O lio, ali ga Stan lio ~up- nu za ru kav. O lio se pri bra i na sta vi:

- A za {to pri slu {ku je te te le fon ske raz- go vo re gra |a na ko ji ta ko |e ~a sno tro {epa re po re skih ob ve zni ka, kao i vi? Zna te lida oni, pre va zi {av {i vr qi ke, or ga ni zu ju

te kvon do, ta i ~i, a i ki do, da je vu, ma ha ri {ii xi u xi ca tur ni re, u naj bo qoj srp skoj bo ri- la~ koj tra di ci ji? Zna te li ko li ko oni pa -ra iz dva ja ju za a u to-tr ke kroz sve mir ski bes -kra jan pro stor fa bri~ kog kru ga, pre ko Baq -kov ca i Er de ~a? Zna te li da ih o me ta te u sla -wu do brih vi bra ci ja e vrop skoj za jed ni ci?Ta kvo po na {a we vi {e ne }e mo to le ri sa ti!I, na kra ju kra je va, ka ko se do go di lo da to- li ka va {a po klo ni~ ka pu to va wa i ro man -ti~ ne ve ~e re za vr {e o va ko?! Ti we ga sre }o,on te be du {o, ti we ga ser da ru, on te be voj -vo do, ti we ga pu kov ni ~e, on te be ge ne ra le,ti we ga pri ja vom pod te pih, on te be na gra -dom. Ne ide mi u gla vu - {ta se do go di lo stom va {om qu ba vqu...

U ni for mi sa ni ~o vek po ~e {a se po gla vi:- Vla di ka nam ni je dao bla go slov...- Tre ba lo je da pro ba te kod Pa ho mi ja - re -

~e O lio po slov no.Ali, u tom tre nut ku o pet u|e re di teq, sa -

mo bez me ga fo na.- Stop - o so vi se on na O li ja. - To u sce-

na ri ju ne pi {e....To ne le pr {a ju kri la, to se tre se se kre -

ta ri ~i na ru ka, i u ru ci pa pir, za pi snik sa

sed ni ce u prav nog od bo ra. Se kre ta ri ce, se kre-

ta ri ce, to li ko pu ta sam pot pi sa vao pa pir

ko ji si pod no si la, za {to ti se sa da tre se ru -

ka? Ru ku tre se strah, strah ko ji se u vu kao u

be o wa ~e za po sle nih. Ve li ki strah tre se ru -

ku i u ru ci pa pir. Pa pir je za pi snik. Ali u

za pi sni ku ne pi {e {ta se stvar no re klo, u

za pi sni ku pi {e ono {to je se kre ta ri ci

dik ti rao strah, ve li ki strah ko ji do la zi

van ku }e, ko ji u pa da u ku }u i od re |u je {ta }e

bi ti na pi sa no u za pi sni ku. Se kre ta ri ce, se -

kre ta ri ce, ko bi ti za me rio, svi zna mo

{ta je si la, si la Bo ga ne mo li, a Bog si lu ne

vo li, se kre ta ri ce, se kre ta ri ce...

û ju se do zi va wa dva an |e o ska gla sa, bra-

ta i se stre ~o ba na, za na rod nim ov ca ma:

Ka kva se зda wa na br da {cu be le - da li su

ku }e il sta no vi, se le?

Ni su sta no vi, ni ku }i ce, mi le, ve} op {ti

ju ri{ na de diw ske vi le.

Ot kud im pa re, ot kud pa re, se le? - Pro da -

li svi we i ov ~i ce be le.

I ja bih pro do, al moj ba bo pro pi. - Pro da -

li, mi le, Ko so vo E vro pi.

Da l da ih , se le, od o zgo o bo re? - Ne zna se,

mi le, {ta je na ma go re.

Jer kad ih se ti na o braz na ci ja, tad kre -

ne, mi le, hi per-in fla ci ja.

…Pro te stu jem, re ~e O lio. - Pro te stu jem,pro te stu jem! Ka kav je ovo film? Ka u boj skiili kri mi nal ni? Svi zna ju da sam ja - ko mi -~ar. [ta je sad ovo?

- Ovo je ne {to no vo - re ~e re di teq. – E -vrop ski sce na rio ko jim }e mo kon ku ri sa tiza O ska ra. Ovo je film u ko ji u la ̀ e mo sveva {e glu ma~ ke sna ge, do sa mo u ni {te wa. Kovam je re kao da je to ni sko bu xet ni ka u boj ski,ili ~ak kri mi nal ni film? To je o zbiq na

u met nost: dra ma ̀ i vo tai smr ti. Zar vam ni sure kli?

- [ta ima ko da namka ̀ e - re ~e O lio - î -ta li smo sce na rio.

- Sce na rio je iz me -wen, ni ste o ba ve {te ni- re ~e re di teq. - Stvarje u to me da se sce na riosa va kog da na me wa, pova ̀ no sti do ga |a ja ko jisle de. Ovo vi {e ni jeni ko me di ja, ni ve -stern, ni kri mi}. Sni- ma mo film stra ve i u -à sa.

- Ot kad to - iz ner vi -ra no re ~e O lio.- Pa toni je moj fah. Naj vi {e{to ja mo gu je da ve se lope vam po na rod nimsvad ba ma. Da ju mi mi -kro fon - po klo ni se ipo~ ni. Ot kad sni ma mota ko mra~ ne fil mo -ve?

- Ot kad je sve i po ~e -lo.

- ûj te, re ~e na u~ nik

za o kru glim sto lom -

Shva tam da sve ima po -

~e tak i kraj. Ni ~i ja

ni je do zo re, i to je u re -

du. Ovo je kraj, na rav no..

Ali, za {to sva ki kraj

mo ra da bu de o va ko od -

vra tan? Po sto ji li ne -

ki na{ film s he pi jen -

dom? âk i da pre ̀ i ve

ovo sram no vre me, ni ka -

da se ne }e o po ra vi ti,

go to vo je. Na kra ju kra-

je va, ni je u ra |e no ma lo.

Pro blem je {to ja, to -

me, u ra |e no me, ako se

pred sta vi sli kom jed -

nog kan ce la rij skog sto la, vi dim po vr {i nu, vi -

dim i kom pju ter na po vr {i ni - ali ne vi dim

no ga re. Kad god se u ka ̀ u no ga ri - ne kog }or ki-

ra ju. Ne znam na ~e mu taj sto sto ji. U to me

je stvar - mo ̀ e da se sru {i - u jed nom je di nom

~a su. Kraj je, na rav no. Pa i bi o lo {ki - ra di

se o star ci ma, da se ne la ̀ e mo - do {lo je do

sme ne ge ne ra ci ja. Do la zi kraj. Oni se o pi ru,

o stav ka se ni ko me ne pot pi su je, ali... Svi to

zna ju. U sva koj u re |e ni joj dr ̀ a vi ona bi o dav -

no bi la pot pi sa na, sva ki no vi dan bez we do -

ne }e sa mo no vu sra mo tu i blam. Na tu o stav -

ku tre ba lo bi, i pak, bac nu ti po ko ju ru ̀ u,

pri zna ti o ~i gled nost: ne mo ra sve da se svr -

{i ga do {}u (ka ko je re kao Do sto jev ski). U ~e -

mu je bio o snov ni pro blem? Sa mog na u~ nog sta -

no vi {ta, po sto jao je kon cept an ti~ kog gra-

da-dr ̀ a vi ce. Ali, ti to i sti~ ki, a ne an ti~ -

ki. Ni je se ra di lo (sa mo) o tir jan stvu, ko li -

ko o tir jan stvu su je te. U bi la ih je su je ta. Ne -

ka stra stve na za ce nu ta gr le na gor qi vost,

iza ko je zi ja pra zni na. Za to {to ni su srp s-

ki do ma }i ni, ne go grad ska man gup ~ad. Mi sli -

li su da je do voq no hi jen ski se gra bi ti oko le -

{i ne bu xe ta. Ni {ta ni su stvo ri li zno jem

sop stve nih ru ku: zna te ono, kad vam se o zno -

ji, ne sa mo ~e lo, ne go zglob. [ta vi {e, pro tiv

ta kvih ra de ni ka su po ka zi va li pri kri ve nu

o zlo bqe nost i o tvo re nu za vist. Ni je do voq -

no ne bi ti do ma }in u vre me ni ma stra ve i u -

à sa. Kao u sva koj ku }i: mo ra{ i ma ti pu ne

po dru me, am ba re, kr qe ve, tra po ve - ili }e te

du ga zi ma za tr pa ti la vi na ma. âk ni to ni -

su zna li, ne go se zaj me po se lu, kao i svi go lo -

gu za ni. A on da - ko s |a vo lom ti kve sa di... Mi -

sli li su - i ma{ vlast, i ma{ sve. A ne zna ju

da su go li, i ne sre} ni, i bed ni, i ne voq ni, kao

svak ko na svet do la zi i od la zi bes po mo }an.

Ni je li bo qe da su to od mah re kli ru ̀ noj i

glu poj ma si? Ni su i ma li sna ge za to, sa mo za

jav no za vod ni {tvo ko ja je dvoj ni~ ka de mon -

ska la`. A on da, sa rad ni ci: pod ko jim mo stom

su sku pqe ni? Ne zna se ko ji je od wih go ri. Sa -

mi su za to kri vi, ni su pod no si li ni kog i o -

le spo sob ni jeg, ve ro va li su, ne u kon cept tr-

p we, ra da i du go traj nog na po ra - sa mo u ser -

vil ne o sme he. Za bo ra vi li su da po be |u je, i ne

mo ra po be di ti fi zi~ ki, o naj ko ji do po sled-

weg da na ̀ i vo ta mu ko trp no u~i. Te {ko se mi -

ri ti s ~i we ni com da si sa mo je dan od... Tre-

ba lo je da bu du bo qi - to u op {te ni je bi lo te -

{ko - a oni su bi li ne do voq no do bri. Ta ko re -

}i i sti. [ta vi {e, pro tiv bo qih su se zdu -

{no, i ov de, bo ri li. Jer, wi hov kon cept i ni -

je bio da bu du sve bo qi i bo qi, ve} da su Bo gom

da ni i naj bo qi. Bu be: glu pe bu be, za ro bqe ne u

~a {i.

Za o kru glim sto lom ̀ a gor, ni ko ni ko ga ne

slu {a. Mo ̀ da }e se i ov de po bi ti, kao u sa -

lu nu.

...O sve sti se, o sve sti se! Pri ja te qu, o sve -

sti se...

...I on se o sve sti...

Ko bi to sve raz u meo: ka kav be smi sao!

Tok ne sve sti


Разонода

Sre}na novahap{ewa!Otkad je dràva u kolapsu, izlaz jeu apsu. Zatvorski krug se zatvaraudarawem ta~ke na pqa~ke.

Jedni laù, drugi kradu, tre}ipqa~kaju. Dobro je kad se zna {tako radi, me|utim, ne vaqa {toprvi laè za dvojicu, drugi kradeza trojicu, tre}i obezbe|uje pro-gresiju. Ako }emo pravo, jagmajeste turska re~, ali je pqa~kasrpska.

Pqa~ka im materina! Rade dvo-kratno, kradu non-stop. Radili su

kako su najboqe znali. A ba{ nijetrebalo tako. Stoga nemaju {ta dakriju od svoga naroda. [to suimali, sakrili su. Tek kad namokrenu le|a, pokaù svoje pravolice. Beko je ma{ina za praweprqavog ve{a. Delta je ~etvrtoslovo, sada i ovde - prvo. Kadvlada diktira tempo, prvi igrakako drugi svira. Ko ispravqa vi-juge, ima pravo. Da }e biti boqe,vi{e verujemo ministru poli-cije nego premijeru. Ko to tamopeva je najboqi film koji }emogledati.

Po jutru se poznaje vlasnikzemqe. Da koreni krize nisu uzemqi, ne bi zemqa pripadalaonome ko nas obra|uje. Samo zato{to je Srbija slobodna zemqa.Svako moè da je obra|uje. ZatoSrbi ne beè iz zemqe, ve} u wu.

Vra}aju se Marksu preko kapi-tala, kapitalizmu - preko mark-sista. Nema kapitala bez znawa,ni oplo|avawa bez kapitalca.Kapitalac je talac mo`dane izatvorske }elije. [to zna~i dakrupni kapital nije pod mi-{kom.

Srpski sindrom je u tome {toneverne Tome ne veruju u poraz. IKosovo i Evropa proma{ili suciq i pogodili Srbiju. Srbijauzvra}a udarac. Busa se u prsa! Akonas je proma{io smak sveta, ne}epropast. Posle smaka sveta ni{tane}e biti isto. Samo }e se istorijaponavqati dok Srbi ne nau~e prvulekciju. U~e}i se na gre{kama,nau~ili smo da gre{imo.

Pravimo dràvu kakvu svet nijevideo. Ako uspemo - ne}e ni videti.

Ilija MARKOVI]

Горан Миленковић

САТИРА

Izvinite,odnekud ste mistra{no poznati.Da li smo zajednobili u vladi ilina robiji?

Milan TODOROV

Kilometarzemqe mawe,korak bliè

Evropi!Uro{ PAPE[

Karikatura: Goran MILENKOVI]

� Narod kupuje konzerve isve}e. Demokratija }e dugo tra-jati.

� Kakva ~etkica za zube! Jezikza zubima je najboqa za{titava{ih desni.

� Jeste da pred svakim skidamoga}e, ali to je zato {to na{azemqa ima {ta da pokaè svetu.

� Pamet i lepota retko idu za-jedno. Osim kad odlaze iz ovezemqe.

� Politi~ari ne idu u raj, jer jeu paklu dru{tveni ìvot mnogobogatiji.

� Do ju~e smo ~vrsto stajali nazemqi, a danas smo ve} ukopani.

Milan TODOROV

� A kad su spasioci poskakalisa kormila, na{ brod je prestaoda tone.

� Dosta smo se napajali na va{im izvorima. Mi bismo ne{to da prezalogajimo.

� Bolesnici na vlasti suneizqe~ivi jer ih {titi imunitet.

Jovo NIKOLI]

� Ispuweni su uslovi za wegovohap{ewe: Krao je i nismo senagodili.

� Patriotizam se ne sipa utraktore. Ali se i daqe sipa uglasa~ke kutije.

� Pokrenuli smo velikiprivredni kombinat. Pustilismo ga niz vodu.

Aleksandar ÔTRI]

� Glasao sam za promene i sada sam novi ~ovek. A kakvasam qudina ja bio!

� Istoriju pi{u pobednici. Ostali obnavqajugradivo!

� Ostali smo svoji! Niko nas,bre, ne}e!

Uro{ PAPE[

� Kada se po{ten ~ovek uhvati upoliti~ko kolo, on igra na kecu.

Ivko MIHAJLOVI]

ПРЕФЕРАНСРезултати градске лиге

HASAN DUDI], folk pe-va~, politi~ki angaòvan, na-javio je da se tre}i put èni:

- Milan Krkobabi} je moj{ef, mnogo ga volim, cenim

i po{tujem i zato samodlu~io da ga

uzmem za kuma.Ovih dana nam-eravam da mu tosaop{tim.


Разонода

ЗУМ

Мил

ош И

гњат

овић

ОДВА

ЛЕ MIRKO CVETKOVI],

biv{i premijer:- Ne mislim da sam srp-

ski Sanader, ali ako setraì krv, onda moè dabude sve.

ANABELA ATIJAS (eks Bukvi}i \ogani), peva~ica, u maju trebada se porodi i ve} zna da }e dobiti}erku koja }e se zvati Blankica:

- Odgaja}emo je u jevre-jskom duhu, da bude se-fartkiwa koja }e gov-oriti ladino jezik, me-{avinu {panskog ilatinskog, koji u svetugovori samo tri hi-qade qudi.

ANA BEKUTA, peva~i-ca, o qubavi s ministromMilutinom Mrkowi}em:

- Shvatila sam da smosrodne du{e onda kada sumi wegove o~i postale na-jva`nije ogledalo.

MIA BORISAVQEVI], peva~ica:- De{ava mi se da sam jednog dana zaqubqe-

na do u{iju i da zahvaqujem Bogu {to mi jeposlao qubav, a da ve} sutradan ne ose}amni{ta. Svakome ko sa mnom izdrì duè odjednog meseca treba dati orden.

VUK JEREMI], izba~eni ~lan Demokratske stranke:- \ilas danas izbacuje one koji se s wim ne slaù u

stranci. [ta bi radio kad bi preuzeo vlastu dràvi

– oduzeo bi qudima dràvqanstvo.

SINI[APAVI], dramski pisac i scenarista velikog broja humoristi~kihserija:- Tesna koà se svremenompretvorila uluda~ku ko{uquiz koje jenemogu}e iza}i.

ANA STANI], pop peva~ica:- Rado bih na jedan dan bila u

koì onih koji iz senke uti~u naìvote svih nas, a onda bih naprav-ila da sve bude onako kako treba.

OLIVER ANTI], sa-vetnik predsednika To-mislava Nikoli}a, otome za{to svom pret-postavqenom tepa sa„diko”:

- Zato {to je TomislavNikoli} dika [umadije.

Ugrabili svadbu

pre uskr{weg

postaKo ne moè da „uìva” u mesu – moè u snièwu cena

Dobrovoqni ~uvari banke u zimskom periodu

Trebasti}i dope{a~kogprelaza

Nove dimenzije {oqe za aktuelno mleko


Огласи/Читуље

2.mart 2013.

Bolna je istina da te 40 dana nema me|u nama

Milka Stankovi} Milkica

Krasile su te sve najboqe qudske osobine, po ko-jima }e{ biti upam}ena, a nama ostaje da te ~uva-mo u uspomenama, kao dobru snaju, ujnu i baka-ujnu.

Tvoji: Radica, Maja, Marko i zet Mirko

Dana 2. marta 2013. godine, u 11 sati, naVaro{kom grobqu dava}emo ~etrdesetodnevnipomen na{oj dragoj i voqenoj

Milki Stankovi}Milkici

Najdraà na{a,Na tebe mislimo kada ispra}amo dan na po~inak.Na tebe mislimo kada jutro bere prve nebeskesvetlosti.An|elima {aqemo poruku da te ~uvaju i neguju...U na{im srcima sagradili si hram ne`nosti idobrote, gde }e iznad tvoje slike ve~no biti ore-ol na{e qubavi, najdraà na{a MAJKO!

S po{tovawem: }erke Olga i Vojka, zet Dejan iunuci Milo{ i \or|e

Dragomir Bradowi}1929 – 2012.

U subotu, 2. marta 2013. godine, na Su{i~komgrobqu, u 10,30 sati, dava}emo polugodi{wipomen na{em dragom ocu i dedi Dragi.

Sinovi Slavoqub i Sini{a i mnogobrojna rodbina

Republika SrbijaGRAD KRAGUJEVACGradska uprava za poslove lokalne samoupravei op{te upraveFaks: (034) 332-067

JAVNI POZIV

Za polagawe ispita o poznavawu gradaKragujevca i propisa u oblasti auto taksiprevoza putnika (licima koja vr{e, ili}e vr{iti delatnost auto taksi prevoza)

Gradska uprava za poslove lokalne samouprave iop{te uprave -Oblast za komunalne poslove i sao-bra}aj, poziva na polagawe ispita lica koja vr{e, ili}e vr{iti delatnost taksi prevoza na teritorijiKragujevca.Ispit se organizuje na osnovu Pravilnika o programu ina~inu polagawa ispita za obavqawe delatnosti auto tak-si prevoza, a odrà}e se u utorak, 5. marta 2013. godineu 15.30 sati u sali 105 Skup{tine grada.

Kandidati koji polaù ispit moraju da ispuwavajuslede}e uslove:

- Da poseduju voza~ku dozvolu ''B'' kategorije najmawe 3 godine

- Da poseduju lekarsko uverewe za profesionalne voza~e

Kandidat treba sa sobom da ponese li~nu kartu na uvid.Na osnovu poloènog ispita, Grad izdaje sertifikato poznavawu grada Kragujevca, poznavawu propisa izoblasti auto taksi prevoza putnika i propisa koji reg-uli{u bezbednost saobra}aja na putevima, kao i pre-voz u drumskom saobra}aju.Sertifikat }e se ubudu}e koristiti u postupku do-bijawa legitimacije taksi voza~a, u skladu sa Odlukomo auto taksi prevozu putnika na teritoriji gradaKragujevca.Za dodatne informacije obratiti se na telefon(034) 306 155.

Gradska uprava za poslove lokalne samouprave iop{te uprave-Oblast za komunalne poslove i saobra}aj

JKP "Gradska grobqa“ Kragujevac raspisuje

O G L A S

o prodaji rashodovanih osnovnih sredstava putem usmenog

javnog nadmetawa

Dana 08.03.2013.godine (petak) u 12.00 ~asova u slu-`benim prostorijama preduze}a na Bozman grobqu, Jo-vanova~ki put bb, izvr{i}e se prodaja rashodovanogosnovnog sredstva i to: vozila – putni~ki kombiWolksvagen, standardne namene, godina proizvodwe1981., broj registr. mesta 8.

Pravo u~e{}a na licitaciji imaju sva pravna i fizi~kalica, osim ~lanova licitacione komisije.

Po~etna cena vozila iznosi 600 evra. Svi u~esnici us-menog javnog nadmetawa du`ni su da za u~e{}e u prodajiputem javne licitacije poloè depozit u iznosu od5.000,00 dinara na teku}i ra~un JKP „Gradska grobqa“Kragujevac broj ra~una: 150-4101-57 kod Kredi banke ilina blagajni preduze}a, pre javnog nadmetawa.

Pravna i fizi~ka lica koja izlicitiraju najve}u cenudu`na su da u roku od 5 dana zakqu~e Ugovor o kupopro-daji i uplate izlicitiranu cenu, te posle tog rokapreuzmu kompletnu dokumentaciju.

PDV, porez na prenos apsolutnih prava i druge zakonskeobaveze snosi kupac.

Ukoliko kupac u roku od 5 dana od dana licitacije neizvr{i uplatu postignute cene, gubi pravo na povra}ajupla}enog depozita od 20% vrednosti.

Uz prijavu na oglas obavezno priloìti kopiju uplat-nice, kao dokaz o upla}enom depozitu.

Oglas je otvoren do 08.03.2013. godine do 12.00 ~asova.

Javno otvarawe ponude obavi}e se 08.03.2013. godine, u12:00 ~asova, a Komisija }e zapisni~ki konstatovati na-jboqu ponudu i sa najpovoqnijim ponu|a~em zakqu~itiUgovor o kupoprodaji.

Ostalim prijaviocima po Oglasu, depozit }e bitivra}en, a u slu~aju odustajawa od potpisivawa Ugovora,preduze}e zadràva depozit.

Bliè informacije moète dobiti na kontakt telefon:034/370022 i 370617.

Osoba za kontakt: Aksi} Dragan i Milovanovi} J.Ivan.

REPUBLIKA SRBIJAGRAD KRAGUJEVACGradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{te uprave

O B A V E [ T E W E

O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE

UTICAJA ZATEÊNOG STAWA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samoupravei op{te uprave, obave{tava javnost da je nosilac pro-jekta „Centar za reciklaù”d.o.o. Beograd, Profit-ni centar Kragujevac - Reomat (ul. Trg Topolivaca 4Kragujevac), podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebiizrade Studije o proceni uticaja zate~enog stawa naìvotnu sredinu PROJEKTA – postrojewe za skla-di{tewe i tretman neopasnog otpada, realizovanog nakatastarskim parcelama br. 7405/25 i 7405/37 KOKragujevac 1, kao i 1/6 KO i 1/7 KO Kragujevac 2 (Biv{ikompleks "Zastava", ulica [afarikova), Grad Kragu-jevac.

Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca pro-jekta, moè se izvr{iti u prostorijama ovog organa -Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samoupravei op{te uprave, kancelarija broj 326, Trg slobode br.3, u periodu od 28.02.2013. do 11.03.2013. godine, u vre-menu od 9-12 ~asova.

U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa,zainteresovana javnost moè dostaviti mi{qewa o za-htevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja pred-metnog projekta na ìvotnu sredinu ovom organu.Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka izstava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li jeza predloèni projekat potrebna procena uticaja naìvotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestitijavnost.

REPUBLIKA SRBIJAGRAD KRAGUJEVACGradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{te uprave

O B A V E [ T E W E

O PODNETOM ZAHTEVU ZAODLUÎVAWE OPOTREBI PROCENE

UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samoupravei op{te uprave, obave{tava javnost da je nosilac pro-jekta „Telenor” d.o.o., ul. Omladinskih brigada 90,Novi Beograd, podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebiizrade Studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinuPROJEKTA – bazne stanice mobilne telefonije nalokaciji „Kragujevac 13”, ~ija se realizacija planirana kp.br. 4803 KO Kragujevac 1, u ul. VojislavaKalanovi}a br. 6, Grad Kragujevac.

Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca pro-jekta, moè se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Grad-ska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{teuprave, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u perio-du od 28.02.2013. do 11.03.2013. godine, u vremenu od 9-12 ~asova. Uz zahtev je priloèna i Stru~na ocenaoptere}ewa ̀ ivotne sredine u lokalnoj zoni bazne stan-ice mobilne telefonije „Kragujevac 13”, ura|ena od straneovla{}enog pravnog lica - Laboratorija „W– LINE”, Au-toput za Zagreb 41 i, 11077 Beograd.

U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa,zainteresovana javnost moè dostaviti mi{qewa o za-htevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja pred-metnog projekta na ìvotnu sredinu ovom organu.

Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka izstava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li jeza predloèni projekat potrebna procena uticaja naìvotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestitijavnost.


Читуље

SE]AWE

Kova~evi}Olga

1998 – 2013.

Qubav je tvoja ve~na.ûvamo je u srcimaod zaborava.

Tvoji najmiliji

Dana17. februara 2013. godine preminuo jena{ dragi

Radovan Petrovi}1957 – 2013.

Rale, po~ivaj u miru.

Supruga Stanija i sin Vukadin

Radovan Petrovi}

1957 – 2013.

Posledwi pozdrav Raletu od unuka Nine iElene, }erke Svetlane i zeta Ivana

U subotu, 2. marta, na Palilulskom grobqu,u 11 sati dava}emo godi{wi pomen na{emdragom

Turali} Ibru

Pozivamo ro|ake i prijateqe da prisustvu-ju ovom tu`nom pomenu.

Porodica

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj

SlaviciMilenkovi}

17.7.1949 – 19.2.2013.

Ve~no zahvalni:suprug Qubi{a, sinovi Aleksandar i Du{an,snahe Marina i Maja, unuci Jana i Jovan

Dana 28. februara 2013. godine navr{ava setrideset godina od smrti moje voqene majke

Tome Zindovi}ro|ene Spasojevi}

Vreme prolazi, ali bol i tuga ostaju. Otacmi je poginuo kad sam imala godinu dana. Tisi me podizala i {kolovala. Hvala ti napomo}i u podizawu moje dece. Sad po~ivaj umiru pokraj tvog unuka Mi}a, unuke Zage, zetaSloba i supruga Radisava. Nikada te ne}ezaboraviti

tvoja }erka Bosiqka Beba Radulovi}, unukBato Radulovi} i unuka Tawa [ar~evi}

SE]AWE

U ~etvrtak 7. marta 2013. go-dine, navr{ava se devet godina odsmrti

Petra M.Rov~anina

7.3.2004 – 7.3.2013.

Godine prolaze, u srcu praznina, suze presu{ile, a bol se nikakone smawuje.

Supruga Ana, }erka Zlata, unuk Nikola, unuke Ana, Nevena i Milica, zetovi Darko i Gaga

Dana 23. februara 2013. godine za-uvek nas je napustila na{a

Milutinovi}Darinka

1934 – 2013.

Sahrana je obavqena 26. februara2013. godine na grobqu Bozman.

Oàlo{}eni: sinovi Dragan i Nenad, snaha Qiqana, unuk\or|e, unuke Nevena i Mina, kao i ostala rodbina i prijateqiporodice

Mali oglasi

MATEMATIKA, mehani-ka, fizika – svi uzrasti.âsovi u toku {kolske go-dine i pripremna nastava zaupis u Matemati~ku gim-naziju(SM) i polagawe malemature. Studenti (mart,april). Prijemni (vi{e ivisoke {kole, fakulteti ivojna akademija – posebniprogram).Velika matura.Takmi~ewa. Telefon: 034360 202, 063 77 11 002,Arsi}.


Енигматика

h tev za ras kid u go vo ra na {te tuRad ni~ kog, i da je sa da u lo ̀ ioàl bu dru go ste pe noj ko mi si ji,~i ja se od lu ka ~e ka. U Kra gu jev cuga ne ma, ti me, naravno, ni na “î -ka Da ~i”, jo{ ma we u cr ve nom dr-e su, pa je naj re al ni je o ~e ki va ti dasmo se od we ga o pro sti li. Zva ni~ -no, on se be vo di da je na bo lo va wu,dok klub pro tiv we ga spro vo di

nut no smo pret po sled wi na ta be -li, i u ko li ko se ne mak ne mo ko jeme sto vi {e, sle de }e se zo ne ne }e -mo mo }i ni da ma {ta mo o ka kvome vrop skom uz le tu.

Ono {to je si gur no, to je da zaKra gu jev ~a ne, po red ve} dav no ot- pi sa nih a ne kad stan dard nih Mi -lo {e vi }a, Mu tav xi }a i ostalih…o vog pro le }a ne }e na stu pa ti niozbiqno po vre |e niFej sa, a sva je pri li -ka ni do sa da {wi pr -vi stre lac e ki pe, ce-n tar for Spa le vi}.Dobro je po zna to da jeon u spo ru sa klu bom,sve vi {e sa mo ver ba-l nom, da mu je Ar bi -tra ̀ na ko mi si ja, kaone o sno van, od bi la za-

inter ni di sci plin ski po stu -pak.

Ne ko li ko po ja ~a wa, tro ji ca is -ku snih i dvo ji ca mla |ih i gra ~apri kqu ~e na su re no vi ra nom pr -vom ti mu, ali se na ge ne ral noj pro -

bi sa prvo li ga {em Be -à ni jom (2:2), pro {lesre de, po ka za lo da }etre ba ti vre me na ka kobi no va po sta va pro fu-nk ci o ni sa la. Ko li ko,te {ko je re }i, ali da gane ma ju pre vi {e na ras -pol ga wu, za pra vo nima lo, to je fa kat. Ta koda… V. U. K.


СПОРТ

A ME RI^ KI FUD BAL

De se to go di {wi caDi vqih ve pro va

DE SET go di na po sto ja wa Klub a me ri~ kog fud- ba la Di vqi ve pro vi pro sla vqa 2013. i za to }e, ka -ko je iz klu ba na ja vqe no, ce la se zo na pro }i uo be le ̀ a va wu vred nog ju bi le ja. Na i me, tim po vo -dom bi }e or ga ni zo va no niz ma ni fe sta ci ja, podslo ga nom „î sta de set ka“, a pr va od broj nih ak ci -ja o ~e ku je se u sko ro.

Pod se }a mo, od pr vih ko ra ka o vog spor ta u Kra -

gu jev cu, na ~i we nih u ok to bru 2002. go di ne, pa doda nas, Ve pro vi su u na{ grad do ne li pet ti tu la{am pi o na Sr bi je i pe har na me wen vi ce {am pi o nupre sti ̀ nog e vrop skog E FAF ku pa, {to je da le konaj ve }i u speh srp skog klup skog a me ri~ kog fud ba -la. Ta ko |e, na kra ju te 2011. go di ne na {li su se na10. me stu zva ni~ ne li ste naj bo qih klu bo va E vro -pe, ~i me je o pet do stig nut naj bo qi pla sman ne kogti ma iz na {e ze mqe. Uz sve to, kra gu je va~ ki klub jepo znat i kao ve li ki ra sad nik ta le na ta, pa ~e stotre }i nu, ~ak i po lo vi nu ~la no va re pre zen ta tiv -nih se lek ci ja Sr bi je ~i ne u pra vo i gra ~i o vog ti -ma.

Za go di {wi cu, po red no ve ko lek ci je sport ske o -pre me i ve li ke pro sla ve ro |en da na, naj lep {i inaj vred ni ji po klon, svi se u klu bu sla ̀ u, bi lo bi

ko na~ no re {e we pi ta wa sta di o nana ko me bi na stu pa li.

Ban ka ri pri te kliu po mo}

I U PRED STO JE ]OJ se zo ni Di -vqi ve pro vi i ma }e “do da tak” uzsvo je ime, ba{ kao i la ne. Na i me,o vo ga pu ta glav ni spon zor Ve pro -vi ma bi }e Pri vred na ban ka Be o -grad.

U go vor o sa rad wi pot pi san jena go di nu da na.

V. U. K.

PRVA “A” LIGA

14. KOLO: Radni~ki - Dunav 28:4, Ba-wica - Partizan 6:11,@AK -Singidunum14:10, Crvena zvezda - Beograd 15:5. Pau-zirala je ekipa Vojvodine.

Radni~ki 13 12 0 1 246:64 36Crvena zvezda 12 12 0 0 150:62 36Partizan 12 9 0 3 152:57 27 Bawica 13 6 1 6 103:11719Vojvodina 12 6 0 6 116:10518@AK 12 4 1 7 093:14313Dunav 12 3 0 9 067:139 9Singidunum 13 2 0 11 077:167 6Beograd 13 1 0 12 57:206 3

15. KOLO: Dunav - Bawica, Partizan -Crvena zvezda, Beograd - @AK, Singidu-num - Vojvodina. Slobodan je Radni~ki.

BAD MIN TON

Zla to i sre bro nastar tu

NA tra di ci o nal nom tur ni ru“Pan ~e vo O pen 2013” u i sto i me -nom gra du, pro {log vi ken da, bad- min to na {i kra gu je va~ kog klu baRej vens o svo ji li su dve me da qe ukon ku ren ci ji 50 tak mi ~a ra uz ra -sta od 11, 13, 15 i 17 go di na, iz 10srp skih klu bo va.

Oba od li~ ja pri pa la su de voj -~i ca ma “ga vra no va” u kon ku ren -ci ji do 15 go di na, i to Awa Ve le -mir zlat no, a Mi li ca So ko lo vi}sre bro. Re zul tat je tim ve }i, u ko -li ko se ima u vi du da je ovo bio,prak ti~ no, pre mi jer ni na stupove dve tak mi ~ar ke u sta ri joj uz -ra snoj ka te go ri ji.

S. M. S.

PLI VA WE

Dru go ko lo - 48me da qa

KAO na tra ci se re |a ju me da qekra gu je va~ kih pli va ~a pri nad- me ta wu u Zim skoj li gi cen tral neSr bi je. Dru go ko lo o dr ̀ a no jepro {le su bo te u Kru {ev cu, a na -{i tak mi ~a ri u ze li su ~ak 48 od -li~ ja.

O pet je Rad ni~ ki bio naj u spe -{ni ji, o svo jiv {i ih 26 (12 zlat- nih, 10 sre br nih i ~e ti ri bron -za ne), u jed no i tre }e me sto e kip -no. Pi rat je i mao 13 ko laj ni (petzlat nih, {est sre br nih i dve br-on za ne), ~i me je za u zeo {e sto me -sto u u kup nom pla sma nu, dok je De-l fin bio 11. sa se dam me da qa(tri zlat ne, dve sre br ne, dvebron za ne). Fo ka ni je bi la vi so koko ti ra na, po {to su we nim ~la no -vi ma, ta~nijem jednom istom, pr-i pa la sve ga dva od li~ ja.

V. U. K.

U O BI ̂ A JE NO te {ko go sto va weu Vra wu, i o vo ga pu ta po fud ba le -re E ko nom ca po ka za lo se ta kvim.Bi lo je po treb no u lo ̀ i ti i po -sled wi a tom sna ge da se po sle veli ke bor be sa vla da i sto i me ni do -ma }i tim. Na kra ju, skor je i pakgla sio 3:2 za Kra gu jev ~a ne.

Dva pu ta su na o voj u tak mi civo di li i gra ~i Vra wa, sa 1:0 i 2:1,a pre o kret je sti gao u na stav ku,ka da su “stu den ti”, is cr pqe nijed no ne deq nim na stu pom u re pre -zen ta ci ji, shva ti li da je vrag od -neo {a lu, te da je po sled we pla- si ra ni tim na ta be li na pra gusen za ci o nal nog tri jum fa nad li -de rom pr ven stva.

U por ni na pa di E ko nom ca do ne -li su mu iz jed na ~e we, a i sti i g-ra~, Vla dan Ve si}, na mi nut i podo is te ka su sre ta, po bri nuo se dasve “o sta ne na svo me”.

SKI JA WE

Ne ve na,o pet,pr va ki wa

^LA NI CA Rad ni~ kog Ne ve naIg wa to vi}, na Sta roj Pla ni ni,od bra ni la je ti tu lu naj bo qe srp -ske ski ja {i ce. Na i me, ona je tri- jum fo val no za vr {i la tr ku uve le sla lo mu pr vog da na FIS E -vro bal kan ku pa, ko ji je u jed no iPr ven stvo Sr bi je.

O sta je joj da, o ~e ki va no, to i stou ~i ni i u sla lom na stu pu.

V. U. K.

Ubeleèn sa moje dan pla sman

DVO JI CA Kra gu jev ~a na, ~la no -va re pre zen ta ci je Sr bi je na 11.Zim skom o mla din skom fe sti va lumla dih o dr ̀ a nom pro te kle sed- mi ce u ru mun skom Bra {o vu, za be -le ̀ i li su sa mo je dan pla sman.Va wa Star ~e vi}, ~lan Rad ni~ koge li te, bio je 43. u ve le sla lo mu,dok u sla lo mu ni je za vr {io pr vuvo ̀ wu.

Ski ja{ Ose Vik tor Ra ko vi}star to vao je ta ko |e u ove dve teh -ni~ ke di sci pli ne, ali ni je sti- gao do dru ge vo ̀ we. U ve le sla lo- mu je dis kva li fi ko van, a u sla lo -mu pr vu tr ku ni je za vr {io.

M. M.

F U D B A L

RAD NI^ KI 1923 KRE NUO U MI SI JU “OP STA NAK”

Dva po ku {a ja u tri da naJU ̂ E je star to vao pro le} ni deo

pr ven stva Su per li ge Sr bi je ufud ba lu. Kra gu je va~ ki su per li -ga{ i grao je pre mi jer nu u tak mi -cu sa Ra dom na svom te re nu, dokmu ve} u su bo tu sle di go sto va weNo vom Pa za ru. Ve li ke pri ~e tune ma, bo do vi se mo ra ju sku pqa tisa svih stra na, ne mi li ce, ka ko bise iz be gao naj cr wi sce na rio, ko jiu ve li ko pre ti “cr ve ni ma” - is pa -da we iz e lit nog ran ga. Jer, tre - Sta di on van funk ci je

I A KO je pr ven stvo na pra gu, Rad ni~ ki jo{ ni je do bioli cen cu Sa ve za da je “î ka Da ~a” pri ve den na me ni i da nawe mu mo gu da se i gra ju su per li ga {ke u tak mi ce. Pro blemle ̀ i u ne za vr {e nim svla ~i o ni ca ma, i tek uz po seb nu do -zvo lu na grad skom sta di o nu u Kra gu jev cu i gra }e se su sretsa Ra dom.

I pak, u klu bu ve ru ju da }e ve} do 16. mar ta re {i ti i tajpro blem. V. U. K.

Su tra sle di mo ̀ da i naj za ni -mqi vi ji du el pro le} a, jer }e na{tim sna ge od me ri ti sa naj qu }imri va lom iz pro te klih se zo na, a isa da vi so ko ko ti ra nim be o grad -skim Mar bom. V. U. K.

PRVA FUTSAL LIGA SRBIJE

11. KOLO: Vrawe - Ekonomac 2:3, Ma-rbo - Smederevo 3:2, Tango Liman - Be~ej(ju~e), Kolubara - Naisus 3:1, Kopernikus- Pirot 5:1.

Ekonomac 11 10 0 1 65:22 30Naisus 11 8 0 3 36:32 24Marbo 10 7 1 2 36:19 22Kolubara 11 5 2 4 41:34 17Kopernikus 11 5 1 5 35:31 16 Pirot 10 3 2 5 17:32 11Tango Liman 10 2 4 4 38:39 10Be~ej 10 3 0 7 29:40 9Smederevo 11 2 1 8 18:38 7 Vrawe 11 1 3 7 24:52 6

12. KOLO: Ekonomac - Marbo, Smede-revo - Kopernikus, Pirot - Kolubara, Na-isus - Tango Liman, Be~ej - Vrawe.

V A T E R P O L O

RAD NI^ KI - DU NAV 28:4

Da se i klu paraz mr da

KRA GU JE VAC - Za tvo re ni ba zen

SC „Park“. Gle da la ca: 500. Su di je:

Jo van ~e vi} (Vr wa~ ka Ba wa), Vi ri -

je vi} (Zre wa nin). I gra~ vi {e: Rad -

ni~ ki 5(4), Du nav 1(0). Pe ter ci:

Rad ni~ ki 3/3. Re zul tat po ~e tvr -

ti na ma: 7:2, 4:0, 8:1, 9:1.

RAD NI^ KI: Ra di}, Bu ri}, B.

Po po vi} 6, Mar ko vi} 6, ]ir ko vi}

4, û pi} 2, Ba {i} 6, \. Fi li po vi}

4, La zi}.

DU NAV: Do bo ̀ a nov, \ur |e vi},

Mi tro vi} 1, [}e pa no vi}, Qu bi -

~i}, \. Po po vi}, ]a to vi} 2, Le ki}

1, Ka ti}, Bu kvi}, Bi tad ze, Vi to -

ro vi}.

I BEZ ve }i ne stal nih pr vo ti -ma ca, ka ko se i o ~e ki va lo, Rad -ni~ ki je la ko i za {ao na kraj sapr o {lo ne deq nim li ga {kim su-

par ni kom, no vo sad skim Du na vom.Kraj wi re zul tat d 28:4 sa mo je po -tvr dio da je i klu pa “cr ve nih” do -voq no ja ka da is pra ti na stup nadva fron ta, od no sno kva li tet nood me ni naj bo qe ka da je to ne op -hod no.

Da kle, je su ne do sta ja li Va wa U -do vi ~i}, ko ji je u jed no od ra dioka znu od jed nog me ~a ne i gra wa za -ra |e nu u du e lu pro tiv Par ti za na,te Fi lip Fi li po vi}, A lek san dar]i ri}, Bo ris Zlo ko vi} i Slav koGak, a u vo du ni su u la zi li Ra di}i Bu ri}, ali je go lo va i pak bi lona pre tek. Eto, ve} na kra ju pr ve~e tvr ti ne mo gao je da se svi rakraj ~itave utakmice. Sem iz jed -na ~e wa na 2:2, ni ~eg uz bu dqi vogvi{e ni je bi lo, pa se igra sve lana bro ja we po go da ka u mre ̀ i go -sti ju. Taj pe ri od o kon ~an je na

bro ju se dam, ~e mu su do po lu vre -me na pri do da ta jo{ ~e ti ri izdru ge de o ni ce.

Na sta vak je po do ma }e bio jo{be ri }et ni ji. Po sta va u sa sta vu:I gor La zi}, Bo ris Po po vi}, Du -{an Mar ko vi}, Ve dran ]ir ko vi},Vo ji slav û pi}, \or |e Ba {i} i\or |e Fi li po vi}, ko ja ni je me -wa na ~i ta vim to kom su sre ta, ta -man se u i gra la, {to je re zul ti -ra lo do dat no bo qom od bra nom ie fi ka sni jim na pa dom.

Do 20. mar ta i pr vog fi nal nogdu e la u Ku pu E vro pe sa i ta li jan -skom Flo ren ti jom, kra gu je va~ kimva ter po li sti ma o sta je samo sus-ret sa Ba wi com 13. da na na red nogme se ca, jer su u sle de }em pr ven -stve nom ko lu, zbog neparnog brojatimova u ligi, slo bod ni.

V. U. K.

F U T S A L

VRAWE - EKONOMAC 2:3

Pro vu ko smo se uVra wu

AWA I MILICA


СПОРТ

nost od 20:11 Ni ko li }ev sa stavbr zo je iz gu bio. U sle di la je ve li kai iz jed na ~e na bor ba, uz kon stant -ne pro me ne u vo| stvu. Ta da ve} na -re ~e na do bra od bra na Kra gu jev ~a- na do no si ~e ti ri u za stop ne gre -{ke u vo |e wu lop te i do dava wi mado ma }ih, kao i tri ve za na pro ma -{a ja van li ni je 6,75 me ta ra, dok jena{ na pad funk ci oni sao bez gre -{ke. Iz ak ci je u ak ci ju, a bi le suve o ma ra zno vr sne i u rav no te ̀ e nepo svim po zi ci ja ma, pred nost jera sla, od 63:58 do 82:67. Ka ko to o -bi~ no bi va, e ki pa ko ja o ~i gled nogu bi u tak mi cu po ~e la je da se „is -pu ca va“ iz da qi ne, {to or ga ni za -to ri i gre Rad ni~ kog, uz do bar skoku od bra ni, ko ri ste na naj bo qi mo -gu }i na ~in. Smi re no i od go vor no

[I RO KI BRI JEG - Ha la: „Pe c-

a ra“. Gle da la ca: 2.500. Su di je: Do -

ài i Ra doj ko vi} (Hr vat ska), Pe-

tek (Slo ve ni ja). Re zul tat po ~e -

tvr ti na ma: 21:24, 24:21, 22:32,

18:23.

[I RO KI: [u ta lo 11, Ba bi},

Ra mqak 4, Bi li no vac 4, Per {i} 20

, Bo {wak, Sa ki}, Fri man 4, Ba ra}

25, Vra go vi} 9, Ri ki}, Xons 8.

RAD NI^ KI: Mi qe no vi}, Si no -

vec 7, ]a pin 17, Jo vi}, Mar ko vi}

5, E me ning 14, Bir ~e vi} 10, Bo ri -

sov 8, Kr sto vi} 2, Mi ja to vi}, Va-

jt 29, Vi zer 8.

STRA HO VIT pre sing u od bra nii gra ~a Rad ni~ kog, od ra |en iz me |u28. i 31. mi nu ta, do neo je iz u zet nova ̀ nu po be du. U tom pe ri o du mi -nus od ~e ti ri po e na o ti {ao je naplus 15, te je Rad ni~ ki svo ju nad -mo} u kva li te tu is ka zao na naj bo -qi na ~in. Sve po lu ge ti ma funk- ci o ni sa le su na naj bo qi mo gu }ina ~in, pa je do ma }in u su sre ti maova dva ri va la po pr vi put „po lo -ìo o ru` je“ u svo joj „Pe ca ri“.

Ka kav je o bi ~aj u o voj se zo ni,Rad ni~ ki je pr vu ~e tvr ti nu, ~ak ido bar deo na stav ka od i grao u pro -men qi vom rit mu. Start nu pred-

u tak mi ca se pri vo di kra ju, uz u be -dqi vu ra zli ku.

Pr va vi o li na u tak mi ce u [i ro -kom Bri je gu bio je Te ri ko Vajt. Po -sti gao je 29 po e na i i mao {ut o samod de vet za dva, ~e ti ri od se dam zatri po e na, 10 sko ko va i tri a si -sten ci je, uz in deks ko ri sno sti 38.So lid ne par ti je da li su E me ning ive} dav no ne iz be ̀ ni ]a pin.

[e sta u za stop na po be da na{emsa sta vu do ne la je realne {an se zaplasman na faj nal for. Pr va pr-i li ka za ta kav do met je ve} u su b-o tu, ka da u „Je ze ro“ stiè glav nikon ku rent za prolaz u ~etiri naj-boqa, pod go ri~ ka Bu du} nost. Po -be da sva ka ko de lu je ne op hod no, anaj po ̀ eq ni ja bi bi la ve }a od dvapo e na ra zli ke. M. M.

ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА

P E T A K

FUTSAL: Ekonomac

- Marbo (Beograd), hala

“Jezero” (19.00)

S U B O T A

ODBOJKA (@): Radni~ki

- Vojvodina (Novi Sad), sala

O[ „Stanislav Srem~evi}“

(19.00)

KO[ARKA: Radni~ki

- Budu}nost (Podgorica),

hala „Jezero“ (21.00)

N E D E Q A

KUGLAWE: Pak promet

- Tehnohemija (Beograd), Druga

gimnazija (11.00)

ABA LIGA

22. KOLO: [iroki - Radni~ki 85:100Zadar - Budu}nost 60:72, Cibona - Split81:73, Krka - Crvena zvezda 52:57, Par-tizan - Olimpija 71:73, Solnok - Cede-vita 64:59, MZT Skopqe - Igokea 77:81.

Igokea 22 17 5 1692:1547 39Crvena zvezda 22 16 6 1772:1573 38Budu}nost 22 14 8 1593:1495 36Radni~ki 22 14 8 1795:1702 36Partizan 22 13 9 1608:1557 35Olimpija 22 12 10 1689:1675 34Cedevita 22 12 10 1627:1615 34MZT Skopqe 22 11 11 1621:1649 33Krka 22 9 13 1511:1603 31Cibona 22 8 14 1688:1693 30[iroki 22 7 15 1619:1675 29Zadar 22 7 15 1620:1702 29Split 22 7 15 1542:1680 29Solnok 22 7 15 1554:1765 29

22. KOLO: Radni~ki - Budu}nost, MZTSkopqe - Zadar, Igokea - Solnok, Cede-vita - Partizan, Olimpija - Krka, Crve-na zvezda - Cibona, Split - [iroki.

KU GLA WE

Mar ko so li danna dràvnom

PRO [LO NE DEQ NO pr ve-n stvo Sr bi je, po je di na~ no i ukom bi na ci ja ma, ko je je o dr -à no u Be o gra du, od no sno Vr- ba su, ku gla {u Vo do vo da Mar- ku Ma rin ko vi }u do ne lo jepla sman na 17. me sto.

U po je di na~ nom tak mi ~e -wu Ma rin ko vi} je i mao ne -{to sla bi ji u ~i nak, 557 o bo -re nih ~u we va, da bi dru gogda na, u kom bi na ci ja ma, biona vi si ni za dat ka sa 616 ubi-jenih “dr va”, {to je bio dru gire zul tat pr ven stva, o svo jiv -{i ta ko, u u kup nom zbi ru1.173 po e na.

Ide na sta vakli ge

O VOG vi ken da, po sle kra -}e pa u ze, na sta vqa ju se pr ve-n stve ni o kr {a ji u Pr voj li giSr bi je gru pa Cen tar.

Kra gu je va~ ki Vo do vod }e u14. ko lu bi ti slo bo dan, dok}e Pak pro met, u ne de qu, u sa -li Dru ge kra gu je va~ ke gim na -zi je, u go sti ti Ba kar iz Bo -ra.

S. M. S.

KA RA TE

Ne ma bo qeg odJu ni o ra

MLA DE NO VAC je u su bo tubio do ma }in tur ni ra Ka ra tefe de ra ci je Sr bi je za sve uz -ra ste u bor ba ma i ka ta ma. Na -stu pi lo je 420 tak mi ~a ra iz39 klu bo va, od ko jih je ~ak 60bi lo ~la no va kra gu je va~ kogJu ni o ra.

Ta kva broj nost, ali i is ka -zan kva li tet ka ra ti sta na {egklu ba, i te ka ko su se od ra zi lina re zul ta te. Ju ni or je, na i -me, na o vom tak mi ~e wu na -gra |en kao naj bo qi klub u ka -ta ma i pr vi u bor ba ma po br-o ju o svo je nih me da qa, {to se,lo gi~ no, o kon ~a lo pri zna -wem klu ba bez prem ca u ge ne -ral nom pla sma nu na o snovuo svo je nih od li~ ja.

Po seb ne za slu ge za o va kavu speh pri pa da ju La za ru Vu -ki }e vi }u i Ni ko li Ma sla ku,ko ji su do bi li po se dam me -~e va, dok su za ni jan su sla bi -ji bi li Veq ko Sta no je vi} sapet i A lek sa Va sko vi} sa ~e -ti ri po be de.

- Na ovo nad me ta we po ve lismo kom plet nu e ki pu u svimuz ra sti ma u ci qu pri pre maza sko ra {wi pr vi kva li fi -ka ci o ni krug pr ven stva Sr- bi je, te Bal kan skog pr ven st-va, ko je }e se 28. i 29. mar tao dr ̀ a ti u Kra gu jev cu, gde ve -ru je mo da }e naj ma we tri na -{a ~la na za vre de ti na ci o na-l ni dres.

Ve o ma smo za do voq ni pri -ka za nim od stra ne na {ih ta-kmi ~a ra, jer smo do ka za li dasmo je dan od naj bo qih klu bo -va u re gi o nu i da u spe {nomo ̀ e mo da se no si ma sa be o -grad skim ri va li ma - is ta kaoje ~el ni ~o vek Ju ni o ra Veq -ko Smo lo vi}.

V. U. K.

R VA WE

Za do voq nipo stig nu tim

PR VI o vo go di {wi Kup zaka de te, o ku pio je pro {le ne -de qe u Kra gu jev cu, ~i ji je do -ma }in bio R va~ ki klub Rad -ni~ ki, 97 tak mi ~a ra iz 24 e -ki pe.

U ve o ma ja koj kon ku ren ci -ji, Kra gu jev ~a ni su o svo ji litri me da qe. Sre br no od li~ jepri pa lo je Stra hi wi @iv ko -vi }u, a Da ni jel I bra i mo vi}i \or |e Pe {ut mo ra li su dase za do vo qe bron za nim me da -qa ma.

- Za do voq ni smo od zi vomtak mi ~a ra. Sve je bi lo na vi- so kom ni vou. [to se ti ~e sa -me or ga ni za ci je, do bi li smopo hva le svih u ~e sni ka - re -kao nam je sport ski di rek tor“cr ve nih” Zo ran Sin |i}.

O vog vi ken da na pro gra muje i pr vi Kup za sta ri je pi o -ni re, ko ji }e se o dr ̀ a ti uZre wa ni nu.

S. M. S.

KUP SR BI JE - @

I Kup - zai sto ri ju

NI SU o ~e ki va le ko {ar ka {i ceRad ni~ kog da }e u ~e tvrt fi na luèn skog Ku pa “Mi lan Ci ga Va so -je vi}”, ko ji se i grao pro {le ne d-e qe u La za rev cu, e li mi ni sa ti be -o grad ski Ra di voj Ko ra}, dru go -pla si ra ni tim da le ko ja ~e, Me |u -re gi o nal ne li ge, ali su se na da ledo broj par ti ji, pre sve ga u zi ma ju -}i u ob zir kva li tet ne i gre u pr- ven stvu.

I pak, o sim i sto ri je, i re zul ta -ta, ni {ta ne o sta je za pr vi put.“Cr ve ne” su u be dqi vo poraè nesa 83:54. To se mo glo na slu ti tive} po sle pr vog pe ri o da i gre, ko -ji je o kon ~an 26:14 u ko rist ri va -la. Na po lu vre me je taj mi nus iz -no sio ve} ce lih 23 po e na - 52:29,ali su u na stav ku Kra gu jev ~an ke u -spe le da pru ̀ e do stoj ni ji ot por,pa ~ak u 27. mi nu tu u tak mi ce do -|u i na “mi nus 18” - 42:60.

Svakako, kva li tet ni ja e ki pa jeo ti {la da qe, a to se vi de lo i u za -vr {ni ci, s ob zi rom na fi nal nio kr {aj o vog ti ma i be grad skog Pa-r ti za na, u ko me su tri jum fo va le“cr no be le”. Jedina nevoqa je {to“crvene” isti protivnik ~eka i u~etvrtfinalu pl-ej-ofa.

Naj e fi ka sni ja ko {ar ka {i cana tom su sre tu, pak, bi la je iz re- do va na {eg ti ma, Ni ko li na Mi -li} sa 20 po stig nu tih ko {e va, auz to i ma la je i de vet sko ko va, asvo jom par ti jom mo ̀ e da se po di -~i i Je le na Pr vu lo vi}, ~i ji je u -~i nak bio 16 po e na i {est a si s-ten ci ja.

S. M. S.

ABA LI GA

Mo ̀ da ifaj nal-for

PRI SU STVO Ro ma na Li sca,pred sed ni ka bor da Si dra na u tak -mi ci sa Ci bo nom, po kre nu lo je,za sa da sti dqi vo, mo gu} nost daRad ni~ ki po sle fi na la Ku pa „Ra -di vo ja Ko ra }a“ bu de do ma }in iza vr {ni ce re gi o nal nog tak mi ~e -wa. We gov do la zak u „Je ze ro“ sva -ka ko ni je bio sa mo kur to a zan, aliiz na {eg klu ba, zva ni~ no, za sa dane ma ni ka kvih o zbiq ni jih ve stipo tom pi ta wu.

I van Gru jin, pred sed nik “cr ve -nih”, sa mo je na ja vio da su za in te -re so va ni da se o pro ba ju i u tom„po slu“, kao i da je ~el ni ci ma bo-r da li ge sta vqe no do zna wa da jeRad ni~ ki o zbi qan u toj na me ri,ali uz ne iz be ̀ no pi ta we “ko topla }a”. Od mah potom kan di da tu -ru, ta ko |e jo{ u vek ne zva ni~ nuve} u me di ji ma, pod neo je i gradNi{, ~i ji bi ~el ni ci ta ko |e davi de krem ov da {we ko {ar ke.

Na rav no, naj va ̀ ni ji u slov za o -va kav sce na rio bio bi da kra gu je -va~ ki klub bu de u ~e snik za vr {-ni ce, jer bi u su pr ot nom, po do sa -da {wem is ku stvu, ha la “Je ze ro”zvr ja la pra zna, o sim u mo gu }emve ~i tom der bi ju. A vi de li smo ka -ko se to pro {li put za vr {i lo.

Ko u klin, ko uplo ~u

ZA ME [A TEQ STVO oko u ~e {}ae ki pa sa Ja dra na u na red noj Li giE vro pe do sti glo je kul mi na ci ju.Naj pre je, na u la sku u se zo nu, izABA bor da sti gla vest da }e u naj -kva li tet ni je tak mi ~e we po bed -nik i dru go pla si ra ni li ga {kogde la, dok }e tre }e pla si ra ni ukva li fi ka ci je, a za tim je na po -~et ku „iz ba ~e na“ va ri jan ta da direk tan pla sman i ma ju po bed nikli ge i faj nal fo ra, dok u kva li -fi ka ci je ide sle de }a naj bo qepla si ra na e ki pa.

Pro te kle sed mi ce sa no vim tu -ma ~e wem o gla sio se di rek tor zako mu ni ka ci ju E vro li ge Di je goFer nan dez. Po we go vom sta vu, li -ga vi {e ni je naj bit ni ja, ve} }e„sre} ni ci“ bi ti fi na li sti plej-ofa, dok }e u kva li fi ka ci je e ki -pa ko ja je iz gu bi la po lu fi na le, au li ga {kom de lu i ma la bo qi pla -sman. Da kle, o ~i gled no je da seak ce nat sa da ba ca na za vr {ni cu,{to bi, po mi {qe wu or ga ni za to -ra E vro li ge, da lo ve }u dra` faj -nal-fo ru.

Me |u tim, to jo{ u vek ni je sve.ABA li ga bi mo gla da iz gu bi dru -go „si gur no“ me sto, u ko li ko ve }ibroj ti mo va sa „A“ li cen com ne o -svo ji na ci o nal na pr ven stva. Oni,kao „ve li ka ni“, na rav no i ma ju pr-ed nost, pa }e ko na~ no re {e we mo -ra ti da sa ~e ka za vr {e tak e vrop- skih na ci o nal nih {am pi o na ta.

Od mah je re a go vao di rek torABA li ge Jo sip Bi li}, re kav {ida je je di na i sti na ona ko ja je do -ne {e na pred po ~e tak pr ven stva, apo ko joj u e lit no tak mi ~e we di- rekt no idu po bed nik li ge i faj -nal fo ra, a u kva li fi ka ci je slede }i naj bo qi po sle 26 od i gra nihko la. Po we go vim re ~i ma, ne o z-biq no je me wa ti pra vi la tak mi -~e wa pet ko la pre kra ja, pa u ve -ra va klu bo ve da ABA li ga dr ̀ isve stva ri pod kon tro lom.

Na pri ~u se za tim na do ve zao idi rek tor E vro li ge \or |i Bar to -meu, ko ji je po sred no, pre ko svogpri ja te qa Bo ̀ i da ra Maq ko vi }a,po tvr dio Fer nan de zo ve re ~i. Da -kle, fi na li sti idu di rekt no, asle de }i naj bo qi iz plej-fa u kva -li fi ka ci je E vro li ge. To bi zna -~i lo da ako se Rad ni~ ki kva li fi -ku je na faj nal for, ima {an su daza i gra i u naj ja ~em klup skom tak -mi ~e wu.

Ali, ni to ni je si gur no. Mo gu -}e je da se ove go di ne, i pak, na -pra vi iz u ze tak, zbog ne u sa gla {e-nih sta vo va ABA i E vro li ge. Ka -ko }e se ce la stvar za vr {i ti o s-ta je da se vi di, ali is ku stvo go- vo ri da E vro pa i pak ko man du je.

M. M.

JE DAN MA WE NA MUTINOM SPISKU

Vor ting ton ve} u AustralijiIS PO STA VI LO se da je po vre da ra me na a u stra lij skog re pre zen ta -

tiv ca ve o ma o zbiq na i da je ne op hod na o pe ra ci ja u we go voj rod noj ze -mqi, pa je ta ko sa rad wa Mar ka Vor ting to na i kra gu je va~ kog ABA liga {a za ovu go di nu za vr {e na. Dve stra ne su bi le sa gla sne da se sve za -vr {i na taj na ~in, jer bi sam za hvat i po sto pe ra tiv ni po stu pak tre ba -lo da tra ju od ~e ti ri do {est me se ci. Ta ko je Vor ting ton ve} sa poro di com ot pu to vao u rod nu ze mqu.

I pak, mo ̀ e se de si ti da ovo ne bu de kraj sa rad we, jer je klub za in -te re so van da se, u ko li ko to o po ra vak do zvo li, ona na sta vi u na red nojse zo ni. M. M.

K O [ A R K A

[I RO KI - RAD NI^ KI 85:100

Spr ̀ e ni u tri mi nu ta

Fot

o: k

krad

nick

i.rs

BLACK MAGIC TERIKO VAJTA

PR VA LI GA - @

Rad ni~ komjo{ je dander bi

DRU GI u za stop ni grad ski der -bi u Pr voj li gi Sr bi je u pro le} -nom de lu se zo ne do bi le su od boj -ka {i ce Rad ni~ kog. O vo ga pu ta kaogo {}e sa vla da le su Sme~ 5 u we- go vom „Ar te mu“ re zul ta tom 3:2,po se to vi ma 25:18, 25:18, 18:25,20:25, 15:9. Od i gran je iz u zet noza ni mqiv me~, sa pu no pre o kre ta,ali je gost bio pri seb ni ji u taj-bre ku i za slu ̀ e no sla vio.

Tre }i kra gu je va~ ki pred stav -nik u o vom ran gu, Kra guj, bio je u -be dqiv na svom te re nu u su sre tusa e ki pom Zre wa ni na, do biv {ime~ bez iz gu bqe nog se ta, re zul ta -tom 25:16, 25:11, 25:22,

Po sle o vog ko la Sme~ 5 i da qedr ̀ i ~e lo ta be le sa 42, Rad ni~ kije dru gi sa 38, Kra guj tre }i sa 36,a sle di Cr no ko sa sa 33 bo da i u -tak mi com ma we.

Na red nog vi ken da i gra se 17.Ko lo, u ko me Rad ni~ ki do ~e ku jeVoj vo di nu iz No vog Sa da, Sme~ 5ide na no ge Zre wa ni nu, a Kra gujRad ni~ kom u Be o grad. M. M.

li, pra vi li se ri je po e na. Glav naka rak te ri sti ka i gre Rad ni~ kogbi la je po ̀ r tvo va nost i bor be -nost. Za hva qu ju }i to me u spe li suda do |u na do mak iz jed na ~e wa u~e tvr tom se tu, po ve li sa 23:21,ali si tan de taq je mo ̀ da i raz re -{io po bed ni ka. Na i me, po sle sm-e ~a Pet ko vi }a lop ta se od blo ka

POLUFINALNI su sret sa Voj -vo di nom do neo je uz bu |e wa, alisa mo na po ~et ku. No vo sa |a ni su ume~ u {li o tre si ti je, sa vi {e e la -na, pa su u spe li da po ve du sa 1:0 use to vi ma. Pre lom ni tre nu tak do- go dio se na po ~et ku dru gog se ta,ka da je De jan Ma ti} u me sto I li -}a na me sto teh ni ~a ra u veo Jo va -no vi }a. Mla |i „ko man dant pa ra -de“ u speo je da pro me ni ri tam,po ve ̀ e i gru e ki pe i raz i gra na -pad do te me re da se ri val ni je sn-a la zio u od bra ni. Uz to, ser vis vi -{e ni je bio mlak, po me ren je pri- jem No vo sa |a na, a do iz ra ̀ a ja jedo {ao ̂ e di}, ko ji je po ~eo sa svo- jom pre po zna tqi vom sna ̀ nom i -grom. Do kra ja je na ni zao ~ak 30po e na, pa je sva ka ko bio ve o ma za -slu ̀ an, ako ne i naj za slu ̀ ni ji zapro la zak u fi na le.

Fi na le mo ̀ da i naj bo qe u po -

od bi la ka a u tu, ali ta ko da su jeKra gu jev ~a ni mo gli vra ti ti u i -gru. Me |u tim, na ne sre }u ona jekre nu la ka de ~a ku ko ji bri {e pa-r ket, on je u hva tio i ti me spre ~iona sta vak ak ci je. Po sle to ga Zve zdaima tri me~ lop te, ko ri sti po -sled wu i do la zi do svog 11. pe ha -ra Ku pa Sr bi je.


СПОРТ

Ka da se sve sa be re, po be di la jekon cen tri sa ni ja i za ni jan su ho- mo ge ni ja e ki pa. Rad ni~ ki se ni -ka ko ni je o bru kao, {tavi{e, od i- grao je dve od li~ ne u tak mi ce, apartije ko je je pri ka zao mogu sa-mo da ra du ju pred na sta vak pr ven -stva.

M. M.

O D B O J K A

KUP SR BI JE IZ MA KAO RAD NI^ KOM

Ju na~ ki se dr ̀ a li i sta liu fi na luPO LU FI NA LE

VOJ VO DI NA - RAD NI^ KI KRE DI BAN KA 1:3

NO VI PA ZAR - Ha la: „Pen dik“. Gle da la ca: 500. Su -

di je: Gra din ski i ]uk (Be o grad). Re zul tat po se to vi -

ma: 25:20, 19:25, 20:25, 17:25.

VOJ VO DI NA: û bri lo 3, Mar ti no vi} 14, Ro qi} 6,

Ve se li no vi} 4, Ka ti}, Vr ban, Br za ko vi}, Ra do vi},

Pet ko vi} 2, Lu bu ri} 11, Ka pur (li be ro).

RAD NI^ KI KRE DI BAN KA: ]i ro vi} 5, N. Ste va -

no vi} 16, Jo va no vi}, Ra do vi} 11, Pe ro vi}, Vu lo vi}, R.

Ste va no vi} 6, I li}, I vo vi}, ê di} 30, Bla go je vi},

Pan te li} (li be ro).

FI NA LE

CR VE NA ZVE ZDA - RAD NI^ KI KRE DI BAN KA 3:1NO VI PA ZAR - Ha la: „Pen dik“. Gle da la ca: 900. Su -

di je: ]uk (Be o grad), Si mo no vi} (Kra gu je vac). Re zul tat

po se to vi ma: 25:22, 18:25, 25:22, 27:25.

CR VE NA ZVE ZDA: O ko li} 2, Pe ri}, Sto i lo vi} 6,

Gmi tro vi}, Ko pri vi ca 7, Mi lu ti no vi} 6, Ja ko vqe vi}

11, Mi ti} 5, Pet ko vi} 18, ]e li} 7, Bu cu qe vi} 2, Vu -

ji} (li be ro).

RAD NI^ KI KRE DI BAN KA: ]i ro vi}, N. Ste va no -

vi} 19, Jo va no vi} 2, Ra do vi} 12, Pe ro vi} 6, Vu lo vi}, R.

Ste va no vi} 2, I li}, I vo vi}, ê di} 22, Bla go je vi} ,6,

Pan te li} (li be ro).

SU PER LI GA SR BI JE

Po sled we ko loPO SLE dve ne de qe pa u ze zbog

za vr {nog tur ni ra Ku pa Sr bi je,po sled wim ko lom re gu lar nog de -la za vr {a va se li ga {ko tak mi ~e -wa u Su per li gi Sr bi je. Na sa momkra ju u Be o gra du se i gra der bi uko me se sa sta ju dve pr vo pla si ra -ne e ki pe, Cr ve na zve zda i Rad ni~ -ki Kre di ban ka.

[am pi on je ve} o dav no o bez be -dio pr vo me sto, a kra gu je va~ ki sa -stav bi na dru go zbog mo gu} no stida maj sto ri ce i gra na svom te re nudo e ven tu al nog fi na la. Za o si gu -ra va we te po zi ci je do voq na je bi -lo ka kva po be da, a u su prot nomsve za vi si od is ho da u tak mi ceSpar tak - \er dap u Su bo ti ci.

O sta li pa ro vi po sled weg ko lasu: Voj vo di na - @e le zni ~ar, Spar- tak (Q) - Rib ni ca i Mla di rad nik- Par ti zan.

M. M.

JU NI ORIMA

Naj te ̀ a gru paNI SU i ma li sre }e ju ni o ri

Rad ni~ kog Kre di ban ke pri li kom`re ba za po lu fi na le Pr ven stvaSr bi je. On je od lu ~io da se na |u utre }oj gru pi, za jed no sa naj ve }imfa vo ri tom, be o grad skom Cr ve -nom zve zdom.

Ve} u su bo tu pre pod ne i gra seder bi sa „cr ve no-be li ma“, u ve ~ese Kra gu jev ~a ni sa sta ju sa doma-}im Qigom, a u ne de qu pre pod neri val im je Ki kin da. Sa mo naj bo -qi ste }i }e pra vo da se na |e nafaj nal-fo ru sre di nom ma ja.

Pro te kle sed mi ce i gra ni su ipo lu fi nal ni tur ni ri de vo ja ka, aKra gu je vac ni je i mao pred stav ni -ke me |u 16 e ki pa. M. M.

sed wih ne ko li ko go di na. E ki pe subi le go to vo iz jed na ~e ne, a ra zli -ku je na pra vio Zve zdin pri jem,si gur no naj stan dard ni ji u ze mqi.Dok su Kra gu jev ~a ni u spe va li dase od bra ne od ser vi sa ri va la i ma -li su {an se da se su prot sta ve, ta -ko do bi li je dan set i u ne ko li kona vra ta, to kom tri ko ja su iz gu bi -

Fot

o: o

ssrb

.org

KUP SR BI JE

Sa Voj vo di nom zapro laz

U TAK MI CA Voj vo di na - Rad -ni~ ki, ra ni je za ka za na za 20. fe -bru ar, bi }e od i gra na naj ka sni jedo 11. mar ta, s ob zi rom da je zadan ka sni je za ka zan `reb za ~e -tvrt fi na le Ku pa Sr bi je.

U ko li ko pro |u No vo sa |an ke,“cr ve ni ma” }e za pla sman me |u~e ti ri mo gu }i pro tiv ni ci bi ti:Cr ve na zve zda (Be o grad), Za je ~ar,Mi le ni jum (Be o grad), Ja go di na,@e le zni ~ar (In |i ja), Na i sa(Ni{), a ~e ka se i po bed nik du e laMe di ci nar - Maks sport, ko ji jena pro gra mu 5. ili 6. mar ta.

V. U. K.

SUPER LIGA (M)

16. KOLO: Partizan - Radni~ki (ju~e),Crvenka - Napredak 28:31, Vrbas - Met-aloplastika 24:22, Kolubara - @elez-ni~ar (ju~e), Zaje~ar - PKB 31:29, Voj-vodina - Jugovi} 28:25, Crvena zvezda -Rudar 25:27.

Partizan 15 13 2 0 443:36628 Vojvodina 16 14 0 2 444:37528Vrbas 16 11 1 4 425:41623Metaloplas. 15 8 0 7 396:37916Kolubara 15 7 1 7 437:42915Rudar 16 7 1 8 411:40615Napredak 16 7 1 8 407:42415Zaje~ar 16 7 0 9 449:45714Radni~ki 15 6 0 9 378:38612PKB 16 4 4 8 430:44012C. zvezda (-8) 16 9 1 6 425:41911Jugovi} 16 4 3 9 408:42311Crvenka 16 3 2 11 392:460 8@elezni~. (-2) 15 2 0 13 375:440 2

17. KOLO: @elezni~ar - Radni~ki,Rudar - Vrbas, Crvena zvezda - Partizan,Metaloplastika - Vojvodina, Jugovi} -Zaje~ar, PKB - Crvenka, Napredak - Kol-ubara.

(@) MAKS SPORT - RAD NI^ KI 22:22

E gal sa Pa zov ~an ka maZA O STA LI su sret 13. ko la Su per li ge Sr bi je, pr o {le

sre de, ru ko me ta {i ca ma Rad ni~ kog do neo je jo{ je dan vre -dan bod. O stva ren je re mi jem sa e ki pom Maks Spor ta u No -voj Pa zo vi - 22:22.

U pr vom po lu vre me nu do ma }e su bi le bo qe, vo di le kon- stant no, a na od mor “po ne le” tri go la pred no sti - 11:8. I p-ak, na sta vak du e la ni je i {ao tim to kom. Kra gu jev ~an ke suza i gra le da le ko an ga ̀ o va ni je i sti gle do pred no sti od21:19 na tri mi nu ta pred kraj. Iz gle da lo je da je po be da na -do hvat ru ke, ali ta da po no vo do la zi do pre o kre ta, pa su Pa -zov ~an ke, po sle iz jed na ~e wa, u po sled woj se kun di me ~a i m-a le i {ut za tri jumf. Sre }om, to je bio 15 na u tak mi ci ko -ji je sjaj no od bra ni la O li ve ra To {o vi}.

Ve li ko is ku {e wa “cr ve ni ma” sle di i o vog vi ken da, jergostu ju u Be o gra du e ki pi Cr ve ne zve zde. V. U. K.

A TRE NER ZA ME WEN

[tu der naklu pi

PO SLE pe tog u za stop nog pr ven -stve nog po ra za, pro {log vi ken da odKo lu ba re (25:27), Go ran Ve se li no vi}pod neo je o stav ku na me sto {e fa st-ru~ nog {ta ba ru ko me ta {a Rad ni~ kog.

U klu bu su re a go va li ta ko {to je nawe go vu poziciju, za sa da pri vre me no,po sta vqen tre ner dru gog ti ma Dra gan[tu der. U pra vo on je pred vo dio “cr -ve ne” u o smi ni fi na la ê lenx ku papre tri da na, ka da su u Li tva ni ji, udva me ~a, iz da qeg tak mi ~e wa iz ba -ci li do ma }i Dra gu nas.

Bravo! V. U. K.

ONO {to ni je po {lo za ru kom ru ko me ta {i ca ma Rad ni~ kog, je stewi ho vim ko le ga ma iz i stog ta bo ra. I a ko im u do ma }em pr ven stvune cve ta ju ru ̀ e, kroz dva me ~a o smi ne fi na la ê lenx ku pa sa li t-van skim Dra gu na som, “cr ve ni” su u spe li da bu du bo qi u u kup nomsko ru (28:30, 27:23) i ti me o bez be de pla sman me |u o sam naj bo qih ujed nom e vrop skom tak mi ~e wu.

Ka ko je to u ru ko me tu po sta lo ve} u o bi ~a je no, zbog sma we wa tro -{ko va klu bo vi su se do go vo ri li da se oba me ~a od i gra ju na jed nomme stu, o vo ga pu ta u Li tva ni ji. Grad Kla i pe da ta ko je u dva da na biopo pri {te i sto to li ko du e la do ma }eg Dra gu na sa i Rad ni~ kog, s tim{to se u dru gom na{ tim vo dio kao zva ni~ ni do ma }in.

I u pra vo taj su sret pre su dio je po bed ni ka. Po sle vr lo ne iz ve snogi uz bu dqi vog pr vog dvo bo ja, Kra gu jev ~a ni su u po to wem za i gra li kaou naj bo qim iz da wi ma na par ke tu ha le “Je ze ro”. Vo di li su od sa mogstar ta, u pr vom po lu vre me nu sa ~e ti ri (9:5), a u na stav ku i ~i ta vih{est go lo va ra zli ke (18:12), ta ko da je o bez be |i va we daqeg e vro na -stu pa vi {e ne go za slu ̀ e no. V. U. K.

R U K O M E T

RAD NI^ KI ME \U O SAM U Ê LENX KU PU

U E vro pi va de flee kkee

KUP SR BI JE

O pet u Cr ven kuOD sre de, 6. mar ta, i u sle de -

}a ~e ti ri da na tre ba lo bi da seod i gra ju svi me ~e vi o smi ne fina la Ku pa Sr bi je za mu {kar ce.

Rad ni~ ki u o voj run di go stu jeCr ven ki, ko ja je na star tu pro -le} nog de la ve} do bi la Kra gu -jev ~a ne na svom parketu, pa etolepe pri li ke za re van{.

V. U. K.

PR VEN STVO Ê KA LO

Par ti zan i @eqaE VRO na stup Rad ni~ kog u ê -

lenx ku pu, po me rio je i we go vopr ven stve no nad me ta we sa {am -pi o nom Sr bi je za tri da na. Ta kosu “cr ve ni”, u me sto za vi kend,ju ~e od i gra li me~ 16. ko la saPar ti za nom u Be o gra du.

Ve} o vog vi ken da Kra gu jev ~a -ni ma sle di no vo go sto va we, ni -{kom @e le zni ~a ru. V. U. K.

MA BRAVO “CRVENI”, NEMATE SE ÊGA POSTIDETI

DOGOVOR ZA POBEDU

Documents

Година V, Број 197 Излазе четвртком Цена Кад би ......Година V, Број 197 Излазе четвртком Цена 70 дин. 28. фебруар