42460042 Nasilje u Porodici

8/10/2019 42460042 Nasilje u Porodici

1/31

Porodino nasilje se obino posmatra u kontekstu odnosa izmeu mukarca i ene, ali unajveem broju sluajeva nasilnim scenama prisustvuju i deca . Deca obino posmatrajunasilje ili ga uju iz susedne prostorije. U pojedinim sluajevima pokuavaju da interveniu, prekinu sukob, zatite slabijeg roditelja illi trae pomo sa strane. U oko !" sluajeva porodinog nasilja deca su i sama rtve, bez obzira na nji#ov uzrast, a zabeleeni su i

sluajevi nasilja nad neroenom decom.Ono to deca vide i uju za vreme epizoda nasilja ima direktan uticaj na njihov psihofiziki razvoj i moe generisati intenzivne emocionalne reakcije i unutranjekonflikte.$ada su oba roditelja ukljuena u nasilje moe postojati kon%likt izmeu lojalnosti deteta prema napadau i rtvi. &ez obzira na lojalnost, deca su suoena sa praktinim pitanjima ta bi trebali da urade u vezi nasilja. 'akoe, dete koje posmatra nasilje moe da ga pri#vati kaodeo bliske seksualne veze izmeu odrasli#. 'a iskustva oblikuju deije razumevanje intimnogivota odrasli# i daju prikaz uloge nasilja u vezama odrasli#. &rojna istraivanja sugeriu dadeca koja su bili svedoci porodinog nasilja pokazuju tekoe prilagoavanja koje ukljuujuzdravstvene probleme, kognitivni de%icit, adolescentno neprijateljstvo i agresivnost, kao itekoe u intimnim vezama sa suprotnim polom. (lostavljani deaci su skloniji damaltretiraju svoj vrnjake i emocionalne partnere i da ine razliita kriminalna dela, dok sezlostavljane devojke esto pokoravaju viktimizaciji i pri#vataju nasilje od strane prijatelja i partnera.

)entar za socijalni rad *patin je !!+. godine o%ormio mobilni tim koji je deuran + sata dana u nedelji i koji po prijavi nasilja od strane graana, policije i drugi# slubi dolazi odma#u porodicu i radi na spreavanju nasilja. -lanovi porodice se zatim upuuju na savetodavnirad koji se odvija u savetovalitu u )entru za socijalni rad. 'okom !! . godine registrovanasu / sluaja porodinog nasilja i rtvama 01+ ene, 2 mukaraca3 je pruana psi#o4socijalnai pravna pomo, te pomo u vidu smetaja.$ao to porodino nasilje ima intenzivan uticaj na emocionalni razvoj dece, tako i sam rad pro%esionalaca u socijalnoj zatiti na poslovima prevencije nasilja stvara emocionalnereakcije koje se kreu od simpatija do neprijateljstva. Ponekad imamo kon%liktne emocije prema nasilnicima koje u sebi ukljuuju kako bes tako i tugu. 5ntenzivna oseanja premanasilnicima koji zlostavljaju decu su sasvim normalna. Ukoliko takva oseanja ne postoje nakapacitet za identi%ikaciju i pomo deci bi sigurno bio limitiran. 6eutim, za pro%esionalce jevano da identi%ikuju i pri#vate ta oseanja, jer ona mogu da utiu na nau procenu irazumevanje problema. Ukoliko neprijatne emocije ne moemo konstruktivno da kanaliemo ikontroliemo velika je verovatnoa da e one da utiu na nau 7

objektivnost senzitivnost prema zlostavljanoj deci percepciju porodice deteta reakcije prema porodici deteta

8a ciljem poboljanja kontrole nai# emocionalni# reakcija neop#odno je da kao pro%esionalciznamo nji#ove mogue e%ekte na zlostavljanu decu.

Nasilje u porodici je ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet,duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice.9:;


2/31

rasa, etnija, verski# i politiki# i seksualni# opredeljenja,drutveni# i kulturni# nivoa i polovamogu biti poinitelji nasilja u porodici.

8kretanje panje javnosti na nasilje u porodici otpoelo je sa pojavom enskog pokreta,naroito %eminizma i pokreta za enska prava nastali# sedamdeseti# godina !. veka, ija je

glavna preokupacija bila reavanje problema pretueni# ena iji su agresori bili nji#ovimuevi.

8vest o nasilju u porodici kao i s#vatanje i dokumentovanost ovog prestupa razlikuju se odzemlje do zemlje. Procenjuje se da je u 8*D i >elikoj &ritaniji samo treina sluaja nasilja u porodici prijavljena policiji9 ;. Prema podacima>iktimolokog drutva 8rbije, svaka etvrtaena na &alkanu trpi nasilje u porodici9/;.

Oblici nasilja u porodici


3/31

!rtve nasilja u porodiciNasilje nad enama

ene su veoma esto rtve nasilja svoji# najblii#.


4/31

Nasilje nad mukarcima

5ako je se akcenat stavlja na ene kao glavne rtve, takoe i mukarci mogu biti rtve nasilja u porodici. Panja svetske javnosti na mukarce koje maltretiraju ene skrenuta je pojavom pokreta za muka prava. U izvetaju o povredama prouzrokovanim nasiljem koje su leene na bolnikim odeljenjima za #itnu pomo 0Violence-Related Injuries Treated in Hospital Emergency Departments 3 3 koju je izdalo 6inistarstvo pravde 8*D u avgustu :22 , navodi seda su mukarci jedna estina od ukupnog broja pacijenata koji su primljeni kao rtve nasilja u porodici. Avaj izvetaj takoe navodi da znatno vie mukaraca nego ena odbija da otkrijeidentitet svog napadaa9:1;. rtve takoe mogu biti i deca ili stara lica.

#uevno zlostavljanje, takoe poznato i kao emotivno zlostavljanje deteta, ukljuujeizvrgivanje ruglu deteta, neprikladne i preterane kazne ili nepokazivanje ljubavi prema detetu.

Nasilje nad starim i nejakim licima

8tare i nejake osobe su takoe esto rtve nasilje u porodici. Eenomen nasilja nad starimlicima primeen je sedamdeseti# godina !. veka, ali tek deceniju kasnije i samo u8*D, institucionalizuje se terminelder abuse , to jest,nasilje nad starim licima 9: ;.


5/31


6/31

i #rana. Aguljena koa na sedalnom delu deaka podsea na opekotine od zagrejane ringle.

*li ovo nisu jedini primeri porodinog nasilja. 6eutim, ovi dogaaji intenzivnog porodinognasilja, pokrenuli su jedno vano pitanje, da li je nasilje problem pojedinca ili itavedrutvene zajednice i koliko je pojedinac uopte bezbedan u sopstvenom okruenju.

Kkipa GPeriskopaL pokrenula je istraivanje pitanja nasilja u porodici, ali ne samo u njoj ve umeuljudskim odnosima u celini.

Adgovore na pitanje koliko je zapravo ovakvi# sluajeva u prestonici 8rbije, dala je i psi#ologMradskog centra za socijalni rad u odeljenju


7/31

socijalni rad, takoe, ima ovlaenje da protiv onoga ko vri nasilje pokrene bilo krivini postupak ili postupak za odreivanje mera zatite od nasilja u porodici.


8/31

6ilivoje Iankovi, kod koga je u &oljevakoj ulici u naselju &eogradmala osumnjieni iveou iznajmljenoj sobi kao podstanar, prvi je nasilje prijavio policiji.4 $ada je doveo dete poetkom avgusta, bilo je zdravo, pravo i normalno. erovatno je plakalo jer ga je on tukao. Hekao sam mu da vie ne bije dete i da mu se tako neto sluajnoopet ne desi. *li opet se ponovilo kroz nekoliko dana. Prijavio sam ga policiji, a on je pobegao iz moje kue pola sata posle toga 4 pria Iankovi.An kae da je devojica mogla da #oda kada su odlazili iz kue i da joj je verovatno naneoteke povrede posle toga, jer je od momenta odlaska iz njegove kue do prijema deteta u bolnicu prolo nekoliko dana. Iankovi dodaje da je uo da ju je posle toga odveo ponovo kodnjene tetke u selo $neica i da je ona odvela dete u bolnicu kada je na njenom telu uoila brojne modrice Poto je utvreno da su povrede opasne po ivot, raspisana je potraga za&atom M.4


9/31

FDva opta strateka cilja strategije jesu razvoj bezbednog okruenja u kome e biti ostvareno pravo svakog deteta da bude zatieno od svakog oblika nasilja i uspostavljanje nacionalnogsistema prevencije i zatite dece od svi# oblika zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja,a to podrazumeva i usklaivanje postojei# zakonski# reenja sa meunarodnim i Q donoenjenovi# zakonaL, istakla je dr 5panovi4Hadojkovi.

Ana je podsetila da je istraivanje Unice%a iz !!B. godine, koje je bilo sprovedeno u sedamoptina u 8rbiji, pokazalo da je polovina dece doivela neki oblik zlostavljanja izanemarivanja, a u Pri#vatilitu za urgentnu zatitu zlostavljene dece u &eogradu od !!/. dokraja %ebruara ove godine zbrinuto je : dece i adolescenata oba pola.

Ad svog osnivanja, !!B. godine do danas 8A8 Deja linija imala je vie od +.!!! poziva, a podaci Hepublikog zavoda za statistiku 8rbije pokazuju da je od posledica nasilja !!!.godine umrlo dvanaestoro, a !!1. godine Q etvoro dece.

U 5nstitutu za mentalno zdravlje u martu !!!. godine %ormiran je Adsek za psi#ijatrijsku procenu i tretman zlostavljene i zanemarene dece, u kome se svake godine u prosekuregistruje ::! novi# sluajeva.


10/31

decom je 1iziko zlostavljanje, a zatim sledi zanemarivanje. Broj maltretirane dece meri se milionima, ito na osnovu samo prijavljeni' sluajeva nasilja nad maloletnicima. Bez obzira na stepen razvijenosti,porodino nasilje je u veini zemalja dobro uvana tajna. Tako se procenjuje da na tri milionaprijavljeni' zlostavljanja najmlai' bar jo +2 odsto sluajeva nikada ne stigne do javnosti ili institucija.

ZLOSTA L!AN!"# $agovornice 34remena3, ga Tajmens, koja ovaj program vodi u dravi 5'ajo, iga $tanislaski, upozoravaju da maltretiranje dece poinje roenjem i da prvi stres dete doivljavadrmusanjem od strane roditelja, bilo to je plaljivo bilo to je roditelj nervozan. $eksualno nasilje pakprotee se od roenja do smrti a, prema istraivanjima, u 5'aju su ovoj vrsti nasilja najee izloenedevojice od etiri ili etrnaest godina. Na decu najree seksualno nasru bioloki oevi. Najeeousi, majini prijatelji, ujaci, strievi, treneri, svetenici, uitelji... 5va vrsta nasilja je teko dokaziva,osim ako postoje izraeni 1iziki znaci povreda.

#at $tanislaski upozorava da seksulano zlostavljanje ne podrazumeva samo direktan kontakt. To su iegzibicionizam i voajerizam, i to vrsta nasilja ima svoju uzlaznu liniju. #oinje voajerizmom, a zavravase silovanjem. 6ablude isto tako postoje i kod 1izikog zlostavljanja. 6aboravlja se da je to i amaranjei drmusanje deteta, dakle sve to se radi s namerom da se nanese 1izika povreda. 7 mnogimzemljama je ta granica pomerena, pa se pod 1izikim nasiljem u 3obraunu3 sa detetom korienjeake gotovo zanemaruje. Nasilje se priznaje samo ako su 1izike povrede nanete kaiem, palicom,varjaom i slino.

$O% OD&ASL'(# Teak oblik agresije nad decom je i emocionalno zlostavljanje zastraivanje,pretnja, ignorisanje, odbacivanje, podmiivanje, izolacija... Ne treba potcenjivati ni namernouskraivanje detetu bilo ega. /nogi ljudi brkaju siromatvo sa zanemarivanjem ili zapostavljanjemdece. To je greka, esto i namerna, da bi se siromani ljudi optuili kako su skloni da zlostavljajudecu.

za zlostavljanja dece najee stoje mo i kontrola odrasli'. 8judi koji nemaju kontrolu nad svojimivotima to onda vebaju na deci. !ko nemaju posao ili se e1 iz bilo kog razloga okomio na nji', doukui i maltretiraju slabije od sebe. Naravno to ne znai da svi koji nemaju posao ili na koje e1ovi viuzlostavljaju svoju decu, ali su te stvari i te kako 1aktori koji doprinose stresu. 7 kategoriju rizini'

roditelja koji ee od ostali' nasru na sopstvenu decu ubrajaju se i majke tinejderke, alko'oliari,narkomani i oni koji su takoe bili maltretirani u detinjstvu.

#rogram primarne prevencije zlostavljanja namenjen je svoj deci do godina starosti, nji'ovimroditeljima i uiteljima. Tokom jednosatni' radionica po kolama, deci i odraslima se literaturom i dodetalja razraenim praktinim savetima otkriva da vaspitavanje moe proi i bez nasilja. 7iteljima seskree panja kako da prepoznaju dete izloeno maltretiranju, roditeljima kako da obuzdaju svojuagresivnu negativnu energiju, a deci kako da se odbrane, kako da kau ne, kako i od koga da zatraepomo, da budu bezbedna, slobodna i snana. )eca su svuda u svetu ranjiva zato to su izolovana inemaju dovoljno in1ormacija ni moi. To su tri stvari koje poseduju odrasli.

ALT"&NAT' A#Nae sagovornice veruju da alternativa nasilju uvek postoji. 7 nji'ovom programustrategije disciplinovanja dece samo za amaranje postoji deset alternativa, od ignorisanja do tajm9auta 3!ko je jedna vrsta ponaanja problem, usmerite tu energiju na drugo pozitivno delovanje. Bojipo zidu: 5bezbedite papir. Baca pesak: )ajte mu loptu. Ne moe da saeka svoj red: )ajte mudrugu igraku ili odredite da bude pomaga odrasloj osobi da bi iskoristio potrebu da ima mo...

gnoriite ponaanje koje mu nee nauditi &urlanje, psovanje, napadi besa(. Teko je ne uiniti nitameutim, ovaj gubitak panje odvlai publiku koju oni trae...3

3/nogi roditelji i ne znaju za nita drugo osim da zlostavljaju decu3, kae "eti Tajmens. 36a vremenae obuke u /oldaviji jedan otac je ustao i rekao ;kako ja da ne tuem svoju decu, pa mene su celogivota tukli. Ne znam ta drugo mogu da uradim.; )eca na nae programe reaguju nepogreivo, aroditelji zbunjeno. #okuavamo da im pomognemo da naprave razliku izmeu disciplinovanja izlostavljanja. Na primer, kad deci kaemo da imaju pravo da budu bezbedni i snani, ona nikad nemisle da to znai da mogu due da ostanu budna i da mogu kasnije da idu u krevet. 5drasli brkaju

prava i zloupotrebu dece. 7vek se prvo uplae kad im saoptimo da emo doi i poduiti nji'ovu decupravima. $tereotipan odgovor je da emo deicu nauiti da rade ovo ili ono.3


11/31

7 svim zemljama u kojima se primenjuje program je isti. ste su i radionice. $amo se prilagoavauzrastu kako bi deca lake s'vatila ta sve sama mogu da uine za svoje emocionalno i 1izikozdravlje, kako da se zatite od nasilja odrasli' i prevaziu stvari koje i' ine ranjivim. "roz programeove vrste prevencije samo u Nju )ersiju je prolo vie od milion dece i *+2.222 roditelja. kstremno i dugotrajno nasilje nad decom moe znaiti oiljke za ceo ivot. $trunjaci tvrde da semaltretirani prepoznaju po povuenosti ili pak 'iperaktivnosti, razdraljivosti, po 'roninim bolovima ustomaku, povraanju, poremeajima u is'rani. To su mlade osobe sklone beanju od kue,delinkvenciji, prostituciji, suicidu, laganju, neodgovarajuem seksualnom ponaanju...

&AZ)'!AN!" $'TO A# Teorija o zlostavljanima koji kad porastu postaju zlostavljai i dalje jedominantna u celom svetu, pa i u !merici 3To je prosto postalo mit, i puno ljudi ak ni ne eli da imadecu da i' ne bi zlostavljali. Taj mit se razvio na istraivakim podacima dobijenim od ljudi u zatvorimakoji su tu dospeli zato to su maltretirali decu. $vi su rekli da su bili izloeni represiji kao mali, aliverujem da bi potvrdno odgovorili i na pitanja da li je u nji'ovoj porodici bilo narkomanije ilialko'olizma.

Na sreu, danas postoji i nekoliko studija sa univerziteta Berkli u kojima je ovaj problem istraivan nanormalnijoj populaciji, van zatvora. ta se dogodilo: straivanje je pokazalo da dve treine ljudi kojisu zlostavljani u detinjstvu, danas kao roditelji to ne ine svojoj deci. /islim da se ovo mora saoptitiljudima, jer e se bolje oseati3, kae #at $tanislaski. Ne negira injenicu da su deca u porodicamaslabijeg socijalnog stanja, narkomana i alko'oliara pod veim rizikom da budu maltretirana ilizlostavljana. 35 ovoj podeli nerado govorim javno, zato to je to onda uvek prilika bogatima da kauda se ovakve stvari deavaju samo siromanima, to naravno uopte nije tano. ?injenica je da mi je,na primer, kad sam ja zasnivala porodicu, dobila prvo dete i nisam bila bogata bilo lake da planem ida viknem, i normalno je da sam, kad sam bogata, sada strpljivija. !li to ne znai da nasilja nema i

meu bogatima. /ilioni dece danas pate i ne moe se rei da to doivljavaju samo zato to susiromani. Nasilje nad decom je danas svetski problem, a posledice po mentalno i 1iziko zdravlje susve vidljivije.3

NA* STA&T#)obro uigran, istraen program prilagoen naim uslovima trebalo bi od ove jeseni dakrene i u *@ kola u est gradova u -ugoslaviji. Nosilac projekta za zlostavljenu i zanemarenu decu jebeogradska nevladina organizacija )rutvo za zatitu mentalnog zdravlja porodica i njen deo u Novom$adu. boja Aera, razvojni psi'olog i asistent na ilozo1skom 1akultetu u Novom $adu, kae za34reme3 da e u program biti ukljueni kolski psi'olozi, pedagozi, pedijatri, socijalni radnici i pravnici ida veruje da e ovdanje kole dobro pri'vatiti program 37 pitanju je preventivni program koji se prviput primenjuje u naoj sredini, i nadam se da nee biti vei' potekoa. 7ostalom, programe e ukole uvoditi psi'olozi koji su u njima i inae zaposleni.3

Aoe iz !merike, predstavnice internacionalnog %!# programa, stigle su u nau zemlju na poziv ovenevladine organizacije. "ako same kau, prijatno su iznenaene da neko ko je i sam u problemima dogue eli da ide dalje.

#ria o ubeivanju ovdanji' roditelja &koji su inae ve dugo bez para i ivaca( da razvaljivanjeamarine sopstvenom detetu, onako ve s praga i za svaki sluaj, nije neto ime se treba diiti teksledi. Naputanje miica zarad ukljuivanja glave i strpljenja u odgajanju dece ovde je uvek izazivalosumnju, uz obavezno podseanje na onu narodnu 3batina je iz raja izala3.


12/31

30R8l.glasnik H8R, br. 1 C!/ .... 1 C!+37U ustanovi je zabranjeno %iziko nasilje i vreanje linosti dece, uenika i zaposleni#.

5 pored navedene zabrane, koja se odnosi kako na zaposlene tako i na uenike, kao i obavezeuenika sadrane u odredbama l. 21. (A8A>4a da ... potuje linost drugi# uenika,nastavnika i ostali# zaposleni# u koli, povrede ti# obaveza, tj. ponaanje uenika koje bi semoglo okarakteristati kao %iziko ili bilo koje drugo nasilje, ako se ne radi o izazivanju iliuestvovanju u tui, ne moe se tretirati kao tea povreda obaveze uenika, te ni sankcionisatikao takvo. 'o iz razloga to je odredbama l. 21. (A8A>4a propisano da uenik moe daodgovara samo za povredu obaveze koja je u vreme izvrenja bila propisana posebnimzakonom ili optim aktom, odnosno injenice da su tee povrede obaveze uenika propisane posebnim zakonima i da meu njima nema takvi# povreda. 8toga ustanovi ostaje samomogunost da povrede obaveze uenika u smislu nepotovanja linosti uenika, nastavnika iostali# zaposleni# mogu da propiu optim aktom kole, ali samo kao lake povrede.

4a3

$ao prvo, ustanova je duna da obezbedi ostav a r i vanje prava deteta i uenika, naroito na...uvaavanje linosti... zatitu od diskriminacije i nasilja 0l.2B (A8A>3. 5stim lanom je propisano da, uenik, njegov roditelj ili staratelj moe da podnese prijavu direktoru kole u

sluaju neprimerenog ponaanja zaposleni# prema ueniku, u roku od :B dana od dananastupanja sluaja 0bilo bitno zbog zastarelosti3. Direktor je duan da prijavu razmotri i uzkonsultaciju sa uenikom, njegovim roditeljem odnosno starateljem odlui o njoj, u roku od:B dana od dana prijema prijave. U stavu +. navedenog lana sadrana je obaveza zaposlenogu ustanovi da prijavi direktoru, odnosno organu upravljanja krenje prava deteta Cuenika.

Dakle, podnoenje prijave je pravo uenika, roditelja odnosno staratelja, a kada je re ozaposlenima onda je u pitanju obaveza, u vezi sa im valja naglasiti da povreda radne obavezemoe biti izvrena i neinjenjem 4 neizvravanjem dune radnje.

Adredbama l. :/:. (A8A>4a propisane su tee povrede radni# obaveza zaposleni#...ugroavanje ili povreivanja %izikog ili psi#ikog integriteta detetaCuenika 0%izikokanjavanje, moralno, seksualno ili na drugi nain uinjeno zlostavljanje... vreanje dece,uenika i zaposleni# koje se ponavlja ili utie na proces obrazovanja3 dok je odredbama l.: 2. (A8A>4a propisano da direktor pokree, vodi, donosi odluku i izrie meru udisciplinskom postupku protiv zaposlenog, a l. : . da se nastavnik, struni saradnik,vaspita udaljava sa rada zbog uinjene tee povrede radne obaveze 4 do okonanjadisciplinskog postupka kao i da, ako direktor ne udalji nastavnika, vaspitaa i strunogsaradnika, odluku o udaljenju donosi kolski odbor u vezi sa im valja istai pravo organaupravljanja da razrei direktora dunosti pre isteka mandata 0l.1 3... ako direktor ne preduzima odgovarajue mere prema nastavniku, vaspitau ili strunom saradniku koji....%iziki kanjava ili vrea linost deteta, odnosno uenika, kao i to da je odredbom l. :+B.kazneni# odredbi propisana novana kazna za ustanovu a i direktora ako ne udalji sa radanastavnika, vaspitaa i strunog saradnika zbog uinjene tee povrede radne obaveze.


13/31

Disciplinska odgovornost je autonomna odgovornost. 4a propisano da se za tee povrede radne obaveze izrie

mera prestanka radnog odnosa ako je povreda uinjena umiljajem ili iz svesnog ne#ata i akonisu utvrene olakavajue okolnosti za zaposlenog, dok se u ostalim sluajevima moe izreinovana kazna u visini od !4/B" od plate isplaene za mesec u kome je odluka doneta, utrajanju od /41 meseci 4 bitno je u disciplinskom postupku utvrditi stepen umiljaja i svesnogne#ata kao i postajanje Cnepostojanje olakavajui# okolnosti.

4a3.


14/31

*ta je nasilje nad decom

straivai su razgovarali s decom i mladima starosti od 2 do @ godina koji nisu bili rtve nasiljaali su dovoljno odrasla da mogu da ga razumeju.

Neka od dece navodila su da je za nji' zlostavljanje kada dete gleda kako otac tue majku, aneka da vie ima oni' koji zlostavljaju, nego oni' koji pomau. 4eina dece prepoznaje tri oblikazlostavljanja, to jest 1iziko zlostavljanje, kada se batina koristi kao disciplinska mera, psi'iko, uobliku uvreda i ponienja, i seksualno. Neka deca kao zlostavljanje doivljavaju i zanemarivanje,ratno nasilje i maltretiranje koje sprovode vrnjaci.

straivai su zakljuili da je kod svi' grupa ispitani' 1iziko i psi'iko zlostavljanje bilonerazdvojno, odnosno da je psi'iko uvod u 1iziko, a da tamo gde ima 1izikog ima i psi'ikog.

/inistar za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku $lobodan 8alovi kae da nasilja u porodici imaonoliko koliko ga i u drutvu i navodi da je vano prekinuti zlostavljanje dece kako bi nasilje bilospreeno u korenu. 3-edna od prvi' stvari koje smo morali da prelomimo u $rbiji je da nasilje u$rbiji nije privatna, porodina stvar. To je najtea prepreka, mislim da je uspeno prelazimo, ali nemogu da kaem da je to prolo vreme, da smo preli tu prepreku3, kae on.

Nasilje u porodici kao krivino delo prvi put se pojavljuje u zakonodavstvu *22*, a 8alovi kaonastavak borbe protiv nasilja najavljuje izradu posebnog zakona o dejem ombudsmanu i oekujeda e se on uskoro ui u skuptins ku proceduru.

Nasilje nad enama dogaa se u celom svetu, meutim pouzdani podaci o nasilju nad enama idecom ne postoje. Bez toga nasilje ostaje i dalje potcenjen i nevidljiv problem.

7tvrivanje rasprostranjenosti nasilja nad enama i decom neop'odno je radi donoenjaprograma intervencija za zatitu.

5d poetka rada $avetovalita javlja se veliki broj ena i dece, godinje oko C222, koje imajuproblem sa nasiljem. Na osnovu navedenog broja poziva, koji ini jedan reprezantativni uzorak iobraeni' podataka utvrdjeno je

6 ?"5 N!$ 8-> ini =2D i to su po pravilu najekstremniji oblici nasilja &prelomi ruku, prelominosa, povrede glave, izbijanje zuba(.7 ovoj kategoriji su i sluajevi 1izikog zlostavljanja ena utoku trudnoe i periodu dojenja. Eene se ponekad jave i da bi ostavile dokaze da su zlostavljaneu sluaju da im se nesto desi.

#$ F ?"5 N!$ 8-> je drugo po uestalosti nasilja koje se prijavi. Treba dodati da se ene kojetrpe 1iziko nasilje trpe istovremeno i psi'iko nasilje, dok u obrnutom sluaju to ne mora da budesluaj.

$>"$7!8N5 N!$ 8-> esto prati i 1iziko i psi'iko nasilje, a u veini sluajeva ti oblici nasiljase ine zajedno.

Nasilje najee ine supruzi, bivi supruzi i vanbrani partneri i to u =0D sluajeva. Na drugommestu su sinovi @D, a na treem oevi G,*D.Herka se u ulozi nasilnice javlja u *D sluajeva,deko u ,0D, a majka i svekrva u ,ID.

5dnos nasilnik9rtva ima veze i sa godinama ene. Nasilje od strane partnera najee trpemlade i ene srednji' godina, dok nasilje od strane sinova je karakteristino za starije ene&preko I2 godina(, a nasilje koje ine oevi odnosi se na vrlo mlade ene, devojke.

N$S%&' N$# # (O) ine i oevi i majke, meutim sama deca nasilje vrlo retko prijavljuju jer ga ne prepoznaju.


15/31

5zloenost ena nasilju ima duboke korene u patrija#alnoj strukturi drutva i tradicionalnoj podeli polova. Promene u javnom ivotu, poput rata, nematine, gubljenja zaposlenja, uznaajnoj meri uticu na odnose meu ljudima i pogoduju nasilju i u porodici i van nje.PA8'AIK 'H5 >5D* (JA8'*>JI*


16/31

R8ilovanje i ubistvo devojice je ekstremno monstruozan zloin, ali problem je to se takvizloini teko mogu predvideti. $ada se takve strane stvari dese, svi osudjuju zloin, a tada je prekasno. Drava mora da deluje pre zloina, da se organizuje, izradi e%ikasne preventivne programe na dui rok i akcione planove da se broj takvi# tragini# incidenata smanjiR, kazala je $ron.

Prema njenim reima, ne postoji drava u kojoj je reen problem ekstremnog i bizarnognasilja sa izrazitom psi#opatolokom konotacijom i 8rbija tu nije izuzetak.

/, Srbiji postoji tradicija jataka i hajduka i intenzivna svest o tome da je prijavljivanjesumnjivog ili opasnog ponaanja neprilino- da svako treba da gleda svoja posla- adrava se doivljava iskljuivo kao represivni aparat1

8ve to ima seksualnu konotaciju, ak i povezanu sa zloinom, u patrijar#alnom drutvusmatra se privatnom stvari u koju ne treba da se meaju komiluk, bliski srodnici i institucijesistema. 'o mora da se promeniR, navela je $ron.

Ana je podsetila na sluaj edomorke koja je godinama radjala, ubijala i zakopavala decu usvom dvoritu, a celo selo je to tretiralo kao njen privatan problem, problem njene kue injenog privatnog deijeg groblja u bati.

RAna je bila mentalno zaostala i psi#ijatrijski poremeena i u tom smislu eventualno nijeodgovorna. Problem je to je celo selo to znalo, a celo selo nije mentalno poremeeno, aliniko nije prijavio jer su smatrali da se to nji# ne tieR, navela je $ron.

2aj stepen neosetljivosti- drutvene neodgovornosti- odsustva psiholoke senzibilnosti iempatije za stradanja drugih /zaprepa.uju.i je i uasavaju.i/- ocenila je sagovornicaagencije 3eta1

R5gnorisanje nasilja vodi u zaarani krug iz kojeg se teko izlazi, siguran je put u to da nasilje,kad jednom podigne svoju runu glavu, zakuca na svaija vrataR, upozorila je $ron.

"ato je prvi posao drave podizanje gradjanske svesti ljudi da nadlenim slubamaprijave sumnjive i opominju.e znake- pretnje i nasilje nad drugima- posebno nad decomkao najranjivijim segmentom populacije1

R*kcije ti# slubi treba adekvatno usaglasiti i umreiti. Postoje dobra iskustva u razvijenijim

gradjanskim drutvima i te tradicije i modele treba sleditiR, poruila je $ron.Ana je ukazala i da problem silovatelja recidivista nije lokalni i da nema zemlje koja je toadekvatno reila.

/Svetske statistike se slau u proceni da su u oko 45 odsto seksualni prestupnicirecidivisti i da u dve tre.ine sluajeva siluju poznate rtve1 +ad su u pitanju seksualnidelinkventi ije su rtve deca tamna brojka je ve.a budu.i da se ti prestupi briljivijeskrivaju i tee otkrivaju- osim kad se ne desi ekstreman sluaj kao to je silovanje iubistvo devojice kod Novog Sada/- navela je +ron1

R5straivanja su pokazala da seksualni zloini nisu stvar seksualnog zadovoljstva igrati%ikacije, nego in dominacije, agresije, sadizma 4 to je nauno dokazana injenica.


17/31

8eksualni prestupnici ije su rtve deca najee su i sami bili rtve seksualnoguznemiravanja ili zlostavljanja najblii# srodnikaR, dodala je ona.

$ako je navela, poznato je i da majke u stra#u Rda ne pukne brukaR esto toleriu ili Rne primeujuR incest koji godinama sprovode oevi, ousi, dede, ujaci, tee nad nji#ovom

decom./Posledice koje trpe deca koju esto godinama seksualno zlostavljaju osobe u koje imajunajvie poverenja ireverzibilne su i nepopravljive/- upozorila je ona1

Adgovarajui na pitanje da li bi #emijska kastracija povratnika u prestupu koju predlaenarodni poslanik >ladan &ati bila odgovarajue reenje, $ron je kazala da to moe biti privremno mera koja ne reava problem recidivizma.

/Primenom medikamenata koji smanjuju nivo testosterona smanjuju se libido iseksualna aktivnost1 , pitanju su injekcije iji efekat traje do tri meseca- a primenjujuse sa idejom da .e to spreiti silovatelje- one koji seksualno uznemiravaju decu i ostaleseksualne delinkvente- da ponove svoje zloine1 2o nije trajno reenje 0 dok se lekprimenjuje dotle i deluje/- kazala je ona1

$ron je podsetila da silovatelji ne siluju i ne uznemiravaju zbog vika potencije, ve zbogvika besa i agresije i dodala da su studije praenja primene #emijske kastracije u svetu dale protivrene rezultate.

/%straivanja su pokazala da kod nekih osoba- ba zbog toga to su hemijski kastrirani-dolazi do pove.anja nivoa agresije i onda jo vie uznemiravaju ili maltretiraju svojestare trve ili pronalaze nove1 Notorna je predrasuda da je svaka agresijatestosteronskog porekla/- kazala je ona1

Prema njenim reima, eventualni elektronski nadzor ugradnjom ipa izvriocima krivini#dela seksualnog nasilja, takodje je post delictum mera,a potencijalno moe biti e%ikasna uspreavanju ili redukovanju recidivizma.

R


18/31


19/31

prinoena kao rtve da donesu boju milost. Danas prepoznajemo dete kao rtvu kada,recimo, dete prilazi mostu koji treba da se otvori sa velikim makazama a nasuprot njega jeveliki odrastao ovek u crnom odelu. Dete simbolino see tu vrpcu, umesto da budeugraeno u stub mosta, kao u davna vremena, da bi taj most bio berietan. Dete kao rtva idete u glavi roditelja, dete kao izvor zadovoljstva je jedan vrlo speci%ian izraz patologije

sadistike perverzije. Prvo to karakterie zlostavljano dete u pravilu, kao i malu $aju, je toda je re o maloj deci.


20/31

da ivimo u kulturi koja je pre svega agresivna. *gresivnost je negovana, agresivnost je podgrevana na ovim naim prostorima poslednji# decenija. 8vi ovi ratovi koji su se kod nasvodili doprineli su da se agresivnost podgreje u ljudima i da jedni drugima ostanemo, ne blinji, nego da jedni drugima postanemo potencijalni neprijatelji. -ini mi se da je svakomeod nas poznata karakteristika tipinog zloinca koji napada dete ili enu. 'o je vrlo retko

nepoznati mukarac koji vas prati u pono kada se vraate nepoznatim ulicama. 'o je najeeva brani partner, prijatelj ili neko iz porodice. Dete vrlo retko napadnu nepoznati ljudi. Detenajee napadaju upravo ljudi iz porodinog okruenja, a ini mi se da su seksualni zloininad decom, nad devojicama i nad malim deacima, daleko ei nego to se to zna, nego toto medicina i psi#ijatrija znaju jer se o tome ne govori. 8rpska poslovica najbolje govori otome 4 $oga teta, toga i sramota.

(bog itave ove prie o kojoj sada govorimo sam se bukvalno %iziki razbolila iz prostograzloga to mi se ini da monstrumi ive oko nas. Iako se bojim, poto je majka devojiceuestvovala u svemu tome, da monstrumi ive i u svakome od nas. Iako se bojim za decu kojarastu u 8rbiji iz vie razloga. Ana su nezatiena od strane drutva, ali su ona nezatiena i odstrane porodice. Iako se bojim monstruma koji nau decu vrebaju svuda oko nas, ali se veoma bojim monstruma koji na nau decu vrebaju i iz nas sami#. -ini mi se da ne postoji tei poloaj nego biti dete u 8rbiji. Posle toga je po teini jedino biti ena u 8rbiji. 5 jedna i drugakategorija su ugroene, i jednom i drugom kategorijom se manipulie, i jedna i drugakategorija nisu zatiene zakonom, i jedna i druga kategorija trpe sve vrste uznemiravanja, od psi#olokog, preko %izikog, pa do seksualnog. -ini mi se da je pred nama verovatno zloinkoji je otkrio najdublju prirodu patologije nae svakidanjice koja trenutno postoji svuda okonas. 'o je zloin koji je toliko straan, da i kada poinioci budu kanjeni, ostaje jedna uasnagorina i traje kao da je radioaktivna.

5ako nas u detinjstvu uspavljuju bajkama u kojima se zloinci na kraju pretvaraju u dobreljude i u kojima se na kraju, uz lepoticu zver premetne u princa, ivot nas ui jednu potpunodrugu stvar. ivot nas ui onome emu nas je uila Vana *rent Q da je zlo sveprisutno, da jezlo banalno i da je zlo veoma teko prepoznati ba zbog toga to se maskira obinim licem ito niko od zloinaca ne pokazuje da je on upravo to. 6oramo ga sami prepoznati. * da bismo se oseali sigurnim u sopstvenom ivotu, svako od nas podsvesno eli tu istinu od samogsebe da sakrije. A tome imamo i brojne primere u poeziji i u prozi. 8eam se jedne pesmeamerikog pesnika koji za zloinca kae 4 obino lice, obian nos, obine oi, obine ruke,obine noge, obian osme#, a ta ste oekivali. (lo se nalazi oko nas u svim moguimoblicima, a Dek 'rbosek nikada nije u#vaen ba zbog toga to su ga traili na pogrenimmestima, na ulinim dokovima i meu sumnjivim kriminalcima, meu bivim zatvorenicima.

'rebalo ga je, kau sadanji kriminolozi, traiti meu onima koji su nosili tanu i manu i bili porodini ljudi. 6onstrumi iz bajki koji se pretvaraju u bolje, ne postoje u realnosti. (lo kojese ne lei, mentalna duevna bolest, politika klima u drutvu koja se ne tretira pravim potezima, bivaju godinama sve gore i ine sve vie i vie greaka i tete od koje su mnogenepopravljive, upravo kao ovaj sluaj o kome, na alost, govorimo.

TTTT

IA$856A>5 7


21/31

takvu patologiju bilo nemogue sakriti, niti je bilo nemogue da se ona iskae u svomnajgorem obliku u jednom datom trenutku. Ana je morala biti oigledna, i pre samog zloina,okolini koja je oigledno na ovaj ili onaj nain u tom zloinu takoe uestvovala.


22/31

starog i novog, teko se snalaze i porodica i pojedinac.$riza indukuje porodinu patologiju,uveava se broj porodica sa poremeenim odnosima, %unkcijama, strukturom.Iedan od problema, svakim danom sve prisutniji, sa kojim se susree savremena porodica, jeste problem nasiljanad decom.eina ljudi misli da se nasilje nad enama i decom u porodici vri negde daleko od nai# kuca, u zabaenim imranim krajevima grada, tamo nekim nepoznatim licima, pripadnicima marginalni# drutveni# grupa i niegsocijalnog statusa.*li to nije tako, i to nije tano. 9om, kao i s ministarstvom za rad i socijalnu politiku $rbije. 7 svetu sedanas obeleava /eunarodni dan deteta posveen zatiti nji'ovi' prava.

%ntrevju za sajt 6eligija 37- episkop "nepoljski Nikolaj&AM PHA65OJI* A


23/31

sajtu Heligija &M episkop (nepoljski erujuceg coveka ove slike podsecaju na bol, slican onome kada su bicevali 5susa Vrista na Pilatovom dvoru. 8vet ponovo raspinje Mospoda svojim gresima. 'o je aktuelno i za &ugarsku 4 dovoljno je pogledati svetlece reklame po ulicama bilo kog veceg grada, ukljuciti televizor, ili prelistati bilo koje novine. 865 otvoreno propagiraju cinizam kao odnos prema zivotu, kao i vulgarnostod spoljasnjeg vida do manira. >erujuci covek moze pravilno da ocenjuje stvari, ali deca iomladina su skoro bespomocni pred tom rekom zla. 5ako na kraju i oni procenjuju sve to,nji#ova dusa je vec zatrovana i slaba, i svaki njen pokret iziskuje mnogo napora.

Iedna od najveci# tragedija u &ugarskoj je bila nesreca sa autobusom, pri kojoj je poginulomnogo dece. 0 Pocetkom aprila !!+ godine autobus sa decom na povratku u &ugarsku iz8rbije se survao sa litice. Poginulo je cetrnaestoro dece 4 prim.prev .3. (ar su te ciste decjeduse bile kriveN


24/31

4 6i smo svedoci uzasni# prirodni# kataklizmi, kao i nesreca u nasoj zemlji. 8tice se utisak ida se skoro svake godine uoci praznika Vristovog Hodjenja desi neka tragedija. $oje jedu#ovno objasnjenje za sve toN

4 U crkvenom &ogosluzenju postoji mnogo lepi# pesama o Vristovom Hodjenju. $ao da se i

priroda personi%ikuje i ozivljava rodjenjem ovaplocenog &oga.


25/31

sebe, i naucite se od 6ene= jer sam Ia krotak i smjeran u srcu, i nacicete pokoj dusamasvojim N 06t.::7 4 23.

4 $oji su danas osnovni problemi u PravoslavljuN

4 U Pravoslavlju nema problema, jer je ono istinska vera u &oga, koja je sacuvala apostolsku blagodat u izvoru vere 4 Mospoda 5susa Vrista. *li pravoslavni Vriscani imaju problema. &iti pravoslavan je oduvek bilo tesko, jer je nas ideal 8am Mospod 5sus Vristos, $oji nas 8vojim primerom i 8vojim ucenjem zove ka savrsenstvu. 8vaki covek koji veruje u &oga zna izsopstvenog iskustva koliko je tesko odrzavati veru u savremenom drustvu.


26/31

4 6i docekujemo


27/31

#oliti&ccaron;kog marketinga, u svim nacionalnim kor#usima nastavlja se idanas. recizne #odatke o so#stvenoj izginuloj #o#ulaciji #odjednakodo!ro &ccaron;uvaju sve dr*ave.

rema dosad izno/enim #odacima od riglava do &8strok;ev&dstrok;elije, #onacionalnomklju&ccaron;u, najmanje je #oginulo Slovenaca (2 ). rocene o #oginulim

9rvatima kre&cacute;u se od .4 (kako je tvrdio 0. u&dstrok;man) do:. , i tosamo u uslimana - 2 .: . 1a&ccaron;unicamarketin/ki #reterivanja govori da je tokom &ccaron;etiri godine ratadnevnoginulo &ccaron;ak 23 9rvata, ?= Sr!a i 3= >uslimana (@A)6vani&ccaron;ni !roj #oginuli #ri#adnika Vojske 1e#u!like Sr#ske, #rema#roceni tamo/njeg >inistarstva od!rane jeste 2:. 3 vojnika. >5 1S#rocenjuje da je uku#an !roj sr#ski civilni *rtava za &ccaron;etirigodinerata ?.4 . S1 Jugoslvija nikada nije o!javila !roj #oginuli vojnio!veznika u


28/31

dokazan identitet 2 civilni *rtava u #rvoj akciji 9rvatske vojske, ujulu #ro/le godine 99' je #rogovorio i o *rtvama "'luje". Izve/tajsadr*i #recizne #odatke s imenom i #rezimenom svake od ?= *rtvi sr#skenacionalnosti. 5ku#an !roj #oginuli u o!e akcije #ri!li*io se !rojci od: u!ijeni . 'rganizacija iz!egli iz 9rvatske "Veritas", sa sedi/tem u


29/31

#odataka o uku#nom !roju stanovnika 1S (2. . ) i #odatka da je !ilomo!ilisano odsto stanovni/tva, do/lo se do ci+re od :.mo!ilisani #ri#adnika V1S. odatak je ne#ouzdan jer je odre&dstrok;eni!rojmu/karaca mo!ilisan samo +ormalno.>nogo te*e je utvrditi civilne *rtve Sr!a u 5 -a 1S, #ret#ostavlja se da je za &ccaron;etiri ratne godine#oginulo ?.4 civila sr#ske nacionalnosti.rema #odacima >inistarstva za #itanja !oraca, *rtava rata i rada, u 1S

ima 2.? = korisnika civilne invalidnine, kao i 2. :: korisnika#orodi&ccaron;necivilne invalidnine. 5 1S je registrovano .334 civilni *rtava rata sdokazima, s tim /to status civilne *rtve rata nisu mogli ostvariticivili koji su stradali izvan zone ratni dejstava.S1 Jugoslavija - 5 Jugoslaviji ne #ostoji nijedna dr*avna institucijakoja se !avi utvr&dstrok;ivanjem !roja *rtava imenom i #rezimenom, a !rojuku#ni sr#ski *rtava nije #oznat ni #ri!li*no. 8okumentacija nije#riku#jena, kao /to nije !ila ni nakon II svetskog rata, kada S01J nijemogla da na#latiti ratnu /tetu z!og ne#ot#une dokumentacije o *rtvama.5 vojnim krugovima S1J ne+ormalno se mo*e saznati da je u ratnimsuko!ima na teritoriji Slovenije, 9rvatske i


30/31

mrtvi". o/to su a/ki istra*itelji ne#osredno #osle !om!ardovanjas#roveli istragu i identi+ikovai .2 : tela kosovski %l!anaca, ve&cacute;tadase i u za#adnim medijima #ostavilo #itanje gde su #reostale *rtve kojimasu za#adni zvani&ccaron;nici #ravdali !om!ardovanje. Is#ostavi&cacute;e seda je,

umesto na desetina tela, u gro!nicama #ronala*eno u #roseku #o 2= tela.6a#adna /tam#a izrekla je #rocenu da &cacute;e uku#an !roj u!ijeni%l!anaca#re&cacute;i :. (4 3 gro!nica #uta 2=) kad se svi gro!ovi is#itaju, aliuisto vreme isti&ccaron;e da je !rojka od 4. verovatnija. Sada ve&cacute;i na6a#adu malo ko veruje da &cacute;e se uku#an !roj *rtava #ri!li*iti ratnim#rocenama.


31/31

vi/e umrli nego ro&dstrok;eni .rema rezultatima #o#isa iz 2332,

Documents

42460042 Nasilje u Porodici