4. Fiskalna politika u Mundell-Flemingovom modelu

1

Analiza fiskalne politike u Mundell-Flemingovom modelu

2

Ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi

• Ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi podrazumeva da je domaći proizvod (dohodak) jednak tražnji za domaćim dobrima:

Y= C(Y-T)+I(Y,r)+G-εIM(Y,ε)+X(Y*,ε) (1)

• Pojedine komponente tražnje variraju pod uticajem sledećih faktora:– lična potrošnja (C) raste kada raste raspoloživi dohodak (Y-T)– investicije(I) rastu kada raste domaći proizvod (Y), a opadaju kada

rastu realne kamate stope (r)– državna potrošnja (G) je egzogena tj. ne zavisi od varijabli u modelu – uvoz (IM) raste kada raste domaći proizvod (Y) i kada nacionalna

valuta realno aprecira tj. kada ε opada – izvoz (X) raste kada raste svetski proizvod (Y*) i kada nacionalna valuta

deprecira tj. kada ε raste

3


• Sa stanovišta ekonomske politike relevantno je da pod ostalim nepromenjenim uslovima:– rast realnih kamatnih stopa smanuje domaću tražnju i domaći

proizvod dok – deprecijacija (rast) realnog deviznog kursa povećava tražnju za

domaćim dobrima, a smanjuje domaću tražnju za uvoznim dobrima, što utiče na rast neto izvoza, a time i na rast ukupne tražnje za domaćim dobrima i rast domaćeg proizvoda

• Prethodna jednačina može se pojednostaviti korišćenjem identiteta, prema kome je neto izvoz jednak razlici izvoza i uvoza tj:

NX(Y,Y*,ε) = X(Y*,ε) – εIM(Y,ε)

• Prethodni faktori utiču na neto izvoz na sledeći način:– neto izvoz opada kada domaći proizvod (Y) raste – neto izvoz raste kada svetski proizvod (Y*) raste – neto izvoz raste kada domaća valuta realno deprecira

4


• Zbog jednostavnosti moguće je pretpostaviti da su domaća i svetska inflacija jednake nula, tj. da su nivoi cena P i P* konstantni i jednaki 1:– tada realni devizni kurs postaje jednak nominalnom (ε=E

*(P*/P)=E), a– realne kamatne stope postaju jednake nominalnim (r=i)

• Nakon navedenih pojednostavljenja jednačina kojom se opisuje ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi dobija sledeći oblik:

Y= C(Y-T)+I(Y,i)+G+NX(Y,Y*,E) (2)

5

Ravnoteža na finansijskom tržištu u privredi sa slobodnim tokovima kapitala

• Ravnoteža na finansijskom tržištu u zatvorenoj privredi, u kojoj postoje samo dva oblika finansijske imovine (novac i obveznice), definisana je jednačinom:

M/P=YL(i) (3)gde realna tražnja za novcem (M/P) raste sa rastom realnog domaćeg proizvoda (Y), a opada sa rastom kamatnih stopa (i)

• U privredi sa slobodnim tokovima kapitala u odnosima sa svetom osim novca i domaćih obveznica postoje i strane obveznice

• Pretpostavlja se da stranci mogu da kupuju domaće obveznice, a domaći subjekti strane obveznice

• Potrfolio ulaganja u obveznice zavisi od očekivane stope prinosa na domaće i strane obveznice

6


• Ravnoteža na finansijskom tržištu u privredi sa slobodnim tokovima kapitala uspostavlja se kada je očekivani prinos na domaće i strane obveznice jednak

• Jednak prinos na domaće i strane obveznice podrazumeva da važi sledeći arbitražni uslov:

gde su sa i i i* označene domaće i strane kamatne stope za period (t,t+1), respektivno. Sa Et je označen nominalni devizni kurs na kraju perioda t, a sa očekivani nominalni devizni kurs na kraju perioda t+1.

• Prethodni arbitražni uslov naziva se nepokriveni paritet kamatnih stopa, prema kome su domaće kamatne stope (1+i) jednake proizvodu stranih kamatnih stopa (1+i*) za perod (t,t+1) i očekivane promene nominalnog kursa u periodu (t,t+1).

))(1()1( 1*

t

et

EE

ii

etE 1

(3)

7


• Pri relativno niskim kamatnim stopama i niskoj očekivanoj stopi promene deviznog kursa jednačina (3) se može aproksimirati na sledeći način:

iz čega sledi da su domaće kamatne stope jednake zbiru svetskih kamatnih stopa i očekivane promene nominalnog deviznog kursa.

• Ukoliko se pretpostavi da je očekivani kurs dat tada se nepokriveni paritet kamatnih stopa može izraziti na sledeći način:

gde je sa

t

tet

EEE

ii)( 1*

EEE

ii te )(*

eE označen dati očekivani kurs.

8

Kamatne stope i devizni kurs

• Prethodna jednačina se može transformisati na taj način da se jasno uočava kako domaće i strane kamatne stope utiču na sadašnji (spot) kurs:

rast domaćih kamatnih stopa (i) utiče na aprecijaciju domaće valute (tj. pad kursa), dok rast stranih kamatnih stopa (i*) utiče na deprecijaciju (rast kursa) domaće valute

• Odnos izmedju domaćih kamatnih stopa i kursa prikazan je na sledećem grafikonu

)1( *iiEEe

E

i

eE

Ai0

Kamatni paritet

aprecijacija

9

Ravnoteža na tržištu dobara i finansijskom tržištu u otvorenoj privredi

• Ravnoteža u otvorenoj privredi je postignuta kada:– postoji ravnoteža na tržištu dobara– finansijskom tržištu i– kada važi nepokriveni paritet kamatnih stopa

• Formalno, uslovi ravnoteže su definisani prethodno definisanim jednačinama:

Y= C(Y-T)+I(Y,i)+G+NX(Y,Y*,E)M/P=YL(i) i

• Uvrštavanjem pariteta kamatnih stopa u prvu jednačinu sistem jednačina se pojednostavljuje i prilagodjava standardnoj analizi u IS-LM okviru

)1( *iiEEe

10

Ravnoteža na tržištu dobara i finansijskom tržištu u otvorenoj privredi

• Nakon, zamene IS kriva u otvorenoj privredi dobija oblik:

dok LM kriva ima identičan oblik kao i u zatvorenoj privredi:

M/P=YL(i)• Dati teorijski okvir omogućava:

– analizu medjuzavisnosti kursa, kamatnih stopa i domaćeg proizvoda, kao i

– efekte fiskalne i monetarne politike u otvorenoj privredi

)ii1

E Y*,NX(Y,i)I(Y,T)-C(Y Y *

e

G

11

Medjuzavisnost kursa, kamatnih stopa i domaćeg proizvoda

• U otvorenoj privredi rast kamatnih stopa utičena domaći proizvod kroz dva mehanizma:– povećanje kamatnih stopa smanjuje: investicije, tražnju za domaćih

dobrima i domaći proizvod– povećanje kamatnih stopa utiče na aprecijaciju domaće valute, što

smanjuje neto izvoz (opada strana tražnju za domaćim dobrima, a raste domaća tražnja za stranim dobrima), a potom i domaći proizvod

• Iz prethodnog sledi da rast kamatnih stopa kroz oba mehanizma utiče na smanjenje domaćeg proizvoda

• Uticaj rasta domaćeg proizvoda na kamatne stope je identičan kao i u zatvorenoj privredi:– rast domaćeg proizvoda, uz datu realnu ponudu novca (M/P),

utiče na rast kamatnih stopa • Na osnovu prethodnih relacija moguće je grafički predstaviti IS-LM

model u privredi u kojoj postoji slobodni tokovi robe i kapitala

12

IS-LM u privredi sa slobodnim tokovima robe i kapitala

Y

i i

E

IS

LM

A B

Y1

i1

E1

Paritet kamatnih stopa

aprecijacija

13

Efekti fiskalne politike u otvorenoj privredi• Pretpostavimo da se privreda nalazi u ravnoteži u tački A1

• Pretpostavimo da se državna potrošnja poveća za ΔG>0,a da porezi ostaju nepromenjeni ΔT=0

• Povećanjem državne potrošnje povećava se domaća tražnja (jer je G njen deo), kao i domaći proizvod koji odgovora višem nivou domaće tražnje

• Povećanje domaćeg proizvoda na rast lične potrošnje i investicija (C=C(Y-T) i I=I(Y,i), što kroz proces multiplikacije utiče na dodatni rast tražnje i domaćeg proizvoda

• Ukoliko realna ponuda novca (M/P) ostane nepromenjena tada se, zbog rasta realnog domaćeg proizvoda, povećavaju domaće kamatne stope sa i1 na i2

• Rast domaćih kamatnih stopa dovodi do aprecijacije domaće valute

14

Efekti fiskalne politike u otvorenoj privredi

• Aprecijacija domaće valute smanjuje domaću tražnju za domaćim dobrima,a povećava domaću tražnju za stranim dobrima (neto izvoz opada, trgovinski bilans se pogoršava)

• Usled aprecijacije domaće valute ravnotežni domaći proizvod je na nižem nivou u odnosu na nivo na kome bi bio u zatvorenoj privredi, ali je i dalje veći u odnosu na nivo koji je odgovarao ravnoteži u tački A1

• Nova ravnoteža se uspostavlja u tački A2, uz viši nivo domaćeg proizvoda, više kamatne stope i veću vrednost domaće valute

15

Efekti fiskalne politike u otvorenoj privredi

Y

ii

E

A1

A2

A1

A2

Y1 Y2 E1E2

aprecijacija

IS1

IS2

ΔG>0

LM1

i2

i1

16

Efekti fiskalne ekspanzije na elemente domaće tražnje

• Državna potrošnja (G) raste po definciji

• Lična potrošnja (C) raste jer rastu domaća tražnja za domaćim dobrima i domaći proizvod (C=C(Y-T))

• Uticaj rasta državne potrošnje na investicije (I=I(Y,i)) zavisi od toga da li će preovladati efekat rasta domaćeg proizvoda ili efekat rasta kamatnih stopa:– ako prevlada efekat rasta domaćeg proizvoda investcije rastu– ako prevlada efekat rasta kamatnih stopa investicije opadaju

• Neto izvoz opada (spoljnotrgovinska pozicija se pogoršava) usled: – rasta domaće tražnje za uvoznim dobrima i – aprecijacije domaće valute

17

Efekti monetarne politike u otvorenoj privredi

• Inicijalnoj ravnoteži u tački A1 odgovara ravnotežni dohodak (=tražnji za domaćim dobrima), kamatna stopa i1 i devizni kurs E1

• Ukoliko se pri nepromenjenom nivou BDP smanji ponuda novca (ΔM<0), to dovodi po rasta kamatne stope sa nivoa i1 na nivo i2 i pomeranje krive LM na gore

• Pomeranjem krive LM sa nivoa LM1 na nivo LM2 uspostavlja se nova ravnoteža u tački A2

• Novoj ravnoteži odgovara niži nivo dohotka(Y2<Y1), viši nivo kamatnih stopa (i2>i1) i veća vrednost domaće valute (E2<E1, potrebno je manje jedninica domaće valute za jednu jedinicu strane valute)

18

Efekti monetarne politike u otvorenoj privredi

EYY1

Y2 E1E2

A1 A1

A2A2

i i Paritet kamatnih stopaLM1

LM2

ΔM<0i1

i2

19

Fiskalna politika u uslovima fiksnog deviznog kursa

• Pretpostavimo da se u zemlji vodi politika fiksnog deviznog kursa

• Inicijalna ravnoteža uspostavljena je u tački A1, pri ravnotežnom dohotku Y1 i kamatnim stopama i1 i deviznim kursom E1

• Ukoliko se državna potrošnja poveća za (ΔG>0), to ima za posledicu pomeranje IS krive u desno i uspostavljanje nove ravnoteže u tački A2, odnosno: – rast domaće tražnje i ravnotežnog dohotka sa nivoa Y1 na nivo Y2, – uz datu realnu ponudu novca (M/P)1 kamatne stope rastu sa nivoa i1 na

nivo i2,

• Rast kamatnih stopa doveo bi do aprecijacije domaće valute sa nivoa E1 na nivo E2 – što je suprotno politici fiksnog deviznog kursa

20


• Ukoliko se želi održati fiksni kurs neophodno je primeniti ekspanzivnu monetarnu politiku, odnosno smanjiti kamatne stope

• Smanjenjem kamatnih stopa raste tražnja za novcem i kriva LM se pomera na nivo LM2

• Novom nivou krive LM2 odgovara ravnotežna tačka A3 u kojoj je:– ravnotežni dohodak Y3>Y2>Y1

– kamatne stope su na inicijalnom nivou (i1=i2)– devizni kurs je na fiksnom nivou (E1=E2),

21


YY1 Y2 Y3 E1E2

i

i1

i2

E

A1

A2

A3 A1=A3

A2

IS1

IS2

LM1

LM2ΔG>0 ΔM>0

22


• U uslovima fiksnog deviznog kursa fiskalna politika snažnije deluje na BDP nego u uslovima fleksibilnog kursa,

• U uslovima fiksnog kursa monetarna politika se prilagodjava fiskalnoj politici sa ciljem da se održi fiksni kurs

• Monetarna politika koja ima za prioritetan cilj održanje fiksnog kursa ne može u punoj meri da se koristi za regulisanje likvidnosti privrede

Documents

4. Fiskalna politika u Mundell-Flemingovom modelu