6.2 Metodologije za sprovoĎenje postupka procene

rizika (kompletan materijal je radna verzija iz

doktorske teze prof.B.Gemović)

Procena rizika je veoma subjektivan proces. MeĊutim, praćenjem odreĊenih principa, subjektivnost

se može smanjiti na najmanji mogući nivo. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu, procena rizika

jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak

povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrĊivanje mogućnosti, odnosno naĉina spreĉavanja,

otklanjanja ili smanjenja rizika. Postoje još neke definicije iz standarda i propisa drugih zemalja, kao što

su:•

identifikacija opasnosti i opasnih pojava korišćenjem dostupnih informacija, procenjivanje rizika

od opasnosti i opasnih situacija i odreĊivanje prihvatljivosti nivoa procenjenog rizika (Japan);

sveobuhvatan proces ocene važnosti rizika i odluĉivanja da li se rizik može prihvatiti ili ne [SRPS OHSAS

18001:2008., Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu – Zahtevi.];

• pažljiva analiza faktora koji u radnoj okolini mogu dovesti do povreĊivanja radnika, kako bi se

moglo odrediti da li su preduzete mere zaštite dovoljne ili ih je potrebno unaprediti.

Da bi se odgovorilo na pitanje kako sprovesti procenu rizika, potrebno je definisati:

1. Metodologiju za sprovoĊenje postupka procene rizika

2. Proceduru sprovoĊenja postupka procene rizika.

Metodologija sprovoĊenja postupka procene rizika definiše algoritam, alate i naĉin sprovoĊenja

postupka procene, a procedura sprovoĊenja postupka procene rizika definiše standardizovani niz koraka

koje obezbeĊuje sprovoĊenje postupka u skladu sa preporukama odgovarajućih zakona, propisa, kao i

preporuka dobre prakse.

Procena rizika je prevashodno empirijski proces donošenja inženjerskih odluka na osnovu znanja i

iskustva u cilju povišenja bezbednosti i zdravlja na radu koristeći izabrane i do sada poznate i priznate

metode. U svetu postoji veliki broj priznatih metoda za procenu rizika formiranih od strane razliĉitih

udruženja i asocijacija. Nijedna metoda za procenu rizika ne propisuje izbor preventivnih mera za sma-

njenje, otklanjanje ili spreĉavanje rizika.

Pravilni izbor metode za procenu rizika omogućiće adekvatnu primenu mera, kojima bi se

ostvarilo bezbednije radno mesto i radna okolina i manja verovatnoća da će doći do profesionalnih

oboljenja i povreda zaposlenih.

U zavisnosti od kriterijuma za procenu rizika sve metode koje se primenjuju u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu možemo podeliti na:

1. kvalitativne,

2. polukvantitativne (kombinovane) i

3. kvantitativne.

6.2.1 Kvantitativna procena rizika

Kvantitativna procena rizika polazi od osnovnog obrasca:

Rizik = Verovatnoća događaja x Posledice događaja

pri ĉemu je potrebno da oba uticajna faktora (verovatnoća i posledice) budu iskazane kao brojne

vrednosti. U tom sluĉaju je i rezultujući rizik brojna vrednost odnosno rizik je potpuno kvantifikovan.

Uglavnom se verovatnoća dogaĊaja prestavlja kao njegova uĉestalost po jedinici vremena ili aktivnost,

dok su posledice predstavljene kao brojĉani gubitak (finansijski, izgubljeni radni dani i sliĉno,...).

Kvalitativne metode za procenu rizika baziraju se na liĉnom iskustvu i rasuĊivanju uĉesnika u

timu za procenu rizika i/ili korišćenju raspoloživih kvalitativnih, nenumeriĉkih podataka. Ovakav pristup

ne zahteva podatke o prethodnim štetnim dogaĊajima, uzrocima i posledicama, ali uslovljava da krajnji

rezultat procene rizika bude opisno, kvalitativno iskazana veliĉina rizika (npr. visoki rizik, umereni rizik,

sl.).

Kvalitativni kriterijumi koriste reĉi retko, neverovatno, moguće, verovatno ili skoro sigurno kako

bi se opisala verovatnoća pojave neželjenog dogaĊaja i reĉi kao što su kobne, ozbiljne, male ili

zanemarljive kako bi se opisala veliĉina štete - posledice. U kvalitativnim metodama za procenu rizika

najĉešće se koriste subjektivni kriterijumi, koji se mere u kvalitativnim skalama. Procena je subjektivne

prirode pa je zbog toga podložna greškama. U praksi se optimalno koriste kvalitativne skale sa tri do

sedam kvalitativna opisa, što zahteva izražen struĉni pristup analizi potencijalnih opasnosti/štetnosti.

Metode sa manje od tri kvalitativna opisa za faktore rizika nisu zanimljive, a sa više od sedam dovode do

znaĉajnih poteškoća subjektivnog karaktera, povezanih sa nemogućnošću uĉesnika u timu za procenu

rizika da dosta precizno prepozna kvalitativni opis faktora rizika. [38].

Kvantitaivna procena rizika znaĉi predstavlja konaĉnu, taĉnu brojnu vrednost rizika. Primeri za

ovakvu procenu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu biti vezani za procenu rizika od buke i

drugih fiziĉkih ili hemijskih štetnosti i sliĉno gde je jasno odreĊen nivo dozvoljenog izlaganja, kao i

povećanog izlaganja. Da bi se definisale verovatnoće i posledice kao brojne vrednosti neophodno je

sprovesti dublje analize, posedovati odgovarajuće statistiĉke podatke o akcidentima itd., što predstavlja

suviše složen proces za masovniju primenu pa je u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu prioritet dat

kvalitativnoj proceni rizika, dok se kvantitativna primenjuje pre svega u sluĉajevima visikoh rizika.

MeĊutim treba napomenuti da najnovija iskustva i preporuke razvijenih zemalja EU ukazuju na to

da bi kvantitativnu procenu rizika trebalo uvesti gde je god moguće i dati joj mnogo veći znaĉaj i

primenu. Postoji već i niz novih obrazaca, preporuka i tabela koje ukazuju na naĉin na koji se može

relativno efikasno i jednostavno vršiti kvantitativna procena rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na

radu. Tako su recimo sve posledice unifikovano izražene preko broja izgubljenih radnih dana i postoje

razraĊene tabele i uputstva za to.

6.2.1.1 Matrice za procenu rizika

Procena rizika kvalitativnom metodom podrazumeva korišćenje nenumeriĉkih, odnosno

kvalitativno opisanih podataka. Ovoj grupi metoda za procenu rizika pripadaju matrice rizika (matrice za

rangiranje rizika).

Rangiranje rizika se zasniva na matrici, koja za svoje ose ima rangove posledice i verovatnoće, [Ozog.:

Designing an Effective Risk Matrix, ioMosaic Corporation, 2002. www.iomosaic.com [65] Pravilnik o

izradi procjene opasnosti, Narodne novine br. 48/97, 114/02, 126/03 i 114/09. ].

Uĉesnici u timu za procenu rizika ĉesto koriste u radu matricu rizika za uspostavljanje logiĉĉke

povezanosti posledica i verovatnoće u procenjivanju rizika za prethodno identifikovane

opasnosti/štetnosti. TakoĊe, koriste se kao jednoobrazno definisan naĉin odreĊivanja stepena, odnosno

nivoa pojedinih rizika koji se procenjuju.

Matrica rizika (slika 34) se formira tako što se na x-osu nanose rangovi verovatnoće (korak 1), a

na y-osu rangovi posledica (korak 2).

Kombinacija prethodno navedenih nivoa rangiranja daje rang rizika (korak 3).

Slika br. 34: Formiranje matrice rizika

Tipiĉne kvalitativne metode za procenu rizika predstavljene su sledećim matricama za procenu rizika:

• matrica rizika 4x6 (MIL-STD-882C),

• matrica rizika 5x5 (AS/NZS 4360: 2004) i

• matrica rizika 3x3 (OHSAS standard).

Matrica rizika 4x6 (MIL-STD-882C)

Ameriĉki vojni standard (American Military Standard) preporuĉuje upotrebu matrica procene rizika:

• 4x6 (MIL-STD-882C),

• 5x5 (MIL-STD-882B) i

• 4x5 (MIL- STD-882D).

Matrica 4x6 (MIL-STD-882C) sadrži ĉetiri nivoa (I, II, III i IV), odnosno kvalitativna opisa

posledice, koji se odnosi na profesionalna oboljenja/povrede, gubitak opreme i radnog vremena i uticaj

na životnu sredinu. Kvalitativni opis i definicija verovatnoće nastanka neželjenog dogaĊaja predstavljen

je sa šest nivoa (A, B, C, D, E i F).

Pri korišćenju ove matrice prepoznaju se tri kvalitativna opisa nivoa rizika (povećan, srednji i

mali rizik). Rizik se smatra neprihvatljivim ako je procenjen kao povećan, a prihvatljivim ako pripada

oblasti srednjeg ili malog rizika.

Interpretacija matrice za procenu riziku MIL-STD-882C prikazana je na slici 35.

Slika br. 35: Matrica rizika prema AS/NZS 4360:2004 , [Ristić, D., Stanković, M., Savić, S.; Matrice za

procenu rizika, 11th Interna-tional Conference Dependability and Quality Management, ICDQM-2008,

Zbornik radova, str. 580-587, Istraţivaĉki centar DQM, Beograd, 2008.]

Matrica rizika 3x3 (OHSAS standard)

U preporukama za primenu OHSAS standarda Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na

radu preporuĉuje se matrica 3x3, koja je prikazana na slici 36 [European Agency for Safety and Health at

Work, Safety and Health at Work is Evertyone’s Concern, Nürnberg, Germany, 2007.], [Ristić, D.,

Stanković, M., Savić, S.; Matrice za procenu rizika, 11th Interna-tional Conference Dependability and

Quality Management, ICDQM-2008, Zbornik radova, str. 580-587, Istraţivaĉki centar DQM, Beograd,

2008].

Matrica ima tri nivoa za kvalitativni opis verovatnoće (neverovatno, verovatno i veoma

verovatno), kao i za opis posledice (umerene, srednje i velike). Rizik takoĊe ima tri nivoa izražena

kvalitativnim opisom: mali, srednji i veliki.

Slika br.36: Matrica procene rizika prema OHSAS-u

Prednost svih matrica rizika se oslikava u onemogućavanju prihvatanja neprihvatljivog rizika,

tako što omogućavaju donošenje operativnih, inženjerskih odluka u cilju smanjenja rizika na prihvatljiv

nivo.

Uĉesnici u timu za procenu rizika istiĉu da sve matrice rizika karakterišu sledeća ograniĉenja,

[Ristić, D., Stanković, M., Savić, S.; Matrice za procenu rizika, 11th Interna-tional Conference

Dependability and Quality Management, ICDQM-2008, Zbornik radova, str. 580-587, Istraživaĉki centar

DQM, Beograd, 2008]:

• mogućnost primene samo za identifikovane opasnosti/štetnosti (nije alat za identifikaciju

opasnosti/štetnosti),

• veliki stepen subjektivnosti pri procenjivanju rizika i

• mogućnost samo komparativne, odnosno uporedne analize nivoa rizika.

6.2.2 POLUKVANTITATIVNE (KOMBINOVANE) METODE ZA PROCENU RIZIKA

Polukvantitativne (kombinovane) metode za procenu rizika imaju u praksi široku primenu, jer

ĉesto nije moguće proceniti verovatnoću nastanka neželjenog dogaĊaja (pogotovo za retke dogaĊaje) i

veliĉinu posledice (razliĉite posledice za razliĉite uslove).

Procenjivanje i rangiranje ovih veliĉina zasniva se na iskustvu i znanju uĉesnika u timu za

procenu rizika.

Kvalitativne skale sa odreĊenim brojem kvalitativnih opisa za verovatnoću i posledicu su osnov

za procenu mere rizika, koja se najĉešće odreĊuje kao proizvod nivoa rangiranja verovatnoće i

potencijalnih štetnih efekata. Svakoj odreĊenoj kvantitativnoj meri rizika pridružuje se kvalitativno

tumaĉenje, odnosno kvalitativni opis i odgovarajući rang, [Kiš, D.: Znastveni pristup analizi rizika

radnog mjesta u procjeni opasnosti, Rad Sigur. ,6, 2002,3, str. 235-253, ISSN 0352-3675. ].

Zajedniĉko za sve polukvantitativne metode za procenu rizika je da za premeštanje kvalitativnih u

kvantitativne ocene pojedinih faktora rizika koriste pristup rangiranja. Svakom stepenu kvalitativne ocene

pridodajemo rang - neku uslovnu numeriĉku vrednost. Pristup rangiranjem se odlikuje jednostavnošću, ali

i nemogućnošću uoĉavanja neznatnih razlika ili nedostataka, [Gušina, L., Vasiljkov, J.; Metode

izračunavanja rizika u sustavima menadž-menta sigurnosti.

http://www.kvalis.info/dmdocuments/7_225.pdf].

Izbor metode koja će se primeniti za procenu rizika nije ograniĉen ali je bitno ispuniti sve uslove

za praćenje realizacije procene. Za procenu rizika pretežno se koriste polukvantitativne (kombinovane)

metode.

Postoje tri pristupa procene rizika kod polukvantitativnih metoda i to:

• matrična metoda procene rizika (zasnovana je na kombinaciji formiranja matrica i tabela),

• tabelarna metoda procene rizika (zasnovana je na formiranju tabela (obrazaca) od svih

elemenata za procenu rizika, kao i samog rizika) i

• grafička metoda procene rizika.

Matrica rizika predstavlja kvalitativnu metodu. Ukoliko se preciznije odrede podaci, koji se koriste u

njoj, može predstavljati polukvantitativnu metodu. Elementi za procenu rizika kao i sam rizik izraženi su

nivoima, numeriĉkim vrednostima, kvalitativnim opisom i kvantitativnim rangiranjem.

6.2.2.1 Matrična metoda procene rizika

Prvi pristup procene rizika prema polukvantitativnoj metodi zasniva se na formiranju matrice na

osnovu kombinacije tabela i podmatrice, za procenu rizika kao proizvoda verovatnoće nastanka

neželjenog dogaĊaja i njegove posledice.

Jedna od priznatih polukvantitativnih metoda za procenu rizika je matrica 5x5 zasnovana na

priznatim i poznatim metodama AUVA (Allegemeine Unfall Versicherungs Anstalt - metoda austrijskog

udruženja proizvoĊaĉa celuloze i papira) i BG (Berufs Genossenschaften - metoda nemaĉkih strukovnih

inženjera). Potrebno je uĉiniti više koraka da bi se uspostavila matrica 5x5 za procenu rizika.

Prvi korak predstavlja formiranje podmatrice - verovatnoće nastanka neželjenog dogaĊaja (tabela

7.4). Za uspostavljanje ove matrice potrebno je obuhvatiti razmatranje sledećih faktora, [Stanković, M.,

Savić, S.; AUVA metod za procenu profesionalnog rizika: teorija i praksa, 11th International Conference

Dependability and Quality Management, ICDQM-2008, Zbornik radova, str. 83-92, Istraţivaĉi centar

DQM, Beogard, 2008.]:

izloženost zaposlenih opasnostima/štetnostima predstavlja trajanje i uĉestalost ili njihovu

kombinaciju, a iskazuje se kao vreme trajanja ili uĉestalost pojavljivanja. Za faktor izloženosti

opasnosti/štetnosti u tabeli br.39 dati su kvalitativni opisi, kvantitativni rangovi i procenti

izloženosti opasnostima/štetnostima tokom celog radnog dana, radnog vremena jedne smene ili

celokupnog vremena rada u tehnološkom procesu i

ispunjenost zahteva bezbednosti i zdravlja na radu (stanje bezbednosti i zdravlja na radu).

Za odreĊivanje postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini koristi

se ĉek-lista (tabela br.40), koja obuhvata pitanja vezana za zahteve bezbednosti i zdravlja na radu. Odgovori

DA/NE se daju na osnovu nivoa usklaĊenosti za zahtevima bezbednosti i zdravlja na radu definisanim u

zakonima, pravilnicima, standardima, propisima i normama.

Tabela br. 39: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - izloženost

Izloženost opasnostima /

štetnostima tokom radnog

dana u % (nedelje, meseca,

godine)

Kvalitativni opis izloženosti

opasnostima / štetnostima

Kvantitativno rangiranje

izloženosti

opasnostima/štetnostima

Rang

0 – 20 % Vrlo retko 1

21 – 40 % Povremeno 2

41 – 60 % Ĉesto 3

61 – 80 % Pretežni deo radnog vremena 4

81 – 100 % Sve radno vreme 5

Tabela br. 40: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - ček–lista

Redni

broj

Pravila bezbednosti i

zdravlja na radu

Analiza i procena

usklaĎenosti sa

zahtevima

Stanje

bezbednosti i

zdravlja na radu

DA/NE

1. Radni prostor

2. Radna površina

3. Sredstva i oprema za rad

4. Sirovine, osnovni i pomoćni materijali

5. Zaštita od udara elektriĉne struje

6. Zaštita od atmosferskog pražnjenja

7. Grejanje i ventilacija

8. Mikroklima

9. Osvetljenost

10. Elektromagnetno zraĉenje

11. Buka

12. Vibracije

13. Hemijske štetnosti

14. Biološke štetnosti

15. Atmosferski i klimatski uticaji

16. Zaštita od požara i eksplozije

17. Sredstva i oprema za liĉnu zaštitu

18. Putevi za prolaz, prilaz i evakuaciju

19. Osposobljenost za bezbedan rad

20. Obaveštenost iz oblasti BZR (znakovi i

upozorenja)

21. Pružanje prve pomoći

22. Zaštita nepušaĉa, zabrana uzimanja al-

kohola i drugih sredstava zavisnosti

23. Održavanje radnih prostorija

24. Stanje prostorije za liĉnu higijenu

25. Inspekcijski nalazi o izvršenom nadzoru

26. Evidencije o povredama, profesionalnim

oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom

27. Promocija zdravlja na radu

28. Kultura bezbednosti

Ispunjenost zahteva bezbednosti i zdravlja na radu na osnovu popunjenih i analiziranih ĉek-lista

(tabela br.41) dati su kvalitativnim opisom i kvantititativnim rangiranjem, što je predstavljeno u tabeli 37.

Tabela br.41: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - ispunjenost zahteva bezbednosti i zdravlja na radu

Ispunjenost zahteva

bezbednosti i zdravlja

na radu u %

Kvalitativni opis

ispunjenosti zahteva

Kvantitativno rangiranje

ispunjenosti zahteva

Rang

81 -100 % Zadovoljavajuće – nastaviti sa radom 1

61 - 80 % Preduzeti srednjoroĉne potrebne mere 2

41 – 60 % Preduzeti kratkoroĉne potrebne mere 3

21 – 40 % Trenutno potrebne mere 4

0 - 20 % Mere za trenutni prekid rada 5

Rezultat prvog koraka razmatranja procene rizika je uspostavljanje podmatrice verovatnoće

nastanka neželjenog dogaĊaj (tabela br.42), a vrednost u svakom kvadrantu predstavlja proizvod nivoa

rangiranja iz prethodna dva faktora.

Tabela br.42: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - matrica verovatnoće nastanka neželjenog događaja

Izloženost

opasnostima/

štetnostima

Stanje bezbednosti i zdravlja na radu

Zadovoljavajuće

– nastaviti sa

radom

Srednjoroĉne

potrebne

mere

Kratkoroĉne

potrebne

mere

Trenutno

potrebne

mere

Mere za

trenutni

prekid

rada

1 2 3 4 5

Vrlo retko 1 1 2 3 4 5

Povremeno 2 2 4 6 8 10

Ĉesto 3 3 6 9 12 15

Pretežni

deo radnog

vremena

4 4 8 12 16 20

Sve radno

vreme 5 5 10 15 20 25

Rangovi verovatnoće nastanka neželjenog dogaĊaja su od 1 do 25, a kvalitativni opis verovatnoće i

kvantitativni rang su prikazani u tabeli br.43.

Tabela br.43: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - rang matrice verovatnoće nastanka neželjenog

događaja

Brojčana vrednost

verovatnoće

Kvalitativni opis

verovatnoće

Kvantitativni rang

verovatnoće

1,2 Zanemarljiva 1

3, 4, 5 Mala 2

6, 8, 9 Srednja 3

10, 12,15, 16 Velika 4

20, 25 Izrazito velika 5

Drugi korak za procenu rizika obuhvata analizu mogućih posledica od opasnosti i štetnosti, koje

se iskazuju kao povrede, profesionalna oboljenja ili oboljenje u vezi sa radom. Na osnovu opisa posledice

i kvalitativnog opisa težine posledice u tabeli br.44 je prikazan kvantitativni rang težine moguće

posledice.

Tabela br.44: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - rang težine moguće posledice

Opis posledice

Kvalitativni

opis težine

posledice

Kvantitativni

rang težine

posledice

Nema opasnosti za život. Beznaĉajno oštećenje organa.

Funkcija održana. Radna sposobnost održana – ogrebotine i

manje modrice

Vrlo laka 1

Nema opasnosti za život. Lako oštećenje organa. Privremeno

oštećenje funkcija. Radna nesposobnost kratkotrajna –

modrice, nagnjeĉenja, posekotine.

Laka 2

Potencijalna opasnost za život. Znaĉajno oštećenje organa ali

bez komplikacija. Privremeno bitno smanjenje funkcija.

Privremena nesposobnost za rad – rane, ubodi, razderotine,

veća nagnjeĉenja, išĉašenja i prelomi.

Srednje

teška 3

Stvarna opasnost za život. Trajno oštećenje ili uništenje

organa. Trajna radna nesposobnost. Amputacija, nagnjeĉenje Teška 4

organa, višestruke povrede i oštećenje nerava.

Smrt ili kolektivna povreda Smrtna ili

kolektivna 5

Krajnji rezultat prvog pristupa procene rizika je uspostavljanje matrice rizika. Primenom matrice

rizike odreĊuje se rang rizika kao proizvod nivoa rangiranja verovatnoće nastanka neželjenog dogaĊaja i

nivoa rangiranja težine mogućih posledica. U matrici rizika prikazan je naĉin ocenjivanja rizika koji se

sastoji od dva faktora.

U razmatranje uvodimo pet nivoa rangiranja za verovatnoću i za posledice. Kvalitativan opis

verovatnoće i posledice prikazan je u tabeli br.45.

Tabela br.45: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - matrica rizika

Verovatnoća

nastanka

neželjenog

dogaĎaja

Težina moguće posledice

Vrlo laka

povreda

Laka

povreda

Srednje

teška

povreda

Teška

povreda

Smrtna ili

kolektivna

povreda

Bolest

bez

ikakvih

posledica

Bolest -

posledice

bitno utiĉu

na radnu

sposobnost

Bolest –

posledice

mogu

ograniĉiti

radnu

sposobnost

Bolest – trajne

posledice koje

uzrokuju gubitak

radne

sposobnosti, koje

delom

ograniĉavaju

životnu

aktivnost, bolest

progresivne

prirode

Bolest –

znaĉajno

ograniĉena

životna

aktivnost ili

smrtna

bolest

1 2 3 4 5

Zanemarljiva 1 1 2 3 4 5

Mala 2 2 4 6 8 10

Srednja 3 3 6 9 12 15

Velika 4 4 8 12 16 20

Izrazito

velika 5 5 10 15 20 25

Svakom rangu verovatnoće i posledice pridodata je brojĉana vrednost. Pažljivom analizom

matrice rizika lako se uoĉava da ravnomerna skala kvalitativnog rangiranja verovatnoće i posledice

odgovara neravnomernoj kvalitativnoj skali. Vrednosti u svakom kvadratu matrice se dobijaju kao

proizvodi nivoa rangiranja verovatnoće i posledice na osnovu definicije rizika.

Osim rangiranja brojĉane vrednosti rizika u pet nivoa (tabela br. 46) predloženi su naĉini i mere

za spreĉavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika.

Tabela br.46: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - rangiranje rizika

Brojčana

vrednost

rizika

Kvalitativni

opis rizika

Kvantitativni

rang rizik

Način i mere za otklanjanje,

smanjenje ili sprečavanje rizika

1, 2 Beznaĉajan 1 Optimalni uslovi rada (optimalna zaštita

zaposlenih).

3, 4, 5 Mali 2

Zadovoljavajući uslovi rada (poboljšanjem

radne discipline zaposlenih i unutrašnjeg

nadzora rizik se može dovesti na rang 1).

6, 8, 9 Srednji 3

Uslovi rada u kojima, pod odreĊenim uslovima,

može doći do realizacije potencijalne

opasnosti/štetnosti i postoji preostali rizik koji se

mora staviti pod kontrolu.

10, 12, 15,

16 Visok 4

Rad se odvija u otežanim uslovima uz veliku

mogućnost nastanka povrede ili oštećenja

zdravlja zaposlenih preduzeti dodatne mere

zaštite na bazi analize povreĊivanja i bolesti

zaposlenih.

20, 25 Ekstremni 5

Vrlo teški uslovi rada uz stalnu izloženost

zaposlenih opasnostima/štetnostima tokom

obavljanja radnih aktivnosti / neophodna zabrana

rada.

Oĉigledno je da je rizik 5 manji od rizika 25, ali da li je stvarno pet puta manji ? Vrednosti 7, 11, 13, 14, 17,

18, 19, 21, 22, 23 i 24 uopšte nije moguće dobiti primenom ove matrice rizika, odnosno zbog formalnosti

uvoĊenja kvantitativnih nivoa rangiranja, brojĉane ocene izlaze kao nejednake. Proizilazi da rizik kod ovakve

ocene ima diskretnu skalu, odnosno da se može pojaviti samo jedna od unapred odreĊenih i poznatih vrednosti

rizika, što ograniĉava mogućnost upravljanja rizikom. Zato se kod ovakvog pristupa predlaže da se konaĉne

vrednosti rizika vrate u kvalitativni opis rizika. Npr. beznaĉajan rizik (1...2), mali rizik (3...5), srednji rizik

(6...9), visok rizik (10...16) i ekstremni rizik (20...25), [Gušina, L., Vasiljkov, J.; Metode izračunavanja

rizika u sustavima menadž-menta sigurnosti. http://www.kvalis.info/dmdocuments/7_225.pdf ].

Kvantitativni rang rizika se mora odrediti za svaku identifikovanu, odnosno moguću

opasnost/štetnost na radnom mestu i u radnoj okolini. Radna mesta sa rangovima rizika 1 i 2 smatraju se

radnim mestima sa prihvatljivim rizikom, a sa povećanim rizikom su radna mesta sa rangovima 3, 4 i 5. 6.2.2.2 Tabelarne metode procene rizika

Drugi pristup procene rizika koristi već postojeće metode sa formiranim tabelama, koje sadrže

kvalitativne opise i kvantitativne, numeriĉke vrednosti svih faktora rizika potrebnih za procenu rizika.

Za dati scenario opasnosti, izraĉunate vrednosti rizika nikada ne upadaju u neprihvatljivi nivo rizika

(500+) ĉak i kada postoji šansa da 51 osoba bude usmrćena. Ocena nivoa u ovom sistemu stoga izgleda loše

zamišljena. Ovo znatno smanjuje vrednost života. Ipak, ovaj sistem ocenjivanja rizika neprekidno se

promoviše, [55].

Kod metoda KINNEY i PILZ se za prepoznavanje opasnosti/štetnosti koristi spisak

opasnosti/štetnosti iz standarda EN ISO 14121 - 1:2007 [15] i EN ISO 14121 - 2:2007 [EN ISO 14121-

2:2007, Safety of machinery – Risk assessment, Part 2: Principles guidance and examples of methods.], a

kod nas Pravilnik o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

KINNEY metoda

Prema metodi KINNEY rizik se raĉuna, korišćenjem obrasca

R = V x U x P,

kao proizvod sledećih faktora rizika, [Кleut, N.: O određivanju rizika, Zaštita u praksi, str. 15-23,

Beograd, 2009.]:

verovatnoće povređivanja/oboljenja (V),

učestalosti i vremena izlaganja opasnostima/štetnostima (U) i

posledice, odnosno težine moguće povrede ili oboljenja (P).

Za definisanje faktora rizika V - verovatnoća povređivanja/oboljenja usled nastanka neželjenog

dogaĊaja koristi se skala sa 7 nivoa rangiranja (tabela br.47).

Tabela br.47: Metoda KINNEY - verovatnoća povređivanja/oboljenja

Faktor rizika U - učestalost i vreme izlaganja opasnostima/štetnostima koristi skalu sa 5 nivoa rangiranja

(tabela br.48). Tabela br.48: Metoda KINNEY - učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima

Definisanje faktora rizika P - posledica, odnosno težina moguće povrede ili oboljenja prikazano je

skalom sa 5 nivoa rangiranja (tabela br.49).

Tabela br.49: Metoda KINNEY - posledica moguće povrede ili oboljenja

Za definisanje nivoa rizika (R) koristi se skala sa 5 nivoa rangiranja (tabela br.50).

Tabela br.50: Metoda KINNEY - nivo rizika

Prema KINNEY metodi rangovi rizika 1, 2 i 3 predstavljaju prihvatljive, odnosno rizike na radnim

mestima za koje se utvrdi da nisu sa povećanim rizikom. Rangovi rizika 4 i 5 predstavljaju neprihvatljive

rizike, odnosno karakterišu ona radna mesta koja se Aktom o proceni rizika proglašavaju radnim mestima

sa povećanim rizikom.

PILZ metoda

Prema metodi PILZ rizik se raĉuna, korišćenjem obrasca

R = V x U x P x B,

kao proizvod sledećih faktora rizika, [Macdonald, D.: Practical Machinery Safety, Integra

Software Services Pvt. Ltd, Pondicherry, India, 2004.]:

verovatnoće povređivanja/oboljenja (V),

učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima (U),

posledica moguće povrede ili oboljenja (P) i

broj osoba izloženih opasnostima/štetnostima (B).

Za definisanje faktora rizika V - verovatnoća povređivanja/oboljenja usled nastanka neželjenog dogaĊaja

koristi se skala sa 8 nivoa rangiranja (tabela br 51.).

Tabela br.51: Metoda PILZ - verovatnoća povređivanja/oboljenja

Definisanje faktora rizika U - učestalost i vreme izlaganja opasnostima/štet-nostima prikazano je skalom

sa 6 nivoa rangiranja (tabela br.52).

Tabela br.52: Metoda PILZ - učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima

Za definisanje faktora rizika P - posledica, odnosno težina moguće povrede ili oboljenja koristi se skala

sa 7 nivoa rangiranja (tabela br.53).

Tabela br.53: Metoda PILZ - posledica moguće povrede ili oboljenja

Za definisanje faktora rizika B - broj osoba izloženih opasnostima/štetnos-tima koristi se skala sa 5 nivoa

rangiranja (tabela br.54).

Tabela br.54: Metoda PILZ - broj osoba izloženih opasnostima/štetnostima

Definisanje nivoa rizika (R) koristi skalu sa 5 nivoa rangiranja (tabela br.55).

Tabela br.55: Metoda PILZ - nivo rizika

Svako radno mesto koje ima visok ili neprihvatljiv rizik (numeriĉka vrednost preko 250) utvrĊuje se kao

radno mesto sa povećanim rizikom, [Grupa autora: Bezbednost i zdravlje na radu, Monografija, knjiga 1,

TEMPUS, Joint Project 41045_2006, Mašinski fakultet u Kragujevcu, Kraguje-vac, 2009.].

Na primeru prikazanom u tabeli br. 56 ocenjene su neke verovatnoće dešavanja, uĉestalost

izlaganja i težina moguće povrede. Ocene se razlikuju u zavisnosti od broja izloženih osoba.

Tabela br.56: Korišćenje četvorodimenzionalnog sistema ocene rizika

Pretpostavimo da se u kompaniji pri godišnjem planu iskljuĉivanja za rekonstrukciju i odžžavanje sistema

odvija aktivnost pri ĉemu se ocenjuje verovatnoća dešavanja opasnog dogaĊaja kao „postoji parna šansa -

može se desiti", a ishod može biti fatalan. Za dati scenario opasnosti, izraĉunate vrednosti rizika nikada ne

upadaju u neprihvatljivi nivo rizika (500+) ĉak i kada postoji šansa da 51 osoba bude usmrćena. Ocena

nivoa u ovom sistemu stoga izgleda loše zamišljena. Ovo znatno smanjuje vrednost života. Ipak, ovaj

sistem ocenjivanja rizika neprekidno se promoviše, [Manuele, F.A.: Innovations in safety maangement,

Addressing career, Knowledge needs, John Wiley & Sons, New York, 2001]. Kod metoda KINNEY i

PILZ se za prepoznavanje opasnosti/štetnosti koristi spisak opasnosti/štetnosti iz standarda EN ISO 14121

- 1:2007 [EN ISO 14121-1:2007, Safety of machinery – Risk assessment, Part 1: Principles. ] i EN ISO

14121 - 2:2007 [EN ISO 14121-2:2007, Safety of machinery – Risk assessment, Part 2: Principles

guidance and examples of methods.], a kod nas Pravilnik o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj

okolini.

GUARDMASTER metoda

Jedan od osnovnih obrazaca za procenu rizika je metoda preporuĉena od strane

GUARDMASTER, britanskog snabdevaĉa sistema bezbednosti (kao što su zaštitnici i svetlosne zaštitne

zavese). Metoda GUARDMASTER kao i PILZ metoda naglašava da je namenjena da se podstakne

metodiĉan i dokumentovan naĉin procene rizika.

Metodom GUARDMASTER rizik se raĉuna, prema obrascu

R = V + U + P

kao zbir sledećih faktora rizika, [Grupa autora: Bezbednost i zdravlje na radu, Monografija, knjiga 1,

TEMPUS, Joint Project 41045_2006, Mašinski fakultet u Kragujevcu, Kraguje-vac, 2009. , Macdonald,

D.: Practical Machinery Safety, Integra Software Services Pvt. Ltd, Pondicherry, India, 2004.]:

verovatnoća povređivanja (V),

učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima (U) i

posledica odnosno težina moguće povrede ili oboljenja (P).

Za definisanje faktora rizika V - verovatnoća povređivanja usled nastanka neželjenog dogaĊaja

koristi se skala sa 4 nivoa rangiranja (tabela br.57).

Tabela br.57: Metoda GUARDMASTER - verovatnoća povređivanja

Verovatnoća povređivanja (V)

Rang Numerička vrednost Kvalitativni opis verovatnoće

1 1,0 Mala

2 2,0 Moguća

3 4,0 Verovatna

4 6,0 Sigurna

Definisanje faktora rizika U - učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima koristi skalu sa 3

nivoa rangiranja (tabela br.58).

Tabela br.58: Metoda GUARDMASTER - učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima

Učestalost izlaganja opasnosti/štetnosti (U)

Rang Numerička vrednost Kvalitativni opis učestalosti, odnosno vremena izlaganja

1 1,0 Retko – jednom nedeljno ili reĊe

2 2,0 Povremeno – dnevno ili reĊe

3 4,0 Ĉesto – više puta u toku dana

Za definisanje faktora rizika P - posledica, odnosno težine moguće povrede ili oboljenja koristi

se skala sa 4 nivoa rangiranja (tabela br.59).

Tabela br.59: Metoda GUARDMASTER - težina posledice

Posledice (P) odnosno težina moguće povrede ili oboljenja

Rang Numerička vrednost Kvalitativni opis posledice

1 1,0 Lakše povrede – nagnjeĉenja, udari, posekotine

2 3,0 Srednje teške povrede – povrede bez trajnih posledica (lomovi, opekotine)

3 6,0 Teške povrede – povrede sa trajnim posledicama (nepokretnost, amputacija

udova, gubitak vida, oštećenje disajnih organa)

4 10,0 Smrtni ishod

Primenom ove metode rizik, koji se definiše kao zbir numeriĉkih vrednosti verovatnoće povreĊivanja,

uĉestalosti izlaganja opasnostima/štetnostima i težine posledice, kategoriše se na skali od 3 do 20 pri ĉemu

najmanji rizik nosi ocenu „3" (1+1+1) a maksimalni ocenu „20" (6+4+10), [Grupa autora: Bezbednost i

zdravlje na radu, Monografija, knjiga 1, TEMPUS, Joint Project 41045_2006, Mašinski fakultet u

Kragujevcu, Kraguje-vac, 2009.].

Sledeći korak u primeni ovog obrasca predstavlja eventualna korekcija proce- njenih vrednosti,

ukoliko se utvrdi neki od faktora navedenih u tabeli br.60, [Allen Bradley SafeBook 3, , Guardmaster].

Tabela br. 60: Metoda Guardmaster - korekcioni faktori prilikom procene rizika

Red.

broj Karakteristični faktori Korekcije

1 Opasnostima je izloženo više od jedne osobe Pomnožiti faktor P – težina povrede sa brojem

ugroženih osoba

2 Rukovalac mašinom je neiskusan i neobuĉen Dodati 2 poena na ukupnu ocenu rizika

3 Veoma dugaĉak interval (duži od godinu dana)

izmeĊu dva izlaganja

Dodati poene tako da faktor U – uĉestalost

izlaganja bude maksimalan

4 Produženo vreme zadržavanja u opasnoj zoni bez

potpunog iskljuĉivanja mašine sa energije napajanja

Ukoliko je vreme duže od 15 minuta po izlaganju

dodati 1 poen na faktor U – uĉestalost izlaganja

Za definisanje nivoa rizika (R) koristi se skala sa 4 nivoa rangiranja (tabela br.61).

Tabela br.61: Metoda GUARDMASTER - nivoi rizika

Nivo, odnosno rang rizika (R)

Rang Numerička vrednost Kvalitativan opis nivoa, odnosno ranga rizika

1 oko 1 i 2 Zanemarljiv rizik

RADNO MESTO

NIJE SA POVEĆANIM RIZIKOM 2 6 Mali rizik

3 6 - 15 Umeren rizik

4 15 Visok rizik RADNO MESTO SA POVEĆANIM RIZIKOM

Svako radno mesto koje ima visok rizik (numeriĉka vrednost preko 15) utvrĊuje se kao radno

mesto sa povećanim rizikom.

FINE metoda

Metoda FINE se koristi kao predloženi metod za donošenje odluke da li je trošak za korigovanje

rizika opravdan i koliko brzo bi rizici mogli biti korigovani. Ideja da se rizici izraĉunaju i efektivno

kvantifikuju nije nova. Vilijam Fajn (William T. Fine) je 1971. godine, kada je bio na funkciji šefa

Odeljenja za bezbednost u Vojno-pomorskoj laboratoriji u Silver Springu u Merilendu, SAD, napisao

izveštaj pod naslovom „Matematičke procene za kontrolu opasnosti". Prema FINE metodi rizik se raĉuna,

korišćenjem obrasca

R = P x E x C

kao proizvod sledećih faktora rizika, [ Brauer, L.R.; Safety and Health for Engineers, Wiley-interscience,

pages 654-655, New Jersey, USA, 2006, ISBN-13: 978-0-471-29189-3.1]:

verovatnoća povređivanja/oboljenja (P),

učestalost dešavanja opasnog dogaĎaja (E) i

posledica moguće povrede ili oboljenja (C).

Za definisanje faktora rizika P - verovatnoća povređivanja ili oboljenja odnosno mogućnost da će se

desiti niz nesreća u potpunosti koristi se skala sa 6 nivoa rangiranja (tabela br.62 ).

Tabela br.62: Metoda FINE - verovatnoća povređivanja/oboljenja

Za definisanje faktora rizika E-- učestalost dešavanja opasnog događaja koristi se skala sa 6 nivoa

rangiranja (tabela br.63).

Tabela br.63: Metoda FINE - učestalost dešavanja opasnog događaja

Faktor rizika C - posledica, odnosno težina moguće povrede ili oboljenja koristi za definisanje skalu sa 6

nivoa rangiranja (tabela br.64).

Tabela br.64: Metoda FINE - posledica moguće povrede ili oboljenja

Iako metoda FINE posebno ne nabraja nivoe rezultata rizika i nivoe preporuĉenih mera za njih, data su tri

nivoa rezultata rizika i mera (tabela br.65).

Tabela br.65: Metoda FINE - nivo rizika

Svako radno mesto koje ima procenjeni rizik sa numeriĉkom vrednošću preko 89 utvrĊuje se kao

radno mesto sa povećanim rizikom.

Rezultat rizika može da se primenjuje za donošenje odluke koliko brzo treba da se deluje da bi se

korigovale opasnosti.

Vrednost troškova opravdanosti (J) može da se izraĉuna iz sledeće formule:

gde je: R - rizik

CF - faktor troškova

DC - stepen korigovane vrednosti

Definisanje faktora troškova (CF) prikazano je skalom sa 7 nivoa rangiranja (tabela br.66).

Tabela br.66: Metoda FINE - faktor troškova

Za definisanje stepena korigovane vrednosti (DC) - koristi se skala sa 5 nivoa rangiranja (tabela br.67).

Tabela br.67: Metoda FINE - stepen korigovane vrednosti

Numeriĉke vrednosti za sve faktore koji figurišu u formuli za vrednost troškova opravdanosti (J)

usvajaju se iz tabela 7.24-7.29.

Metoda FINE predlaže da je trošak opravdan ukoliko je izraĉunato da je J > 10, a ukoliko je J <

10 trošak je neopravdan.

Fajnov izveštaj pokazuje da su vrednosti koje se dodeljuju u odreĊenim faktorima empirijske i da

se izvode iz njegove najbolje procene.

Kada se razmatraju procene i/ili troškovi prema metodi FINE treba imati u vidu da je Izveštaj

napisan 1971. godine.

6.2 .2.3 Grafička metoda procene rizika

G. F. Kinney i A. D. Wiruth su, 1976. godine u Weapons centru za pomorska naoružanja u China

Lake, California, napisali izveštaj pod naslovom „Praktična analiza rizika za upravljanje bezbednošću"

(„Practical Risk Analysis for Safety Management").

Autori se pozivaju na Fajnov raniji rad i kažu da su mnoge njihove procene zasnovane na

Fajnovom izveštaju. Autori su takoĊe razvili brojĉanu ocenu rizika razmatrajući verovatnoću, uĉesta-lost

izlaganju i posledice, pri ĉemu su korišćene termine drugaĉije definisali u odnosu na Fajna.

Osim toga, numeriĉke vrednosti date za klasifikaciju za svaku razliĉitu kategoriju su takoĊe

drugaĉije.

Osim matriĉne i tabelarne metode, od kojih su neki primeri prikazani u prethodnom tekstu, za

procenu rizika može se koristi i grafiĉka metoda.

Kinney i Wiruth su razvili grafiĉku metodu sa ciljem da se analiziraju rizici i opravdanost

troškova primenjenih korektivnih mera. Ova grafiĉka metoda se sastoji iz dva formirana nomograma,

[39,49]:

nomogram za analizu rizika (slika 37) i

nomogram za analizu opravdanosti troškova (slika 38).

Nažin korišćenja nomograma za analizu rizika:

odredite procenjenu vrednost za verovatnoću i užestalost, povucite pravu liniju kroz procenjene

vrednosti sve do linije veze,

procenite moguće posledice i

povucite pravu liniju od tažke na liniji veze kroz procenjene moguće posledice i produžite tu

liniju do nivoa rangiranja rizika.

Sl. 37Nomogram za analizu rizika

Ukoliko je neophodno, treba uraditi još i sledeće:

odreĊeni rang rizika preneti do slike 38,

procenite smanjenje rizika,

povucite pravu liniju da biste spojili vrednost nivoa rangiranja rizika i smanjenja rizika i

produžite tu liniju do linije veze i

procenite troškove neophodne za korekciju.

Povucite liniju od taĉke na liniji veze kroz procenjene troškove neophodne za korekciju sve do faktora

opravdanosti.

Kao i u sluĉaju Fajnovog sistema, vrednost opravdanosti manja od 10 pokazuje da je predloženo

smanjenje rizika diskutabilno. Tri nivoa opravdanosti su: visoko isplativ, opravdan i diskutabilan.

Sl.38 Nomogram za analizu opravdanosti troškova

6.2.3 KVANTITATIVNE METODE ZA PROCENU RIZIKA

Kvantitativne metode za procenu rizika podrazumevaju iskazivanje rizika u oĉekivanim

novĉanim troškovima na godišnjem nivou. Neke organizacije bi prihvatile ovakav nain analize rizika jer

bi im bilo omogućeno planiranje novĉanih sredstava. Rukovodstvu se omogućuje na taj naĉin da i bez

poznavanja tehnĉĉkih pojedinosti sistema donese odluku. Ipak treba imati na umu da vrednosti nekih

resursa nije uvek moguće iskazati novĉano, pa i rezultat tada ne bi predstavljao stvarno stanje.

Kvantitativni kriterijum koristi numeriĉke vrednosti kako bi se opisala verovatnoća nastanka neželjenog

dogaĊaja i veliĉine štete – posledice, [Adamović, Ţ., Voskresenski, V., Tul, P.; Održavanje na bazi rizika,

prvo izdanje, Društvo za tehniĉku dijagnostiku Srbije, Beograd, 2007, ISBN 86-6542-081-0.].

6.2.4 METODA ZA PROCENU RIZIKA VISOKE

TEHNIČKE ŠKOLE STRUKOVNIH STUDIJA IZ

NOVOG SADA Nа Visokoj tehniĉkoj školi strukovnih studijа iz Novog Sаdа je formirаnа metodа procene

rizikа i primenjenа u velikom broju projekаtа koji su rаĊeni zа nаruĉioce iz privrede. Metodа je u

nekoliko nаvrаtа objаvljivаnа, kаko u zemlji , tаko i u inostrаnstvu . Dа bi se аnаlizirаlа upotrebа

ove metode u oblаsti informаcione tehnologije dаće se krаtаk primer metode, а istovremeno

prikazati korekcijа metode. [Nikolić, B.: Procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini,

Tempus 157871 seminar 1, str. 77-119.Visoka tehniĉka škola strukovnih studija u Novom Sadu,

Velika Plana, 2010. ].

Metodа procene rizikа:

1. prvi korаk: definisаnje nivoа rizikа

o Zаnemаrljiv h < 5

o Nizаk аli znаĉаjаn 5 ≤ x < 50

o Visok 50 ≤ x < 500

o Neprihvаtljiv x ≤ 500

2. drugi korаk: odreĊivаnje rizikа kаo proizvod verovаtnoće dogаĊаnjа, uĉestаlosti,

veliĉine štete i uticаjа brojа ljudi istovremeno izloženih riziku:

R= V*F*Š*B

3. treći korаk: odreĊivаnje elemenаtа koji utiĉu nа veliĉinu rizikа:

4.

zа rаdno mesto

verovаtnoćа dogаĊаjа (iz tаbele)

zа rаdnu okolinu:

rizik se odreĊuje nа sliĉаn nаĉin

uĉestаlost izloženosti opаsnosti (iz dаte tаbele)

stepen moguće štete (iz dаte tаbele)

koeficijenаt brojа rаdnikа izloženih riziku (iz dаte tаbele)

verovаtnoćа dogаĊаjа se odreĊuje nа sledeći nаĉin

Iz tаbele verovаtnoće može se uspostаviti mаtemаtiĉkа zаvisnost verovаtnoće i promenljive „n“

а nа ukupаn broj posmаtrаnjа u ovom sluĉаju „N“ = 8, i onа je dаtа u tаbeli br.69.

Tabela br. 69: Tabela verovatnoće

n 1 2 3 4 5 6 7 8

V 0,033 1 1,5 2 5 8 10 15

Skoro

nem

oguće

–

moguće

sаm

o p

od

ekst

rem

nim

okoln

ost

imа

Vrl

o m

аlo v

erovаt

no –

аli

ipаk

moguće

Mаl

o v

erovаt

no –

аli

se m

ože

des

iti

Moguće

–

аli

nij

e uobiĉ

аjen

o

50%

moguće

Ver

ovаt

no –

nij

e iz

nen

аĊen

je

Ver

ovаt

no –

treb

а oĉe

kuji

vаt

i

Izves

no –

sigurn

o ć

e se

des

iti

f(x) = 16,46 (n/N)2,7

n – broj negаtivnih opаžаnjа

N – ukupаn broj opаžаnjа

f(x) 0,06 0,39 1,16 2,53 4,63 7,57 11,48 16,46

Вероватноћа дешавања (V) / Контакта са опасношћу

Скоро немогуће – могуће само под екстремним околностима 0,06

Врло мало вероватно – али ипак могуће 0,39

Мало вероватно – али се може десити 1,16

Могуће – али није уобичајено 2,53

50% могуће 4,63

Вероватно – није изненађење 7,57

Вероватно – треба очекивати 11,48

Извесно – сигурно ће се десити 16,46

учесталост изложености опасности (из табеле)

Учесталост изложености опасности (F)

Једном у радном веку 0,1

Годишње 0,5

Месечно 1,0

Недељно 1,5

Дневно 2,5

Часовно 4,0

Константно 5,0

степен могуће штете (из табеле)

Степен могуће штете (Š), узимајући у обзир најгори могући случај

Огреботина / модрица / мотивација 0,1

Посекотина / благи пропратни ефекти / опекотине / подршка менаџмента 0,5

Комуникација / знања и способности 1,0

Мањи ломови или блага болест (привремена) / све психофизичке особине

заједно

2,0

Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена) 4,0

Губитак уда, ока, вида (перманентно) 6,0

Губитак два уда, очију (перманентно) 10,0

Фаталност 15,0

коефицијенат броја радника изложених ризику (из табеле)

Број људи изложених опасности (B)

1 – 2 особе 1

3 – 7 особа 2

8 – 15 особа 4

16 – 50 особа 8

преко 50 особа 12

Sаdа će formulа zа izrаĉunаvаnje rizikа dobiti oblik:

R = f (x) * F * Š * B