PRINCIP RENTABILNOSTI

PRINCIP RENTABILNOSTI1.OPSTI ASPEKTI PRINCIPA RENTABILNOSTI1.1.Pojam principa rentabilnostiPored principa produktivnosti i ekonomicnowsti u ostvarivanju procesa reprodukcije postoji i treci parcijalni ekonomskI princip: princip rentabilnosti. Ekonomski smisao primene ovotg principa je na optimiziranju efekata koji se ostvaruju po osnovu ulaganja u reprodukciju u obliku angazovanja srestava (kapitala). Kao sto smo napred videli, primenom principa produktivnosti nastoji se da se optimizira efekat po osnovu ulaganja u obliku utrosaka radne snage; primenom principa ekonomicnosti optimiziranje efekata po osnovu ulaganja u obliku troskova; pa je potrebno ostvariti I optimiziranje efekata po osnovu ulaganja u obliku angazovanja. U sistemu trzisne privrede prosecno angazovana srestva su izrazena najcesce u vidu ulozenog kapitala.

Medjutim, kad se radi o efektima u vidu poujavnih oblika rezultata reprodukcije, treba uzeti u obzir one izraze koji su najadekvatniji pokazatelj ekonojmske uspesnosti u ostvarivanju tako odredjenog cilja. U tom smislu je u trzisnoj privredi prihvaceno stanoviste da je taj efekat u visini ostvarene dobiti.

Princip rentabilnosti je jedan od tri parcijalna ekonomska principa reprodukcije. Njime se definise jedan od osnovnih ekonomskih ciljeva preduzeca koji treba ostvariti. Ekonomsko obeolezje principa rentabilnosti je odredjeno I kroz funkciju rentabilnosti kao ekonomskog merila kvaliteta ekonomije. Velicina toga kvaliteta izrazava uspeh preduzeca u sprivodjenju principa rentabilnosti kao ekonomskog nacela ili principa reprodukcije.

Princip rentabilnosti ima svojstvo naglasenog ekonomskog principa reprodukcije i zbog toga sto je on, u osnovi, izraz zakonitog ponasanja ekonomskih subjekata privredjivanja u sistemu robne privrede. Takvo ponasanje je izraz objektivne ekonomske nuznosti i ako su mogucnosti i mere u njegovom sprovodjenju zavi8sne od karakteristika pojedinih faktora u konkretnom preduzecu i vremenskog perioda za koji se te mere predvidjaju.

S obzirom da se ekonomskam aktivnost ostvaruje u raznim organizacionim oblicima ekonomije, treba konstantovati da je ekonomski smisao primene principa rentabilnosti po osnovu angazovanja srestava isti u svakom od njih. Odredjene razlike mogu postojati po pojedinim organizacionim oblicima ekonomije, zaviwno od toga da li se radi o primeni principa rentabilnosti u vezi s ekonomijom vec angazovanih srestava u reprodukciji ili, pak, o ekonomiji po osnovu novih ulaganja.

1.2. Rentabilnost kao merilo kvaliteta ekonomije

Ekonomski smisao sprovodjenja principa rentabilnosti na nivou konkretnog preduzeca u uslovima trzisnog privredjivanja jhe u povecanju raspona izmedju dobiti kao oblika rezultata I prosecno angazovanih srestava, kao oblika ulaganja u reprodukciju. Takav zahtev je u osnovi baziran na cinjenici da je upravo odnos (kolicnik) izmedju dobiti I prosecno angazovanih srestava ekonomski relativan izraz kvaliteta ekonomije preduzeca:

EMBED Equation.3

Pri tome je ekonomska sustina toga kvaliteta u stopi reproduktivnosti koja je njime odredjena. Ovo s toga sto sama cinjenica da je ostvarena dobit, odnosno odredjena rentabilnost, znaci da je obezbedjeno reprodukovanje utrosenih srestava, pa time I kontinuitet proste reprodukcije. Buduci da se dobit najvecim delom usmerava preko akumulacije za prosirenu reprodukciju, utoliko je raspon izmedju dobiti I angazovanih srestava neposredni pokazatelj reproduktivnosti preduzeca.Drugo, ako je smisao ulaganja u reprodukciju u obliku angazovanja srestava na postizanju odredjenih ekinomskih efekata, u toliko je ostvarena rentabilnost merilo I izraz uspesnosti u ostvarivanju toga cilja. Rentabilnost konkretnog proizvodjaca prestavlja izraz I merilo kvaliteta ekonomije kao svojom velicinom tako, posebno, razmerama odstupanja u odnosu na nivo rentabilnosti prosecnog proizvodjaca. Razumljivo je, medjutim, da bi se postigao raspon izmedju dobiti I angazovanih srestava na nivou prosecnog proizvodjaca, treba ostvariti I ekonomsku efikasnost poslovanja upravo na tom nivou.

Saglasno stavu o osnovnim I parcijalnim ekonomskim principima reprodukcije, te I o parcijalnim I agregatnim merilima kvaliteta ekonomije, rentabilnost spada u grupu parcijalnih merila toga kvaliteta. Kao sto je konstantovano, njime se izrazava taj kvalitet sa stanovistva efekata korisnosti ulaganja u obliku angazovanja srestava. Izrazavanje rezultata istim pojmovnim izrazom (proizvodom ili cenom kostanja) otvara se siroka mogucnost za utvrdjivanje I pracenje oblika I razmera uslovljenosti I medjizavisnosti izmedju ovih merila, te I drugih indikatora uspesnosti poslovanja preduzeca I privrede.

Ekonomski smisao rentabilnosti kao merila kvaliteta ekonomije zavisi u dobroj meri i od karaktera ekonomskog sistema, pa u tome i svih uslova relativnih za njeno ostvarivanje. Utoliko u meri koliko se poslovanje ostvaruje pod trzisnim uslovima i sa vecim stepenom samostalnosti, ali I ekonomske odgovornosti za uspeh u poslovanju, rentabilnost kao kiriterijum kvaliteta ekonomije dobija srazmerno vise na znacaju.

1.3.Karakteristike sadrzine rentabilnostiAko bi se proces reprodukcije na nivou konkretnog proizvodjaca odvijao samo pod uticajem ekonomskih zakona, tada bi nivo rentabilnosti bio jednak kolicniku izmedju viska vrednosti (V1b) i prosecnih drustveno priznatih angazovanih sredstava (So) koje je potrebno uloziti na datom nivou razvoja proizvodnih snaga drustva. Pod uticajem odredjenih faktora rentabilnost konkretnog proizvodjaca, po pravilu, odstupa od rentabilnosti prosecnog proizvodjaca, u cemu je izrazena prva karakteristika sadrzine rentabilnosti kao merila kvaliteta ekonomije. U razmatranju karaktetistika rentabilnosti treba, medjutim, uzeti u obzir I zajednicka obelezja, ali i razlike koje postoje izmedju rentabilnosti I ekonomicnosti (a) I izmedju rentabilnosti I produktivnosti (b).

1. Posto je ekonomska sadrzina rentabilnosti na nivou makroekonomije I na nivou mezoekonomije ista, sledi zakljucak da se radi o meriku kvaliteta ekonomije i na makro i na mezo nivou. Pri tome, ipak, postoje odredjene razlike koje izrazavaju kvalitet ekonomije, s obzirom ne faktore koji uslovljavaju velicinu elemenata dobiti I angazovanih sredstava.

Kad se radi o prosecnom proizvodjacu, kao sto je konstantovano, pod uticajem ekonomskih zakona i ako se uzmu u obzir samo objektivno potrebni elementi relativni za dobit, odnosno visak vrednosti, sledi da je taj izraz jednak:

Ako se, medjutim, uzme u obzir uticaj svih faktora na nivou konkretnih proizvodjaca, tada se dobija uvid u ostvarenu rentabilnost prosecnog proizvodjaca:

Gde je: Db = ukopno ostvarena dobit na nivou makro ekonomije;

S= ukupna (stvarno) angazovana sredstva na nivou makro ekonomije.

2. Izmedju rentabilnosti I ekonomicnosti (a) I izmedju rentabilnosti I produktivnosti (b) postoje zajednicka svojstva, kao I razlike koje ukazuju upravo na karakteristike njihove sadrzine kao parcijalnih izraza kvaliteta ekonomije preduzeca.

a. Zajednicka obelezja rentabilnosti I ekonomicnosti svode se uglavnom na sledece: prvo, radi se od dva parcijalna ekonomska principa osnovnog ekonomskog principa reprodukcije; drugo, ekonomicnost I rentabilnost su dva parcijalna merila (kriterijuma) kvaliteta ekonomije; trece, izmedju rentabilnosti I ekonomicnosti postoji visok stepen uzajamne medjuzavisnosti od nivoa ekonomicnosti u znacajnoj meri zavisi nivo rentabilnosti; takodje, od nivoa rentabilnosti u znacajnoj meri zavisi nivo ekonomicnosti, posebno kad se redi o dinamici reprodukcije.

b. Izmedju rentabilnosti I produktivnosti takodje postoje odredjena zajednicka svojstva ali I razlike.

Naime, princip produktivnosti I princip rentabilnosti su dva parcijalna ekonomska principa reprodukcije. Rentabilnost I produktivnost su dva parcijalna merila kvaliteta ekonomije; izmedju njih postoji naglasena midju zavisnost I uslovljenost. Kad se radi o toj medjuzavisnosti, najcesce se naglasava da je tehnicka opremljenost rada (S/L) faktor produktivnosti. Porast te opremljenosti po pravilu dovodi do podizanja proizvodne snage rada, pa time I do povecanja mase novostvorene vrednosti.Ipak, izmedju poroduktivnosti I rentabilnosti postoje I znacajne razlike. Te razlike proizilaze, prvo, iz sadrzine kvaliteta ekonomije koji se njime izrazava: kod produktivnosti to je sposobnost proizvodjenja zivoga rada, kod rentabilnosti to je reproduktivnost angazovanih sredstava. Drugo, postoje razlika u karakteru ovih merila na nivou mezoekonomije I makroekonomije, posto je rentabilnost izraz toga kvaliteta na oba nivoa, dok je produktivnost samostalni izraz kvaliteta ekonomije samo na nivou makroekonomije, a njen znacaj na nivou mezoekonomije u funkciji nivoa ekonomicnosti I rentabilnosti.1.4. Elementi kompleksa rentabilnosti1.4.1. Dobit kao element kompleksa rentabilnosti a) Prihod u kompleksu rentabilnosti. Ako se princip rentabilnosti

definisekao zahtev za ostvarivanje sto vece dobiti sa sto manjim angazovanim sredstvima, sledi da su ekonomski relevantni elementi kompleksa rentabilnosti: dobit, angazovana sredstva I faktori rentabilnosti. Po osnovu I preko njih se u trzisnon privredi omogucava uvid u ekonomsku sustinu I determinante principa rentabilnosti. Posto je dobit funkcija razlike prihoda I troskova reprodukcije, prihod funkcija obima realizovanih proizvada I prodajnih cena, a troskovi funkcija utrosaka I cena utrosaka elemenata proizvodnje, sledi da su ovim, na strai rezultata, pored dobiti odredjeni I svi ostali elementi koji odredjuju njenu velicinu, pa time I nivo rentabilnosti.

Proizvod predstavlja osnovicu formiranja prihoda, ali je nosilac troskova reprodukcije, pa je, utoliko, I element kompleksa rentabilnosti. Pri ostalim datim uslovima, razumljivo je da ce obim proizvoda biti factor velicine vrednosti, nove vrednosti I viska vrednosti. U tom smislu, obim realizovanih proizvoda je factor I element funkcije prihoda, ali I factor velicine troskova, pa time I dobiti.

Kao sto je receno kod uslovljenosti proizvoda, pa I prihoda I dobiti po tom osnovu, izmedju proizvedenog (Qnp) I realizovanog (Qnr) proizvoda moze postojati razlika. Komponenta q se tada diferencira po istom osnovu: q=qp+qr, gde je qp smanjeni obim proizvedenog proizvada, a qr smanjeni obim realizovanog proizvoda. U dinamici, sa promenom proizvada dolazi do srazmerne promene rentabilnosti. Projektovano u odnosu na obim proizvoda iz pocetnog perioda, a sobzirom da dinamika proizvodu utice I na prominu troskova I angazovanih sredstava, sledi izraz rentabilnosti uslovljen dinamikom proizvoda preko prihoda:

U slucaju kad se raspolaze informacijama o promenama proizvoda, cena proizvoda I troskova reprodukcije, sledi da je potrebno, kao sto smo videli kod dobiti, izraziti I promenu dobiti (Dbq) po osnovu uticaja proizvoda. Takva promena se moze proracunati I kod angazovanih sredstava (Sq).Medjutim, ako su elementi kompleksa rentabilnosti datu u vidu funkcije, tada ce se optimalni obim proizvoda odrediti kao obim (ukljucujuci I ostale elementi) sa kojim se moze ostvariti maksimalna rentabilnost. U okviru trzisnih faktora, a u vidu karaktera odnosa snaga ponude I traznje, redovno stoje fatori koji deluju na nivo I tempo razvoja proizvodnih snaga, razvoj tehnickog progresa, u vidu prirodnih faktora, kao I ostali oblici trzisnih faktora.Prema tome, ako se uzme u obzir naznacena uslovljenost formiranja I odstupanja cena od vrednosti proizvoda, sledi da ce izraz rentabilnosti u posmatranom periodu biti:

U sukcesiji perioda efekti uticaja promena cena proizvoda na promene rentabilnosti ce doci u vidu I preko koeficijenta prihoda, odnosno dobiti. Naime, pod uticajem cena proizvoda dolazi do srazmerne promene rentabilnosti u odnosu na pocetni period, pa je:

odnosno

Odavde je, kao trazena promena cena za predvidjenu (zeljenu) stopu rasta rentabilnosti (Rp) po tom osnovu:

Projektovano u odnosu na pocetni period, sledi izraz rentabilnosti pod uticajem prihoda odnosno obima I cena proizvada:

Uzimajuci u obzir dinamiku obima I cena proizvoda sledi:

Izrazom rentabilnosti koji je formiran pod uticajem prihoda, dobija se uvid u kvalitet ekonomije koji se ostvaruje u posmatranom peruidu, a u odnosu na prosecnog proizvodjaca, tj. u odnosu na kvalitet ekonomije koji je moguce ostvariti ne tome nivou pod uticajem ekonomskih zakona.

b) Troskovi u kompleksu rentabilnosti. Troskovi cine drugi element funkcije dobiti, pa time I element kompleksa rentabilnosti. U tom smislu, sa stanovista mesta I funkcije, u tome izrazu treba sagledati utroske, cene utrosaka I, zatim, same troskove.

Medjutim, na utroske elemenata proizvodnja deluju tehnicki, prirodni I ljudski I dispozitivni faktori. Ako se obim tih utrosaka valorizuje njihovom vrednoscu, dobija se uvid u nivo troskova, ali I u odstupanja izmedju ostvarene dobiti I viska vrednosti koji se ostvaruje na nivou prosecnog proizvodjaca. Ako su tehnicki I prirodni faktori povoljniji I ako se ostvaruje efikasnije koriscenje resursa, moguce je da ti efekti budu I povoljniji od proseka. Obrnuto je ako su efekti nepovoljni.Cene utrosaka elemenata proizvodnje cine faktor troskova, pa time I velicine dobiti, a, takodje, I angazovanih sredstava. Konkretni iznos cena kojima proizvodjaci obracunavaju ostvarene troskove reprodukcije najcesce odstupaju od vrednosti tih utrosaka. Do tih odstupanja dolazi pod uticajem objektivnih faktora koji vaze kod trzisnih cena proizvoda I pod uticajem subjektivnih faktora u vezi s nabavkom tih elemenata.

Ako se izvrsi valorizovanje utrosaka sa cenama po jedinici, sledi da ce izraz rentabilnosti pod uticajem troskova preko dobiti u posmatranom (tekucem) periodu biti.

U sukcesiji perioda, pod uticajem dinamike troskova preko dobiti, polazeci od stanja iz pocetnog perioda, sledi izraz rentabilnosti:

c) Dobit u komleksu rentabilnosti. Razmatrajuci opste aspekte rentabilnosti konstantovali smo da se ona u trzisnoj privredi meri kolicnikom izmedju profita I ulozenog kapitala, sto je jednako konceptu rentabilnosti koja se meri kolicnikom izmedju dobiti I angazovanih sredstava.

Drigo aspect koji je ovde od znacaja odnosi se na sam zahvat kvaliteta ekonomije koji se izrazava rentabilnoscu, a u kome je dobit element njenoga izraza. U tom smislu ovaj izraz ce biti adekvatan u meri koliko se ta dobit formira prema trzisnim kriterijumima, tj. koliko se po njima ostvaruje poslovanje preduzeca. Kao sto je konstatovano, to predstavlja odgovarajucu trzisnu mobilnost svih faktora proizvodnje (znaci I radne snage), te u valorizovanje vrednosti utrosaka radne snage po trzisnim kriterijumima.U dinamici, pod uticajem promena prihoda I torskova dolazi so razmerne promene dobiti, a time I rentabilnosti. Polazeci od pocetnog stanja, sledi:

Uzimajuci u obzir I uticaj preko angazovanih sredstava dobijamo:

1.4.2. Angazovana sredstva kao element kompleksa rentabilnostiSaglasno principu rentabilnosti, pored dobiti, drugi element komoleksa rentabilnosti su angazovana sredstva. To vazi, kako kad se radi o rentabilnosti mezoekonomije, tako I kada se radi o rentabilnosti makroekonomije. Utoliko je, u okviru problematike elemenata kompleksa rentabilnosti, potrebno odrediti mesto I funkciju tih sredstava (1) I, zatim, uslovljenost rentabilnosti po osnovu uslovljenosti angazovanih sredstava (2).

1. Osnovna funkcija angazovanih sredstava je u obezbedjenju uslova I kontinuiteta ostvarivanju procesa reprodukcije. Po svojoj ekonomskoj sustini one cine vrednosni izraz ulozenog ekonomskog rada u reprodukciju. Jedan deo toga rada sadrzan je u sredstvima za proizvodnju. Drugi deo toga rada je tekuci rad, pa se ostvaruju angazovana sredstva u zaradama.

Zbog razlika u funkciji I ulozi u ostvarivanju procesa proizvodnje, pa I procesa reprodukcije u celini, kako sa stanovistva angazovanja, tako I sa stanovistva rentabilnosti, redovno je potrebno pratiti ucesce pojedinih elemenata, odnosno visinu angazovanih sredstava u sredstvima za rad, u predmetima rada I u radnoj snazi (odnosno zaradama ili najamnini).

2. Visina angazovanih sredstava je od bitnog znacaja za nivo rentabilnosti. S jedne strane, time se uslovljava nivo tehnicke opremljenosti rada, pa I proizvodne snage rada, a to znaci I velicine novostvorene vrednosti I viska vrednosti koji se mogu ostvariti u konkretnom procecu reprodukcije, a s druge strane, taj znacaj je u cinjenici da su ta stedstva element kompleksa rentabilnosti.Prema tome, u vezi sa mestom I funkcijom angazovanih sredstava, u kompleksu rentabilnosti treba uzeti u obzir njihovu uslovljenost (a), te I uslove koji su od uticaja za ostvarivanje funkcija angazovanih sredstava u reprodukciji (b).

a. I ako konkretni proizvodjac tezi da ostvari sto manji iznos angazovanih sredstava da bi ostvario sto manju rentabilnost, pod uticajem drustvenih faktora, koji se razlikuju od prosecnog proizvodjaca, dolazi do srazmernih odstupanja u iznosu tih sredstava.

Prema tome, ako se podje od izraza rentabilnosti na nivou prosecnog proizvodjaca koji se formira prema ekonomskim zakonima, sledi rentabilnost konkretnog proizvodjaca:

Gde je Rsb = rentebilnost konkretnog preduzeca u posmatranom periodu formiranja drustveno uslovljenim angazovanim sredstvima.

b. Na formiranju kvaliteta ekonomije preko izraza rentabilnosti konkretnog preduzeca imaju uticaja, redovno, tehnicki I prirodni faktori. Uticaj ovih faktora izrazen je u svim relevantnim karakteristikama preko kojih se manifestuje njihovo obelezje, a koja su od znacaja za visinu ulaganja, bilo neposredno, bilo preko visine troskova, te I za vreme I redosled angazovanja sredstava.

Efekti uticaja prirodnih I tehnickih faktora na formiranje rentabilnosti, odnosno na velicinu kvalitete ekonomije, kroz ovaj izraz, a preko angazovanih sredstava, manifestuju se u odstupanjima izmedju potrebnih ulaganja konkretnog I prosecnog proizvodjaca. Razmere te uslovljenosti mogu se zahvatiti preko umnoska koeficijentam angazovanja I troskova reprodukcija uslovljenih ovim faktorima, te preko odstupanja objektivno uslovljenog od prosecnog koeficijenta angazovanja:

Gde je: Rsp = rentabilnost konkretnog proizvodjaca uslovljena karakteristikama tehnickih I prirodnih faktora posmatranog perioda; Sp = komponenta angazovanih sredstava uslovljena karakteristikama tehnickih I prirodnih faktora preduzeca.

c. Pod uticajem objektivnih ljudskihn I dispozitivnih faktora formira se posebna komponenta angazovanih sredstava Sw, (Sw=xTw) pa je:

Gde je Rsw = rentabilnost preduzeca uslovljena objektiviziranim ljudskim I dispozitivnim faktorima preko angazovanim sredstava.

d. Ako se uzmu u obzir komponente angazovanih sredstava pod uticajem karakteristika drustvenih I tehnickih faktora, dobijamo uvid u njihov uticaj na formiranje kvaliteta ekonomije preduzeca po tom osnovu. Naime:

Gde je Rs = rentabilnost uslovljena uticajem drustvenih, tehnickih, prirodnih I ljudskih I dispozitivnih faktora na angazovana sredstva. e. Doprinos angazovanih sredstava u procesu formiranja kvaliteta ekonomije preduzeca preko kompleksa rentabilnosti ostvaruje se na samo pod uticajem drustvenih, tehnickih, prirodnih I objektivnih ljudskih I dispozitivnjh faktora, vec I pod uticajem subjektivnih faktora. Radi se o svim faktorima koji se ostvaruje uticaj preko povecanih ulaganja I to, bilo po osnovu povecanih troskova, bilo po osnovu produzenog vremena trajanja angazovanosti sredstava. Zbog toga ce sada izraz rentabilnosti biti:

Gde je Rsn = rentabilnost konkretnog proizvodjaca uslovljena stelnim angazovanim sredstvima u posmatranom periodu.

2.MERENJE RENTANILNOSTI2.1. Izrazi rentabilnosti2.1.1. Rentabilnost prosecnog i konkretnog proizvodjacaGovoreci o karakteristikama sadrzine rentabilnosti, konstantovali smo da se ona, pored ostalog, manifestuje I kad se sagledavaju elementi njenog izraza na nivou prosecnog I na nivou konkretnog proizvodjaca. U tom smislu, kad se radi o prosecnom proizvodjacu tada se pod uticajem ekonomskih zakona formira izraz rentabilnosti jednak odnosu izmedju proizvedenog viska vrednosti I prosecnih drustveno priznatih angazovanih sredstava:

Sa stanovistva merenja I pracenja rentabilnosti, kako u posmatranom periodu, tako I u dinamici, pored globalnog izraza preko naznacenih osnovnih elemenata (dobit I angazovana sredstva, odnosno profit I capital), od velikog znacaja je uvid u process formiranja tih elemenata, pa I rentabilnosti, (1) I doprinos, odnosno uticaj (2) pojedinih elemenata (a) I faktora (b) u tome procesu. Jer, jedino tako je moguce dobi uvid u faktore I njihov znacaj za nivo objektivno moguce ili ostvarene rentabilnosti.

2.1.2. Izraz poslovne rentabilnosti2.1.2.1. Izraz objektivno uslovljene rentabilnostiNa formiranje objektivno uslovljene rentabilnosti uticu objektivno uslovljeni drustveni, tehnicki, prirodni I objektivizirani ljudski I dispozitivni faktori. Ako se mogu obezbediti infirmacije o uticaju svakr od navedenih grupa faktora, tada nije tesko formirati I odgovarajuci izraz rentabilnosti.

a. Za formiranje izraza drustveno uslovljene rentabilnosti konkretnog preduzeca u posmatranom periodu treba uzeti u obzir uticaj drustvenih faktora na pojedine komponente formiranja dobiti I angazovanih sredstava, pa sledi:

Diferenciranjem komponenti Cq I T na deo pod uticajem trzisnih faktora I deo pod uticajem mera drzavne ingerencije, moze se vrsiti dalje razvijanje navedenog obrasca.

b. Pod uticajem tehnickih faktora dolazi do odstupanja dobiti od viska vrednosti I od drustveno priznatih angazovanih sredstava. Koristeci elemente dobiti I angazovanih sredstava pod tim uticajem mozemo formirati izraz tehnicke uslovljenosti rentabilnosti:

c. Ako se uzmu u obzir sve komponente dobiti I angazovanih sredstava, koji se formiraju pod uticajem objektivnih tehnickih, prirodnih, ljudskih I dispozitivnih drustvenih faktora; dobija se izraz objektivno uslovljene rentebilnosti.

2.1.2.2. Izraz stalne rentabilnosti sa stanovista uslovljenostiAnalizirajuci funkciju pojedinih elemenata u formiranju kompleksa rentabilnosti videli smo da u tome procesu deluju objektivni I subjektivni faktori. Prema tome, ako se uzmu u obzir sve komponente proizvoda, cena proizvoda, troskova reprodukcije I angazovanih sredstava, mozemo formirati izraz stalne rentabilnosti sa stanovistva njegove uslovljenosti.

Navedeni izraz omogucuje uvid u uticaj svake grupe faktora na process formiranja kvaliteta ekonomije preduzeca preko izraza rentabilnosti.2.1.3. Izraz rentabilnosti po osnovu aktivnosti finansiranjaAko preduzece obavlja aktivnosti finansiranja I stice dobit po tom osnovu (Dbf) I ako se raspolaze sredstvima (Sf) ocigledno I da se moze odrediti I rentabilnost po istom osnovu:

Izraz, pak, faktorske uslovljenosti stvarne rentabilnosti ce biti:

Izraz, objektivno uslovljene rentabilnosti po osnovu aktivnosti finansiranja ce biti:

2.1.4. Izraz ostvarene ukupne rentabilnostia. Ako uzmemo u obzir prihode I rashode, odnosno dobit I angazovana sredstva po osnovu poslovne aktivnosti I aktivnosti finansiranja, dobijamo izraz objektivne rentabilnosti po osnovu poslovne I aktivnosti finansiranja:

b. Ako se pored poslovnih I finansijskih, u izraz inkorporiraju I komponente prihoda I rashoda po osnovu vanrednih (ne poslovnih) aktivnosti, tad ace izraz ostvarene ukupne rentabilnosti preduzeca biti:

2.1.5. Izraz rentabilnosti na bazi modela rentabilnostia. Izraz stvarne rentabilnosti prema faktorima uslovljenosti pruza mogucnost da se dobije uvid u formiranje kvaliteta ekonomije po osnovu I putem rentabilnosti I to, kako u globalu, tako I prema uticaju pojedinih faktora. Medjutim, kada se radi o prakticnoj primeni gore navedenog obrasca na nivou konkretnog preduzeca, mogu postojati odredjene teskoce. One se svode na to da konkretni proizvodjac ne raspolaze svim potrebnim informacijama o vrednosti pojedinih komponenti, ili ne u iznosima koji bi se oznacili precizno kao vrednost proizvoda (Vq), vrednost utrosaka elemenata proizvodnje (Vu) I sl.

Odnosno

Medjitim, u ovom slucaju ostaje I dalje otvoreno pitanje formiranja kvaliteta ekonomije u posmatranom periodu pod uticajem objektivnih faktora. Kao prihvatljivo metodolosko resenje, s tim I vezi, pokazalo se resenje na bazi tzv. modela rentabilnosti. Ovo resenje polazi od predpostavljene velicine brojitelja izraza rentabilnosti koja je jednaka objektivno uslovljenoj ceni kostanja (Db=T).

Model rentabilnosti konkretnog proizvodjaca, formiran pod navedenim uslovima, omogucuje uvid u formiranju kvaliteta pod uticajem faktora koji uslovljavaju odstupanje dobiti od objektivno uslovljene cene kostanja u posmatranom periodu.Izraz, objektivno uslovljene rentabilnosti prosecnog proizvodjaca, formiran na bazi navedenog modela, omogucuje uvid u uticaj objektivnih faktora na dobit u formiranju rentabilnosti na tome nivou.

b. Izraz stvarne rentabilnosti na bazi modela formira se pod uticajem, kako objektivno uslovljenih, tako I organizaciono uslovljenih faktora. Uticaj svih tih faktora je prikazan u gore navedenom obrascu koji izrazava rentabilnost sa stanovista njene uslivljenosti. Medjutim, ako se uzme u obzir samo uticaj objektivnih faktora, formira se izraz objektivno uslovljene rentabilnosti I to bilo kao pocetni izraz (Db/S), bilo kao dvojni izraz formiran na bazi modela rentabilnosti.

U izrazu objektivno uslovljene suma potrebnih angazovanih srestava je izrazena kolicinom koeficijenta (razume se, po osnovu proracuna: =S/T), pa je umesto sume subjektivno uslovljenih angazovanih sredstava s , u celini ili u delovima kao sr I sh, potrebno uneti koeficijent angazovanja time uslovljen. Vrednosti toga koeficijenta dobijamo kao kolicnik izmedju tako odredjene sume povecanih angazovanih srestava I potrebnih troskova (=s/T), pa je izraz ostvarene rentabilnosti na bazi modela:

2.1.6. Parcijalni izraz rentabilnostiSaglasno mogucnostima I potrebama diferencija dobiti I angazovanih sredstava, potrebno je diferencirati parcijalne izraze rentabilnosti. Time se obezbedjuje uvid u process formiranja rentabilnosti na nivou preduzeca,efikasniji system upravljanja I kontrole od znacaja za rentabilnost.Parcijalni izraz rentabilnosti, kao I produktivnosti I ekonomicnosti, pruzaju mogucnost za definisanje I pracenje ekonomskih odnosa u preduzecu. Medjutim, pri tome ima redovno I teskoca metodoloske I informacione prirode.

Jedan concept bio bi na osnovama sticanja dobiti tako da se koriste izrazi rentabilnosti po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti (a) pa je:

I drugi po osnovu zajednickih ulaganja (b):

Gde je: Rsd = rentabilnost ostvarena samostalnim obavljanjem delatnosti, Rz = rentabilnost ostvarena po osnovu zajednickih ulaganja.

2.2. Dinamika rentabilnostiPored uticajem dinamike dobiti in angazovanih srestava ti faktori koji ih uslovljavaju, dolazi do srazmernih promena u stopi rentabilnosti. Posmatrano u odnosu na pocetni period, drugog perioda jednaka je:

Medjutim, u sukcesiji perioda moze doci do promene rentabilnosti I pod uticajem dinamike angazovanih sredstava. To ce usloviti srazmernu promenu rentabilnosti, pa je:

Ako se ima u vidu da se sredstva angazuju po elementima, moguca je dalja razrada ovog doprinosa angazovanih sredstava u vidu osnovnih I u vidu obrtnih sredstava I u vidu sredstavz angazovanih po proizvodnim faktorima (Krs=Krsi + Krsml odnosno Krs = Krsm + Krsi + Krsl).

Ako se elementi izraza rentabilnosti (dobit I angazovana sredstva) diferenciraju na objektivno uslovljeni deo, sledstveno se projektuje dinamika rentabilnosti pa je:Kr=Krkr.

Poseban aspect ove problematike odnosi se na uslovljenost dinamike rentabilnosti faktorima reprodukcije.

U ekonomskoj analizi, posebno u domenu efikasnosti investicija, s obzirom na duzinu vremenskog perioda ulaganja, efektuiranju dobiti po tom osnovu, redovno se vrsi diskontovanje (svodjenje) dobiti I angazovanih (investiranih) sredstava na sadasnju vrednost. U tom smislu sledi izraz rentabilnosti:

Gde je: SRV = rentabilnost nakon svodjenja dobiti I angazovanih sredsrava na sadasnju vrednost; SVDb = sadasnja vrednost dobiti, SVS = sadasnja vrednost ulaganja sredstava.

2.3. Ekonomski aspekti funkcije rentabilnosti1. Kao kvantitativni izraz kvaliteta ekonomije, rentabilnost je slozena funkcija u vidu kolicnika izmedju funkcije dobiti I funkcije angazovanih sredstava:

Prema tome, elemente funkcije rentabilnosti cine: elementi funkcije dobiti I funkcije angazovanih sredstava (R=(QxCq-T)/xT). Naznaceni elementi su, razume se, dati u odgovarajucem analitickom izrazu.

Medjutim, u vezi s angazovanim sredstvima treba odrediti oblik I argument funkcije tih sredstava. Ako se podje od opsteg stava o kvantifikaciji prosecno angazovanih sredstava kao proizvoda koeficijenta angazovanja I troskova (S=xT) I ako se koristi oblik funkcije troskova, funkcija prosecno angazovanih sredstava ce biti: Sf=f(Qt).

2. Medjutim, smisao principa rentabilnosti je na maksimiziranju raspona izmedju dobiti I prosecno angazovanih sredstava. Zbog toga ovde tread koristiti resenje koje koristi maksimiziranje razlike (dobiti) izmedju prihoda I troskova poslovanja I troskovnog izraza prosecno angazovanih sredstava (Tdi). Pri tome je troskovni izraz prosecno angazovanih sredstava jednak iznosu kamate (Di) koji trba platiti u posmatranom periodu prema prosecnim trzisnim uslovima koriscenja kredita (Kio).

Pri odredjivanju karakteristika funkcije rentabilnosti treba uzeti u obzir sve karakteristike elemenata koji je odredjuju (funkciju traznje I ponude, funkciju prihoda, funkciju troskova, funkciju dobiti, funkciju prosecno angazovanih sredsrava). Pri tome je njihov optimum odredjen optimalnom rentabilnoscu I gore navedenom smislu. Resenje se postize koriscenjem inverznim I posrednim funkcija radi svodjenja na isti argument.Funkcija rentabilnosti prikazuje tok I obim kvantitativne medjuzavisnosti izmedju dobiti I sredstava. Nakon odredjenja potrebnih elemenata I resavanja funkcije dobija se optimalna stopa rentabilnosti, a to znaci optimum za odredjeni buduci period.

2.4. Grafikon rentabilnostiU analizi efikasnosti preduzeca, u kontroli I sprovodjenju principa rentabilnosti I, posebno politici I strategiji dobiti pored drugih koriste se I odredjena graficka resenja. Neka od njih se oznacuju grafikonima rentabilnosti dok druga, koja su inace slicna I istovetna, kao granice dobiti I sl. Pri tome su redovno prisutna metodoloska resenja za odredjivanje donje I gornje granice dobiti, te za visinu maksimalne dobiti (ukupno I po jedinici). Ta resenja se mogu, razumljivo, potvrditii racunskim primerima.

U prikazu I analizi grafikona rentabilnosti gotovo redovno izostaje prikaz nivoa I dinamike stope rentabilnosti ili dobiti I angazovanih sredstava vec se radi o zahvatu granica I velicine dobiti. Na grafikonu 1 polazi se medjutim od stepena rentabilnosti.

Grafikon 1 prikazuje kretanje stope rentabilnosti prema obimu angazovanih sredstava i velicini dobiti.

Drugi prikaz nivoa I dinamike rentabilnosti projektovan je u vidu prelomne tacke ili granica rentabilnog poslovanja. Potpuniji uvid u odnose izmedju prihoda I pojedinih kategorija troskova (ukupnih, varijabilnih I granicnih) dobija se na grafikonu 2. na njemu su prikazane granicne dobiti, maksimalna dobit po jedinici (QA) I ukupno (OB) te I donja granica rada sa gubitkom po osnovu dinamike varijabilnih troskova (QD,QF).

2.5. Stopa rentabilnosti I koeficijent obrta sredstavaU ekonomskoj analizi (posebno u domenu racunovodstvene analize) znacajna paznja se pridaje indikatorima structure sredstava, indikatorima rentabilnosti I, posebno, indikatorima aktivnosti preduzeca. S obzirom na znacaj stope rentabilnosti za efikasnost preduzeca potrbno je uzeti u obzir neke aspekte koji se odnose na medjuzavisnost ili uslovljenost iste sa koeficijentom obrta sredstava (1) I,posebno,kada se analizira medjuzavisnost stope rentabilnosti, stope prinosa I koeficijenta obrta sredstava (2).

1. Pri tome se efikasnost aktivnosti projektuje I prati uglavnom preko koeficijenta obrta sredstava (Kos) I vremena trajanja njihove angazovanosti (Hos),oznacenog, skraceno, kao vreme obrta. Za utvrdjivanje prosecno angazovanih sredstava koriste se, cesto, I aproksimativne metode (kao prosek salda po pojedinim podperiodima a nekada I samo stanje u bilansu na kraju perioda).Posmatrano sa stanovistva rentabilnosti, posebno sa stanovistva upravljanja rentabilnosti I sprovodjenja principa, znacajno je, utoliko, uzeti u obzir I mere efikasnosti u vezi sa obrtom sredstava. U sustini, radi se o merama kojima se ostvaruje uticaj na rentabilnosti po osnovu uticaja na nivou I vreme trajanja angazovanosti sredstava.Medjutim, ako se koeficijent obrta sredstava proracunava kao kolicnik izmedju troskova (cene kostanja) I prosecno angazovanih sredstava, sto je I logicno, sledi da se on svodi na koeficijent reprodukovanja:T/S = Kot = 1/, odnosno model rentabilnosti (Rm). Polazeci od izraza rentabilnosti:

2. U analizi medjuzavisnosti stope rentabilnosti I koeficijenta obrta sredstava treba uzeti u obzir I tzv. stopu prinosa prihoda, tretiranu I kao stopa neto dobiti. Radi se inace o tzv. konceptu DuPont analize rentabilnosti preduzeca koja se bazira na medjuzavisnost stope rentabilnosti, ukupnih I sopstvenik sredstava, koeficijenta obrta sredstava I stope prinosa prihoda.Jedan aspect ove analize polazi od stava da treba diferencirati stopu rentabilnosti ukupno angazovanih sredstava (R) od stope rentabilnosti sopstvenih sredstava (Rss=Db/Ss, gde je Ss=sopstvena sredstva preduzeca).

Drugi aspect analize medjuzavisnosti je na odnosima izmedju stope rentabilnosti, stope prinosa prihoda (Rc=Db/C) I koeficijenta obrta sredstava preko prihoda (Koc), merenog odnosa izmedju prihoda I ukupno angazovanih sredstava (Koc = C/S).

Treci aspect ove analize je na odredjivanju medjuzavisnosti stope rentabilnosti sopstvenih sredstava I stope rentabilnosti ukupnih sredstava I stope prinosa prihoda (Rc) kao I koeficijenta obrta sredstava (Koc) I structure sredstava izrazene multiplikatorom sopstvenih sredstava (Ms).Sobzirom da je, prema relacijama iz prvog stava: R=Rc x Kos, sledi da je Rss = R x Ms, cime se potvrdjuje prikazana medjuzavisnost I uslovljenost ovih indikatora.3. SPROVODJENJE PRINCIPA RENTABILNOSTISaglasno osnovnom cilju koji se tezi u vezi s principom rentabilnosti, potrebno je u procesu neposrednog poslovanja obezbediti njegovo ostvarivanje na optimalnom nivou. Analizirajuci osnovne karakteristike odnosa izmedju rentabilnosti I produktivnosti I rentabilnosti I ekonomicnosti, konstantovali smo da one pokazuju vrlo visok nivo zavisnosti I uslovljenosti. Utoliko se merama u sprovodjenju principa produktivnosti I merama u sprovodjenju principa ekonomicnosti istovremeno utice I doprinosi I sprovodjenju principa rentabilnosti.

S obzirom na razlike u ekonomskoj sadrzini I sustini produktivnosti, opsti concept pojedinih mera u sprovodjenju samo jednog od ovih principa ima I razlicite kriterijume optimizacije.

Navedene konstantacije o medjuzavisnosti produktivnosti, ekonomicnosti I rentabilnosti, te I o razlikama izmedju njih, potvrdjuju potrebu I znacaj mera I aktivnosti u sprovodjenju principa rentabilnosti. S obzirom na razlike u faktorima uslovljenosti rentabilnosti, prakticne mogucnosti su razlicite prema vremenskim periodima posmatranja u sprovodjenju principa rentabilnosti.

3.1. Sprovodjenje principa rentabilnosti u tekucem perioduAko se podje od izraza stvarne rentabilnosti, moze se primetiti da se u tekucem poslovanju pod uticajem subjektivnih faktora formiraju odredjene komponente dobiti I angazovanih sredstava koje se odnose na: 1. obim I asortiman proizvoda (preko koriscenja proizvodnog potencijala); 2. prihod (preko cena proizvoda); 3. troskove reprodukcije; 4. obaveze iz dobiti po osnovu angazovanih sredstava; 5. visinu povecanih angazovanih sredstava; 6. smanjivanje ciklusa angazovanja I 7. skracivanje ciklusa reprodukcije.3.1.1. Uticaj na obim proizvoda1. Odstupanje ostvarenog obima proizvodnje od proizvodnog potencijala nastaje pod uticajem objektivnih trzisnih faktora I pod uticajem subjektivnih faktora. Ako se sa Q oznaci objektivno moguci I potreban obim proizvoda u posmatranom periodu, odstupanje ostvarenog proizvoda (Qn) dovodi do srazmernog smanjenja rentabilnosti.

O uzrocima pojave smanjenog obima proizvodnje I merama za njegovo povecanje bilo je reci u vezi sa sprovodjenjem principa ekonomicnosti. Treba primetiti da se ovde radi o odstupanjima od optimalnog obima proizvoda koji je odredjen uzimajuci u obzir I uticaj trzisnih faktora.

2. Smanjeno koriscenje proizvodnog potencijala dovodi do smanjenja rentabilnosti po osnovu pojave subjektivno uslovljenih fiksnih (a) I relativno fiksnih (b) troskova.a. Nepotpuno koriscenje kapaciteta, odnosno proizvodnog potencijala, dovodi do razlaganja ukupnih fiksnih troskova na objektivno uslovljenu komponentu (t). Pri tome moze doci srazmernog razlaganja fiksnih troskova na objektivno uslovljenih I subjektivno uslovljeni deo (1), kao I od odstupanja ostvarenog od optimalnog asortimana (2) proizvoda.

Ako se uzme u obzir uticaj preko dobiti I preko angazovanih sredstava, sad ace izraz stvarne rentabilnosti biti:

b. Smanjeno koriscenje proizvodnog potencijala dovodi redovno do odstupanja stvarnog od optimalnog asortimana proizvoda. Za tekuci period odabrani asortiman proizvoda predstavlja objektivno uslovljenu kategoriju. Konkretni proizvodjac vrsi izbor asortimana proizvoda imajuci u vidu, pre svega, buduce trzisne zahteve. Jednom odabran asortiman je, utoliko, za posmatrani period objektivno factor potrebnih ulaganja fiksne prirode.

2. Smanjeno koriscenje proizvodnog potencijala ima uticaja about a na relativno fiksne troskove, pa time about a na velicinu dobiti i angazovanih sredstava. Kao sto smo videli, taj se uticaj moze redovno diferencirati: putem koriscenja kapaciteta zona obima (a) i putem odstupanja ostvarenog od optimalnog uloska (b) u reprodukciju.a. U slucaju kada se ne primenjuju odgovarajuce mere u ostvarivanju procesa proizvodnje i prometa, dolazi do razlaganja zakonskih relativno fiksnih troskova na objektivno islovljenu (Tpz) i na subjektivno uslovljenu (tpz) komponentu. Velicina organizaciono uslovljene komponente ovih troskova je u upravnoj srazmeri sa velicinom koeficijenta smanjenog koriscenja kapaciteta zone obima.Zbog pojave subjektivno uslovljenih relativno fiksnih troskova dolazi do srazmernog smanjenja dobiti, pa ce izraz stvarne rentabilnosti biti:

Gde je: ttpz = subjektivno uslovljeni relativno fiksni troskovi zbog rada ispod gornje granice zone obima po jedinici cene kostanja.b. Odredjivanje subjektivno uslovljenog obima proizvodnje about a prodaje, asortimana about a potrebnih ulaganja u obliku troskova, kao about a angazovanih sredstava, definisani su elementi za optimalni ulozak u reprodukciju. Taj izraz se projektuje za buduci period. On se moze menjati u sukcesiji perioda zavisno od dinamike pojedinih faktora prema odgovarajucem kriterijumu optimalnosti.

Prema tome, sada bi se izraz stvarne rentabilnosti, po osnovu uticaja smanjenog obima proizvoda preko odstupanja stvarnog od optimalnog uloska, preko angazovanih sredstava mogao prikazati:

Pa je:

3. Iz napred navedenog vidimo ukupan uticaj smanjenog koriscenja proizvodnog potencijala na dobit preko troskova about a nivoa rentabilnosti:

Ako se uzme u obzir about a uticaj preko angazovanih sredstava, tada je:

3.1.2. Uticaj na cene proizvodaPosto je dobit funkcija razlike prihoda about a troskova, a prihod funkcija cena i obima realizacije, utoliko je uticaj na cene proizvoda u sprovodjenju principa rentabilnosti vrlo znacajno podrucje. U tekucem poslovanju ta mogucnost se svodi na formiranje konkretnih prodajnih cena. Ovo stoga sto su za ovaj period trzisne cene objektivno date.

Zbog odstupanja prodajnih od trzisnih cena proizvoda i usluga dolazi do srazmernog odstupanja u ostvarenoj dobiti, pa time about a u ostvarenoj rentabilnosti. Sada je, pod tim uticajem, rentabilnost:

3.1.3. Utrosak na uticaj elemenata proizvodnjeGovoreci o elementima kompleksa rentabilnosti, konstantovali smo da su utrosci elemenata proizvodnje elementi dobiti kao about a angazovanih sredstavapreko troskova, odnosno sume angazovanja u reprodukciju. U tekucem poslovanju proizvodjac ima mogucnost da ostvaruje uticaj na odstupanja stvarnih od objektivno potrbnih utrosaka elemenata proizvodnje.

Ako se troskovi reprodukcije koji su uslovljeni povecanim utroscima (tu) unesu u izraz rentabilnosti, dobija se:

Odstupanje stvarnih od potrebnih utrosaka elemenata proizvodnje uslovljava smanjenje rentabilnosti zbog srazmerno povecanih angazovanih sredstava.

Mogucnosti i oblici proizvodjacevog uticaja u sprovodjenju principa rentabilnosti preko utrosaka elemenata proizvodnje su analizirane pri svodjenju principa ekonomicnosti.

3.1.4. Uticaj na cene elemenata proizvodnjeKao sto prodajne cene proizvoda about a usluga mogu odstupati od trzisnih, tako about a konkretne nabavne cene elemenata proizvodnje mogu odstupati od trzisnih cena. U tekucem periodu ta odstupanja nastaju pod uticajem faktora subjektivne prirode.

Zbog odstupanja stvarnih od trzisnih cena elemenata proizvodnje dolazi do srazmernog odstupanja ostvarene od objektivno uslovljene dobiti, pa ce izraz rentabilnosti biti:

Gde je t/tc = komponenta troskova, odnosno dobiti, uslovljena odstupanjem nabavnih od trzisnih cena elemenata proizvodnje (t/tc = tc/T), po jedinici cene kostanja.3.1.5. Uticaj na sumu angazovanih sredstavaPosmatrano sa stanovistva rentabilnosti, sva povecana angazovanja sredstava dovode do srezmernog smanjenja rentabilnosti. Razmere te uslovljenosti mozemo izraziti koeficijentom angazovanja subjektivno uslovljene prirode. U tom smislu moze se koristiti resenje po kome je suma povecanih ulaganja funkcija povecanih troskova subjektivno uslovljene prirode i koeficijenta angazovanja. Takvo resenje ima svoje opravdanje u cinjenici da su trosenja moguca uz uslov da su predhodno obezbedjena potrebna ulaganja. To se jasno vidi, pre svega, kad se radi o angazovanju sredstava u tehnoloskim oblicima, tj. kad su angazovana sredstva u obliku troskova.

Ako su izrazena angazovana sredstva za obim jednak proizvodnom potencijalu (Qp), nepotpuno koriscenje toga potencijala dovodi do razlaganja troskova na subjektivno uslovljenu komponentu (tq). Za toliko se smanjuje iznos potrebnih troskova. Kao sto smo gore konstatovali,ova pojava je jednako znacajna i za izmenu karaktera sume angazovanih sredstava.

Prema tome, sada je izraz stvarne rentabilnosti, po osnovu uticaja subjektivnih faktora na ta angazovanja, a preko smanjenog koriscenja proizvodnog potencijala:

3.1.6. Uticaj na vreme trajanja angazovanosti sredstavaPosto su angazovana sredstva funkcija suma about a vremena trajanja angazovanosti, to je sprovodjenje principa rentabilnosti po osnovu about a putem mera kojima se utice na skracivanje toga vremena od jednake vaznosti. Ovo produzenje moze biti u svim fazama ciklusa angazovanja. U pocetnoj robnoj fazi do njega dolazi pod uticajem organizacionih faktora, pocev od pripreme projekta about a projektovanja, pa sve u toku vremena izgradnje. Takodje, mogu postojati udruzenja u fazi nabavke opreme, a jos cesce u nabavci materijala. U tehnoloskoj fazi to je zbog neblagovremene i neadekvatne pripreme procesa proizvodnje, zastoja usled nedostatka energije i drugih vrsta materijala ili u nedostatku radne snage, te zbog svih mera u domenu organizacije inedividualnog about a kolektivnog rada.

Ako se tako povecana angazovana sredstava projektuju na iznos objektivno uslovljene cene i izraze koeficijentom h dobija se izraz stvarne rentabilnosti:

S obzirom da je suma povecanih angazovanih sredstava, zbog produzenog ciklusa angazovanja, jednaka zbiru koji se ostvaruje po fazama projektovana na tehnolosku fazu i izrazena kao prosecna velicina, moguce je izrazavati uticaj svake faze na rentabilnost preko koeficijenta: h2, h3, h4 i h5.Iinformacije mogu biti diferencirane, razume se, i po elementima angazovanja u tim fazama.

Trba naglasiti da je za sprovodjenje principa rentabilnosti u uslovima trzisne privrede od velikog znacaja uspesna primena pojedinih organizacionih principa u domenu ulaganja i reprodukovanja angazovanih sredstava.

Poseban momenat u fazi s utvrdjivanjem efekata uticaja povecanih angazovanja zbog produzenog vremena angazovanosti odnosi se na valorizovanje ulozenih suma u razlicitim vremenskim jedinicama.

3.1.7. Uticaj na duzinu ciklusa reprodukcijeSve dok su sredstva preduzeca u novcanom obliku, znaci da nisu about a angazovana. Stanje angazovanosti nastupa onog momenta kad se promeni pojamni oblik u vidu pocetnog robnog oblika (ulaganje u predmete rada, u sredstva za rad about a u zarade). Stanje angazovanosti traje dok traje ciklus angazovanja sredstava. Istekom poslednje faze toga ciklusa, tj. istekom zavrsne robne faze, sredstva se deblokiraju i prelaze u novcani oblik. Ona postaju univerzalno raspoloziva, pa se mogu ulagati prema proceni i potrebi za kontinuitet i razvoj procesa reprodukcije u istom preduzecu, za zajednicka ulaganja about a sl. Posmatrano sa stanovistva rentabilnosti, od znacaja su prosecno angazovana sredstva koji se ostvaruju u vremenu trajanja ciklusa angazovanja. Medjutim, za rentabilnost preduzeca od znacaja su i sredstva preduzeca koja su u novcanom obliku, iako nisu i angazovana.Sa stanovistva sprovodjenja principa rentabilnosti, potrebno je about a ovde diferencirati: obrtna (1) about a osnovna (2) sredstva.

1. U slucaju kada postoji nesklad izmedju priliva about a ulaganja obrtnih sredstava, jedan deo ostaje odredjeno vreme u novcanom obliku, cime se opterecuje iznos angazovanih sredstava about a nivo ostvarene rentabilnosti.

U sprovodjenju principa rentabilnosti u vezi s obrtnim sredstvima u novcanom obliku dolaze u obzir mere kojima trba ostvariti smanjivanje iznosa i skracivanje vremena zadrzavanja. To zahteva about a predpostavlja visok nivo sinhronizovanosti svih tokova procesa reprodukcije, a posebno tokova obrtnih sredstava, dinamike priliva about a idliva sredstava, obezbedjenje pune finansijske discipline u naplati potrazivanja, pa i izmirenju obaveza. Te mogucnosti nisu jednake po privrednim sektorima zbog specificnosti procesa proizvodnje.2. Pored obrtnih, moguce je da about a osnovna sredstava budu u novcanom obliku, sto se ostvarava na ostvarenje ostvarene ispod objektivno moguce, rentabilnosti. S obzirom da se pocetna ulaganja (najcesce u vidu investicija) u osnovna sredstva ostvaruju u prvoj fazi ciklusa angazovanja, to znaci da u vremenu njihovoga koriscenja ova sredstva mogu biti po osnovu amortizacije i , eventualno, srestva akumulacije namenjena a neiskoriscena za ove svrhe. Ipak sredstva akumulacije se uglavnom koriste kao deo poslovnih sredstava, tako da za njih vazi u osnovi gore navedeni rezim relevantan za obrtna sredstva.

Preduzece u principu ima migucnosti da u redovnom poslovanju preuzima mere za skracivanje raspona izmedju proizvodnog about a komercijalnog reprodukovanja planskog about a racionalnom politikom priliva about a koriscenja ovih sredstava.

3.1.8. Uticaj na aktivnosti finansiranjaSubjektivno uslovljena dobit po osnovu aktivnosti finansiranja jednaka je razlici prihoda (cf) about a rashoda (tf) po istom osnovu: dbf = cf- tf. Prema tome u sprovodjenju principa rentabilnosti, s tim u vezi, treba kao sto smo konstantovali kod prihoda about a dobiti, prvo utvrditi faktore about a razmere ovih odstupanja.

3.1.9. Uticaj na vanredne rashodeVanredni rashodi uticu na smanjenje dobiti about a posebno angazovanih sredstava sto smanjuje rentabilnost, pa je:

Gde je:tvr1= vanredni rashodi projektovani na cenu kostanja; tvr=st(vr)/T.

3.1.10. Efekti mera u sprovodjenju principa rentabilnosti u tekucem poslovanjuAko se uzme u obzir uticaj svih subjetnih faktora, pa time about a mera ove prirode u sprovidjenju principa renyabilnosti, dobija se:

3.2. Sprovodjenje principa rentabilnosti u dinamici Slicno kao about a kod principa produktivnosti i ekonomicnosti, u dinamici reprodukcije dolazi do promene kako u elementima, tako i gotovo u svim faktorima, pa se otvara vrlo siroko podrucje za sprovodjenje principa rentabilnosti. U sustini, ovim se ostvaruje uticaj na dinamiku kvaliteta ekonomije preduzeca u domenu rentabilnosti.

Posmatrano po elementima izraza rentabilnosti, to znaci da u sukcesiji perioda dolazi ili moze doci do promena u obimu i cenama proizvoda, kao i do promenama u utroscima elemenata proizvodnje.

Do promena u kompleksu rentabilnosti u dinamici reprodukcije dolazi, u osnovi, zbog izmena u faktorima rentabilnosti i to kako subjektivnih, tako i objektivnih. S obzirom na razlike u prirodi i karakteru faktora te promene su razlicite kako po obimu, tako posebno prema mogucnosti uticaja konkretnog preduzeca. ZAKLJUCAKSprovodjenjem principa rentabilnosti ostvaruje se konkretizacija osnovnog ekonomskog principa reprodukcije u odnosu na pocetni period. Time se, medjutim, istovremeno otvara i pitanje dinamike poslovnog uspeha, odnosno stope razvoja preduzeca kao osnovnog kriterijuma optimizacije dinamike procesa reprodukcije, a u tome i dinamika rentabilnosti.

Kad se radi o subjektivno uslovljenim komponentama dobiti i angazovanih sredstava, treba koristiti dva resenja: jedno, po kome se efekti uticaja projektuju na objektivno uslovljenje promene posmatranog perioda i, drugo, po kome se sve promene projektuju polazeci od realnih velecina pocetnog perioda. U tom slucaju moguce je pratiti posebno efekte samo pod utucajem dinamike tih subjektivnih faktora.

Upravljanje rentabilnoscu u dinamici svodi se na upravljanje: ciljevima (a), elementima (b), faktorima (c) i aktivnostima (d) od znacaja za rentabilnost. Elementi i dometi toga upravljanja su, redovno i u dobroj meri, van preduzeca, sobzirom na broj i karakter faktora rentabilnosti i interese pojedinih stejkholdera.Literatura

Ekonomika u industriji Nis 2000

30

_1263293198.unknown

_1263295589.unknown

_1263297650.unknown

_1263298520.unknown

_1263299039.unknown

_1263299433.unknown

_1263299658.unknown

_1263299928.unknown

_1263300027.unknown

_1263299761.unknown

_1263299530.unknown

_1263299351.unknown

_1263298720.unknown

_1263298857.unknown

_1263298608.unknown

_1263297949.unknown

_1263298262.unknown

_1263297767.unknown

_1263297343.unknown

_1263297537.unknown

_1263297583.unknown

_1263297396.unknown

_1263297057.unknown

_1263297245.unknown

_1263295746.unknown

_1263294478.unknown

_1263295155.unknown

_1263295397.unknown

_1263295492.unknown

_1263295253.unknown

_1263294748.unknown

_1263294936.unknown

_1263294647.unknown

_1263293991.unknown

_1263294327.unknown

_1263294368.unknown

_1263294127.unknown

_1263293771.unknown

_1263293902.unknown

_1263293632.unknown

_1263231623.unknown

_1263292714.unknown

_1263292869.unknown

_1263293040.unknown

_1263292855.unknown

_1263231900.unknown

_1263231989.unknown

_1263231828.unknown

_1263229580.unknown

_1263229893.unknown

_1263230074.unknown

_1263229707.unknown

_1263229370.unknown

_1263229485.unknown

_1263229246.unknown

_1263136036.unknown