Velika svjetska ekonomska kriza

Opte karakteristikeVelika ekonomska kriza oznaava najgori period ikad koji je zahvatio ekonomiju SADKriza je poela u SAD-u ali je zahvatila sve industijalizovane ekonomije irom svijeta. Nastala je 1929.godine a trajala je do 1933.(iako se smatra da su sve posljedice krize nestale tek nakon II svjetskog rata) Kriza je zapoela sa krahom na berzi 21.oktobra ali njeni uzroci su bili mnogo dublji. Zahvatila je sve segmente ekonomske sfere: proizvodnju, banke, berze i dovela do velikih i neoekivano loih promjena Mnoge fabrike su zatvorene, veina ljudi je ostala bez posla a samim tim i bez hleba u rukamainilo se da stvari nikad nee krenuti na bolje

Period prije krize 1920-te su znaile eru punog prosperiteta za SAD: ukupni nacionalni dohodak je porastao sa 74.3 mil $(1923) na 89 mil $ (1929). Ovaj prosperitet nije bio jednako raspodijeljen izmeu amerike populacije. u 1929. je zabiljeeno da je 0.1% najbogatijih Amerikanaca imalo isti prihod kao 42% najsiromanijeg dijela populacijeTih istih 0.1% Amerikanaca je kontrolisalo 34% svih uteevina dok njih 80% nije uopte imalo uteevinu.

Ekspanzija amerike privrede Tehnoloka revolucija 1920-ih donijela je veliko poveanje proizvodnje automobila, poetak radija, otvaranje bioskopa itd. Zaposlenost je bila velika, svi su proizvodili i svega je bilo u izobilju Tokom ,,sjajnih dvadesetih procvjetalo je trite hartija od vrijednosti. Berza je cvjetala od 1921. do 1929. godine

Ekspanzija amerike privredeNije da se proizvodi nisu traili ali oni ije se osnovne potrebe nisu zadovoljile nisu ni mogli traiti neto vie, a bogati su bili zadovoljni troei samo mali dio svog prihoda Bogati nisu mogli jesti 40 obroka ili kupiti 40 automobila, 40 kua itd. 3/4 SAD populacije je troilo sav godinji prihod na kupovinu optih dobara (hrana,odea)

Glavni uzroci krizeMnogi faktori su igrali ulogu u nastanku krize ali jedan od glavnih uzroka je bila kombinacija neravnomjerne raspodjele bogatstva kroz 1920-te i velike berzanske pekulacije.Neravnomjerna distribucija je postojala na vie nivoa: novac je neravnomjerno distribuiran izmeu bogatih i srednje klase, izmeu industrije i poljoprivrede, i izmeu SAD-a i Evrope. Sve ovo je uticalo na stvaranje nestabilne ekonomije. Velike berzanske pekulacije iz 1920-tih su drale trite vrijednosnih papira na visokom nivou

Glavni uzroci krizeMoe se zakljuiti da su glavni uzroci Velike svjetske ekonomske krize koja je poela 1929. godine:Prekomjerno kreditiranje Hiperprodukcija proizvodnje Krah Njujorke berze

Prekomerno uzimanje kredita1920-ih, SAD su se oslonile ne 2 stvari da bi zadrali ekonomiju u pravom stanju a to su: prodaja na kredit i luksuzno troenje i investiranje od strane bogate populacije.Jedan od oiglednih problema bio je da se rijei problem male potronje tj. da dopuste onima koji nisu u mogunosti realizovati kupovinu da to uine preko uzimanje kredita

Kriza berze u SADPrvu polovinu dvadesetog vijeka, na prelasku iz dvadesetih u tridesete godine, obiljeio je krah na Njujorkoj berzi koji je ostao poznat kao inicijalna kapisla velike privredne krize u periodu 1929. - 1933. godineOktobra 1929. godine akcije na Vol Stritu(WallStreet-u), nakon dostizanja nevjerovatnih vrijednosti tokom dvadesetih godina drastino su opale. Vie datuma se u literaturi uzima za poetak ove berzanske krize

Opadanje indeksa Dow JonesZa samo dva dana indeksDowJones opao je oko 25%, a vrhunac se desio ''crnog utorka'' (29.10.1929. god.) Pored ''crnog utorka'', kao poetak krize pominje se i ''crni etvrtak'' (24.10.1929. god.), kao i ''crni ponedeljak'' i to ne bilo koje krize ve najvee ekonomske krize dvadesetog vijeka

Tokom krizeDowJonesindustrijski prosek je pao za gotovo 90%, tanije 89%- sa 386 na 41 u odnosu na svoju najveu vrednost, a ta vrednost nije dostignuta sve do 1954. godine. Licitirana vrednost akcija na berzi je iznenada pala sa 89,7% na 15,6% milijardi dolara Nastupio je ''crni oktobar'' zaNYSEi ameriku ekonomiju. Naime, tokom dvadesetih godina prologa veka, cena akcija na Njujorkoj berzi(NYSE)rasla je i preko etiri puta u odnosu na poetak decenije to je ostavilo dovoljno prostora da se pretpostavi formiranje pekulativnog mehura na berzi

Sa takvim vrednostima cena akcija, NYSEpostaje jedan od najznaajnijih finansijskih centara na svetu (nezvanino najznaajniji), u kojem su svoje poslove obavljali investitori iz razliitih zemalja.1929. godine postavljen je novi rekord od neverovatnih 1 124 800 410 kojima je trgovano na Njujorkoj berzi. Vrednost cena akcija je vrtoglavo rasla i niko na berzi nije eleo da propusti mogunost za ostvarivanje profita, a malo ko je video mogunost totalnog fijaska koji e ubrzo zakucati na mnoga vrata.

Kako su cene akcija i drugih hartija od vrednosti dostigle rekord u vrednosti na Njujorkoj berzi u tom periodu vladalo je veliko interesovanje za njih, odnosno za ulaganje u njih. Vei deo tog ulaganja bio je na kredit. Investitor je plaao samo deo cene odreene hartije ( na primer od 10% do 15%) dok bi ostatak platio kasnije S' obzirom na trend rasta cena gotovo svih akcija, oekivalo se da e u trenutku dospea svi biti u stanju da plate ostatak cene kupljenih akcija, poto e u tom trenutku moi da ih prodaju, ostvarujui kapitalnu dobit. Uzimajui kredit od brokera ili banke za plaanje ostatka cene akcija, investitor je zalagao kupljene akcije kao garanciju

Treba istai da je razvoj amerike privrede bio posljedica ekspanzije vojne industrije koja je doivjela snaan polet poslije Prvog svetskog rata. U prvim godinama poslije rata prosperitet je produen i cijene akcija su konstantno rasle, naroito akcije vodeih industrijskih kompanija Kako su cijene akcija bre rasle od tempa rasta industrijske proizvodnje, vjeti pekulanti su uspjeli da u jednom periodu podstiu tranju za akcijama

Zbog pada cena akcija nije ostvarivana kapitalna dobit pa niko nije imao dovoljno novca da vrati bankama i banke poinju da gube likvidnost. Panika poinje da se stvara. Oni koji su imali ulog u bankama pokuavaju da barem deo tih uloga izvuku na sigurno, ali bez uspeha 'Crni utorak'' donosi najvei obim trgovine akcijama koji je do tad, a i u narednih 40 godina, zabeleen. Svi su eleli da se otarase akcija ije su cene munjevito padale. Investitori koji su ulagali novac u akcije, doiveli su katastrofalne gubitke. Kriza amerike ekonomije je tada otpoela

Efekti ove krize su bili zastraujui, vidljivi na svakom koraku. Nezaposlenost u SAD-u je dostigla cifru od 13 miliona ljudi, stopa zaposlenosti iznosila je mizernih 25%. Bankarski sistem je bio uzdrman iz temelja, to je ve napisano. Brojne fabrike su bile pozatvarane usled zastoja u proizvodnjiU ovakvoj situaciji drava je povukla veoma lo potez: naglo je sprovedena monetarna restrikcija i to je ubrzalo izbijanje najvee recesije koja nije uzdrmala ne samo berze ve gotovo i sve svetske privrede.

SAD se nisu oporavile sve do 1932. godine kada je na elo drave doao Frenklin D. Ruzvelt iji su prvi koraci bili okrenuti bankarskom sistemu. Naime, on je naredio zatvaranje svih banaka na period od dve nedelje radi proveravanja finansijskih knjiga i naina poslovanja ovih banakaTreba izneti jo i ovaj zanimljiv podatak, a to je da su cene 1933. godine bile su 85% svoje vrednosti u odnosu na 1929. godinu

Istraga na tritu hartija od vrednosti i berziPovodom ovih nemilih deavanja bila je pokrenuta najrigoroznija istraga od strane savezne vlade na tritu hartija od vrednosti i berzi. Ovu istragu je sprovodila Komisija senata za bankarstvo i valutu u toku 1933. godine i poetkom 1934. godine

Dva cilja istrageda otkrije stvarne i navodne greke i nepravilnosti u ekonomskom sistemu ida prui snanu politiku podrku ekstenzivnim publicitetom za novu pravnu regulativu koja je trebala da doe posle istrage

Glavni istraitelj komisije bio je Ferdinand Pekor. Ispitivanje Pekora, kako je neretko nazivana ova komisija, je trajalo 17 meseci. Ono je obuhvatilo najmonije linostiWallStreet-a,predsednike banaka, zvaninike berzi, istaknute brokere, investicione bankare i komunalce. Kada je istraga zavrena podneto je 20000 tomova u 20 timova kao rezultat sprovedene istrage. Otkrivene su brojne nepravilnosti, neetiko ponaanje i este oigledne prevare o kojima je nairoko tampa pisala.

etiri savezna zakona kao odgovor na nepravilnosti1933. godine Zakon o bankarstvu1933. godine Zakon o hartijama od vrednosti1934. godine Zakon o berzama hartija od vrednosti1935. godine Zakon o Holding kompaniji komunalnih delatnosti

Zakon o berzama hartija od vrednosti sve berze hartija od vrednosti su prvi put podvrgnute otroj vladinoj kontroli. Privremeno je ovlaenje za sprovoenje ovog zakona dato Saveznoj komisiji za trgovinu.Nedugo potom, osnovana je nova savezna agencija, Komisija za hartije od vrednosti i berze - Thesecuritiesandexchange commission-SEC, na koju je preneto ovlaenje, prvobitno dato Saveznoj komisiji za trgovinu

Velika svetska ekonomska kriza u JugoslavijiKraljevina SHS je sve do zetve 1920. godine morala da uvozi hranu, pa je izvoz bio ograniavan, a uvoz favorizovan. Sa skidanjem zabrana, izvoz agrarnih proizvoda je poeo da raste, ali samo onoliko koliko je doputala popravka eleznikih pruga. Izvoz je dostigao svoj prirodni i mogu razmer prema uvozu tek 1923. godine, tj sa normalizacijom eleznikog saobraaja U tom trenutku i deficit u spoljnoj trgovini iezava. U narednih nekoliko godina Kraljevina SHS pokazuje odline rezultate u izvozu, zbog visokih cena poljoprivrednih proizvoda na svetskim produktnim berzama

Kraljevina SHS je do Velike ekonomske krize bila jedna od najznaajnijih itnica zemalja Zapadne i delom Centralne Evrope, ije su potrebe za hranom posle svetskog rata naglo rasle. U itavom meuratnom periodu, oko 55% nacionalnog dohotka stvarala je poljoprivreda sa umarstvom

U vreme posleratne konjukture, nije se razmiljalo o unapreenju glavne privredne grane. U poljoprivredi se stalno oseala jaka potreba za kreditom. U periodu 1922 1925. godine, zahvaljujui velikoj tranji za poljoprivrednim proizvodima, seljaci su uglavnom razduili svoje stare dugove. Ali, istovremeno su padali u nove dugove. Ureenog, jeftinog kreditiranja poljoprivrede nije bilo. Hipotekarna banka je bila zauzeta obnovom i izgradnjom Beograda, a ni drugi vei solidniji novcani zavodi nisu bili dovoljno zainteresovani za poljoprivredu. Na kreditiranje seljaka bili su prvenstveno orijentisani sitni palanaki novani zavodi

Poloaj zemljoradnika za vreme Velike svetske ekonomske krizeSredstva do kojih su zemljoradnici dolazili zaduivanjem kod privatnih novanih zavoda i lica koriena su uglavnom za tekue potrebe. Tehniko unapreenje proizvodnje bilo je zapostavljeno, tehnologija je pocela da zastareva, dok je u svetu nastao pravi bum u mehanizaciji i hemizaciji poljoprivredne proizvodnjeNajvie su napredovale SAD, koje su konkurentsku borbu sa evropskim poljoprivrednim zemljama mogle da dobiju samo sniavanjem trokova proizvodnje, pa samim tim i sniavanjem cena poljoprivrednih proizvoda

SAD su pocele da proizvode znatno vie poljoprivrednih proizvoda nego to je njihovo domae i strano trite moglo da apsorbuje i po tako povoljnijim cenama.Dolo je do stvaranja velikih zaliha, dok su cene poljoprivrednih proizvoda poele da padaju jo vie na svetskim berzama. Hiperprodukcija poljoprivredne proizvodnje, pokrenula je tako toak svetske agrarne, a kasnije i opte ekonomkse krize

Prvi znaci agrarne krize javili su se u Kraljevini SHS 1926. godine, sa pojavom pada cena poljoprivrednih proizvoda na domaem i stranom tritu. 1929. godine, kriza ulazi u otru fazu sve jaim padom cena poljoprivrednih proizvoda, koje je trajalo do 1934. godine (na primer, od 1929. do 1933. cena kukuruza u zemlji pala je za 50%, a od 1929 do 1934, cena penice pala je za 55%)

Sa padom cena poljoprivrednih proizvoda, naglo je padala i kupovna mo stanovnistva, koje se izdravalo od zemljoradnje. Tako je dolo do pada tranje ostalih proizvoda u zemlji i kriza se postepeno proirila na itavu privredu. Jugoslavija je bila jedna od poljoprivrednih zemalja u kojima je kriza ostavila najtee posledice na nacionalni dohodak Nacionalni dohodak je od 1929. godine do 1933. godine bio vie nego prepolovljen

Sa padom cena poljoprivrednih, a kasnije i ostalih primarnih proizvoda na svetskim pijacama, bilo je neophodno izvoziti sve vee koliine proizvoda da bi se ostvarili jednaki prihodi, to je dovelo do jo veeg zaduivanja poljoprivrednog stanovnitvaPrihodi od izvoza smanjivali su se sve do 1934. godine. Kriza je ostavila veoma veliki trag na privredu Jugoslavije, a prihodi do Drugog svetskog rata nisu dostigli nivo na kojem su bili pre krize

Dravna intervencija protiv agrarne krizeZbog sve manje platene moi, seljak je za vreme kriza morao stalno da ulazi u nova zaduenja kod zelenaa. Problem prezaduenosti seljaka uskoro je postao ne samo ekonomski ve i socijalni i politiki

Osnivanje Privilegovane agrarne bankeDrava je pokuavala da rei problem poljoprivrednog kredita osnivanjem Privilegovane agrarne banke Kraljevine Jugoslavije. Agrarna banka, imala je zadatak da pomae stanovnitvo koje se bavilo poljoprivredom, davanjem kratkoronih i dugoronih kreditaPovoljni uslovi kreditiranja Agrarne banke su ve 1929. godine spasli mnoge prezaduene seljake od bankrotstva, a niska kamatna stopa posredno je uticala na pad kamatnih stopa ostalih novanih zavoda

Poetni zamah poslovanja trajao je samo do sredine 1931. godine, kada je ekonomska kriza u zemlji paralisala i rad bankarskog sistema. Uinak rada Agrarne banke je ostao bled u odnosu na razmeru problema prezaduenosti seljakaDrava je morala da intervenie u takvoj vanrednoj situaciji i donela je Zakon o zatiti zemljoradnika 1932. godine. Tim zakonom su odloena sva plaanja i sve javne prinudne prodaje pokretnih i nepokretnih imanja zemljoradnika koje su se nalazile u toku, a nove prodaje su zabranjene

Regulisanje zemljoradnikih dugovaPrezaduenost seljaka pretila je tada da ugrozi opti privredni i socijalni napredak u zemlji. Likvidacija seljakih dugova postala je neminovnostPitanje zemljoradnikih dugova konano je regulisano Uredbom o likvidaciji zemljoradnikih dugova 1936. godine (svim dunicima ije dugovanje nije prelazilo 25.000 dinara, dug je smanjen za polovinu, a ukoliko je dug prelazio 25.000 dinara o njemu su odluivali sreski sudovi)

Izvrena je koncentracija duniko poverilakih odnosa u poljoprivredi, prenosom svih potraivanja privatnih banaka i zemljoradnikih zadruga na Privilegovanu agrarnu bankuPrivilegovana agrarna banka je obetetila privatne banke i zemljoradnike zadruge tako to se obavezala da e im 50% potraivanja isplatiti u roku od 14 godina, a 25% u dravnim troprocentnim obveznicama u roku od 20 godina

etvrtina potraivanja privatnih banaka bila je otpisana. Drava je krajem 1936. godine pomogla Privilegovanoj agrarnoj banci, emitovanjem obeznica za likvidaciju zemljoradnikih dugovaTrokovi otplate obveznica za likvidaciju zemljoradnikih dugova pali su na teret redovnog dravnog budeta. Ovim putem drava je uspeno reila problem prezaduenosti seljaka

Dinar za vreme Velike svetske ekonomske krizeInflatornom finansiranju budetskih rashoda pribegle su sve zaraene strane jo u toku Prvog svetskog rata. Novanice su tampane prema trenutnim potrebama ratnih operacija. Metalna i devizna podloga Narodne banke Srbije bila je suvie mala da poslui kao pokrie uveanom opticaju koji je trebalo da zadovolji potrebe dravePravi krah dinara zapoeo je tek 1920. godine, kada je zbog inflatornog finansiranja dravnih rashoda i zamene kruna za dinare novani opticaj porastao 4,5 puta u odnosu na prethodnu godinu. U odsustvu zlata, vajcarski franak postaje valuta sa kojom je mogla da se uporedi stabilnost ostalih valuta, a njihove berze postaju glavna novana trita

Dinar 1923. godine dostie svoju najniu vrednost zabeleenu izmeu dva svetska rataPored inflacije koja je sistematski vrena od strane drave, na pad vrednosti dinara uticalo je i ponaanje privatnog kapitala. Velika koliina novca u opticaju stvarala je iluziju o obilnom kapitalu, i nastao je ekonomski polet u industriji, trgovini i bankarstvu. Gradilo se i zidalo, emu je pogodovala stabilnost nominalnih kamatnih stopa, koja je u inflatornoj situaciji uticala na pad realnih kamataUpravo je inflacija privatnog kapitala dovela do pada dinara 1922. godine, jer tada drava prestaje sa zaduivanjem kod Narodne banke

1922. godine prestaje inflatorno finansiranje budetskih rashoda i inflatorno kreditiranje industrije i trgovine i zapoinje period deflacione politike (zakonski regulisano zaduivanje kod Narodne banke), koja je nastavljena restriktivnom kreditnom politikom Narodne bankeUbrzo Narodna banka iscrpljuje zakonski redovni kontigent novanica u opticaju, pa nije bilo mogunosti za poveavanje meninih kredita. Ovim poinje prva bankarska kriza u zemlji posle rataTokom 1923. i 1924. godine novi krediti nisu davani i rast cena je zaustavljen, ime su banke i preduzea morala da ponu da se ponaaju racionalnije

Ove ekonomske mere odmah su se odrazile na vrednost dinara, koji poinje da se oporavljaDeflaciona politika voena je do sredine 1925. godiine, kada je vrednost dinara poraslaTakoe, za stabilizaciju deviznog kursa dinara bilo je neophodno, merama devizne politike, odravati njegovu kursnu vrednost u odnosu na vrednost vodeih evropskih valuta (vrilo se dovoljnom koliinom deviznih rezervi). Stabilnim dravnim finansijama koje su voene do 1930. godine, budetski rashodi su se ustalili, dok su prihodi porasli i doveli do pojave suficita u dravnom budetu

Berze u Kraljevini Jugoslaviji i Velika svetska ekonomska kriza Tokom Velike svetske ekonomske krize, berze u Kraljevini Jugoslaviji sauvale su hajduku krv koja je vladala i u Kraljevini Srbiji na Beogradskoj berzi, od njenog osnivanja pa do privremenog prestanka njenog rada 1915. godine. Velika solidarnost trita novca i kapitala postojala je u periodu izmeu dva svetska rata Vodee berze u svetu preivele su krah jedna za drugom, delimino zbog naglih poremeaja u ponudi i tranji novca i kapitala, a delimino i zbog panike koja se irila svetom velikom brzinom

Berze u Kraljevini Jugoslaviji nisu podlegle panici. Na berzi se normalno poslovalo i u neprilikama, radile su neprekidno, pa je tako jedini prekid rada u mirnodopskim prilikama izmeu dva rata zabeleen na Zagrebakoj berzi 1919. godine, kada su markirale novanice Austro ugarske centralne banke u cilju unifikacije valute

Berzanski promet u periodu 1930 1934 Berzanski promet u Jugoslaviji pao je u periodu od 1930. 1934. godine. Posle krize promet je porastao, ali nikada vie nije bio razmera kao u godinama pre krizeVrednost prometa prepolovljena je poetkom tridesetih godina u odnosu na vrednost ostvarenog spoljnotrgovinskog prometa u godinama najvee meunarodne privredne konjukture sredinom dvadesetihTrgovina novca gotovo da je zamrla, jer je drava uvela otre mere kontrole prometa stranog i domaeg novca

Mere dravne intervencije dale su dobre rezultate za nacionalnu valutu. Posle krize, dinar mada stabilizovan na vrednosti nioj od one koju je uvao u godinama pre depresije ponovo postaje jedna od najstabilnijih evropskih valuta

Trgovina hartijama od vrednostiTrgovina hartija od vrednosti odrala se za vreme krize u Beogradu i Zagrebu zahvaljujui trgovini obveznicama dravnih zajmovaRazlog slabije trgovine na berzama bio je prvenstveno to to je zemlja bila relativno siromana akcijskim kapitalom, a strani kapital uloen u domau privredu u akcionarskom obliku bio je veoma skromnih razmeraKraljevina Jugoslavija se opredelila na voenje relativno liberalne politike uvoza inostranog kapitala

Iako je podstican uvoz kapitala u akcionarskom obliku, pretean deo stranog kapitala plasiran je u jugoslovensku privredu kroz krediteRazlog slabijeg priliva inostranog kapitala kroz akcijski kapital bio je u injenici da su akcije veine akcionarskih drutava imale relativno slabe veze na berzama (nisu bile zastupljene na vodeim evropskim berzama)

Poverenje javnosti u dravne hartije od vrednosti odralo se u vreme krize zahvaljujui tome to je drava redovno, bez promena prvobitnih uslova otplate zajmova, izvravala svoje obaveze prema donosiocima obveznica Posle krize, u trgovini hartijama od vrednosti nije se mnogo ta izmenilo. I dalje se najvie ulagalo u papire drave koja ih nikada nije izneverilaBerze u Jugoslaviji uspele su da sauvaju svoju autonomiju u vremenu izraenog dravnog intervencionizma, i pored pritisaka koji je na njih vrio dravni aparat

Posledice Velike svetske ekonomske krizeKada je dolo do sloma ulagai koji su kupovali putem mare nisu vie mogli da podignu sredstva kojima bi pokrili svoje akcije , i trite je sve vie tonulo. Banke su postale sve opreznije I ogranicile su davanje zajmova, pogotovu berzanskim posrednicimaNakon toga su pocele da trae vraanje zajmova, to je prouzrokovalo dodatni pad cena akcija. Kako su cene akcija sve vie padale, investitori su ih sve vie prodavali, po bilo kojoj ceni, dok se berza jednostavno nije pretvorila u stampedo I propalaSistem koji je do tada funkcionisao, jednostavno se uruio

Bankarski sistem koji je ranije hranio stanovnitvo kreditima, posle sloma jednostavno se smrzaoPeriod sigurnosti I velikih zarada vie nije postojao, a zamanjen je sveoptom nevericom I nesigurnouSlom berze u oktobru 1929. oznaio je kraj jedne ere prosperiteta I napretka, i zadao je amerikom snu ozbiljan udarac

DeflacijaSmanjenjem kupovne moi u skladitima mnogih preduzea ostala je gomila neprodane robe, koju vie niko nije mogao da kupiPreduzea vie nisu imala kome da prodaju svoje proizvode i tako su se jedno po jedno poela zatvarati. Kako su preduzea propadala, tako su prodavane zalihe njihovih roba, to je sniavalo cenu I smanjivalo neto vrednost ostalih kompanija u istoj ekonomskoj grani

Pad cena najvie je uticao na one ekonomske grane koje su bile nosioci poleta. Industrija i naroito poljoprivreda teko su bile pogoene novonastalom situacijomU tim granama su cene pale u takvoj meri da je svaka dalja proizvodnja donosila samo nove gubitkeTako su na primer, cene poljoprivrednih proizvoda pale na oko 45 procenata svoje prethodne vrednosti. Pad cena primarnih dobara prouzrokovala je katastrofu Proizvoai su se nasli u situaciji da moraju da prodaju svoje proizvode po ceni koja najee nije pokrivala ni trokove proizvodnje. Farmeri su dobijali premalo da bi nastavili svoju proizvodnju, sto je dovelo do propasti velikog broja farmi

Pogoeni slomom i oseajui se nesigurno, potroai I preduzea su odluili da priekaju kako bi videli ta e se dalje dogaati, i odlagali su kupovinu trajnih I investicionih dobara , to je dovelo do snanog pada prodaje tih dobaraIndustrijska proizvodnja pala je 9,8% od oktobra do decembra, a zatim I dodatnih 24% od decembra 1929. do decembra 1930. rezultat niskog domaeg proizvoda bila je snazna deflacijaDeflacija se zadrzala tokom svih godina krize, i bila je jedna od kocnica za nove investicije

U situaciji u kojoj nikakva preduzetnika aktivnost nije donosila dobitke, niko nije imao hrabrosti da pokrene neku proizvodnjuStvorio se drugi zaarani krug, u kom je ceo sistem doveden na ivicu kolapsa, a depresija se stalno poveavalaDo deflacije u SAD dolo je i precenjivanjem amerikog dolara odnosno potcenjivanjem britanske funte, I smanjenjem bankovnih rezerviPropadanje banaka nastavilo je da se iri u procesu pozitivne povratne sprege dugovne deflacije, smanjenje robnih cena, steajeva I propadanja banaka

Banke I novacSituacija za banke nakon sloma bila je alarmantna. One su postale izvor neizvesnosti. Poverenje gradjana u banke palo je na jako nizak nivoTrite se suzilo I banke vie nisu imale prostora za rad. Glavna misao im je bila kako spasiti ono sto se jo moe spasitiSteajevi preduzea poveavali su sve vie gubitke banakaSa sve veim smanjivanjem domaeg proizvoda, sve vie zajmoprimalaca nije moglo da otplati svoje kredite, sto je dovelo do toga da je veliki broj banaka postalo nesolventno, I jednostavno su propadale

Period 1929 - 1933 U periodu izmeu 1929. do 1933. propalo je oko 4000 banaka od ukupno 20 000 koje su poslovale u SAD u to vremeBanke koje su I dalje poslovale postroile su davanje zajmova I odbijale su da daju kredite preduzetnicima koji su bili nesigurni. Bojeci se za svoj novac, postroile su uslove davanja zajmova I ekale su bolje dane. Kako je kriza postajala dublja, realna kamatna stopa je rasla sve vieRast kamatnih stopa bio je jo jedan factor koji je spreavao oporavak ekonomije. Po realnim kamatnim stopama iz tog vremena, ni jedan preduzetnik nije hteo da podie kredite , to je dodatno smanjilo ionako slab interes za investiranje. Investicije su se smanjile za otprilike 90%

Pojaani efekti ekonomskog krahaEfekti ekonomskog kraha su bili dodatno pojaani velikom grekom ekonomske politike / smanjena je realna novcana masaOd 1929. do 1933. nominalna novana masa se smanjila za 27%Tako je eleminisana jedna mogunost oporavkaDa je nominalna novana masa ostala konstantna, realna masa bi se poveala i tako ublaila delovanje krize

NezaposlenostNezaposlenost je stalno rasla. Potronja I proizvodnja dobara I usluga sve vie su opadale. Berza je klizila prema dole iz dana u dan, a poljoprivredne cene su doivele kolapsVlada pod predsednikom Huverom donela je odluku o poveanju carina na uvozne proizvode, to je izazvalo odgovor u poveanju carina na amerike proizvode I tako dodatno smanjilo izvozIzvoz je ve ionako bio smanjen zbog krize u svetu , pogotovo u Evropi, tako da je ta odredba jos vie pogorala stanje u dravi I poveala nezaposlenost

Krajem 1931., ekonomska situacija u SAD je bila katastrofalnaNa vrhuncu depresije svaki etvrti Amerikanac je ostao bez posla, a mnogi koji su imali posao nisu radili puno radno vremeNezaposlenost je najbre rasla u industriji. U automobilskoj industriji je oko tri etvrtine zaposlenih ostalo bez posla. U velikim industrijskim gradovima kao to su Detroit, Toledo I Klivlend , polovina industrijskih radnika je izgubila posao

Cene poljoprivrednih proizvoda pale su za 55% izmeu 1929. I 1933. kao rezultat toga , jedna treina farmera je ostala bez svoje zemljeDa bi tragedija bila jo vea, pobrinula se I priroda. Podruje Centralne Amerike , koje je bilo poznato kao poljoprivredno podruje, pogodila je velika sua. Najvie su pogoene drave Oklahoma I Arkansas koje su prozvane Dust Bowl odnosno inija Praine

HOOVERVILLEU podrujima pogoenim suom , veliki broj ljudi je odluilo da napusti svoja ognjitaVeliki broj ljudi potraio je novi ivot u gradovima. Broj ljudi koji su migrirali prelazio je million Meutim, u gradovima nije bilo nita bolje, ljudi koji su izgubili svoje poslove I mogucnost zarade, naputali su svoje domoveNa rubovima grada, nicala su cela naselja kua sastavljenih od svaega

Bile su to neuglaene straare, koje nisu zadovoljavale ni najmanje higijenske uslove. U njima je esto ivelo preko hiljadu ljudi. Takva naselja zvala su se HOOVERVILLE, u ast predsednika Herberta HuveraPredsednik Huver, u kom su graani ranije videli oveka koji e uvati ameriki nain ivota, potpuno je izgubio poverenje I stekao reputaciju oveka koji ne moe da se suprotstavi nastalim problemima

Pobeda RuzveltaNa izborima 1933. godine pobedio je kandidat demokratske stranke Frenklin Delano Ruzvelt .Sa Nju Dilom Ruzvelt je pokrenuo kampanju radiklanih mera za ozdravljenje nacionalne privredeKratko vreme nakon njegovog dolaska na vlast , donet je niz zakona za pruanje pomoi, oporavak I reforme bolesne ekonomijeOsnovane su agencije koje su se bavile raznim podrujima. Deflacija je polako poela opadati I pretvarala se u inflaciju

Inflacija Inflacija, kao jedan od motora oporavka , omoguena je dopunom AAA koja je davala predsedniku ovlaenja da na nekoliko naina sprovede inflaciju valute Ruzvelt je prvo vrednost dolara odvojio od zlatnog standarda, odobrio posebne mere za odravanje cena srebra I na kraju stabilizovao valutu na otprilike 60% njene prethodne vrednosti

Drugi Nju DilTih prvih godina oporavka, veliki broj ljudi se pridruio sindikatima. Sindikati su postali snana struja u politikom ivotu SADOni nisu bili zadovoljni novim reformama I traili su vea prava radnika I reavanje socijalnih pitanja poput zdravstvenog osiguranja, I penzija za starije radnikePomou raznih zakona, prvi Nju Dil je postigao ogranien uspeh. Nakon prvih mera dolo je do naglog rasta proizvodnje I cena. Zatim se stopa oporavka usporila, I ljudi su shvatili da ekonomska kriza nije nestala

Kao posledica nezadovoljnih I nezaposlenih, poslovnih I industrijskih organizacija koje nisu bile zadovoljne deliminim oporavkom, optubi naprednjaka I zabrinutih liberala, razoarani predsednik je dao podrku novom nizu mera.Naputene su odredbe koje su vezane za plansku ekonomiju, koju vodi birokratija. AAA je nastavila sa svojim stimulisanjem poljoprivrednika, u malo izmenjenom obliku, mada su se siromani farmeri tada bunili da vlada na taj nacin izlazi u susret bogatima

Program vlade pod imenom Works Progress Administration*WPA je vodio agresivnu kampanju, kojoj je cilj bio da povea zaposlenost. Kroz WPA programe bilo je zaposleno oko million Amerikanaca , a do kraja 1930ih ak njih sedam milionaOd svih mera iz drugog Nju Dila, upravo je WPA imala najvei uticaj na stanovnitvoDrugi Nju Dil se esto smatra liberalnijim od prvog, on u sebi nije sadrao mere ekonomskog planiranja ili neposredne regulacije privrede. Njegov cilj je bio da pokrene bogatstvo I ispravi oigledne nepravde

Mnogi ekonomsti se slau u tome da mere koje su sprovoene za vreme Nju Dila nisu imale tako veliki direktan uticaj na ekonomski oporavakPokazatelji nisu prikazivali veliki rast, I stopa nezaposlenih nije puno opadala. Meutim, indirektan efekat je bio ogromanReforme su podigle moral stanovnika I vratile im izgubljeno samopouzdanje. Ljudi su poeli da veruju u sistem, I prihvatili su da rade za manje novca, sa verom u bolju buducnostRuzveltov Nju Dil nije izleio krizu, ali je podigao moral nacije I ljudima pruzio nadu