02 Slavko Kalicanin - Besplatne Akcije Javnih Preduzeca

8/17/2019 02 Slavko Kalicanin - Besplatne Akcije Javnih Preduzeca

1/31

1

Dr Slavomir Kaličanin1

BESPLATNE AKCIJE JAVNIH PREDUZEĆA

Osnovna predpostavka za razvoj tržišta kapitala u Srbiji

Beograd, Septembar 2011. godine

1 Visoka škola strukovnih studija za računovodstvo i berzansko poslovanje


2/31


3/31

3

Summary

Distribution of free shares of public corporations in Serbia to many citizens represents avery favorable circumstance for developing capital market. Apart from many newstockholders, there are necessary institutions of this economy segment influencing themarket, which all together contributes to national economy development. As shareholdingused to be developed before World War II followed by many years without having privateproperty as a category in economic system, privatization and distribution of shares becomes

a significant factor for growth of capital market in Serbia. Also, other processes happeningin this market enable a faster integration of national economy in global financial flows andapproximate this region to foreign investors which is very important for country’seconomic development. This work highlights these categories and movement from theaspect of their contribution to national economy development and indicates havingnecessary education of many new stockholders who will appear in the role of smallinvestors and significant participants acting in this market and on stock exchange. For manynew stockholders all this represents an innovation they have not met before and from thatpoint of view knowledge in this area becomes necessary, representing guide marks forparticipation in capital market in the future. As our market is still developing all works inthis area contribute to evolution of market itself and also to entire national economydevelopment. And all this processes enable integration of country and its approximation toworld global flows.

Key words: shares, institutions, incomes, trade, market, stock exchange


4/31

4

1. UVOD

Akcionarstvo predstavlja veoma složenu i odgovornu naučnu temu, te sa tog aspekta postojiproblem da se tako složena naučna građa prestavi na što jednostavniji i(poučan) način kojibi bio “razuman”i dostupan za veliki broj korisnika. Namera ovog rada je da objasni načineposlovanja Brokersko-dilerskih društava i principe rada Berze sa hartijama od vrednosti.Takođe kroz praktične primere,čitaociće biti “provedeni” kroz ceo proces transakcija naberzi i polako uvedeni u svet trgovine sa hartijama od vrednosti. S obzirom da u Srbijiskoro pet miliona ljudi poseduju akcije i sve njihčeka“susret” sa svim ovim pitanjima u

budućnost, sasvim je prirodno da se odre

đena pažnja posveti ovim pitanjima.

Akcionarstvo u Srbiji bilo je veoma razvijeno pre Drugog svetskog rata, ali kako više odpola veka privredni sistem zemlje nije poznavao privatnu svojinu, što svakako predstavljaosnovu akcionarstva, zbog toga je ostao visoki stepen nepoznavanja ove materije, pa je i to jedan od razloga da se ova tema učini što jasnijom. Ubrzani procesi tranzicije ipribližavanje zemlje svetskim integracionim procesima stvara pogodno tlo za razvojakcionarstva a javlja se i potreba za neophodnim znanjima iz ove oblasti, kao i određeninivoi edukacije.

Ovaj rad je koncepcijski tako postavljen da sadrži nekoliko celina, koje na slikovit načinprezentuju određene teme i predstavljene su tako da korisnicima budu jasno i detaljnoprestavljene određene oblasti i postupci u radu sa akcijama i uopšte ponašanja na tržištu-berzi.

2. AKCIJE - FINANSIJSKI INSTRUMENTI NA TRŽIŠTU KAPITALA

Akcije predstavljaju vlasništvo nad delom kompanije koja ih je emitovala –izdala i to uiznosu koji je označen kao nominalna vrednost jedne akcije. To praktično znači da akoneko ima akcije neke kompanije on je i vlasnik jednog dela te kompanije i ima pravokontrole nad kompanijom u srazmeri sa brojem akcija koje poseduje u vlasništvu, odnosnou visini nominalnog iznosa pripadajućih akcija. Akcije predstavljaju vlasničke korporativne


5/31

5

hartije, zato što ih izdaju korporacije. Ako neko poseduje jednu akciju neke firme-preduzeća, taj je vlasnik i dela tog preduzeća u onom iznosu koliko je nominalna vrednost

te akcije. Posedovati veći broj akcija istovremeno znači i imati veće vlasništvo u kompanijii svakako veća prava koja proističu iz vlasništva nad akcija. Ukoliko neko poseduje sveakcije neke kompanije on postaje i njen vlasnik. Ako više lica udruženi poseduju većinuakcije u kapitalu neke kompanije, tada se radi o suvlasništvu. U sitaciji kada nekakompanija želi da proda svoje akcije ona dobijeni novac koristi za razvoj i unapređenjesvog poslovanja, a za uzvrat prepušta vlasništvo nad kompanijom akcionarima koji suuložili novac. Akcionar ne odgovara za poslovanje kompanije ni za dugove koje ona načini,

izuzev za nivo uloženih sredstava za kupovinu tih akcija. Kupci akcija očekuju da

će

ostvariti dividendu ukoliko kompanija dobro posluje, i daće se cena već kupljenih akcijapovećati, što im obezbeđuje kapitalnu dobit, kao razliku između kupovne i prodajne cene.Akcije se najčešće emituju kao obične i prioritetne. Za razliku od običnih akcija, dividendakod prioritetnih akcija je zagarantovana i ne zavisi od visine ostvarene dobiti kompanije. Uslučaju da kompanija ne posluje dobro i da joj preti bankrot, vlasnici običnih akcija suizloženi značajnijem riziku daće izgubiti uloženu investiciju od vlasnika prioritetnih akcija.U tim okolnostima prava vlasnika prioritetnih akcija su mlađa od prava koje posedujuvlasnici obveznica, ali su starija od vlasnika običnih akcija.

3. VREDNOST AKCIJA (NOMINALNA, KNJIGOVODSTVENA I TRŽIŠNAVREDNOST )

Nominalna vrednost je vrednost po kojoj se akcije emituju i registruju u poslovnimknjigama emitenta- firme. Kada firma želi da iskaže svoju vrednost ili želi da emituje novu

seriju akcija onaće vrednost kapitala iskazati na taj način štoće ukupnu vrednost akcijskogkapitala podeliti sa odgovarajućim brojem akcija i tako dobiti odgovarajuću nominalnuvrednost akcija.

Nominalna vrednost se veoma retko menja i nju može promeniti samo firma-emitent poposebnom zahtevu i u specijalnim okolnostima. To su situacije kada dolazi do deljenjabroja akcija ili do njihovog smanjenja - svakako akcijski kapital ostaje ne promenjen ali se


6/31

6

menja nominalna vrednost akcija. U prvom slučaju će doći do smanjenja a u drugom dopovećanja nominalne vrednosti akcija.

Knjigovodstvena vrednost akcija i nominalna vrednost jednake su samo u momentu njihovepojave na primarnom tržištu. Knjigovodstvena vrednost akcija se se razklikuje odnominalne vrednosti jer se izračunava na kraju svake poslovne godine i ona odražavarezultate poslovanja firme. Ako firma dobro posluje vrednost njenih akcija je veća a akološe posluje tada je knjigovodstvena vrednost manja. Kada se akcije prvi put pojavljuju naberzi- sekundarna trgovina, njihova početna cena se obično utvrđuje u visini

knjigovodstvene vrednosti, ređe u visini nominalne vrednosti. U postupku trgovine svakog

narednog dana njihova cena se može menjati u zavisnosti od ponude i tražnje, a ta cena pokojoj se vrši njihova kupoprodaja se naziva tržišna vrednost akcija.

Tržišna vrednost akcije je vrednost po kojoj se ona može kupiti ili prodati na tržištu-berzi.Ova vrednost je uvek različita i od nominalne i knjigovodstvene vrednosti akcija i ona je usuštini najvažnija za onoga ko ima akcije. Tržišna vrednost akcija za vlasnika je najvažnija.Ona daje odgovor koliko se novca možete dobiti na tržištu za jednu akciju. Vlasniku akcija je važno da kompanija koja je izdala akcije dobro posluje, te daće po osnovu rasta dobitikompanije, rasti i tržišne vrednosti akcija.2 Naravno ako akciju prodaje onaj ko je vlasnik-posednik akcije, njegov interes je da cena bude što veća a u slučaju kupca akcija, njegov jeinteres da akcije budu što jeftinije. Kolika je važnost cene po kojoj se akcije mogu prodatiili kupiti, isto tako je važna i sama mogućnost njene kupoprodaje, odnosno njenelikvidnosti, tj pretvaranja u novac i obrnuto. Cena po kojoj se akcija može prodati na tržištui prinos koji ona obezbeđuje, trebalo bi da budu veći od kamatne stope koja bi se mogla

ostvariti kod banke na oročen novac koji je uložen za kupovinu akcije. Ako prinos kojidonosi akcija nije veći od kamatne stope koja se može dobiti na oročeni novac kod banke, utom slučaju kupovina akcija nije predstavljala „unosnu“ investiciju. Osnovni ciljposedovanja akcija je ustvari dobijanje većeg prinosa na novac uložen u njih od bilo kojegdrugog načina ulaganja iste količine novca. Prinosčini razlika u ceni između kupovne iprodajne cene akcija i dividende koju isplaćuje kompanija koja je izdala akcije.

2 N. Vunjak, Lj. Kovačević, Finansijska tržišta i berze, Ekonomski fakultet Subotica, 2009. g.


7/31

7

Razli č iti na č ini dobijanja akcija

U našoj zemlji građani su mogli postati vlasnici akcija po Zakonima koji su omogućavalidobijanje besplatnih akcije u postupku privatizacije ili se do njih moglo doći kupovinom naberzi kao što je to slučaj u razvijenim tržišnim privredama po cenama koje su bile na berzi.Kao vlasnik akcija mogao je postati neko ko je u postupku ostavinske rasprave kodnadležnog suda ostvario pravo nasledstva, kao što je to slučaj i sa drugim pravima, stvarimai nekretninama. Na osnovu pravosnažnog rešenja suda naslednici koji su naznačeni urešenju postaju vlasnici akcija koje je imao preminuli vlasnik akcija. Takođe kao vlasnici

akcija mogla su postati i lica koja su putem overenog Ugovora o poklonu kod nadležnogsuda dobili akcije od poklonodavca. Kao i u slučaju nasleđa tako i kod poklona sa Sudskimrešenjim i ugovorima a pomoću ovlašćenog brokera potrebno je provesti proceduru„preknjižavanja“ akcija na novog vlasnika u Centralnom registru hartija od vrednosti.

Bez obzira na način na koji neko stekao akcije, prava koja one daju si ista nezavisno odnačina njihovog sticanja.

Takođe na našim prostorima građani su mogli postati vlasnici akcija na taj način što jeZakonom o pretvaranju društvene imovine u druge oblike imovine, Zakonom o vlasničkojtransformaciji, Zakonom o privatizaciji, bila propisana obaveza svih bivših društvenih firmida izvrše besplatnu raspodelu akcija svojim sadašnjim i bivšim radnicima, saglasnoodredbama ovih Zakona a deo kapitala se prenosio fondovima za PIO i fondu zazapošljavanje. Država je kompanije prodavala saglasno zakonima koji su regulisali ovuoblast i to na organizovanim aukcijama ili tenderima. Deo sredstava od tenderskih prodaja

”deponovan” je u privatizacioni registar, što je kasnije predstavljalo predmet raspodelegrađanima uz pripadajuće akcije javnih preduzeća.


8/31

8

4. MATERIJALIZOVANI I DEMATERIJALIZOVANI OBLICI AKCIJA

Ranije su akcije štampane u papirnatom obliku, imale su svoj oblik i izgled sa jasnimoznakama da su u pitanju akcije kao hartije od vrednosti. Imale su svoj plašt i kupon, da biposlednjih godina dobile novi oblik saglasno razvoju informatike. Plašt akcije i kuponskideo predstavljaju osnovnu akcionarsku ispravu kojom se potvrđuju prava koje akcija nosi.Plašt kao deo akcije sadrži sledeće elemente: oznaku da je to akcija, vrstu akcije, nominalniiznos na koji glasi akcija, naziv i sedište izdavaoca-emitenta, serijski broj akcije sa

potpisom ovlašćenog lica kompanije koja je izdala akciju. Kuponski deo akcije sadrži

kupon za isplatu dividendi. Kupon sadrži i podatke koji se odnose na godinu u kojoj seisplaćuje dividenda, naziv emitenta, serijski broj i dr. Danas umesto akcija u papirnomobliku - firma može izdati potvrdu koja sadrži podatke koji su sadržani na plaštu akcije.Razvoj informatike doveo je to toga da se danas akcije sve manje štampaju u papirnomobliku već se registruju kao elektronski zapisi u kompjuterskim evidencijama. U stvariakcije se sada registriju u nematerijalnom obliku, kao elektronski zapis. Pored imena iprezimena vlasnika akcija i njegovog matičnog broja u Centralnom registru za hartije odvrednosti se nalazi samo broj akcija određene firme koju to lice poseduje, i svakako saodgovarajućim osobinama koje karakterišu tu akciju a koje su označene saglasnostandardima koji se primenjuju za akcije. Mora se znati da bez obzira o kojem se oblikuakcija radi, one uvek predstavljaju pisanu potvrdu (certifikat) koji daje pravo njihovomvlasniku da upravlja sa akcionarskim društvom i da ostvaruje prinos koji akcije donose.

Akcije se nalaze u Centralnom registru hartija od vrednosti i sada ne poseduju vizuelni

oblik i nemaju fizički izgled. Vlasnik akcija može samo posedovati potvrdu izdatu od stranefirme-emitenta, na kojoj pored imena i prezimena mora postojati i upisan broj akcija kojeneko lice poseduje. U svakoj nacionalnoj državi se nalazi određena ustanova koja jezadužena da se brine ičuva hartije od vrednosti njihovih zakonitih imalaca. U našoj zemlji je to Centralni registar hartija od vrednosti, ustanova koja je jedina zadužena za registracijui čuvanje podataka o zakontim imaocima hartija od vrednosti. Rad Centralnog registraodvija se saglasno propisanim pravilima i Zakonskom regulativom.


9/31

9

5. MOTIVI ZA POSEDOVANJE AKCIJE

Postoji više motiva. Za nas na ovim prostorima to je svakako novina koja je nastala kaoposledica sve ukupne privatizacije i uopšteg procesa promene vlasničke strkture u privredi ivan privrede. U razvijenim zemljama ova praksa postoji već mnogo godina.

Pre svega postoje važni motivi od strane firme da emituje akcije. Kad ima potrebe zanovcem, za proširenjem kapaciteta, za uvođenjem novih programa, za potrebe marketinga,

za uvođenje novih tehnologija ili za bilo koju investiciju, firma se može obratiti banci za

kredit, koji može dobiti ali po visokim kamatnim stopama. Drugi način koji je svepopularniji, je emitovanje nove serije akcija. Na taj način firma dolazi do neophodnihsredstava od onih vlasnika novca koji ga nisu “uposlili” na drugom mestu. Tako se dolazido potrebnog novca-kapitala - neophodnog za izgradnju i proširenje svojih poslovnihaktivnosti. Toće obezbediti otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje novih radnika,doći će do povećanja proizvodnje i svakako povećane dobiti. Emitovanjem i prodajomakcija kompanija dobija nove “suvlasnike” koji nalaze interes da ulažu novac u tukompaniju. Kupci akcija mogu biti profesionalni investitori (koji se bave samo trgovinomhartijama) ili svi oni građani koji imaju odloženu potrošnju, odnosno nešto ušteđnog novca.Firma ja na ovaj način došla do svežeg kapitala iz slobodnih izvora i to bez zaduživanja kodbanke i svakako dobila nove suvlasnike. To je bio interes firme. A kakav je interes već zaposlenih ili drugih lica da poseduju akcije neke firme. Pre svega zato što kupovinomakcija postaju suvlasnici firme a iz toga slede i značajna prava koja vlasništvo nad akcijamanosi. O tome u narednom delu teksta koji sledi.

Zašto ulagati novac u kupovinu akcija

Evo nekoliko važnih razloga.

- Prvo, posedovanjem akcija postaje se suvlasnik firme koja je akcije izdala i to uiznosu koliko vrede akcije po nominalnoj vrednosti;


10/31

10

- Drugo, akcije daju pravo glasa i mogućnost da vlasnik akcije bude informisan o

radu kompanije i da se “pita” o važnim pitanjima sa kojim se firma bavi;- Treće, vlasnik akcija može učestvovati u izboru organa koji rukovode radom firme;- Četvrto, akcije daju pravo da vlasnik bude informisan o radu firme - emitenta;- Peto, vlasnik akcija može bez biločije saglasnosti uvek prodati akciju ako to želi.

Ako su akcije kupljene po nižoj ceni a sada se prodaju po višoj ceni vlasnik akcijaostvaruje razliku u ceni što se u praksi naziva kapitalni dobitak;

- Šesto, ako firma koja je emitovala akcije dobro posluje, na kraju godine vlasnik

akcija može očekivati podelu tog ostavarenog dobitka, što se u literaturi naziva

dividenda. Ona nije zagarantovana ali ako kompanija dobro posluje i skupštinadonese odluku da se podeli dividenda svaki akcionarće dobiti pripadajući deo togviška pomnožen sa brojem akcija koje poseduje. Što neko poseduje više akcija to jeveći iznos isplaćene dividende;

- Sedmo, akcije se mogu pokloniti (deci,članovima porodice) kao i svaka druganekretnina i to putem Ugovora o poklonu, overenog kod nadležnog suda;

- Osmo, akcije, kao i ostala imovina, pokretne i nepokretne stvari, mogu se koristiti ikao sredstvo zaloge kod banaka za dobijanje kredita i drugih novčanih pozajmica;

- Deveto, akcije su nasledne i mogu ih naslediti zakonski naslednici po pravosnažnojpresudi nadležnog suda u postupku ostavinske rasprave;

- Deseto, akcije daju pravo na deo likvidacione mase. U slučaju da firma koja jeemitovala akcije dođe u takvu situaciju da odlazi u stečaj, vlasnik akcija se moženadati i delu iz likvidacione mase, naravno ako bilo šta preostane iz stečajne mase.U tom slučaju dolazi na red i vlasnici akcija;

- Jedanaesto, akcije daju i pravo preče kupovine. Ovo pravo se može koristiti kadaakcionarsko društvo, reši da emituje novu seriju akcija i istu ponudi postojećimakcionarima. Suština ovog prava je da postojeći akcionari održe svoj vlasnički udeou vlasničkoj strukturi kompanije. Namera firme je da ponudom prava prečekupovine zadrži postojeću vlasničku strukturu u kompaniji.


11/31

11

Za sve one građane koji nisu dobili besplatne akcije postavlja s pitanje zašto da kupujuakcije.

Da naglasimo da pored prava koje nose akcije naglašene u predhodnom delu ovog radaosnovni motiv za njihovo posedovanje je zarada koja se može ostvariti u razlici izmeđucene po kojoj su akcije kupljene i cena po kojoj se akcije prodaju. Ako je ta razlika većasvakako vlasnik akcija je i više zaradio.

I takođe važan motiv je dividenda. Ako neko poseduje akcije neke kompanije koja dobro

posluje i na kraju poslovne godine deli „višak“, odnosno ostvarenu dobit, vlasnik akcijamože očekivati dividendu. Svakako dividenda nije obavezna kategorija sve dok Skupštinaakcionara ne donese odluku o tome. Vlasnik akcija o tome odlučuje lično svojim učešćem uradu skupštine ili preko ovlašćenog punomoćnika kojiće glasati po instrukcijama vlasnikaakcija i svakako štiti interese akcionara.

Da je vlasnik akcija novac uložio u banku, poslovna banka ima koristi od poverenog novcana štednju jer ga već nekoliko puta „okreće“ dajući ga drugim korisnicima i zato naplaćujeznatno veću kamatu nego što plaća kamatu depozitaru na oročenu štednju.

A ako se neko odluči da uložili novac u kupovinu akcija, niko ne garantuje ni minimalnukamatu kao što se može očekivati kod banke, ali ako ste „investirali“ u relativno dobreakcije, ako ste iskoristili znanje o toj kompaniji i imate neki predosećaj o budućem kretanjucena tih akcija, i ako imate i malo sreće, možete očekivati i kapitalnu dobit, kao razlikuizmeđu kupovne i prodajne cene akcija i svakako moguća je isplata dividende na kraju

poslovne godine. Dividenda se isplaćuje po svakoj akciji u novcu ili se može dodeliti novibroj akcija u visini pripadajuće dividende. To je takođe povoljnost koja u budućnostidonosi još veće prihode, kroz kapitalnu dobit, ako se vlasnik opredeli da akcije proda ilikroz novu dividendu naredne poslovne godine. Ovaj prihod koji može doneti vlasništvo nadakcijama je znatno veći od kamate koju nudi poslovna banka na oročenu štednju. Prinosi odakcija mogu biti visoki ali takođe i neizvesni - niko ništa ne garantuje samo je procenavlasnika akcija presudna.


12/31

12

Ako vlasnik akcija ima averziju (nemate poverenja) na štednju u bankama a ni trgovina sa

akcijama nije prioritetna, ostaje mogućnost da se ušteđeni novacčuva kući, što je najmanjepovoljno jer ga inflacija obezvređuje, a može doći i u ruke onih koji prisvajaju tuđuimovinu.

Možda novac može uložiti u pokretanje nekog biznisa što je svakako povoljna okolnost.

Možete ušteđeni novac uložiti u nekretnine, što je takođe povoljno obzirom da nekretnine

donose prihod, najčeš

će kroz izdavanje u zakup.

I verovatno najpovoljnije ulaganje ušteđevine je u plemenite metale, umetnička dela ilizlato. Njihova vrednost manje je podložna promenama koje se događaju na tržištima novcai tržištima kapitala.

6. OSNOVNA OBELEŽJA AKCIJA

Uopšte posmatrano hartije od vrednosti su isprave sa upisanim imovinskim pravom, kojeprema njihovom izdavaocu može da ostvari samo zakoniti imalac (poverilac).

Hartijama od vrednosti se smatraju samo isprave - pisane izjave koje imajučetiri osobine ito:

1. Formalnost- to znači da su hartije od vrednosti telesne stvari bez obzira od kojeg su

materijala sačinjene (papir, plastika, drvo, elektronski zapis i sl.) Nema usmenihhartija. Sve hartije po našem pravu moraju imati propisanu sadržinu.

2. Imovinsko-pravna zasnovanost - to je druga osobina, što znači da hartije u sebisadrže imovinsko subjektivno pravo njihovih imalaca koje je na njima upisano(pravo na dividendu, pravo na povraćaj glavnice sa kamatom i sl.)


13/31


14/31


15/31

15

Manjinska prodaja ili inicijalna javna ponuda akcija (IPO) predviđena je za EPS (15%),

Telekom (14%), Aerodrom "Nikola Tesla" (15%) i Galeniku (15%). Predviđeno je daćesvaki građanin Republike Srbije moći na berzi kupiti akcije, maksimalno do iznosa 5. 000evra, u svakom pojedinačnom preduzeću.

Zaposleni i bivši zaposleni u šest javnih preduzeća imaju pravo na prenos akcija beznaknade i na kupovinu akcija sa popustom. Pored toga, u paket se uključuju i akcije uPrivatizacionom registru koje potiču od prethodno privatizovanih preduzeća. Te akcijeće

biti ponuđene na berzi ili vlasnicima ve

ć privatizovanih preduze

ća, ali po ceni ne nižoj od

one po kojoj su novi vlasnici kupili akcije.

U skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, JP "NIS" Novi Sad jeimao obavezu da otkupi akcije od građana. Cena akcija nije mogla biti niža od cene, pokojoj je "Gaspromnjet" platio akcije NIS-a.

Građani su dobili 06. 01. 2010. godine po pet akcija NIS-a, u vrednosti 500 dinara poakciji. Kompanija JP "NIS" Novi Sad je, od zatvorenog akcionarskog društva, postalootvoreno akcionarsko društvo i izašla je na Beogradsku berzu (30. august, 2010. godine).Utvrđena je indikativna cena 505 dinara po jednoj akciji. Komisija za listing i kotacijudonela je rešenje o prijemu ovih akcija na listing A. Tada su se stekli uslovi da 4, 8 milionagrađana, koji su dobili po 5 akcija NIS-a, postanu potencijalni trgovci akcijama NIS-a naberzi. U roku od šest meseci posle prodaje, odnosno (02. 02. 2011. god. ), kompanija NIS jebila dužna da uputi javni poziv za otkup svojih akcija od građana - malih akcionara, po

minimalnoj ceni 4,82 evra po jednoj akciji. Nalozi za trgovanje akcijama NIS-a mogu seispostavljati počev od 30. 08. 2010. godine.

Postupajući po Ugovoru “Gaspromnjet” je uputio javni poziv za otkup akcija i na taj načinotkupio određeni broj akcija. Sada se akcijama NIS-a trguje na Beogradskoj berzi, anjihova cena se povećava.


16/31

16

U toku 2011. godine građani koji su predhodno dobili akcije NIS-a, dobili su i po jednuakciju “Aerodroma“ Beograd sa nominalnom vrednošću od 500 dinara. U narednom

periodu građani će dobiti i akcije EPS-a, Telekoma, JAT-a i Galenike, kako je to ipredviđeno Zakonom.

8. OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU AKCIJA I OBVEZNICA

Obveznice su hartije od vrednosti sa rokom dospeća dužim od godinu dana i fiksnomstopom prinosa (kamatom), što znači da njen emitent ima obavezu da investitoru koji kupi

ove hartije, godišnje isplati unapred poznati iznos kamate, i da mu po isteku roka dospeća,

vrati iznos jednak sumi uloženoj na početku.3

1. Vlasnici akcija su suvlasnici preduzeća , a ne njegovi kreditori kao što je to slučaj kodvlasnika obveznica.

2. Akcija kao finansijski instrument nema rok dospeća. Za obveznicu postoji definisanirok dospeća, što znači da će za njenog vlasnika uslediti isplata glavnice u iznosunominalne vrednosti na koju oveznica glasi i to uvećanu za iznos utvrđene kamate.Vlasnik akcija može istu prodati kada on oceni da to treba da uradi i na taj način dođedo potrebnih novčanih sredstava.

3. Kamatu koju donosi obveznica je sigurana i njena isplata je zagarantovana. Za razlikuod toga, dividenda koja prestavlja prihod koji donosi akcija nije zagarantovana, svedok skupština akcionarskog društva ne donese takvu odluku.

4. I ako bude isplaćena dividenda njena visina zavisi od ostvarenih rezultata poslovanjakompanije. U slučaju dobrih poslovnih rezultata, iznos dividende može biti znatno većiod zagarantovanog iznosa koji donosi kamata na obveznice. U slučaju lošijih rezultata,dividenda svakako može biti manja od iznosa kamate.

3 S. Slović, Savremeni finansijski menadžment , Visoka škola za računovodstvo i berzanskoposlovanje, Beograd, 2010. g.


17/31

17

5. Vlasnik obveznica nema pravo kontrole kompanije, odnosno emitenta obveznice za

razliku od vlasnika akcijačije je to jedno od osnovnih prava.

6. Ako dođe do likvidacije ili bankrotstva emitenta, vlasnici obveznica imaju prioritet unaplati potraživanja u odnosu na vlasnike akcija.

9. INSTITUCIJE KOJE SE POJAVLJUJU NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA

Nije dovoljno samo posedovati akcije, već moraju postojati i druge institucije kako bi

moglo trgovati sa akcijama. Prelaskom sa planske privrede na tržišnu nije bilo dovoljnosamo izvršiti promenu vlasništva i izdavanje akcija već je bilo potrebno zakonomomogućiti osnivanje i rad institucija neophodnih u tržišnim privredama. Zato su Zakonomdefinisani način i uslovi za osnivanje i rad Brokersko–dilerskih društava, Banke, Berzi,Centralnog registra, Investicionih fondova, i drugih učesnika. Sve ove ustanovepredstavljaju osnovu za početak i rad finansijskih tržišta, a kao regulatorno telo državaorganizuje posebno telo, što je kod nas Komisija za hartije od vrednosti. Zadatak komisije je da se brine o sprovođenju ovog zakona i za unapređenje celokupnog funkcionisanjafinansijskog tržišta i da svojim radom štiti interese svih učesnika na finansijskom tržištu aposebno interese investitora.

Banke su veoma važni učesnici na tržištu kapitala s obzirom da se javljaju u različitimulogama a sa aspekta visine sredstava sa kojima se pojavljuju na tržištu, tretiraju se kaoveliki igrači. U današnje vreme, spektar bankarskih usluga sve se brže širi i obuhvata

trgovinu hartijama od vrednosti i garantovanje emisija hartija od vrednosti, zaštituosiguranja, upravljanju penzionim fondovima, pružanje savetodavnih usluga kompanijamakoje su u procesu fuzionisanja, i druge mnogobrojne usluge. Banke više ne ograničavajusvoje usluge na one tradicionalne, veš užurbano počinju sa pružanjem opštih finasijskihusluga.4

4 P. S. Rose, S. C. Hudgins, Bankarski menadžment i finansijske usluge, Delta Status, Beograd,2005. g.


18/31

18

Centralni registar hartija od vrednosti . To je ustanova koja je jedina ovlašćena i ima

zakonsku obavezu da vodi evidenciju zakonitih imalaca akcija, odnosno svih hartija odvrednosti koje neko lice poseduje. Ta ustanova vrši prenos vlasništva nad hartijama odvrednosti prilikom njihove promene - u slučaju prodaje ili kupovine kada dolazi dopromene vlasnika. Centralni registarće izvršiti tu promenu putem kliringa i saldiranja. Ucentralnom registru se obavljaju i drugi značajni postupci kao što je prenos poklona, prenosnasledstva i drugi oblici preknjižavanja po pravosnažnim odlukama suda.

Brokersko–dilerska društva . Za osnivanje Brokersko - dilerskih društava primenjuju seodredbe Zakona o privrednim društvima i Zakona o Hartijama od vrednosti. Zakonodavac je propisao minimalne i neophodne uslove za osnivanje i rad ovih društava. U pogledupotrebnih novčanih sredstava, neophodno je obezbediti najmanje 50. 000 evra za rad u tuđeime i za tuđ račun. Takođe ovo društvo mora imati najmanje jednog stalnog brokera salicencom i odgovarajuću tehničku opremu i prikladan prostor. Brokersko-dilersko društvomora imati i odgovarajuća normativna akta začiju primenu mora dobiti saglasnost odKomisije za hartije od vrednosti i izabrane organe koji predstavljaju vlasničku strukturu iorgane poslovođenja. Takođe i za njihov izbor saglasnost daje Komisija za hartije odvrednosti. U slučaju da se Brokersko-dilersko društvo opredeli da se bavi još složenijimposlovima, kao što su dilerski poslovi, poslovi agenta ili zastupnika ili možda pokrovitelja,Zakon je propisao još strožije uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se dobila saglasnost zarad.

Brokeri se u svom radu pridržavaju proklamovanih etičkih principa i odredaba zakona i

svojih pravila i normativnih akata.

Nekoliko važnih principa opredeljuju rad svakog brokersko-dilerskog društva:

- Princip ravnopravnosti klijenata, to znači da svi klijenti moraju imati isti tretmanbez privilegovanja bilo koga,


19/31

19

- Princip transparentnosti u radu, što znači da broker mora sve što radi, raditi saglasno

propisanim postupcima koji moraju biti vidno dostupni a ako klijente interesujudetalji može se sa istima upoznati.

- Princip čuvanja tajnosti podataka. S obzirom da broker ima mogućnosti da izrazgovora sa klijentima stekne dosta značajnih informacija o kompaniji i o samomklijentu, pa sa tog stanovište on moračuvati sve podatke kako ne bi došlo donjihove zloupotrebe ili do korišćenja nekih pogodnosti u odnosu na druge kojima

takve informacije nisu dostupne.

- Princip dominacije interesa klijenata, ovaj princip podrazumeva potrebu da sebrokersko-dilersko društvo mora rukovoditi interesima klijenata, uvek vodećiračuna da interese klijenata stavi ispred svojih i nastojeći da ne dođe do sukobainteresa.

- Princip očuvanja stabilnosti tržišta, to podrazumeva da brokersko-dilersko društvone bi smelo da obavlja sledeće poslove:

• da širi lažne informacije koje utiču na promenu scena hartija od vrednosti• davati investitorima pogrešne informacije o cenama hartija od vrednosti• raspolagati hartijama od vrednosti koje nisu u njegovom vlasništvu već u

vlasništvu njegovih klijenata• izvršavati naloge klijenata koji nisu u skladu sa zakonom i saglasno drugim

aktima o nalozima• podsticati klijente na veći broj transakcija a sve u cilju naplate što veće

provizije• kupovati, prodavati ili pozajmljivati za sopstveni račun iste hartije od vrednosti

koje su predmet naloga klijenata pre postupanja po nalogu klijenata


20/31

20

Berza je visoko organizovano tržište i predstavlja mesto trgovanja gde zastupnici prodavacai kupaca obavljaju kupoprodajni proces, po pravilu u formi aukcija.5 Pod pojmom berze se

može shvatiti i prostor same zgrade gde se organizuju berzanski sastanci.

Ono što posebno karakteriše berzu je:

- Berzanski sastanci se odvijaju u unapred utvrđeno vreme, i to svakodnevo

- Na berzi se trgovanje odvija samo između posebno ovlašćenih posrednika

„profesionalnih trgovaca“, pa zato na berzi ne može pristupiti bilo ko već samo

ovlašćena lica,

- Na berzi mogu učestvovati samočlanovi berze,članovi koje je berza primila u svoječlanstvo

- Ceo sistem trgovanja i sve ono što predhodi trgovanju, kao i ono što sledi posletrgovanja je strogo propisano a nepoštovanje pravila povlači rigorozne sankcije.Namera je da se očuva funkcionisanje tržišta kapitala, kao i zaštita investitora idrugih učesnika.

U zavisnosti šta je predmet trgovanja, berze se mogu podeliti na robne, finansijske imešovite. Postoji još dosta podela berzi ali za ovaj rad se zadržavamo na finasijske berze nakojima se trguje akcijama i obveznicama.

Na berzi u stvari dolazi do susreta ponude da neko proda akcije sa ponudom kupca sa drugestrane da kupi akcije. Na berzi se i formira cena u zavisnosti od intereovanja za akcije kojeneko poseduje. Ako su to akcije za koje kupac proceni daće posle kupovine, cena početi daraste, onće se opredeliti da kupi te akcije. Takođe kupac akcija mora znati kakva je firmačije akcije kupuje. Ako je to firma koja dobro posluje, izvozi, deli bonuse zaposlenima ,

5 D. Šoškić, Hartije od vrednosti, upravljanje portfoliom i investicioni fondovi , Ekonomski fakultet,Beograd, 2006. g.


21/31

21

proširuje svoju delatnost, jednom reč ju jako dobro posluje, kupacće kupiti te akcije jer gasigurno očekuje i dividenda na kraju poslovne godine kojuće firma podeliti zbog

ostvarenog profita. To su pre svega interesi kupca akcija. Interesi prodavca su da akcijeproda po što većoj ceni pa dobijeni novac ponovo investira u neku drugu hartiju, drugiprojekat koja donosi još veće prinose.

Takoće se povećavati broj učesnika na tržištu–berzi zbogčega ona inače i postoji. Ako svivlasnici akcija i drugih finansijskih instrumenata uzmu učešća na berzi i ako oni koji imajuvišak novca, takođe uzmu učešća na berzi, odvijaće se značajne finasijske aktivnosti.

Novacće dolaziti u ruke onih koji imaju potreba za dalja ulaganja ili za izgradnju bilo

kakvih objekata ili ulaganja u neki novi biznis . Stvar je u tome da se odvijaju transakcije(kupoprodaje) što doprinosi uvećanju broja učesnika na strani prodaje i na strani kupovine.To će doprineti i uvećanju broja i raznovrsnosti hartija koje se pojavljuju na tržištu. Na tajnačin se stvaraju mogućnosti većeg izbora gde uložiti i oploditi novac. Sveukupneaktivnosti na tržištu doprinose sveopštem blagostanju društvene zajednice i nacionalneekonomije a time i pojedinca kaočlanova zajednice. Tako je na berzi, moguće zaraditi ali jemoguće i gubiti.

Za rad berze kao organizatora tržišta hartija od vrednosti propisani su Zakonomodgovarajući uslovi za njeno osnivanje i rad. U pogledu neophodnih uslova Berza može bitiosnovana sa najmanje 1.000.000 evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan uplate, i daposeduje odgovarajuću kadrovsku, organizacionu i tehničku infrastrukturu. Berza moraimati najmanje stalno zaposlena tri brokera koji imaju dozvolu za rad izdatu od straneKomisije za hartije od vrednosti. Berza takođe mora imati i druge profile zaposlenih

kadrova koji su neophodni za uspešan rad berze. Svakako da berza mora imati iodgovarajuću tehničku podršku i odgovarajući prostor za nesmetani rad. S obzirom da seosniva saglasno Zakonu koji tretira društva kapitala, Berza mora imati i odgovarajućanormativna akta načiju primenu obavezno mora pribaviti saglasnost Komisije za hartije odvrednosti. Svakako Berza mora imati i odgovarajuću upravu sa direktorom i drugimneophodno konstituisanim organima. Na osnovu upisa u Agenciju za privredne registre idobijene dozvole za rad od strane Komisije za Hov, berza može početi sa radom. Za


22/31

22

organizatora van berzanskog tržišta, Zakonom je propisan nešto niži novčani iznos od 750.000 evra, drugi uslovi su isti kao i za berzu.

Investicione kompanije i fondovi predstavljaju značajne učesnike na finasijskim tržištima,koji u osnovi obavljaju posredničku ulogu. Fondovi se svakako značajno razlikuju odbanaka ili štedno kreditnih organizacija u pogledu strukture izvora finasiranja.

Za razliku od njih osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi predstavljaju „ugovorneinstitucije“ pošto glavne izvore sredstava obezbeđuju na bazi potpisanih ugovora sa

korisnicima svojih usluga.

Investicione kompanije i fondovi prodajom svojih akcija ili udela dolaze do kapitala isredstava koja dalje koriste radi investiranja u različite oblike finansijske aktive nafinansijskim tržištima.

Veomačesto se dešava da prikupljena sredstva investiraju u vrlo diversifikovane portfolie,koji ponekad sadrže veoma raznovrsnu strukturu hartija od vrednosti, na taj način oniposreduju na tržištima pre svega između eminenata i investitora. Oni u suštinivrše“prepakivanje“ raznih drugih instrumenata koje izdaje država, lokalni organisamouprave ili preduzeća u svoje hartije od vrednosti koje prodaju onima koji nađu interesada ih kupe. Svakako mora se znati da svaka akcija investicionog fonda predstavlja i deo uportfoliju hartija kojom upravlja menadžerski tim kompaije.

Da bi smo bolje razumeli kako to funkcioniše investicioni fond, evo nekoliko osnovnih

karakteristika fonda:

- za razliku od banke koje do sredstava dolaze prikupljanjem depozita,od građana iliprivrednih subjekata i institucija, investicioni fondovi dolaze do sredstava na baziemisije novih hartija od vrednosti-akcija ili udela


23/31

23

- prikupljena sredstva plasiraju u diversifikovane plasmane velikog broja raznovrsnihinstrumenata

- vlasnici akcija fonda postaju istovremeno i vlasnici dela portfolia fonda

- investicione kompanije karakteriše visok stepen likvidnosti

- portfoliom hartija od vrednosti upravljaju profesionalni menadžeri, koji posedujuvelika znanja iz oblasti investiranja u hartije od vrednosti ii imaju iskustvo i

odgovarajuću stru

čnost u radu na finansijskim tržištima.

Osiguravaju ć e kompanije . Ove kompanije predstavljaju veoma važne učesnike na tržištimakapitala, obzirom da raspolažu sa značajnim finansijskim sredstvim sa kojima učestvuju natržištu. Zbog visine kapitala sa kojim raspolažu i sa infrastrukturom ove kompanijepripadaju kategoriji profesionalnih investitora. Kao što je poznato osiguravajuće kompanijepružaju usluge osiguranja od eventualnih dešavanja u budućnosti i to u slučaju dešavanjaneželjenih događaja. Način prikupljanja sredstava počiva na principu ugovornih obaveza.Osiguravajuća društva prodaju polise osiguranja licima koja imaju interes da neštoosiguraju i koji prihvataju ugovorenu obavezu da u ugovorenom roku uplaćuju određeninovčani iznos koji se naziva premija. U okolnostima da se dogodi neželjeni događaj, zaosiguravajuću kompaniju nastaje obaveza da osigarniku isplati nastalu štetu .

Osiguravajuće kompanije su izuzetno veliki igrači i predstavljaju značajne učesnike nafinansijskim tržištima obzirom da poseduju ogromna finansijska sredstva. Imajući u vidu

obim poslovanja i obim sredstava sa kojima raspolažu, ove kompanije se pridržavaju nekihbazičnih principa. To su profitabilnost i likvidnost. Uvek moraju voditi računa o tome daprihodi budu uvek veći od troškova, a imajući u vidu i rizike koji proističu iz njihovogposlovanja, likvidnost mora biti prioritet u njihovom poslovanju.

Zbog obaveza koje postoje u njihovom poslovanju, osiguravajuće kompanije sa velikompažnjom kreiraju portfolie u koje investiraju svoja slobodna sredstva. Namera je da se


24/31

24

slobodna sredstva sa kojima rspolažu što više „oplode“ i da donesu što veće prinose. Zauspešno selektiranje hartija u koje ulažu, ove kompanije angažuju profesionalne portfolio

menadžere koji se opredeljuju da u najboljem interesu formiraju prtfolio hartija odvrednosti koji donose najbolje prinose uz prihvatljive rizike.6 Zbog toga značajna sredstvaulažu u relativno sigurne instrumente kao što su: obveznice države, obveznice lokalnihorgana vlasti, obveznice preduzeća, preferencijalne i obične akcije, hipotekarne hartije odvrednosti ili nekretnine. U svom poslovanju polaze od logičkih stavova, od sredstava kojadobijaju po nižim stopama treba investirati u portfolije hartija koji donose znatno višeprinose.

Rad kompanija iz oblasti osiguranja reguilisan je Zakonom koji inače pripada setu zakonakoji regulišu rad finansijskih tržišta, takođe je značajno naglasiti da svi agentiosiguraavajući kuća moraju imati licencu za svoj rad.

Penzioni fondovi i štedne asocijacije . I penzioni fondovi pripadaju grupaciji najvećihprofesionalnih investitora na finasijskim tržištima. Zbog toga što raspolažu velikomkoličinom novca koje ulažu u kupovinu raznovrsnih hartija od vrednosti, penzioni fondovipredstavljaju i „velike igrače“ na tržištu kapitala.

Za razliku od osiguravajućih kompanija, penzioni fondovi nemaju toliku potrebu zalikvidnošću, s obzirom da imaju redovan priliv sredstava od sponzora ili zaposlenih poosnovu ugovora o penzionom osiguranju. Penzioni fondovi na osnovu definisanih planovatakođe mogu imati precizne odlive sredstava, što im omogućava jednostavan obračunrazlike i slobodna sredstva sa kojima mogu raspolagati. Slobodna sredstva portfolio

menadžeri mogu plasirati na finansijskom tržištu u diversifikovane plasmane. Penzionifondovi mogu menjati strukturu investiranja u zavisnosti od kretanja na finasijskimtržištima. U svakom slučaju nastoje da slobodna sredstva uložena u portfolio hartija odvrednosti donese veće prinose uz što manje rizike.

6 S. Kaličanin,Portfolio analiza investicionih fondova, Visoka škola za računovodstvo i berzanskoposlovanje, Beograd, 2010. g.


25/31


26/31

26

Institucionalna samostalnost podrazumeva njenu potpunu institucionalnu samostalnost što

se najčešće ostvaruje tako što je osniva najveće zakonodavno telo neke države, tj Skupština.Na taj način Komisija ne pripada pod nadležnost ni jednoj drugoj organizaciji i instituciji, aza svoj rad samo odgovara skupštini.

Personalna samostalnost Komisije podrazumeva da u vršenju svojih ovlašćenja službenici ifunkcioneri imaju slobodu, odnosno da ne mogu biti izloženi pritiscima niti uticajima bilokoje vrste.

Finansijska samostalnost zahteva da Komisija za hartije od vrednosti mora obezbeditineophodna sredstva za svoje funkcionisanje kroz prihode koje sama ostvari.

Naš Zakon o hartijama od vrednosti je Komisiju definisao kao nezavisnu i samostalnuorganizaciju Republike Srbije. Prema zakonu komisija ima pravni subjektivitet, tj, ona jepravno lice.

Komisija broji petčlanova i bira se na pet godina.

Još dok je ovaj tekst bio u pripremi, Ministarstvo finansija Republike Srbije je sačinilonacrt Zakona o tržištu kapitala. Taj novi Zakonće „zameniti“ postojeći Zakon o hartijamaod vrednosti i drugim finasijskim instrumentima, i svakako daće celokupnu ovu oblastpribližiti zakonodavstvima razvijenih tržišnih privreda. Novine koje donosi novi predlogZakona odnose se pre svega na većoj zaštiti kako investitora tako i funkcionisanja

celokupnog finasijskog sistema. U tom smislu su pored drugih odredbi, date značajnijeingerencije i ovlašćenja Regulatornom telu –Komisiji za hartije od vrednosti, kako bi zaistaimala moć da štiti i investitore i tržište. Druge odredbe ovog Zakona kao i sam Zakon bićedostupan svima kada ga usvoji parlament Republike Srbije.


27/31

27

U toku maja meseca 2011. g. usvojen je Zakon o Privrednim društvima8, tako da suodredbe o akcionarskim društvima i hartijama od vrednosti više “približene” odredbama

Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugim finasijskim instrumenata.

11. MODELI PRODAJE I KUPOVINE AKCIJA

Sama trgovina hartijama od vrednosti predstavlja mehanizam9 pomoću koga se kupci iprodavci susreću i postižu dogovor o ceni koja je prihvatljiva za obe strane. Iz ovoga sledida organizacija tržišta hartija od vrednosti obuhvata i izbor sistema trgovanja i formiranja

cena akcija. U osnovi postoje dva osnovna tipa tržišta i to: tržište zasnovano na nalozima iposredničko tržište. Tržište zasnovano na nalozima ima dva modela:

- tržište sa periodičnom aukcijom zasnovnom na nalozima- tržište sa kontinuiranom aukcijom zasnovano na nalozima

Karakteristika periodične aukcije ili metod preovlađujuće cene je u tome da se kumulirajunalozi prodaje i kupovine, da se aukcije održavaju u ravnomernim ciklusima, da se poalgoritmu formira jedinstvena aukcijska cena svake hartije i da se nalozi simultanoizvršavaju u trenutku kada se formira jedinstvena klirinška cena na tržištu.

Kontinuirano aukcijsko trgovanje podrazumeva da se transakcije zaključuju u toku trajanjaaukcije po različitim cenama.

Prve aktivnosti za lice koje namerava da kupi ili proda akcije je potreba da se to lice

opredeli za posrednika, odnosno za određenu Brokersko-dilersku kuću.

U principu nije mnogo bitno kod kojeg brokera klijent odlazi obzirom da brokeri u principurade isti, samo je moguća razlika u iznosu provizije koju naplaćuju za svoje usluge.

8 Zakon o privrednim društvima , Službeni glasnik RS br. 36 od 27.05.2011. g. Zakon je stupio nasnagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjivaće se od 01.02.2012. g.9 Finansijsko tržište, institucije, procesi, analiza, regulativa, Komisija za hartije od vrednosti,Beograd, 2005. g.


28/31

28

Pored lične karte kao dokumenta kojiće služiti za identifikaciju, poželjno da vlasnik akcija

kod sebe ima i neku potvrdu na kojoj piše da poseduje te akcije neke kompanije. Potvrdumožete dobiti od firme koja je emitovala-izdala akcije.

Kod brokera se može saznati kolika je cena akcija na berzi koje neko lice želi da proda i dali ima ponude i potražnje za njima. Takođe može se saznati i o cenama usluga koje brokernaplaćuje za svoje usluge.

Pre nego što se pristupi zaključivanju Ugovora sa brokerom o otvaranju i vo

đenju

vlasničkog računa hartija od vrednosti, klijent mora u bilo koju banku, da otvori namenskiračun za trgovinu hartijama od vrednosti.

Kada sa sa brokerom zaključi Ugovor o otvaranju i vođenju vlasničkog računa, brokerćeprvo proveriti podatke iz potvrde o broju hartija koje klijent poseduje u centralnom registru.Ako je sve u redu, brokrće hartije sa emisiong računa (račun firme-emitenta) preknjižiti navlasnički račun klijenta,i od tog trenutka klijent sa akcijama možete raditi šta želi. Svakakobrokerće istog trenutka odštampati i potvrdu o broju preknjiženih hartija na vlasničkomračunu klijenta.

Ako klijent želi da prodaje akcije, on mora sa brokerom da zaključi Ugovor o Prodajihartija u kome su detaljno napisane odredbe kakoće broker postupati po instrukcijamaklijenta, a sastavni deo Ugovora je i isnos provizije koju broker naplaćuje, kao i odredbe omeđusobnim obavezama. Za otvaranje vlasničkog računa i potpisivanje Ugovora ,kao i

predaju naloga, broker naplaćuje uslugu po tarifniku kojiće biti dostupan klijentu, kao injegova Pravila poslovanja.

Pošto je broker preknjižio akcije na vlasnički račun i klijent se opredeli da da nalog zaprodaju, moraće da upiše određene podatke u nalogu a koje se odnose na ime i prezimeklijenta, njegov matični broj i adresu stanovanja. Takođe mora se popuniti i oznaka kojuhartija nosi, kao i naziv emitenta koji je emitovao hartiju. U nalogu se mora upisati vrsta


29/31

29

transakcije-prodaja ili kupovina, sa brojem hartija koje se žele prodati i sa cenom ispodkoje broker ne sme prodati akciju. Nalog je obrazac propisanog sadržaja u papirnom obliku

koji sadrži sve podatke neophodne za trgovanje , a koji su istovremeno propisani pravilimaberze i naravno Zakonom koji reguliše rad sa hartijama od vrednosti.

Kada je nalog uredno popunjen, potpisan i predat brokeru, posle provera koje broker moraizvršiti sledi „iznošenje“ naloga na berzu. Kada se na na berzi upare prodajni i kupovninalozi dolazi do zaključenja transakcije odnosno do prodaje akcija. To istovremeno značida će prodate akcije klijenta „preći“ na vlasnički račun novog kupca a daće sa novčanog

računa kupca biti prenet novac na nov

čani ra

čun prodavca akcija. Prenos i akcija i novca

vrši se istovremeno što isključuje mogućnost da bilo koja strana u transakciji ostane beznovca ili akcija. Kada je klijent prodao akcije, sada u ulozi investitora mora razmišljati,informisati se, koristiti sopstvena znanja, intuiciju, a i očekivati malo sreće i ulagati novac udruge finasijske instrumente. Oni oprezniji i koji gaje averziju prema riziku mogu koristitiusluge posebno obučenih osoba za trgovinu hartijama od vrednosti.


30/31

30

ZAKLJUČAK

U tržišnim ekonomijama, stepen razvijenosti nacionalnih privreda u stvarnosti odražava irazvijenost finasijskih tržišta, a u okviru njega posebno tržišta kapitala. Za zemlje utranzicionom procesu kao što je naša, razvoj finasisijskih tržišta posebno dobija na značaju,obzirom da ona predstavljaju poluge za razvoj celokupne nacionalne ekonomije.

U tim okolnostima celokupna infrastruktura sa institucijama koje se osnivaju i deluju u

okvirima finansijskih tržišta, insrtumenti koji se kreiraju i koji se pojavljuju na njima,učesnici u ulozi emitenata i investitora, procesi koji se odvijaju na tržištu , predstavljajupredmet interesovanja kako kreatora ekonomske politike tako stručne i naučne javnosti. Utom kontekstu ovaj rad posmatra i podelu akcija Javnih preduzeće Srbije građanima irazmatra koliki doprinos ova podela akcija doprinosi razvoju tržišta kapitala Srbije. Poredpodela besplatnih akcija građanima, važne su institucije koje deluju na tržištu i upoznavanjesa njihovim radom i ulogom. To su pre svega posrednici u trgovini sa hartijama odvrednost, kao što su Brokersko-dilerska društva, Centralni registar hartija od vrednosti,Berza- kao organizator tržišta i drugi profesionalni invenstitori, kontrolni i regulatorniorgani . Svi oni zajedno doprinose opštem razvoju nacionalne ekonomije.

Ovaj rad ima i edukativni karakter, s obzirom da populacija koja je obuhvaćena podelomakcija uključuje veoma heterogenu strukturu novih akcionara. Vlasnici akcija su postali ioni ljudi koji prvi put imaju priliku dačuju i da se susretnu sa ovom hartijom pa su znanje iinformacije iz ove oblasti neophodne , da bi se uopšte mogli pojaviti u ulozi prodavca ili

kupca na aktuelnom tržištu. Proces edukacijeće sigurno vremenski dugo trajati ali svakikorak na ovom dugotrajnom putu daje doprinos sveukupnom razvoju nacinalne privrede.


31/31

31

LITERATURA

1. Nenad Vunjak, Ljubomir Kovačević, Finansijska tržišta i berze, Ekonomski fakultet,Subotica, 2009g

2. Slobodan Slović, Savremeni finansijski menadžment,Visoka škola za računovodstvo iberzansko poslovanje, Beograd, 2010 god.

3. Peter S. Rose, Sylvia C. Hudgins , Bankarski menandžment i finansijske usluge, Detastatus, Beograd, 2005 god.

4. Dejan Šoškić, Hartije od vrednosti, upravljanje portfoliom i investicioni fondovi,Ekonomski fakultet, Beograd, 2006 god.

5. Slavomir Kaličanin, Portfolio analiza investicionih fondova,Visoka škola zaračunovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, 2010 god.

6. Slavomir Kaličanin, Berze i finansijska tržišta, Visoka škola za računovodstvo iberzansko poslovanje, Beograd, 2011. god.

7. Miskin F. Eakins S, Financial Markets and Institutions, Addison,Wesley, 2003 god.8. Zakon o privrednim društvima-Službeni glasnik RS br. 36 od 27. 05. 2011 god.9. Finasijsko tržište, institucije, procesi, analiza, regulativa, Komisija za hartije od

vrednosti, Beograd, 2005 god.10. Zakon o tržištu hartijama od vrednosti i drugih finasijskih instrumenata11. Internet stranice berze i drugih finasijskih institucija

Documents

02 Slavko Kalicanin - Besplatne Akcije Javnih Preduzeca