2 VREME >> 04/02/2010

D emokratska stranka je obnovljena na početku velike društvene i istorijske krize u istočnoj Evropi i soci-

jalističkoj Jugoslaviji. Padom Berlinskog zida započeo je raspad istočnog bloka i vladavine komunističke ideologi-je. U Jugoslaviji, kao i u celoj istočnoj Evropi, urušio se dotadašnji društveni poredak državnog socijalizma kao posledica poluvekovnog defi cita političkih i ekonomskih sloboda, tehnološkog zaostajanja zaostajanja, ograniče-nja slobodnog govora i političkog organizovanja.

U februaru 1990. raspao se Savez komunista Jugosla-vije na svom poslednjem, četrnaestom vanrednom kon-gresu. Istovremeno i Jugoslavija se raspadala po nacio-nalnim šavovima. U gotovo svim republikama, autoritar-ne strukture manipulisale su sa nacionalizmom i naci-onalnim frustracijama kako bi opstale na vlasti ili je se domogli. U većini slučajevi za predsednike republika iza-brani su dotadašnji predsednici republičkih Saveza komu-nista. Otvorilo se pitanje političkog pluralizma i budućeg

ustrojstva države. U celoj istočnoj Evropi nicali su novi politički pokreti i partije.

U takvom istorijskom trenutku grupa intelektuala-ca smatrala je svojom moralnom obavezom da se poli-tički angažuje u izgradnji budućeg društva i da istovre-meno digne glas protiv nasilja koje je počelo da eskalira... Posle sastanka osnivača 11. decembra 1989, objavljeno je dan kasnije “Pismo o namerama” – programski proglas o osnivanju Demokratske stranke. Već 3. februara 1990. održana je osnivačka skupština Demokratske stranke. Za predsednika je izabran profesor Dragoljub Mićunović.

U junu 1990. održan je prvi miting opozicije u Beo-gradu na Trgu Republike, koji je predvodila Demokratska stranka. U septembru 1990. održana je Prva velika izbor-na skupština, na kojoj je za predsednika izabran Drago-ljub Mićunović, a za potpredsednike Desimir Tošić i Voji-slav Koštunica.

Godinu dana nakon osnivanja, Demokratska stranka

JUBILEJI

Dvadeset godina Srbije Demokratska stranka je prešla dug put i nikada nije odustala od svojih ciljeva. Pored ekonomskog oporavka zemlje, socijalne pravde, obračunavanja sa korupcijom, u osnovne ciljeve DS-a spadaju i očuvanje Kosova i Metohije i izgradnja moderne i napredne evropske Srbije

PRVI VIŠESTRANAČKI IZBORI U SRBIJI,

DECEMBAR 1990: Dragoljub Mićunović i lideri demokratske

opozicije

VASA

RAN

KOVI

Ć

3 VREME >> 04/02/2010

i Demokratske strankeje učestvovala na prvim višestranačkim, ali nedovolj-no kontrolisanim izborima u Srbiji posle Drugog svet-skog rata i ušla sa sedam poslanika u Skupštinu. Vlada-jući komunisti transformisali su se u novu partiju – Soci-jalističku partiju Srbije, promenivši samo ime, a zadržav-ši privilegije, kontrolu nad državnim aparatom i imovinu. Prvi višestranački izbori održani krajem decembra 1990, nisu bili pošteni i nisu odražavali pravo raspoloženje gra-đana, što se videlo već 9. marta 1991. na velikom opozi-cionom mitingu protiv režima Slobodana Miloševića koji se zbog brutalne akcije policije pretvorio u velike ulične nemire. Uskoro su započeli oružani sukobi, razaranja, stradanja stanovništva, mobilizacije i politički progoni

neistomišljenika u zemlji… Demokratska stranka otvore-no se suprotstvaljala ovoj pogubnoj politici u parlamen-tu i van njega. Na prvim saveznim izborima DS je ušla i u ovaj parlament dobivši osam mandata.

DS organizuje u avgustu i septembru 1991. na Ilidži kod Sarajeva i kasnije u Sarajevu, Konferenciju svih parla-mentarnih stranaka u Jugoslaviji, kojoj prisustvuju pred-stavnici svih parlamentarnih stranaka i donosi dokumen-te: „Mogućnost mirnog rešenja jugoslovenske državne krize“ i „Apel za mir“.

U proleće 1992. izbio je krvavi građanski rat i u Bosni i Hercegovini. Zbog podrške bosanskim Srbima, Save-zna republika Jugoslavija našla se pod sankcijama

KORENI

Demokratska stranka u Kraljevini JugoslavijiKao prva jugoslovenska stranka u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Demokratska stranka je osnova-na u februaru 1919, u Sarajevu. Stvorena je od Samo-stalne radikalne stranke, Nacionalne stranke i Napred-ne stranke iz Srbije, delova Srpsko-hrvatske koalicije i jugoslo-venskih grupa iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, te slovenačkih liberala. Za predsednika Demokratske stranke izabran je Ljubo-mir Davidović, gradonačelnik Beograda i predsednik Narodne skupštine. Među partijskim prvacima posebno su istaknuti bili Svetozar Pribićević, Jaša Prodanović, Vojislav Veljković, Božidar Maksimović, Kosta Kumandi i drugi. Na prvim izborima u Kraljevini SHS održanim 1920, Demokrat-ska stranka je osvojila 92 mandata u Narodnoj skupštini i, u koa-liciji sa drugim strankama, formirala Vladu na čije je čelo kao premijer stao Ljubomir Davidović. Do zavođenja diktature kralja Aleksandara 1929, Demokratska stranka je više puta imala ministre u Vladi. Od tog perioda pa do Drugog svetskog rata, DS je delovao kao opozicija. Nakon smrti Ljubomira Davidovića 1940, na čelo Demokratske stranke došao je Milan Grol, bivši upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941, deo rukovodstva Demokratske stranke je u Velikoj Britaniji, sa ostalim stran-kama, delovao u jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu. Drugi deo rukovodilaca stranke učestvovao je u pokretu otpora fašističkoj okupaciji.

Posle oslobođenja zemlje, deo rukovodstva Demokratske stran-ke vratio se u zemlju. Predsednik partije Milan Grol bio je pot-predsednik Privremene vlade do izbora u avgustu 1945. Tada je rukovodstvo stranke pozvalo narod na bojkot izbora zbog neregularnosti i represije koju je vršila Komunistička partija Jugoslavije. Neki članovi rukovodsva Stranke ostali su u emigraciji kao i neki članovi Demokratske omladine na čelu sa Desimirom Tošićem, koji su se uključili u rad demokratski orijentisanih emigrant-skih organizacija okupljenih oko časopisa “Naša reč” i “Saveza oslobođenja”.Nakon što je tadašnja vlast onemogućila štampanje nedeljnog lista “Demokratija”, koji je pokrenuo DS u jesen 1945, stranka je prestala sa radom jer nije postojao nijedan uslov za slobod-no delovanje. Tokom narednih nekoliko godina mnogi simpazitizeri DS-a i omladinci koji su raznosili list “Demokratiju” bili hapšeni, a neki i osuđeni na zatvorske kazne, među kojima je bio i poznati knji-ževnik Borislav Pekić, tada gimnazijalac u Beogradu.Nakon Drugog svetskog rata DS je obnovila svoj rad 1989, a Dra-goljub Mićunović je postao predsednik obnovljene stranke.

PRVA JUGOSLOVENSKA STRANKA U KRALJEVINI SHS: Demokratska stranka

4 VREME >> 04/02/2010

međunarodne zajednice. Kako se rat u Bosni sve više širio, u skladu sa svojom mirotvornom pozicijom, DS je tražio načine da se izađe iz nastale istorijske tragedi-je. Zato je stranka donela odluku da Savetu bezbednosti uputi predlog o održavanju Mirovne konferencije o Bosni i Hercegovini koja bi okupila sva tri naroda u BiH – Srbe, Hrvate i Bošnjake – i predstavnike Srbije i Hrvatske, kao i pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih naci-ja. Ovaj predlog, nazvan „Plan 5+5“, predsednik DS-a Dra-goljub Mićunović uručio je u Njujorku direktno General-nom sekretaru Saveta bezbednosti Butrosu Butrosu Gali-ju u junu 1992. Tadašnji režim ignorisao je ovu inicijati-vu, mada će se kasniji Dejtonski sporazum održati u toj formuli.

Druga izborna skupština DS održana je 1992. Za pred-sednika je ponovo izabran Dragoljub Mićunović, za pot-predsednike Vida Ognjenović i Dragan Domazet, a za predsednika izvršnog odbora Zoran Đinđić. Jedan deo odbora i članova DS-a odvojio se i formirao Demokratsku stranku Srbije.

U međuvremenu, građani Srbije su počeli da se bore za puko preživljavanje. Okruživali su ih rat, mrak, beda i nemaština... Život u zemlji sa najvećom infl acijom na sve-tu sveo se na svakodnevnu borbu za opstanak obeležen glađu i siromaštvom. Svi koji su našli način, u najvećem broju mladi, napuštali su zauvek zemlju. Tokom devede-setih, Srbiju je napustilo više od trista hiljada ljudi. Na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, Demokratska stranka je osvojila 29 mandata.

Na Vanrednoj skupštini stranke održanoj 29. januara 1994. godine, posle ostavke predsednika Dragoljuba Miću-novića, za novog predsednika stranke izabran je Zoran Đinđić.

Već iduće godine, zahvaljujući suludoj ratnoj politi-ci, Srbiju su preplavile kolone izbeglica koje pred ratnim vihorom tražile spas i utočište. U operaciji Hrvatske voj-ske nazvanoj Oluja, avgusta 1995, više od 250.000 Srba iz Krajine proterano je iz svojih domova. Režim Sloboda-na Miloševića koji se navodno borio sa srpske nacional-ne interese i srpski narod, zatvorio je oči pred njihovom nesrećom: beskrajne kolone izbeglica iz Krajine u avgustu 1995. grabile su prema Srbiji, gde vlasti nisu imale nikakav plan za njihovo prihvatanje. Vojno sposobne izbeglice iz Krajine MUP Srbije je nasilno mobilisao za ratišta u istoč-noj Slavoniji i Bosni i Hercegovini.

Demokratska stranka je digla glas protiv takvog odno-sa prema izbeglicama i njihovog prinudnog naseljavanja na Kosovu. Zoran Đinđić je javno tražio da se građanima saopšti istina o odgovornosti Slobodana Miloševića i nje-govog režima, koji je Srbe u Krajini doveo do egzodusa. Istovremeno, Demokratska stranka je organizovala broj-ne akcije pomoći izbeglicama.

OLOVNE GODINE: Tenkovi u Beogradu (9. mart 1991.); ratovi u Hrvatskoj i BiH; izbeglice (avgust 1995.); bombardovanje SRJ (1999.)

BOJA

N S

TOJA

NOV

IĆEM

IL Č

ONKI

ĆRE

UTER

S

5 VREME >> 04/02/2010

U jesen 1995. vojni porazi i pritisci međunarodne zajednice, doveli su Miloševićev režim u bezizlaznu situa-ciju. Nakon višemesečnog pregovaranja, konačno je okon-čan rat u Bosni i Hercegovini potpisivanjem Dejtonskog sporazuma 21. novembra 1995. Mada su sankcije među-narodne zajednice ublažene krajem 1995, Srbija je i dalje u rasulu i permanentnoj krizi. U takvim okolnostima Demokratska stranka je pokrenula inicijativu o objedi-njavanju opozicije i započela kontakte sa predstavnicima stranaka i država više evropskih zemalja. Na temelju ovih aktivnosti demokratske opozicione partije okupile su se u koaliciju “Zajedno”. Objedinjavali su ih zajednički princi-pi: povratak Srbije u Evropu, privatizacija, sloboda medi-ja, vladavina prava, reforme privrednog i političkog siste-ma, reforma vojske kroz profesionalizaciju, reforma poli-cije i nacionalno pomirenje.

Koalicija “Zajedno” pobedila je na lokalnim izbori-ma 1996. Nakon početnog oklevanja, režim Sloboda-na Miloševića je poništio izborne rezultate. To je dovelo do masovne reakcije građana Srbije. Veliki ulični prote-sti izbili su Nišu, potom u Jagodini, Kraljevu, Pirotu... Od dvadesetog novembra 1996. traju masovni protesti i šet-nje u Beogradu, a 22. novembra i studentski protest.

Građanski protesti završeni su prvom velikom pobe-dom tadašnje demokratske opozicije u Srbiji: okončani su 15. februara 1997. nakon osamdeset i osam dana. Skup-ština grada Beograda, u kojoj je koalicija “Zajedno” ima-la većinu, konstituisana je 21. februara 1997, a za prvog demokratskog gradonačelnika nakon Drugog svetskog rata, izabran je Zoran Đinđić.

Koalicija “Zajedno” raspala se u proleće 1997, a Zoran Đinđić je smenjen s funkcije gradonačelnika. Za razliku od nekih drugih partija tadašnje demokratske opozicije, Demokratska stranka je odbila da učestvuje na parlamen-tarnim izborima u Srbiji 1997. zbog režimskog prekraja-nja izbornih zakona po svojoj meri i očiglednog planiranja nove izborne krađe. Zbog toga je DS organizovao “antiiz-bornu kampanju” i pozivao građane da bojkotuju izbore.

Nakon izbora, Miloševićev režim, koji su uz Socijali-stičku partiju Srbije činile Srpska radikalna stranka Voji-slava Šešelja i Jugoslovenska levica Mirjane Marković, nije birao sredstva da se održi na vlasti i očuva privilegije koje je im ona donosila. U ovom periodu, režim je doneo Zakon o informisanju kojim se ukidaju medijske slobode i drakonski kažnjavaju mediji, Zakon o univerzitetu koji je devastirao sve akademske slobode itd.

U proleće 1999. razbuktala se kriza na Kosovu. Ilegal-na Oslobodilačka vojska Kosova započela je seriju napada na MUP Srbije, srpske i albanske građane. Reakcije poli-cije neretko su se svodile na neselektivne odmazde. Sje-dinjene Američke Države proglasile su tada Slobodana Miloševića za glavni problem u regionu. Nakon neuspeha

OSVAJANJE SLOBODE: Zoran Đinđić na zimskom protestu 1996/97; demonstracije građana i 5. oktobar; predsednik Boris Tadić

DRAŠ

KO G

AGOV

IĆRE

UTER

S / I

VAN

MIL

UTIN

OVIĆ

6 VREME >> 04/02/2010

pregovora u Rambujeu, NATO je 24. marta 1999. zapo-čeo bombardovanje Srbije. Intervencija je trajala do 26. juna 1999. i okončana je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma na osnovu kojeg su se Vojska Jugoslavije i MUP Srbije povukli sa Kosova, a sama Pokrajina je stav-ljena pod međunarodni protektorat. Zajedno sa Vojskom i policijom, Kosovo je napustio i najveći broj Srba koji se našao izložen teroru albanskih nacionalista.

Tri meseca nakon NATO bombardovanja – 21. sep-tembra 1999 – održan je prvi miting nove koalicije demo-kratske opozicije “Savez za promene”, nastale na inicija-tivu Demokratske stranke. U narednih osamdeset i devet dana građani su svakodnevno protestovali zbog osionosti režima i njegove pogubne politike.

Početkom 2000, predstavnici šesnaest opozicionih partija potpisali su dokumente o strategiji za savezne izbore u SR Jugoslaviji i formirali koaliciju pod imenom Demokratska opozicija Srbije. Na izborima održanim 24.

septembra 2000. DOS je odneo ubedljivu pobedu. Među-tim, kada je 27. septembra 2000. Savezna izborna komi-sija proglasila da se ide u drugi izborni krug za predsed-nika SR Jugoslavije, DOS je rešio da se snažno suprotsta-vi daljoj tiraniji laži i na trgu Republike proglasio veliku izbornu pobedu. Te večeri je postalo jasno da je građani-ma bilo dosta izbornih krađa i da su spremni da po svaku cenu odbrane izbornu pobedu.

Građani Srbije su to i dokazali 5. oktobra, kada se ispred Savezne skupštine okupilo više od sedam stotina hiljada ljudi. Sledećeg dana Milošević je priznao poraz. Rodila se Demokratska Srbija, nestale su sankcije i međunarodna izolacija. Na čelnim funkcijama u državi našli su se osni-vači nekadašnje zajedničke Demokratske stranke: Koštu-nica na čelu države, Mićunović parlamenta, a Đinđić Vla-de Srbije.

Nova vlada Srbije na čijem čelu je bio Zoran Đinđić suo-čila su se sa potpuno devastiranom ekonomijom i siromaš-tvom, prosečnom platom od 60 maraka, zaostalim penzija-ma, uništenim energetskim sektorom i nestašicama struje. Sa ogromnom energijom, snagom, optimizmom i hrabro-šću, Zoran Đinđić se suočio sa svim problemima u kojima se zemlja nalazila. Njegova vizija da Srbiju vrati u Evropu, da povrati njenim građanima dignitet i omogući im bolji život, ubrzo je počela da se ostvaruje. Srbija je kročila na dobar put...

Jedan od prioriteta Zorana Đinđića bila je borba protiv organizovanog kriminala i svih ostalih mračnih recidiva iz doba prethodnog režima. Upravo je on zaslužan za poče-tak pune saradnje sa Haškim tribunalom, izručenjem Slo-bodana Miloševića, kao i za donošenje celog niza antimafi -jaških zakona. A onda se desila tragedija. Kako bi izbegli da se nađu pred licem pravde, Zemunski klan i vrh Jedinice za specijalne operacije organizovali su i izvršili atentat na pre-mijera Đinđića 12. marta 2003. ispred same zgrade Vlade.

Zoran Đinđić je sahranjen 15. marta 2003. u Aleji veli-kana, a sahrani je prisustvovalo preko pola miliona ljudi. U policijskoj akciji “Sablja” uhapšeni su i kasnije osuđeni organizatori i izvršioci ubistva premijera. U toj operaciji rasvetljeno je mnogo zločina, među njima i ubistvo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića.

Nakon ubistva Zorana Đinđića i izbora 2003. godine, Demokratska stranka je prešla u opoziciju rešena da upr-kos krizama i pretrpljenom ogromnom gubitku lidera, istraje na putu koji je započela… Na stranačkoj skupštini održanoj u februaru 2004. za predsednika Demokratske stranke izabran je njen dotadašnji potpredsednik – Boris Tadić.

Iste godine, Boris Tadić je pobedio na izborima i postao prvi predsednik Srbije izabran na demokratskim i pošte-nim izborima. Ogromna većina građana prepoznala je u njegovom delovanju odlučnost da se suoči sa svim teškim

PROGRAMSKA NAČELA DEMOKRATSKE STRANKE (ČLAN 2. STATUTA)

Osnovna načela organizovanja i delovanja Demokratska stranka je stranka slobodnih i odgovornih članova/ica, koji deluju u cilju ostvarivanja sledećih programskih načela i ciljeva koji su garant parlamentarne demokratije, vladavine prava i ljudskih sloboda: Poštovanje čoveka, njegovog dostojanstva, prava i sloboda nezavisno od njegove verske, rasne i nacionalne pripadnosti, pola, polne orijentacije, političkog uverenja i socijalnog stanja; zaštita prava radnika/ca; afi rmacija prava i sloboda zapostavljenih i obespravljenih pojedinaca, društvenih grupa i slojeva; zaštita prava nacionalnih manjina; afi rmacija ravnopravnosti polova; zaštita i unapređenje položaja porodice; ostvarenje nacionalnih interesa građana/ki Republike Srbije; zaštita garantovanih prava na svojinu, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, rad, penziju, porodična i druga prava; održivog i dinamičnog privrednog razvoja; ostvarivanje i očuvanje demokratskog, političkog i pravnog poretka u državi, vladavine prava i socijalne pravde; razvoja pluralističkog, pravednog i solidarnog društva, evropske stan-darde življenja za sve društvene slojeve; skladnog i ubrzanog društvenog razvoja; uspostavljanje društvene, ekonomske i političke podloge za unapređi-vanje autonomnih pokrajina, lokalne samouprave i uravnoteženja regi-onalnog razvoja; zaštita životne sredine i zdravlja ljudi

7 VREME >> 04/02/2010

izazovima, kako na planu spoljne tako i unutrašnje politi-ke. Istovremeno, Tadić je i dosledno kritičan u odnosu na rad sopstvene stranke izražavajući pri tom veru da samo suočavanjem sa svim slabostima, Demokratska stranka može da napreduje i stvori modernu, stabilnu Srbiju.

A izazova pred novim predsednikom Srbije i Demo-kratske stranke nije bilo malo. Srbija je i dalje bila zemlja u tranziciji čija je borba za konačni ekonomski i duhov-ni oporavak zemlje bila na samom početku. Takođe, nije manjkalo ni onih koji su želeli da Srbiju vrate u prošlost, kao i mnogih nerešenih pitanja iz unutrašnje i spoljnje politike.

Nakon što je 2006. godine Vlada Srbije priznala Crnu Goru kao nezavisnu državu, Srbija je de facto i sama posta-la nezavisna država. Posle donošenja novog ustava, održa-ni su 2007. i parlamentarni izbori. Nova vlada Srbije u kojoj je Demokratska stranka prvi put imala većinu ministara, započela je čitav niz akcija sa ciljem da se osnaži nacional-na ekonomija i poboljša standard građana.

Istovremeno sa ovim aktivnostima, otvorena je i dru-ga runda pregovora o statusu Kosova i Metohije. Srpska delegacija iznela je plan o suštinskoj autonomiji Kosova, a predsednik Tadić je na sednicama Saveta bezbednosti, dru-gim međunarodnim forumima kao i u bilateralnim susre-tima sa stranim državnicima, dosledno koristio sva diplo-matska sredstva u odbrani teritorije svoje države.

Politiku Borisa Tadića usmerenu ka prosperitetu Srbije, prepoznali su i prihvatili njeni građani. Predsednički izbo-ri održani početkom 2008. imali su referendumski karak-ter: na njih je izašao rekordni broj birača – čak 4,7 miliona. Građani Srbije tada su defi nitivno dokazali da su odlučni da krenu napred ka članistvu u EU – 3. februara 2008, na 18. rođendan Demokratske stranke, Boris Tadić je pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora.

Demokratska stranka se oštro usprotivila nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. i od tada se svim raspoloživim diplomatskim sredstvima bori da se ova odluka poništi.

Sudbina uključivanja Srbije u evropske integracije bila je centralna tema parlamentarnih izbora 2008. Demokrat-ska stranka je tada zatražila od građana podršku za evrop-sku budućnost Srbije, braneći evropsku ideju koju je još 1989. utemeljila.

Demokratska stranka je ponovo okupila sve demo-kratske snage u Srbiji, objedinjene oko principa koji će našu zemlju učiniti stabilnom, snažnom zemljom, koja pretenduje da bude lider u regionu. Na parlamentarne izbore 2008. DS je izašao pred građane sa programom ekonomskog oporavka, socijalne pravde, obračunava-nja sa kriminalom i korupcijom. I na ovim izborima još jednom su naglašeni osnovni ciljevi stranke – očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i izgradnja moderne

i napredne evropske Srbije. Na lokalnim, pokrajinskim i parlamentarnim izborima u maju 2008. velika većina gra-đana je prihvatila ovaj program, pa je tako najviše glaso-va na svim nivoima osvojila lista “Za Evropsku Srbiju – Boris Tadić”.

Posle izbora, Demokratska stranka je postala stožer nove vlade na čijem čelu je premijer Mirko Cvetković. Iz redova Demokratske stranke su i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić kao i gradonačelnik Beograda Dra-gan Đilas. Demokrate takođe učestvuju u vlasti u više od 120 opština, gde obavljaju značajne funkcije.

Demokratska stranka je prešla dug put i nikada nije odustala od svojih ciljeva. Sve čvršće su veze sa svetom u kojem Srbija dobija mesto i poštovanje koje zaslužuje. Predsednik Boris Tadić ocenjen je kao jedan od najrespek-tabilnijih političara u Evropi zahvaljujući kome su Srbiji ponovo sva vrata otvorena.

Od 19. decembra 2009. godine građani Srbije mogu da putuju u zemlje Evropske unije bez viza, a Boris Tadić je predao predsedavajućem EU kandidaturu Srbije za član-stvo. Srbija je na pravom putu.

U STALNOJ BORBI ZA MODERNU SRBIJU: Zoran Đinđić

REUT

ERS

/ PET

AR K

UJUN

DŽIĆ

8 VREME >> 04/02/2010

N ajteži udarac za ovih 20 godina postojanja, Demo-kratska stranka primila je 12. marta 2003. godine.

Tog dana, u 12.25 časova, ispred zgrade Vlade Srbije snaj-perskim hicem pogođen je premijer i predsednik Demo-kratske stranke Zoran Đinđić. Sat vremena kasnije, pod-legao je ranama u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.

Đinđić je trebalo da dođe na sastanak Saveta za bor-bu protiv korupcije u 13 časova i da se sastane sa mini-starkom spoljnih poslova Švedske, Anom Lind u 15.30. Vožnja od premijerove rezidencije do zgrade Vlade trajala je oko pet minuta, a za to vreme, Đinđić je čitao novine, ne progovorivši ni reč. Kada je premijer izašao iz vozila, šef obezbeđenja Milan Veruović mu je dodao štake, kre-nuo sa njim do ulaza u zgradu i vratio se da zatvori vrata automobila. Dok je premijer otvarao vrata zgrade, Zvez-dan Jovanović je ispalio dva metka. Prvi metak pogodio je Đinđića u grudi, dok je drugi pogodio Milana Veruovića u trbuh i zatim, rasprsnuvši se o zgradu, Đinđiću naneo ranu na desnoj butini.

Veruović je odmah potom dopuzao u jedan od auto-mobila kolone, nakon čega ga je jedan od telohranite-lja odmah odvezao u Urgentni centar. Đinđića, koji je

ležao na leđima, telom unutar zgrade, a nogama van nje, pripadnici obezbeđenja zgrade su odneli do stepeniš-nog odmorišta i pokušavali da ga ožive. Nakon nekoliko minuta, ne dočekavši vozilo Hitne pomoći, telohranitelji su smestili Đinđića u automobil i odvezli ga u Urgentni centar. Đinđić je bio položen na zadnje sedište, a u auto-mobilu su bili još i njegovi savetnici – Zoran Janjušević i Todor Dimitrijević, kao i radnici obezbeđenja zgrade Vla-de – Dragan Lalić i Ljubiša Janošević.

Zoran Đinđić sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na beogradskom novom groblju. U pogrebnoj povorci od hrama svetog Save, preko Slavi-je i Bulevara kralja Aleksandra, do Novog groblja našlo se oko 500.000 ljudi.

Težina tragedije i nenadoknadivost gubitka, ipak, nisu doveli do sloma države, kako su atentatori očekivali. Ubi-stvo premijera Đinđića je bio tragičan događaj koji je obe-ležio dalji pravac zemlje. Obistinile su se Đinđićeve reči: “Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobi-ti amnestiju za zločine tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države”. Srbija nije stala, mlada i još uvek

UBISTVO PREMIJERA ZORANA ĐINĐIĆA

Srbija nije stalaTežina tragedije i nenadoknadivost gubitka nisu doveli do sloma države, kako su atentatori očekivali

ČOVEK KOJI JE OBELEŽIO SRBIJU: Zoran Đinđić u Skuštini, sa Tonijem Blerom

i više stotina hiljada građana na poslednjem ispraćaju tragično stradalog premijera

DRAŠ

KO G

AGOV

IĆ

9 VREME >> 04/02/2010

Taoci mračnih silaTeško je zamisliti goru vest. Ubistvo premijera Đinđića, prvog čove-ka ove zemlje, ostavlja nas s osećanjem da smo taoci mračnih sila koje se čak i ne skrivaju previše. Ubistvo premijera već je pokušano, što on sam nije shvatio previše ozbiljno, ali gore od toga je što to nisu ozbilj-no shvatili ni oni čiji je posao bio da zaštite premijera. A kad je taj atentator uhapšen, pa pušten i nestao, trebalo je zaključiti da u zemlji Srbiji na vlasti nisu oni koje vidimo nego neko kriminalno-političko podzemlje koje ima najveći uticaj na policiju, tužilaštva i sudove.Zoran Đinđić je trčao najbrže što je mogao i gurao svom snagom ka reformama, modernizaciji i Evropi. Odavno niko u ovoj zemlji nije iskazivao toliko volje, snage, energije, veštine i organizacione spo-sobnosti, odavno niko nije oko sebe širio toliko nade i vere u buduć-nost. Za takvog čoveka nema zamene. Mislim da je Đinđića stigao metak koji mu je bio namenjen još 5. oktobra. Tada se nisu usudi-li, valjda verujući da će nove vlasti same sebi doći glave, ali upra-vo je Đinđić pokazao da Srbija možda ima izgleda da se pokrene, da nije osuđena na neuspeh, zaostajanje, bedu i čamotinju. Zato je ovo ubistvo pokušaj da se Srbija zaustavi na putu izvlačenja iz onog gli-ba u koji smo tonuli tokom devedesetih. Jedino što vlada sad tre-ba da uradi jeste da objavi totalni rat podzemlju, onom podzemlju o kojem policija zna sve ali tvrdi da nema dokaze. Sada neka najpre uhapsi svakog sumnjivog, a svi ćemo pristati da sačekamo na doka-ze. Premijeru je i došlo glave to što u ovoj zemlji suviše mnogo ubi-ca u nedostatku dokaza šeta okolo ili čeka u zasedi. Srbija mora da pobedi. Đinđić ne sme da ostane uzaludna žrtva. Ovo mora da posta-ne zemlja zakona i demokratije, mora da se otvori ka svetu i mora da zgazi zločinačku zver koja preti da nas proguta. Neka vanredno sta-nje posluži tom cilju i nijednom drugom.

STOJAN CEROVIĆ “VREME” BROJ 636 OD 13. MARTA 2003. GODINE

krhka demokratija pokazala se snažnom da se izbori sa zločincima, upravo zahvaljujući načinu na koji ju je Zoran Đinđić postavio za svega dve godine, koliko je bio na nje-nom čelu.

U zemlji je proglašeno vanredno stanje. Za novog pre-mijera Srbije je 18. marta izabran Zoran Živković, zame-nik predsednika Demokratske stranke. Policija je 25. mar-ta uhapsila Zvezdana Jovanovića, pomoćnika komandan-ta JSO-a, zbog sumnje da je pucnjem iz snajpera ubio pre-mijera Srbije Zorana Đinđića. Potom je rasformirana Jedi-nica za specijalne operacije, a nastavljena su hapšenja i drugih osumnjičenih. Dva dana kasnije, u Meljaku su pri-likom hapšenja ubijeni Dušan Spasojević i Mile Luković, takođe osumnjičeni za učešće u atentatu.

Pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogra-du 22. decembra 2003. počelo je suđenje optuženima za atentat na Zorana Đinđića. Svih 12 optuženih za ubistvo osuđeni su 23. maja 2007. na visoke kazne zatvora. Bivši komandant JSO-a Milorad Ulemek Legija osuđen je na 40 godina zatvora zbog organizacije ubistva premijera, a kao neposredni izvršilac ubistva na 40 godina zatvora osuđen je i bivši zamenik komandanta Jedinice za specijalne ope-racije Zvezdan Jovanović. Na po 35 godina zatvora osu-đeni su pripadnici zemunskog klana: Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Sret-ko Kalinić. Na po 30 godina osuđeni su: Dušan Krsmano-vić, Miloš Simović, Milan Jurišić, pripadnik JSO-a Želj-ko Tojaga i bivši radnik BIA Branislav Bezarević. Bivši pri-padnik JSO-a Saša Pejaković osuđen je na osam godina zatvora.

Presudu je donelo trojno sudsko veće, kojim je pred-sedavala sudija Nata Mesarović, a u veću su bile i sudije Radmila Dragičević-Dičić i Milimir Lukić.

MIC

HAE

L W

ALTE

R / T

ROIK

A

ALEK

SAN

DAR

AN

ÐIĆ

10 VREME >> 04/02/2010

1990. 1990. PRVI VIŠESTRANAČKI IZBORIPRVI VIŠESTRANAČKI IZBORI

Nepunu godinu dana nakon obnove rada Demokrat-ska stranka je prvi put učestvovala na višestranačkim izborima. Bili su to neravnopravni izbori, održani u pred-večerje rata u bivšoj SFRJ. Izbori su održani decembra 1990. po većinskom sistemu u okviru koga je Srbija bila podeljena na 250 izbornih jedinica.

Skupovi opozicije su ometani, a jedan pristalica opo-zicije u Boru je ubijen. Policija nikada nije pronašla poči-nioca. Pored toga, i policija i Državna bezbednost su kon-trolisale biračka mesta, a opozicija nije imala pristupa na mnoga od njih.

U takvim neravnopravnim uslovima Miloševićeva Socijalistička partija Srbije osvojila je preko 190 posla-ničkih mesta, Srpski pokret obnove 17, a Demokratska stranka sedam. Kako je, procentualno gledano, opozi-cija imala preko 40 odsto glasova, bilo je jasno da takav odnos snaga u Skupštini nije predstavljao stvarnu politič-ku volju građana. To je bio i jedan od razloga koji su dove-li do uličnih nemira nepuna tri meseca po završetku izbo-ra – 9. marta 1991. godine.

Što se Demokratske stranke tiče, ova izborna kam-panja će biti zapamćena po tome da je ona bila jedina stranka koja je imala spot na televiziji (prvi politički spot u Srbiji), snimljenu emisiju na predstavljanju na držav-noj televiziji kao i najuspešniji politički plakat sa pre-lomljenom pogačom. Slogan Stranke je bio “Prelomite pametno”.

1992.1992. IZBORI ZA SAVEZNU SKUPŠTINU SR JUGOSLAVIJE IZBORI ZA SAVEZNU SKUPŠTINU SR JUGOSLAVIJE

Kada je na proleće 1992, posle krvavog raspada SFRJ, na brzinu skrpljena Savezna Republika Jugoslavija, sastavljena od Srbije i Crne Gore, izbori za novi savezni parlament zakazani su još brže – za 31. maj. Ovog puta, izbori su održani po kombinovanom većinsko-proporcio-nalnom sistemu. Kako se uslovi za održavanje demokrat-skih izbora nimalo nisu promenili, Demokratska stran-ka je prva (3. maja iste godine) donela odluku da stupi u bojkot. Njen primer su sledile i ostale opozicione partije. Na izbore su izašle samo režimske stranke (SPS iz Srbije i SPS iz Crne Gore) i njima bliske partije. Prvi put je nastu-pila Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, Miloševi-ćevog “omiljenog opozicionara”.

1992. 1992. VANREDNI IZBORI NA LOKALNOM, REPUBLIČKOM, VANREDNI IZBORI NA LOKALNOM, REPUBLIČKOM, SAVEZNOM I PREDSEDNIČKOM NIVOU SAVEZNOM I PREDSEDNIČKOM NIVOU

Savezni parlament, izabran na nedemokratskim “maj-skim izborima”, nije imao legitimitet. Nova država se našla pod sankcijama međunarodne zajednice, a građan-ski rat u Bosni i Hercegovini je besneo. Suočen sa blo-kadom čitavog sveta, Slobodan Milošević je pokušao da napravi bar prividne ustupke. Za predsednika novostvo-rene države izabran je akademik Dobrica Ćosić, a za save-znog premijera Milan Panić. Ćosić i Panić su pokušali da unesu promene u politički život Srbije, čime su veoma brzo došli u sukob s Miloševićem.

Na predlog Demokratske stranke, predsednik SRJ aka-demik Dobrica Ćosić je za decembar 1992. godine raspi-sao vanredne izbore za saveznu skupštinu. Vanredni izbori

Izborna hronika Demokratske

REUT

ERS

/ MAR

KO Đ

URIC

A

11 VREME >> 04/02/2010

stranke

su raspisani i za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pre održavanja izbora održan je Okrugli sto vlasti i opozicije o izbornim uslovima. SPS nije pristao da se odluke na Okru-glom stolu donose konsenzusom, kao i da budu obavezu-juće. Ipak, dogovoreno je da se izbori održe po proporcio-nalnom sistemu sa deset izbornih jedinica u SR Jugoslavi-ji i devet izbornih jedinica u Srbiji. Za predsednika Srbije kandidovao se savezni premijer Milan Panić.

Demokratska stranka je na izborima nastupila samo-stalno, izuzev u dve izborne jedinice u Vojvodini gde je nastupila u koaliciji sa Reformskom demokratskom strankom Vojvodine. Osvojeno je osam mandata u save-znoj skupštini i šest mandata u Skupštini Srbije.

Odmah po završetku izbora, smenjen je savezni pre-mijer Milan Panić, a u junu 1993. godine i savezni pred-sednik akademik Dobrica Ćosić.

1993. 1993. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJEVANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE

Raskid socijalističko-radikalske koalicije u septembru 1993. godine doveo je do raspisivanja vanrednih repu-bličkih izbora za Narodnu skupštinu Republike Srbije u decembru 1993.

Za nosioca izborne liste Demokratske stranke odlu-kom Glavnog odbora izabran je dr Zoran Đinđić. Novom, agresivnom predizbornom kampanjom, urađenom po zapadnim standardima, i izbornim sloganom “Pošte-no”, Demokratska stranka je osvojila 496.000 glasova i 29 poslaničkih mesta.

SPS nije uspeo da osvoji većinu i pored toga što su gla-sovi prebrojavani sedam dana po završetku izbora i velike izborne krađe na Kosovu. Socijalisti su osvojili 123 man-data, radikali 39, DEPOS 45, DS 29 i DSS sedam manda-ta. Iako je postojao dogovor između DS-a, SPO-a, SRS-a i DSS-a da ne ulaze u koaliciju sa SPS-om, na stranu reži-ma je prešlo pet poslanika Nove demokratije. Tako je SPS ponovo formirao vladu.

1996. 1996. REDOVNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SR JUGOSLAVIJE I REDOVNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SR JUGOSLAVIJE I LOKALNE ORGANE VLASTILOKALNE ORGANE VLASTI

Za 3. novembar 1996. zakazani su redovni savezni izbori na kojima su po proporcionalnom izbornom sistemu birani poslanici savezne skupštine i takođe redovni, lokalni izbori po većinskom principu. Demo-kratska stranka je na ovim izborima nastupila u okvi-ru nekoliko meseci ranije osnovane Koalicije “Zajed-no” koju su činili DS, SPO, GSS i DSS. Na izborima su se pojavile još dve političke opcije: blok levice koji su činili SPS, JUL i ND, kao i krajnja desnica koju su čini-li radikali.

Izbori su, kao i svi prethodni, održani pod potpuno neravnopravnim uslovima. Režim je koristio sva sred-stva, čak i fi zičke pretnje. Savezni izbori su završeni tako što je blok levice osvojio 67 mandata, Koalicija “Zajedno” 22, a radikali 17.

Međutim, posle drugog kruga lokalnih izbora održa-nih 17. novembra 1996. prema prvim nezvaničnim rezul-tatima, Koalicija “Zajedno” osvojila je većinu u više beo-gradskih opština i u skoro svim većim gradovima u Srbi-ji. To je bio razlog da režim Slobodana Miloševića nare-di sudovima i izbornim komisijama da ponište izbornu

PRVI DEMOKRATSKI IZABRANI PREDSEDNIK SRBIJE: Boris Tadić

12 VREME >> 04/02/2010

pobedu opozicije. Tako je počeo najduži politički protest u istoriji Srbije.

Puna tri meseca stotine hiljada ljudi je učestvova-lo u mirnim protestnim šetnjama u Beogradu i mno-gim drugim gradovima Srbije. Od samog početka otpo-ru režimu priključili su se studenti srpskih univerzi-teta kako bojkotom nastave tako i svojim protestnim šetnjama u okviru protesta 96–97. Ovaj period obeleži-li su: besomučna negativna kampanja režimskih medi-ja, gađanje jajima zgrada RTS-a i Politike, Miloševićev kontramiting održan 24. decembra 1996. kada je jedan demonstrant poginuo, a još jedan teško ranjen, zabra-njivanje rada B92 i Radija Indeksa, protestna proslava Nove godine kada se u Beogradu okupilo 300.000 ljudi, studentska akcija Kordonom protiv kordona u Kolar-čevoj ulici, koja je trajala sedam dana, kao i brutalna intervencija policije, koja je bez milosti tukla učesni-ke protesta. Žrtve policijske torture bili su čak i lideri Koalicije “Zajedno”.

Posle pritiska međunarodne zajednice, Slobodan Milošević (u to vreme “faktor mira i stabilnosti”) pri-hvatio je da Komisija OEBS-a ispita regularnost lokalnih izbora u Srbiji. Predsednik Komisije, bivši španski pre-mijer Felipe Gonzales, saopštio je 27. decembra 1996. da je Koalicija “Zajedno” pobedila u 13 gradova i devet beo-gradskih opština.

Posle izvesnog odugovlačenja, 11. februara 1997. Slo-bodan Milošević je priznao izbornu volju građana zako-nom izglasanim u Skupštini Srbije, poznatijim kao lex specialis.

1997. 1997. REDOVNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJEREDOVNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE

Režim je u leto 1997. godine doneo novi izborni zakon kojim je potpuno promenjen do tada važeći proporcio-nalni izborni sistem, jer je Srbija podeljena na 29, ume-sto dotadašnjih devet izbornih jedinica. I pored protivlje-nja poslanika Demokratske stranke, ovaj zakon je na silu usvojen u Narodnoj skupštini, a poslanici DS-a su pri-nudno, uz pomoć policije, izbačeni iz Skupštine. Na ovim izborima prvi put su se pred biračima pojavila dva bloka: jedan koji su činili koalicija SPS-JUL-ND, SPO i SRS, koji su pozivali građane na izbore, i drugi koji je činilo 29 stra-naka, sa DS-om na čelu, koji je pozivao građane da bojko-tuju izbore.

Demokratska stranka je organizovala “antiizbornu kampanju” u okviru koje je održano desetak mitinga, stotine tribina i štampano je preko dva miliona plakata i letaka. “Antiizborna kampanja” je uspela jer na izbore nije izašlo 50 odsto birača. Režim je ovu činjenicu potpu-no ignorisao i objavio da je na izborima učestvovalo 56 odsto upisanih u biračke spiskove.

2000. 2000. VANREDNI IZBORI ZA PREDSEDNIKA I VANREDNI IZBORI ZA PREDSEDNIKA I SKUPŠTINU SR JUGOSLAVIJESKUPŠTINU SR JUGOSLAVIJE

Početkom jula 2000. godine Slobodan Milošević (u to vreme predsednik Savezne Republike Jugoslavije) nasil-no menja Ustav SRJ bez saglasnosti vladajuće Demokrat-ske partije socijalista iz Crne Gore. Izmenama je pred-viđeno da se predsednik bira neposredno, a ne u parla-mentu kako je to ranije bilo propisano. Ovim manevrom Milošević je pokušao da sebi obezbedi još dva predsed-nička mandata.

Izbori za predsednika i Skupštinu SRJ, kao i redovni lokalni izbori zakazani su za 24. septembar 2000. Kam-panja je održana u najgorim mogućim uslovima do tada. Pripadnici i simpatizeri opozicionih stranaka kao i člano-vi Narodnog pokreta OTPOR bili su proganjani, zatvara-

ni i fi zički zlostavljani. I pored svega, Demokratska stran-ka je odlučila da učestvuje na ovim izborima u koaliciji Demokratska opozicija Srbije (DOS), koju je pored DS-a činilo još sedamnaest stranaka i pokreta. Uprkos brojnim pritiscima, mahinacijama i torturi režima, ubrzo je posta-lo jasno da će narod izmučen bombardovanjem, razara-njem i žrtvama bombardovanja iz 1999. glasati za DOS. Tako se i dogodilo. Milošević je izgubio, DOS je dobio 60 mandata u Skupštini SRJ a, opozicija je osvojila vlast u skoro svim od 188 opština u Srbiji.

Međutim, Milošević još jednom nije bio spreman da prizna poraz. Nezapamćenom izbornom krađom pokušao je da izdejstvuje drugi krug predsedničkih izbora. Na ovo lideri DOS-a i građani nisu hteli da pristanu. Usledili su masovni protesti i štrajkovi koji će kulminirati 5. oktobra u centru Beograda.

DOS je ultimativno zatražio da Slobodan Milošević do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna da je izgu-bio izbore, bez održavanja drugog kruga predsedničkih izbora. Takođe je zahtevano i da generalni direktor, glav-ni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, a da RTS promeni uređivačku politiku

“ANTIIZBORNA” KAMPANJA 1997: Aktivisti i plakat DSEMIL

ČON

KIĆ

13 VREME >> 04/02/2010

i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji. DOS je zahtevao i da se svi uhapšeni puste na slobodu i da se povuku poternice i krivične prijave pokrenute pro-tiv onih koji su protestovali za poštovanje izborne volje građana Srbije.

Pristalice DOS-a dolazile su u Beograd od ranog jutra, organizovano iz više pravaca, iz cele Srbije, a predvodi-li su ih lideri DOS-a. Oko 15 časova građani okupljeni na mitingu ispred Skupštine SRJ pokušali su da uđu u zgra-du Skupštine. Velika grupa ljudi je oko 15.35 kroz prozor ušla u jugoslovenski parlament. Policija je uspela da veli-kom količinom suzavca rastera znatan broj ljudi sa platoa ispred Skupštine SRJ. Više desetina građana ušlo je oko 16 časova u saveznu skupštinu, dok su se policajci koji su do tada čuvali zgradu povukli. Iz desnog krila Skupšti-ne vijorio se gust, crni dim, a gotovo sva stakla na zgra-

di su polupana. Oko 18 časova pripadnici policijske stani-ce u Ulici majke Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima. U Urgentni centar je primljeno više desetina građana sa lakšim i težim povredama.

Policija je bacila suzavac i u blizini zgrade Radio-tele-vizije Srbije, dok je bager krenuo da se probije do ula-za. Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a redovni program RTS-a je prestao da se emituje posle 17 sati. Bio je to kraj Miloševićevog režima.

Sledećeg dana, 6. oktobra, Slobodan Milošević je u obraćanju građanima putem RTS-a priznao rezultate izbora i svoj poraz.

2000. 2000. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJEVANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE

Nakon nekoliko odlaganja sednice i opstrukcije posla-nika SRS-a, 24. novembra 2000. Skupština Srbije je iza-brala prelaznu, tehničku vladu Srbije sačinjenu od pred-stavnika DOS-a, SPO-a i SPS-a, koja je do vanrednih par-lamentarnih izbora obezbedila funkcionisanje zemlje.

Na prvim izborima u postmiloševićevoj Srbi-ji, održanim 23. decembra 2000. godine, DOS je odneo

ubedljivu pobedu osvojivši 176 od 250 poslaničkih mesta u Skupštini.

Skupština Srbije je 25. januara 2001. izabrala novu, prvu demokratsku republičku vladu, čiji je predsednik bio dr Zoran Đinđić.

2003. 2003. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJEVANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE

Neposredno pre nego što je prvi demokratski premi-jer i predsednik DS-a Zoran Đinđić ubijen ispred zgrade Vlade Srbije, Demokratska stranka imala je u Skupštini Srbije pedesetak poslanika koji su u parlament ušli na listi DOS-a. Istovremeno, uživala je podršku oko petna-est odsto građana Srbije. Nakon ubistva Zorana Đinđića, stranka postaje najpopularnija u Srbiji, čime je pokaza-la da je dovoljno snažna da se oporavi od najtežeg udarca koji je ikada pretrpela ijedna politička partija, ne samo u Srbiji već i u svetu. Međutim, u narednim mesecima dola-zi do destabilizacije vladajuće koalicaje nakon niza afera što izaziva nagli pad podrške DS-u.

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, održanih 28. decembra 2003. godine, Demokratska stranka odluču-je da se vrati u opoziciju. Bira novog nosioca izborne liste i na izborima osvaja 37 poslaničkih mandata, najviše što je do tada dobila izlazeći na izbore samostalno (na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, DS osvaja sedam skupštinskih mandata, a na vanrednim 1993. godine – dvadeset devet). Bez obzira na to što nije učestvovala u formiranju Vlade, bilo je jasno da je Demokratska stranka u izbornoj kampanji koju je predvodio Boris Tadić, uspela da ostane na pravom reformskom kursu. Na sednici Glav-nog odbora DS-a, na kojoj su razmatrani rezultati izbora, Tadićev način vođenja kampanje podržalo je 330 članova Glavnog odbora, naspram osam onih koji su smatrali da je stranka mogla da prođe i bolje.

2004. 2004. IZBORI ZA PREDSEDNIKA SRBIJEIZBORI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE

Mesec dana kasnije, 22. februara 2004, Demokratska stranka dobija svog trećeg predsednika: velikom većinom glasova delegata na izbornoj skupštini odlučeno je da to bude Boris Tadić. Iste godine u junu, održani su predsed-nički izbori, na kojima Srbija posle tri neuspešna pokuša-ja, konačno dobija predsednika. Kandidat Demokratske stranke, Boris Tadić, sa osvojenih 27,4 odsto glasova, ide u drugi krug sa protivkandidatom Tomislavom Nikolićem iz Srpske radikalne stranke, koji je osvojio 30,6 procenata glasova. U drugom krugu, Tadić odnosni ubedljivu pobe-du nad Nikolićem, osvojivši 53,24 odsto glasova izašlih na birališta. Te 2004. godine, građani su se odlučili za pravac “Samo napred, nema nazad”, kako je glasio slogan kam-panje kandidata Demokratske stranke. Ovaj nesumnjivi

14 VREME >> 04/02/2010

uspeh bio je značajan i zbog još jednog detalja: na pred-sedničke izbore 2004. godine Demokratska stranka prvi put je izašla sa svojim kandidatom: Dragoljub Mićuno-vić 2003. bio je kandidat DOS-a, a Miroljub Labus 2002. kandidat grupe građana. Zahvaljujući novom pristupu u politici koju ispoljava u raznim izazovima, kako na pla-nu spoljne tako i unutrašnje politike, Tadić dobija ogro-mnu podršku građana. Istovremeno, Tadić je kritičan u odnosu na rad sopstvene stranke, verujući da samo suo-čavanjem sa svim slabostima stranka može da napreduje i stvori modernu, stabilnu Srbiju.

Već tada je postajalo jasno da Demokratska stranka polako dostiže ono čemu je Zoran Đinđić težio: da bude vodeća stranka među demokratskim snagama u Srbiji i glavni pokretač koji će Srbiju odvesti u Evropu.

2004. 2004. REDOVNI ZBORI ZA LOKALNE ORGANE VLASTIREDOVNI ZBORI ZA LOKALNE ORGANE VLASTI

Redovni lokalni izbori održani su 19. septembra 2004. godine. Demokratska stranka, koja je u to vreme u Skup-štini Srbije bila u opoziciji, ostvarila je najbolji rezultat na izborima za odbornike opština, naročito u opštinama centralne Srbije i Vojvodine (zbir odbornika DS-a na teri-toriji ova dva regiona iznosio je 1224). Osim toga, DS je bio i prvi po broju izabranih predsednika. Kada je o gra-dovima reč, Demokratska stranka je imala najbolji rezul-tat u Beogradu. Na izborima za odbornike osvojila je 34 mandata, a na izborima za gradonačelnika, Nenad Bog-danović osvojio je 50,19 odsto glasova, pobedivši u dru-gom krugu Aleksandra Vučića iz Srpske radikalne stran-ke za kog je glasalo 48,40 odsto birača.

2006. 2006. REFERENDUM ZA NOVI USTAV REPUBLIKE SRBIJEREFERENDUM ZA NOVI USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Još jednu potvrdu da uživa veliko poverenje glasača, Demokratska stranka dobila je u oktobru 2006. godine, na referendumu za podršku novom ustavu Srbije. Demo-kratska stranka pozivala je građane da podrže novi ustav. Konačan rezultat referenduma glasio je 53,4 odsto upi-sanih birača zaokružilo je “da”, naspram 1,47 odsto onih koji su na referendumskom listiću zaokružili “ne”.

2007. 2007. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJEVANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE

Donošenje Ustava uslovilo je raspisivanje parlamen-tarnih izbora u januaru 2007. godine. Kampanja pod slo-ganom “Zato što život ne može da čeka” poslala je građa-nima poruku sa kojom su se oni, u velikom broju – složili. Sa 64 osvojena mandata, Demokratska stranka ostvaru-je svoj najbolji rezultat do tada, potvrdivši da je druga po snazi stranka u parlamentu (odmah iza tada još uvek jake Srpske radikalne stranke), ali i da je vodeća među demo-kratski i proevropski orijentisanim partijama. Vlada Srbije formirana je 15. maja 2007. Činili su je ministri iz Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i G17 plus. U novoj Vladi Demokratska stranka prvi put ima većinu ministara.

2007. 2007. IZBORI ZA PREDSEDNIKA SRBIJEIZBORI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE

U decembru 2007. predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić raspisao je predsedničke izbore. Prvi krug održan je 20. januara 2008, a drugi 3. februara iste godine. Pobedom

Najnovije pobedeOd poslednjih devet vanrednih lokalnih izbora Demokratska stranka je pobedila na sedam, a izgubila je u Zemunu i Voždov-cu. Uprkos teškoj godini za nama, građani i dalje imaju najveće poverenje u Demokratsku stranku – pokazuju izborni rezultati ostvareni u poslednjim mesecima. U po površini drugoj opštini na Kosovu i Metohiji, Leposavi-ću, gde živi 17.000 stanovnika, u decembru su okončani lokal-ni izbori, na kojima je najviše mandata (12) dobila Demokrat-ska stranka, koja će skupštinsku većinu formirati sa odborni-cima SPS-a.Predsednik Privremenog veća u Leposaviću Branko Ninić, koji je ujedno i čelni čovek Opštinskog odbora DS-a, obećao je da će prioritet novoformirane vlasti biti ekonomski oporavak ove komune. Buduća lokalna vlast u Leposaviću planira da u sarad-nji sa Ministarstvom za Kosovo i Metohiju obezbedi kredite malim i srednjim preduzećima koja se obavežu da će uposliti nove radnike.

Na lokalnim izborima održanim 24. januara u vojvođanskoj opštini Odžaci, koalicija “Za evropske Odžake – Boris Tadić”, okupljena oko Demokratske stranke (Liberalno-demokratska partija, Srpski pokret obnove, Demokratska zajednica vojvo-đanskih Mađara, Demohrišćanska stranka Srbije), osvojila je 34,6 odsto glasova i deset mandata. Ovu pobedu mnogi su oka-rakterisali kao istorijsku, s obzirom na to da je poslednjih osa-mnaest godina vlast u Odžacima držala Srpska radikalna stran-ka, koja je ovog puta osvojila 9,9 odsto glasova, odnosno tri odbornička mandata. Novu pobedničku postizbornu koaliciju u Skupštini opštine u Odžacima činiće četiri stranke: Demokrat-ska stranka, Socijalistička partija Srbije, G17 plus i Demokrat-ska stranka Roma, koje će od 27 odborničkih mesta imati uku-pno 15. Vlada Srbije uvela je u Opštini Odžaci privremene mere počet-kom septembra prošle godine. Masovnim izlaskom na vanredne lokalne izbore 24. januara (za naše prilike u neverovatnom pro-centu od 72 odsto) građani Odžaka poručili su da žele da se i u njihovoj opštini izvršna vlast što pre lati posla.

15 VREME >> 04/02/2010

u drugom krugu izbora, sa osvojenih 50,31 odsto glasova, Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci građani Srbije još jed-nom su ukazali poverenje i dali mandat za nastavak puta ka stabilnoj, evropskoj Srbiji. Tadić je započeo svoj drugi predsednički mandat, prvi po novom ustavu.

2008. 2008. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE I VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE I LOKALNE ORGANE VLASTILOKALNE ORGANE VLASTI

U februaru 2008. godine, kosovski Albanci proglaša-vaju jednostranu nezavisnost južne srpske pokrajine – Kosova i Metohije. Nakon tog događaja, Vlada zapada u krizu jer su se u to vreme stekli uslovi da Srbija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruži-vanju. Prirodno i u skladu sa svojim osnovnim načelima, deo Vlade koji su činili ministri iz Demokratske stranke, uz podršku kolega iz G17 plus, zalagao se za stavljanje pot-pisa na taj sporazum, dok je dru-gi deo Vlade (Demokratska stran-ka Srbije i Nova Srbija) zahtevao da EU jasno saopšti da ne priznaje uni-lateralnu deklaraciju o nezavisnosti Kosova, iako je bilo potpuno jasno da EU takvu odluku ne može doneti jer nema jedinstven stav o tom pita-nju. Pošto su se nesuglasice nasta-vile, ubrzo je došlo do pada Vlade. Tadašnji premijer Vojislav Koštuni-ca, 8. marta 2008, u obraćanju jav-nosti zatražio je raspuštanje Skup-štine i raspisivanje vanrednih parla-mentarnih izbora. Predsednik Srbi-je Boris Tadić 13. marta raspisuje izbore, zakazavši ih za 11. maj.

Na ovim izborima Demokratska stranka je nastavi-la trend da na svakim izborima od 2000. godine naova-mo ostvaruje sve bolji i bolji rezultat. Lista “Za evrop-sku Srbiju – Boris Tadić”, koju je predvodila Demokratska stranka, a činili je još i: G17 plus, Sandžačka demokratska partija, Srpski pokret obnove i Liga socijaldemokrata Voj-vodine, osvojila je više glasova nego lista Srpske radikalne stranke. Najjači protivnik od pada Miloševićevog režima bio je konačno poražen. Lista “Za evropsku Srbiju” osvo-jila je 102 mandata, a SRS 78. Vladu su 7. jula 2008. for-mirale stranke liste “Za evropsku Srbiju”, koalicija SPS-Jedinstvena Srbija-PUPS i stranke nacionalnih manjina. I ovoga puta, najviše ministara bilo je iz redova Demokrat-ske stranke, koja je predožila i premijera Mirka Cvetko-vića, nestranačku ličnost i ministra fi nansija u prethod-nom sastavu.

U uvodnom ekspozeu Cvetković je rekao da će prvi potez nove Vlade biće ratifi kacija Sporazuma o stabiliza-ciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, a da će jedna od prvih zakonodavnih inicijativa buduće vlade biti gasni aranžman sa Ruskom Federacijom. Među prioritete Vla-de Cvetković je uključio i unapređenje odnosa sa SAD i nastavak diplomatskih aktivnosti Srbije i poručio da će Vlada inicirati razgovore sa kosovskim Albancima.

Posle prvih godinu dana rad Vlade je okarakteri-san sledećim ključnim događajima: ratifi kacija Sporazu-ma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom; hapšenje i izručenje Radovana Karadžića Haškom tribu-nalu; usvajanje rezolucije u Generalnoj skupštini UN-a

i postavljanje pitanja o legalnosti nezavisnosti Kosova Međunarodnom sudu pravde; potpisan gasni aranžman sa Rusijom; ugovor sa Fijatom o investiciji u proizvod-nji automobila; potpuno ukidanje viza za građane Srbije; predaja kandidature za članstvo Srbije u Evropskoj uni-ji; odbrana makroekonomske stabilnosti i ekonomskih potencijala zemlje u uslovima najveće svetske krize koja je pogodila i Srbiju; pokretanje najopsežnije operacije u borbi protiv organizovanog kriminala u istoriji Srbije i razbijanje kokainskog kartela koji je delovao na prostoru naše zemlje i globalno.

Istovremeno sa parlamentarnim, 11. maja 2008. odr-žani su i lokalni izbori na kojima je Demokratska stranka, odnosno lista “Za evropsku Srbiju” osvojila vlast u više od 120 gradova i opština u Srbiji. Lista “Za evropski Beograd – Boris Tadić” osvojila je 45 mandata u Skupštini grada Beograda, a kandidat Demokratske stranke Dragan Đilas izabran je za gradonačelnika.

KONAČNI PAD AUTORITARNOG REŽIMA SLOBODANA MILOŠEVIĆA: 5. oktobar 2000.

DRAŠ

KO G

AGOV

IĆ

16 VREME >> 04/02/2010

Obj

avlje

no k

ao d

odat

ak V

rem

ena

broj

996

od

04/0

2/20

10

Izda

vač:

NP

Vrem

e d.

o.o,

Beo

grad

, Miša

rska

12

Uvođenje Srbije u Evropu i Evrope u Srbiju, cilj je kome je Demokratska stranka privržena od svojih početa-

ka. Osnivački akt DS-a nosio je naslov “Srbija u Evropi”, a upravo se taj slogan pokazao kao glavna vodilja oko koje se tokom protekle dve decenije orijentisala stranka i nje-ni programski i politički ciljevi.

Konkretan posao na ostva-renju tog cilja otpočeo je 2000. godine, kada je 5. okto-bra konačno slomljen režim Slobodana Miloševića. Nakon vanrednih republičkih parla-mentarnih izbora, održanih 23. decembra 2000. na koji-ma je Demokratska opozicija Srbije, predvođena Demokrat-skom strankom, odnela ubed-ljivu pobedu, osvojivši dvotre-ćinsku većinu u parlamentu, Miloševićeva vladavina bila je i formalno okončana. Tako se Srbija samo sedam dana pre početka novog veka, u posled-njem trenutku, priključila sve-tu osvojivši slobodu.

Nakon što je 25. januara 2001. formirana Vlada Srbije na čijem se čelu, kao prvi demo-

kratski premijer, našao Zoran Đinđić, predsednik Demo-kratske stranke, postalo je neophodno da se promeni Pro-gram Demokratske stranke. Ipak, osnovna načela ostaju neizmenjena: insistiranje na demokratskim institucijama kao jemstvu ostvarivanja prava, nenasilno i tolerantno reša-vanje problema i uključenje u Evropu. Demokratska stranka svoju misiju vidi u osposobljavanju Srbije za izazove i šan-se XXI veka, što podrazumeva duboku izmenu društvene strukture, proces koji u Srbiji i danas traje.

Prvi korak koji je Srbija, predvođena ljudima iz DOS-a, preduzela na polju približavanja Evropskoj uniji bio je osnivanje Zajedničke konsultativne radne grupe, kao mehanizma koji je trebalo da omogući Evropskoj komi-siji i Srbiji i Crnoj Gori da sagledaju situaciju u brojnim

oblastima društvenog i privrednog života, kao i da pro-movišu efi kasnije približavanje standardima EU.

Koraci koje je Srbija preduzimala tokom pregovora sa Evropskom unijom bili su formiranje Pregovaračkog tima Republike Srbije, u januaru 2005. godine. Dokument koji je od izuzetne važnosti za dalji tok pregovora, Studija izvod-ljivosti o spremnosti Srbije da vodi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, dobijen je u aprilu iste godi-ne. Takođe, u septembru te godine usvojena je platforma za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruži-vanju, dok su 10. oktobra 2005. godine otvoreni pregovori o Sporazumu. Prva runda tehničkih pregovora o ovom doku-mentu održana je u novembru 2005. godine. Nažalost, pre-govori su obustavljeni 3. maja 2006. i nastavljeni tek više od godinu dana kasnije, 13. juna 2007. Završna runda tehničkih pregovora okončana je 10. septembra 2007, a 7. novembra iste godine parafi ran je Sporazum o stabilizaciji i pridruživa-nju. Narodna skupština Republike Srbije 9. septembra 2008. godine ratifi kovala je Sporazum o stabilizaciji i pridruživa-nju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum. SSP i Prelazni spo-razum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, desetak dana pre održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji. S obzi-rom na odličan rezultat koji je Demokratska stranka tada ostvarila, jasno je da su građani umeli da prepoznaju glavnu snagu koja ih vodi ka Evropi.

Od 1. februara 2009. Srbija jednostrano primenjuje prelazni trgovinski sporazum, dok se ratifi kacija Spora-zuma o stabilizaciji i pridruživanju u državama članicama EU očekuje tokom ove godine.

Jedan od najznačajnijih događaja na planu približava-nja građana Srbije Evropi bilo je ukidanje viza i stavljanje Srbije na belu Šengen listu, koje je zvanično stupilo na snagu 19. decembra 2009. godine. Istog dana Vlada Srbije je, na predlog Saveta za evropske integracije, odlučila da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU. Kandidatu-ru je premijeru Švedske, zemlje predsedavajuće EU, Fre-deriku Rejnfeltu, podneo predsednik Srbije i Demokrat-ske stranke Boris Tadić.

Članstvo u Evropskoj uniji prioritetni je zadatak spolj-ne politike Srbije, a na tu činjenicu u svojim izjavama redovno podsećaju i predsednik Tadić. Na Ambasador-skoj konferenciji koju je početkom januara organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova u Palati “Srbija”, predsed-nik Tadić još jednom je istakao da očekuje da će tokom španskog predsedavanja EU, odnosno do 1. jula, biti rati-fi kovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kako bi krajem 2010. i početkom 2011. godine Srbija mogla da dobije status kandidata za članstvo. On je izrazio uve-renje da je moguće da sve zemlje Zapadnog Balkana do 2014. godine postanu članice EU. Tadić je naglasio da je politika evropskih integracija zasnovana na volji građana i da nema alternativu.

EVROPSKA IDEJA

Nema odustajanjaDemokratska stranka svoju misiju vidi u osposobljavanju Srbije za izazove i šanse XXI veka što podrazumeva duboku izmenu društvene strukture, proces koji u Srbiji i danas traje. Članstvo u Evropskoj uniji prioritetni je zadatak spoljne politike Srbije

PREDAJA KANDIDATURE

SRBIJE ZA EU: Predsednik

Boris Tadić i švedski premijer Fredrik Rajnfelt

FON

ET /

AP

Copyright © 1997–2005 VremePDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovecobrada: Marjana Hrašovec