Vizek Vidović, V., Rijavec, M., Vlahović – Štetić, V., Miljković, D. (2003). Psihologija obrazovanja. Zagreb:IEP-VERN: stranice 321 – 390

UČENJE I PODUČAVANJE

Neka pitanja za početak Kakva je veza između učenja i podučavanja

(nastave)? Koje su prednosti i nedostaci pojedinih pristupa

u podučavanju (nastavi)?

Od čega zavisi uspeh u usvajanju znanja i veština kod učenika? Nastavnog gradiva? Svrhe i ciljeva obrazovanja? Sposobnosti učenika? Pre svega od odeljenskih procesa (ponašanja

nastavnika i učenika) Nastavnici koji veruju u učenikove sposobnosti za

učenje i koji se osećaju odgovornima za podsticanje učenika na učenje, imaju učenike koji u učenju postižu bolje rezultate, bez obzira na vrstu gradiva, učeničke sposobnosti.

3 osnovna polja savremenih istraživanja o delotvornosti nastave: Pokazatelji delotvornosti nastave Osobine uspešnih nastavnika i nastavnica Poređenje ishoda pojedinih metoda

podučavanja i provera njihove utemeljenosti u modelima učenja

Mini vežba:

Šta bi, po vama, bili POKAZATELJI delotvornosti nastave?

Koji od tih pokazatelja bi bili pokazateljia. OSTVARENOSTI ISHODA?b. PROCESA nastave?

Ad.1. Pokazatelji delotvornosti nastave Pokazatelji procesa nastave Vreme provedeno u školskom radu Usklađenost nastave sa učeničkim kognitivnim

mogućnostima Jasna očekivanja ishoda podučavanja ...

Pokazatelji ishoda nastave Znanja, veštine i stavovi koje su deca usvojila kao rezultat

nastave i učenja

Vreme provedeno u učenju i nastavi u školi

Utvrđena pozitivna povezanost između učeničkih postignuća i vremena utrošenog na poučavanje i učenje u razredu:

Planirano vreme Vreme podučavanja (vreme učeničkog aktivnog

praćenja izlaganja, vreme samostalnog školskog učenja)

Ali, u najvećoj korelaciji nije puko planirano vreme, već pre svega kako se to vreme provodi

Vreme koje uspešni učenici provode u praćenju izlaganja: 85%, naspram samo 40% kod neuspešnih

Usklađivanje gradiva sa kognitivnim razvojem učenika

Veoma je važan STADIJUM NAREDNOG RAZVOJA (Vigotski)

Kognitivno usklađivanje takođe podrazumeva da učenik može da:- izvrši realističnu procenu kognitivnih zahteva- postavi jasan cilj učenja- organizuje sopstvenu aktivnost kako bi taj cilj ostvario/la

Tajna uspeha nastavnika: dobro poznavanje predznanja učenika, podela gradiva u male korake, brži tempo

Određivanje očekivanih ishoda podučavanja

U gotovo svakoj nastavnoj jedinici, nastavnici se trude da razviju:- znanje i razumevanje- veštine- stavove

U nekoj nastavnoj jedinici će težište biti na nekom od ovih ishoda, ali u većini jedinica radi se na sva 4 ishoda

Ishodi obrazovanja moraju biti u skladu sa ciljevima obrazovanja i moraju biti primenjene adekvatne strategije nastave

Mini vežba br. 2:

Koje su, po vama, osobine uspešnih nastavnika?

Šta nastavnik treba da zna? Šta nastavnik treba da ume? Kakve stavove treba da ima?

Osobine nastavnika/ca i uspešna nastava

Stavovi i očekivanja nastavnika Znanja Veštine

“Pigmalion efekat” – stavovi i očekivanja nastavnika

Ad1. Stavovi nastavnika – “implicitne teorije podučavanja” Teorija 1: poznavanje gradiva i njegovo tečno izlaganje

su dovoljni za dobru nastavu Teorija 2: ne samo T1, već i podsticanje učeničke

aktivnosti različitim metodama i veštinama nastave Teorija 3: ne samo T1 i T2, već je važno i poznavati

odnos između strukture znanja u određenom predmetu i učenikove mogućnosti učenja

Nastavnici koji veruju u Teoriju 3 više su spremni na individualizaciju svoje nastave i time omogućavanja svakom učeniku da maksimalno razvije svoje potencijale

Drugi smer Pigmalion efekta

Pigmalion efekat se dešava i sa očekivanjem učenika od nastavnika!

Feldman & Prohaska, 1979:Za nastavnike koji su sličnih sposobnosti, deci je rečeno

da je jedan od njih (nasumičnim izborom) “nesposoban” a drugi “baš dobar”.

Nastavnici nisu za to znali i predavali su istu lekciju, na kraju su ih deca ocenila.

deca koja su slušala čas kod “nesposobnog” nastavnika videli lekciju kao “težu” i “dosadniju”.

Ta deca su i ostvarila lošije rezultate od njihovih drugara koji su imali pozitivno očekivanje od nastavnika.

Ad 2. Znanja nastavnika/ca i uspešna nastava

Dve vrste znanja:1. Predmetna znanja:

a. Poznavanje strukture nastavnog predmetab. Sintaktičko znanje (kako se istražuju fenomeni i procesi u tom predmetu)

2. Znanja o razvoju: poznavanje prirode kognitivnih i motivacijskih procesa u osnovi učenja, socio-moralnog razvoja, etapa kognitivnog razvoja, razumevanje individualnih razlika učenika itd.

Veštine nastavnika/ca i uspešna nastava Uspešni nastavnici imaju sledeći sklop

kognitivnih i socijalnih veština:1. veštine planiranja i izvođenja podučavanja2. veštine utvrđivanja ishoda učenja3. veštine upravljanja razvojem kao socijalnom zajednicom

Veštine nastavnika/ca i uspešna nastava Gud i Brofi (1995): 4 vrste bazičnih nastavničkih

veština:1. jasno komuniciranje dobro strukturiranih informacija2. primereno oblikovanje pitanja za proveru razumevanja3. praćenje učeničkog napredovanja i davanje konstruktivnih povratnih informacija4. individualizovani pristup podučavanju i učenju, dobre metodičke veštine

Nastavne metode (metode poučavanja)

METODE POUČAVANJA – NASTAVNE METODE Nastavna metoda: naučen generalizovan oblik

ponašanja koji se može sistematično primenjivati u različitim nastavnim područjima, s ciljem olakšavanja i poboljšanja ishoda učenja

Nastavna tehnika: uži pojam – specifični postupci u cilju podučavanja određene vrste gradiva

3 OSNOVNE NASTAVNE METODEI. Direktno podučavanje)II. Vođeno otkrivanje i raspravaIII. Samostalno učenje učenika (uz povratne

informacije nastavnika/ce)

DIREKTNO PODUČAVANJE Rad u malim trojkama ili parovimaRaspravite u grupi sledeća pitanja i zapišite

minimum 3 odgovora za svako pitanje1. Koje su prednosti neposredne nastave?2. Koji su nedostaci neposredne nastave?

Vreme za rad: 5 minutaIzveštavanje

PREDNOSTI – kada treba primenjivati direktno podučavanje

Kada imamo puno gradiva, a malo vremena Kada je glavna svrha nastave iznošenje

činjenica i podataka Kada je gradivo teško dostupno u drugom

obliku Kada je potrebno uputiti učenike u novo

gradivo i probuditi interesovanje za neko gradivo

Kada je potrebno sažeti gradivo iz više izvora

NEDOSTACI – kada nije prikladno Ako ne želimo pasivizirati učenike (mada, kada se

pravilno primenjuje, može i neposredna nastava aktivirati učenike)

Ako želimo da postignemo primenu znanja i uvežbavanje neke veštine

Kada su učenici heterogeni s obzirom na predznanje

Kada je gradivo apstraktno, složeno i puno pojedinosti

Kada želimo da postignemo ishode učenja i nastave za koje je neophodno aktivno učešće učenika

ETAPE DIREKTNE NASTAVE i PONAŠANJE NASTAVNIKA U ODELJENJU

1.Objašnjavanje cilja i motivisanje za učenje

Nastavnik /ca objašnjava cilj nastavne jedinice i priprema učenike za učenje

2.Obrada novog gradiva i/ili pokazivanje veština

Nastavnik/ca sistematično izlaže informacije ili modelira aktivnost

3. Vođeno uvežbavanje i praćenje izvedbe

Nastavnik/ca zadaje zadatke prikladne za uvežbavanje

4. Provera razumevanja Nastavnik/ca proverava postavljanjem pitanja, daje dodatna objašnjenja i povratnu informaciju

5. Dodatno uvežbavanje i osiguravanje transfera

Nastavnik/ca proširuje primenu znanja i veština na složenijim primerima

ETAPE NEPOSREDNE NASTAVE i PONAŠANJE NASTAVNIKA U ODELJENJU

1.Objašnjavanje cilja i motivisanje za učenje

Nastavnik /ca objašnjava cilj nastavne jedinice i priprema učenike za učenje

2.Obrada novog gradiva i/ili pokazivanje veština

Nastavnik/ca sistematično izlaže informacije ili modelira aktivnost

3. Vođeno uvežbavanje i praćenje izvedbe

Nastavnik/ca zadaje zadatke prikladne za uvežbavanje

4. Provera razumevanja Nastavnik/ca proverava postavljanjem pitanja, daje dodatna objašnjenja i povratnu informaciju

5. Dodatno uvežbavanje i osiguravanje transfera

Nastavnik/ca proširuje primenu znanja i veština na složenijim primerima

II. NASTAVA PUTEM VOĐENOG OTKRIVANJA I ODELJENSKE DISKUSIJE (RASPRAVE)

Obično se vezuje još za Sokrata – Sokratovski dijalog U novije vreme, ovu metodu podučavanja prihvataju i

razvijaju socijalni konstruktivisti (npr Vigotski, Bruner) To je učenje putem induktivnog rezonovanja i rasprave Osnovne veštine:

- veština postavljanja otvorenih pitanja- veština davanja konstruktivne povratne informacije

Postavljanje otvorenih pitanja – mini vežba

Temeljni preduslovi za uspešno podučavanje otkrivanjem Dobro poznavanje načina na koji se dolazi do

naučnih spoznaja u određenom području/nauci/školskom predmetu

Iskustvo u primeni odgovarajuće naučne metodologije i mogućnosti njenog prilagođavanja za podrebe podučavanja

Posedovanje komunikacijskih veština potrebnih za vođenje grupne rasprave

Primeri primene metode vođenog otkrivanja Iz vašeg iskustva?

Glavni nedostatak metode vođenog otkrivanja Potrebno je mnogo vremena za temeljno

pripremanje, planiranje i analiziranje pojedinih koraka u otkrivanju

A koje bi bile prednosti?

Ponašanje nastavnika u metodi odeljenske diskusije Proveravanje da li je razumeo ono što učenik želi

reći Usmerava pažnju na ono što je važno za rešenje

problema Navođenje učenika da kaže više ili da nastavi Proširivanje učenikove misli dodavanjem ili

preoblikovanjem informacija Uočavanje grešaka učenika i podsticanje da proveri Objašnjavanje učeniku nešto što ne razume Procenjivanje može li se učenik nositi sa izazovom Predlaganje učeniku šta treba sledeće da radi Ohrabrivanje učenike (povratna informacija,

pohvala, isticanje postignuća)

Tehnike za povećavanje učeničkog učešća u raspravi Rad u parovima Rad u malim grupama Sažimanje prethodnog izlaganja – onaj ko se

javi za reč, najpre sažme ono što je prethodnik rekao

Brze izjave u krug ili neverbalni znaci Vremenski žetoni Tehnika debatovanja Itd.

Glavni nedostatak odeljenske rasprave? Zahtevna metoda, traži vrlo visoku

komunikacijsku kompetenciju nastavnika, ali i učenika

Opasnost da se nit rasprave raspline Opasnost od razbuktavanja emocija prilikom

rasprave, možda i sukoba među učenicima

A koje bi bile prednosti?

Odeljenska diskusija - primer

Diskusija na temu članka “Finska bajka”

Argumenti za i protiv finskog modela – šta je dobro, šta nije dobro?

Zašto rešenja iz Finske jesu/nisu primenljiva kod nas?

Vreme: 20 minuta

III. Samostalno učenje To je učenje sa najvišim stepenom učeničke

aktivacije Potpomognuto je povratnim informacijama o

napredovanju

Zašto je važno osposobiti učenike da samostalno uče? Ubrzano stvaranje novih znanja Razvoj informaciono-komunikacijskih tehnologija Ukidanje granica među naukama Uloga škole kao mesta gde se sistematski

usvaja što više znanja i veština se menja - škola ne može dovoljno brzo da prati promene u količini i vrsti znanja

Jedino je rešenje - osposobiti učenike da doživotno samostalno uče

Pretpostavke za samostalno učenje Urođene mentalne sposobnosti i rani razvoj ne

deluju toliko ograničavajuće kao što se to nekad verovalo

Odgovarajućim treningom se značajno mogu unaprediti veštine mišljenja, učenja i pamćenja

Na razvoj tih veština može se uticati podsticanjem motivacije za učenje i samopouzdanja

Misaone veštine važne za samostalno učenje/2 I VEŠTINA PRAĆENJA NASTAVNOG

PROCESA- svrsishodno slušanje- pravljenje beležaka- povezivanje i upoređivanje sa postojećim

znanjem

Misaone veštine važne za samostalno učenje II VEŠTINE SAMOSTALNOG UČENJA - veština organizacije i elaboracije udžbeničkih

tekstova- Veština rešavanja problema u matematici i prirodnim

naukama- Veština pisanja eseja i slobodnih sastava- Veštine pohranjivanja informacija u dugoročnom

pamćenju- Veštine kritičkog mišljenja- Metakognitivne veštine

Misaone veštine važne za samostalno učenje/3 III VEŠTINE POKAZIVANJA I UPOTREBE

ZNANJA

- Veštine kojima pismeno i usmeno odgovaramo na ispitima