01 Deset principa

8/7/2019 01 Deset principa

http://slidepdf.com/reader/full/01-deset-principa 1/28

OSNOVI EKONOMIJEOSNOVI EKONOMIJEPredavanje 2Predavanje 2



Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Deset osnovnih

principa u ekonomiji




Ekonomija. . .

. . . Re ekonomija (privreda) dolazi od grke

rei (o = oikonomikos) koja znai

³onaj koji upravlja domainstvom´




DESET PRINCIPA U EKONOMIJI

� Pojedinana domainstva i privreda u celini

treba da donesu odluke o tome:

� K o treba da radi, proizvodi?

� K oja dobra treba proizvoditi i u kom iznosu?

� K oje resurse treba upotrebiti u proizvodnji?

� Po kojim cenama treba prodavati proizvode?





Drutvo i ogranieni resursi:

� Upravljanje resursima sa kojima drutvo raspolae

predstavlja veoma vanu aktivnost s obzirom da su

resursi retki, oskudni.

� Oskudnost znai da drutvo ima ograniene resurse

i da ne moe proizvesti sva dobra i usluge koje

njegovi stanovnici ele.





E konomija kao nauka prouava na koji nain

drutvo upravlja svojim retkim resursima.





� Na koji nain pojedinci donose odluke.

� Ljudi se suoavaju sa izborom.

� Troak neega jeste ono ega se ljudi odriu da bi to

dobili

� Racionalni pojedinci donose odluke na margini ± u

graninim sluajevima

� Ljudi reaguju na podsticaje.





� Na koji nain se odvija interakcija (meusobno

delovanje) ljudi u privredi.

� Trgovina je obostrano korisna za svakog pojedinca.

� Trita obino predstavljaju dobar nain

organizovanja ekonomske aktivnosti.

� Drava moe ponekad da pobolja ekonomske

rezultate, odnosno ispravi neuspehe trita.





� K ako funkcionie privreda kao celina

� ivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti

da proizvodi dobra i usluge.

� Cene rastu kada drava tampa vie novca nego to

je potrebno.

� Drutvo je u kratkom roku suoeno sa izborom

izmeu inflacije i nezaposlenosti.




Princip #1: Ljudi moraju da vre izbor.

³Nema besplatnog ruka!´




Svaki put kada donosimo odluku to znaida se odriemo ostvarivanja jednog cilja

zarad nekog drugog.

Princip #1: Ljudi moraju da vre izbor .

Da bismo dobili jednu stvar treba da se

odreknemo neke druge .

� Hrana naspram odee

� Dokolica ili rad

� Efikasnost ili pravinost




Princip #1: Ljudi moraju da vre izbor.

� Efikasnost ili pravinost

� Efi kasnost znai da drutvo tei da na najbolji nain

upotrebi ograniene resurse sa kojima raspolae.

� Pravi nost znai da su koristi od efikasne upotrebe

resursa jednako raspodeljene (distribuirane) izmeu

svih lanova jednog drutva.




Princip #2: Troak ostvarivanja nekog ciljajednak je onome ega se moramo odrei dabismo ga ostvarili.

� Donoenje odluke o obavljanju bilo koje

aktivnosti zahteva poreenje trokova i koristi

od te aktivnosti i svake druge alternative:� Da li da idem na Fakultet ili da ponem da radim?

� Da li da uim ili da se naem sa prijateljima?

� Da li da danas idem na predavanja ili nastavim da

spavam?

� Oportuni tetni troak neke stvari jeste ono ega

se moramo odrei da bismo tu stvar dobili.




Princip #2: Troak ostvarivanja nekog ciljajednak je onome ega se moramo odrei dabi ga ostvarili

K oarkaka zvezda LA

Lakers-a Kobe Bryant

odluio je da napustikoled i da odmah

nakon srednje kole

zaigra za profesionalni

tim u kome moe

zaraditi milione dolara.




Pojedinci donose odluke poredeitrokove i koristi na margini (tj. u graninim

sluajevima).

Principle #3: Racionalni pojedinci donoseodluke na margini

� M arg i nalne (grani ne) promene predstavljaju

mala, inkrementalna prilagoavanja u

postojeim aktivnostima.




Princip #4: Ljudi reaguju na podsticaje.

� Marginalne (granine) promene u trokovima ili

koristima podstiu ljude da reaguju na takve

promene.

� Odluka o izboru jedne alternative u odnosu na

drugu, deava se u sluaju kada su granine

koristi od obavljanja te alternative vee od

graninih trokova!




Princip #5: Svako ima koristi od trgovine.

� Trgovina omoguava ljudima da se specializuju

u obavljanju onih aktivnosti u kojima mogu

postii najbolje rezultate.

� Ljudi imaju koristi od mogunosti da trguju

jedni sa drugima.




Princip #6: Trita najee predstavljajudobar nain organizovanja ekonomskeaktivnosti.� U tr i noj pr i vred i resursi se alociraju kroz

decentralizovano odluivanje mnogih

preduzea i domainstava; svi oni se nalaze u

meusobnoj interakciji na tritu roba i usluga.

� Domainstva donose odluke o tome ta e kupiti od

roba i usluga na tritu i za koga e raditi.

� Preduzea odluuju o tome koga e zaposliti i ta eproizvoditi.




Princip #6: Trita obino predstavljaju dobar nain organizovanja ekonomske aktivnosti.

� Adam Smith je poznat po tvrdnji da se

domainstva i preduzea na tritu ponaaju

kao da su voeni ³nevidljivom rukom´

� Prilikom donoenja odluke o tome ta e kupiti i

prodati, domainstva i preduzea se rukovode

cenama dobara. Na taj nain oni nesvesno uzimaju

u obzir drutvene koristi i trokove svojih

aktivnosti.

� K ao rezultat, cene usmeravaju donosioce odluka da

svojim postupcima maksimiziraju blagostanje

drutva u celini.




Princip #7: Drava ponekad moe dapobolja funkcionisanje trita

� N euspeh tr i ta znai da trite ne uspeva

efikasno da alocira raspoloive resurse.

� U sluaju trinog neuspeha drava moe da

intervenie i na taj nain podstakne ostvarivanje

efikasnosti i pravinosti.




Princip #7: Drava ponekad moe dapobolja funkcionisanje trita

� Izvor neuspeha trita moe biti:

� eksternal i ja, koja nastaje kada jedna osoba ili firma

svojom aktivnou namee trokove/koristi nekoj

drugoj osobi ili preduzeu.� tr i na mo , koja predstavlja sposobnost pojedinca

ili preduzea da vri znaajan uticaj na formiranje

trine cene.




Princip #8: ivotni standard zemlje zavisi odnjene sposobnosti da proizvodi dobra iusluge.� ivotni standard moe se izmeriti na nekoliko

razliitih naina:

� Poreenjem linih dohodaka.

� Poreenjem ukupne trine vrednosti nacionalnog

proizvoda.




Princip #8: ivotni standard zemlje zavisi odnjene sposobnosti da proizvodi dobra iusluge

� Skoro sve varijacije u ivotnom standardu

izmeu dve zemlje mogu se pripisati razliitim

produktivnostima tih zemalja.

� Produkt i vnost izraavamo koliinom dobara i

usluga koju radnik proizvede za sat (ili drugu

jedinicu) vremena.




Princip #9: Cene rastu kada drava tampaprevie novca.

� Inflacija predstavlja poveanje ukupnog

(opteg) nivoa cena u privredi.

� Jedan od uzroka inflacije jeste rast ukupne

koliine novca u opticaju.

� K ada drava pusti u opticaj velike koliine

novca, vrednost novca opada.




Princip #10: Privreda je u kratkom rokusuoena sa izborom izmeu inflacije inezaposlenosti� Filipsova kriva ilustruje kratkoroni izbor

izmeu inflacije i nezaposlenosti:

Inflacija Nezaposlenost

To je kratkoroni izbor!




Rezime

� K ada pojedinci donose odluke suoeni su sa

izborom izmeu alternativnih ciljeva.

� Troak bilo koje aktivnosti se meri

proputenom ansom.

� Racionalni pojedinci donose odluke poredei

granine trokove i granine koristi.

� Ljudi menjaju svoje ponaanje kao odgovor na

podsticaje sa kojima se suoavaju.






Rezime

� Produktivnost je osnovni izvor ivotnog

standarda stanovnitva

� Rast ukupne koliine novca u opticaju je

osnovni izvor inflacije.

� Privreda je suoena sa kratkoronim izborom

izmeu inflacije i nezaposlenosti.

Documents

01 Deset principa