01.

02.

03.

04.

S A D R @ A J

BESEDA NA SVETOG LUKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

JEVAN\EQE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 @ITIJE SVETOG APOSTOLA I JEVAN\ELISTE LUKE . . . . . . . . . .. . . 37 KULT SVETOG LUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 O SLAVI ILI KRSNOM IMENU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

BESEDA NA JEVAN}EQE PO LUKI

Hajde na dubinu. (Luka 5, 4) Tako naredi Gospod Petru i ostalim apostolima kada presta govoriti. To zna~i, da On prvo daje pouku, pa odmah zatim poziva na delo. To isto i za nas va`i: ~im se nau~imo ne{to iz Jevan|eqa, odmah treba da po|emo da to ostvarimo. U~enici delateqi mili su Gospodu, a ne samo u~enici. Hajde na dubinu! Ukraj obale, iz pli}ine, govorio je Gospod narodu, koji je mawe posve}en u tajne carstva Bo`jega, a apostole On poziva na dubinu. U pli}ini je mawa opasnost, ali je i lov mawi. U pli}ini su zmije i `abe i drugi mawi gadovi vodeni – to je sva opasnost; i u pli}ini su samo malene ribe – to je sav lov. A na velikoj dubini je i opasnost velika. Tamo su veliki zverovi morski i velike bure – to je opasnost; no tamo su i velike i dobre ribe u ogromnoj koli~ini – to je lov. O, posve}eno, hajde, dakle na dubinu! Hajde na dubinu tajanstvenog mora `ivotnog, no ne kre}i se bez Hrista na la|i svojoj. Nipo{to. Jer ne samo {to ne mo`e{ provesti svu no} svoga `ivota ne uloviv{i ni{ta kao {to se Petar `aqa{e: svu no} smo se trudili, i ni{ta ne uhvatismo – ne samo to, nego more{ i gore pro}i, ako Hristos nije na la|i. Mogu te bure skovitlati i u ponor baciti, mogu te i golemi zverovi morski pojesti. Bure to su strasti tvoje sopstvene, o, posve}eni, koje idu s tobom neminovno, ako se krene{ na dubinu bez Hrista. Golemi zverovi morski to su demoni, koji za tren oka mogu tebe upropastiti kao {to za tren oka upropasti{e veliki krd sviwa od dve hiqade. Ide{ li pak s Hristom na dubinu, ne boj se ni{ta, no radosno i hrabro idi, pripijen uz Gospoda. Ulovi}e{ najboqi lov, i napuni}e{ wime obe la|e, i telesnu i du{evnu. Najboqi lov ulovi}e{, o posve}eni, i bez opasnosti iza}i }e{ na obalu, na obalu Carstva Hristovoga. Samo nikud bez Hrista! Ni u pli}inu, ni na dubinu. U pli}ini }e ti dosaditi i glad i mnogi sitni gad, a na dubini }e te zlo preveliko sna}i. Ti si na{ krmano{, na{a odbrana, na{e pristani{te, o svemo}ni Spasitequ! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Sveti Nikolaj Srpski

Kada iz dubine pometenosti, greha ili jada pristupa{ Jevan|equ, ono ti se razotkriva kao kwiga radosti i nade: radosti zbog toga {to je me|u nama Gospod – ne neko dalek nam i stra{an, nego neko ro|en, svoj, obu~en u qudsku plot, koji zna iz li~nog opita {ta zna~i biti ~ovek; i radosti i nade u to da na svakoj stranici Gospod od nas tra`i da budemo dostojni veli~anstvenosti svoga ^ove{tva, da ne budemo ni`i od toga dostojanstva i uzvi{enosti, i da nam ne dopu{ta da postanemo ne~im mawim od ~oveka – iako tako ~esto gre{imo i bivamo nedostojni i sebe i Wega.

Iz propovedi mitropolita Antonija Bluma

10

SVETE KYIGE [01. 01]

U mnogim svetskim religijama ~uvaju se kwige koje pripadnici tih re-ligija smatraju svetim. U wima su zapisane re~i za koje se veruje da imaju posebnu duhovnu ili magijsku snagu ili da sadr`e autenti~nost i istinu bo`anskog obra}awa qudima.

U drugom milenijumu pre Hrista indo-arijska plemena u severozapadnoj Indiji zapisala su prve hinduisti~ke religijske himne – Vede. Postoje i druge kwige hinduisti~ke religije – Bramane, komentari i uputstva u vezi sa obavqawem religijskih obreda, Arawake - kwige {umskih asketa, Upani{ade – filosofske rasprave...

Najstarije kwige teravada budizma zapisane su na indijskom pali di-jalektu, a maharana budizam svoje mudrosti ~uva na sanskritu.

Najstarije kwige kineskih religija isprva nisu smatrane svetim. Me|utim, kao posebno mudre misli napisane od qudi za qude, vremenom su te kwige me|u Kinezima zadobile autoritet svetosti. Tao Te ^ing i Vu ^ing mogu se nazvati osnovnim svetim kwigama taoizma, a Su [u svetom kwigom konfu~ijanizma.

Neke od kwiga koje se smatraju svetim prvo su postojale u obliku usmenog predawa pa su tek vremenom zapisane a neke, kao muslimanski Kuran, stoje u po~etku i temequ religije kojoj pripadaju.

Nas ovde pre svega zanimaju svete kwige nastale na osnovu natprirodnog Bo`jeg otkrivewa qudima. Zbirka svetih spisa Bo`jeg naroda, Izraiqa, Biblija, sastoji se od kwiga Starog i Novog zaveta. U svetim kwigama Starog zaveta zapisana je istorija spasewa Bogom izabranog naroda do dolaska Spasiteqa, a u Novom zavetu je zapisana posledwa istina koju je objavio Sin Bo`ji rodiv{i se u qudskom telu kao Bogo~ovek, Isus Hristos. Cela jevrejska istorija je zapravo otkrivewe Boga u is-torijskoj sudbini naroda, dok su paganske prethri{}anske re-ligije poku{aji otkrivewa Boga u prirodi.

Bogoslu`beno ~itawe w Nalow u crkvi manastira Svetog Save Osve}enog, Aleksandrija.

^itawe svetih spisa naglas u zajednici, u okviru bogoslu`ewa, omogu}uje da u|emo u dubqi smisao pro~itanog, koji ina~e ~esto izmi~e usamqenom ~ita~u – to je verovawe zajedni~ko kako mnogim prirodnim religijama tako i izvor-

nom hri{}anstvu. [ire gledano - Re~ Bo`ju ne mo`emo razumeti van Crkve. U protestantizmu se pojavquje racionalisti~ki i individualisti~ki pristup

tuma~ewu Svetog pisma. Tim pristupom u~vr{}uje se zapadwa~ki duh koji poste-peno zaklawa modernom ~oveku i svetost i pristup Bogu. Na Zapadu i svete kwige

postaju samo kwige.

11

w Stari kodeksi Kwige iz biblioteka u Nag Hamadiju, u Egiptu, me|u kojima je i prepis iz IV veka apokrifnog Tominog jevan|eqa, prona|en 1945. godine.

S obzirom na relativnu tro{nost materijala na kojima se pi{u kwige, danas ne postoje sa~uvani „originali” svetih kwiga, ve} samo wihovi prepisi. Qudska ~e`wa za prvim, originalnim, preko koga skoro mo`emo da dodirnemo i svetog autora bogonadahnute kwige ~esto daje i prona|enim starim apokrifnim kwigama ve}i zna~aj nego {to one imaju. U periodu od Drugog svetskog rata do danas svedoci smo senzacija koje izazivaju pronala`ewa starih gnosti~kih rukopisa. „Kao sveto” ipak nije isto {to i sveto.

w Mojsije prima tablice ZakonaTempera na pergamentu, minijatura iz Biblije Lava Patrikija iz X veka, nalazi se u Vatikanskom muzeju.

U samom temequ Svetog pisma nalazi se bo`ansko otkrivewe pojedinim bogonadahnutim qudima. Biblija se, istina, ~esto naziva i Re~ Bo`ja ali ona je ispisana qudskim re~ima koje je sam Bog nadahnuo da budu svedo~ewe o Wemu.

w Biblija na jevrejskom Stari zavet, Kwiga proroka Amosa, Irak, 1000. godina.

Svete kwige prepisivane su kroz istoriju mnogo puta. Prepisi su uvek ra|eni s posebnom pa`wom i uz kontrolu religijskih autoriteta. I najmawa odstupawa mogla su dovesti do velikog iskrivqewa u tuma~ewu Bo`je poruke.

w Sinaj

Nezemaqski pogled sa vrha Sinajske gore, sa mesta na kome je Mojsije primio od Boga Deset zapovesti.

12

13

STARI ZAVET [01. 02]

Stari zavet (savez, sporazum Boga sa izabranim narodom) je zbirka kwi-ga pisanih od 1200. do 100. godine pre Hrista. Osim nekih mawih delova pisanih na aramejskom i gr~kom, kwige Starog zaveta napisane su na jeziku izabranog naroda – jevrejskom.

Prvim velikim piscem i sakupqa~em starijih tekstova smatra se pro-rok Mojsije. Wemu je tradicionalno bilo pripisivano autorstvo prvih pet kwiga Starog zaveta – Petokwi`ja ili jevrejske Tore, Zakona - iako su one nastale kroz dug period istorije. Prva kwiga Petokwi`ja, Postawe, obuhvata praistoriju qudskog roda od stvarawa sveta, preko pada u greh prvog roda qudi i obe}awa spasewa praocu Avramu i wegovim potomcima pa do naseqavawa porodica dvanaest plemena izabranog naroda, Izraiqa, u Egiptu. Kwiga Izlaska kazuje nam o tome kako je Mojsije izbavio Izraiq iz ropstva, kako je na gori Sinaju dobio od Boga Deset zapovesti, u woj se navode i drugi zakoni vezani za veru i `ivot izabranog naroda. U ostale tri kwige Petokwi`ja navedeni su detaqno i ostali zakoni, popis jevrej-skog naroda, istorija lutawa Naroda Bo`ijeg kroz pustiwu sve do dolaska u Obe}anu zemqu.

Stari zavet osim Zakonskih obuhvata i Istorijske kwige, zatim kwige Mudrosti (Kwiga o Jovu i kwige vezane za premudrog cara Solomona), Psalme (koji se tradicionalno nazivaju Psalmi Davidovi, mada su mnoge napisali i pesnici kasnijih vremena), kao i {esnaest kwiga nazvanih po imenima proroka - ~etiri velika prororoka: Isaija, Jeremija, Jezekiq i Danilo i dvanaest takozvanih malih proroka.

Prorok je onaj koji govori po direktnom Bo`jem nadahnu}u, a tek drugo-stepeno zna~ewe ovog termina bilo je vezano za proricawe budu}nosti.

w Rahiqin grobFotografija s kraja XIX veka.

Tragovi starozavetene i novozavetne isto-rije nalaze se na svakom koraku Svete zemqe. Praoci ili starozavetni patrijarsi Avram, Isak i Jakov, sa svojim `enama Sarom, Reve-kom i Lijom sahraweni su u pe}ini pored Hevrona. Grob Rahiqe, druge `ene staro-zavetnog patrijarha Jakova, nalazi se u na starom putu iz Jerusalima u Vitlejem.

Prva kwiga

Mojsijeva wIsterivawe iz raja, Hans

Holbajn, 1453.

U Prvoj kwizi Mojsijevoj koja se

zove i Postawe, opisani su doga|aji s po~etka stvarawa.

Od stvarawa sveta i prvih qudi, preko wihovog greha

koji ih je odvojio od Boga i doveo do izgnawa iz raja,

zatim preko istorije praotaca pa sve do nase-

qavawa dvanaest plemena izabranog Naroda Bo`jeg,

Izraiqa, u Egiptu.

w Druga kwiga MojsijevaMinijatura prikazuje Prelazak Crvenog mora i kraj Egipta, psaltir iz posledwe tre}ine XIII veka, nalazi se u Petrogradu.

Narod Bo`ji predvo|en Mojsijem prelazi sre}no preko Crvenog mora, za wima talasi prekrivaju vojsku Egip}ana koji ih progone a faraon ostaje pora`en – doga|aj koji su Jevreji strpqivo ~ekali u dugom egipatskom ropstvu, kasnije slavqen u najve}em jevrejskom prazniku – Pashi. Mnoge doga|aje iz Starog zaveta hri{}ani su tuma~ili i tuma~e kao duboko simboli~ke, kao doga|aje koji ukazuju na va`ne elemente duhovnog `ivota i koji, kao takvi, ne prestaju da budu va`ni dana{wem Narodu Bo`jem – Crkvi. Simboli~no osloba|awe iz okova, izlazak iz ropstva najavquje hri{}anima i najve}u pobedu, najve}e osloba|awe – osloba|awe od robovawa grehu i smrti.

w Prorok IsaijaMinijatura iz psaltira rukopi-sanog i ukra{enog u Carigradu, 975. godine, nalazi se u Nacionalnoj bib-lioteci Francuske, u Parizu.

Izme|u personifikovanih No}i i Dana, Smrti i Vaskrsewa, prorok Isaija prenosi izabranom narodu sna`ne vizije koje je dobio od Gospoda, sa porukama o propasti ali i spasewu.

wTora iz Samarije

Jedan od najstarijih sa~uvanih primeraka Tore, Petokwi`ja, u obliku svi-taka. U svakom mestu u kome su `iveli Jevreji postojala je sinagoga. U udubqewu na zidu sinagoge, okrenutom ka Jerusalimu, ~uvani su svici Tore koja je subotom, za vreme bogoslu`ewa, izno{ena i ~itana.

14

Pali an|eli wMinijatura prikazuje borbu arhan|ela Mihaila sa Denicom i wegovim vojskama. [tamhajmski misal,

rukopis iz 1160-1180. godine, Benediktinska opatija Svetog Mihaila u Hildeshajmu, Nema~ka,

nalazi se u Muzeju Pola Getija u Los An|elesu.

Pobuna najsvetlijih an|ela protiv Boga zavr{ena je wi-hovim zbacivawem sa neba, iz blizine Boga, ve~ne Qubavi

i @ivota. Wihova mo} je ograni~ena. Oni ne mogu da deluju sem preko krune tvorevine - ~oveka. A qudi su stvoreni sa

slobodom da slu`e iz qubavi Bogu i tako dele Bo`ji na~in ve~nog postojawa u qubavi ili da iz strasti nesvesno slu`e

palim an|elima i tako dele s wima wihovu propast, o~aj, ni{tavilo.

Na jevrejskom jeziku re~ koja se obi~no prevodi kao prorok je - n evi איִבְנ, a najpribli`nije ova re~ zna~i - onaj koji objavquje. Koren re~i ukazuje na {irinu i otvorenost. Da bi neko primio onostranu mudrost, mora da bude otvoren, da osvoji otvorenost. Proroci su se otvorili za Boga i postali nosioci Duha Bo`jeg.

Starozavetni proroci po cenu velikih `rtava, odbacivawa, podsmeha, napada, objavquju izabranom narodu voqu Bo`ju i opomiwu ga da ne skre}e sa svog puta i da ne kr{i zavet koji je sklopio sa Bogom.

Iako su u periodima samostalnosti i nezavisnosti imali i velike uzlete, Jevreji kao da su kroz istoriju zapravo neprekidno padali iz rop-stva u ropstvo. Mo`e se re}i da je i sam opstanak jevrejskog naroda koji se u istoriji zadr`ao kao jedan od najstarijih naroda, naroda sa velikim uplivom na istorijske doga|aje, sam po sebi ~udo.

Istorija starozavetnih Jevreja, naroda Izraiqa, Ñtvrdovratog naroda” – kako je, vi{e puta, nazvan u Bibliji, naroda koji se periodi~no udaqavao od Boga i vra}ao mu se, nije istorija uspeha. To je zapisana istorija padova i poraza, ali pre svega istorija po~etka puta ka Carstvu Bo`jem, ka iz-bavqewu od vladavine sila ovoga sveta, vladavine zla i smrti.

Tokom istorije izabranog Bo`jeg naroda, proroci su uporno i vatreno svedo~ili, a jevrejski ~uvari Pisma iz generacije u generaciju tuma~ili su proro~ke re~i i ~ekali Spasiteqa - Mesiju. Kad je Mesija najzad do{ao - proro~anstva su bila razli~ito, pa ~ak i suprotno tuma~ena.

15

ISTORIJA SPASEYA [01. 03]

w Jevan|eqe Srebrni okov sa ugraviranim Gospodwim praznicima, manastir Iviron, Sveta gora.

Mnogi doga|aji iz `ivota Spasiteqa, Gospoda Isusa Hrista najavqeni su u starozavetnim proro~anstvima. Novi zavet ne ukida Stari, ve} je wegovo ispuwewe.

w Jakov i wegovi sinoviStranica iz takozvanog Be~kog Postawa, prepisanog na gr~ki verovatno negde u Sirij-sko-antiohijskom regionu, u prvoj polovini VI veka. Be~, Austrijska nacionalna biblioteka.

Ilustracija 49. glave Postawa. Pred svoju smrt prao-tac Jakov poziva svojih dvanaest sinova i prori~e im budu}nost dvanaest plemena Izraiqa koja }e od wih postati.

w RajFreska u manastiru Gra~anica, XIV vek.

U rajskoj ba{ti praotac Avraam prihvata de~iji ~iste du{e praved-nika, izme|u Bogorodice s an|elima i razbojnika koji je postradao na krstu pored Gospoda Isusa Hrista. Carstvo Bo`je koje je budu}e a istovremeno je i tu me|u nama, nije mogu}e predstaviti na druga~iji na~in osim preko simbola i svetih ba{tinika Budu}eg carstva.

w Nojeva barkaVizantijski slikar, minijatura prvog komninskog peri-oda, tempera na pergamentu, XII vek, iz Vatikanskog oktateuha (obi~aj u Vizantiji da prvih osam kwiga Starog zaveta – stvara posebnu kwigu – Oktateuh).

Strahoviti potop koji je Bog poslao na zemqu uni{tio je ve}inu beznade`no iskvarenih qudi. Sa pravednim Nojem Bog je napravio sli~an ugovor kao kasnije sa Avramom. Praoci i wihovi potomci koji se nisu udaqavali od Boga postali su temeq istorije spasewa. Ilustracija ne prikazuje strahote potopa, pre bi se moglo re}i da odi{e idili~nim mirom Carstva Bo`jeg.

16

17

Nazaret wFotografija iz

1877. godine.

ÑFilip na|e Natanaila, i re~e mu: Za koga Mojsije u zakonu

pisa i proroci, na|osmo Ga, Isusa sina Josifova iz Naza-

reta. I re~e mu Natanailo: Iz Nazareta mo`e li biti {ta

dobro? Re~e mu Filip: Do|i i vidi.” (Jovan 1, 45-46) Ove re~i

jasno govore o bezna~ajnosti u Hristovo vreme gradi}a Naza-

reta. Nazaret se nalazi u dowoj Galileji, na severu dana{weg

Izraela.

w Vaskrsewe Silazak u ad, freska iz 1191. godine, crkva Svetog \or|a, manastir Kurbinovo, Makedonija.

Vaskrsewe Hristovo je centralni doga|aj istorije spasewa, koji najavquje i doga|aje s kraja istorije.ÑAli Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umre{e.Jer budu}i da kroz ~oveka bi smrt, kroz ~oveka i vaskrsewe mrtvih.

Jer kako po Adamu svi umiru, tako }e i po Hristu svi o`iveti.Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verova{e Hristu o Wegovom dolasku”, pi{e apostol Pavle u Poslanici Korin}anima (1. Kor. 15, 20-23)

Hristova ~uda w Isceqewe Petrove ta{te, isceqewe besomu~nih,

minijature iz ilustrovanog jevan|eqa (Mt. 8, 14-19), 1050-75. godine,

Biblioteka Medicea Laurenziana, Firenca.

Hristos je me|u Jevrejima u~inio mnoga ~uda. Isceqivao je od neizle~ivih bolesti, ~ak je i vaskrsavao mrtve. Sve to nije bilo dovoqno da ulije snagu ~ak ni veri wegovih

u~enika, sve do Hristove smrti i – vaskrsewa!

U vreme ro|ewa Isusa Hrista Jevreji su o~ekivali skori dolazak Me-sije. Izgledalo je da se mnoge proro~ke re~i ispuwavaju. Iz proro{tava i praslika neki od Jevreja znali su ko }e biti Mesija i {ta }e u~initi za qude. Mesija }e se roditi u Vitlejemu od Device iz roda Davidovog; nosi}e darove Svetog Duha, na Wegovu re~ slepi }e progledati, hromi hoditi, gubavi ~istiti se, mrtvi ustajati! Ipak, qudi mu ne}e verovati, izda}e ga da umre na krstu, kao zlo~inac, a On }e ih Svojom smr}u iskupi-ti od greha i spa{}e one koji veruju u wega. Bi}e mrtav tri dana kao Jona u utrobi kita, a u tre}i dan vaskrsnu}e i utvrdi}e na zemqi carstvo pravde i qubavi, kome ne}e biti kraja.

Jevrejima je otkriveno i to da Mesija ne}e biti obi~an ~ovek, nego Sin Bo`ji, Gospod - bi}e Bogo~ovek.

Me|utim, ve}ina Jevreja i{~ekivala je svog zemaqskog cara, koji }e jevrejski narod izbaviti iz rimskog ropstva i ponovo uspostaviti slavno Davidovo carstvo. Ve}ina Jevreja, a pogotovo narodne stare{ine, nikako nije mogla da prihvati otelotvorewe Bo`je. Bog za wih nikako nije mogao biti u Bogo~oveku. Tako je ~itava istorija pripreme za dolazak Spasiteqa za wih ostala samo jo{ uvek neispuwena jevrejska nacionalna istorija, a Isus Hristos - samo jedno neispuweno obe}awe: ne samo {to nije obnovio jevrejsko carstvo, ve} je i dopustio Rimqanima da ga razapnu.

Tokom zemaqskog `ivota Bogo~oveka Hrista do{lo do jo{ jedne podele jevrejskog naroda. Mawi deo postao je temeq hri{}anske crkve – nasled-nice Naroda Bo`jeg, a drugi, ve}i deo nekad izabranog naroda, rasut po svetu, ~esto trpe}i progone i stradaju}i, nastavio je da i{~ekuje Mesiju i sawa o mo}nom jevrejskom carstvu, na-gradi pravednika.

Starozavetni spisi naroda Izraiqevog ipak su zauvek ostali zapisana Re~ Bo`ija za sve one koji veruju u Boga i `ele da saznaju Wegovu bo`ansku istinu.

Blagovesti w Minijatura iz Omilija Jakovqevih, Kokinobafov ruko-

pis, Carigrad, 1130-50, Vatikanska biblioteka, Rim.

Bog koji je qudima darovao slobodu otelotvorio se tek kad je qud-ski rod postao spreman da ga primi. Sin Bo`ji ro|en je u qudskom

telu tek kad je pre~ista Devica Marija u ime qudskog roda ogrom-nom verom i ~istom qubavqu bila spremna da svim svojim bi}em

prihvati ^udo Bo`je.

DOLAZAK NAJAVQENOG SPASITEQA [01. 04]

18

19

Biblija ~uva zabele`enu svetu istoriju, zabele`eno natprirodno Bo`je otkrivewe qudima. U natprirodnom otkrivewu koje je isprva davano postepeno pojedinim qudima, porodicama, narodu - otkrivaju se Bo`ja premudrost, qubav, svemo}, da bi one kad nastupi Ñpuno}a vremena” postale svojina celog sveta.

Bog se najzad, kad se qudski rod preko pre~iste Device Marije poka-zao spremnim, otkrio qudima kroz svog Sina, Bogo~oveka Isusa Hrista, sveve~nog Boga ro|enog u qudskom telu. U ovaplo}ewu Sina Bo`jeg, Re~i Bo`je, Logosa, bo`ansko otkrivewe je upotpuweno.

Natprirodno otkrivewe ~uva Crkva Bo`ja u Svetom pismu i Svetom predawu. Sveto predawe prethodi Svetom pismu i {ire je od wega. Za-pisana Re~ Bo`ja prethodno ~uvana u Svetom predawu ne ~ini predawe izli{nim. Sveto pismo i Sveto predawe se trajno pro`imaju i bez Svetog predawa Sveto pismo ne bi moglo na pravi na~in da se razume i tuma~i.

Sam Gospod Isus Hristos nije nam ostavio nikave zapise, nikakve pisane dokumente. Wegovi u~enici, apostoli, posle Wegove smrti, vaskrsewa i vaznesewa, zapisali su svoja se}awa na dane kad je Sin Bo`ji u qudskom telu hodao zemqom. Zapisali su wegove izgovorene propovedi i zna~ajne doga|aje. Nekim doga|ajima nisu i sami prisustvovali, a neke re~i nisu sami ~uli. Zapisali su ih iz predawa rane Crkve. Kwige Novog zaveta na-stale su tokom prvog veka posle ro|ewa Hristovog iz potrebe novog Naro-da Bo`jeg da zabele`i svoje predawe i tako ga sa~uva od iskrivqavawa.

Papirusna trska na obali Nila w

Gr~ka re~ biblos zapravo je ozna~avala papirusnu trsku (zapravo biqku Cyperus papyrus, sli~nu trsci)

od koje se pravila podloga za pisawe, a deminutiv bib-lion postao je kasnije pojam za kwigu uop{te. Vlakna

sr`i papirusa re|ana su uzdu`no, zatim popre~no, pa bi se sve to lepilo i gla~alo dok se ne dobije

savitqiva i otporna podloga za pisawe. Pravqewe papirusa od trske koja raste uz obale reke Nil, u sta-rini je bila va`na privredna grana u Egiptu. Perga-ment, koji se pravio od posebno preparirane ov~ije, kozije ili magare}e ko`e, kao podloga za pisawe bio

je izdr`qiviji i trajniji od papirusa ali i mnogo skupqi. Iako u Evropi poznata ve} od VIII veka, harti-ja kao materijal za pisawe preovladava tek od XIV veka.

PREDAYE I PISMO [01. 05]

w Pribor za pisawe Delovi drvenih tablica i gvozdenih igala za pisawe po vosku.

U Rimskom carstvu mnoge svakodnevne poslovne transak-cije vr{ene su uz pomo} zapisa pravqenih u vosku nanesenom u tankom sloju preko drvene tablice. Gvozdene igle (styli) slu`ile su kao pera za pisawe.

Krstionica w Rekonstrukcija baptisterijuma u ku}noj crkvi, jednoj od najstarijih sa~uvanih mesta okupqawa ranih hri{}ana,

u Dura Europosu, Sirija.

U davnoj pro{losti pripreme za kr{tewe odraslih trajale su od jedne do tri godine, zavisno od prakse po-mesne crkve u kojoj su kr{tewa vr{ena. U okviru tih priprema, oni koji su se spremali za kr{tewe kati-humeni ili ogla{eni postepeno su uvo|eni u `ivot Crkve, kroz obrede o~i{}ewa, u~e{}e u zajedni~kim

molitvama, pouke o Svetom pismu i drugo. Sa~uvane su mnoge pretkr{tewske pouke, katiheze, ali sama praksa pripreme za kr{tewe danas je, na`alost, u mnogo ~emu napu{tena ili sasvim formalna i povr{na.

w Papirusno jevan|eqe Fragment ^ester-Biti papirusa.

Najstariji sa~uvani papirusi sa fragmentima teksta Svetog pisma Novog zaveta poti~u iz III ili II veka. ^uveni ^ester-Beti papiri nose naziv po sopstveniku, Englezu, koji ih je 1930-1936. godine kupio u Egiptu i predstavio {iroj svetskoj javnosti. Radi se zapravo o fragmen-tima nekoliko novozavetnih kodeksa prepisivanih u III veku.

20

NOVI ZAVET [01. 06]

Prvi hri{}ani nisu imali druge svete kwige osim Svetog pisma Starog zaveta. Stari zavet nisu do`ivqavali kao ~isto jevrejsku kwigu, nego su ga ~itali i tuma~ili kao kwigu koja je ~ekala hri{}ane, pravi Narod Bo`ji. Sam Hristos se pozivao na Ñzakon i proroke” i vi{e puta ponovio da nije do{ao da ukine Stari zavet ve} da donese krajwe spasewe o kome su govo-rili proroci.

Prvim obra}enicima u hri{}anstvo nije se davala nikakva kwiga nego su ih apostoli i wihovi u~enici pou~avali usmeno. [irewem crkve poja-vila se potreba za zapisivawem Svetog predawa. U Crkvi je postojalo ~vr-sto uverewe o bogonadahnutosti i pozvanosti apostola da tuma~e i zapi{u ono {to su i sami videli i ~uli. Zato su wihovi spisi, jevan|eqa i pos-lanice prihva}eni kao nesumwivi temeq celokupnog hri{}anskog u~ewa i pravila crkvenog `ivota.

Novi zavet se sastoji od 27 kwiga. To su: ~etiri jevan|eqa u kojima se go-vori o `ivotu i u~ewu Isusa Hrista, i na koje se logi~no naslawa hronika prvih godina Crkve u Jerusalimu kao i {irewa hri{}anske zajednice u Rimskom carstvu - Dela apostolska; u nastavku slede pisma sa savetima, uputstvima, ohrabrewima lokalnim zajednicama hri{}ana - poslanice, od kojih se ~etrnaest pripisuje svetom apostolu Pavlu, a ostale svetom Jakovu, Ñbratu Gospodwem”, prvom episkopu Jerusalimske crkve, svetom apostolu Petru, svetom apostolu Jovanu, koji je autor i jednog od jevan|eqa, i svetom apostolu Judi Jakovqevom. Posledwa kwiga koja je u{la u okvir novozavetnog kanona i kojom se zavr{ava Biblija je Kwiga Otkrivewa ili Apokalipsa, koja se pripisuje sve-tom apostolu i jevan|elisti Jovanu.

Hristos u slavi w

Sa simbolima ~etvorice jevan|elista, ^etvorojevan|eqe Spaso-Andronikovog manastira, Moskva, po~etak XV veka.

Gospod Isus Hristos, wegov `ivot i u~ewe, stradawe, smrt i vaskrsewe u centru su svih jevan|eqa, kako je to simboli~no predstavqeno na ovoj minijaturi, ali i u

centru celukupnog Novog zaveta. Otelotvorewem Isusa Hrista po~iwe bogo~ove~anska epoha istorije koja }e se

zavr{iti Hristovim drugim dolaskom.

21