4_MilanUzelac_Prakticna_fenomenologija.pdf

8/9/2019 4_MilanUzelac_Prakticna_fenomenologija.pdf

1/174

Milan Uzelac

PRAKTINAFENOMENOLOGIJA

2012


2/174

Milan Uzelac Praktina fenomenologija

2www,uzelac.eu

Napomena

Knjiga je u meuvremenu dopunjena sa dva radanapisana godinu dana nakon njenog prvogobjavljivanja (2011); re je o dva teksta koji joj svojomtemom organski pripadaju, budui da su proetiosnovnom idejom ove knjige, a to je da filozofija danasmoe postojati samo kao filozofski odnos spram sveta ikao najvii nain ivota u njemu; uvid, da filozofija ima

smisao samo kao nain ivota, a re je o misli kojaprati filozofiju u manjem ili veem stepenu tokomitave njene istorije, danas je posebno aktuelan, jer tamisao koliko god bila potiskivana i omalovaavana,vodi nas tome daivot ima smisao samo ako jeproivljen iz najvie odgovornosti koja svoj temelj imau filozofiji kao duhu vremena.

Re je o radovima pod brojevima 5 i 6, a posveenimfilozofskim stavovima Mihaila uria i BrankaDespota. Time se ovaj spis razlikuje od svojevremenotampane knjige u 10 primeraka (2011), ali i dalje imaprivremeni karakter, poto e u svom definitivnomobliku elektronski biti registrovana kad misao kojunosi u sebi bude definitivno zaokruena.U Vrcu,

13. novembar 2012. Autor


3/174


3www,uzelac.eu

Uvod

Od samih svojih poetaka filozofija nastoji da

zadovolji najvie teorijske potrebe ljudskoga duha, tese ve od doba njenog nastanka smatralo da je, uprkostome to ovladavanje njom iziskuje veliki napor, samakorist od filozofije daleko vea1. Na osnovu ega setako neto moglo tvrditi, ak i ako je njena najviaistorijska namera, do naih dana neostvarena, bila uneunitivoj pretenziji oveanstva na isto i apsolutno

znanje, na isto i apsolutno vrednovanje i htenje2?Oigledno, tu od samog poetka ne bee re samo onjenoj teorijskoj, ve daleko vie praktinojdimenziji. Ovde e upravo to biti glavna tema, na kojuemo se sve vreme iz najrazliitijih aspekata obraati,tema koja se pokazuje kao tema nad temama, a to je filozofski ivot.

U odgovoru Zenona iz Eleje (490-430. pre n. ere)na pitanje emu ui filozofija, krije se najvei deoodgovora i na nae pitanje; po predanju, veliki filozof idravnik, pred svoje pogubljenje, odgovorio je nagornje pitanje elejskom tiraninu da filozofija uiumiranju. Teko da je taj odgovor tiranin do krajarazumeo. Umiranje, samo po sebi, podrazumeva iivljenje do smrti, te bi potpuni odgovor bio dalekosloeniji: filozofija ui ne samo umiranju ve i ivljenju,voenju takvog ivota na ijem kraju ovek moe

1Jamblih,Protreptik6 (Pistelli 37. 22-41. 5).2Husserl, E.:Philosophie als strenge Wissenschaft, V. Kloster-

mann, Frankfurt am Main 1965, S. 8.


4/174


4www,uzelac.eu

mirno i otvorenih oiju da gleda u smrt, u nita koje seotvara sa one strane ivota.

Isto shvatanje ivota nalazimo stolee kasnije

kod Sokrata koji je, po predanju, sluao u mladostiizlaganje Zenona o elejskim aporijama, a u prisustvuostarelog Parmenida. On je, koliko moemo verovatiPlatonu, u poslednjim asovima svog ivota kazivaosvojim uenicima i sabesednicima kako filozofija ne uioveka niem drugom do umiranju, pa bi se moglo reida je filozofija zapravo tanatologija. Uenje smrti ni

ovde ne znai zahtev za odricanjem od ivota; i ovde jere o potrebi voenja pravog ivota koji bi morao bitiduboko smislen u susretu sa smru.

Filozofija se tako pokazuje, ne kao neta istoteorijska delatnost, kao neto to bi bilo sporedno ibeznaajno po ovekov praktini ivot, ve naprotiv:filozofija od samih svojih poetaka, pa i tokom itave

svoje potonje istorije ostaje neto veoma vano ikrajnje odluujue za ljudski opstanak.Kako se ni posle toliko mnogo vremena, ljudi

filozofijom ni danas u veini sluajeva ne bave na pravinain, kao ni najstarija vremena, u doba Platona, nato se on ali u svom dijaloguDrava, ne treba daiznenauje to se periodino, ve od vremena klasineantike javilo pitanje potrebe nagovora na filozofiju tese tvrdilo da se filozofijom ljudi nuno bave, ak i ondakad je osporavaju. No, treba li nekog nagovarati nafilozofiju, ako je ona nuna potreba duha? Ako treba,zato? Pozitivan odgovor bi se mogao oekivati od onihkoji se filozofijom sve vreme bave i koji navodno znajuta je filozofija, ali i ne treba prevideti ni veliku


5/174


5www,uzelac.eu

sumnjiavost kod onih drugih, kod onih koji se neustruavaju da iz velikog neznanja filozofijusamouvereno osporavaju. Da bismo nekog na neto

mogli nagovarati, pretpostavlja se da znamo ta je onona ta nekog nagovaramo, i kada je o filozofiji re, imali ikog ko bi mogao rei da zna ta je filozofija, daposeduje znanje o njoj isto kao to hirurg posedujeznanje o tome kako treba dovriti operaciju.

Oigledno je da s filozofijom stvari stoje donekledrugaije i da ona ima neki poseban status u sferi

duha; nije li ve Kant s velikim razlogom upozoravaokako se ne ui filozofija ve samo filozofiranje, tj.vebanje talenta uma u primeni njegovih optihprincipa3, i nije li ve time ukazano i na nepriliku ukojoj se filozofija nalazi, potvrivanjem njenenenaunosti, jer kako Huserl istie da samo "dokledosee nauka, prava nauka, dotle se moe poduavati i

uiti, i svuda u istom smislu"4

. A ako je tako, filozofijase onda ne moe uiti; ona nije tek neki skup znanjave pre niz naznaka i postupaka, smerova na putupravilnog ivota u vrlini.

Pa ipak, koja je to vrsta znanja koju bi jedanfilozof mogao posedovati? Govori se o tome kako jesvaki mislilac prepun sumnji, kao i da pred njim stojisve vreme, otvoreno mnotvo pitanja to ih onpostavlja sebi ali i svojim sagovornicima. Slavniatinski mislilac Sokrat (469-399. pre n. ere) je tvrdeikako nita ne zna, uvek imao mnogo vie pitanja no

3Kant, I.: Kritika istoga uma, BIGZ, Beograd 1990, str. 497.4Op. cit., S. 8.


6/174


6www,uzelac.eu

odgovora, koji ako bi se u razgovoru do njih i dolo,mahom imahu neki usputni karakter i behuprivremeni, no pritom uvek najvii podsticaj za nova

pitanja. Sokrat je bio daleko od toga da smisaono dokraja objasni probleme, metode njihovog reavanja ilipostavi nekakve teorije. On se pre svega zadovoljavaoodreivanjem pojmova koje su njegovi sagovornicikoristili a da ih pritom niso do kraja i promislili.

U isto vreme, znanja koja navodno posedujefilozof po svojoj prirodi drugaija su od onih koja

poseduje neki savremeni tehniar ili naunik; i u naevreme ima filozofa koji su iznad svega isticaliegzaktnost znanja, njegovu proverljivost, jasnost irazgovetnost, ali se pritom i sami nisu ustruavali daza sebe kau kako zauvek ostaju poetnici5u filozofiji,podseajui kako filozofija ne raspolae nikakvimsistemom, te da je u filozofiji sve sporno, da je svaki

stav stvar individualnog ubeenja, kolskog shvatanja,"stanovita"6.Biti "poetnik u filozofiji" moe znaiti i "biti na

poetku filozofije", a to e rei: postavljati prva pitanjas kojima poinje svako promiljanje, svaki smislenirazgovor; prva pitanja jesu ona poetna pitanja, onapitanja koja nam prva dolaze u misaono obzorje, ali, tonisu neka "poetnika" pitanja, jer, na pitanja

5Razume se, u tom sluaju repoetnikne oznaava nekog konema nikakvih znanja o problemima filozofije, ve pre nekog ko seu filozofiji uvek nalazi na njenompoetku, nastojei da odgovorina pitanje o onom to jeprvo, to jepoelo, to se nalazi u samomtemelju ljudskog miljenja.6Husserl, op. cit., S. 9.


7/174


7www,uzelac.eu

poetnika lako je odgovoriti, no ne i na pitanja koja setiu onog to jeprvo(arch) i to se nalazi u osnovisvega, budui da ono to je prvo uvek ostaje prvo i

bitno prvo u logikom smislu. Ta prva pitanja esto sepokazuju i kao poslednja pitanja, i u istorijskom kao ivremenskom smislu, ona ne zastarevaju, poput nekihtehnikih reenja ili naunih pronalazaka koji su uasu nastanka revolucionarni i epohalni da bi ve uoima naredne generacija, u sledeoj epohi, sva ta"revolucionarnost" i "epohalnost" izbledela do te mere

da se esto ne vidi vie ni znaaj novine tihpronalazaka, niti ono ime su plenili ljude u prvovreme.

Ako se to ima u vidu, mogue je govoriti o trajnojaktuelnosti filozofije, o nezastarivosti ne samo njenihpitanja i njenih postupaka, ve i odgovora koje namdonosi u izvornom obliku njena istorija. Jer, istorija

filozofije, koja je dola do nas, nije samo istorija pitanjai odgovora koji su se taloili i sakupljali tokom njenedva i po milenijuma duge istorije, ve je ona pre svegaistorija napora miljenja da misli ono to se obinosmatra poznatim, samorazumljivim i nadasveneproblematinim.

Najvei predstavnik nemake klasine filozofijeG.V.F. Hegel (1770-1831) isticao je kako se filozofijabavi onim to se obino smatra poznatim; no tunaglasak treba staviti na re obino. Ako se netoobinosmatra poznatim to ne znai da nam je ono


8/174


8www,uzelac.eu

odistai poznato, budui da, s druge strane, "poznatonije jo i saznato"7.

Tako se nalazimo u situaciji da postavljamo

pitanje o poetku, o poelu, ili, kako je (po svedoenjuAristotela) Anaksimandar na poetku klasinogperioda antike istorije govorio, o arche,a daprethodno nismo, ne samo odgovorili na pitanje zatotreba, i vredi li uopte time se baviti, ve se tompitanju nismo ni najmanje pribliili. Udaljili smo se odnjega jo u asu kad smo ga postavili. Zato je to tako?

Zato se udaljavamo od onog emu se treba pribliiti,zato blizinu zamenjujemo daljinom nanajelementarniji nain, u bukvalnom znaenju te rei?Da je drugaije, videli bismo da daljinamoe biti inajvea blizina. Da li je to i ovde sluaj? Ima li izgledada se naemo na putu koji nam rasvetljava stvari iotvara nam ih u njihovoj prozirnosti, da se "istinito

shvati i izrazi ne kao supstancija ve isto tako i kaosubjekt"?esto se deava da se na poetku nekog

izlaganja ponu mnoiti pitanja i da mnoga do kraja nebudu razreena; u najveem broju sluajeva, to moebiti paradoksalno, otvorenim ostaju ona pitanja koja binajpre morala biti razreena, ona pitanja koja se tiuovekove neposredne egzistencije. Uzrok tome moebiti u nedostatku teorijskog dara, u neopravdanomuzdizanju i velianju dubokoumnosti spram pojmovnerazgovetnosti i jasnoe.

7Hegel, G.V.F.: Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd 1974, str.17.


9/174


9www,uzelac.eu

U isto vreme, ako se postavi mnogo pitanja ipritom ne da nijedan jasan i nedvosmislen odgovor, tomoe biti ili izraz skeptikog negativizma ili

nedostatak volje i odlunosti da se do onog to jestesampoetakdospe "slobodnim predavanjem samimproblemima i zahtevima koji iz njih proistiu"8.

Stie se utisak da se i ne trudimo da to uinimo.Taj utisak moda je prividan, a moda je i laan.Moda svojom lakoom nae miljenje zavodi iusmerava na pogrean put ... A tu se ve javljaju

problemi. Koji od puteva u pokuaju tumaenja sveta inovonastalih problema u njemu izabrati, ako su namsvi jednako nepoznati i neizvesni. Kojem putu datiprednost ako ve prethodno ne znamo kuda nas ijedanod njih zapravo vodi?

Tako se nalazimo, i dalje, na poetku. Hteli binekog nagovoriti da poe sa nama u veliku, moda i

najveu misaonu avanturu, da nas sledi na napornomputu miljenja, a da mu odmah na poetku nismo reklini kuda idemo, ni zato, ni koji su razlozi i smisaoizabranog puta. Da je ovo poslednje pitanje opravdano,o tome nam svedoi i niz tekstova nastao sredinomdruge polovine proteklog stolea, a sabranih okopitanja emu filozofija? Jo nekoliko decenija ranije,slavni nemaki filozof Martin Hajdeger (1889-1976)postavio je pitanje emu pesnici?Dodue, on se tupozvao na jedno pitanje koje je pre dva stolea postavioveliki romantiarski pesnik Fridrih Helderlin (1770-

8Husserl, E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, V. Kloster-mann, Frankfurt am Main 1965, S. 70.


10/174


10www,uzelac.eu

1843): wozu Dichter in drftiger Zeit, dakle, emupesnici u oskudno vreme. Oigledno, nemaki pesnik(vrnjak i prijatelj Hegela tokom studijskih dana u

Tibingenu), smatrao je da oskudno vreme nije vremepogodno za pesnike i mislioce, ali ni za njihovesavremenike. Da li su to isto mislili i svi oni koji sunastojali da odgovore na pitanje emu filozofija?Da lisu i oni smatrali da je nae vreme nepovoljno i da nijepogodno za filozofiju?

Kao to vreme nije bilo naklonjeno filozofiji u

vreme Platona, jo manje bee, osam stolea kasnije,na samom kraju helenistike epohe, u vremeposlednjeg velikog Rimljanina Severina Boetija (470-524) koji je od filozofije traio ivotnu utehu, oekujuizatoen u tamnici pogubljenje.

Neko bi rekao da se stanje stvari nije umeuvremenu promenilo, da se ni danas ljudi ne bave

filozofijom na najbolji, njoj najprimereniji nain, jer idanas mnogi vladari su varvari (poput Teodorika, kojije doao glave Boetiju), ali, teko e ko ipak rei kakood filozofije treba traiti tek neku utehu. Uteha dolazina kraju, i nekom je potrebna u asu kad se rastaje saivotom, oekujui neko pravednije reenje uzagrobnom ivotu, pa je stoga razumljivo to mi odfilozofije oekujemo neto vie. A ako o njoj netoznamo, neto to smatramo bitnim i odluujuim, ondabi nam to moglo dati za pravo da kaemo kakonagovaranje na filozofiju ima smisla i kako je onodanas jednako opravdano kao i u doba najveihantikih mislilaca, Platona i Aristotela.


11/174


11www,uzelac.eu

Ako ovek hoe na pravilni nain da vodi svojivot, onda on mora da se obrati filozofiji, isticao je

Aristotel, budui da samo filozofija sadri u sebi

pravilno prosuivanje; hteo to ovek ili ne, on se moranjoj obratiti, pa stoga, ak i oni, koji su protiv filozofije,svoje protivljenje manifestuju samo prosuivanjem, ato znai - filozofiranjem9, pie Aristotel u svom spisu

Protreptik10, smatrajui da, hteo to neko ili ne, on seobraa filozofiji i filozofira kad hoe da dosegne ono to

je najvie, a to je po optem uverenju svih grkih

filozofa, dobro. Svi ljudi po svojoj prirodi tee dobru,govorio je Aristotel.Nas od vremena kada je iveo ovaj veliki mislilac

deli preko dva milenijuma; mnogo je vremena prolo, imnogo se toga izmenilo u shvatanjima ljudi kao i usvetu koji nas okruuje. Krajnje je interesantnorazmotriti, ta se to sve bitno izmenilo u miljenju i

shvatanju ljudi, u kojoj meri je sve postalo drugaije,posebno ako i dalje ljudi smatraju da treba teiti onomto je dobro. Na tehnikom, praktinom planu, mnogota je drugaije, sigurno je da kvalitetnije ivimo nostari Grci, koji su iznad svega prednost davalimaslinama, ribi, siru i vinu, pa ta etiri elementa,kao da su nekakva etiri iskonska elementa ljudskogivota, mada ne i samoga sveta.

9Sholie za I analitiku, Codex Parisinus 2064, 263a; Aristotel,Protreptik, 2.10Ovaj spis nastao je kao rekonstrukcija navodno izgubljenogAristotelovog spisa, a na osnovu odlomaka razliitih antikihautora - u najveoj meri Jambliha, ali i Cicerona, Avgustina,Stobeusa, Prokla, Olimpiodora, Laktancija...


12/174


12www,uzelac.eu

Dakle, sledimo li misao Aristotela, sve se svodina sledee: mi se bavimo filozofijom i kad jeopovrgavamo i kad je branimo, jer mislei o onom

prvom, mi filozofiramo. Filozofirajui, a radi teorijesame, mislilac nastoji da prozrano sagleda samestvari u njihovoj istinskoj prirodi, ili, jo preciznijegovorei, on stoji u osnovi gledanja koje prozrauje onoto jeste; na taj nain odvija se filozofiranje.

Mudrost je boiji dar, govorio je Platon, afilozofija kao tenja toj mudrosti koju bogovi poseduju,

delo je oveka. Ono to je oveku dato, pa tako i zadato,jeste da tei toj boanskoj, istinskoj mudrosti;istraivati ono ta u ivotu treba initi a ta ne treba to je stvar filozofa, kae Aristotel.

Zato se mi ovde obraamo Aristotelu? Ni u komsluaju ne zato to bi u njegovom delu nalazili samorazloge potrebi za bavljenjem filozofijom; jo manje

stoga da bi neukima objanjavali ono to i tako nemogu razumeti; najmanje zato, da bi pravdali pravo naizuavanje filozofije koju danas osporavaju oni koji jene znaju, jer ne smeta im to je ne znaju.

A o tome je upravo re. Moja jedina namera uovom uvodu koji je pristupni, nagovetavajui, ali nezbunjujui i obeshrabrujui, jeste da ukaem samo na

jedno: ima li smisla bavljenje filozofijom, za kojuAristotel ree da je jedno od najveih ljudskih dobara.

Mi ivimo u vreme kad ne uspevamo oteti seutisku da filozofija nema vie svoj izvorni smisao, da iznje ne prosijava nagon za istinskim znanjem, buduida najvie dobro - razboritost () niko vie ne


13/174


13www,uzelac.eu

vidi kao neto to bi mu bilo sredinji momenat ivota,kao neto emu bi najvie i sve vreme trebalo da tei.

Tome danas u velikoj meri doprinose i oni koji se

navodno bave filozofijom, ali ne na pravi nain. Uposlednjih dva stolea, koja su jo uvek znatnim delomu znaku kraja najveeg filozofskog sistema novog doba,kakav je Hegelov, nastalo je mnotvo raznoraznihfilozofskih orijentacija, od kojih su mnoge bile svedrugo ali samo ne filozofske, orijentacije koje se nimalonisu ustruavale da sebe nametnu i proklamuju za

istinski izraz onog to bi filozofija trebalo da bude posvom bitnom opredelenju.Budui da je u poslednjih nekoliko decenija XX

stolea, s pojavom postmodernistikih strategija,nastupilo vreme apsolutnog relativizma, vreme kad seljudima uinilo da u svakom asu mogue je sve, a daza sve to jeste, nema nikakve odgovornosti, izgubili su

se svi kriterijumi i sva merila koja su nekadoznaavala meru onog to odista jeste.I sad, hteli to ili ne, doli smo do same biti ne

samo naeg ivota, nego i problema koji je u prvi mahbio na periferiji da bi neprimetno dospeo u sreditenaih interesovanja. Poeli smo s krajnje naelnimpitanjima, da bi potom stigli do jednog filozofa kakav

je Aristotel i koji je iveo skoro dva i po milinijuma prenas.

Dakle, kad je re o filozofiji, treba se obratitionima koji znaju filozofiju. Istorija je u tom smislu bilablagodarna. Pred nama su spisi niza mislilaca kojimase moemo obratiti, bilo da je re o Platonu ili

Aristotelu, Plotinu ili Proklu, Kuzanskom ili Brunu,


14/174


14www,uzelac.eu

Dekartu ili Hobsu, Kantu ili Hegelu, Huserlu iliHajdegeru. Svaki od pomenutih mislilaca ostavio nam

je na njemu svojstven nain deo rezultata do kojih je

doao u nameri da odgovori na vena pitanja kojaiskrsavaju pred ljudski rod, no na koja se, iz ljudskeogranienosti, mogu dati samo delimini, parcijalniodgovori.

Jasno je da su u takvoj situaciji prve na udarufundamentalne nauke i discipline, sve one oblastiistraivanja koje ne donose neposrednu praktinu

korist.Ista sudbina osporavanja nije mimoila nifilozofiju. Potvrdni razlozi njenog postojanja danas suvie no problematini i to se posve jasno osea jo odXIX stolea.

Smatram da se stvar filozofije u svojoj biti nemoe unititi. Ona moe biti samo potisnuta,

zamenjena neim lanim, a u trenucima kad i samivot postaje laan, ona je negacija sopstvenog smisla.Ovde e biti rei o onom emu nas moe poduiti

fenomenologija u naem praktinom ivotu. Prethodno,treba osvetliti same mogunosti koje otvarajufenomenoloka istraivanja.


15/174


15www,uzelac.eu

1. Filozofija - stroga nauka ili filozofija ivljenja

Deli nas skoro itavo stolee od vremena kada je

u tada upravo pokrenutom asopisu Logos11objavljenprogramski spis Edmunda Huserla (1859-1938)Filozofija kao stroga nauka. Teko je razumeti velikiodjek na koji je ovaj rad u svoje vreme naiao, i istotako, bez poznavanja filozofske situacije vremena kad

je publikovan, teko je razumeti veliki uticaj ovog dela,koji se, bez uvida u druga Huserlova dela ne bi mogao

do kraja razumeti.Ovaj spis bio je niz godina smatran temeljnim zarazumevanje Huserlove filozofije, no to on svakako nijezbog svog sadraja, zbog kritike tada vladajuegpsihologizma, scijentizma ili filozofije pogleda na svet,ve prvenstveno zbog osnovne, vodee ideje koja je svevreme zaokupljala Huserla, a koja je izloena ve u

samom naslovu ovog spisa. Ako je openhauer imaoobiaj da kae kako je on ovek jedne ideje i to one,izloene u naslogu njegovog ranog i kasnije veomapopularnog spisa, moglo bi se i za Huserla rei da se u

11Logos, Bd. I 1910/1911; S. 289-341. Ovaj Huserlov spis prevelisu na srpski jezik Dafina i Milan Damnjanovi i objavili 1967.godine u izdanju Kulture u Beogradu. Milanu Damnjanoviu

pripada posebna zasluga to je nakom Zagorke Mii i MomilaSeleskovia nizom radova o fenomenologiji otvorio prostorfenomenolokom nainu miljenja u naoj zemlji. U razvojufenomenologije u Jugoslaviji, pre i nakon II svetskog rata videtimoj prilog u Encyclopedia of Phenomenology, Ed. L. Embree,Kluwer Akademic Publishers, Dordrecht/Boston/London, 1997,pp. 744-749. http://www.springer.com/philosophy/book/978-0-7923-2956-5


16/174


16www,uzelac.eu

ovom naslovu odraava sredinja misao ijemopravdaju i utemeljenju tee svi njegovi misaoninapori iji izraz sreemo kako u najranijim, tako i u

njegovim poslednjim spisima.Huserl je po svom osnovnom obrazovanju bio

matematiar i nije sluajno to se kartezijanska nitvodilja provlai kroz svo njegovo delo; bilo je pokuajada se pokae kako je on u kasnim radovima napustiokartezijanstvo, ali o naputanju kartezijanstva nemoe biti rei, budui da utemeljenje filozofije kao

stroge nauke ostao sve vreme njegov najprei zadatak.esto navoena Huserlova napomena iz 1935. kako jefilozofija kao stroga nauka odsanjani san, odnosi seprvenstveno na filozofsku situaciju tridesetih godinaXX stolea u Nemakoj. Taj stav izreen je u asu kad

je postalo vidno da svaki od Huserlovih uenika kreesvojim putem, da postoji fenomenoloka filozofija, da

postoji fenomenoloki pokret, ali ne i fenomenolokakola. Izostao je oekivani preokret u filozofiji koji jeslonim radom generacija istraivaa trebalo daobezbedi tlo buduem "sistemu" filozofije; Huserl jeduboko verovao da se filozofija kao univerzalna naukamoe ostvariti, da se tako visok cilj (mada se nalazio iu beskonanosti) ipak moe dosegnuti, ali, ne radom

jednog filozofa ili neke manje grupe istraivaa, ve ubeskonanom progresu generacija i njihovogsistematskog istraivanja. Meutim, poslednjih godinaivota Huserl se osetio naputenim; iveo je uubeenju da ostaje sam na putu kojim je sve vremeiao, da njegovo delo ostaje jo jedan u nizunedovrenih projekata.


17/174


17www,uzelac.eu

To ne znai da je on u tim asovima odustao odsvoje ideje, naprotiv. U osnovi svih njegovih spisa (asudbina im je bila da svaki od njih, na svoj nain,

ostane nedovren) poiva zahtev za izgradnjomfilozofije kao univerzalne, poslednje utemeljene (iutemeljujue) nauke; budui da je sebe smatrao"poetnikom" u filozofiji, tj. onim ko se uvek nalazi nanjenom poetku, na mestu gde se dalekosenopostavlja njeno osnovno pitanje, Huserl je sve vremepisao svoje osnovno, uvodno delo u filozofiju. Samo

zato se i moglo desiti da na uvod u fenomenologijupretenduju kako Ideje za istu fenomenologiju itranscendentalnu filozofiju I (1913), tako i poznija dela

Kartezijanske meditacije(1931) iKriza evropskihnauka i transcendentalna fenomenologija(1935-6).

Kao to je poznato, Huserl je objavio samo prvideo spisa Ideje; Eugen Fink je u nekoliko navrata

preraivaoKartezianske meditacije(i sam dopisao VImeditaciju, a na Huserlov nagovor da to bude njihovozajedniko delo i kljuni spis fenomenologije od ega sedefinitivno odustalo 1932); spisKriza evropskih naukasvojim veim delom je ostao u rukopisu i s ostalim,pripremnim materijalima, objavljen tek 1954.Meutim, sva pomenuta dela mogu jednakopretendovati na to da zahtev za filozofijom kaostrogom naukom bude upravo njihov zatitni znak.

Desetak godina nakon to je na sebe skrenuopanju publikovanjem dela Logische Untersuchungen(1900-1901), a da u meuvremenu nije objavio nita odrezultata do kojih je svojim stalnim i intenzivnimradom dospeo, Huserl je osetio potrebu da brani ne


18/174


18www,uzelac.eu

toliko fenomenologiju (ije je bitne tema ve uvrstio),ve pre svega ideju i smisao same filozofije; zato spisFilozofija kao stroga naukatreba pre svega videti kao

reakciju na stanje u filozofiji poetkom XX stolea, kaofilozofsku odbranu filozofije od njene pogreneupotrebe; kao to je poznato, nakon visokih dometanemake klasine filozofije, druga polovina XIX stoleabee preplavljena nizom naivno-pozitivistikih ipsihologistikih spisa koji su pretendovali na visokoime filozofije; tu treba ubrojati i radove koji su iznosili

poglede na svet vodeih filozofa tako da se poelopostavljati i pitanje ta bi to uopte filozofija trebalo dabude.

U svemu tome prednjaile su prirodne naukevoene svojom nekritikom pretenzijom da zahvatecelinu znanja, a ne uviajui ne samo svojunepotpunost i nedostatke u ve razvijenom naunom

sadraju, nego isto tako ni relativnost sveg znanja dokog dospevaju, a to vodi krizi savremenih nauka, i tone krizi rezultata, ve prevashodno krizi temelja nakojima nauke poivaju. Bit svake prirodne nauke (njenapriorni nain postojanja) bio bi u svesti o tome da onamoe u beskonanost biti hipoteza i da se morabeskonano ostvarivati; ako je krajnji cilj nauke ubeskonanosti, to znai da su sva znanja do kojih onadolazi samo relativna znanja, te da ona, po prirodistvari, mora voditi u relativizam, odnosno,skepticizam. Nije nimalo sluajno to e Huserl istaizahtev za izgradnjom filozofije kao egzaktne nauke,kakva, u tom asu, u najveoj meri, bee fizika.


19/174


19www,uzelac.eu

Istovremeno, bilo je jasno da se tu, kad je ofilozofiji re, ne radi ni o kakvoj nauci po uzoru nanauke usmerene istraivanju veza stvari i mnotva

njima odgovarajuih pojava, ve o nauci koja ne bi zasvoj predmet imala konkretne datosti, ve njihove biti,ne pojedinane stvari, ve naunost nauke kao takvu;Huserl e stoga insistirati na tome da se tu zapravoradi o transcendentalnom istraivanju koje za svojpredmet ima temelje svih principa na kojima svakanauka poiva, a koji se ne mogu utvrditi pomou samih

nauka.Naspram antike filozofije koja je pretendovalana to da bude nauka, i to univerzalno znanje ouniverzumu svih bia, no koja nije uspela da dostigneideju racionalnosti pa time i istinitu ideju univerzalnenauke (kakvu nalazimo na poetku novoga veka, akoja je mogua tek po uzoru na novu matematiku i

nove prirodne nauke), Huserl novu, univerzalnunauku vidi kao sveznanje iji se cilj nalazi ubeskonanosti pri emu se pred novovekovnomfilozofijom kao univerzalnom naukom otvaraju dvaputa: put objektivistike filozofije na tlu unapred datogsveta, i put filozofije na tlu apsolutne,transcendentalne subjektivnosti; prvi put vodi unaturalizam i scijentizam, drugi u istinsku filozofiju.To je razlog to se od svih nauka psihologija, po prirodistvari, nala u najnezavidnijoj situaciji: ona je moralada izabere drugi pomenuti put (jer za svoj predmetmoe imati samo apsolutnu subjektivnost), ali to nijeuinila, jer za svoje metode prihvatila metodepozitivnih nauka.


20/174


20www,uzelac.eu

Nije nimalo sluajno to je poslednji Huserlovasistent Eugen Fink, godinu dana nakon smrti svoguitelja, izmeu vie desetina hiljada stranica iz

Huserlove zaostavtine izdvojio i objavio ba spis Oizvoru geometrije(1936) (koji se kasnije nalazi usklopu dodataka Huserlovog poznog a nedovrenogdelaKriza evropskih nauka i transcendentalna

fenomenologija12). Danas, nakon publikovanja nizaHuserlovih dela, nakon mnotva knjiga ofenomenolokoj filozofiji, ovaj se Finkov izbor ne moe

nikako pokazati sluajnim. Nastojei da prikaeskriveni izvor geometrije, etvrt veka nakon spisaFilozofija kao stroga nauka, utemeljivafenomenologije iznova promilja svoju osnovnu temu:kako je zapravo filozofija mogua kao nauka, kako semoe ouvati njena strogost koja nee dozvoliti da sematematiki svet idealnosti proglasi za jedino stvarni

svet a da se pritom previdi pravi osnov nauka iumetnosti - svet ivota.Postavljajui pitanje skrivenog temelja nauka i

naunosti Huserl nastoji da razjasni temelje iz kojih jeponikla geometrija; po njegovom miljenju, dovestigeometriju do evidencije, znai: otkriti njenu istorijskutradiciju; to je neophodno ako se hoe tematizovatinepristupana zatvorenost temeljnih pojmovageometrije; na taj nain se prodire u svet prvihgeometara; ovaj se, u svojoj krajnjoj konsekvenci,

12Husserl, E.:Die Frage, nach dem Ursprung der Geometrie alsintentionalhistorisches Probelm, in: Revue Internationale dePhilosophie, Brssel, 1 Jahrgang, 2, S. 203-225. Kasnije, Hua,VI, 1962, S. 365-386.


21/174


21www,uzelac.eu

pokazuje kao svet stvari; zato bi centralno pitanje ovogspisa bilo sledee: "Kako je mogua jedna nauka kaoto je geometrija? Kako ona, kao sistematska,

stupnjevita, od idealnosti sastavljena graevina kojabeskrajno raste, moe da odri svoju izvornusmisaonost u mogunosti ivog reaktiviranja kadanjeno saznajno miljenje treba da proizvede netonovo, a pri tom ne moe prethodne saznajne stepeneda reaktivira sve do onih najniih"13.

Geometrija bez stvarno izgraene moi

reaktiviranja izvornih aktivnosti, zatvorenih utemeljnim pojmovima jeste tradicija koja je ostala bezsmisla. Tu treba traiti razlog pada nauke u krizu:mogue je da se ona vekovima razvija, da njen naunisadraj stalno raste i iznova se grana, a da ona pritombude neistinita, jer ne moe vie da reaktivira svojizvorni smisao; Huserl e to formulisati na sledei

nain: "Stavovi i metoda pomou koje se logiki mogukonstruisati uvek novi stavovi, uvek nove idealnosti,mogu se upravo neprekinuto nasleivati kroz vekove,dok se istovremeno ne nasleuje mo reaktiviranjaprapoetka, dakle izvora smisla svega to dolazikasnije"14. Nauka moe da se razvija, da napreduje iima za sobom sve bolje i bolje rezultate a da pritom idalje ne poseduje izvorni smisao svih tih rezultata iju

je evidetnost potrebno uvek iznova "potvrivati".Ako na poetku geometrije nije mogao biti

prisutan totalni smisao geometrije, izvesno je da kao

13Hua, VI, 1962, S. 373-4.14Hua, VI, 1962, S. 376.


22/174


22www,uzelac.eu

predstupanj mora prethoditi neki "primitivniji" smisaokoji se u poetku mogao javiti sa evidencijom uspenerealizacije, to e rei da se u onom predgeometrijskom

temelji smisao geometrije, da se u tom predgeometrij-skom nalazi temelj metode idealizovanja; ali kako jenakon stotina godina razvoja geometrije mogue jednojindividui da reaktiviranjem premisa dospe do izvorneevidencije? To da sve nove tekovine izraavaju jednustvarnu geometrijsku istinu a priori, izvesno je, poreima Huserla, samo pod pretpostavkom da su temelji

deduktivne graevine zaista proizvedeni sa izvornomevidencijom, da je bilo mogue odrati jedankontinuitet od linosti do linosti, od epohe do epohe.

Neophodno je da neprestano postoji mogunosttradiranja metode kojom se od prednaunih datostikulturnog sveta proizvode izvorne idealnosti. Propustkoji je nainio Galilej na poetku novog doba bio bi, po

miljenju Huserla, u tome, to ovaj nije postaviopitanje porekla i naina nastajanja geometrijskihidealnih tvorevina: Galilej, s kojim poinje to novodoba, uzima nasleenu geometriju i nasleen nainiskazivanja, a da ne uvia kako to vie nije izvornageometrija; primenjivost geometrije njemu je bilatoliko samorazumljiva, da on nije mogao ni naslutitiprividnost te samorazumljivosti; to je za posledicuimalo da je idealizovana priroda potisnula prednaunuulnu prirodu. Galilej nije naao za shodno da postavipitanje evidentnosti geometrije, da dovede u pitanjeono "kako" njenoga izvora, a u vremenu koje dolaziupravo pitanje "izvora" saznanja postae jedan odglavnihfilozofskih problema. Otkriem zagonetke


23/174


23www,uzelac.eu

samorazumljivosti, u kojoj svet za nas stalno postoji,dolazi u pitanje apodiktinost nauke, a to opet vodikrizi njenog smisla.

Galilejeva geometrija je stoga, nasleenageometrija; budui da je bila udanjena od praizvorastvarno neposrednog opaaja, geometrija je u njegovodoba, kao i antika geometrija (pretvorena u techn),ve bila smisaono ispranjena; geometriji idealnosti,koja prikazuje idealizovanu prirodu, prethodipraktino umee merenja zemlje - predgeometrijski

nain odnoenja koji je zapravo temelj smisla, temeljkasnijeg idealizovanja. Tako bi osnovna grekaGalileja bila u tome to nije dalje iao unazad, to nijepitao za temelj, odnosno razlog geometrijskogidealizovanja, to nije postavio pitanje zateenog svetaivota kao horizonta svih smisaonih indukcija, pitanjesveta svih poznatih i nepoznatih realnosti. Samo tako

je bilo mogue, smatra Huserl, da Galilej istovremenobude onaj koji otkriva matematiku prirodu sveta, ali ionaj ko prikriva poreklo tla iz kojeg ova izrasta.

Do krize evropskih nauka dolazi u novom veku,u izdiferenciranoj suprotnosti izmeu fizikalnogobjektivizma (koji se manifestuje u pogrenomtumaenju istinskog smisla novovekovne fizike) itranscendentalnog subjektivizma; za objektivizam jekarakteristino da se kree na tlu sveta koji jesamorazumljivo unapred dat pomou iskustva, a da sepritom ne postavlja pitanje "objektivne istine" togsveta; naspram ovog shvatanja transcendentalizamistie da je smisao bivstvovanja unapred datog svetaivota, subjektivna tvorevina, rezultat iskustvenog,


24/174


24www,uzelac.eu

prednaunog ivota. Tako se pokazuje da je svetnauke, "objektivno istiniti" svet, tvorevina viegstupnja koja poiva na prednaunom iskustvu.

Do spoznaje "objektivne istine" moemo dospetisamo radikalnim povratkom na subjektivnost kojaproizvodi svet. Tako subjektivnost postaje osnovnatema filozofije. Ono prvo, to je po sebi, to nijebivstvovanje sveta u svojoj neupitnoj samorazum-ljivosti, ve to prvo po sebi jeste subjektivnost kojabivstvovanje sveta prvo naivno daje unapred, a zatim

ga racionalizuje, tj. objektivizuje. Kriza se, po reimaHuserla, moe izbei samo prevladavanjem"romantiarskog raspoloenja" koje hoe da zahvatifilozofiju, s jedne strane, ili opiranjem da se filozofijapodvrgne pozitivistikoj redukciji ideje nauke na pukuinjeninu nauku, s druge, i to tako to se nastoji naizgradnji naunosti na tlu sveta ivota. Ovaj pak svet

ivota Huserl vidi kao svet naeg zajednikog ivota,kao svest o sapostojanju drugih u formi jednesvezajednice, jer tek u svesti o objedinjavanju ivotaove svezajednice mi znamo da smo upueni na taj svet.

ta sve lei u horizontu pomenutogracionalizma? Nesporno je da novi ideal univerzalnostii racionalnosti saznanja omoguuje napredakmatematike i fizike, pa Huserl s pravom pie da"neprestano rastuom i sve savrenijom spoznajommoi o celini ovek postie i sve savreniju vladavinunad svojim praktinim okolnim svetom, vladavinu kojase proiruje u beskonanom progresu". Iz ovog bi se,kad je o primeni tehnike i njenim rezultatima re,mogli izvesti sasvim pozitivni zakljuci. Pitanje koje,


25/174


25www,uzelac.eu

po miljenju Huserla, neprestano mora pratiti ovakvorazmiljanje, moralo bi biti: kako razumetibeskonanost sveukupnosti istine koja se moe

realizovati samo u beskonanom progresu (kao istamatematika ili kao induktivna prirodna nauka)?

Sa redukcijom nauke na nauku o injenicama,priroda se matematizuje, te dolazi do gubitkasamopostavljenosti individuuma koja je bitnokonstitutivna za techn. Priroda, kao konkretniuniverzum kauzalnosti, po miljenju Huserla, postaje

svojevrsna primenjena matematika, a sama geometrijanije vie izvorna geometrija - praktina vetinamerenja zemlje (u emu se za geometriju nalaziotemelj smisla) - ve geometrija idealnosti; u novomveku pronalaskom analitike geometrije, odnosnoaritmetizacijom geometrije, dolazi do ispranjenjanjenog smisla; izvorno miljenje se iskljuuje, pa

idealne tvorevine postaju jedini proizvod geometrije iza Galileja kao i njegove sledbenike ostaje neupitnasamorazumljivost kako geometrija, u vlastitom,neposredno-evidentnom apriornom sagledanju, stvaraneku samostalnu apsolutnu istinu; istovremeno, morase neprestano imati u vidu da temeljnu evidencijugeometrije, njen izvor, Galilej nije video kao problem;zato je njegova ideja zapravo hipoteza; ma koliko senauka ostvaruje i napreduje, hipoteza ostaje hipoteza,a ostvarivanje je zapravo tok beskrajnog ostvarivanja.

I dok se nauka pokazuje kao neka maina, kaoneto vrlo korisno i pouzdano, ime moe svako u toupuen pravilno rukovati i postizati dobre rezultate,tehnika se ogleda u praktinoj primeni operativnih


26/174


26www,uzelac.eu

formula koje koristi nauka i ona dolazi u situaciju dase pitanje tehnike postavi s pitanjem smisla nauke ukojoj se ova koreni, a koji postaje problematian onoga

asa kad se bit nauke sagleda kao vena hipoteza tose ostvaruje u beskonanosti; drugim reima, iako jesvet matematizovan on je, istovremeno, uvoenjempojma beskonanosti, i trajno relativizovan.

Zato je neophodno na sve ovo ukazivati? Presvega zato to je upravo kriza nauka i naunosti, kaoposledica relativizovanja svih znanja, dovela filozofiju

u situaciju da se pravda pred naukama koje, kreui seod injenice ka injenici i ostajui iskljuivo u ravniinjenica, nastoje da filozofiji (iz svoje pozitivnosti)nametnu svoje kriterijume naunosti.

Ako bismo filozofiju i mogli nazvati naukom usmislu nauke o celini znanja i sveta (kako je to inio

jo i Hegel), ona nije nauka u smislu naunosti kakav

vlada krajem XIX stolea, jer tu vrstu naunosti nepostavlja sebi za cilj; svojom pretenzijom na isto iapsolutno znanje, filozofija potvruje svoju vekovnutenju da bude stroga, a to e rei ista, neempirijskanauka koja zadovoljava najvie teorijske potrebe; onahoe da bude filozofski sistem koji otpoinje odozdo, sanesumnjivo sigurnog fundamenta.

Huserl je sebi stavio u zadatak promiljanje togfundamenta koji je video kao transcendentalnusubjektivnost, kao tlo na kom bi se filozofija moglaiznova oblikovati na jedan radikalno novi nain, kaostroga nauka, jer to je u svakom sluaju najvii interesljudske kulture. Ovo se pak moe ostvariti tek uzpomo kritike vladajueg psiholokog naturalizma i


27/174


27www,uzelac.eu

istoricizma filozofije pogleda na svet; ovim filozofskimstrujama, jo uvek dominirajuim poetkom XXstolea, zajedniko je da vode u relativizam i

skepticizam.Naturalizam (nastao iz otkria prirode) i

istoricizam (nastao iz otkria istorije) sve vide ili kaoprirodu ili kao duh; ako zasluga naturalizma lei uenergiji s kojom eli da realizuje princip strogenaunosti u svim oblastima prirode i duha,a to zaposledicu ima zahtev da se svi problemi filozofije

reavaju prirodnonaunim metodama, ne sme seprevideti da naturalizam, koji karakterienaturalizovanje svesti i ideja, u nastojanju da naunim(za svakog razumno obavezujuim) nainom dospe doonog to je istina, lepota i dobro, i to uz pomoprirodnih nauka, uz sve uspehe i pozitivne rezultate dokojih dolazi, u svojoj biti promauje svoju osnovnu

nameru: previa se da je svaka prirodna nauka naivnapo svojim polaznim takama: za nju priroda koju hoeda prouava jednostavno postoji.

Psihologija je, po miljenju Huserla, nauka ukojoj se najbolje ocrtavaju sve skrivene tenje ovakvognaturalizovanja svesti; to posebno vai za eksperimen-talnu psihologiju kojoj, kao metodi (uprkos tome toutvruje dragocene injenice i pravila, ali, ne istraujeono psihiko) nedostaje mogunost daljeg razumevanjainjenica i pravila. Kako je psihologija, kao i svakaobjektivna nauka, bila vezana za ono to je prednaunodato, ona se sve vreme ograniavala na transcenden-talno ja u modusu naivne zatvorenosti, drugim reima:ostajala je sve vreme u naivnom stavu i to je razlog


28/174


28www,uzelac.eu

zatajivanja psihologije tokom itave novovekovneistorije.

Ne mogavi da dopre do iste svesti, psihologija

je sve vreme ostajala u iskustvenom, naivnom stavu;ona nije mogla pomou radikalnog samosveenja dase oslobodi predrasuda i da dospe do iste subjektiv-nosti kao jedinog predmeta svog istraivanja i timeotkrije transcendentalno subjektivnu dimenziju; to jerazlog to moderna psihologija, istie Huserl, "postajede factonenauna upravo time to se smatra ve

metodski savrenom i strogo naunom, uvek kad hoeda ispituje smisao psihikog koje ulazi u psihofizikezakonitosti, tj. kad hoe da se probije do zbiljskogpsiholokog razumevanja"15.

Ovo ne znai da je Huserl protiv primeneeksperimentalne metode u psihologiji; nesporno je daona omoguuje razumevanje intersubjektivnih

povezanosti injenica; ali, deficijentnosteksperimentalne psihologije on vidi u tome to ovaeksperimentalno ne uspeva da analizira samu svest.

Ako moderna psihologija ne eli da bude kao tobee u poetku, "nauka o dui", ve "nauka opsihofizikim fenomenima", ona bi u tom sluajumorala te fenomene da opie i odredi s predmetuprimerenom pojmovnom strogou; meutim, polazeiod iskustva, psiholozi preuzimaju odreene pojmove,koriste ih, ugrauju u rezultate do kojih dolaze, a da ih

15Husserl, E.:Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W.Szilasi, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S.25 (Logos,Bd. I 1910/1911, S. 304).


29/174


29www,uzelac.eu

nisu ni jednog asa ni dotakli. Samo se tako i moglodesiti da psihologija svojim isto psiholokim pojavamadaje sadraj koji nije jednostavno izveden iz onoga to

je u iskustvu stvarno dato, ve je na to iskustvo sadaprimenjen.

Da bi se takvo naturalizovanje prevazilo,neophodno je da se uvidi kako je psihologija moguazapravo samo kao transcendentalna fenomenologija,

jer "prava metoda sledi prirodu stvari koje trebaistraiti, a ne ravna se prema naim predubeenjima i

uzorima"16. Istovremeno, to znai da psihologija, ako bihtela da bude univerzalna nauka o dui mora da izvrifenomenoloko epoch, tj. mora iz svih dua daredukuje svest sveta, mora da redukuje svaku svest unjenoj svakodnevnosti, u svim njenim svakodnevnimstanjima i modalitetima.

Od psihologije se zahtevala ista objektivnost kao

i od fizike, ime je zapravo psihologija bila nemogua usvom najpotpunijem smislu i, ako su prirodne naukeispitivale samo ono na to sama stvar pretenduje daupravo to jeste, psihologija nije uvidela kako su odnosiu sferi psihikog drugaiji no u oblasti fizikog, te daono imanentno psihiko nije u sebi priroda ve netonjoj posve suprotno. Zato fenomeni, budui da nisupriroda, imaju sutinu koja se moe dokuiti ideacijom,tj. neposrednim sagledanjem, to znai da se fiksirajuistim pojmovima.

16Husserl, E.:Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W.Szilasi, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S.32 (Logos,Bd. I 1910/1911, S. 309/10).


30/174


30www,uzelac.eu

Istoricizam za razliku od naturalizma, nenaturalizuje ivot ve ga apsolutizuje pa se tako, porecima Huserla, dospeva u relativizam, kakvom vodi i

naturalistiki psihologizam, a dosledno sprovedeniistoricizam prelazi u ekstremni i skeptikisubjektivizam. To znai da ideje kao to su istina,teorija, nauka, gube svoje apsolutno vaenje, te selogiki principi protivrenosti preobraaju u svojusuprotnost, a svi, do ovog asa, izreeni stavovi gubesvoje vaenje.

Odbacujui istoricizam kao i naturalizam,Huserl ne negira i vrednost same istorije za filozofa:otkrie opteg duha znaajno je koliko i otkrie prirodei udubljivanje u opti duhovni ivot moe pruitifilozofu izvorniji i dublji materijal za istraivanje noto bi to moglo udubljivanje u prirodu. Samo, ne trebasmetnuti s uma osnovnu razliku nauke i filozofije

pogleda na svet: dok je ideja nauke nadvremena, idejapogleda na svet se menja s vremenom; meutim, pieHuserl, za ljubav vremena ne sme se napustiti venost,a filozofi nijednog asa ne smeju izgubiti odgovornostpred oveanstvom. Pogledi na svet se, buduirelativni, mogu boriti, a samo nauka moe odluiti, injena odluka u tom sluaju, istie on, nosi peatvenosti17.

Dok je nauka, ma kako egzaktna bila i pritompruala samo ogranieno razvijen sistem znanja

17Husserl, E.:Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W.Szilasi, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S.67 (Logos,Bd. I 1910/1911, S. 337).


31/174


31www,uzelac.eu

(okruen beskonanim horizontom nauke koja jo nijepostala stvarna, a u svojoj biti bezlina), pa njenomsaradniku nije potrebna mudrost ve pre teorijski dar,

budui da je ona kolektivno radno dostignuegeneracija istraivaa, pogled na svet je rezultat radapojedine linosti; tu se cilj postavlja u konanom, pa bifilozofija pogleda na svet, usled relativizma koji njomvlada, morala odustati od pretenzije da bude nauka itime, po reima Huserla, prestane da zbunjuje duhovei spreava napredak naune filozofije.

Ne treba izgubiti iz vida da je ova neopravdanapretenzija na opte vaenje, s kakvom je nastupalasvaka od filozofija pogleda na svet (Weltanschauungs-philosophie), imala uzrok u zavisnosti tumaenja svetakako od drutva u kome je nastajao takav pogled tako iod stanja u kome se nalaze nauke odreenog vremenaa to je dovodilo do mne samih pogleda na svet, ime

je njihovo opte, vanvremeno vaenje bilo ozbiljnodovoeno i pitanje.Sa opadanjem smisla za pravu temeljnost

naukama poinje vladati nerazumljivost i dubokoum-nost: dubokoumnost je smatra Huserl, znak haosa kojiprava nauka hoe da pretvori u kosmos, u jednostavan,sasvim jasan, razloen red; s druge strane, pravanauka, dokle god dopire njeno stvarno uenje, ne znaza dubokoumnost; zato, tek pretvaranje slutnje


32/174


32www,uzelac.eu

dubokoumnosti u jednoznane racionalne odluke jesteproces u kome se konstituie stroga nauka18.

Ovo podrazumeva neophodnost da nauka prvo

stekne svoje jasne poetke, svoje apsolutno jasneprobleme, metode i sopstveno polje rada. Kad je ofilozofiji re, ona podsticaj mora dobiti od samihproblema, a kako je ona nauka o prvim poelima,izvorima i korenima svega, ona, budui da jeradikalna, mora to biti u svakom pogledu; zato se, poreima Huserla, mora odustati od svih predrasuda,

svih empirijskih injenica, svih ideja datih u neposred-noj intuiciji. To podrazumeva oslobaanje i od svihonih predrasuda koje potiu jo iz doba renesanse;samo na taj nain moe se uz pomo fenomenolokemetode stupiti u beskonano polje filozofije kao nauke,koja e moi da obezbedi obilje najstroih i za svu daljufilozofiju odlunih saznanja te e na taj nain biti

prevladana i sama kriza modernih nauka u kojoj seove sve vreme nalaze.

18Husserl, E.:Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W.Szilasi, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S.69 (Logos,Bd. I 1910/1911, S. 339/40).


33/174


33www,uzelac.eu

2. Fenomenologija kao misaoni stav i methodos

Nakon vie od jednog stolea, jer toliko jevremena prolo od vremena publikovanja HusserlovihLogikih istraivanjakoja su prvih decenija XX stoleanainila prevrat u evropskoj filozofiji, jo uvek imaonih koji postavljaju pitanje o ivotnosti fenomeno-loke filozofije.Takvo pitanje je krajnje legitimno.Krajnje je opravdano da se s jednakim pravom postavi

isto pitanje o svakoj filozofskoj orijentaciji ilifilozofskom pokretu nastalom u XX stoleu.Kada je o fenomenolozima re, u predavanju

odranom povodom tridesetogodinjice smrti EdmundaHuserla, oktobra 1968. u Frajburgu, a potomobjavljenom u zborniku naredne 1969. godine, podnaslovomPhnonomenologie lebendig oder tot? -

poslednji asistent Edmunda Huserla Eugen Fink rekao da Huserlova predavanja behu teka a seminarimonolozi, da Huserl nije oduevljavao veoduhovljavao19, kao, i da je jedna filozofija iva ukolikoizaziva i otvara pitanja, a za nas, rekao je tada Fink,"otvorena pitanja Huserlove fenomenologije jesuukazivanja na problem sveta20.

Nesporno je da upravo proteklo stolee (ukolikoje ono uopte proteklo), kao ni jedno drugo obilujenajraznovrsnijim filozofskim pravcima i

19Bewutseinsanalztik und Weltproblem,in: Fink, E.: Nhe undDistanz,Alber, Mnchen, Freiburg 1976, S. 281.20Op. Cit., 297.


34/174


34www,uzelac.eu

orijentacijama; nijedno stolee, ak ni neka od ranijihepoha, ne bee u toj meri izloeno izazovima, kao to jeto sluaj s upravo proteklim XX stoleem.

U vreme koje prethodi formiranjufenomenolokog pokreta postoji nekoliko filozofskihstruja koje su odluujue uticale na formiranjefilozofskih pogleda Edmunda Huserla a tako ifenomenoloke filozofije iji je on rodonaelnik21. Re

je, s jedne strane, o nauci o duhu i tada sve manjevladajuoj filozofiji Hegela; njoj se suprotstavljajui

nastaju Kontova sociologija i Diltajeva filozofija ivota.S druge strane, to je vreme uspona nauke o prirodi ijaje filozofska posledica bilo vraanje Kantu i pojavaneokantovstva iji najvei predstavnici behu Koen iNatorp. Neokantovci su saglasno s Kantom filozofijutumaili kao transcendentalnu filozofiju, ali je Koenpod tim pojmom imao u vidu teoriju naunog metoda.

Osim Hermana Locea, koji je bio pod uticajemlajbnicovske metafizike i Fihtea, neophodno jepomenuti i Vilhelma Vunta, pobornika naunepsihologije, ali isto tako i Vilhelma Diltaja koji jetakoe tumaio psihologiju kao nauku, ali, ne kaonauku koja samo objanjava mentalne pojave (kako seto pokualo initi laboratorijskim eksperimentima),ve i kao nauku koja tei tome da razume duevniivot i njegov smisao koristei se iskljuivo deskrip-tivnom metodom.

21O ovome videti i u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Fenomenologija,Studio veris, Novi Sad 2009.


35/174


35www,uzelac.eu

Konano, ako svemu tome dodamo filozofska ipsiholoka istraivanja Franca Brentana pod ijim eneposrednim uticajem Edmund Huserl pokuati da

psiholoki interpretira najvanije aritmetike pojmovei u tome pretrpeti svoj prvi neuspeh (to ga je dovelopostavljanju pitanja o samoj ideji filozofije), onda bi tobila priblina slika filozofske situacije vremena ukojem Huserl zapoinje svoj filozofski put, a ijustopedesetogodinjicu roenja danas obeleavamo22.

Na samom kraju XIX stolea, Huserl je doao do

uverenja da filozofija mora da se oslobodi uticaja tadavladajueg psihologizma i tome je posvetio prvi deosvojih Logikih istraivanja.Shvativi da to nijedovoljno, shvativi da je neophodna isto tako kritikaistoricizma kao i filozofije pogleda na svet, on je uspisu objavljenom u asopisu Logos, a pod naslovomFilozofija kao stroga nauka; otvorio sasvim novo polje

filozofskih istraivanja poznato kao fenomenolokafilozofija i ne bez razloga, Valter Bimel je taj spisnazvao stubom u zgradi fenomenologije.

Ako na samom poetku proteklog stolea, uvreme kad se formira fenomenoloka filozofija, postojimnotvo filozofskih tendencija i struja, od kojih svakapretenduje na prvenstvo, ista situacija obeleavaitavo XX stolee a u velikoj meri i nae vreme, na kojese takoe mogu primeniti Huserlove skeptike rei izuvodnog dela njegovihKartezijanskih meditacija: "Jo

22Predavanje odrano na Filozofskom fakultetu u Beogradu 5.maja 2009. povodom obeleavanja stopedesetogodinjice roenjaEdmunda Huserla (1859-1938).


36/174


36www,uzelac.eu

imamo filozofske kongrese filozofi se dodue, sastajuali na alost ne i filozofije. Njima nedostaje jedinstvoduhovnog prostora u kojem bi mogle delovati jedna za

drugu. "23U poetku, Huserl je daleko vie bio okupiran

pitanjem metode no izgradnjom jedne filozofije u ijembi se sreditu nalazio problem sveta, te je stoga inaglaavao kako "fenomenologija pre svega oznaavametod i misaoni stav; specifini filozofski misaoni stavi specifini filozofski metod"24.

Taj posve novi metod, poznat kao fenomenolokimetod, od asa kad je inaugurisan, prvih decenijaproteklog stolea, pokazao sa krajnje plodotvornim kako u oblasti filozofskih istraivanja (etika, estetika,gnoseologija), tako i u oblasti humanistikih nauka,posebno u knjievnosti.

Istovremeno, kada je o fenomenolokom pokretu

re, mora se konstatovati kako je on imao udnu ikrajnje interesantnu sudbinu: novina koju je u sebisadravala fenomenoloka filozofija ali i perspektivekoje ona otvarala, a pre svega i sam njen utemeljiteljEdmund Huserl, uspeli su da oko sebe okupenajznaajnije i najtalentovanije filozofske linosti XXstolea, te se s pravom moe rei da nema nijednogfilozofa u proteklom stoleu koji se na neposredan iliposredan nain nije naao pod uticajem fenomenologijei njenog nainom miljenja, odnosno pogleda na svetkoji je ona otvarala.

23Husserl, E.:Kartezijanske meditacije I, Zagreb 1991, str. 48.24Huserl, E.: Ideja fenomenologije,BIGZ, Beograd 1975, str. 37.


37/174


37www,uzelac.eu

To se najjae manifestovalo sredinom XX stoleakada je organizovan niz meunarodnih skupovaposveenih fenomenolokoj filozofiji (Mendoza 1949,

Brisl 1951, Krefeld 1956,Rojamon 1957, Frajburg1959, Be 1962) i kada su rasvetljene najrazliitijeteme koje su inile razmene kamenovefenomenologije i njoj koegzistentnih filozofskihtendencija.

Tada su do izraaja dola sva protivreja koja jeu sebi nosila fenomenologija: pitanje prvenstva

intencionalne analize ili spekulativnog miljenja,pitanje intersubjektivnosti i sa njim pitanje drugog(koje do naeg vremena ostaje tema dana), pitanjeistorinosti i pitanje sveta ivota, pitanje nauke i krizeevropskih nauka kao krize evropskog duha. Pitanja jetoliko mnogo, da se ovek stalno nalazi u opasnosti, daneko od njih propusti.

Danas, iz ove nae perspektive, niko ne moeosporiti Edmundu Huserlu i filozofima okupljenim okonjega, da su upravo oni, iz temelja preosmislili itavofilozofsko naslee i da iskljuivo zahvaljujui njimafilozofsko miljenje i danas ima mogunostplodotvornog razvoja.

Za razliku od mnogih filozofa koji su iz filozofijeotili u nauku, politiku, politiku ekonomiju ili kao kodnas u jevtino politikanstvo, Edmund Huserl je iznauke, iz matematike dospeo u filozofiju i tako,vlastitim primerom pokazao kako je mogu i suprotanput, put u filozofiju iz matematike.

Na poetku, njega su vodila isto teorijskapitanja, i to sve do asa kad se po prvi put kao mislilac


38/174


38www,uzelac.eu

naao u situaciji da sebi (pa i drugima), poloi raun otome ime se to on zapravo bavi, ima li to uopte nekogsmisla. Jasno, to su u veini sluajeva isto filozofska

pitanja (podstaknuta egzistencijalnim sumnjama), imalo ko ih postavlja sebi sem filozofa, ali kada je i onjima re, malo je onih koji bi do kraja domiljalikonsekvence takvih pitanja kada se nau u situacijiegzistencijalne ugroenosti.

U jednom razgovoru s ruskim filozofom Lavomestovim, Huserl je navodno rekao: "Izlaui sa

katedre ideje preuzete od naih savremenika, ujednom trenutku sam dobio oseaj da nemam ta dakaem i da praznih ruku i prazne due izlazim predsluaoce"25.

Smatram da nam ova iskrena izjava velikogmislioca otkriva i govori mnogo, i to ne samo o njemusamom, nego u jednakoj meri i o samoj prirodi filozofije

iji je razvoj on podstakao.Odista, nakon kratkog vremena, Huserl senaao u situaciji da njegov projekt filozofije kao strogenauke, zamiljen kao polazite za dalji misaoni radbrojnih buduih generacija nije naiao i meunajbliim saradnicima na odziv kakav je on oekivao.

Pokazalo se da je svako od fenomenologa,neposrednih Huserlovih uenika, krenuo svojimputem, pokazalo se da ima onoliko fenomenologijakoliko ima fenomenologa. Ovo vai kako za prvu

25L. Schestow, Edmund Husserl. Dem Andenken des grossenPhilosophen...prema: Huserl, E.: Kriza evropskih nauka, GornjiMilanovac 1991. str. 396-7.


39/174


39www,uzelac.eu

generaciju fenomenologa, onih iz Minhena (Vilhelmap, Teodor Konrad, Hedvig Konrad-Marcijus,

Aleksandar Pfender, Hans Lips, Fric Kaufman,

Aleksandar Koare, Roman Ingarden) i Getingena(Helmut Plesner), tako i za filozofe iz Huserlovogfrajburkog perioda.

to je vie vreme odmicalo, fenomenolozi suimali sve vie pozitivnih rezultata i sve vie uticaja ufilozofskom svetu, ali, sama zgrada fenomenologije,bila je sve krhkija i niko nije mogao izbei utisak kako

se to po ko zna koji put put gradi velika kula, jedinoovog puta nju nee unititi raznorodnost i raznovrsnostjezika ve spekulativna nemo samih graditelja.

Pomenuti navod, gde Huserl govori o samomsebi, deluje zauujue, ako se zna da su njegoviseminari mahom bili monolozi, da su njegovi spisisamo izlivi toka njegovih misli koje su neprestano

traile onu uporinu taku koja ga je najiskonskijepovezivala s Dekartom, Aristotelom i celokupnomfilozofskom tradicijom.

Istovremeno, izreeni stav navodi nas na jedanposeban put, jedan poseban methodos, koji se nezavrava samo u znanju o biti, i nainu primenefenomenoloke redukcije, ve ide nesporno dalje, u srsame filozofije.

Za razliku od veine novovekovnih filozofa,Edmund Huserl u filozofiji ne vidi samo teorijskugraevinu, ve pre svega metod formiranja jednognovog naina ivota i vienja sveta, pokuaj da se izosnove preobrazuje sam ovekov ivot, put na kom se


40/174


40www,uzelac.eu

jedino moe postati filozof, posebno kad znamo da sene moe uiti filozofija ve samo filozofiranje.

Za Huserla filozofija nije tek neka teorijska

disciplina, kao to bi za neke estetiare estetika bilasamo saznajna nauka; za Huserla filozofija je mnogovie: ona je nain ivota i nain razumevanja i vienjasveta; ona nije tek neka teorija ili nain saznanja ona

je proivljena mudrost, nain ivota saglasan umu.Na kraju svog filozofskog, ali i ivotnog puta, u

uvodnom delu, planiranog a nedovrenog delaKriza

evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija,Huserl pie: "Nemama nikakvu drugu pretenziju negotu da smem pre svega u odnosu na samog sebe, paonda i na druge, da govorim prema najboljem znanju isavesti, kao neko ko je sudbinu jedne filozofskeegzistencije proiveo u potpunoj njenoj ozbiljnosti"26.To "proivljavanje filozofije" ne bee nita drugo do put

ka jednoj u najviem smislu konano utemeljenojnauci, jednoj filozofskoj nauci, put univerzalnogsamosaznanja, o emu itamo u zavrnoj rei

Kartezijanskih meditacija27.O kakvom se putu tu zapravo radi? U kojoj meri

je to onaj put na koji se poziva Huserl u Uvodnimpredavanjima iz 1907, a kasnije poznatim kao Ideja

fenomenologije? Odista: na poetku svog istinskog puta

26Huserl, E.Kriza evropskih nauka,Gornji Milanovac 1991, str.24.27Husserl, E.:Kartezijanske meditacije I, Zagreb 1991, str. 163."Nuni put ka jednoj u najviem smislu utemeljenoj nauci, ili toje isto, jednoj filozofskoj nauci, jeste put univerzalnogsamosaznanja".


41/174


41www,uzelac.eu

u filozofiju Huserl tematizuje pitanje metode i svojufilozofiju odreuje kao metodu. Na kraju svogfilozofskog puta on ponovo postavlja pitanje metode, a

uKrizi evropskih nauka moda to ini unajradikalnijem smislu, nastojei da izdvoji nekolikomoguih puteva koji vode u fenomenologiju.

Uvoenje u fenomenologiju Huserl je video kaosvoj ivotni zadatak i u tome je video i smisao svojefilozofske i nastavnike karijere. Time se on pribliava,u to vreme, izgubljenom idealu filozofije, a to je

filozofski ivot. U filozofiji Huserl trai nain ivotakao nain bivstvovanja u svetu ivota.U nastojanju da filozofsku re poistoveti s

ivotom koji bi imao filozofski lik, Huserl je smatraoneophodnim da sopstveni ivot usaglasi i izjednai sasopstvenom filozofijom, pri emu bi fenomenologijamorala biti neto vie od obine filozofije: kritiko

promiljanje tradicije kojim se zadobijasamorazumevanje, budui da samo na taj nain onikoji su istinski filozofi, koji ive od istine, mogu biti uvlastitoj istini. Mogu iveti na filozofski nain, nanain dostojan filozofije.

Upravo stoga Huserl i govori o filozofiji kaopozvanosti filozofa koji je u svom filozofiranjufunkcioner oveanstva28. Time nas on vraa velikimfilozofima prolosti i tako biva jasno da je Huserl,koliko naslednik tradicije koju zapoinje Dekart, tolikoi naslednik tradicije koju zainju Sokrat i Platon anastavljaju stoici svojim uenjem o tome kako bit

28Huserl, Kriza...op. cit., 23.


42/174


42www,uzelac.eu

filozofije nije u apstraktnoj teoriji ve u vebanju tomekako treba iveti.

Filozofija, kako je bila shvaena na poetku

svoje istorije, nije bila neka teorijska graevina, vemetod formiranja novog naina ivota i vienja sveta,a s namerom da se preobrazuje sam ovek. Zato sufilozofima smatrani i oni koji za sobom nisu ostavilinikakva dela ali su svojim postupcima i govorom uilifilozofskom ivotu. Na to, po reima francuskogmislioca Pjera Adoa, savremeni istoriari filozofije

nedovoljno obraaju panju i u filozofiji nasleenoj odsrednjeg veka i novog doba vide samo teorijsku iapstraktnu delatnost a to je rezultat toga da je u

jednom trenutku hrianstvo progutalophilosophiaisamo preuzelo od filozofiju tradicionalnu praksuduhovnih vebi.

Kada je teologija postala samostalna, a filozofija

svedena na to da ovoj "dostavlja" konceptualni, istoteorijski materijal, filozofija je ostala odseena odduhovnih vebi koje su u helensko i helenistiko dobabile njen najdublji smisao i najprei, osnovni zadatak.Tako neto, primeuje na istom mestu Ado, nastavilose i kasnije: filozofija je nastavila da uva svoj teorijskikarakter dobijen u srednjem veku koji je daljeevoluirao u sve veoj sistematizaciji, da bi se stvaridonekle poele menjati s pojavom Niea, Bergsona ifilozofije egzistencije kada filozofija ponovo poinje dabiva nain ivota i vienja sveta.

Ovo omoguuje da se Huserlova nastavafilozofije shvati u novom svetlu, bliskom onom koje jeosvetljavalo misao i delovanje antikih filozofa od


43/174


43www,uzelac.eu

Platona do Prokla. Kao to kod starih imamo sluaj danjihovi spisi odslikavanju pouke koje su prenoeneuenicima, i kao to sokratovski dijalozi nisu

stenografske beleke realnih dijaloga ve, kako Adosjajno istie "literarna dela u kojima se odraavaidealni dijalog" (37), tako i Huserlova predavanja,sauvana u njegovim rukopisima, onima kojipredavanja nisu uli, daleko manje govore noneposrednim sluaocima, iako im cilj ostaje isti:ukazati na to kako iz filozofije teba da bude oblikovan

pravi ljudski ivot.Taj istinski ivot koji biva oblikovan najviimsmislom ne moe se odvijati u svetu "ije istorijskodogaanje nije nita drugo do neprekidni spletiluzornih poleta i gorkih razoaranja"29, ve je to naivot kao tvorevina koju smo mi obavezni da stvorimo.

Ako ovde i nije re o nekoj "estetici postojanja" (Fuko),

svakako je re o izvesnoj duhovnoj vebi (na taupuuje i naslov Huserlovog spisa nastalog na traguDekartovih meditacija o prvoj filozofiji).

Zato, ne treba da iznenauje to da su ak triobjavljena Huserlova spisa (Ideje I, Kartezijanskemeditacije iKriza evropskih nauka) nastala s jednomte istom namerom, s namerom da budu "uvod ufenomenologiju", da ukau na put kojim se u filozofijumora ui. Ako meu njima razlika nije u tome to bibili pisani na razliitom nivou, s obzirom naintelektualni nivo uenika, to je stoga to su nastali urazliitim vremenskim uslovima i za razliite potrebe:

29Op. Cit., str. 15.


44/174


44www,uzelac.eu

u prvom sluaju, re je o delu pisanom za sopstveneuenike, u drugom sluaju, re je o delu pisanom zaraznorodnu intelektualnu francusku publiku

kolovanu u drugoj filozofskoj tradiciji (ali u jedan mahi o delu najambicioznije zamiljenom), dok je u treemsluaju, re o delu nalik zavetanju namenjenom nekojbuduoj italakoj publici (moda nama), misliocimakoji takoe trae svoj put u filozofiju, a koji su vepoueni time da filozofija, i kad naizgled nastaje udokolici, jeste nain ivota ali i nain umiranja, kako je

to na samom njenom poetku pokazao Sokrat.


45/174


45www,uzelac.eu

3. Zagonetnost sudbine filozofskog opstankana tlu transcendentalne fenomenologije

Was ich unter dem Titel Philosophieerstrebe, als Ziel und Feld meiner Arbeit ,das wei ich natrlich. Und doch wei iches nicht. Welchem Selbstdenker hatjemals dieses sein "Wissen" gengt, frwelchen hat in seinem philosophirendenLeben "Philosophie" aufgehrt ein Rtsel

zu sein. E. Husserl(Beilage, XXVIII)

Zavravajui prvi deoKrize evropskih naukaEdmund Huserl je napisao: "Pokuavam usmeriti, a nepouavati, samo pokazati, opisati ta vidim. Nepostavljam nikakav drugi zahtev nego da u prvomredu prema sebi samome i primereno tome i preddrugima, prema najboljem znanju i savesti, smemgovoriti kao neko ko je sudbinu filozofskog opstankaproiveo u njegovoj itavoj ozbiljnosti."30

Tema ovog mog priloga naznaena je upravo unavedenom odlomku: re je o sudbini filozofskogopstanka. Posve je razumljivo da ovde nije re o ma

kakvoj sudbini, ili o ma kakvom opstanku. Radi se ofilozofskomopstanku, o sudbini opstanka koji jefilozofski anad koji nadnete su senke sumnje u

30Citirano prema: Husserl, E.:Kriza evropskih znanosti itranscendentalna fenomenologija (prevod i pogovor AntePaanin), Globus, Zagreb 1990, str. 25.


46/174


46www,uzelac.eu

mogunost da se isti dosegne i ispuni, da se ostvari onosvima zajedniko nastojanje koje ini filozofiju kaosvest o jedinstvenom telosu utemeljenom u filozofskom

nasleu, svest o imaginarnom cilju, koji, to vie vremeprolazi, postaje sve nedoseniji, sve dalje od naeblizine.

1.

Kako se pod filozofijom esto misli "uobiajen

kolski pojam koji obuhvata samo neku grupudisciplina", ponekad izmie iz vidokruga da je njenpredmet i bit oveka, njegov "filozofski oblik opstanka",

jer treba se imati u vidu "Jedna filozofija" (15), koja jeprivilegija "malog kruga pozvanih i izabranih" (18)31,pa nije ni sluaj to je Huserl kao prvi i najpreizadatak istinske filozofije video u "praosnivanju

novovekovnog evropskog ljudstva... koje hoe da seradikalno obnovi pomou svoje nove filozofije" (19),razliite od one koja je vladala u doba antike isrednjega veka.

Ako danas jo uvek moemo govoriti opostojanju filozofije, ako je ona i danas jo ivotna,makar se i nalazila na marginama sveta u kojem

31Tokom itave svoje istorije filozofija je bila privilegija duhovnearistokratije, ili, jo bolje rei: aristokratije duha. U priloguXXVIII uz 73Krize evropskih nauka,Husserl je zapisao da"ovek koji je jednom uivao u plodovima filozofije, upoznao njenesisteme, i bio bezrezervno njima oduevljen kao najviim dobrimakulture, ne moe vie napustiti filozofiju i filozofiranje" (Hua,III/508).


47/174


47www,uzelac.eu

ivimo, ali, po svojoj prirodi i dalje u njegovomduhovnom sreditu, ima razloga da se zapitamo: ima lidanas ive delujue filozofije kojom se radikalno moe

oblikovati savremeno ljudstvo, i isto tako: da li jesavremenom ljudstvu filozofija vie uopte potrebnakao putokaz i kao orijentir na putu ka dobru, jer, kako

Aristotel kae uProtreptikuovek se mora obratitifilozofiji ako hoe da se na pravilan nain bavi javnimposlovima i da korisno provede svoj ivot32, jer svi ljudivie od svega tee tome da budu razboriti (

)33.Ne moemo se oteti utisku da se umeuvremeno neto izmenilo, pa nije sluajno to jeve Huserl mogao samo konstatovati kako je danasuveliko nastupilo vreme "stalnog neuspehametafizike", vreme "teorijskih i praktinih uspehapozitivnih nauka", vreme u kojem je izgubljena vera u

"univerzalnu filozofiju" i "domet nove metode" (17), tj.vreme unutranjeg raspada "ideala jedne univerzalnefilozofije i njoj pripadajue metode"; isto tako, on je sdubokim pravom ukazao i na to da ivimo u vremekada su "iz carstva nauke prognana specifina ljudskapitanja", u vreme kad je dolo do bitne promene i kad

je nauka "izgubila svoje duhovno vostvo" (14); time je,pre neto manje od jednog stolea, opisao situaciju ukojoj se mi upravo danas nalazimo. Bie da ono to jeon nazreo, nastavlja i dalje da traje, danas u modamanje prikrivenoj formi jer se za poslednjih nekoliko

32Jamblih. Protreptik 6 (Pistelli 37. 222)33Jamblih. Protreptik 7 (Pistelli 43. 2545. 3).


48/174


48www,uzelac.eu

decenija sruilo i u prah pretvorilo sve ono to je svelikim naporima utemeljivano i graeno tokomitavog novog doba.

U svoje vreme Huserl je jo uvek najpreimfilozofskim zadatkom novoga veka video "potragu zakonanom idejom filozofije", potragu za "njenomistinskom temom u kojoj se ogleda "prava zagonetkasvet", potragu "za istinskom metodom kao "putemodluke" (20); cilj Huserlu je otkrivanje, prepoznavanjezagonetke; otkrivanje i prepoznavanje, on vidi kao svoj

zadatak, dok reavanjezagonetke sveta preputanarednim generacijama, onima koji tek dolaze. On nijemogao znati da je i njima predodreena sudbina koja

je najveeg odgonetaa zagonetke o oveku moglasnai. Njegovi sledbenici, od kojih je svako krenuodrugim putem, dadoe mnotvo razliitih,polivalentnih odgovora, ali sfinga ovog puta nije pala u

ponor jer je sve odgovore prihvatila a najgore od njihkaznila zbog nedostatka odgovornosti i proglasila ihpostmodernistima.

No, kada je o Huserlu re, on je jo uvek bio uprilici da podvlai bolna oseanja koja u njemu izazivamnogo kuena epoha prosvetiteljstva koja, sa svojimoduevljenjem za filozofiju i pojedine nauke, kao itenjom za obrazovanjem, ostaje i danas dostojnapotovanja.

Tenja za obrazovanjem u meuvremenu jeuveliko izgubljena; ini se da ljudi po prirodi vie netee znanju radi znanja, niti mu tee stoga to bi onoobezbeivalo i donosilo mo; mo se nalazi u sasvimdrugim sferama, daleko od znanja. Savremeno


49/174


49www,uzelac.eu

obrazovanje izgubilo je svoj osnovni motiv i podsticaj, atime i svoj izvorni osnov, a za to mogu posluitiupozoravajue rei Fridriha Niea: "ako se uklone stari

Grci sa filozofijom i umetnou nema vie naina da seovek uspne do obrazovanja"34. Svedoci smo uruanjasistema obrazovanja, naputanja zahteva za studijemfundamentalnih disciplina, svedoci smo"obezglavljivanja filozofije" od strane pozitivnih nauka;nastupila je kriza "celokupne smisaonosti kulturnogivota savremenog ljudstva u njegovoj celokupnoj

"egzistenciji"".Upravo o tome se danas i radi: sam ivotuzdrman je iz svog temelja. A to se moglo dogoditiupravo stoga to se sam temelj izmakao i prestao bitimesto odakle proistie smisao kako ivota tako imetafizike kao korena drveta o kojem je na poetkunovog veka u jednom pismu pisao Descartes, da bi to

pitanje potom radikalizovao Martin Hajdeger pitajuiza mesto u kome se nalazi taj koren oznaen kaometafizika.

Kakav je to svet u kojem danas ivimo? Jo uvreme Huserla odreen je "neprestanim spajanjemiluzornih zanosa i gorkih razoaranja"; taj svet, kao iljudski opstanak u njemu, odlikuje gubitak smisla, jernauke danas smatraju da "istinito moe biti samo onoto se objektivno moe utvrditi" i gde se ideali i normekoji oveku daju oslonac "obrazuju kao prolazni

34Nietzsche, F.: O budunosti naih obrazovnih ustanova, uzborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus,Zagreb 1991, str. 323.


50/174


50www,uzelac.eu

valovi", gde "um uvek iznova postaje besmisao, adobroinstvo muka" (14).

Kakav je to svet u kome je nakon vie vekova,

nakon skoro milenijuma mukotrpnog izgraivanjasistema vrednosti, za samo poslednjih pola veka, ak ipitanje o smislu i besmislu itavog ljudskog opstanka,izgubilo svoj smisao? U isto vreme imam utisak da nijetoliko zapanjujue rastakanje svega to je evropskakultura vekovima konstituisala, ve daleko vie to toto rastakanjenije nailo i ne nailazi ni ovoga asa ni

na kakav otpor i protivljenje.Toliko pitanja i samo pitanja... A odgovor kao ida nema na vidiku; ako se i nau, malo je ko od nasnjima zadovoljan, malo ko od nas moe s dubokimuverenjem ukazati na to kako se danas u vremevladavine posve novih formi ne-slobode ovek iznovamoe oblikovati u slobodi imajui i dalje svoj uzor u

antikom ljudstvu. Ako filozofija "kao teorija ... inislobodnim svakog filozofski obrazovanog oveka", akoteorijska autonomija omoguuje praktinuautonomiju", koja je to filozofija koja nas moeosloboditi i vratiti nam izgubljeni smisao?

2.

Proteklo XX stolee nedvosmisleno je potvrdiloda postoji Jedna filozofija, a o kojoj je govorio EdmundHuserl, da je ta filozofija upravo fenomenologija, koja

je i dalje iva jer budi i dalje pitanja a "otvorenopitanje Huserlove fenomenologije jeste u ukazivanju


51/174


51www,uzelac.eu

na pitanje sveta"35. Kod Huserlovog poslednjegasistenta Eugena Finka to pitanje sveta zadobilo jekosmoloku dimenziju; sm Huserl svet je video kao

poslednje tlo, kao svet ivota iz kod izrastaju iumetnosti i nauke.

Moemo li mi danas da na tragu Huserla iznovapostavimo pitanje sveta ivota, ali nakon iskustva kojesu nam donela viedecenijska fenomenolokaistraivanja, mada i sam svet (koji se iz svog temeljaizmenio do te mere da malo zajednikog ima s onim

svetom o kojem je samo pre sedamdesetak godinagovorio Huserl, jer jedna hebdomada i nije neko velikovreme s obzirom na namere s kojima su nastupiliHuserl i njegova fenomenologija).

Ako bi zadatak savremene filozofije i posebnoHuserlove fenomenologije, kako to primeuje AntePaanin, bio u tome da "vrati smisao umu,

bivstvovanju i istini i razumeti ih u svim njihovimoblicima i aspektima"36, ako je to najprea "stvar"filozofije, onda je to mogue samo na tlu sveta ivotakao zaboravljanog ulnog temelja prirodnih nauka37,

35Fink, E:Bewutseinsanalytik und Weltproblem, in: Fink, E.:Nhe und Distanz. Phnomenologische Vortrge und Aufstze(hrsg. von Franz-Anton Schwarz), Alber, Freiburg/Mnchen 1976,

str. 297.36Paanin, A.: Istina i svijet ivota u fenomenologiji kasnogaHusserla,u knjizi: Paanin, A.: Metafizika i praktina filozofija,kolska knjiga, Zagreb 1988, str. 121.37Husserl, E.:Kriza evropskih znanosti i transcendentalnafenomenologija, (prevod i pogovor Ante Paanin), Globus, Zagreb1990, str.52-53 (Hua, III/48-9). Interesantno je da u dva navrataAnte Paanin govori o zaboravljenom osjetilnom fundamentu


52/174


52www,uzelac.eu

pri emu je sfera ulnosti zapravo sm ivot, poslednjitemelj svake objektivizacije i realizacije, tlo ovekovogistorijskog opstanka i njegove prakse38.

Kako danas vratiti smisao umu? Kada ga je toum izgubio, i da li ga je ikad uopte i imao? Da li je tomogue ovekovim praktinim delovanjem u svetuivota koje podrazumeva povratak prednaunomivljenju sveta kao onog to je istinski prvo, te je temeljsveta i bivstvovanja? Ono na ta Huserl neprestanoupozorava i u emu ga slede njegovi ortodoksni

sledbenici, a meu njima i Ante Paanin, jeste da onoto je odista prvo, to nije "prednauno ivljenje sveta",nego sam iskustveni opaaj(erfahrende Anschauung)tog ivljenja sveta39, jer bi se u protivnom palo unaivnost svakidanjeg prirodnog stava, ili uobjektivizam novovekovnih nauka.

No Huserl ovde govori o iskustvenom

(erfahrende) opaaju. To to oznaavamo kaoiskustveno, upravo je ovde moda najvrednije samogtematizovanja, jer, iako ovek postaje filozof u asu

prirodne znanosti (uporediti: Paanin, A.:Povijesnost svijetaivota i praktina filozofija, u knjizi: Paanin, A.: Modernafilozofija i politika,RO Informator, Fakultet polotikih nauka,Zagreb 1986, str. 154; zatim, Paanin, A.: Istina i svijet ivota u

fenomenologiji kasnoga Husserla,u knjizi: Paanin, A.: Metafizikai praktina filozofija, kolska knjiga, Zagreb 1988, str. XXX) dabi nakon toga, prevodei Huserlov pozni spis isto mesto preveokao: zaboravljeni temelj smisla u: Husserl, E.:Kriza evropskihznanosti i transcendentalna fenomenologija, (prevod i pogovorAnte Paanin), Globus, Zagreb 1990, str. 52.38Paanin, op. cit., str. 123.39Op. cit., 136.


53/174


53www,uzelac.eu

kad postaje nezainteresovani posmatra, on je to uiskustvenom svetu: njegova praksa uslovljena jeprethodnom teorijom koja svoj princip ima u ulnom

svetu, u praktinom ivotu. Filozofski teorijski stavima svoj temelj u iskustvenom, predracionalnompraktinom stavu koji je filozofija duna da uzdigne nanivo ljudskog opstanka i tako stvori kulturni ivot. Utom smislu mogue je govoriti o "arhontskoj" funkcijifilozofije u formiranju evropskog ljudstva40.

S druge strane, u prilogu uz poslednji paragraf

Krize evropskih naukaHuserl pie da je "filozofija uopasnosti", budui da je "njena budunost ugroena"41ion tu govori o "zadatku filozofije" koji je zapravo nunizadatak, zadatak oveanstva to je intencionalnoimpliciran u vlastitom ivotnom zadatku filozofa.Filozofija se odravala u ivotu hiljadama godina, aodravala ju je vera u mogunost njenog uspenog

ostvarenja. Pritom, filozofija je bila shvaena kao"zadatak oveka koji se bori za svoju egzistenciju"znajui pritom da se nalazi u horizontubeskonanosti42.

Ali, konstatovano je da se filozofija nalazi uopasnosti. To znai da se filozofi ne mogu ograniavatina reavanje radnih problema koji pred njih

40Husserl, E.:Die Krisis des europischen Menschentums und diePhilosophie, in: Husserl, E.:Die Krisis der europischenWissenschaften und die transyendentale Phnomenologie (hrsg.von Walter Biemel), 2. Auflage, M. Nijhoff, Den Haag 1962, S.336.41Beilage XXVIII, Op. cit., S. 509.42Op. cit., S. 509.


54/174


54www,uzelac.eu

iskrsavaju, ve da se moraju obratiti tradiciji, da semoraju "udubiti u istorijska razmatranja da bi moglirazumeti sebe kao filozofe i ono to kao filozofija treba

da nastane u njima"43. Savremeni svet jeste u znaku"narastajue bujice religijskog neverovanja" i "filozofijekoja se odrie naunosti" - i oni preplavljuju evropskoljudstvo44.

Filozofija je jednom smerala tome pisao jeHuserl da bude nauka o totalitetu bivstvujueg,mislila je da nauno moe saznati metafiziki princip i

svet na osnovu ovog principa45; ona je tomejednomsmerala, da bi uskoro kao nauka, kao ozbiljna, stroga,ak apodiktika stroga nauka bila odsanjani san46.Pokazalo se da nauni putevi ne mogu voditi utranscendentno, apsolutno, metafiziko; vreme kad severovalo da je tako neto mogue, nepovratno je prolo.

3.Gde se to danas obrela filozofija? emu to

filozofi danas u vreme ugroenosti filozofije moguteiti, ta je to to im preostaje? Ovako pitajui, nemoemo se oteti utisku da nismo otili dalje odHuserla, da nismo otili ni korak dalje, iako nas odnjega deli tri etvrti stolea. Filozofija je u situacijinikad goroj po nju, nikad ne bee vie ugroena no to

je to danas. Tek retki meu nama i usude se jo da

43Op. cit., S. 510.44Op. cit.,S. 508.45Op. cit., S. 508.46Op. cit., S. 508.


55/174


55www,uzelac.eu

kau kako su i dalje spremni da slede veliku tradicijuto vodi od Platona i Aristotela. Jo rei su onispremni da se udube u "oivljeni sadraj tradicionalnih

sistema", a samo njihovim preispitivanjem, upozoravaHuserl, moe postati jasan smisao zadatka filozofije47.

Nedvosmisleno je, i to se zna jo od najstarijihvremena, da filozofija zahteva duhovnu pripremu iveliki uloeni napor. Onaj ko se sprema za osvajanjenekog od najviih planinskih vrhova, priprema se zataj poduhvat godinama; i kada poe u pohod, isti traje

mesecima i ne prelazi se u lakoj etnji jer je svakimetar izazov i uspeh istovremeno. Ono to danas guisvako bavljenje filozofijom jeste iluzija da se sve moeosvojiti lako, bez napora. Zaboravlja se da put do lakognije lak. Lako se nesto moe zadobiti u virtuelnojrealnosti, no ta lakoa je opasna u realnom svetu.Posledica toga je da filozofiju danas gui diletantizam.

Zato, najvea opasnost za filozofiju je iluzija dase u njen svet brzo moe ui, da se njenim pojmovimabrzo moe ovladati. Dananji svet je u velikoj meri svetinformacija, no informacija nije isto to i znanje.Informacije se nalaze na povrini, one su u prostoruinterneta, ali znanja su u dubini; informacija jedostupna svima, a znanja samo malom brojuposveenih i tajnu miljenja, a tu "globalna pauina"nije ni od kakve pomoi. Filozofija ne poiva nainformacijama, ve na znanju do kog se s naporomdolazi i za tako neto neophodno je vreme. Do znanjase ne dolazi neposredno, ve u dugom procesu koji

47Op. cit., S. 510.


56/174


56www,uzelac.eu

menja onog koji tom znanju tei. Zato je samo deoistine u tome da svako bira filozofiju zavisno od togakakav je ko ovek, budui da treba imati u vidu i

drugu stranu: ne bira samo ovek filozofiju, ve ifilozofija bira oveka. I u tome je glavni problem. Dugobavljenje fenomenologijom ne moe ostaviti ovekanepromenjenim.

Nad "idejom" filozofije izvrena je u nae vreme"redukcija", ali redukcija u negativnom smislu:ljudima su dati rezultati, nalaze se u knjigama velikih

mislilaca, ali, nije im dat i put do tih rezultata; ljudi suuskraeni za iskustvo prelaenja puta. A u pravavremena filozofije toprelaenje putashvatalo se kaosamo filozofiranje. Toprelaenje putamoglo se iskusitisamo u blizini i neposrednoj saradnji s velikimmisliocima, kao to se i slikarstvo moglo nekad istinskiuiti samo u radionicama velikih majstora. Slikarstvo

kao takvo degradirano je bilo krajem XVIII stolea kadje nastava slikarstva prela u uionice. Isto bi se moglorei i za filozofiju. Zato ima znalaca filozofije ali malofilozofa.

Tako se brzina koja odlikuje nae vremepokazala najveim neprijateljem filozofije48; vreme jepoelo da se ubrzava jo od vremena renesanse, i opte

48Razume se, nije re samo o brzoj promeni vremena, ve injegovog sadraja. Ubrzano se menjaju naune, socijalne,politike paradigme. A kada je re o filozofiji, u njoj nema tihbrzih promena kakvima je obeleeno XX stolee, posebno kad jere o smeni umetnikih pravaca i stilova. U filozofiji se paradigmene smenjuju brzo, ona, kao ni kultura ne poznaje revolucije, jer jojbit nije u preokretu i rusenju puta ve u samom putu.


57/174


57www,uzelac.eu

je poznato da muzika dela renesanse danas se izvodedva puta bre no u vreme kada su nastala. Zato je i umuzici pitanje tempa izbilo u prvi plan. U sve veoj

meri brzina se danas odreuje protokom informacija;koliina informacija je ono to daje iluziju oobavetenosti, ali ne i potvrdu o znanju. Zato naukomdanas vlada sekundarnost, u modi su dajdesti,skraene prie, trai se da studentima sve budeizloeno u jednom semestru, u nekoliko asova; ipostoji uverenje da im je dovoljno posedovanje nekoliko

nepovezanih injenica. Slino je bilo i dva stoleanakom Platona i Aristotela, kad niko vie nije imaouvide u njihovo miljenje i njihove tekstove aobavetenja su postojala samo u turim prikazima.Zato nas ne trebaju iznenaivati dananji prevodifilozofije u formu stripa, to je odraz duha vremena;stvar je samo u tome to je obrnuto nemogue:

nemogue je iz stripa ui u filozofiju.U tom smislu moda je sudbina dananjefilozofije, delimino, nalik sudbini umetnosti o kojoj jegovorio Hegel. Moda je u tom smislu filozofija dolado kraja, jer je nastupio kraj pojmovnog miljenja, krajmiljenja pojmovima, a nastupilo je vreme miljenja uslikama. Na izvestan nain, u slikama govore iHajdeger i Fink, kad govore o egzistencijalima ilitemeljnim fenomenima, i time se oni modapribliavaju nainu slikovnog miljenjapresokratovaca, no oni jo uvek oslanjaju se napojmovnu aparaturu.


58/174


58www,uzelac.eu

Ja ipak ne pripadam onima koji bi bili skloniolakoj predaji, i povukli se pred naletom profanacijefilozofije makar tako neto bilo i vladajue stanovite;

duboko verujem u sposobnost duha da sebi naepribeite i u najteim trenucima za svoj opstanak,duboko verujem u one malobrojne aristokrate duha, atakvih nikad nije bilo mnogo, no uvek dovoljno da bistvar filozofije mogla opstati.

Ono to trajno mora stajati pred filozofima jestenjihov zadatak, zadatak formulisan kao zadatak

filozofije. Taj zadatak postoji u svim vremenima, uonim lakim i onim tekim, u onima malo i onimamnogo izazovnim, u vremenima lagodnog ivota ivremenima velikih iskuenja i opasnosti; nae stanje,moglo bi se, reima Huserla, oceniti kao vremeugroenosti. To stanje ugroenosti jeste odraz naegunutranjeg nemira i nema razloga da se ne zapitamo

ta nam je initi? Kad se ljudi nalaze u stanjuugroenosti, tada, pisao je Huserl, "u ime budunostipreuzetog ivotnog zadatka, u vremenima opasnosti,potrebno je te zadatke najpre staviti po strani i initiono t

Documents

4_MilanUzelac_Prakticna_fenomenologija.pdf