Aleksandar Ranđelović: Skripta iz filozofije za četvrti razred gimnazije | 2015/16

Čas 48 (DEC) Epikurejstvo i filozofija zadovoljstva- filozofija kao sredstvo za postizanje srećnog života -

Duševno spokojstvo znači: biti oslobođen od svih nemira i misliti stalno na celinu, na najviše i najvažnije istine.

- Epikur, Poslanica Herodotu

KO SU BILI EPIKUREJCI?KO SU BILI EPIKUREJCI?

Na ulazu u Baštu pisalo je: "Stranče, ovde ćeš se osećati tako dobro da nećeš misliti da odeš. Za nas je najveće dobro uživanje”. Epikurejci ne veruju ni u kakav viši smisao, nego je čovek prepušten sebi ili bačen u svet, da organizuje sopstveni život kako najbolje zna, da bi na kraju prestao da postoji. Nema ničeg posle ovoga što bi trebalo zaslužiti.

JESU LI EPIKUREJCI ATEISTI?JESU LI EPIKUREJCI ATEISTI?

Ne baš. Smatraju da bogovi postoje, ali nisu zainteresovani za čoveka, jer je on suviše trivijalan stvor u odnosu na savršeno božansko biće, koje je bez ikakve potrebe za bilo čim.

ŠTA JE, U STVARI, PREMA EPIKUREJCIMA DOBAR ŽIVOT?ŠTA JE, U STVARI, PREMA EPIKUREJCIMA DOBAR ŽIVOT?

Za epikurejce nema nikakvog “treba”, jer nema nikakve božanske promisli ili nekog specijalnog zadatka za čoveka.. Mi imamo savest, slobodnu volju i razum, i možemo da biramo način života. Ipak neki izbori su bolji od drugih! Kao racionalna bića koja teže sreći, trebalo bi da pomoću razuma nađemo put do što većeg uživanja i što manje bola.

ZAŠTO BI TREBALO TRAGATI ZA SREĆOM POD VOĐSTVOM RAZUMA?ZAŠTO BI TREBALO TRAGATI ZA SREĆOM POD VOĐSTVOM RAZUMA?

Ono što čoveka dovodi do patnje jeste neznanje, kao što je tvrdio i Sokrat. Imamo mnogo pogrešnih verovanja povodom toga šta je potrebno za sreću. Najčešći primeri ovih su trošenje snage na luksuzni život i društveni status. Po Epikuru, ova eksterna dobra čoveka čine nesrećnijim. Umesto toga, trebalo bi naći ono što donosi konstantno dobro. To ujedno znači i redukciju potreba, jer što manje potreba čovek ima, lakše će se osećati zadovoljnim.

GDE JE ZABAVA U TAKO SKROMNOM ŽIVOTU?GDE JE ZABAVA U TAKO SKROMNOM ŽIVOTU?

Ako su ti potrebe jednostavnije, osećaćeš se slobodnije i život je manje napet. S druge strane, ako imaš potrebu za luksuzom, moraćeš mnogo više da radiš da bi zadovoljio visoke zahteve koje si samom sebi zadao. Da li se isplati robovati teškom i dosadnom poslu kako bi se postigao samozadati luksuz ili prestiž? Oslobađajući se luksuza, stičemo vreme za bavljenje onim što donosi direktno zadovoljstvo: prijateljima i filozofiji.

ZAŠTO SE EPIKUREJCI NE BAVE POLITIKOM?ZAŠTO SE EPIKUREJCI NE BAVE POLITIKOM?

Epikurejci su smatrali da je politika nepotreban izvor stresa. Mase su ionako previše nerazumne, a moćni ljudi oni koji korumpiraju, tako da je daleko isplativije povući se iz grada, osnovati sopstvenu filozofsku komunu, i tu, u privatnosti, tražiti zadovoljstvo.

NIJE LI, PREMA TOME, EPIKUREJSTVO SEBIČNO?NIJE LI, PREMA TOME, EPIKUREJSTVO SEBIČNO?

Hrišćani su im zajedno sa aristotelijancima i stoicima prebacivali da su, zbog nezainteresovanosti za politički život, nalik životinjama zadovoljni sebičnim i primitivnim životom. Ta kritika nije toliko na mestu, ali bi druga mogla da bude: u epikurejstvu nema dužnosti ili društvene obaveze: we’re all separate atoms seeking our own pleasure in the great void.

ZAŠTO JE VAŽAN DEO UČENJA O SREĆI U ZAHTEVU DA SE ŽIVI U OVOM ZAŠTO JE VAŽAN DEO UČENJA O SREĆI U ZAHTEVU DA SE ŽIVI U OVOM TRENUTKUTRENUTKU??

Izvor strahova, stresa i nezadovoljstva je čovekovo vraćanje u prošlost, mišljenje o onom lošem što je bilo. Čovek je sklon da brine i o budućnosti. Epikurejstvo hoće od čoveka da bude potpuno fokusiran na “sada”, i učini ga što je moguće prijatnijim.

ŠTA SMO NAUČILI OD EPIKUREJSTVA?ŠTA SMO NAUČILI OD EPIKUREJSTVA?

Dobro je to što nas podsećaju da je čovek naročito loš u pronalaženju puteva do dobrog života. Ljudi su, zapravo, jako dobri u nalaženju puteva do toga da postanu nesrećni, opterećeni nepotrebnim, trivijalnim ambicijama. Često postavljamo zahteve koji su svima poznati (dogmatski): trebalo bi da budem bogat, uspešan, uzoran građanin. Epikurejci nas opominju (kao i mnogo kasnije psiholog Karen Hornaj): Ne postoji nikakvo ‘treba’! Mudar čovek bolje struktuira život na putu ka sreći.