1.SADRINA PREDMETA EKONOMSKE POLITIKE Ekonomska politika podrazumeva dejstvo instrumenata i mera koje u skladu sa karakterom drustveno-ekonomskog sistema preduzimaju odreeni subjekti u procesu realizacije odreenih ciljeva. Konstitutivni elementi sadrine ekonomske politike su :subjekti , instrumenti , ciljevi.Dejstvo i efekti ekonomske politike ogledaju se u funkcionisanju privrednih tokova tj.u delatnosti privrednih subjekata drutva i njihovim rezultatima.Rezultat svih subjekata ogleda se u veliini drutvenog proizvoda.Mere se preduzimaju sa ciljem obezbeenja razvoja i prosperiteta privrede kao celine.Subjekti ekonomske politike ,polazei od postavljenih ciljeva i primenom odgovarajuih instrumenata usmeravaju svoju akciju u pravcu ublaavanja poremeaja u privredi .Postoji vei broj subjekata , ali najbitniji je drava , tj. vlada iz dva razloga:prvi je istorijski , jer se drava javlja kao prva koja ima utocaj na privredni tok, a drugi se ogleda na injenicu da posle krize tridesetih drava dobija i socijalnu i ekonomsku funkciju . Kiren je izjavio da je ekonomska politila ekonomski aspekt opte politike vlade , tj. ona je promiljena intervencija vlade putem koje se ostvaruju njeni ciljevi. Dejstvo ekonomske politike se iskazuje u nivou opteg drutvenog razvoja .Uspena ekonomska politika je jedan od faktora koji utie na nivo ,tempo i karakter razvoja svake drutvene zajednice.Ekonomska politika je aplikativna , praktina ekonomska disciplina koja ima i sopstvenu teorijsku podlogu. 2.MAKROEKONOMIJA I EKONOMSKA POLITIKA Dve oblasti predmeta ekonomske nauke su mikroekonomija i makroekonomija. -Mikroekonomija izuava ponaanje osnovnih privrednih subjekata ,potroaa , preduzea u sferi njihove potronje i proizvodnje.Rezultati mikroekonomske analize su saznanja o formiranju ponude pojedinanih roba i formiranju njihovih trinih cena.Na osnovu toga dobijaju se podaci o odnosu ponude i tranje na tritima pojedinanih roba. -Makroekonomija se bavi ekonomijom kao celinom, tj. osnonim makroekonomskim agregatima (drutveni proizvod , stopa ratsa, stopa inflacije, stopa zaposlenosti, platni bilans).Ona izuava trite roba koje predstavlja skup svih pojedinanih roba , kao i trite rada.Izuava kretanje bazinih ekonomskih kategorija, i pronalazi naina putem kojeg se ekonomska stvarnost pojednostavljuje.Koji je odnos izmeu makroekonomije i ekonomske politike? 1. Objekt izuavanja ekonomske politke je privreda kao celina,tj. osnovne makroekonomske kategorije 2. Makroekonomija u izuavanju privrednih tokova oslonac nalazi u ekonomskoj politici, tj. njenim instrumentima iz sfere fiskalne , monetarne , budetske, devizne , spoljnotrgovinske politike i politike dohodka.Ekonomska politika daje operativni mehanizam za izuavanje u okviru makroekonomije. 3. ekonomska politika polazi od makroekonomije , jer se bavi makroekonomskim kategorijama, a makroekonomija svoja izuavanja zavrava ekonomskom politikom. U oblasti makroekonomije , analize i izuavanja su neutralnog karaktera, dok ekonomska politika svoje dejstvo usmerava u konkretnoj privrednoj praksi.

3.OSNOVNE ODLIKE EKONOMSKE POLITIKE Ekonomska politika ima neka specifina svojstva.Ona je i teorijska i primenjena disciplina, tj. svoja teroijska saznanja verifikuje u praksi.ciljevi , instrumenti i subjekti ekonomske politike se povezuju u jednu funkcionalnu celinu i svoje delovanje uskladjuju sa karakterom drutveno-ekonomskog sistema i potrebama njegovog razoja.Formiranje prve doktrine ekonomske politike datira iz vremena raspada apsolutistikih monarhija.Vremenom se njen razvoj usavravao i prilagodjavao promenama , a teorijsku podlogu je gradila naknadno. Teorija ekonomske politike se gradi polazei od principa makroekonomije i polazei od odlika privrednog sistema i privredne prakse i potreba njenog razvoja.Odlike ekonomske politike da je teorijska i primenjena disciplina , osnova su podele na drutvenu akciju (aktivnost subjekata) i drutvenu nauku (materijalne i drutvene pretpostavke njenog dejstva). Kao primenjena nauka odreena je dejstvom i akcijom koju preduzimaju njeni subjekti radi realizacije postavljenih ciljeva.Merama ekonomske politike reguliu se privredni tokovi.Institucije u okviru privrednog sistema u praksi ostvaruju svoje funkcije putem akcije ekonomske politike.To da je ekonomska politika primenjena i normativna diciplina ukazuje na njenu vezu sa pravnim sistemom i pravnim naukama. Jo jedno svojstvo ekonomske politike je efekat njene akcije , ne samo u privredi , nego i u drugim oblastima drutvenog ivota..Uticaj potie od nivoa drutvenog proizvoda , stope njegovog rasta. Veliki uticaj na subjekte ekonomske politike imaju i promene na politikom planu.Poltiki intresi su u nekim situacijama jai od pravih interesa drutva. 4.EKONOMSKA POLITIKA KAO PRIMENJENA EKONOMSKA DISCIPLINA Specifino obeleje ekonomske politike je to da je ona primenjena , aplikativna ekonomska disciplina. Njenom dejstvu u praksi predhodi formulisanje ciljeva iodreivanje instrumenata za njihovu realizaciju, tj.proces donoenja odluka o ciljevima i instrumentima.U tom odluivanju prisutni su uticaji iz svih sfera drutva.Logino je da u procesu donoenja odluke dominantan uticaj ima ekonomski faktor, ali subjekti ekonomske poltike moraju uvaavati i procese odluivanja iz socijalnog , pravnog , politikog i tehnikog okruenja.Mora oditi rauna o stabilnosti poltikog sistema i politikih donosa , ouvanju principa socijalne pravde , potovanja pravnih normi. Subjekti ekonomske politke pruaju informacije privrednim subjektima koje oni koriste u ostvarivanju svoje delatnosti.Ekonomska poltika je usmerena ka ublaavanju poremeaja u privredi i odravanju globalne makroekonomske ravnotee.U de4jstvu ekonomske politike ispoljavaju se dva problema : 1. problem tajm-lega vremensko zaostajanje u efektima instrumenata ekonomske politike.razlog tome je to oni deluju posredno tako to u odreenom pravcu motiviu delatnost privrednih subjekata 2. poremeaji sposobnost subjekata ekonomske politike da ih na vreme uoe i da odgovarajuim instrumentima utiu na njihovo ublaavanje ili otklanjanje.Zato se smatra da ako je poremeaj mali , najbolje je ne preduzimati nita.

5.PRIVREDNI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Izmeu ekonomske politike i privrednog sistema postoji specifian odnos.Dejstvo instrumenata ekonomske politike se ostvaruje u privrednom sistemu , iji su konstitutivni elementi :resursi , privredni subjekti , aktivnosti i institucije. -RESURSI- predstavljaju realnu pretpostavku odvijanja privrednog ivota., jer njihova struktura uslovljava proces stvaranja materijalnog bogatstva.Glavna osobina resursa je da su retki, pa ekonomska politika treba da ih adekvatno rasporedi.Resurse ine materijalni i subjektivni inioci proizvodnje, gde ubrajamo prirodna bogatstva , sredstva za proizvodnju, radna snaga i struna znanja.Najznaajniji resursi danas su :informacioni sistemi , preduzetnitvo i telekomunikacije.Cilj ekonomske politike je ujedno i ouvanje prirodnih resursa i njihova racionalna upotreba. -PRIVREDNI SUBJEKTI-tu ubrajamo , preduzea , dravu i domainstva.domainstva predstavljaju potroake jedinice , a preduzea i drava su proizvodne jedinice.Drava je ujedno i subjekt ekonomske politike , a karakter dravne intervencije odreuje dejstvo ekonomske politike.Preduzea ostvaruju svoje delatnosti uz pomo informacija koje dobijaju od subjekata.Za ekonomsku politiku je vana ciljna funkcija preduzea dohodak ili profit , za koju odreuje uslove realizacije , regulie izdvajanja po osnovu poreskih i drugih obaveza i posebnimj propisima favorizuje delatnost preduzea.Domainstva su potroake jedinice.Za ekonomsku politiku su bitne njihove potroake preference koje zavise od raspoloiivog dohodka, koja pokazuje njihou kupovnu mo. -AKTIVNOSTI-se iskazuju u oblasti drutvene reprodukcije , potronja , proizvodnja , raspodela i razmena , u realnoj i monetarnoj privredi kao i u unutranjem i spoljnom tritu. -INSTITUCIJE-su od znaaja za akciju ekonomske politike.Podrazumevaju ustaljen odnos izmeu privrednih subjekata koji je garantovan odreenim pravilima ponaanja ljudi.U savremenim trinim privredama ona su ureena pravnim normama sa sankcijama.Akcija ekonomske politike je uspenija ako je institucionalna struktura stabilna .najvanije institucije su :trite , svojina , Centralna banka i bankarski sistem , planiranje , berze , dobit ili dohodak.dinamino funkcionisanje institucija obezbeuje ekonomska politika radi postizanja privredne ravnotee. 6.PRAVNI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Ekonomsak politika je i normativna disciplina , to ukazuje na vezu sa pranim normama ,i pravnim sistemom, koji ureuje ambijent u kojem se odvija delatnost privrednih subjekata.uesnici aktivnosti su preduzea , a njihov meusobni odnos mora biti odreen i regulisan , tako da obezbeuje nesmetano obavljanje njihove delatnosti u skladu sa trinim zakonitostima.Pravni sistem je bitan sa dva aspekta : 1. pravni propisi kojima se dodeljuju odreena prava privrednim subjektima 2. prinudna realizacija prava privrednih subjekata, kada to ne ide mirnim putem Drava donosi niz propisa kojima regulie uslove privreivanja, kao i obligacione i imovinsko-pravne odnose.Prvu grupu pravnih propisa ine sistemski zakoni , koji ureuju oblast kreditno-monetarne politike , spoljnotrgovinske i devizne politike , bankarskog poslovanja , osnivanja i udruivanja privrednih subjekata.Sistemski zakoni polaze od

sistemskih reenja.U planskim privredama, zakonska regulativa je jakai iroka , a u trinim ua.Druga vrsta pravnih propisa obuhvata propise koje donosi drava , radi regulisanja svojine , ugovora , naknade tete, zatite svojine i steaja. Za ekonomsku politiku je bitno da je pravni sistem efikasan , to znai da su zakoni postojani , da se menjaju esto .Efikasan mehanizam omoguuje realizaciju individualnih prava.Neophodno je da privredni subjekti potuju osnovne principe imovinske odgovornosti.Pravna drava kreira i odrava stabilan pravni sistem , koji obezbeuje uslove da svi privredni subjekti potuju i realizuju pravilo tvrdog budetskog ogranienja. 7.POLITIKI SISTEM KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE Kada se govori o uticaju politikog faktora , prvo se ima u vidu karakter politikog sistema.U ovu podelu ubrajamo demokratske i autoritarne sisteme.U demokratskim sistemima uesnici u politikom ivotu su glasai , punoletni graani , koji se opredeljuju za politiku partiju i programe .svaki od uesnika tei da ostvari svoj interes.U autokratskim sistemima postoji odsustvo izraavanja politike volje graana i iskazivanja razliitih politikih interesa, pa sve odluke donose iz jednog centra. Prvo treba ukazati na uticaj politikog sistema na tempo i karakter privrednog razvoja.Teorijska istraivanja su pokazala da je u demokratskim sistemima cilj umereni privredni rast, a u autokratskim je zabeleen najvii privredni rast.u demokratskim sistemima je potreba razvoja trine privrede , a u autokratskim visok privredni rast, to je i dovelo do kraha komunistikih planskih privreda.Uticaj politikog faktora se moe posmatrati sa vie aspekata: 1. uticaj politikog sistema na vrstu i broj subjekata ekonomske politike.u autokratskim sistemima postoji monopol vlasti , plansko upravljanje privrednom.Drava je u svojstvu planske drave. Odluke su se donosile po principu administrativnog upravljanja .U demokratskim sistemima postoji vie subjekata , trino orijentisani privredni sistem, dcentralizovan nain donoenja odluka. Pored drave u odluivanju uestvuju , centralna banka , sindikati , berze. 2. uticaj politikog sistema na ciljeve ekonomske politike , gde su ciljevi esto rezultat politikog procesa i poltike odluke. 3. uticaj politike nestabilnosti na nivo makroekonomske efikasnosti. U parlamentarnim demokratijama je zabeleeno da politika nestabilnost i politiko nejedinstvo dovodi do pogoranja ekonomske situacije.Programi stranaka se generalno razlikuju , a samim tim dolazi do razlikovanja i u redosledu postavljenih ciljeva. 4. poseban vid uticaja se ogleda preko politikih privrednih ciklusa i stranakih privrednih ciklusa.Politiki privredni ciklusi su vezani za periode pred izbore, kada se u ekonomskoj politici preduzimaju mere kojima se poveavaju anse za pobedu na izborima.Stranaki privredni ciklusi su diktirani promenom vlade, koja za svoj mandat najavljuje novu ekonomsku politiku. 8.MEUNARODNO OKRUENJE KAO USLOV DEJSTVA EKONOMSKE POLITIKE

Kada se govori o meunarodnim okolnostima u vidu se imaju otvorene privrede.Na svetskom tritu roba i usluga javlja se veliki broj uesnika.poloaj zemlje u tgovinskoj razmeni zavisi od . stepena razvoja privrede , strukture privrede i stepena dostignutog razvoja.Postoji nekoliko uticaja meunarodnih okolnosti na dejstvo ekonomske poltike: 1. uee u meunarodnoj razmeni obim uea privrede u meunarodnoj razmeni zavisi od stepena njene privrede i nivoa materijalne proizvodnje.Na svetskom tritu formiraju se trems of trade uslovi razmene u koje se pojedina zemlja u zavisnosti od navedenih faktora vie ili manje uklapa.Uslovi razmene podrazumevaju stalno kretanje .U procesu voenja ekonomske politke odreeni organi i tela imaju zadatak da prate promene na svetskom tritu . 2. zastupljenost uvozne i izvozne orijentacije u privrednoj aktivnosti zemlje Svaka otvorena privreda se na svetskom tritu javlja kao izvoznik i uvoznik, pri emu se tei maksimalnoj pokrivenosti uvoza izvozom.To je jedan od faktora koji formira trgovinski bilans.za njego nivo bitna su kretanja cena , tako da ako uvozne cene rastu , odnos razmene se pogorava. 3. lanstvo zemlje u meunarodnim organizacijama Meunarodni monetarni fond osnovan 1944, sa ciljem promovisanja meunarodne saradnje.Predstavlja kreditnu uniju, jer finansijska sredstva koja odobrava potiu od uloga njenih lanica.Sredstav se odobravaju u formi kredita dravama lanicama. Svetska banka ili Grupacija svetskih banaka , od njih su znaajne Meunarodna asocijacija za razvoj i Meunarodna banka za obnovu i razvoj, jer obe odobravaju kredite preduzeima koji imaju garnciju drave Evropska ekonomska zejednica osnovana Rimskim ugovoromiz 1957., Evropska unija .Ona od 1999. funkcionie kao ekonomska i monetarna unija.Ona je nadnacionalna ekonomska organizacija koja svojim lanicama preko koordinacije ekonomske politike obezbeuje uslove za stabilan razvoj uz odgovarajuu zatitu ekonomske i poltike prirode. Svetskoj trgovinskoj organizaciji, osnovana sa ciljem liberalizacije svetske trgovine.Pogodnosti lanstva se ogledaju u automatskim olakicama u razmeni na svetskom tritu , beneficijama pri uvozu i izvozu i zajednikom istupanju na tritu.Zato je visoko zastupljern protekcionizam , pa se zemljama ne lanicama oteava pristup na svetskom tritu. 4. stepen angaovanja stranog kapitala u razvoju meunarodno finansijsko trite na kojem se formira ponuda i tranja kapitala iz razliitih zemalja.odreuje atraktivne zemlje u koje se uliva strani kapital, najee u svrhu investicionih ulaganja i odreuju visinu kamatnih stopa na pozajmljeni kapital u vidu zajmova i kredita.Ima znaajne efekte u nerazvijenim zemljama.Godinja otplata stranih kredita je obavezna. 9.CILJEVI EKONOMSKE POLITIKE Ciljevi su formulisani zadaci i postavke za izmenu postojeih stanja u privredi,posmatrane u celini ili delovima projektovanih za neki vrmenski period.Dejstvo ekonomske politike uvek je inicirano ciljevima.Prema ciljevima se ekonomska politika odnoso kao prema oblicima svog delovanja. Ciljevi su esto formulisani pod dejstvom politike. Karakter ciljeva zavisi od stanja u privredi i potreba njenog razvoja. Ciljevi

ekonomske politike su uvek u funkciji optedrutvenog razvoja. Cilajevi su mnogobrojni i razliiti. Znaaj ciljeva se postavlja u odnosu na njihov doprinos koji oni sojom realizacijom iskazuju u razvoju privrede kao celine. Subjekti koji formuliu ciljeve suoeni su sa dva problema : izbor ciljeva i odreivanje skale njihovog prioriteta. Ciljevi koji su izabrani i koje treba realizovati odereeni su trenutnom ekonomskom situacijom. Kao ciljevi se mogu navesti poveanje stope rasta,smanjenje nezaposlenosti. Kada se ciljei formuliu pravi se skala njihovog prioriteta,tj. rangiranje ciljena prema njigovoj vanosti.

10.VRSTE CILJEVA U ekonomskoj politici je na osnovu privredne prakse zemalja izvena klasifikacija ciljeva. Vrste ciljeva su : 1. prema vremenskom trajanju dele se na kratkorone i dugorone.Kratkoroni ili konjukturni ciljevi se odreuju na kratak remenski rok,najee od 1 godine.Znaajni su za postizanje kratkorone privredne ravnotee.Kao kratkoroni ciljevi se formuliu u nezaposlenost,stabilnost cena, niska inflacija,pozitivna stopa rasta i pozitivni platni bilans.Oni omoguuju kontinuitet procesa drutvene reprodukcije i obezbeuju osnovu za razvoj dugoronih ciljeva.Dugoroni ciljevi se formuliu na rok od 10 i vie godina i najvaniji su obezbeenje privrednog rasta,poboljanje alokacije faktora proizvodnje,poboljanje u raspodeli dohotka i nacionalnog bogatstva. 2. prema njihovom meusobnom odnosu , mogu biti nezavisni , komplementarni i konfliktni.Retka je situacija da su nezavisni.Realan odnos je da se oni javljau u obliku sprege , u kojoj su komplementarni ili konfliktni.Komplementarni su oni koji se paralelno realizuju (veea stopa privrednog rasta =manja nezaposlenost).konfliktni ciljevi su protivreni , tako da realizacija jednog spreava realizaciju drugog cilja , koji je moda i prioritetniji(ubrzani privredni =naruena privredna ravnotea). Konfliktnost se javlja izmedju ciljeva i na duk i na kratak rok.Kada zemlja ima jasno definisanu politiku privrednog razvoja , konfliktnost je na najmanjoj meri. 3. podela na glavne i sporedne ciljeve .uobiajno je da se dugoroni ciljevi dele na glavne i sporedne.Meu glavnim dugoronim ciljevima istiu se ekspanzija proizvodnje , poboljanje alokacije , u raspodeli dohodka.Ova podela dobija znaaj kada se sagledava sa stanovita tekoue ekonomske politike Glavni ciljevi su u trinim privredama i odnose se na stopu privrednog rasta , zaposlenost, stabilnost nivoa cena i pozitivni bilans. 4. prema sadrini dele se na ekonomske u uem i ekonomske u irem smislu.Ciljevi ekonomske politike kojima se postiu promene u procesu proizvodnje shvaene kao jedinstvo osnovnih elemanta proizvodnje , potronje , raspodele i razmene su ekonomski u uem smislu.Ciljevi ekonomske politke ija realizacija donosi promene u institucionalnoj strukturi privrednog sistema su ekonomski u irem smislu.Oni pomau

realizaciju ciljeva u uem smislu. 11.OSNOVNE ODLIKE CILJEVA Ciljevi su baza akcije ekonomske politike.Pre formulisanja ciljeva pristupa se analizi privredne situacije.Treba da ispune odreene karakteristike jer se time poveava mogunost njihove realizacije. Zahteva se da njihova sadrina bude u svim elementima jasno formulisana.Osnovne odlike ciljeva su : 1. da su specificirani , kvalitativno sadrinski odreeni , tj.da imaju sferu u kojoj deluju 2. kvantitativno odreeni , podloni kvantifikaciji , jer to pojednostavljuje izbor instrumenata za njihovu realizaciju 3. vremenski odreeni , jer je to bitno zbog realizacije instrumenata i usklaivanja odnosa 4. meusobno uskladivi, polazi se od podele na nezavisne , komlementarne i konfliktne 5. realni , odnosno ostvarljivi, bitno je da pre njihovog formulisanja bude detaljno izanalizirana privredna situacija.Druga pretpostavka je da u skali ciljeva oni budu meusobno usklaeni, tj. komplementarni.I trea pretpostavka je realnost ciljeva , tj . da se poklapaju sa stvarnom privrednom situacijom , a ne da su plod elja. 6. rangirani u skali prioriteta Da bi se formulisali ciljevi , neophodno je koristiti kako teorijska znanja tako i iskustva prakse. 12.ODLIKE SUBJEKATA Subjekti su nosioci akcije ekonomske politike.Imaju pred sobom odreene ciljeve i potrebno je da izaberu odreene instrumente za njihovu realizaciju.Ciljevi su uglavnom ve odreeni od strane drugih drutvenih subjekata , uglavnom politike i njenih subjekata.Postavlja se pitanje ko moe obavljati tu funkciju?Akcija subjekata ekonomske politike se preduzima u cilju usmeravanja ukupnih privrednih tokova preko uticaja na odnos agregatne tranje i agregatne ponude.Subjekti imaju pravo da donose obavezujue makroekonomske odluke. Osnovne odlike subjekata su : 1. definisani interes 2. sposobnost odluivanja od opteg interesa 3. akciona sposobnost 4. sposobnost samostalnog odluivanja U razvoju socijalistike privrede , drava je sa partijskim aparatom inila jednu celinu, bila jedini subjekt.Uestvuje donoenjem administrativnih odluka.drava donosi odluke , a njihova realizacija je preputena dravnom aparatu.U kapitalistikim zemljama, karakter i funkcija subjekata ekonomske politike zavisile su od faze razvoja privrede i osnovnih principa ureenja njenih tokova.Kriza tridesetih godina otvorila je pitanje novog pristupa u ureenju privrednih tokova. 13.VRSTE SUBJEKATA

U savremenim trinim privredama postoji pluralizam subjekata.Moemo ih podeliti u dve grupe . 1. neposredno primenjuju instrumente ekonomske politike-drava i centralna banka 2. posredno utiu na privredne tokove- sindikati radnika , udruenja poslodavaca, monopoli, berze, privredne komore Osnovni subjekt ekonomske politike je drava, koja ekonomsku ulogu dobija nakon krize tridesetih. Ekonomsku politiku drave koncipira i sprovodi vlada preko privrednog aparat od ministarstava do najniih organa uprave.Ekonomska uloga se realizuje u okiru mera u cilju ublaavanja poremeajau privredi.Normativnom regulatiom ureuje opte uslove privreivanja. Centralna banka je najvia monetarna vlast u zemlji.Ima ulogu banke banaka.Odgovara parlamentu.Osnovna funkcija je ouvanje stabilnosti cena , kontrola novane maseu opticaju i odravanje unutranje i spoljanje likvidnosti.Kontrolie rad poslovnih banaka. Sindikati radnika i udruenja poslodavaca jedan su od inilaca dravnog korporatizma.Sukobi izmeu njih se reavaju pregovorima .poseban znaaj imaju kolektivni ugovorikoji se sklapaju izmeu radnika i poslodavaca. Monopoli utiu na makroekonomska kretanja.Koncentracijom roba od strane jednog proizvoaa nastaju monopoli koji kontroliu ponudu i cene suprotno principu slobodne trine utakmice.naruavaju tekuu politiku cena.Drava zato vodi aktivnu antimonopolsku politiku. Berze mogu biti produktne (na kojima se formira cena bitnih stratekih proizvoda) i efektne (Na kojima se formiraju cene hartija od vrednosti). Privredne komore su interesne , samostalne i poslovno-strupne organizacije preduzea , preduzetnika i drugih oblika organizovanja koje uestvuju u obezbeivanju i ostvarivanju njihovih zajednikih interesa.Za cilj imaju zastitu interesa i unapreenje uslova privreivanja.republika privredna komora sarauje sa Vladom , delegira svoje predstavnike i daje inicijativu za donoenje zakona i drugih propisaiz oblasti privrede. Drava , centralna banka se dre odreenih pravila i poseduju odreena diskreciona prava. 14.ULOGA DRAVE U TRINIM PRIVREDAMA Nakon krize tridesetih , drava je neophodan subjekt u privredi i na tritu.Drava regulie privredne aktivnosti da bi zatitila zaposlene , potroae i ivotnu sredinu, i da bi spreila antikonkurentsko i diskriminatorno ponaanje.Draava preduzima funkciju alternativnog koordinatora i alokatora . Ogranienja perfektnog trita nastaju , formiranjem monopola i monopolskog ponaanja, eksterni efekti koji se javljaju kada delatnost jednog proizvoaa za druge stvara ili dodatne trokove ili dodatnu korist, iz oblasti javne potronje koja se ne moe prepustiti trinom mehanizmu zbog specifine prirode javnih dobara i nunost redistribucije dohodka steenog u primarnoj raspodeli.U situacijama koje nastaju usled trinog mehanizma i nemogunosti dejstva perfektne konkurencije , drava intervenie odreenim merama. Funkcije drave su: 1. ureuje pravni sistem i definie pravila ponaanja za sve uesnike

2. alokativna funkcija , realizuje se u javnom sektoru 3. regulaciona funkcija u oblatima gde postoji poseban dravni interes 4. stabilizaciona funkcija , primena instrumenata za stabilne uslove privreivanja 5. redistributivna i socijalna se realizuje putem teansfernih plaanja 6. razvojna funkcija se ostavruje putem politike privrednog razvoja U kojoj meri e se dati primat nekoj od funkcija zvisi od koncepta ekonomske politikei uticaja politikog faktora.treba ukazti i na nedostatke u oblasti realizacije ekonomskih funkcija drave : 1. nedovoljna informisanost 2. ne poseduje mo apsolutne kontrole 3. postoji ograniena kontrola nad dravnom birokratijom 4. proces odluivanja i izbora jednog ili vie moguih reenja Ekonomske funkcije drave se razliito iskazuju u meri i intezitetui iji je krajnji rezultat efikasnost ekonomske poltike i nivo privrednog razvoja pojedine zemlje. 15.VRSTE INSTRUMENATA EKONOMSKE POLITIKE Subjekti ekonomske politike odluuju o tome koje e instrumente primeniti za realizaciju ciljeva.Bitno je da budu izabrani oni koji e imati rezultate.Vrste instrumenata su: 1. instrumenti fiskalne politike finansira se potronja drave , javna potronja , javne slube .unstrumenti su porezi , takse , doprinosi, zajmovi ,carine 2. instrumenti monetarno-kreditne politike podrazumeva sver uopticaja novca , ponude novca i volumena kredita, nivoa kamatne stope.U voenju monetarne politike osnovnu ulogu ima Centralna banka koja vodi politiku emisije novca.kreditna politika i njeni instrumenti su u rukama bankarskih institucija od kojih je najvanija kamatna stopa. 3. instrumenti politike cena za cilj imaju odravanje stabilnosti opteg nivoa cena , tj.niske stope inflacije.U trinim privredama princip je da se cene formiraju na tzv. Slobodnom tritu 4. instrumenti spoljnotrgovinske i devizne politike primenjuju se u tokovima ekonomske razmene izmeu zemalja.U regulisanju spoljnotrgovinskih odnosa koriste se carine , kvote , kontigenti.U deviznoj politici bitan instrument je odreivanje deviznog kursa nacionalne valute. 5. instrumenti politike dohodka odnose se na nivo steenih dohodaka i njihova raspodela na potronju i tednju 6. instrumenti direktne kontrole se koriste izuzetno , imaju snane efekte i obavezni su za sve subjekte.Njihova osnovan odlika je da su selektivni i efikasni na krai rok. 16.ODNOS CILJEVA I INSTRUMENATA Instrumenti ekonomske politike su :instrumenti fiskalne politike , monetarno-kreditne politike , politike cena , spoljnotrgovinske i devizne politike , politike dohodka i instrumenti direktne kontrole. Usled velikog broja instrumenata nastaje veliki problem za subjekte ekonomske politike oko pitanja njihovog izbora , kombinacija i primene.Kljuni problem ekonomske politike je odnos ciljeva i instrumenata .Na toj relaciji javlja se uslov koji ekonomska politika mora ispuniti , a to je konzistentnost od koje zavisi njena efikasnost.kozistentnost nastaje onda kada su formulisani ciljevi i instrumenti meusobno

usklaeni.O instrumentima ekonomske politike se ne moe govoriti nezavisno od njenih ciljeva. Sposobnost subjekata se iskazuje u izboru odgovarajuih instrumenata za realizaciju ciljeva.U akciji ekonomske politike uvek je prisutan vei broj ciljeva koje treba ostvaritiprimenom veeg broja instrumenata.Subjekti ekonomske politike primenjuju vie instrumenata za realizaciju ciljeva ije se dejstvo proiruje i na ostale ciljeve .Konzistentnost ekonomske politike se moe lake postii ukoliko je broj njenih instrumenata vei ,a iz toga sledi bitna karakteristika ekonomske politike- multi instrumentalnost. Tada je izbor instrumenata i njihova kombinacija laka i jednostavnija .Ako postoji vei broj ciljeva treba kombinovati vei broj instrumenata. Neizvesnost kod dejstva instrumenata pojaan je faktorom vremena , jer tek posle isteka odreenog vremena moe se videti efekat instrumenata u realizaciji jednog ili vie ciljeva.Od instrumenata treba razlikovati mere ekonomske politike koje znae promenu , ukidanje ili uvoenje novog instrumenta ekonomske politike Za subjekte ekonomske politike je bitno da mogu ostavriti cilj izabranim instrumentom. 17.OPTI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKE Opti koncept ekonomske politike odreen je karakterom privrednog sistema pojedine zemlje.javlja se u tri varijante : 1. koncept ekonomske politike putem regulisanja tranje koji se primenjuje u razvijenim trinim privredama. Ovaj koncept se zasniva na instrumentima ekonomske politike kojima se utie na nivo line , opte i investicione potronje 2. koncept ekonomske politike putem regulisanja ponude koji se primenjuje u planskim privredama. Ovaj koncept se zasniva na instrumentima kojima se utie na nivo drutvene proizvodnje 3. koncept ekonomske politike putem regulisanja i ponude i tranje koji se primenjuje u plansko-trinim privredama, predstavlja kombinaciju prva dva koncepta i kombinaciju njihovih instrumenata Koncept ekonomske politike putem regulisanja tranje primenjuje se u razvijenim trinim privredama. Polazna osnova ovog koncepta je uticaj agregatne efektivne tranje na visinu nacionalnog dohodka i zaposlenosti.Na komponente agregatne tranje utie se merama fiskalne , monetarne i posebno budetske politike. Koncept regulisanja ekonomske politike putem regulisanja ponude primenjivao se u zemljama Istone Evrope , u kojima se izgraivao sistem administrativnog socijalizma.On se oslanja na razgranat planski mehanizam i plansko regulisanje obima drutvene proizvodnje.privredni sistem je stogo centralizovan. Trei koncept predstavlja kombinaciju predhodna dva , bio je primenjen u Jugoslaviji u periodu od sredine pedesetih do sredine ezdesetih.Merama ekonomske politike su se odavale osnovne proporcije na makroekonomskom planu. 18.POSEBNI KONCEPT EKONOMSKE POLITIKE Posebni koncept predstavlja konkretizaciju opteg koncepta u skaldu sa zahtevima koji proistiu iz konkretnog stanja u privredi.Najee se formira u dve situacije :posle

obavljenih izbora , iji su elemnti najavljeni u preizbornoj kampanji i koncept koji se formira usled veih poremeaja u privredi koji ugroavaju njene tokove i stabilnosti.To je najei sluaj sa inflacijom, pa se preduzimaju mere antiinflacione politike. Uspena antiiflaciona politika zabeleena je u Izraelu 1985..Poetni potezi bilis u smanjenje budetskog deficita u odnosu na drutveni proizvod, regulisati suficit u platnom bilansu i prilagoditi realne nadnice tako te e se napustiti njhivov usaglaavanje sa rastuom stopom inflacije.Cene i zarade su bile podvrgnute jednokratnim prilagoavanjima garancija uspeha bila je sadrana u dogovoru izmeu vlade, poslodavca i sindikata.Sledea mera je bila devalvacija nacionalne valute , uvoenje fiksnog deviznog kursa. 19.EFIKASNOST EKONOMSKE POLITIKE Efikasnost je kategorija kvantitativne prirode jer meri odnos izmeu uloenih sredstava i ostavrenih rezultata.efikasnost ekonomske politike se iskazuje u dostignutom stepenu ostavrenih ciljeva .Tokom akcije ekonomske politike javljaju se prepreke politikog , drutvenog ili socijalnog karaktera.centralno pitanje efikasnosti ekonomske politike su uslovi od kojih ona zavisi.Opti uslovi su :karakter institucionalne infrastrukture , stabilnost politikog sistema i reavanje problema javnog izbora.Stabilne i funkcionalne infrastrukture su neophodna podloga akcije ekonomske politike.Izdvajaju se institucije trita i svojine.Razvijeno integralno trite omoguuje primenu instrumenata fiskalne , monetarne i devizne politikeStabilan politiki sistem omoguuje regularne izborne cikluse , i bitno je kako se realizuje proces javnog izbora i kolektivnog odluivanja. Posebni uslovi ekonomske politike su : 1. stepen realnosti ciljeva- polazi se od procene situacije , za formulisanje ciljeva subjekti koriste verodostojne informacije 2. izbor efikasnih instrumenata postii kombinaciju realnih ciljeva i odgovarajuih instrumenata, uvek postoji neizvesnost.treba vaiti pravilo da se oni ne menjaju , jer promena instrumenata utie na promenu postojeih uslova privreivanja i utie na alokaciju postojeih resursa 3. pravovremena primena instrumenata-zavisi od procedure odluivanja .Postoje ugraeni stabilizatori koji deluju automatski sa promenama u privrednom sistemu.mali broj instrumenata deluje direktno 4. vertikalna i horizontalna koordinacija odluka-karakter i nivo koordinacije odluka odreen je karakterom politikog sistema i brojem i vrstom subjekata ekonomske politike.U centralizovanom sistemu drava je jedini subjekt ekonomske politike i koordinacija odluka se ostvaruje preko sistema vertikalno ureenih hijerarhijskih odnosa organa upravljanja privredom.Decentralizovani sistem odluka vezuje se za sistem trinog privreivcanja i politike demokratije, vlada i centralna banka.Koordinacija njihovih odluka je na horizontalnom nivou. Pokazatelji efikasnosti ekonomske politike su : 1. bruto domai proizvod -njegovo poveanje dovodi do poveanja bogatstva drutva 2. stopa nezaposlenosti- koja ne bi smela da bude iznad 5.5-6%. 3. stopa inflacije- koja u razvijenim zemljama iznosi oko 2% 4. stabilnost deviznog kursa nacionalne valute dejstvom centralne banke

5. budetski deficit , tj.suficit 20.PROIZVODNI METOD OBRAUNA DRUTVENOG PROIZVODA Proizvodni metod obrauna drutvenog proizvoda polazi od shvatanja da samo proizvodne delatnosti stvaraju drutveni proizvod , dok neproizvodne uestvuju u njegovoj raspodeli.Proizvodne delatnosti su :trgovina , industrija , saobraaj , turizam , a neproizvodne su .obrazovanje , zdravstvo , sovijalna zatita.Po metodologiji koja se primenjuje u Sistemu materijalne proizvodnje , uzimaju se kategorije :drutveni bruto proizvod, koji predtsvalja zbir cena proizvoda i usluga svih privrednih delatnosti u toku jedne godine. Vrednosna struktura drutvenog bruto proizvoda sadri , materijalne trokove , amortizaciju , nacionalni dohodak, lini dohodak , akumulacija i fondovi. Materijalni trokovi su vrednost utroenih predmeta rada, sirovina i reprodukcionog materijala , a amortizacija vrednost osnovnih proizvodnih fondova koji je u procesu proizvodnje prenet na nove proizvode.Veliina drutvenog bruto proizvoda je znaajna za praenje promena u privrednoj strukturi. Materijalni trokovi se ponavljaju i njihovim eliminisanjem dobija se veliina drutvenog proizvoda.Naturalna struktura drutvenog proizvoda , sa stanovita njegove upotrebe se sastoji iz sredstava za proizvodnju i za potronju.Upotreba drutvenog proizvoda se moe odvijati na dva naina , ili se moe odmah utroiti ili se moe utedeti.uteeni delovi e u nekom kasnijem periodu biti takoe utroeni.Utede iz odreenog razdoblja jednake su razlici izmeu drutvenog proizvoda i potronje.Deo koji nije potroen su investicije , tj. ulaganje u proces proizvodnje.Tako su utede jednake investicijama. 21.METOD OBARUNA I STRUKTURA NACIONALNOG DOHODKA U materijalnom smislu nacionalni dohodak je skup proizvoda i materijalnih usluga koji su novoproizvedeni u privredi u vremenu od jedne godine.Veliina nacionalnog dohodka se dobija kada se od drutvenog proizvoda oduzme vrednost amortizacije .Elementi strukture nacionalnog dohodka su : 1. LD - lin i dohodak , tj lina potronja 2. A - akumulacija koja predstavlja izvor sredstava proirene reprodukcije 3. F - fondovi opte i zajednike potronje u delatnostima koje ne uestvuju u stvaranju drutvenog proizvoda, ve u njegovoj raspodeli Drugi naziv za nacionalni dohodak je neto drutveni proizvod.Nacionalni dohodak se definie i kao onaj deo vrednosti koji drutvo moe da potroi , a da ne posegne za svojim postojeim bogatstvom. Nacionalni dohodak predstavlja izvor i granicu finalne potronje u drutvu koje ine lina , opta i investiciona potronja.veliina nacionalnog dohodka formira agregatnu tranju i u okviru nje parcijalnu tranju. Domai nacionalni dohodak je veliina koja je rezultat domae proizvodnje.U analizu se mora ukljuiti i uvoz i izvoz roba i usluga.Uvoz je obezbeivanje robe koja nedostaje domaem tritu , izvoz je oslobaanje od vika robe koji premauju domau tranju.razlika izmeu izvoza i uvoza naziva se saldo izvoza i uvoza.

Raspoloivi nacionalni dohodak je onaj kojim privreda raspolae poto je deo domaeg proizvoda izvezla , a uvezla deo tuih proizvoda.njegova veliina jednaka je veliini domaeg nacionalnog dohodka i vrednosti salda izvoza i uvoza roba i usluga.Ukoliko su uvoz i izvoz jednaki poklapae se veliine domaeg i raspoloivog nacionalnog dohodka.U sluaju nepoklapanja , tu se namee akcija ekonomske politike da bi odravala ravnoteu. 22.SISTEM NACIONALNIH RAUNA KAO METOD OBRAUNA DRUTVENOG PROIZVODA Sistem nacionalnih rauna kao metod obrauna drutvenog proizvoda primenjuje se u trinim privredama.Polazna osnova proistie iz principa integralnog trinog privreivanja , na osnovu kojih svi proizvodi i usluge imaju trinu vrednost.Vrednost drutvenog proizvoda nije rezultat samo rada proizvoaa u materijalnoj proizvodnji , ve se formira delovanjem globalnih odnosa ponude i tranje.Metodologija obrauna se zasniva na iroj koncepciji proizvodnje koja se definie kao stvaranje korisnih proizvoda i usluga koji imaju materijalni i nematerijalni oblik. Prva makroekonomska kategorija je bruto domai proizvod, koji ine :sve robe i usluge koje proizvode za trite privatna ili dravna preduzea, usluge koje potiu od drave, sve robe i usluge koje proizvode nekomercijalne institucije i izvesna dobra i usluge koje proizvede domaonstvo.definie se kao. 1. vrednost finalnih proizvoda i usluga koji su proizvedeni u privredi u toku odreenog perioda 2. suma dodatih vrednosti u privredi u toku odreenog perioda, najee godine dana, u svim privrednim jedinicama 3. suma svih dohodaka u privredi u toku odreenog perioda , najee godine dana , dohodci potiu od rada i kapitala Od veliine bruto domaeg proizvoda zavise ukupna potronja u drutvu , njegova struktura se predstavlja kao zbir line potronje , investicija i javne potronje. Druga makroekonomska kategorija je bruto nacionalni dohodak, iji je jedan deo ostvaren u inostranstvu.Vrednost bruto nacionalnog dohodka se dobija tako to se bruto domaem proizvodu doda razlika izmeu dohodaka ostvarenih u inostranstvu i dohodaka koji su strani subjekti stekli u zemlji .Ta razlika se zove neto faktorski dohodak.Kada je bruto nacionalni dohodak vei od bruto domaeg dohodka to znai da domai privredni subjekti vie zarauju u inostranstvu.Oba bruto proizvoda se obraunavaju po trinim cenama., koje ukljuuju posredne poreze . Bruto domai proizvod po faktorskim cenama predstavlja sumu novostvorene vrednosti koja je izvor finalne potronje.kada se toj veliini dodaju transferi ioduzmu direktni porezi , dobija se kategorija raspoloivog dohodka domainstva.On pokazuje kupovnu mo domainstva , tako da se jedan deo njegov troi na kupovinu , a drugi se tedi.Od njegove veliine zavisi nivo potronje. 23.REALNI I NOMINALNI DRUTVENI PROIZVOD Drutveni proizvod se izraava preko cena.Postoje tekue i stalne cene.Tekue cene

predstavljaju trine cene , tj. cene po kojima se proizvodi prodaju.drutveni proizvod izraen u tekuim cenama naziva se nominalni.kretanje cena utie na obraun drutvenog proizvoda, tj.prilikom izraunavanja drutvenog proizvoda uraunava se i inflacija , tj.opti porast cena.da bi se dobilo stvarno kretanje drutvenog proizvoda , treba eliminisati inflaciju .To se postie indirektnim putem , deflacioniranjem ili inflacioniranjem nominalnog drutvenog proizvoda ili direktnim putem primenom metoda stalnih cena. Ukoliko se cene u nekom trenutku poveavaju , to znai da postoji inflacija koji utioe na uveanje nominalnog proizvoda u odnosu na realni to se otklanja deflacioniranjem nominalnog proizvoda.Kada se cene smanjuju , postoji deflacija , njihov uticaj se otklanja inflacioniranjem nominalnog proizvoda. Postupak se sprovodi tako to se nominalni proizvod deli indeksom cena .Indeksi cena pokazuju kretanje nivoa cena u vremenu.Oni se dobiajaju tako to se na odreenim punktovima posmatraju cene reprezentativnih proizvoda i za svaki od njih se utvruje njegova prosena mesena cena, da bi se za svaki od njih izraunao indeks cena .Za deflacioniranje i inflacioniranje drutvenog proizvoda potrebno je zanti kretanje cena.Kretanje cena odreene grupe proizvoda odnosno njihov nivo nivo u razliitim godinama pokazuje grupni indeks cena. Stalne cene su cene iz odreene godine u kojoj su privredna kretanja bila najstabilnija ili iz godine u kojoj su izvrene znaajne promene u cenama.veliina realnog drutvenog proizvoda odreen godine dobija se mnoenjem koliine proizvoda sa stalnim cenama. Kada se utvruje stopa rasta drutvenog proizvoda to se ini praenjem realnog drutvenog proizvoda. Deflator drutvenog proizvoda se dobija deljenjem nominalnog sa realnim proizvodom, koji pokazuje kretanje unflacije u odreenom vremenskom proizvodu.

24.TEKUI I POTENCIJALNI DRUTVENI PROIZVOD Tekui drutveni proizvod se realizuje postojeim proizvodnim faktorima pri nivou dostignute zaposlenosti.U savkoj fazi privrednog razvoja mogu se pratiti kretanja zaposlenosti i inflacije . Uoavamo da drutveni proizvod nije izjednaen.tako u fazi ekspanzije zaposlenost proizvdonih faktora raste , pa se poveava i proizvodnja , au vreme recesije raste nezaposlenost , opada stopa rasta i smanjuje se veliina drutvenog proizvoda. Odstupanje kretanja drutvenog proizvoda od linije trenda stavraju jaz drutvenog proizvoda koji pokazuje razliku izmedju tekueg i potencijalnog drutvenog proizvoda.Potencijqalni drutveni proizvod se ostvaruje u uslovima pune , normalne zaposlenosti.Jaz omoguava da se sagleda kolika su odstupanja tekueg od potencijalnog drutvenog proizvoda. Cilj je da jaz bude to manji.U akciji ekonomske politike jaz je pokazatelj privrednih kretanja i istovremeno ukazuje koje mere treba preduzeti sa ciljem podizanja nivoa privredne aktivnosti.

25.POJAM I ODLIKE PRIVREDNOG RAZVOJA Visina materijalnog bogatstva,zadovoljenja razliitih potreba i njihova struktura odreeni su tempom privrednog razvoja. Mere i akcije ekonomske politike treba da uspostave kratkoronu privrednu ravnoteu. Privredni razvoj je proces uveanja materijalnog bogatstva drutva uz istovremane strukturne promene u privredi ukljuujui i promene u alokaciji raspoloivih privrednih faktora. Promene kvantitativnog karaktera koje su rezultat privrednog razvoja ogledaju se u stopi privrednog rasta. Promena privredne strukture regionalnih jedinica prirodnih i drugih resursa su pratee pojave procesa privrednog razvoja. Privredni razvoj uslovljava kvantitativne i kvalitativne promene u okiru drtveno-ekonomskog sistema, aproces privrednog rasta samo kvantitativne. Pojmovi- priredni razvoj i privredni rast se esto poistoveuju. Teorija privrednog razvoja posebno razmatra problem razvoja u zemljama koje su nerazvijene i u onoma koje su razvijene. Kod nerazvijenih zemalja postoji nerazvijena materijalna osnova i disprporcionalna privredna struktura. Kod njih se metod prirednog razvoja zasniva na veem ueu radne snage,neophodnosti angaovanja obilnih sredstava akumulacije sa ciljem investicionog ulaganja. Razvoj podele rada i diverzifikacioje proizodne strukture su pratei procesi privrednog razvoja u kojima novi proizvodni sektori utiu na priredni sektor. Najvei deo mase sredstava za rad obezbeuje se uvozom. U razvijenim zemljama privredni razvoj je kontinuirani proces. Sutina procesa razvoja ogleda se u tenji da se raspoloivim resursima postigne zadovoljavajui nivo sa to manje uloenih sredstava. Osnovni cilj privrednog razvoja je poveanje potencijalnog proizvoda ili smanjenje jaza izmeu tekueg i potencijalnog drutvenog proizoda. Postavlja se pitanje kako ekonomsak politika utie na tokove privrednog razvoja? Sistem planiranja je jedan od moguih metoda, a druga je instumentima ekonomske politike koji primarno utiu na stope privrednog rasta. 26.ZAECI SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Od poetka 20-og veka dolo je do znaajnog porasta bruto nacionalnog proizvoda. Privredni razvoj se sagledava kroz 4 epohe i to su : 1. 500 1500 g. epoha dominacija poljoprivrede 2. 1500 1700 g. - epoha razvijene poljoprivredne proizodnje 3. 1700 1820 g. - epoha trgovakog kapitalizma 4. 1820 1980 g .- epoha industrijskog kapitalizma Ovoj podeli moe se dodati i period od 1980. koji se naziva postindustrijska faza kapitalizma sa specifinim obelejima. Privredni razvoj moemo pratiti tek od vremena prelaska na mainsku proivodnju,tj. od formiranja kapitalizma. Industrijska revolucija kojom je promovisan kapitalizam bila je praena porastom stope privrednog rasta, stanovnitva, uz tehnoloke inovacije. Kapitalizam je doneo promene na socijalnom, drutvenom i politikom planu, promene u pravcu efikasne ekonomkse organizacije drutva i formiranjem institucija privrednog sistema koje funkcionie po principima trinog privreivanja.

27.ODLIKE SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Raspad socijalistikog sistema 90-ih godina doneo je velike promene u ekonomskoj slici sveta. Danas postoje trine privrede razliitog nivoa razoja, a sa druge strane socijalistike zemlje koje tek izgrauju trini sistem. Svaka prireda koju odlikuje savremeni privredni rast nalazi se u procesu velikih strukturnih i razvojnih promena. Tako postoje karakteristike koje su zajednike za sve zemlje koje se nalaze u fazi savremenog privrednog rasta. Prva odlika podrazumeva smanjenje znaaja i uea poljoprivrede u ukupnoj priredi. Privarni sektor u kojem dominira poljoprivreda ustupa mesto sekundarnom sektoru gde je vee uee mainske tehnike. Objanjenje za opadanje poljoprivrede u stvraranju drutvenog bogatstva nalazi se na strani ponude i tranje, uz stalan porast dohotka pojedinca njegov deo koji se izdvaja za hranu opada uz istovremeni porast izdataka za druge potrebe. U toku razvoja koji je praen smanjenjem uea privrede javlja se irenje tercijarnog sektora usluge, to je momenat kada industrijaska proizvodnja dostigne svoju najviu taku posle koje njeno uee u privredi opada. Druga odlika savremenog privrednog rasta je ubzana urbanizacija. Urbanizacija podrazumeva industrijska postrojenja i migraciju stanovnitva. Sve zemlje u razvoju prolaze kroz istu poetnu fazu koja utire put sistemu integralnog trinog privreivanja i visokom nivou privredne razvijenosti. Veliki znaaj ima ljutski faktor jer zemlje bagate sirovinama ne moraju biti razvijene. 28.PROIZVODNA FUNKCIJA Proizvodna funkcija predstavlja kvantitativni odnos izmeu promene u veliini jednog faktora proizvodnje ili vie njih i maksimalne promene u veliini drutvenog proizvoda koja je njome izazvana. Kob-Daglasova proizvodna funkcija glasi , da je stopa rasta drutvenog proizvoda jednaka zbiru stope rasta fiksnih fondova i stopi rasta zaposlenosti i primenjene tehnike.Ona pokazuje meuzavisnost izmeu privrednog rasta i angaovanih proizvodnih faktora.Proizvodna funkcija predstavlja jedno od osnovnih sredstava savremene ekonomske analize koja ima primenu i u ekonomskoj politici.Ona se moe prilagoavati konkretnik prilikama koje postoje u odreenoj privredi , a koje se manifestuju preko take u kojoj se neki od proizvodnih faktora javljaju kao kritini. Robert Solou je proizvodnu funkciju postavio kao proizvod drutvenog proizvoda , kapitala , radne snage i nivoa tehnologije. 29.MERE ZA PODSTICANJE TEDNJE I INVESTICIJA Uticaj tednje i investicija na privredni rast na razliit nain se ogleda u zatvorenim i otvorenim privredama.U zatvorenim privredama jedini nain obezbeivanja sredstava za investicije je domaa tednja.Moe se govoriti o specifinoj vrsti trade off-a koja se ogleda u konfliktnosti ciljeva poveanja akumulacije kao izvora investicija i poveanja tekue potronje.sa druge strane vlada treba da nalazi nain za uveanje kapitala , to ini stimulisanjem privatne tednje.U otvorenim privredama investicije i tednja su razliite

veliine , jer je mogue zaduivanje na svetskom tritu, ali se mora voditi rauna da investicioni projekti budu ekonomski racionalni i efikasni. Domaa tednja utie na rast bruto nacionalnog proizvoda.na poveanje ukupne domae tednje moe uticati vlada iz dva pravca :porast domae tednje putem poveanja tednje vlade i smanjenje javne potronje ukoliko postoji budetski deficit.Ovi naini predstavljaju indirektni nain dravnog uticaja na nivo investicija.drava moe i direktno uticati i to preko investicionog poreskog kredita koji predstavlja specifian vid subvencija za investicije.On se realizuje preko fiskalne politike , tj.smanjenja poreza.drava moe direktno da poveava sopstvenu investicionu potronju ulaganjima u infrastrukturne objekte. 30.RADNA SNAGA I PRODUKTIVNOST Radna snaga je inilac od kojeg zavisi privredni rast., to znai da makroekonomska politika treba da utie na obim , kvalitet i nain njenog angaovanja.Jedna od moguih mera je smanjenje poreza na dohodke , zarade zaposlenih Tako e se poveati nivo realnih zarada posle poveanja poreza.Koliko god smanjenje poreza izgledalao lako , drava se na taj nain odrie dela svojih prihoda.Tako se problem svodi na pitanje visine poreza.Poreski sistem i politika treba da budu tako ureeni da se postigne ravnoteaizmeu gubitaka u poreskim prihodima i dobitka koji proistie iz iz poveanja javne potronje..drugi nain je preko uveanja produktivnosti radainvestiranjem u humani kapital. Produktivnost se automatski vezuje za tehnoloki i tehniki proces. Robert Lukas je zastupao stav da rast produktivnosti proistie iz investicija u humani kapital.Faktor ljudskog znanja u poveanju produktivnosti kao jednom od inioca privrednog rasta.Istaivanja pokazuju da poveanje od 10% u pozitivnoim eksternim efektima koje proizvodi humani kapital dovodi do poveanja drutvenog proizvoda od 4% 31.TEDNJA I INVESTICIJE Investicije su deo bruto domaeg proizvoda i elemant finalne potronje koji odreuje njegov rast i preko toga tempo uveanja materijalnog bogatstva drutva.Kako su u pitanju otvorene privrede koje ostavruju spoljnoitrgovinske razmene , njeni efekti se moraju ukljuiti u obraun drutvenog proizvoda.Razlika izmeu izvoza i uvoza naziva se neto izvoz.jedan od elemenata strukture bruto domaeg proizvoda su bruto investicije koje se sastoje iz neto investicije i amortizacije..Nivo bruto investicija je razliit u zemljama.Izdvajanjem amortizacije dobija se kategorija neto domaeg proizvoda.Da bi se shavtila raspodela ukupnog dohodka privrede izmeu razliitih proizvodnih faktora , treba definisati kategoriju nacionalnog dohodka koji se dobija kada se od bruto domaeg proizvoda oduzme amortizacija i posredni porezi.veliina raspoloivog dohodka se dobija kada se od nacionalnog dohodka odbiju direktni porezi i neto korporativna tednja.Jo jedna bitna kategotija su transferi koji se iz budeta isplauju nezaaposlenima , socijalno osiguranje.raspoloivi dohodak se deli na linu potronju i tednju . U obraunu visine i strukture makroekonomskih kategorija koje su rezultat drutvene proizvodnje , bitna je relacija izmeu tednje i investicija.Ona se menja kda se ukljui

uee javnog sektora, privrede i neto izvoza.Na strani tednje domaa tednja se sastoji iz privatne tednje domainstava i preuzea i javne tednje koja se formira kao razlika izmeu budetskih prihoda i rashoda.Na strani investicija bruto domae investicije se sastoje iz bruto privatnih domaih investicija i neto stranih investicija koje se mohu izjednaiti sa neto izvozom.jednakost investicija i tednje je jedan od uslova makroekonomske ravnotee. 32.VRSTE INVESTICIJA PREMA SUBJEKTU To su : 1. bruto privatne domae investicije-sadre investicije domainstva i investicije preduzea pa se oni jaljaju kao dva najvanija domaa subjekta.Investiciona potronja domainstva zavisi od isine i kretanja njihovog raspoloivog dohotka. Cena roba i usluga u linoj potronji i preferencuje potroaa odreuju deo raspoloivog dohotka koji e biti namenjen investicijama. Investiciona potronja privrede,preduzea odreena je visinom ostvarenog profita. U njegovoj raspodeli se izdvajaju sredstva po ie osnova, a to su zarade zaposlenih,doprinosi za socijalno osiguranje, obaveza po osnovu kamata. Deo koji ostane naziva se neto korporativna tednja i namenjena je investicijama koje zavise od potreba firme. 2. dravne investicije se finansiraju iz budeta i usmerene su na objekte privredne infrastukture. To su objekti od vitalnog znaaja, imaju karakter javnih dobara i privatni kapital nije zainteresovan za ta ulaganja. 3. inostrane investicije se javljaju kada je domaa tednja nedovoljna i nastaje zaduivanje drave ( MMF, svetska banka, strane drave i komercijalne banke ) i zaduivanjem preduzea ( po osnovu komercijalnih kredita inostranih banaka ili kod inostranih poslovnih partnera ). Tako se stvara spoljni dug koji optereuje budet. Najpooljnije su strane invsticije koje nastaju po osnovu stranih ulaganja u domau privredu. U zemljama u kojima postoji visoka domaa tednja priliv stranih investicija je posledica ekonomske i politike stabilnosti. 33.VRSTE INVESTICIJA PREMA NAMENI I STRUKTURI Investicije prema nameni su : 1. Investicije u osnona sretsva ulaganje u fiksni kapital koji je materijalna pretpostavka procesa proizvodnje. 2. Investicije u obrtna sretstva ulaganja za kupovinu sirovina i repromaterijala kao i novani izraz za ve formirani prirast poluproizvoda, zaliha sirovina i gotovih proizvoda 3. Investicije u humani kapital postaju sve znaajnije sa razvojem savremenih tehnologija i informacionih sistema. Visoko kvalifikovana radna snaga sa specijalizovanim znanjima daanas je najvaniji i za pojedinu zemlju najdragoceniji proizodni faktor. 4. Investicije u kue za stanovanje pretstavlja atraktivnu namenu investicionih sretstava u razvijenim zemljama Investicije prema strukturi su : 1. Bruto investicije ukljuuju ulaganja u nove fabrike zgrade i objekte. One podrazumevaju ukupne rashode za nova kapitalna dobra u koje su ukljueni i rashodi za

zamenu utroene opreme,tj. amortizacije. Stopa amortizacije pretstavlja udeo utroenog kapitala. Usled brzog tehnikog napretka u strukuri amortizacije dominira njemn akumulatini deo kojim se nabavljaju nova sretstva. 2. Neto investicije 34.DETERMINANTE INVESTICIJA Investicije odreuju rast bruto domaeg proizvoda. Postoje tri faktora koji su od uticaja na investicije : 1. Prihodi u njihooj analizi polazi se od privrednih subjekata koji investiraju. Investicije svakom preduzeu donose dodatni prihod. Poveanje investicija za rezultat ima rast bruto domaeg proizoda koji je zatiom izvor buduih investicionih ulaganja sa istim ehektom. Nivo investicija zavisi od faze privrednog ciklusa. 2. Trokovi investicije podrazumevaju odreene pratee trokove i cilj je da ni budu to nii. Investiciona ulaganja u trajna dobra ukljuuje i troak po osnovu kamate i po osnovu poreza koji domainstva plaaju na svoj dohodak. Preduzea e uzimati kredite, a domainstva e se zaduivati na osnovu hipotekarnih zajmova. Investiciona potronja zavisi od poreza na dohodak pa tako nie stope poreza poveavaju investicije. Drava na investicionu potronju utie poreskom politikom. 3. Oekivanja na osnovu trenutne situacije u privredi,fazi privrednog ciklusa,najavljenih mera ekonomske politike preduzea formiraju oekivanja u pogledu buduih privrednih kretanja, a posebno onih koja su od uticaja na investiciona ulaganja i njihove efekte. Na osnovu oekivanja se formiraju investicione odluke. 35.ODLIKE JAVNOG SEKTORA U savremenim privredma dominira trite iji karaketr poslednje dve decenije pod uticajem globalizacije i neoliberalizma.Razliite drutvene i individualne potrebe zahtevaju proizvodnju odgovarajuih dobara.karaketr dobara koji podrazumeva specifinost njihove tranje i strukture cena odnosno karaketr subjekata koji formira njihovu ponudu.posledica je postojanje privatnog i javnog sektora.Osnovna razlika je oblik dominirajue svojine i karaketr subjekata koji proizvdoi razliite robe i usluge.U javnom sektoru proizvodnja javnih dobara je inicirana optim interesom i potrebama cele drutvene zajednice . Drava organizuje i finansira nacionalnu odbranu , zdravstvenu zatitu.pruanje usluga u javnom sektoru ostavruje nizak profit, tako da privatni preuzetnici nemaju interes da ulau u javni sektor.nizak profit esto dovodi do situacije da javna preduzea belee finansijske gubitke koji se pokrivaju iz dravnog budeta. irenje javnog sektora nastaje posle krize tridesetih, a diverzifikacija privredne strukture dravno-monopolistikog kapitalizma u kojoj sve vei prostor dobijaju razliite usluge takoe je doprinela irenju javnog sektora.Ceo proces karakteriu dve pojave :karakter delatnosti i promene svojinskih odnosa u pravcu privatizacije.Subjekt javne potronje je drava.Njene komponente su robna javna potronja , a druga transferi fizikim i pravnim licima.Sve ove potrebe drava finansira iz budeta,koji je njen osnovni finansijski fond.

36.JAVNA I PRIVATNA DOBRA Polazna taka razlikovanja javnih i priavtnih dobara je sektor privrede u kojima se ona proizvode.Njihova proizvodnja se odvija u dva razliita svojinska ureena sektora , privatnom i javnom koji paralelno funkcioniu. Prva razlika se definie prema obeleju rivalne potronje.Rivalna potronja postoji kada jedna osoba koristi odreeno dobro dok druga to nije u mogunosti.drugo razgranienje je obeleje iskljuenja. Upotreba privatnog dobra se moe u svakom sluaju iskljuiti , jer je to volja pojedinca. Javna dobra se ne mogu iskljuiti, tako da se u trinim uslovima javlja problem besplatnog korisnika, gde pojedinac polazi od shvatanja da je njegov doprinos u ostvarenju javnog dobra mali i da ce to nadoknaditi drugi pojedinci.Javnih dobara prema vrsti i odlikama ima nekoliko.Oni se ne mogu podesiti po meri privatnog korisnika.Druga odlika je dejstvo eksternih efekata , zato to od korisnika javnih dobara druga lica imaju korist (obrazovanje).Trea karakteristika je uslovljenost i vezanost njihove ponude za dravu kao vodeeg subjekta koji moe da ih obezbedi.Neka od njih moe da obezbde i privatni sektor.Danas su rasprostranjene privatne bolnice , fakulteti , srednje kole.Primenjuju se drugi kriterijumi odreivanja cena . Posebne vrste javnih dobara su obavezna i ista javna dobra.Obavezna javna dobra , polazi se od toga da se pojedinci ne ponaaju u skaldu sa svojim interesom , pa je neophodna intervencija drave(osnovno obrazovanje i osnovna zdravstvena zatita).ista javna dobra su ona koja odlikuje nerivalna potronja kao i nemogunost iskljuenja pojedinca korisnika.(nacionalna odbrana). 37.FUNKCIJE JAVNE POTRONJE Smisao funkcije pojedinanog oblika potronje je u to potpunijem zadovoljenju spektra potreba.Najvanije funkcije javne potronje su: 1. ekonomska funkcija je utoliko vie izraena ukoliko su u privredi funkcije trinog mehanizma razvijenije.U razvijenim privredama javna potronja predstavlja bitan element ukupne akcije ekonomske politike u regulisanju privredne ravnotee 2. socijalna funkcija se moe sagledati sa dva aspekta , ikao izdvajanje sredstava koja su namenjena podmirenju potreba za izraenim socijalnim sadrajem, kao to je socijalna pomo, i drugi aspekt je varijanta opte potronje koja ukljuuje i potronju neprivrednih delatnosti 3. redistributivna funkcija iskazuje se dejstvom mera ekonomske politike koje za cilj imaju preraspodelu dohodka drutva od bogatijih slojeva ka siromanim. 38.DETERMINANTE LINE POTRONJE Lina potronja domainstva predstavlja jedan vid finalne potronje, element agregatne tranje.Nivo line potronje je pokazatelj dostignutog nivoa ivotnog standarda.Raspoloivi deo dohodka se jednim delom troi za potrbe line potronje , a drugi za odloenu potronju.Porast raspoloivog dohodka dovodi do promena proporcija

njegove raspodele, tako to se uveava deo namenjen tednji.Tri bitne determinante tednje su : 1. terkui raspoloivi dohodak polazna osnoa ponaanja domainstava u linoj potronji.On direktno utie na kretanje line potronje u tekuem periodu.On je ureuje i za budui period. 2. permanentni dohodak i model ivotnog ciklusa- permanentni dohodak je trendi nivo dohoddak za koji domainstva oekuju da se odri i u budunosti.Potronja zavisi od nivoa permanentnog dohodka i potroai ne reaguju isto na razliito uzrokovanje promene dohodka.promena moe biti trajna ili prolazna.tokom ivota nivo potronje pojedinca se prilagoavao fazi ivotnog ciklusa, jer se u toku radnog veka tedi za kasniji period-penziju.cilj je dea se uteena sredtsva troe u starosti i time nadoknauje tekui dohodak. 3. bogatstvo ili jedan njegov deo pojedinci mogu da akumuliraju kao rezultat svog ponaanja i odluka u potronji uslovljenog ivotnim ciklusom .Vee bogatstvo uslovljava veu potronju..bogatsvo je ree u novcu , a vie u hartijama od vrednosti. 38.FUNKCIJE LINE POTRONJE Funkcije line potronje su odreene mestom koja ona ima u procesu drutvene reprodukcije i s obzirom da je njen subjekt domainstvo odnosno pojedinac one imaju specifian karakter.Osnovne funkcije potronje su : 1. funkcija obnavljanja radne snage pojedinac u linoj potronji zadovoljava osnovne potrebe koje izviru iz njegovog biolokog i fiziolokog bia i potrebe standarda koje su odraz dostignutog kulturno-istorijskog nivoa razvoja drutva 2. funkcija uticaja line potronje na proizvodnju, jer je struktura line potronje odreena strukturom proizvodnje sredstava za ivot.Ukus potroaa i visina dohodka kao i njihove promene utiu na proizvodnju. 3. uticaj line potronje na veliinu agregatne tranje .promena visine line potronje utie na kretanje agregatne tranje. Razliite funkcije line potronje ukazuju na vie dimenzija njene sadrine koje subjekti ekonomske politike moraju imati u vidu prilikom izbora instrumenata kojima reguliu njenu visinu i kretanje. 39.UZROCI POREMEAJA U PRIVREDI U objanjenju prirode i vrste poremeaja, treba poi od metoda realizacije njenih ciljeva zaposlenosti , stope privrednog rasta i nivoa cena.U analizi ovih ciljea treba poi od agregatne tranje i agregatne ponude.Agregatna tranja je odnos izmeu potronje roba i usluga i nivoa cena .agregatna ponuda je odnos izmeu ukupne koliine roba koju su proizveli privredni subjekti i nivoa cena.Poremeaji u privredi su promene u agregatnoj tranji ili agregatnoj ponudi ili promene u ponudi novca ili tranji za novcem , koje utiu da drutveni proizvod kamatne stope ili cene odstupaju od postavljenih ciljeva.Poremeaji u privredi mogu biti uzrokovani i ponaanjem i akcijom samih tvoraca stabilizacione plitike.Tu se navodi , ako se izvri pogrena procena mera koje treba

preduzeti, ili ponaanje partija u predizbornim kampanjama. 40.ZAOSTAJANJA U STABILIZACIONOJ POLITICI Poremeaji u privredi mogu biti prolazni, pokazuju tendenciju da traju samo izvestan vremenski period.Umenost i znanje subjekta ekonomske politike se pokazuje u sposobnosti identifikacije vremenskog trajanja poremeaja.Da bi akcija ekonomske poltike proizvela dejstvo potrebno je da protekne dui ili krai vremenski period.na osnovu toga se govori o zaostajanju u akciji ekonomske politike.Ukoliko je poremeaj prolazan i nema dugotrajne efekte , a ekonomska politika deluje sa zaostajanjem smatra se da je najbolje i ne preduzimati bilo kakve mere.Za subjekte ekonomske politike je najbitnije da uoe poremeaje i da na osnovu toga preuzmu odreenu akciju.U tom procesu se javlja zaostajanje , koje moe biti unutranje i spoljanje .unutranje zaostajanje je vremenski period izmeu momenta kada akcija postaje potrebna i momenta kada je preduzeta.Spoljanje zaostajanje je vremenski period izmeu preduzete akcije i njenih efekata u privredi.Unutranje zaostajanje nastaje u : 1. prepoznavanju poremeaja - on je negativan kada se poremeaj mogao predvideti i odgovarajua akcija se priprema blagovremeno.Zaostajanje je pozitivno kada je proteklo odreeno vreme izmeu nastanka poremeaja i nastanka uoavanja da je neophodna akcija ekonomske poltike.zaostajanje u prepoznavanju je isto u monetarnoj i fiskalnoj politic 2. zaosatjanje u odluivanju se razliito manifestuje u sferi monetarne i fiskalne politke.u monetarnoj politici ono je kratko jer se odluke Centralne banke donose brzo posle uovanja poremeaja.U fiskalnoj politici se moe oduiti 3. zaostajanja u akciji isto je u monetarnoj politici kao kod zaostajanja u Odluivanju.akcije u fiskalnoj politici nisu brzog karaktera, jer se zahteva zakonska podloga spoljanja zaostajanja traju dugo , jer su ona rezultat interakcije razlicitih zaostajanja koja se javljaju u privrednim tokovima.Analiza procesa zaostajanja ukazuje na prepreku na koju nailazi akcija stabilizacione kratkoprone politike koja se ogleda i neminovnom proteku vremena od momenta kada je akcija preduzeta do momenta u kojem poinje njeno dejstvo u privredi. 41.NEIZVESNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI Akcija ekonomske politike ne moe raunati sa potpunom izvesnou da e biti realizovana na nain na koji je koncipirana i sa rezultatima koji se oekuju.postoji vie faktora koji potenciraju neizvesnosti u ekonomskoj politici : 1. nepredviene promene u nekom od elemenata agregatne tranje , tj. finalne potornje.to upuuje na aspekt stabilizacione politike koji se zove fino podeavanje, tj. usklaivanje privrednih tokova u cilju stabilizacije privrednih tokova uprkos dejstvu poremeaja..Usklaivanje je akcija ekonomske politike kojom se postie ublaavanje poremeaja , a ne njihovo potpuno uklanjanje. 2. drugi faktor je uslovljen vrstom ekonometrijskog modela na kojem se bazira njena primena.Ekonometrijski model se iskazuje preko jedne ili vie jednaina sa numerikom

vrednou parametara koji polaze od ponaanja privrede iz predhodnog perioda , tj. njenih pojedinih sektora ili privrede kao celine.Ekonometrijski modeli koji obuhvataju itav sistem nacionalne privrede i izraavaju zakonomernost ukupnih privrednih kretanja, nazivaju se makroekonometrijski modeliNjihovom primenom odreuju se promene u privredi koje se deavaju od jednog perioda do drugog.Postoji vie vrsta ovih modela i teko je rei u kojoj meri oni tano predviaju privredna kretanja i procene njihove vrednosti. 42.INSTRUMENTI I ULOGA POLITIKE CENA U savremenim privredama trite predstavlja mesto na kojem se formiraju agregatna tranja i agregatna ponuda i njihov meusobni odnos. Funkcionisanje privrede se ostvaruje posredstvom trinog mehanizma. Funkcije trita su odreene karakterom i veliinom agregatne tranje i agregatne ponude. Ekonomsa politika tei uspostavljanju ravnotee izmeu agregatne tranje i agregatne ponude. Nivo cena se formira u zavaisnosti od njihovog odnosa.Tu je re o optem nivou cena,koji se formira na osnovu visine i kretanja cena svih proizvedenih roba i usluga u privredi.Najee kretanje nivoa cena je njihovo kretanje i tada je re o inflaciji.Ekonomska politika posebnu panju posveuje njegovom kretanju, postavljajuci to kao jedan od glavnih ciljeva.u tu svrhu se koriste binstrumenti koji utiu na visinu i kretanje cena tako da se govori o politici cena.Uticaj ekonomske politike na nivo i kretanje cena moe biti posrednog i neposrednog karaktera.u trinim privredama politika cena se realizuje instrumentima posrednog karaktera.polazi se od toga da se cene formiraju slobodno.Klasini instrumenti ekonomske politike usmeravaju svoje dejstvo u onim oblastima privrednog ivota u kojima se odgovarajuim promenama otklanjaju poremeaji u formiranju cena i njihovom kretanju.Instrumenti neposrednog karaktera su administrativno rukovoenje privrednim sistemima.To je neposredno odreivanje cena od strane drave i nadlenih organa poi kriterijumima koji su administratini , a ne ekonomski.Instrumentima neposredne kontrole cena njihova visina se moe odrediti razliitim nivoima , tako da postoje maksimalne, zateene, fiksne i druge cene. Uloga politike cena se ogleda u : 1. kontroli ili suzbijanju inflacije 2. pod pretpostavkom da inflacije nema, politikom cena se reguliu meusobni odnosi cena, tj. pariteti cena 3. dejstvo njenih instrumenata u pravcu poveanja konkurentnosti domaih proizvoda na svetskom tritu 43.INFLACIJA TRANJE Inflacija tranje nastaje usled promena na strani novane tranje koje mogu biti u vidu predimenzionirane emisije papirnog novca i novanih kredita u odnosu na ponudu ili porasta domae novane tranje iz stranih sredstava uz nepromenjeni obim ponude.Poveana novana tranja uzrokuje poveani obim potronje.Poveana potronja poveava realni drutveni proizvod, pa se poveava i stepen korienja kapaciteta. Kada se postigne granica korienja kapaciteta , poinju da dejstvuju oni koji uzrokuju

inflaciju.Rast nominalnog drutvenog proizvoda , koji se poklapa sa rastom potronje jedino se postie rastom cena.tako nastaje inflacija tranje u kojoj rast potronje usled punog korienja kapaciteta ne moe poveati realni drutveni proizvoed i vue cene navie.Kao najjednostavniji lek inflacije tranje istie se ograniavanje i kontrola volumena opticaja novca.Postoje meutim i drugi uticaji , kao to su inflaciona oekivanja. Ona na strani privrednih subjekata uslovljavaju njihovo ponaanje kojim se eli da svoje gubitke usled inflacije samnje na najmanju meru.Paralelno sa poveanjem cena oni amanjuju ponudu svojih proizvoda.To dovodi do pojave inflacione spirale u kojoj se uzroci inflacionih kretanja smenjuju. Drugi oblik inflatornih oekivanja izraava se kao izvesnost na strani radnika da e se cene i dalje poveavati.od momenta pojave inflacionog oekivanja na strani radnika nastaje poiveanje cena nadnica bre od poveanja cena .inflaciona spirala dobija oblik cena-nadnice-cene. U inflaciji tranje dolazi do preteranog troenja na strani drave , investicija , nadnica 44.INFLACIJA PONUDE Inflacija ponude nastaje usled poveanja trokova u proizvodnji i zato se naziva jo i inflacija trokova.Do nje dolazi kada se poveavaju materijalni trokovi i nadnice rastu bre od produktivnosti rada.Najee do nje dolazi usled porasta materijalnih trokova koji nastaju troenjem uvoznih siroina i reprodukcionog materijala.rast uvoznih cena predmeta rada za posledicu ima nominalno poveanje materijalnih trokova koji kao elemnt strukture cena , utiu na poveanje njene visine. Kada je uzrok inflacije trokova poveanje nadnica ono je najee uzrokovano neravnomernim tehnikim progresom u privredi .U preduzeima u kojima je nivo tehnike vii od prosenog u privredi , zaposleni imaju i vie nadnice od zaposlenih u preuzeima sa niskom tehnikom.Funkcionisanje trita vremenom dovodi do izjednaavanja nadnica to stvara inflaciona kretanja. 45.POSLEDICE INFLACIJE Posledice inflacije u odreenim uslovima mogu biti razarajue za privredu.One su razliitog karaktera u zavisnosti od toga da li je inflacija oekivana ili neoekivana. Oekivana inflacija postoji kada godinja stopa inflacije stvara uverenje da e se taj trend odrati i u budue.privredni subjeti i stanovnitvo se tada poinaaju u skaldu sa inflacionim oekivanjima.Ova inflacija ne proizvodi negativne posledice samo ako je stopa inflacije niska.Tada ona neznatno utie na ekonomsku efikasnost i raspodelu dohodka i bogatstva.Prilagoavanja oekivanoj inflaciji ne uzrokuju poremeaje u privredi , pa nije potrebna akcija ekonomske poltike. Neoekivana inflacija najee ima dejstvo oka.Nagli porast opteg nivoa cena ne ostavlja mogunost prilagoavanja od strane domainstava i privrede i amortizovanja cenovnog pritiska , pa nastaju velike promene u raspodeli dohodka i bogatstva.Njene posledice su vie socijalne nego ekonomske.Posledice neoekivane inflacije se mogu

razvrstati u tri grupe : 1. uticaj na raspodelu dohodka i bogatstva zavisi u kom obliku pojedinci dre svoju imovinu i koji je karakter njihovog steenog dohodka.Oni koji imaju novac u bankama postaju gubitnici, jer njegova mo opada.Oni koji poseduju nekretnine, stranu valutu, trajna potrona dobra u povoljnijem su poloaju jer vrednost njihove imovine u uslovima inflacije raste.Inflacija pogaa slojeve stanovnitva koji imaju fiksne dohodke, ugroava njihov materijalni poloaj.Oni koji imaju stranu penziju ili platu , zatieni su od inflacije.Ovde je naroito izraena promena poloaja dunika i poverioca , jer realna vrednost dugova opada , pa su poverioci oteeni.Vremenom su se izgradili mehanizmi koji smanjuju negativni dejstvo inflacije.jedan od mehanizama je indeksacija , postupak usklaivanja novanih iznosa pre svega socijalnih davanja sa stopom inflacije, a drugi se primenjuje u duniko poverilakim odnosima tako to se ugovorm predvia da se visina kamatne stope usklauje sa trinom kamtom stopom koja ukljuuje stopu inflacije. 2. uticaj na ekonomsku efikasnost na mikroekonomskom planu se iskazuje viestruko, distorzija cena i cenovnih signala , drugi uticaj se iskazuje u nainu raspolaganja novcem i trei podrazumeva promene u meni trokovima 3. uticaj na efikasnost i rast na makroekonomskom planu iskazuje se preko promena bitnih makroekonomskih agregata.na prvom mestu se sagledava odnos inflacije i drutvenog proizvoda.Na kratak rok je pozitivan uticaj jer dolazi do poveanja potronje i rasta realnog drutvenog proizvoda, a na dugi rok je drugaija situacija. 4. efekti inflacije na dravne poreske prihode , budet ukoliko postoji inflacija jedna od posledica je i smanjenje realnih poreskih prihoda , to je tanci efekat, to je poreski efekat inflacije koji nastaje usled smanjenja realnih dohodaka.Poveava se budetski deficit.On je posebno izraen u hiperinflaciji. 46.VRSTE INFLACIJE PO INTEZITETU I DUINI TRAJANJA Po intezitetu koji podrazumeva bri proces inflacije i stepen obezvreivanja novca , vrste inflacije su: 1. latentna ili potencijalna su dugoronog karaktera i iskzuju se u tendenciji sporog rasta cena .Taj rast je obino izmeu 2-3% na godinjem niou.uzroci su politika jeftinog novca i ekspanzije kredita .Prati je porast dravnih dugova 2. srednja se javlja u periodima posleratnih obnova i pratillac su ubrzanog privrednog rasta.njena visina je izmeu 6-15% to omoguava primenu mera ekonomske politike i eliminisanje njenih prateih negativnih posledica 3. hiperinflacija ili galopirajua se razvija brzo , pa njena visina u kratkom roku dostie cifre od 200-10000%.procenat obezvreivanja novca na godinjem niou je nekoliko stotina.cene dostiu astronomske visine, opada kupovna mo i dolazi do raspada monetarnog sistema.Njeno zasutavljanje trai radikalne promene. Prema duini trajanja dele se na . 1. sekularne su latentne inflacije , slabog su inteziteta i traju najdue, proiruju se na vie zemalja i dobijaju opti karakter. 2. jednokratne traju izvestan ne dugi period i prestaju zajedno sa delovanjme uzroka koji bi mogao biti naglo poveanje nadnica

3. hronine traju dui vremenski period i od latentnih ih razlikuje vii godinji procenat.Mogu aktivirati inflacionu spiralu koja se teko obuzdava. 47.VRSTE INFLACIJE PREMA POREKLU I INTEZITETU OBEZVREIVANJA NOVCA Inflacije se prema poreklu dele na: 1. domaa uzroci potiu iz poremeaja u domaoj privredi 2. strana pretpostavka je otvorenih privreda sa razvijenim ekonomskim odnosima sa inostranstvom.inflacioni pritisci nastaju putem spoljne trgovine Prema intezitetu obezvreivanja novca dele se na. 1. neaktivne postoji od momenta postizanja pune zaposlenosti i nemogunosti daljeg poveanja proizvodnje 2. aktivna moe biti uzrokovana promenama u tranji , ali se inflacionom spiralom vremenom ukljuuju i uzroci koji dolaze iz sfere ponude 3. slobodne ili otvorene onda kada se na nju ne utie merama ekonomske politike ili i ako se utie ostaje se bez efekata 4. priguena karakteristina za savremene privrede jer se u njima vodi aktivna antiinflaciona politika kao bitan segment ekonomske poltike. 48.POSEBNE VRSTE INFLACIJE To su : 1. stagflacija nastaje spajanjem rei stagnacija i inflacija.Izraava se kao poveanje opteg nivoa cena u uslovima stagnacije ili ak opadanja proizvodnje.Najvie dolazi do izraaja nesrazmera izmeu nominalnih i realnih tokova u privredi u kojoj su nominalni tokovi podloni stalnoj ekspanziji a realni opadanju 2. strukturna inflacija za uzrok ima disproporcionalnu privrednu strukturu u kojoj su razliite delatnosti neravnomerno razvijene.Postupnim izmenama strukture privrede otklanjaju se uzroci ove inflacije 3. sistemska inflacija - specifina inflacija kako po uzrocima , tako i po merama koje se za njeno sm,anjivanje i eliminisanje preduzimaju.Ona je inicirana karakterom i funkcionisanjem privrednog i politikog sistema odreene zajednice.Parcijalne mere ekonomske politike ne mogu je zausatviti. 49.PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI Nivo pune zaposlenosti dostie se u privredi na nivou normalne nezaposlenostiNa njeno kretanje utiu poveanje raspoloive radne snage , otkazi i otputanja .kada je stopa neazaposlenosti konstantna veliina priliv i doliv nezaposlenih je izbalansiran.prirodna stopa nezaposlenosti je ona stopa na kojoj je priliv i odliv nezaposlenih izbalansiran i na kojoj su oekivanja preduzea i radnika u pogledu7 kretanja cena tana.Cilj akcije ekonomske politike je postizanje pune zapolsenosti uz to niu stopu nezaposlenosti koja

je njena pratea pojava.Faktori koji utiu na stopu prirodne nezaposlenosti su trajanje i uestalost nezaposlenosti.Trajanje nezaposlenosti je prosena duina vremena u kojoj je pojedinac nezaposlen i zavisi od : 1. organizacije trita rada 2. demografskog , struktura nezaposlenosti po polu i uzrastu 3. elje nezaposlenih da trae bolji posao 4. vrste raspoloivih poslova Uestalost nezaposlenosti podrazumeva koliko dugo u razliitim periodima pojedinac bio nezaposlen.To zavisi od dve determinante : 1. promenljivost tranje za radnom snagom od strane razliitih preduzea 2. stopu po kojoj novi radnici ulaze u radni kontigent faktori koji utiu na prirodnu stopu nezaposlenosti su promenljivi.Da bi se zaustavio rast stope nezaposlenosti , neophodno je preduzeti odreene mere.U razvijenim zemljama je ovaj sistem mnogo razraeniji .Jedan od metoda je poseban program vlade za zapoljavenje mladih tokom leta ili smanjenje poreza za preduzea koja zapoljavaju mlade.Drugi mehanizam je tzv. Sekundarno tritre radne snage koje se formira paralelno sa postojeim tritem radne snage zbog promena nivoa agregatne tranje.Sutina je da ove promene uslovljavaju orijentaciju preduzea na privremeno zapoljavanje radnika. 50.GUBICI USLED NEZAPOSLENOSTI I INFLACIJE Privreda se bori protiv nezaposlenosti i inflacije jer one uzrokuju niz negativnih posledica. Privreda i drutvo gube u stanju nezaposlenosti jer je tekuu drutveni proizvod ispod potencijalnog.Kod nezaposlenosti treba razlikovati : 1. ciklinu koja podrazumeva kratkorona odstupanja stope nezaposlenosto od prirodne stope 2. permanentnu ili strukturalnu koja je na nivou prirodne stope nezaposlenosti. Deo drutvenog proizvoda je usled nezaposlenosti izgubljen. Bitan odnos izmeu realnog rasta drutvenog proizvoda i promena stope nezaposlenosti izraava Okunov zakon koji smatra da smako smanjenje stope nezaposlenosti za 1% dovodi do porasta realnog drutvenog proizvoda za 2,5% . Preko tog odnosa reflektuje se uticaj privrednog ciklusa na veliinu realnog drutenog proizvoda sa tri aspekta gde prva dva podrazumeaju smanjenje radne snage kao imputa ili smanjenje broja radnih asova u nedelji ili smanjenje broja zaposlenih i trei aspekt se iskazuje preko smanjene produktivnosti zaposlenih. Kada je u pitanju drugi rok za obezbeenje rasta drutvenog proizvoga treba obezbediti sretstva investicije to na kratak rok nije potrebno. Usled anticipirane predviene inflacije kada je u nekom duem periodu stopa inflacije npr. 6% nastaju predvianja po kojoj e se ona i u budunosti odravati na toj visini. U uslovima anticipirane inflacije nastaju gubici za pojedince koji dre novac u bankama. Stopa inflacije je stabilnija u zemljama u kojima je u duem periodu bila niska. Gubici u privredi su mnogo veu usled nepredviene inflacije. To su : 1. menja se realna vrednost imovine fiksirane u nominalnom iznosu 2. menja se redistibucija drutvenog bogatstva izmeu sektora privrede 3. gubici nepredviene inflacije su sa jakim distibutivvnim efektima .

51.TRADEOFF INFLACIJE I NEZAPOSLENOST Odnos izmeu inflacije i nezaposlenosti grafiki se prikazuje preko Filipsove krive. Ona pokazuje da nia stopa nezaposlenosti znai viu inflaciju. Trade off oznaava navedeni odnos i kod nas se teko nalazi prevod, a znailo bi razmena nezaposlenosti u korist inflacije i obrnuto. Filipsova kriva pokazuje da nia nezaposlenost moe biti postignuta po cenu vie inflacije i da stope inflacije moe biti smanjena po cenu vee nezaposlenosti. Na kratak rok Filipsova kria nije stabilna i menja se u skladu sa promenama kretanja inflacije. Na dugi rok trade off nezaposlenosti i inflacije ne postoji jer je kretanje nezaposlenosti nezavisno od kretanja stope inflacije. Meu zavisnost kretanja nezaposlenosti i inflacije pred subjekta ekonomske politike postavlja zadatak balansiranja nivoa zaposlenosti i inflacije pri kojim aje mogue odavanje ili pribliavanje stanju pune zaposlenosti. Postoje dva pristupa subjekata ekonomske politike za reavanje ovog problema : 1. smanjenje nezaposlenosti u kratkom vremenskom roku sa prolaznim poveanjem stope inflacije koja kasnije opada 2. rapidno smanjenje inflacije uz iu nezaposlenost Ni jedno od ovih reenja nije zadooljavajue pa se pribagava njihovoj kombinaciji. U razvijenim privredama u izboru kombinacije stabilnosti i nezaposlenosti od znaaja je politiki ciklus koji inicira buduu akciju ekonomske politike. U nerazvijenim zemljama se prednost daje brem rastu koji je praen inlacijom. 52.INSTRUMENTI FISKALNE POLITIKE Osnovno dejstvo fiskalne politike je fiskalni sistem koji podrazumeva sve rste poreza,taksi,doprinosa i zajmova i sve oblike janih rashoda i propisa koji ih ureuju. Njenim instumentima se prikupljaju sretstva budeta. Instrumenti su : 1. porezi najstariji i najvaniji intrunet koji se nakada ubirao za fiskus vladara da bi vremenom postao osnovni izvor budetskih prihoda. Postoje tri vrste poreza : na dohodak graani i firme kao osnovni poreski obeznici polaaju porez na dohodak ili porez na dobit na imovinu oni koji poseduju razliite oblike imovine plaaju porez na imovinu na potronju su porezi na dodatnu vrednost (PDV koji se naplauju u svakoj fazi prometnog ciklusa. Prema naem zakonu on iznosi 18% , a 8% za posebno odreene robe i usluge);akcize (posebna rsta poreza na potronju koji se plaa na proizvode koji imaju karakter luksuznih ) ; fiskalni monopol ( kada drava za odreene robe propisuje cenu koja je via od trino formirane ) 2. takse vrsta javnih prihoda koji se za razliku od poreza naplauje kao novani ekvivalent za administratine usluge dravnih organa pravnim i fizikim licima. 3. doprinosi izvor javnih prihoda koji se javlja u 18. veku u Engleskoj u formi prikupljanja sretstava za finansiranje izgradnje. Kod nas postoji obavezno socijalno osiguranje 4. carine su instrument spoljno trgovinske politike, a poto su izor javnih prihoda spadaju i u intrumente fiskalne politike. To je porez na promet koji se naplauje prilikom

uvoza i izvoza proizoda. 5. prihodi javnih dobara posebna vrsta prihoda iji je izvor imoina koju poseduje drava 6. javni zajam poseban finansijsko pravni intitut koji fizika i pravna lica postavlja u uloguzajmodavca dok je drava zajmoprimac sa obavezom vraanja zajma sa kamatom. Mogu se realizovati ne kratak,srednji i dug rok i to putem javnog upisa, posredovanjem banaka i prodajom obveznica javnog zajma na berzi od strane drave. 53.CILJEVI FISKLANE POLITIKE Primenom velikog broja instrumenata ostaruju se tri bitne funkcije,tj. cilja i to su : 1. alokativni se ogleda u alokaciji i korienju proizodnih faktora, npr. drava iz sretstava budeta obezbeuje investicije 2. redistibutivna je izorna funkcija koja se ostvaruje takvim dejstvom instrumenata fiskalne politike kojim se postie korekcija odnosa iz primarne raspodele ( u korist siromanih slojeva ). Ovom funkcijom se ujedno postie i socijalna funkcija. 3. stabilizaciona funkcija do izraaja dolazi naroito od vremena sve prisutnijeg dravnog intervencionizna u privredi. Ogleda se u dejstu na postizanje i ouvanje u nezaposlenosti,tj. smanjenje nezaposlenosti,zatim stabilnog nivoa cena i uravnoteenog platnog bilansa zemlje. Navedene ciljeve realizuje primenom fiskalnih instumenata pri emu se javlja problem koordiniranog dejstva. Da bi se ona postigla treba reiti probleme unutranjeg zaostajanja putem blagovremenog uoavanja pormeaja donoenja odluke i njihovom primenom. 54.ODLIKE BUDETA U TRINIM PRIVREDAMA Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda je budet putem kojeg se rasporeuje najvei deo javnih prihoda.Javni prihodi se mogu rasporeivati i iz fondova , fondacija i finansijskih programa.potronja drave se esto izjednauje sa budetskom potronjom, jer se preko budeta odvija njeno finansiranje.Budet treba da je uravnoteen, da su prihodi jedanki rashodima u okviru budetske godine koji se po pravilu ne poklapaju sa godinjim.Uravnoteeni budet ne belei ni vikove ni manjkove.dve odlike uravnoteenog budeta su : 1. dominacija fiskalne funkcije budeta , podmirenje klasinih potreba u okviru potronje drave 2. neutralnost budeta u odnosu na privredu Odraz ekonomske neutralnosti budzeta je da budet ne reaguje na kretanja drutvenog proizvoda.Budzet formiran na osnovu poreskih stopa koje su konstantne neizbeno oscilira prema privrednim aktivnostima.Tako je neutralnost budeta naruena.U uslovima viskoke privredne aktivnosti konstante poreske stope zbog poveanih dohodaka poveavaju sredstva budeta , a smanjuju u uslovima niske privredne aktivnostijer su dohodci nii.Afirmacija drave nakon krize tridesetih promenila je ulogu drave prema budetskoj potronji i njenim funkcijama. Anticiklino dejstvo budetske potronje podrazumeva njeno poveanje u periodima smanjene privredne aktivnosti i smanjenje u periodima visoke privredne aktivnosti.Ono se zasniva na naruavanju ravnotee izmeu javnih prihoda i rashoda .Na kratak rok

javljaju se budetski vikovi suficit i budetski manjkovi deficit.Opadanje line i investicione potronje odraava se na na poveanje budetske potronje , a kada se privreda pribliava punoj zaposlenosti opada budetska potronja.Uticaj budeta na dohodke stanovnitva i preko toga na potronju ogleda se preko subvencija nezaposlenima i negativnog poreza.mehanizam koji tada poveava dohodak naziva se negativni porez koji se finansira iz sredstava budeta sa ciljem poveanja potronje. 55.KAPITALIZACIJA DUGA Pokrivanje budetskog deficita pozajmljivanjem od pojedinaca i privrednih subjekata u vidu javnog zajma naziva se kapitalizacija duga.Javni zajam se najee realizuje prodajom obveznica od strane drave koje kupuju fizika i pravna lica.Njegovom primenom dseficit budeta dobija formu javnog duga koji je prisutan u veini savremenih privreda.Kao pozitivna odlika kapitalizacije duga smatra se to to se ne stvara emisija novca , ne postoji opasnost od infalcije.Prodajom obveznica na tritu kapitala , drava dolazi do odgovarajuih finansijskih prihoda ne menjajui njihov ukupni obim ve se samo menjaju subjekti koji su vlasnici obveznica.proces finansiranja i refinansiranja javnog duga naziva se upravljanje javnim dugom, gde je vea panja posveena dugovima iz prolosti.pokrivanje deficita budeta ima razliite posledice u zavisnosti od toga da li je on privrem,enog ili stalnog karaktera.kada je deficit privremen finansiranje prodajom hartija od vrednosti ne utie na promenu visine agregatne tranje.Ako se on ne kompenzuje poveanjem poreza ili smanjenjem transfernih plaanja , privremeni deficit prelazi u stalni.u sluaju trajnog deficita predviaju se dve situacije : 1. zemlje u kojima on postoji ne ostvaruju privredni rast 2. a drugi nain njegovog finansiranja se ne moe primeniti ukoliko se deficit hroninog karaktera nastavlja , drava mora preduzeti mere , a to su :inflacija , poveanje poreza ili smanjenje javne potronje. 56.MONETIZACIJA DUGA Zaduivanje drave kod Centralne banke kao nain pokrivanja deficita budeta je monetizacija duga.Centralna banka odobrava dravi kredit iz primarne emisije novca koji je obavezna da vrati.monetizacija poveava koliinu novca u opticaju i dovodi do poveanja cena na tritu, jedan je od uzronika inflacije.Kada je budetski deficit privremenog karaktera , primarna emisija novca e uticati na poveanje agregatne tranje.ono je inicirano smanjenjem kamatnih stopa do kojeg dovodi poveana emisija novca., a to prouzrukuje investicionu potronju.Inflacija belei minimalni rast.U sluaju hroninog budeta finansiranje emisijom novca dovodi do drugih posledica , inicira inflaciona kretanja , dovodi do hiperinflacije , podie se nivo cena . 57.DEJSTVO FISKALNE POLITIKE NA AGREGATNU TRANJU Prireda je u ravnotei kada se nivo agregatne ponuda i agregatne tranje poklapaju.

Kretanje tekueg drutvenog proizvoda do nivoa potencijalnog odreeno je odnosom agregatne ponuda i agregatne tranje ije nepoklapanje izaziva stanje neravnotee.Ako je AT vea od AP dolazi do rasta cena. Jedan od inioca koji utie na AT je fiskalna politika. Koriste se instrumenti javnih prihoda pa je krajnji ishod ostvarenje stabilizacionih ciljeva fiskalne politike. Dejstvo fiskalnih instrumenata se iskazuje u dva sluaja : 1. deflatorni jaz u kojem je T manje od P i privreda je u depresiji 2. inflatorni jaz kada postoji viak T u odnosu na P, a privreda je u konjukturi U stanju depresije fiskalna politika deluje ekspanziono,poeava javne rashode,smanjuje poreze i unosi promene koje treba da poveaju AT. Od znaaja je stepen elastinosti ponude koji ukoliko je vii omoguije da se oivljavanje privredne aktivnosti odvija bez znatnog poremeaja u stabilnosti cena. U sluaju inflatornog jaza dolazi se do smanjenja drutvenih rashoda i poveanja poreza. U zavisnosti od konkretne prireedne situacije fiskalna politika kombinuje dejsto raspoloivih instumenata. U dejstvu fiskalne politike na kretanje AT javljaju se tzv. efekti likvidnosti. Poveanje deficita,tj. smanjenje suficita poveava stepen likvidnosti privrednih subjekata,a u obrnutom sluaju smanjuje. Kombinacijom dejstva fiskalne i monetarne politike proistekla su saznanja : 1. fiskalna politika efikasnije deluje na regulisanje nivoa potronje nego investicija tako da se njeni instrumenti koriste u ostarivanju ciljeva stabilizacije dok je MK politika efikasnija u stimulisanju ubrzanog privrednog rasta. 2. po regulisanju nivoa i strukture finalne potronje cena i zaposlenosti oslonac je na FP dok se instrumenti MK politike koriste u cilju odravanja rqavnotee bilansa plaanja 3. FP je efikasnija u suzbijanju depresije kada dejstvuje ekspanzivno, a MK politika u suzbijanju inflatornog buma kada dejstvuje resplinktivno 58.DEJSTVO FISKALNE POLITIKE NA VELIINU POTENCIJALNOG DRUTVENOG PROIZVODA Ovde je re o dugoronim ehektima FP u sferi stimulisanja i ubzanja privrednog rasta koji se ostvaruju uticajem na faktore koji odreuju potencijalni drutveni proizvod. Putem poveanja AT dolazi do poveanja proizvodnje poa se na stopu privrednog rasta moe uticati irenjem proizodnog potencijala u privredi. Elementi koji ine proizvodni potencijal su raaspoloivi subjekti (radna snaga) i materijalni (sretsta za proizvodnju) inioci iskazani sa kvalitativnog i kvantitatinog aspekta. FP e doprineti ubrzanju stope rasta drutvenog proizvoda u meri u kojoj putem raspoloivih intrumenata moe na njih uticati. Jedan od naina je oporezivan