92',Î=$68',-( '2126,2&(2'/8.$,35$.7,Î$5(rolplatform.b-cdn.net/wp-content/uploads/2019/04/asylum... · 2019-04-12 · Abdulhakov protiv Rusije, br. 14743/11, 2. oktobar 2012

1

VODI! O AZILU

VODI! O AZILU

2

Evropsko pravo o azilu kroz sudsku praksu –Vodi! za sudije, donosioce odluka i prakti!are

Uredni!ki odbor

Biljana Braithwaite, programski menad!er za Zapadni Balkan, AIRE centarCatharina Harby, vi"i stru#ni pravni savetnik, AIRE centar

Sudija Ledi Bianku, Evropski sud za ljudska pravaNuala Mole, vi"i pravni savetnik u AIRE centru

Marija Jovanovi$, doktor pravnih nauka (Univerzitet Oksford)

Glavni autori priloga

Sudija Ledi Bianku, Evropski sud za ljudska pravaNuala Mole, vi"i pravni savetnik u AIRE centru

Sudija Lars Bay Larsen, Sud pravde Evropske unijeSudija Hugo Storey, sudija Vi"eg upravnog suda i predsednik evropskog

ogranka Me%unarodnog udru!enja sudija koji se bave izbegli#kim pravom

Prevod

Alpha Team

Lektura i korektura

Vesna Nikoli$

© 2016 AIRE Centre

Tira!: 200 primeraka

Originalna verzija ovog teksta na engleskom jeziku prevedena je i na bo"nja#ki/hrvatski/crnogorski/srpski, albanski i makedonski jezik

Grafi#ki dizajn: Kliker Dizajn

&tampa: Dual Mode

3

VODI! O AZILU

Sadr"aj

Uvod .......................................................................................................................................8

Op#ti pregled sistema me$unarodne za#tite lica koja su izlo"ena opasnosti ... 17

Sa"eci i komentari slu!ajeva Evropskog suda za ljudska prava ..........................33

!lan 3 – Zabrana mu"enja ............................................................................................................33

Krus Varas i ostali protiv &vedske, br. 15576/89, 20. mart 1991. .........................33

'ahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], br. 22414/93, 15. novembar 1996. ....................................................................................... 38

Ahmed protiv Austrije, br. 25964/94, 17. decembar 1996. .................................... 45

D!abari protiv Turske, br. 40035/98, 11. jul 2000. ..................................................... 50 Bader i Kanbor protiv &vedske, br. 13284/04, 8. novembar 2005. .................... 54

Sala &ih protiv Holandije, br. 1948/04, 11. januar 2007. ...........................................59

Saadi protiv Italije [GC], br. 37201/06, 28. februar 2008. ....................................... 64

N. protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], br. 26565/05, 27. maj 2008. ................ 69

NA. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 25904/07, 17. jul 2008. ..........................74

Ben Hemajs protiv Italije, br. 246/07, 24. februar 2009.......................................... 80 Al-Sadun i Mufdi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 61498/08, 2. mart 2010. .....................................................................................................85

Rahimi protiv Gr#ke, br. 8687/08, 5. april 2011. ...........................................................91

Sufi i Elmi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 8319/07 i 11449/07, 28. jun 2011. .................................................................................. 96

Abdulhakov protiv Rusije, br. 14743/11, 2. oktobar 2012. ...................................... 101

VODI! O AZILU

4

!lan 3 i Uredba Saveta EU br. 604/2013, od 26. juna 2013. (Uredba „Dublin III”) (i raniji propisi kojima se ure#uje isto pitanje) ...................... 108

T. I. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 43844/98, 7. mart 2000. ................................................................................................ 108

M. S. S. protiv Belgije i Gr#ke [GC], br. 30696/09, 21. januar 2011............................................................................................... 113

Samsam Mohamed Husein i drugi protiv Holandije i Italije, br. 27725/10, 2. april 2013. .................................................................................................... 121

Tarahel protiv &vajcarske [GC], br. 29217/12, 4. novembar 2014. ........................................................................................ 126

!lan 5 – Pravo na slobodu i bezbednost ............................................................................... 131

Tabe" protiv Gr#ke, br. 8256/07, 16. novembar 2009. ............................................. 131

Luled Masud protiv Malte, br. 24340/08, 27. jul 2010. ............................................135

!lan 6 – Pravo na pravi"no su#enje...................................................................................... 140

Otman (Abu Katada) protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 8139/09, 17. januar 2012. ................................................................................................ 140

!lan 13 – Pravo na delotvoran pravni lek ........................................................................... 146

I. M. protiv Francuske, br. 9152/09, 2. februar 2012. .............................................. 146

A. C. i drugi protiv &panije, br. 6528/11, 22. april 2014. .......................................... 151

!lan 4 Protokola br. 4 – Zabrana kolektivnog proterivanja ....................................... 156

Hir"i D!ama i drugi protiv Italije [GC], br. 27765/09, 23. februar 2012. .......................................................................................... 156

&arifi i drugi protiv Italije i Gr#ke, br. 16643/09, 21. oktobar 2014. ...........................................................................................162

5

VODI! O AZILU

Sa"eci i komentari predmeta pred Sudom pravde Evropske unije ....................168

Uredba Saveta EU br. 343/2003, od 18. februara 2003. (Uredba „Dablin II”) ....... 168

N. S. protiv ministra unutra"njih poslova i M. E. i drugi protiv komesara za izbeglice i ministra pravde, ravnopravnosti i reforme pravosu%a [GC], C-411/10 i C-493/10, 21. decembar 2011.......................................................................... 168

MA, BT i DA protiv ministra unutra"njih poslova, C-648/11, 6. jun 2013. ..............................................................................................................173

Savezna Republika Nema#ka protiv Kaveha Pujda [GC], C-4/11, 14. novembar 2013. ...................................................................................................177

&amso Abdulahi protiv Savezne kancelarije za azil [GC], C-394/12, 10. decembar 2013. .............................................................................................. 181

Direktiva Saveta EU br. 2004/83/EC, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva) ........................................................................................................... 186

Meki Elgafad!i i Nur Elgafad!i protiv dr!avnog sekretara za pravdu (Holandija) [GC], C-465/07, 17. februar 2009. ....................................... 186

Ajdin Salahadin Abdula i drugi protiv Savezne Republike Nema#ke [GC], C-175/08, C-176/08, C-178/08 i C-179/08, 2. mart 2010. ............................................. 190

Savezna Republika Nema#ka protiv B i D [GC], C-C-57/09 i C-101/09, 9. novembar 2010......................................................................... 194

Savezna Republika Nema#ka protiv Y i Z [GC], C-71/11 i C-99/11, 5. septembar 2012. ............................................................................... 199

Ministar za imigracije i azil protiv X, kao i Y i Z protiv ministra za imigracije i azil, C-199/12 do C-201/12, 7. novembar 2013. .............................204

Abubakar Dijakite protiv generalnog komesara za izbeglice i apatride (Belgija), C-285/12, 30. januar 2014. ...........................................................209

VODI! O AZILU

6

A, B i C protiv dr!avnog sekretara za bezbednost i pravdu (Holandija) [GC], C-148/13 do C-150/13, 2. decembar 2014. ....................................213

Mohamed M’Bo% protiv Belgije [GC], C-542/13, 18. decembar 2014. ................218

Andre Lorens &eperd protiv Savezne Republike Nema#ke, C-472/13, 26. februar 2015. ..................................................................................................223

Direktiva Saveta EU br. 2008/115/EC, od 16. decembra 2008. (Direktiva o povratku) ..................................................................................................................227

Said &amilovi# Kad!ojev (Hu#barov) [GC], C-357/09 PPU, 30. novembar 2009. .................................................................................227

Javni centar za dru"tvenu akciju iz mesta Otinji Luven la Nev protiv Muse Abdide [GC], C-562/13, 18. decembar 2014. .........................231

Sa"eci i komentari slu!ajeva pred doma%im sudovima ....................................... 236

Kr$enje verskih sloboda kao "in progona – "lan 9 stav 1 Kvalifikacione direktive ...............................................................................................................236

Nema#ka br. 1 (Savezni upravni sud, 20. februar 2013. – BVerwG 10 C 23.12) .........................................................................236

Gonjenje koje sprovode nedr%avni akteri – "lan 7 Kvalifikacione direktive i "lan 1A stav 2 Konvencije o izbeglicama iz 1951. ...................................... 241

Ujedinjeno Kraljevstvo br. 1 (Horvat protiv ministra unutra"njih poslova [2000] UKHL 37, 6. jul 2000) .................................................. 241

Supsidijarna za$tita – "lan 15(c) Kvalifikacione direktive ...........................................246

Francuska br. 1 (Dr!avni savet 3. jul 2009, OFPRA protiv M. A., br. 320295) .......246

Francuska br. 2 (Dr!avni savet, 2. februar 2015, M. A., br. 14017393) ............249

Nema#ka br. 2 (Savezni upravni sud, 31. januar 2013. – BVerwG 10 C 15.12) (tako%e se pominje „alternativa u vidu za$tite unutar zemlje”) ............................................................................................251

7

VODI! O AZILU

Alternativa u vidu „za$tite unutar zemlje” – "lan 8 Kvalifikacione direktive ............................................................................................. 255

Ujedinjeno Kraljevstvo br. 2 (D!anuzi protiv ministra unutra"njih poslova i drugih [2006] UKHL 5, 15. februar 2006) ...................... 255

&rtve trafikinga – posebna dru$tvena grupa u smislu "lana 1A stav 2 Konvencije o izbeglicama iz 1951. i "lana 10 izmenjene Kvalifikacione direktive........................................................................................260

Francuska br. 3 (Nacionalni sud za pravo azila, 24. mart 2015, br. 10012810) (tako%e se pominje „alternativa u vidu za$tite unutar zemlje”) ..........................................................................................................260

Procena verodostojnosti dokaza u zahtevima za azil – "lan 4 Kvalifikacione direktive i "lan 46 izmenjene Direktive o zajedni"kim postupcima za priznavanje i oduzimanje me#unarodne za$tite ............................264

&vedska (Apelacioni sud za migracije, UM 122-6, 18. septembar 2006) .........................................................................................264

Doma'e zakonodavstvo i Direktiva o zajedni"kim postupcima za priznavanje i oduzimanje me#unarodne za$tite ......................................................269

Holandija br. 1 (ABRvS, 201103520/1/V3, 25. jun 2012) (Pravo na ostanak – "lan 7 Direktiva o zajedni"kim postupcima za priznavanje i oduzimanje me#unarodne za$tite).....................269

Holandija br. 2 (ABRvS, 201112955/1/V4, 29. jun 2012) (Drugi ili naknadni postupak za priznavanje me#unarodne za$tite – "lan 32 Direktive o zajedni"kim postupcima za priznavanje i oduzimanje me#unarodne za$tite, "lan 13 EKLJP-a, ili "lan 47 Povelje o osnovnim pravima EU) ............................................273

VODI! O AZILU

8

Uvod

Progoni, sukobi i siroma"tvo primorali su ranije nezamisliv broj od milion ljudi da prebegne u Evropu samo u toku 2015. godine, prema procenama Agencije za izbeglice UN i Me%unarodne organizacije za migracije. Broj ljudi raseljenih usled rata i sukoba najve$i je koji se mogao videti u Zapadnoj i Srednjoj Evropi od devedesetih godina pro"log veka, kada je u biv"oj Jugoslaviji izbilo nekoliko sukoba. Posle po#etnog perioda u kome su desetine hiljada ljudi pre"le iz Gr#ke preko Zapadnog Balkana na sever i na"le se blokirane na razli#itim granicama, po#inje da se oblikuje jedan u ve$oj meri koordinisan evropski odgovor.

Zemlje Zapadnog Balkana prvenstveno su tranzitne zemlje za migrante i izbe-glice. Me%utim, usled dramati#nog porasta broja migranata i izbeglica koji su u Evropu stigli 2015. godine, kao i usled odluka dr!ava #lanica Evropske unije da uvedu stro!u kontrolu na granicama, pove$an je i broj zahteva za azil u ze-mljama Zapadnog Balkana.

O#igledno je da tako obiman protok ljudi, u koji su uklju#ene i mnoge porodice s malom decom i maloletna lica bez pratnje, predstavlja izazov za sve evrop-ske zemlje, a njihovi resursi su stavljeni na te"ku probu. Me%utim, i dalje je od klju#nog zna#aja da prava pojedinaca koji tra!e me%unarodnu za"titu budu u svakom trenutku po"tovana. Ta prava, na primer, obuhvataju pravo na pod-no"enje zahteva za azil, mere za"tite u odnosu na pritvor i za"titu od zlostav-ljanja, "to se sve izvodi iz razli#itih izvora prava, kao "to su (enevska konven-cija o statusu izbeglica, Evropska konvencija za za"titu ljudskih prava i pravo Evropske unije.

Ova publikacija predstavlja deo "ireg projekta koji ima za cilj hvatanje u ko"tac s nekim od izazova s kojima su suo#ene zemlje regiona, pre svega kroz pove-$anje znanja i kapaciteta pravosu%a na Zapadnom Balkanu kako bi se osigu-rala valjana primena me%unarodnih standarda u tim zemljama, kao i za"tita osnovnih prava tra!ilaca azila. Nadamo se da $e publikacija biti korisna i za vladine zvani#nike, pripadnike policije, carinske slu!benike i advokate, tako "to $e im pru!iti smernice o tome kako funkcioni"e me%unarodno, evropsko i nacionalno pravo azila i izbegli#ko pravo: ko ima pravo da dobije azil i kakva prava azil donosi.

Ovaj priru#nik iz sudske prakse sastoji se iz #etiri dela:

Prvo, publikacija sadr!i kra$i tekst u kome je dat op"ti pregled sistema me-

9

VODI! O AZILU

%unarodne za"tite lica koja su izlo!ena opasnosti. U tom delu se razmatraju me%unarodni i regionalni zakoni i standardi u vezi sa azilom i analiziraju se in-strumenti Ujedinjenih nacija, pre svega (enevska konvencija iz 1951. godine o statusu izbeglica. Tako%e, razmatraju se i Evropska konvencija za za"titu ljud-skih prava (EKLJP) i s njom povezani instrumenti Saveta Evrope, kao i pravne tekovine EU (acquis) koje se odnose na azil.

Drugo, sledi odeljak u kome su navedeni sa!eci i stru#ni komentari 25 najva!-nijih slu#ajeva koji su razmatrani pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (ESLJP), a odnose se na azil. Tu je relevantan izvestan broj odredaba EKLJP-a, pre svega #lan 3, koji se odnosi na zabranu mu#enja i zlostavljanja i koji obavezuje dr!ave da ne vra$aju pojedince u situacije u kojima bi moglo do$i do takvog postupanja prema njima, ali isto tako i da obezbede da su uslovi pritvora humani. U slu#ajevima koji su odabrani za ovaj priru#nik razmatra se, izme%u ostalog, i ovla"$enje Evropskog suda za ljudska prava da, shodno Pravi-lu 39 Poslovnika Suda, uvede privremene mere. Pravilo 39 se primenjuje onda kada se tra!i od neke dr!ave da ne izme"ta pojedinca pre nego "to ESLJP raz-motri su"tinu predstavke, posebne potrebe mla%ih azilanata i maloletnih lica bez pratnje, trajanje pritvora i #itav niz drugih pitanja. Evropska konvencija za za"titu ljudskih prava neposredno se primenjuje u svim zemljama regiona, pa je samim tim sudska praksa navedena u tom odeljku priru#nika neposredno relevantna za subjekte odlu#ivanja.

Tre%e, ovaj priru#nik iz sudske prakse sadr!i i odeljak u kome objavljujemo sa!etke i stru#ne komentare 15 predmeta razmatranih pred Sudom pravde Evropske unije (SPEU) u Luksemburgu. SPEU ima va!nu ulogu da obezbedi jednoobraznu primenu i tuma#enje prava Evropske unije, uklju#uju$i pravne tekovine koje se odnose na azil, ali isto tako i da osigura da sva ta pravila budu u skladu s po"tovanjem osnovnih ljudskih prava. Povelja osnovnih prava Evropske unije u celosti se primenjuje na sprovo%enje pravnih tekovina koje se odnose na azil. Osim toga, zemlje #lanice Evropske unije i dalje su odgovorne pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu za o#uvanje i punu prime-nu obaveza koje imaju prema pravu Evropske unije kad god te obaveze obuhva-taju neko pravo ili obavezu proisteklu iz EKLJP-a i postoji jasno ukr"tanje tih dvaju sistema, "to se dodatno analizira u ovom priru#niku. Pored toga, va!nost pravnih tekovina Evropske unije i jurisprudencije SPEU prevazilazi granice ze-malja #lanica Evropske unije. Iako su zemlje Zapadnog Balkana vezane samo odredbama EKLJP-a i jurisprudencijom Suda u Strazburu, zakonodavstvo EU i jurisprudencija Suda u Luksemburgu va!ni su za ceo region kada je re# o pita-njima azila u mnogim aspektima.

VODI! O AZILU

10

Evropski pravni re!im ve$ je bitno uticao na zakone i praksu dr!ava "irom sve-ta.1 Jurisprudencija SPEU na taj na#in ima zna#ajnu ulogu u razvoju i tuma#e-nju izbegli#kog prava u celom svetu, posebno s obzirom na to da (enevska kon-vencija iz 1951. godine, najva!niji me%unarodni instrument izbegli#kog prava, nije utvrdila nadnacionalni zakonski organ koji daje autoritativno tuma#enje i pregled nacionalnih odluka u vezi s primenom i sprovo%enjem te konvencije. Osim toga, ESLJP i SPEU #esto se uzajamno pozivaju na donete odluke, tako da odlukom koju je doneo jedan sud potkrepljuju odluku koju donosi drugi sud, a sama Povelja EU, koja je neposredno primenljiva na pravne tekovine EU, di-rektno se poziva na EKLJP kada je re# o tuma#enju njenih odredaba.2 Sudske prakse Suda pravde EU i ESLJP-a neraskidivo su povezane me%u sobom, "to zahteva poznavanje sudske prakse i jednog i drugog suda.

Kona#no, sve zemlje regiona te!e da postanu punopravni #lanovi EU i, u sklo-pu procesa integracije, one moraju uskladiti svoje pravne okvire s Poglavljem 24 pravnih tekovina EU (acquis communautaires). Samim tim, od presudne je va!nosti da pravosudne i druge institucije koje su nadle!ne za bavljenje izbe-glicama na Zapadnom Balkanu budu obave"tene o razvoju sudske prakse ne samo ESLJP-a ve$ i Suda pravde EU.

&etvrto, ova publikacija sadr!i i odeljak u kome objavljujemo izbor od deset sa!etaka sudskih slu#ajeva i stru#nih komentara tih slu#ajeva iz raznih evrop-skih jurisdikcija koje su se suo#ile s problemom velikog broja podnetih zahteva za me%unarodnu za"titu. Doma$i sudovi u tim zemljama primenjuju odre%eni spektar me%unarodnih normi, kao "to su (enevska konvencija o statusu iz-beglica iz 1951. godine, Evropska konvencija za za"titu ljudskih prava i pravo EU, tako da se tu mogu na$i primeri dobre prakse u #itavom nizu razli#itih scenarija.

Autori koji su svoje ogromno stru#no znanje utkali u izradu ovog priru#nika jesu sudija Ledi Bianku, sudija Evropskog suda za ljudska prava; Nuala Mole,

1 Helene Lambert, Jane McAdam, Maryellen Fullerton (eds), The Global Reach of European Refugee Law (CUP 2013).

2 'lanom 52 stav 3 Povelje utvr%eno je da „ukoliko ova povelja sadr!i prava koja odgovaraju pravima zajem#enim Evropskom

konvencijom za za"titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zna#enje i obim tih prava jednaki su zna#enju i obimu prava

utvr%enim navedenom konvencijom”. Primeri u kojima se jedan od ta dva evropska suda poziva na jurisprudenciju onog

drugog i obrnuto mogu se na$i, na primer, u C-411/10 i C-493/10, N. S. v. Secretary of State for the Home Department and M. E.

and Others v. Refugee Applications Commissioner and Minister for Justice, Equality and Reform, [Grand Chamber] presuda od

21. decembra 2011, i Tarakhel v. Switzerland, [Grand Chamber] presuda od 4. novembra 2014, br. 29217/12, a obe su uvr"tene

u ovu publikaciju.

11

VODI! O AZILU

vi"i pravni savetnik u AIRE Centru; sudija Lars Bay Larsen, sudija Suda pravde Evropske unije, i sudija Hugo Storey, sudija Vi"eg tribunala i predsednik evrop-skog ogranka Me%unarodnog udru!enja sudija koji se bavi izbegli#kim pravom. Uredni#ki odbor publikacije #ine Biljana Braithwaite, programski menad!er za Zapadni Balkan, AIRE Centar; Catharina Harby, vi"i pravni savetnik, AIRE Cen-tar; sudija Ledi Bianku, Evropski sud za ljudska prava; Nuala Mole, vi"i pravni savetnik u AIRE Centru, i Marija Jovanovi$, doktor pravnih nauka (Univerzitet Oksford).

Pored toga, posebnu zahvalnost dugujemo autorima priloga, #lanovima Me-%unarodnog udru!enja sudija, koji se bave izbegli#kim pravom. To su: sudija Harald Dörig, Savezni upravni sud Nema#ke; predsednica odeljenja Florence Malvasio, Nacionalni sud za pravo azila (Francuska); Liesbeth Steendijk, dr-!avna savetnica u Dr!avnom savetu Holandije; kao i Yann Laurans, Sud pravde Evropske unije; Alessia Cicatiello, AIRE Centar. Tu je i EDAL – Evropska baza podataka o pravu azila.

VODI! O AZILU

12

Spisak skra%enica

APD – Direktiva o zajedni#kim postupcima za priznavanje i oduzimanje me%u-narodne za"tite

CAT – Konvencija protiv mu#enja i drugih svirepih, nehumanih ili poni!avaju-$ih kazni ili postupaka iz 1984.

CEAS – Zajedni#ki evropski sistem azila

CEDAW – Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije !ena iz 1979.

CFREU – Povelja o osnovnim pravima Evropske unije iz 2000.

CRC – Konvencija o pravima deteta iz 1989.

CRPD – Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom iz 2006.

EZ – Evropska zajednica

EKLJP – Evropska konvencija za za"titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950.

ECRE – Evropski savet za izbeglice i prognanike

ESLJP – Evropski sud za ljudska prava

EEP – Evropski ekonomski prostor

ELENA – Evropska mre!a pravnika za azil

EU – Evropska unija

GC – (enevska konvencija o statusu izbeglica iz 1951.

[GC] – Veliko ve$e

ICCPR – Me%unarodni pakt o gra%anskim i politi#kim pravima iz 1966.

ICED – Me%unarodni pakt za za"titu svih lica od prisilnih nestanaka iz 2006.

13

VODI! O AZILU

ICERD – Me%unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije iz 1966.

ICESCR – Me%unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966.

ICMW – Me%unarodna konvencija o za"titi prava svih radnika migranata i #la-nova njihovih porodica iz 1990.

IHP – Me%unarodno humanitarno pravo

IRS – Interno raseljena lica

KD – Kvalifikaciona direktiva

MKS – Me%unarodni krivi#ni sud

NVO – Nevladine organizacije

RCD – Direktiva o standardima za prihvat tra!ilaca azila

SPEU – Sud pravde Evropske unije

TFEU – Ugovor o funkcionisanju Evropske unije iz 2007.

UDLJP – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948.

UN – Ujedinjene nacije

UNHCR – Kancelarija visokog komesara UN za izbeglice

VODI! O AZILU

14

Spisak ugovora i drugih me$unarodnih i regionalnih instrumenata

1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

1950. Evropska konvencija za za"titu ljudskih prava

1951. Konvencija o statusu izbeglica

1958. (enevska konvencija o otvorenom moru

1958. (enevska konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu

1961. Evropska socijalna povelja

1966. Me%unarodni pakt o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije

1966. Me%unarodni pakt o gra%anskim i politi#kim pravima

1966. Me%unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

1967. Protokol o statusu izbeglica

1974. Me%unarodna konvencija o za"titi ljudskih !ivota na moru

1984. Deklaracija o izbeglicama iz Kartahene

1984. Konvencija protiv mu#enja i drugih svirepih, nehumanih ili poni!avaju-$ih kazni ili postupaka

1989. Konvencija o pravima deteta

1990. Dablinska konvencija o utvr%ivanju nadle!ne dr!ave za odlu#ivanje o zahtevu za azil koji je podnet u jednoj od dr!ava #lanica Evropskih za-jednica

1998. Vode$i principi o internom raseljenju

2000. Povelja osnovnih prava Evropske unije

15

VODI! O AZILU

2003. Direktiva Saveta EU br. 2003/9 o utvr%ivanju standarda za prihvat pod-nosilaca zahteva za me%unarodnu za"titu

2003. Uredba Saveta EU br. 343/2003 o utvr%ivanju kriterijuma i mehanizama za odre%ivanje nadle!ne dr!ave #lanice za odlu#ivanje o zahtevu za azil koji je dr!avljanin tre$e zemlje podneo u jednoj od dr!ava #lanica (Ured-ba „Dablin II”)

2004. Direktiva Saveta EU br. 2004/83 o minimalnim standardima za kvalifi-kaciju i status dr!avljana tre$e zemlje ili lica bez dr!avljanstva kao izbe-glica ili lica kojima je na drugi na#in potrebna me%unarodna za"tita i o sadr!aju odobrene za"tite

2005. Direktiva Saveta EU br. 2005/85 o minimalnim standardima koji se od-nose na postupke priznavanja i ukidanja statusa izbeglica u dr!avama #lanicama

2008. Direktiva Saveta EU br. 2008/115 o zajedni#kim standardima i postupci-ma dr!ava #lanica za vra$anje dr!avljana tre$ih zemalja s nezakonitim boravkom (Direktiva o vra$anju)

2013. Uredba Saveta EU br. 604/2013 o utvr%ivanju kriterijuma i mehanizama za odre%ivanje dr!ave #lanice odgovorne za razmatranje zahteva za me-%unarodnu za"titu koji je u jednoj od dr!ava #lanica podneo dr!avljanin tre$e zemlje ili lice bez dr!avljanstva (Uredba „Dablin III”)

VODI! O AZILU

16

Napomena u vezi sa citatima i fusnotama

Kada je re# o slu#ajevima koji su re"avani pred Evropskim sudom za ljudska prava, reference $e biti navedene na slede$i na#in: naziv slu#aja kurzivom, po-tom datum dono"enja odluke ili presude – uz preciziranje u uglastoj zagradi ukoliko je u pitanju odluka, odnosno presuda Velikog ve$a – Grand Chamber – GC – i broj predstavke:

Prezime podnosioca protiv Dr%ave, [Veliko ve$e] presuda/odluka datum, br. xxx/xx.

Kada je re# o predmetima koji su re"avani pred Evropskim sudom pravde, refe-rence $e biti navedene na slede$i na#in: broj pod kojim je predmet registrovan u Evropskom sudu pravde uz kori"$enje prefiksa C-, potom sledi naziv predme-ta kurzivom, pa datum dono"enja presude, uz preciziranje u uglastoj zagradi ukoliko se radi o presudi Velikog ve$a [GC]:

C-broj, naziv, odnosno ime predmeta, [Veliko ve$e] presuda, datum.

17

VODI! O AZILU

Op#ti pregled sistema me$unarodne za#tite lica

izlo"enih opasnostiPravni okvir sistema me$unarodne za#tite u Evropi

Dr!ave snose odgovornost da "tite svoje dr!avljane. Kada vlade zlostavljaju svoje dr!avljane ili kada im ne pru!e za"titu, ti dr!avljani mogu da trpe ili mogu biti izlo!eni opasnosti da trpe tako te"ke povrede svojih prava zbog kojih su primorani da napuste svoje domove i da, #esto #ak i sa ostalim #lanovima svojih porodica, potra!e sigurno uto#i"te u nekoj drugoj zemlji. Budu$i da vlade njihovih mati#nih zemalja vi"e nisu kadre ili voljne da za"tite svoje dr!avljane ili da su same te koje kr"e njihova prava, me%unarodno pravo nala!e dr!avama u koje ti ljudi pobegnu da ih za"tite. Iako je dr!avama me%unarodnim pravom zabranjeno da proteruju svoje dr!avljane s vlastite teritorije, klju#ni atribut suvereniteta jeste op"te pravo na izme"tanje s dr!avne teritorije onih koji nisu dr!avljani zemlje #ija je ta teritorija. Me%unarodnopravna obaveza za"tite iz-beglica u tom smislu predstavlja bitno me"anje u jedan od klju#nih atributa dr!avnog suvereniteta.

Za one koji tra!e me%unarodnu za"titu ka!e se da tra!e „azil” i o njima se go-vori kao o „izbeglicama”. Oni koji iz drugih razloga napu"taju svoje zemlje, ali koji mogu da se vrate u te zemlje, jednostavno su migranti. Migracioni tokovi #esto predstavljaju kombinaciju tra!ilaca azila i „obi#nih” migranata, a dr!ave imaju obaveze i prema jednoj i prema drugoj grupi, iako su te obaveze razli#ite. Du!nosti prema tra!iocima azila su pre#e i obimnije, ali ispunjenje tih du!nosti zahteva da lica kojima je potrebna me%unarodna za"tita budu propisno iden-tifikovana, kao i da se prema drugim migrantima postupa s dostojanstvom i u skladu s primenljivim normama me%unarodnog prava.

Me$unarodni regionalni propisi i standardi koji se odnose na azil

U Evropi se prema licima koja spadaju u kategoriju lica na koja se odnosi ta me%unarodno propisana du!nost – da se azil odobri onima kojima je potreban – primenjuju tri pravna re!ima koja se #esto me%usobno preklapaju:

(I) instrumenti UN, posebno (enevska konvencija o statusu izbeglica, iz 1951;

VODI! O AZILU

18

(II) Evropska konvencija za za"titu ljudskih prava (EKLJP) i s njom povezani instrumenti Saveta Evrope;

(III) pravne tekovine EU koje se odnose na azil, koje se primenjuju u svim zemljama #lanicama EU.

Neke dr!ave koje nisu #lanice EU sklopile su sa EU sporazume na osnovu kojih u#estvuju u nekim delovima pravnih tekovina EU koje se odnose na azil.

(I) INSTRUMENTI UN

Svi instrumenti UN, koji zajedno #ine Povelju prava UN, pru!aju me%unarodnu za"titu onima kojima je ona potrebna: to su, na primer, Konvencija protiv mu-#enja i drugih svirepih, nehumanih ili poni!avaju$ih kazni ili postupaka (u #la-nu 3), Me%unarodni pakt o gra%anskim i politi#kim pravima (u #lanu 7), 'etvrta !enevska konvencija, iz 1949. (#lan 45 stav 4). Pored toga, postoji i izvestan broj neobavezuju$ih instrumenata UN, kao "to su Deklaracija o za"titi svih lica od prisilnog nestanka (u #lanu 8) i Principi o efikasnom spre#avanju i istrazi pogubljenja bez propisanog su%enja, samovoljnih pogubljenja i pogubljenja po kratkom postupku (princip br. 5), koji tako%e nude za"titu.3

'ENEVSKA KONVENCIJA O STATUSU IZBEGLICA, IZ 1951.

Klju#ni me%unarodni instrument jeste (enevska konvencija o statusu izbegli-ca, iz 1951. godine, koju su usvojile Ujedinjene nacije posle Drugog svetskog rata kako bi obezbedile pravni re!im kojim se ure%uje status stotina hiljada izbeglica raseljenih po Evropi 1951. godine.

(enevska konvencija sadr!i sveobuhvatan paket prava za usko definisanu gru-pu ljudi izlo!enih opasnosti od progona u svojim mati#nim zemljama. U #lanu 1A (enevske konvencije – kako je izmenjen Protokolom iz 1967. godine4 – kao

3 Povratak u zemlju gde bi lice bilo suo#eno sa zlostavljanjem tako%e je zabranjen, izri#ito ili u vidu tuma#enja, u jednom

broju regionalnih instrumenata ljudskih prava, kao "to su: Ameri#ka konvencija o ljudskim pravima (#lan 22), Deklaracija iz

Kartahene, Konvencija o izbeglicama OAJ (#lan II), Kairska deklaracija o za"titi izbeglica i raseljenih lica u arapskom svetu

(#lan 2). U daljem tekstu $emo se podrobnije pozabaviti regionalnim instrumentima koji su karakteristi#ni za Evropu.

4 Protokolom iz 1967. godine ukinuta su vremenska i geografska ograni#enja koja su bila deo izvornog teksta (enevske kon-

vencije: „U svrhu ovog protokola, pojam ’izbeglica’ ozna#ava [...] svako lice u smislu definicije iz #lana 1 Konvencije, kao da

re#i ’kao rezultat doga%aja koji su se zbili pre 1. januara 1951. [...]’ i re#i ’... kao rezultat tih doga%aja’ u #lanu 1A(2) ne postoje.

Ovaj protokol su dr!ave #lanice du!ne da primenjuju bez ikakvih teritorijalnih ograni#enja [...]”, #lan 1 stavovi 2 i 3. Turska

nije visoka strana ugovornica Protokola iz 1967.

19

VODI! O AZILU

„izbeglica” se defini"e slede$e lice:

koje se (...) boje'i se opravdano da 'e biti progonjeno zbog svoje rase, svoje vere, svoje nacionalnosti, svoje pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili svojih politi"kih mi$ljenja, na#e izvan zemlje "ije dr%avljanstvo ima i koje ne %eli ili, zbog tog stra-ha, ne'e da tra%i za$titu te zemlje...

Me%utim, u #lanu 1F (enevske konvencije precizira se da licu ne mo!e biti pri-znat status izbeglice ako je:

a) po#inilo zlo#in protiv mira, ratni zlo#in ili zlo#in protiv #ove#nosti; b) po#inilo te!ak zlo#in nepoliti#ke prirode van zemlje izbegli"tva pre nego

"to je u tu zemlju primljeno kao izbeglica;c) krivo za postupke koji su u suprotnosti s ciljevima i na#elima Ujedinjenih

nacija.

(enevskom konvencijom utvr%uje se minimum standarda za postupanje pre-ma licima koja se kvalifikuju za dobijanje izbegli#kog statusa, kao i socijalne povlastice na koje ona imaju pravo.

(enevska konvencija zajedno s Protokolom obuhvata tri glavne oblasti:

(I) 'lan 1: osnovnu definiciju izbeglice, uklju#uju$i i spisak razloga zbog ko-jih lice opravdano strahuje od progona, pored okolnosti u kojima ljudi nemaju pravo na dobijanje statusa izbeglice ili u kojima prestaju da budu tretirani kao izbeglice (#lan 1C); Palestinci imaju poseban re!im (#lan 1D).5

(II) 'lanovi 2—33: pravni status izbeglica u zemlji azila, njihova prava i oba-veze – uklju#uju$i prvenstveno pravo utvr%eno u #lanu 33 stav 1 da budu za"ti$ene od prisilnog vra$anja, odnosno proterivanja (refoulement) na teritoriju gde bi njihov !ivot ili sloboda bili ugro!eni.

Kao "to je gore ve$ istaknuto, neka lica koja se nalaze u opasnosti od progona isklju#ena su iz primene Konvencije o statusu izbeglica (#lan 1F). Me%utim, #ak i oni koji pola!u pravo na status izbeglice i koji su stekli taj

5 'lanom 1D (enevske konvencije utvr%eno je da „ova konvencija se ne primenjuje na lica koja, osim za"tite ili pomo$i Viso-

kog komesarijata UN za izbeglice, sada u!ivaju za"titu ili pomo$ nekog drugog organa ili agencije Ujedinjenih nacija. Kad ta

za"tita ili pomo$ bude prestala iz ma kog razloga, a da sudbina tih lica nije definitivno re"ena, shodno rezolucijama o tome

koje je usvojila Generalna skup"tina Ujedinjenih nacija, ta lica $e punopravno mo$i da se koriste re)imom ove konvencije.”

VODI! O AZILU

20

status mogu izgubiti za"titu od refoulement-a saglasno Konvenciji ako se njihovo pona"anje tuma#i kao pretnja zemlji doma$inu. U tom smislu, #lan 33 stav 2 utvr%uje: „Na pravo kori"$enja ove odredbe, me%utim, ne mo!e se pozvati izbeglica koja se opravdano smatra opasnom po bezbed-nost zemlje u kojoj se nalazi ili koja, po"to je pravosna!no osu%ena za naro#ito te"ko krivi#no delo, predstavlja opasnost po dru"tvo te zemlje”. Iako ta lica prema (enevskoj konvenciji gube za"titu od refoulement-a, ona, me%utim, ne gube status izbeglica.

(III) Obaveze dr!ava prema izbeglicama obuhvataju i sprovo%enje i nadzor nad ostvarivanjem mnogih socijalnih i gra%anskih prava koja im pripa-daju po (enevskoj konvenciji (vidi gore [ii]). U #lanu 34 (enevske konven-cije govori se i o asimilaciji i naturalizaciji:

„Dr!ave ugovornice su du!ne da, koliko god je to mogu$e, omogu$e asi-milaciju i naturalizaciju izbeglica. Naro#ito su du!ne da u#ine sve "to mogu kako bi ubrzale postupak naturalizacije i, koliko je god to mogu$e, smanjile tro"kove tog postupka.”

Dr!ave tako%e imaju obavezu da sara%uju s Visokim komesarijatom za iz-beglice UN (UNHCR) u ostvarivanju njegovih funkcija i da olak"aju njego-vu du!nost da sprovodi nadzor nad sprovo%enjem odredaba Konvencije.

U (enevskoj konvenciji nisu utvr%ena pravila postupka ili kriterijumi koje tre-ba primeniti kada se odre%uje da li je neko lice jeste ili nije izbeglica, iako je UNHCR objavio Priru"nik6 i povremeno objavljuje smernice u Zaklju#cima svog Izvr"nog komiteta7 ili u dokumentu pod naslovom Smernice.8

Ipak, ne postoji nijedan nadnacionalni organ koji preispituje, posebno ne pre-ispituje sudski, nacionalne odluke u vezi s primenom i sprovo%enjem odluka donetih na osnovu (enevske konvencije. To je razlog nezadovoljavaju$eg nivoa

6 UNHCR, Handbook and Guidelines on Procedures and Criteria for Determining Refugee Status under the 1951 Convention and

the 1967 Protocol relating to the Status of Refugees (Priru"nik o postupcima i kriterijumima za odre#ivanje statusa izbeglice

saglasno Konvenciji iz 1951. i Protokolu iz 1967. o statusu izbeglica), 1. januar 1992.

7 Zaklju#ci Izvr"nog komiteta UNHCR-a o me%unarodnoj za"titi dostupni su na adresi http://www.unhcr.org/cgi-bin/texis/

vtx/search?page=&comid=49eee4826&cid=49aea93a20&scid=49aea93a12&tid=49ec6f17f (poslednji put sajt pose$en 30.

marta 2016).

8 Smernice UNHCR-a o me#unarodnoj za$titi dostupne su na adresi http://www.unhcr.org/cgi-bin/texis/vtx/search?page=-

home&skip=0&cid=49aea93ae2&comid=4a27bad46&keywords=RSDguidelines (sajt poslednji put pose$en 30. marta 2016).

21

VODI! O AZILU

dispariteta i nekonzistentnosti, kao i nepostojanja pravne sigurnosti izme%u razli#itih nacionalnih odluka u kojima se primenjuje (enevska konvencija. Po-red toga, tra!ioci azila kojima se na nacionalnom nivou ne prizna izbegli#ki status nemaju mogu$nost da se !albom obrate nekom me%unarodnom telu koje bi bilo nadle!no za preispitivanje, a kamoli sudu koji bi mogao da revidira tu odluku. Neki drugi instrumenti UN, kao "to je Me%unarodni pakt o gra%anskim i politi#kim pravima (ICCPR), Konvencija protiv mu#enja (CAT), Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije !ena (CEDAW), Me%unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (ICERD) i Konvencija o pravima deteta (CRC), sadr!e opciono pravo na pojedina#nu predstavku komitetima koji nadziru primenu tih instrumenata,9 ali (enevska konvencija takvu odredbu ne sadr!i.

(II) EVROPSKA KONVENCIJA ZA ZA(TITU LJUDSKIH PRAVA

U Evropskoj konvenciji za za"titu ljudskih prava ne postoji nijedna odredba koja se izri#ito odnosi na izbeglice ili na azil. Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) nema nadle!nost da presu%uje o tome da li je nekom licu opravdano ili neopravdano odbijeno priznanje statusa izbeglice po (enevskoj konvenciji ili je mo!da izgubilo za"titu od refoulement-a prema (enevskoj konvenciji (Ahmed protiv Austrije10). Me%utim, iz sudske prakse ESLJP-a jasno je da se #lanovima 2 i 3 (Bader i Kanbor protiv (vedske11) EKLJP-a zabranjuje povratak lica tamo gde su suo#ena sa stvarnom opasno"$u od smrti ili mu#enja ili ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja ili ka!njavanja.12

'lanom 34 EKLJP-a utvr%eno je pravo na individualnu predstavku Evropskom sudu.13 To zna#i da oni koji smatraju da je ta zabrana povratka bila prekr"ena ili

9 Svako ima pravo da ulo!i !albu nekom komitetu – svakim ugovorom UN utvr%en je „organ nadle!an za njegovo sprovo%e-

nje” — (komitet) eksperata koji nadzire na#in na koji visoke strane ugovornice sprovode odredbe ugovora – protiv dr!ave

koja je visoka strana ugovornica ugovora o kome je re# (kroz ratifikaciju ili pristupanje) u vezi s pravima koja su navodno

prekr"ena, i prihva$ena je nadle!nost komiteta da ispita individualnu predstavku, bilo kroz ratifikaciju ili pristupanje

Opcionom protokolu ("to je slu#aj sa ICCPR, CEDAW, CRPD, ICESCR i CRC) ili kroz davanje izjave u tom smislu na osnovu

konkretnog #lana Konvencije ("to je slu#aj sa ICERD, CAT, ICED i ICMW).

10 Ahmed v. Austria, presuda od 17. decembra 1996, br. 25964/94, uvr"tena u ovu publikaciju u odeljku posve$enom sudskoj

praksi ESLJP-a.

11 Bader and Kanbor v. Sweden, presuda od 8. novembra 2005, br. 13284/04, tako%e uvr"tena u odeljak o sudskoj praksi ESLJP-a.

12 Protokolima br. 6 i 13 uz EKLJP zabranjuje se povratak lica tamo gde im preti opasnost od smrtne kazne.

13 'lanom 33 ure%uje se pitanje me%udr!avnih sporova i utvr%uje se da „svaka visoka strana ugovornica mo!e ukazati Sudu

na svaku povredu odredaba Konvencije ili Protokola uz nju za koju smatra da se mo!e pripisati nekoj drugoj visokoj strani

VODI! O AZILU

22

da se kr"i mogu da se obrate Evropskom sudu po"to iscrpu sve doma$e pravne lekove. Ta nadle!nost ESLJP-a ima klju#nu ulogu u preispitivanju odluka na-cionalnih upravnih organa i odluka nacionalnih sudova kojima se preispituju te upravne odluke. ESLJP tako%e ima pravo da nalo!i primenu privremenih mera saglasno Pravilu 39 svog Poslovnika i da na taj na#in spre#i proterivanje ili povratak kojim bi se tom licu mogla naneti nepopravljiva "teta pre nego "to sam Sud razmotri pitanje prihvatljivosti predstavke i su"tinu predstavke. Ra-nije se smatralo da to "to se privremena mera „nazna#i” saglasno tom pravilu nije obavezuju$e, ali je od dono"enja odluka u slu#ajevima Mamatkulov i Aska-rov protiv Turske, Ole"ea Kauas protiv (panije i Ben Hemais protiv Italije14 Sud stao na stanovi"te da nepo"tovanje onoga "to je nazna#eno saglasno Pravilu 39 osuje$uje ostvarivanje prava na individualnu predstavku, pa samim tim predstavlja kr"enje #lana 34.

Zabrana po osnovu EKLJP-a primenjuje se i na vra$anje lica u dr!ave koje nisu one dr!ave iz kojih su ta lica prvobitno pobegla ako bi ih to moglo izlo!iti te"koj nepravdi ili opasnosti da odatle budu vra$ena tamo gde $e se suo#iti s neprav-dom od koje strahuju (M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke15). Posebna pa!nja mora se posvetiti porodicama s decom (Tarahel protiv (vajcarske16).

Zabrana prema EKLJP-u temelji se na #injeni#nom predvi%anju opasnosti od nano"enja te"ke nepravde, a ne na razlozima zbog kojih se strahuje da $e do$i do zlostavljanja. Za razliku od (enevske konvencije, EKLJP ne zahteva da ta opasnost bude zasnovana na progonu pojedinca iz nekog od razloga pobroja-nih u #lanu 1 (enevske konvencije (Salah (ih protiv Holandije, NA. protiv Uje-dinjenog Kraljevstva, Sufi i Elmi protiv Ujedinjenog Kraljevstva17). Prema tome, iako progon koji je u dovoljnoj meri te!ak mo!e predstavljati zlostavljanje za-

ugovornici”. Me%utim, mogu$nost me%udr!avnih sporova, posebno u kontekstu zemalja #lanica EU, naro#ito je slo!ena i

malo verovatna.

14 Mamatkulov and Askarov v. Turkey, [Veliko ve$e] presuda od 4. februara 2005, br. 46827/99 i 46951/99, Olaechea Cahuas v.

Spain, presuda od 10. avgusta 2006, br. 24668/03 i Ben Khemais v. Italy, presuda od 24. februara 2009, br. 246/07, uvr"tene u

odeljak o sudskoj praksi ESLJP-a.

15 M. S. S. v. Belgium and Greece, [Veliko ve$e] presuda od 21. januara 2011, br. 30696/09, o kojoj izve"tavamo u ovoj publikaciji

u odeljku posve$enom sudskoj praksi ESLJP-a.

16 Tarakhel v. Switzerland, [Veliko ve$e] presuda od 4. novembra 2014, br. 29217/12, o kojoj tako%e izve"tavamo u odeljku o

sudskoj praksi ESLJP-a.

17 Salah Sheekh v. the Netherlands, presuda od 11. januara 2007, br. 1948/04, NA. v. the United Kingdom, presuda od 17. jula 2008,

br. 25904/07, Sufi and Elmi v. the United Kingdom, presuda od 28. juna 2011, br. 8319/07 i 11449/07, koje su sve uvr"tene u ovu

publikaciju u odeljak posve$en sudskoj praksi ESLJP-a.

23

VODI! O AZILU

branjeno #lanom 3 EKLJP-a, na osnovu same te konvencije bitan je nivo te!ine zlostavljanja ili situacije, a ne razlozi zbog kojih je do tog zlostavljanja ili do te situacije do"lo.

Dr!ave su du!ne da „krajnje pa!ljivo i rigorozno razmotre” da li postoji opa-snost u zemlji koja je predlo!ena za odredi"te i da, ako je to primereno okol-nostima, same u tom smislu pomno istra!e situaciju (M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke18). U ekstremnim okolnostima, zabrana se mo!e primeniti na opasnost od te"kih medicinskih situacija koje bi mogle da ugroze !ivot pojedinca (D. protiv Ujedinjenog Kraljevstva19, N. protiv Ujedinjenog Kraljevstva20).

Ta zabrana je apsolutna i niko nije isklju#en iz za"tite koju pru!a EKLJP (upo-redi sa #lanom 1F (enevske konvencije) (!ahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva21). Isto tako, ljudi ne mogu izgubiti za"titu tog #lana zbog svog pona"anja ili zbog toga "to se pretpostavlja da oni predstavljaju pretnju za zemlju doma$ina (upo-redi sa #lanom 33 stav 2 (enevske konvencije) (Saadi protiv Italije, Otman protiv Ujedinjenog Kraljevstva22). Tako su #lan 1F i #lan 33 stav 2 (enevske konvencije u su"tini neprimenljivi na bilo koju situaciju koju ure%uje EKLJP. Konvencija tako%e jem#i za"titu prava lica koja su presretnuta na otvorenom moru (Hir$i D%ama i drugi protiv Italije23) ili su zadr!ana u tranzitnoj zoni aerodroma (Amur protiv Francuske24).

ESLJP tako%e utvr%uje neke standarde u vezi sa procesnim jemstvima (D%abari protiv Turske25), a #lan 13 EKLJP-a nala!e da mora postojati delotvoran pravni lek koji $e se primeniti u slu#aju da se radi o osnovanoj sumnji u povredu tih jemstava. Taj pravni lek mora imati automatsko suspenzivno dejstvo, "to zna#i da ljudi ne mogu biti proterani ili vra$eni pre nego "to su imali priliku da se

18 Slu#aj je tako%e uvr"ten u ovu publikaciju u odeljak posve$enom sudskoj praksi ESLJP-a.

19 D. v. the United Kingdom, presuda od 2. maja 1997, br. 30240/96.

20 N. v. the United Kingdom, [Veliko ve$e] presuda od 27. maja 2008, br. 26565/05, uvr"tena u odeljak o sudskoj praksi ESLJP-a.

21 Chahal v. the United Kingdom, [Veliko ve$e] presuda od 15. novembra 1996, br. 22414/93, tako%e uvr"tena u odeljak o sudskoj

praksi ESLJP-a.

22 Saadi v. Italy, [Veliko ve$e] presuda od 28. februara 2008, br. 37201/06, i Othman (Abu Qatada) v. the United Kingdom, presuda

od 17. januara 2012, br. 8139/09. I o jednom i o drugom slu#aju izve"tavamo u odeljku posve$enom sudskoj praksi ESLJP-a.

23 Hirsi Jamaa and Others v. Italy, [Veliko ve$e] presuda od 23. februara 2012, br. 27765/09, o kojoj tako%e izve"tavamo u odelj-

ku posve$enom sudskoj praksi ESLJP-a.

24 Amuur v. France, presuda od 25. juna 1996, br. 19776/92.

25 Jabari v. Turkey, presuda od 11. jula 2000, br. 40035/98, o kojoj izve"tavamo u odeljku o sudskoj praksi ESLJP-a.

VODI! O AZILU

24

ta odluka delotvorno preispita (Gebremedin protiv Francuske26). Taj pravni lek nala!e se #lanom 13. 'lan 6 EKLJP-a, kojim se utvr%uje pravo na pravi#no su%e-nje, ne primenjuje se na te prigovore i !albe zato "to tu nije re# ni o krivi#nim optu!bama ni o gra%anskim pravima.

Lica koja tra!e me%unarodnu za"titu, a koja su zbog situacije u kojoj se nalaze u jurisdikciji bilo koje dr!ave, imaju pravo na sva jemstva koja pru!a EKLJP. 'lanom 5 EKLJP-a ure%uje se pitanje li"enja slobode, uklju#uju$i i pritvaranje migranata i tra!ilaca azila (Saadi protiv Ujedinjenog Kraljevstva27). 'lan 5 stav 1(f) konkretna je odredba koja se odnosi na li"enje slobode ili hap"enje u vezi sa imigracijom. Sva relevantna su"tinska i procesna jemstva #lana 5 stavovi 1—5 primenjuju se na pritvor tra!ilaca azila ili onih lica koja su tra!ila azil, ali su im zahtevi odbijeni. Su"tinski je va!no da pritvor ne sme biti proizvoljan,28 da ne sme biti nepropisno produ!avan i – "to je najva!nije – da mora biti odre%en na osnovu jasne odredbe unutra"njeg zakonodavstva s kojim mora biti u celosti uskla%en. 'lanom 1 Protokola br. 4 uz Konvenciju ure%uju se ograni#enja slobo-de kretanja koja ne predstavljaju puno li"enje slobode.

Posebno je veliki zna#aj #lana 4 Protokola br. 4, kojim se zabranjuje kolektivno proterivanje stranaca. Ovde je va!no napomenuti da se zabrana iz #lana Pro-tokola br. 4 odnosi na kolektivnu prirodu postupka i na to da ne postoji indi-vidualna procena. Stoga nije ni od kakvog materijalnog zna#aja to da li su lica o kojima je re# obi#ni migranti ili tra!ioci azila izlo!eni opasnosti – svi su oni za"ti$eni po osnovu #lana 4 Protokola br. 4.29

Ta odredba ne samo da se odnosi na kolektivno proterivanje lica koja se nalaze na odre%enoj teritoriji (!onka protiv Belgije30) ve$ je tuma#ena i u tom smislu da zabranjuje prisilno vra$anje grupa ljudi presretnutih na otvorenom moru (Hir$i D%ama i drugi protiv Italije31) ili kolektivno vra$anje lica koja su stigla na odre%enu teritoriju ako se ne uzmu u obzir i ne razmotre pojedina#ne okolnosti svakog od tih lica (Hlaifija i drugi protiv Italije32 — samo skre$emo pa!nju na

26 Gebremedhin v. France, presuda od 26. aprila 2007, br. 25389/05.

27 Saadi v. the United Kingdom, [Veliko ve$e] presuda od 29. januara 2008, br. 13229/03.

28 'lan 5 stav 4 EKLJP-a utvr%uje da „svako ko je li"en slobode ima pravo da pokrene postupak u kome $e sud hitno ispitati

zakonitost li"enja slobode i nalo!iti pu"tanje na slobodu ako je li"enje slobode nezakonito”.

29 Ujedinjeno Kraljevstvo, Gr#ka, Turska i &vajcarska nisu visoke strane ugovornice Protokola br. 4 uz Konvenciju.

30 !onka v. Belgium, presuda od 5. februara 2002, br. 51564/99.

31 Slu#aj o kome tako%e izve"tavamo u ovoj publikaciji u odeljku o sudskoj praksi ESLJP-a.

32 Khlaifia and Others v. Italy, presuda od 1. septembra 2015, br. 16483/12.

25

VODI! O AZILU

#injenicu da je u vreme pisanja ovog teksta taj slu#aj poveren Velikom ve$u). 'ini se da se ta zabrana primenjuje na sli#na nasumi#na prisilna vra$anja s kopnene granice (N. D. i N. T. protiv (panije – #eka se presuda).

Za razliku od (enevske konvencije, EKLJP se u celini gledano bavi samo zabra-nom povratka lica u situaciju u kojoj bi bila izlo!ena opasnosti od zlostavljanja ili neprihvatljivih !ivotnih uslova. EKLJP ne propisuje obavezu da se u zemlji doma$inu prizna odre%eni status nekog lica ili da se tom licu daju bilo kakve odre%ene socijalne povlastice, sem u posebnim okolnostima u kojima je to za-jem#eno zakonom i u kojima su ta prava ili povlastice nezakonito uskra$eni (M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke33).

(III) PRAVNE TEKOVINE EU KOJE SE ODNOSE NA AZIL

EU je usvojila paket mera pod zajedni#kim nazivom Zajedni#ki evropski sistem azila (CEAS), koji uz sudsku praksu SPEU #ini pravne tekovine EU koje se od-nose na azil i koje se primenjuju u svim zemljama #lanicama EU.34 Na taj na#in se re!im azila u tim dr!avama dovodi u polje dejstva prava EU, uklju#uju$i sva op"ta na#ela prava EU i Povelje osnovnih sloboda EU. Osnovna namera jeste da se osigura da se u EU otkloni problem nedostatka usagla"enog odlu#ivanja po osnovu (enevske konvencije na koji je ovde ve$ ukazano, kao i da se tra!ioci azila na taj na#in odvrate od nastojanja da prona%u upravo onu jurisdikciju i onu instancu koja $e za njih doneti najpovoljniju odluku. CEAS ne sadr!i celu (enevsku konvenciju (Muhamed Feruz Kurbani, C-481/1335) i po obimu za"tite koju pru!a u!i je od EKLJP-a.

Klju#ni instrumenti jesu slede$i: Kvalifikaciona direktiva (KD),36 kojom se utvr-%uje ko ima pravo na koju vrstu za"tite i, sledstveno tome, na koju vrstu statu-sa i povlastica; Direktiva o postupcima priznavanja i ukidanja statusa (APD),37 koja propisuje procedure koje treba slediti kod odlu#ivanja o odobravanju ili

33 O tom slu#aju tako%e izve"tavamo u ovoj publikaciji u odeljku o sudskoj praksi ESLJP-a.

34 Danska nije u#esnica CEAS-a.

35 C-481/13, Mohammad Ferooz Qurbani, presuda od 17. jula 2014.

36 Direktiva Saveta EU br. 2004/83, od 29. aprila 2004, o minimalnim standardima za kvalifikaciju i status dr!avljana tre$e

zemlje ili lica bez dr!avljanstva kao izbeglica ili lica kojima je na drugi na#in potrebna me%unarodna za"tita i o sadr!aju

odobrene za"tite.

37 Direktiva Saveta EU br. 2005/85, od 1. decembra 2005, o minimalnim standardima koji se odnose na postupke priznavanja

i ukidanja statusa izbeglica.

VODI! O AZILU

26

neodobravanju azila; Direktiva o uslovima prihvata (RCD),38 kojom se utvr%uju minimalni standardi za prihvat, sme"taj i ishranu i/ili izdr!avanje tra!ilaca azila i Dablinska uredba („Dablin”),39 kojom se utvr%uje koja je dr!ava #lanica EU nadle!na za odlu#ivanje o zahtevu za azil i kojom se obezbe%uje da tra!ioci azila budu poslati ili vra$eni u zemlju koja je odre%ena kao nadle!na saglasno kriterijumima iz Uredbe.40 Direktiva o vra$anju41 nije sastavni deo pravnih te-kovina EU koje se odnose na azil, ali utvr%uje pravila za ure%enje povratka onih migranata kojima je pravosna!no odbijen zahtev za pravo boravka u ze-mlji #lanici.

KD utvr%uje definiciju primenljivu "irom EU o tome ko ima pravo na me%u-narodnu za"titu prema pravu EU. U njoj se utvr%uje mogu$nost da se prizna status „izbeglice” onako kako je to utvr%eno u (enevskoj konvenciji ili mogu$-nost za „supsidijarnu za"titu” namenjenu onima koji su izlo!eni opasnosti da im bude naneta te"ka nepravda. Definicija „te"ke nepravde” u izvesnoj meri se preklapa sa za"titom koju nudi EKLJP. Me%utim, KD, ba" kao i (enevska kon-vencija, ali za razliku od EKLJP-a, isklju#uje ona lica za koja se smatra da su nepo!eljna ili da ne zaslu!uju da dobiju povlastice koje KD pru!a (#lan 12). KD tako%e utvr%uje sve povlastice na koje imaju prava ona lica koja se smatraju kvalifikovanima za za"titu (#lanovi 20—35).

APD utvr%uje va!na i podrobna procesna jemstva i postupke koje dr!ave mo-raju po"tovati u odnosu na lica koja tra!e azil. APD se primenjuje samo na teritoriji, na granicama i u teritorijalnim vodama, ali ne i na otvorenom moru (#lan 3). Tom direktivom se tako%e utvr%uje i izvestan broj situacija u kojima ti postupci ne moraju da budu primenjeni (#lan 33).

RCD utvr%uje minimalne materijalne i socijalne uslove koji moraju biti obez-be%eni tra!iocima azila dok #ekaju na ishod odlu#ivanja o svojim zahtevima. Tra!ioci azila koji su podvrgnuti postupku povratka prema Dablinskoj uredbi tako%e imaju pravo na pogodnosti koje donosi ta direktiva (CIMADE, GISTI v.

38 Direktiva Saveta EU br. 2003/9, od 27. januara 2003, o minimalnim standardima za prihvat tra!ilaca azila.

39 Uredba Saveta EU br. 604/213, od 26. juna 2013, o utvr%ivanju kriterijuma i mehanizama za odre%ivanje dr!ave #lanice

odgovorne za razmatranje zahteva za me%unarodnu za"titu koji je u jednoj od dr!ava #lanica podneo dr!avljanin tre$e

zemlje ili lice bez dr!avljanstva (izmenjena).

40 KD, APD i RCD i Uredba „Dablin” su izmenjene. Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska ne u#estvuju u izmenjenoj verziji – "to se ne

odnosi na Uredbu „Dablin”. Irska ne u#estvuje ni u staroj ni u novoj RCD.

41 Direktiva Saveta EU br. 2008/115, od 16. decembra 2008, o zajedni#kim standardima i postupcima dr!ava #lanica za vra$a-

nje dr!avljana tre$ih zemalja s nezakonitim boravkom.

27

VODI! O AZILU

Ministre de l’Intérieur, de l’Outre-mer, des Collectivités territoriales et de l’Immi-gration, C-179/1142).

I APD i RCD sadr!e odredbe koje se odnose na slobodu kretanja i li"enje slobode, tj. pritvor (re# je o #lanu 26 APD-a i o #lanu 8 RCD-a).

Dablinski sistem je pravni osnov koji se u EU koristi kako bi se odlu#ilo koja je dr!ava #lanica nadle!na za odlu#ivanje o zahtevu za azil. Njime su utvr%eni kriterijumi koji se moraju primeniti kako bi se takve odluke donele. Prvi korak koji treba preduzeti kada pojedinac podnese zahtev za azil u bilo kojoj zemlji #lanici EU jeste da se odlu#i koja je dr!ava nadle!na za odlu#ivanje po tom za-htevu. Zemlja doma$in treba da zatra!i od druge zemlje #lanice (u kojoj podno-silac zahteva ima npr. odgovaraju$e porodi#ne veze) da „preuzme nadle!nost” za taj zahtev, ali ona isto tako mo!e zatra!iti od druge zemlje #lanice da primi natrag podnosioca zahteva ako su u datom slu#aju primenljivi relevantni krite-rijumi. Kriterijumi se primenjuju prema strogo hijerarhijskom poretku, pri #emu prednost imaju porodi#ne veze i interesi maloletnika. Lica koja podnesu zahtev za azil u jednoj zemlji #lanici se, po pravilu, preme"taju (transferi"u) u drugu zemlju #lanicu ako se poka!e da je ta dr!ava nadle!na prema dablinskim krite-rijumima. Izvesne zemlje koje nisu #lanice EU tako%e su visoke strane ugovor-nice Dablinskog sistema (Island, Norve"ka i &vajcarska).

Povelja osnovnih prava EU u celosti se primenjuje na sprovo%enje pravnih te-kovina EU u vezi sa azilom. 'lanom 19 stav 1 Povelje zabranjeno je kolektivno proterivanje stranaca, koje je time zabranjeno prema pravu EU #ak i u onim dr!avama koje ina#e nisu visoke strane ugovornice Protokola br. 4 uz EKLJP. 'lan 47 Povelje utvr%uje da jemstva pravi#nog su%enja iz #lana 6 EKLJP-a mo-raju biti primenjena na sve postupke na koje se primenjuje Povelja, "to zna#i da se jemstva pravi#nog su%enja iz EKLJP-a primenjuju, shodno pravu EU, na sva pitanja u vezi sa azilom, iako se na ta pitanja sama EKLJP ne odnosi.

Me%utim, u pore%enju sa ESLJP-om, u slu#aju Suda pravde EU, ne postoji mo-gu$nost prakti#nog pristupa za pojedinca, tra!ioca azila koji smatra da na nje-ga nisu ispravno primenjene odredbe o koristima koje donose pravne tekovine EU ili Povelja. Pojedinci koji smatraju da su o"te$eni mogu osporiti #injenje ili ne#injenje nacionalnih organa u vezi sa azilantskim pravom EU pred do-ma$im sudovima u zemljama #lanicama EU. Ti sudovi mogu proslediti Sudu

42 C-179/11, CIMADE and Groupe d’information et de soutien des immigrés (GISTI) v. Ministre de l’Intérieur, de l’Outre-mer, des

Collectivités territoriales et de l’Immigration, presuda od 27. septembra 2012.

VODI! O AZILU

28

pravde EU pitanja tuma#enja pravnih tekovina ili Povelje tra!e$i od njega da o tome donese prethodnu odluku.43 Sve odluke SPEU koje su navedene u ovom priru#niku donete su u kontekstu procedure za dono"enje prethodnih odluka. Tako%e je mogu$e da Komisija EU pokrene „prekr"ajni postupak” protiv dr!ava #lanica EU koje ne ispunjavaju obaveze koje imaju po osnovu pravnih tekovina EU u vezi sa azilom.

REZIME

Tri gore opisana pravna re!ima, koja se uzajamno preklapaju, primenjuju se istovremeno u svim zemljama #lanicama EU, a, u meri u kojoj su druge dr!ave pristupile programima EU, i u nekim drugim dr!avama koje nisu #lanice EU. Evropske zemlje koje nisu #lanice EU nemaju obavezu prema pravnim teko-vinama EU u vezi sa azilom, ve$ su samo du!ne da primenjuju paralelne i po-dudarne obaveze koje proisti#u iz (enevske konvencije i EKLJP-a (kao i drugih relevantnih me%unarodnih instrumenata). Istovremena primena svih tih re!i-ma predstavlja slo!en pravni poduhvat. Va!no je naglasiti da #lan 53 EKLJP-a jem#i da se nijedna odluka ne mo!e smatrati odlukom donetom u saglasnosti sa EKLJP-om ako ona pru!a ni!i nivo za"tite ljudskih prava od onog nivoa koji je zajem#en bilo kojim drugim me%unarodnim instrumentom #iji je doti#na dr-!ava visoka strana ugovornica.

OBAVEZE NACIONALNIH VLASTI – POGRANI&NIH ORGANA, SLU'BENIKA NADLE'NIH ZA ODLU&IVANJE O AZILU, SUDIJA, ZAKONODAVACA

Ljudi kojima je potrebna me%unarodna za"tita susre$u se s dr!avnim organima u izvesnom broju situacija u kojima dr!ava ima prema njima kako su"tinske, tako i procesne obaveze. Dr!avni slu!benici i sudije se stoga moraju upoznati i sa su"tinskim i s procesnim zahtevima, i to ne samo primenljivog doma$eg prava ve$ i s relevantnom evropskom sudskom praksom.

Postoji zna#ajan korpus predmeta iz sudske prakse kako u vezi s procesnim aspektima, tako i u vezi sa supstancijalnim sadr!ajem evropskog azilantskog prava. Jedan izbor tih slu#ajeva ovde navodimo u prilogu.

43 'lan 267 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU).

29

VODI! O AZILU

Slu!ajevi pred Evropskim sudom za ljudska prava:

ESLJP je presu%ivao u izvesnom broju slu#ajeva u vezi s pravom tra!ilaca azila da pristupe teritoriji odgovorne dr!ave: Tabe$ protiv Gr"ke, br. 8256/07; I. M. protiv Francuske, br. 9152/09; Hir$i D%ama i drugi protiv Italije [GC], br. 27765/09; A. C. i drugi protiv (panije, br. 6528/11; (arifi i drugi protiv Italije i Gr"ke, br. 16643/09; N. D. i N. T. protiv (panije, br. 8675/15 i 8697/15; Hlaifija i drugi pro-tiv Italije, br. 16483/12 (u vreme pisanja ovog teksta #eka se na odluku Velikog ve$a);

ESLJP je tako%e odlu#ivao o pravu pristupa postupku za utvr%ivanje prava na azil: Ahmed protiv Austrije, br. 25964/94; D%abari protiv Turske, br. 40035/98; Bader i Kanbor protiv (vedske, br. 13284/04; N. protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], br. 26565/05; Luled Masud protiv Malte, br. 24340/08; M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke [GC], br. 30696/09; Rahimi protiv Gr"ke, br. 8687/08; Otman (Abu Katada) protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 8139/09; I. M. protiv Francuske, br. 9152/09; Hir$i D%ama i drugi protiv Italije [GC], br. 27765/09; Samsam Mohamed Huse-in i drugi protiv Holandije i Italije, br. 27725/10; A. C. i drugi protiv (panije, br. 6528/11; (arifi i drugi protiv Italije i Gr"ke, br. 16643/09; Tarahel protiv (vajcar-ske [GC], br. 29217/12; Hlaifija i drugi protiv Italije, br. 16483/12 (u vreme pisanja ovog teksta #eka se na odluku Velikog ve$a);

ESLJP je tako%e odlu#ivao o adekvatnosti procesnih jemstava u postupku za odlu#ivanje o azilu: !ahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], br. 22414/93; Ahmed protiv Austrije, br. 25964/94; T. I. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 43844/98; D%abari protiv Turske, br. 40035/98; NA. protiv Ujedinjenog Kraljev-stva, br. 25904/07; M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke [GC], br. 30696/09; Sufi i Elmi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 8319/07 i 11449/07; I. M. protiv Francuske, br. 9152/09; Hir$i D%ama i drugi protiv Italije [GC], br. 27765/09; Samsam Mohamed Husein i drugi protiv Holandije i Italije, br. 27725/10; A. C. i drugi protiv (panije, br. 6528/11;

Supstancijalna odluka o me%unarodnoj za"titi: Ahmed protiv Austrije, br. 25964/94; D%abari protiv Turske, br. 40035/98; Bader i Kanbor protiv (vedske, br. 13284/04; Sala (ih protiv Holandije, br. 1948/04; Saadi protiv Italije [GC], br. 37201/06; NA. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 25904/07; M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke [GC], br. 30696/09; Sufi i Elmi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 8319/07 i 11449/07; Otman (Abu Katada) protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 8139/09; I. M. protiv Francuske, br. 9152/09; Hir$i D%ama i drugi protiv Italije [GC], br. 27765/09; Abdulhakov protiv Rusije, br. 14743/11; Tarahel protiv (vajcarske [GC], br. 29217/12;

VODI! O AZILU

30

Pravo na delotvoran pravni lek protiv negativne odluke (re"enja): !ahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], br. 22414/93; T. I. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 43844/98; D%abari protiv Turske, br. 40035/98; Sala (ih protiv Holandije, br. 1948/04; NA. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 25904/07; Ben Hemais protiv Italije, br. 246/07; Al Sadun i Mufdi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 61498/08; M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke [GC], br. 30696/09; Sufi i Elmi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 8319/07 i 11449/07; I. M. protiv Francuske, br. 9152/09; Hir$i D%a-ma i drugi protiv Italije [GC], br. 27765/09; Samsam Mohamed Husein i drugi protiv Holandije i Italije, br . 27725/10; A. C. i drugi protiv (panije, br. 6528/11; (arifi i drugi protiv Italije i Gr"ke, br. 16643/09; Tarahel protiv (vajcarske [GC], br. 29217/12; Hlaifija i drugi protiv Italije, br. 16483/12 (u vreme pisanja ovog teksta #eka se na odluku Velikog ve$a);

Du!nost dr!ave da obezbedi dostojanstvene uslove prijema: N. protiv Uje-dinjenog Kraljevstva [GC], br. 26565/05; Tabe$ protiv Gr"ke, br. 8256/07; Lu-led Masud protiv Malte, br. 24340/08; M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke [GC], br. 30696/09; Rahimi protiv Gr"ke, br. 8687/08; I. M. protiv Francuske, br. 9152/09; Hir$i D%ama i drugi protiv Italije [GC], br. 27765/09; Samsam Mohamed Husein i drugi protiv Holandije i Italije, br. 27725/10; (arifi i drugi protiv Italije i Gr"ke; br. 16643/09; Tarahel protiv (vajcarske [GC], br. 29217/12; Hlaifija i drugi protiv Italije, br. 16483/12 (u vreme pisanja ovog teksta #eka se na odluku Velikog ve$a);

Li"enje slobode (ili ograni#enje slobode kretanja) do dono"enja re"enja o zahte-vu za azil: !ahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], br. 22414/93; Luled Masud protiv Malte, br. 24340/08; M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke [GC], br. 30696/09; Abdu-lhakov protiv Rusije, br. 14743/11;

Li"enje slobode (ili ograni#enje slobode kretanja) do izme"tanja s teritorije: !ahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], br. 22414/93; Tabe$ protiv Gr"ke, br. 8256/07; Luled Masud protiv Malte, br. 24340/08; Rahimi protiv Gr"ke, br. 8687/08; I. M. protiv Francuske, br. 9152/09; Abdulhakov protiv Rusije, br. 14743/11; (arifi i drugi protiv Italije i Gr"ke, br. 16643/09; Hlaifija i drugi protiv Italije, br. 16483/12 (u vreme pisanja ovog teksta #eka se na odluku Velikog ve$a);

Posebne du!nosti prema veoma ranjivima (deci, porodicama, starijim licima ili licima sa invaliditetom): Krus Varas i drugi protiv (vedske, br. 15576/89; !ahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], br. 22414/93; Bader i Kambor protiv (vedske, br. 13284/04; Saadi protiv Italije [GC], br. 37201/06; N. protiv Ujedinjenog Kra-ljevstva [GC], br. 26565/05; Rahimi protiv Gr"ke, br. 8687/08; Samsam Mohamed

31

VODI! O AZILU

Husein i drugi protiv Holandije i Italije, br. 27725/10; Tarahel protiv (vajcarske [GC], br. 29217/12.

Predmeti pred Sudom pravde Evropske unije:

Definicija te"ke nepravde i potreban stepen li#ne partikularizacije: Meki El-gafad%i i Nur Elgafad%i protiv dr%avnog sekretara za pravosu#e [GC], C-465/07;

Pritvor po osnovu direktive o vra$anju: Said (amilovi" Kad%ojev (Hu"barov) [GC], C-357/09;

Prestanak izbegli#kog statusa kada se situacija pobolj"a, izme%u ostalog za-hvaljuju$i prisustvu delotvornih me%unarodnih #inilaca za"tite: Ajdin Salaha-din Abdula i drugi protiv Savezne Republike Nema"ke [GC], C-175/08, C-176/08, C-178/08 i C-179/08;

Vra$anje po osnovu Dablinskih uredaba u zemlju #lanicu u kojoj postoje si-stemske manjkavosti u postupku za re"avanje o zahtevu za odobravanje azila i uslovima prijema: NS protiv ministra unutra$njih poslova i ME i drugi protiv komesara za re$avanje o zahtevima izbeglica, ministra za pravdu, ravnoprav-nost i zakonodavnu reformu [GC], C-411/10 i C-493/10;

Primena na#ela najboljih interesa deteta na sve aspekte Dablinske uredbe i na maloletnike bez pratnje: MA, BT i DA protiv ministra unutra$njih poslova, C-648/11;

Dablinska uredba mo!e zahtevati da se njene odredbe primenjuju na vi"e od jedne zemlje #lanice sukcesivno: Savezna Republika Nema"ka protiv Kaveha Pujda [GC], C-4/11;

Podnosilac zahteva za azil mo!e osporiti odluku o transferu saglasno Dablin-skoj uredbi samo ako bi odluka o prihvatanju zahteva za preuzimanje podrazu-mevala vra$anje podnosioca zahteva tamo gde postoje sistematske manjkavo-sti u postupku: (amso Abdulahi protiv Savezne kancelarije za azil [GC], C-394/12;

Interni oru!ani sukob treba procenjivati na temelju #injenica, a ne na osnovu karakterizacije tog sukoba prema me%unarodnom humanitarnom pravu: Abu-bakar Diakite protiv generalnog sekretara za izbeglice i apatride, C-285/12;

Izjave podnosioca zahteva za azil nisu neverodostojne samo zbog toga "to se

VODI! O AZILU

32

on nije pozvao na svoje deklarisano seksualno opredeljenje u prvoj prilici koja mu je pru!ena da iznese osnov za gonjenje: A, B i C protiv dr%avnog sekretara za bezbednost i pravosu#e [GC], C-148/13 i C-150/13;

Dr!ave koje nastoje da izmeste te"ko obolelo lice saglasno Direktivi o vra$anju moraju omogu$iti !albu sa suspenzivnim dejstvom i obezbediti potrebnu ma-terijalnu podr"ku do dono"enja re"enja o !albi: Javni centar za socijalnu akciju Otinji-Luven la Nev protiv Muse Abdide [GC], C-562/13;

Saglasno KD-u, licima koja su dobila humanitarne dozvole van polja dejstva KD-a nije obezbe%ena socijalna i zdravstvena za"tita koja je utvr%ena odred-bama KD-a: Mohamed M’Bo# protiv Belgije [GC], C-542/13;

Isklju#enje iz statusa izbeglice ne mo!e se zasnivati na pukoj #injenici da je re# o licu koje je #lan neke organizacije, ve$ mora zavisiti od procene stepena li#nog u#e"$a u zabranjenim aktivnostima: Savezna Republika Nema"ka protiv B i D [GC], C-57/09 i C-101/09;

Nije svako me"anje u slobodu veroispovesti progon, ali se od lica ne mo!e o#e-kivati da se uzdr!e od ispovedanja vere kako bi sa#uvali bezbednost: Savezna Republika Nema"ka protiv Y i Z [GC], C-71/11 i C-99/11; Ministar za imigracije i azil protiv X i Y i Z protiv ministra za imigracije i azil, C-199/12 i C-201/12; Andre Lorens (eperd protiv Savezne Republike Nema"ke, C-472/13.

33

VODI! O AZILU

Sa"eci i komentari slu!ajeva Evropskog suda za ljudska prava

&lan 3 – Zabrana mu!enja i ne!ove!nog ili poni"avaju%eg postupanja ili ka"njavanja

Re$enje o proterivanju doneto je u skladu sa "lanovima 3 i 8 Konvencije i nije bilo povrede prava po Konvenciji uprkos tome $to se dr%ava nije povinovala

privremenoj meri

PRESUDA U PREDMETU KRUS VARAS I DRUGI PROTIV (VEDSKE

(predstavka broj 15576/89)20. mart 1991.

1. Osnovne !injenice

Podnosioci predstavke, g. Ektor Krus Varas (Hector Cruz Varas), njegova supru-ga i njihov sin, koji je ro%en 1985. godine, dr!avljani su 'ilea.

G. Krus Varas je pre"ao u &vedsku 28. januara 1987. godine, da bi sutradan pod-neo zahtev za azil. (ena i sin su mu se pridru!ili 5. juna 1987. godine.

Kada ga je policija prvi put ispitivala, 22. juna 1987. godine, g. Krus Varas je stavio do znanja da je u#estvovao u raznim politi#kim aktivnostima u 'ileu i da su se sve te aktivnosti odvijale u sklopu borbe protiv re!ima Pino#ea, koji je u to vreme bio na vlasti. Saop"tio je da je nekoliko puta bio uhap"en. Tako%e je saop"tio da je napustio 'ile zato "to vi"e nije mogao da izdr!ava ku$u u kojoj je !iveo sa svojom porodicom i zato "to je zapao u te"ku finansijsku situaciju.

&vedski Dr!avni imigracioni odbor je 21. aprila 1988. godine odbio zahtev pod-nosilaca predstavke za azil i odlu#io da ih protera po"to nije ustanovio dovolj-nu osnovu na kojoj bi mogao da im odobri status izbeglica.

Po"to su se bezuspe"no !alili Vladi, podnosioci predstavke su se obratili poli-cijskim vlastima i naveli da postoje prepreke za izvr"enje re"enja o proteriva-nju, zatra!iv"i da njihov slu#aj bude poveren Dr!avnom imigracionom odboru. Ovog puta, kada ga je policija ispitivala u oktobru 1988. godine, g. Krus Varas je

VODI! O AZILU

34

predo#io nove razloge kako bi potkrepio svoj zahtev za azil. On je tvrdio da je od februara 1988. godine (po dolasku u &vedsku) radio za radikalnu politi#ku organizaciju Patriotski front Manuel Rodriges (Frente Patriótico Manuel Rodri-guez — FPMR), koja je aktivno poku"avala da ubije generala Pino#ea. Podno-silac zahteva je tom prilikom naveo da $e, ako bude vra$en u 'ile, biti izlo!en opasnosti od politi#kog progona i mu#enja, kao i da je mogu$e da $e biti ubijen.

Policijska uprava je 21. oktobra 1988. odbila zahtev podnosilaca predstavke i odlu#ila da 28. oktobra 1988. godine sprovede odluku o njihovom proterivanju u 'ile. Me%utim, podnosioci predstavke se nisu pojavili u vreme koje je bilo predvi%eno za odlazak, pa proterivanje nije moglo biti izvr"eno.

U pismu policijskoj upravi od 30. oktobra 1988. podnosioci zahteva su jo" jed-nom naveli da postoje prepreke za izvr"enje re"enja o proterivanju. Kada ga je dve nedelje kasnije policija ispitivala, g. Krus Varas je izneo duga#ko svedo#e-nje u kome je naveo da su ga #ileanske vlasti podvrgavale mu#enju u vi"e na-vrata i da strahuje da $e se takvo mu#enje ponoviti ako bude vra$en u mati#nu zemlju.

Policijska uprava je 13. januara 1989. #itav slu#aj prosledila Dr!avnom imigra-cionom odboru. Odbor je 8. marta 1989. slu#aj prosledio Vladi, iznose$i svoje mi"ljenje da nema prepreka za izvr"enje re"enja o proterivanju.

G. Krus Varas je 11. avgusta 1989. dostavio dodatnu dokumentaciju Vladi, pre svega dve lekarske potvrde kojima je potkrepio svoje navode o tome da je bio podvrgavan mu#enju. Drugi medicinski izve"taji, koje su potpisali "vedski le-kari, odnosili su se na sina g. Krusa Varasa i u njima se videlo da on ima psi-hi#ke probleme i da postoji velika verovatno$a da bi mu bila naneta ozbiljna psiholo"ka "teta ako bi bio proteran iz &vedske.

Vlada je 5. oktobra 1989. ponovo zaklju#ila da nema prepreka za izvr"enje re-"enja o proterivanju podnosilaca zahteva. Iako je Komisija odlu#ila da primeni Pravilo 36 svog Poslovnika,44 ukazuju$i na to da proterivanje ne treba da bude izvr"eno dok ona ne bude imala priliku da razmotri zahtev za azil, Odbor je ve$ narednog dana nastavio postupak proterivanja g. Krusa Varasa u 'ile. Njegov sin i !ena su se sakrili u &vedskoj.

44 Komisija je predstavljala deo starih mehanizama Konvencije i ukinuta je 1998. godine na osnovu Protokola br. 11. Ekviva-

lent Pravila 36 tada"njeg Poslovnika mo!e se na$i u sada"njem Pravilu 39 Poslovnika Suda.

35

VODI! O AZILU

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su se !alili da je proterivanje g. Krusa Varasa u 'ile predstavljalo kr"enje #lana 3 zbog postojanja opasnosti da $e ga #ileanske vla-sti podvrgnuti mu#enju. Oni su, osim toga, tvrdili da bi proterivanje sina g. Krusa Varasa moglo prouzrokovati takve patnje da bi se tu radilo o povredi #lana 3.

Po!alili su se tako%e da je proterivanjem g. Krusa Varasa razdvojena njihova porodica, #ime je prekr"eno i njihovo pravo na po"tovanje porodi#nog !ivota, "to zna#i da je postupljeno suprotno #lanu 8 Konvencije.

Kona#no, podnosioci predstavke su tvrdili da je proterivanje g. Krusa Varasa omelo delotvorno predo#avanje predstavke Komisiji.

'lan 3

ESLJP je pre svega potvrdio da na#elo po kome odluka visoke strane ugovorni-ce o izvr"enju ekstradicije begunca mo!e pokrenuti pitanje po osnovu #lana 3 va!i i za odluke o proterivanju koje nisu povezane sa ekstradicijom.

U ovom konkretnom slu#aju, ESLJP je naglasio da potpuno $utanje g. Krusa Varasa – tokom policijskih ispitivanja u junu 1987. i oktobru 1988 – o njegovim navodnim ilegalnim aktivnostima i mu#enju kome ga je podvrgavala #ileanska policija dovodi verodostojnost njegovog iskaza u ozbiljnu sumnju. Isto tako, stalne promene u njegovim iskazima posle svakog policijskog ispitivanja uz nepostojanje bilo kakvog materijalnog dokaza kojim bi bile potkrepljene njego-ve tvrdnje o ilegalnoj politi#koj aktivnosti sa FPMR-om produbljuju sumnje u iskrenost podnosioca predstavke.

Imaju$i na umu da su "vedske vlasti stekle bogato iskustvo u radu s tra!iocima azila iz 'ilea i da su temeljito razmotrile zahtev podnosioca predstavke za do-delu azila, ESLJP je zaklju#io da nije predo#en su"tinski dokaz na osnovu kojeg bi se poverovalo da bi g. Krus Varas, ako bi bio proteran, bio izlo!en stvarnoj opasnosti da bude podvrgnut zlostavljanju po povratku u 'ile. Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da u odnosu na prvog podnosioca predstavke nije prekr"en #lan 3 Konvencije.

Kada je re# o traumi povezanoj s proterivanjem podnosioca predstavke, ESLJP je zaklju#io da #ak i ako se #ini da je on pretrpeo posttraumatski poreme$aj

VODI! O AZILU

36

izazvan stresom, nije predo#en nikakav su"tinski osnov za njegove strahove, pa samim tim njegovo proterivanje ne prekora#uje prag koji je u tom pogledu utvr%en u #lanu 3.

Kada je re# o proterivanju sina podnosioca predstavke, ESLJP je zaklju#io da #i-njenice ne ukazuju ni da je u tom slu#aju do"lo do kr"enja prava po Konvenciji.

'lan 8

ESLJP je primetio da je "vedska Vlada nalo!ila proterivanje sva tri podnosio-ca predstavke, ali da su !ena i sin bili u bekstvu kako bi izbegli izvr"enje tog re"enja Vlade. Osim toga, nema dokaza da za njih postoje prepreke da u svojoj mati#noj zemlji uspostave porodi#ni !ivot.

Saglasno tome, &vedska ne mo!e biti smatrana odgovornom za razdvajanje po-rodice, te u datom slu#aju nije bilo povrede prava podnosilaca predstavke na porodi#ni !ivot onako kako je to pravo utvr%eno u #lanu 8.

'lan 25 stav 145

Komisija je ustanovila da je nepovinovanje privremenoj meri odre%enoj sagla-sno Pravilu 36 Poslovnika predstavljalo povredu #lana 25, ali se ESLJP s tom ocenom nije slo!io. ESLJP je primetio da se #lan 25 stav 1 odnosi na pokretanje postupka pred Komisijom i na pojedina#ne predstavke. Nijedna odredba u sa-mom tekstu Konvencije ne ovla"$uje Komisiju da odre%uje privremene mere. Bilo bi preterano i optere$uju$e za #lan 25 ako bi se iz re#i „obavezuju se da ni na koji na#in ne ometaju stvarno vr"enje tog prava” izvela obaveza da se povi-nuje merama koje Komisija odredi saglasno Pravilu 36.

Praksa visokih strana ugovornica pokazuje da se one gotovo u potpunosti po-vinuju merama odre%enim saglasno Pravilu 36. Me%utim, iz te prakse ne mo!e se izvesti zakonska, tj. apsolutna obaveza. Isto tako, nije bilo mogu$e prona$i ne"to "to bi bilo od pomo$i u op"tim na#elima me%unarodnog prava zato "to je od po#etka sporno pitanje o tome da li su privremene mere koje odrede me%u-narodni tribunali obavezuju$e i s tim u vezi ne postoji nijedno jednoobrazno pravno na#elo.

Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da ni iz #lana 2 stav 1 ni iz bilo kog drugog

45 Sada #lan 34 Konvencije.

37

VODI! O AZILU

izvora nije bilo mogu$e izvesti ovla"$enje za izricanje obavezuju$ih privreme-nih mera.

Kona#no, ESLJP je stao na stanovi"te da bi povinovanje merama odre%enim u skladu s Pravilom 36 svakako olak"alo predo#avanje slu#aja ovih podnosilaca predstavke pred Komisijom. Uprkos tome, nema dokaza da je postojalo bilo "ta "to bi ih u nekom iole zna#ajnijem stepenu omelo u ostvarivanju njihovog pra-va na podno"enje !albe. Njihov advokat je u su"tini mogao da ih u potpunosti zastupa pred Komisijom uprkos tome "to prvi podnosilac predstavke nije bio na ro#i"tu na kome je Komisija zasedala.

ESLJP je zaklju#io da nije bio prekr"en #lan 25 stav 1.

3. Komentar

Slu#aj Krus Varas predstavlja prekretnicu, ali ne toliko zbog su"tinskih zaklju-#aka o tome da nije bio prekr"en #lan 3, kao ni #lan 8, koliko zbog #injenice da je prvi put u jednoj presudi ESLJP-a utvr%eno na#elo po kome se zabrana da neko lice bude poslato tamo gde $e biti suo#eno sa mu#enjem ili ne#ove#nim ili poni!avaju$em postupanjem primenjuje u podjednakoj meri na slu#ajeve proterivanja koliko i na slu#ajeve izru#enja. To na#elo je ranije isticano samo u slu#ajevima vezanim za izru#enje.46 Tako je ovo predstavljalo po#etak jednog dugog niza slu#ajeva u kojima je #lan 3 posebno primenjivan na situaciju u ko-joj su se na"li tra!ioci azila #iji su zahtevi odbijeni, pa su zbog toga bili suo#eni s povratkom u zemlju porekla. Zaklju#ak o tome da privremene mere koje je Komisija odredila nisu bile obavezuju$e tako%e je veoma va!an i donet je kao posledica #injenice da u samoj Konvenciji ne postoji nijedna odredba o privre-menim merama, strogo doslovnog #itanja pravila i #injenice da je pona"anje dr!ava u vezi s povinovanjem takvim privremenim merama u celini gledano bilo veoma dobro. O"tro neslaganje devet eminentnih sudija izra!eno nekoliko godina kasnije utrlo je put za to da se stanovi"te ve$ine sudija promeni u slu-#aju Mamatkulov i Askarov protiv Turske47

46 Vidi Soering v. the United Kingdom, presuda od 7. jula 1989, br. 14038/88.

47 Mamatkulov and Askarov v. Turkey, [Veliko ve$e] presuda od 4. februara 2005, br. 46827/99 i 46951/99.

VODI! O AZILU

38

Izvr$enjem naloga za deportaciju indijskog dr%avljanina – "ije je prisustvo u Ujedinjenom Kraljevstvu predstavljalo pretnju po nacionalnu bezbednost – bio

bi prekr$en "lan 3

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU &AHAL PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

(predstavka broj 22414/93)15. novembar 1996.


Podnosilac predstavke u ovom slu#aju, g. Karamd%it Sing !ahal (Karamjit Singh Chahal), indijski je dr!avljanin ro%en 1948. godine koji je 1971. godine u"ao u Ujedinjeno Kraljevstvo, da bi potom 1974. godine dobio neograni#enu dozvolu boravka. Ostali podnosioci predstavke bili su supruga g. !ahala i njihovo dvoje dece. Svi podnosioci predstavke su Siki.

Za vreme porodi#nog putovanja u Indiju u januaru 1984. godine, g. !ahal se uklju#io u organizovanje pasivnog otpora u znak podr"ke autonomiji Pend!a-ba. Tom prilikom je uhap"en, pritvoren na 21 dan, a to vreme pritvora je, kako je naveo, proveo u nehigijenskim uslovima i bio je podvrgnut ne#ove#nom po-stupanju. Po povratku u Ujedinjeno Kraljevstvo, u maju 1984. godine, g. !ahal je postao jedan od vo%a zajednice Sika. Naro#ito je pomogao da se u Ujedinje-nom Kraljevstvu osnuju ogranci Me#unarodne federacije omladine Sika (Inter-national Sikh Youth Federation — ISYF), organizacije koja je bila pod zabranom indijske Vlade sve do sredine 1985. godine.

Izme%u 1985. i 1986. godine podnosilac predstavke je tri puta hap"en: prilikom prva dva hap"enja bio je oslobo%en bez podno"enja krivi#ne prijave, dok je prili-kom poslednjeg hap"enja bio optu!en za napad i zastra"ivanje, ali je oslobo%en.

Ministar unutra"njih poslova je 14. avgusta 1990. godine odlu#io da g. !ahal treba da bude deportovan zato "to njegov dalji boravak u Ujedinjenom Kra-ljevstvu nije u javnom interesu iz razloga nacionalne bezbednosti. Podnosio-cu predstavke je 16. avgusta 1990. uru#eno obave"tenje o nameri vlasti da ga deportuju. Potom je pritvoren radi deportacije. Istog dana, g. !ahal je podneo zahtev za azil, tvrde$i da $e, ako se vrati u Indiju, biti podvrgnut mu#enju i po-liti#kom progonu. Ministar unutra"njih poslova je 27. marta 1991. odbio da mu prizna izbegli#ki status, ne prihvataju$i tvrdnju da postoji opravdana verovat-no$a da $e, ukoliko bude deportovan u Indiju, biti izlo!en progonu.

39

VODI! O AZILU

Zbog toga "to je ovaj slu#aj sadr!ao elemente koji se odnose na nacionalnu bez-bednost, g. !ahal nije imao pravo !albe sudu protiv naloga za deportaciju. Ipak, #itavo to pitanje je 10. juna 1991. godine razmotrilo Vansudsko savetodavno ve$e trojice, kojem je predsedavao jedan od sudija Apelacionog suda. G. !ahalu je dopu"teno da se li#no pojavi pred tim ve$em, ali mu nije dozvoljeno da ga zastupa advokat. Isto tako, nije mu bio dozvoljen uvid u pismene dokaze koji su u optu!bi izneti protiv njega. Ministar unutra"njih poslova je 25. jula 1991. godine potpisao nalog za deportaciju g. !ahala.

Podnosilac predstavke je 9. avgusta 1991. zatra!io sudsku reviziju odluke mi-nistra unutra"njih poslova da mu ne odobri azil i da izda nalog za deportaciju. Re"enje o odbijanju zahteva za azil poni"teno je i vra$eno ministru unutra"-njih poslova. U junu 1992. ministar unutra"njih poslova je doneo novu odluku o odbijanju zahteva za azil i stao je na stanovi"te da g. !ahal, #ak i ako je u opasnosti od progona u Indiji, ne mo!e imati pravo na za"titu od refoulement-a saglasno #lanu 33 (enevske konvencije zato "to se smatra pretnjom na nacio-nalnu bezbednost. Krivi#ne presude izre#ene g. !ahalu Apelacioni sud je docni-je poni"tio, ali je odluka u vezi sa azilom ostala na snazi.

Podnosilac predstavke je jo" jednom zatra!io sudsku reviziju, ali mu je taj zah-tev odbijen u februaru 1993. Potom je ulo!io jo" jednu !albu Apelacionom sudu, koji ju je odbacio u oktobru 1993.

2. Odluka Suda

G. !ahal se !alio da $e njegovim deportovanjem u Indiju biti prekr"en #lan 3. Tvrdio je da njegovo li"enje slobode i pritvor do deportacije predstavljaju po-vredu #lana 5 stav 1 Konvencije zbog prekomerne du!ine. Osim toga, tvrdio je da mu je uskra$ena mogu$nost da o zakonitosti njegovog pritvora odlu#u-je neki doma$i sud, #ime je prekr"en #lan 5 stav 4. Svih #etvoro podnosilaca predstavke !alilo se da $e potencijalna deportacija g. !ahala u Indiju predstav-ljati kr"enje #lana 8. Tako%e su tvrdili da im, protivno onome "to je zajem#eno #lanom 13, nije stavljen na raspolaganje delotvoran pravni lek koji bi mogli da primene pred doma$im sudovima.

'lan 3

ESLJP je primetio da je nalog o deportaciji g. !ahala donet zbog toga "to je njegovo prisustvo u Ujedinjenom Kraljevstvu ozna#eno da kao pretnja po na-cionalnu bezbednost. ESLJP je ponovio da #lan 3 Konvencije, koji se tako%e

VODI! O AZILU

40

primenjuje i u slu#ajevima proterivanja, zabranjuje mu#enje i ne#ove#no po-stupanje u apsolutnom smislu, tako da nije dopu"teno nikakvo odstupanje od tog #lana, #ak ni ako nastupi neka vanredna situacija koja ugro!ava opstanak nacije. Iz toga sledi da, onda kada postoji mogu$nost da pojedinac bude izlo!en stvarnoj opasnosti od postupanja koje je u suprotnosti sa #lanom 3 u slu#aju prebacivanja u drugu dr!avu, visoka strana ugovornica ima odgovornost da za"titi datog pojedinca od takvog postupanja ako bi on bio proteran, "to zna#i da aktivnosti lica o kojem je re#, koliko god da su opasne ili neprihvatljive, uop"te ne mogu biti uzete u obzir kao materijalni razlog. ESLJP je na taj na#in odbacio argumente predstavnika vlasti Ujedinjenog Kraljevstva da bi trebalo odmeriti pretnju po nacionalnu bezbednost u odnosu na opasnosti kojima bi mogao biti izlo!en g. !ahal.

Sud je stoga morao da razmotri da li je postojala stvarna opasnost da g. !ahal, ako bi bio vra$en u Indiju, bude izlo!en zlostavljanju, #ime bi bio prekr"en #lan 3. Budu$i da on jo" uvek nije bio deportovan, jedan od klju#nih razloga koje je ESLJP morao da uzme u obzir bio je faktor vremena, pa su to stoga bili odlu#u-ju$i uslovi u trenutku izricanja presude.

Prilikom odlu#ivanja o su"tini jedne takve opasnosti, ESLJP je procenio op"tu situaciju u celoj Indiji, uzimaju$i u obzir i to "to je podnosilac predstavke po-znati pristalica si#kog separatizma. ESLJP je primetio da je sve negde do sredi-ne 1994, u najmanju ruku, policija u Pend!abu, ali i u celoj Indiji, postupala ne po"tuju$i ljudska prava lica koja su sumnji#ena za militantne akcije Sika. 'ak i ako se uzmu u obzir ohrabruju$i doga%aji koji su se poslednjih godina zbili u Pend!abu, nije bilo nijednog konkretnog dokaza bilo kakve temeljne reforme policije u Pend!abu, pa je ESLJP zaklju#io da i dalje postoje problemi u vezi s tim "to snage bezbednosti u ovoj oblasti ne po"tuju ljudska prava.

Nakon "to je razmotrio situaciju i ustanovio da bi g. !ahal, ako bi bio proteran u Indiju, vrlo verovatno bio izlo!en opasnosti od ne#ove#nog postupanja pen-d!apskih snaga bezbednosti, bilo da te snage deluju u granicama svoje savezne dr!ave ili van tih granica, ESLJP je dalje analizirao navode o te"kim policijskim kr"enjima ljudskih prava drugde u Indiji i ustanovio je da, uprkos naporu koji je indijska Vlada ulo!ila da pru!i uveravanja kojima bi garantovala bezbednost g. !ahala, takvi vidovi pona"anja pripadnika snaga bezbednosti kojima oni kr"e ljudska prava predstavljaju trajni problem u Indiji.

Osim toga, ESLJP je uzeo u obzir #injenicu da je podnosilac predstavke veoma poznat kao #ovek koji podr!ava i zagovara separatizam Sika, pa je zaklju#io da

41

VODI! O AZILU

bi se za g. !ahala, zbog njegovih dobro poznatih stavova, verovatno zaintere-sovale snage bezbednosti koje gone sva lica koja sumnji#e za separatizam Sika.

ESLJP je stoga zaklju#io da je tvrdnja o postojanju stvarne opasnosti da g. !a-hal bude izlo!en postupanju koje je protivno #lanu 3 ako bude vra$en u Indiju bila osnovana. Sledstveno tome, nalog za njegovu deportaciju u Indiju bi, ako bi bio izvr"en, predstavljao kr"enje #lana 3.

'lan 5 stav 1

Kada je podsetio da svako li"enje slobode po osnovu #lana 5 stav 1 mo!e biti opravdano jedino dotle dok je u toku postupak deportacije, kao u slu#aju pri-tvora g. !ahala, ESLJP je razmotrio koliko je dugo trajalo dono"enje razli#itih odluka u doma$im postupcima, a analizirao je, tako%e, i da li je u slu#aju ovog podnosioca predstavke bilo potrebno izuzetno dugo i te"ko razmatranje koje je zahtevalo posve$ivanje naro#ite pa!nje svim relevantnim pitanjima i doka-zima. ESLJP je utvrdio da nijedan od rokova na koje se !alio podnosilac pred-stavke nije bio prekomeran, bilo ako se sagleda individualno ili ako se sagleda u kombinaciji sa ostalima. Sledstveno tome, #lan 5 stav 1 nije bio prekr"en u pogledu pa!nje i revnosti s kojom su sprovedeni doma$i postupci.

Me%utim, u svetlu duga#kog perioda tokom kojeg je g. !ahal bio pritvoren, bilo je, tako%e, neophodno utvrditi da li postoje dovoljna jemstva protiv proizvolj-nosti. Budu$i da su ministri smatrali da se ovde radilo o nacionalnoj bezbed-nosti, doma$i sudovi nisu bili u polo!aju da delotvorno kontroli"u da li su od-luke o zadr!avanju g. !ahala u pritvoru bile opravdane. Ipak, postupak pred Savetodavnim ve$em obezbedio je va!no jemstvo protiv proizvoljnosti, po"to je tu bilo mogu$e u celosti razmotriti dokaze u vezi s pretnjom po nacionalnu bezbednost koju je predstavljao podnosilac predstavke.

U zaklju#ku, ESLJP je stao na stanovi"te da, uprkos tome "to je du!ina boravka g. !ahala u pritvoru bila tolika da je pru!ila osnov za ozbiljnu zabrinutost, ako se uzmu u obzir du!na pa!nja i revnost s kojom su nacionalne vlasti postupale to-kom #itavog postupka deportacije, kao i #injenica da su postojala dovoljna jemstva protiv proizvoljnog li"enja slobode, njegov pritvor jeste bio u skladu sa zahtevima utvr%enim u #lanu 5 stav 1, pa se tu, samim tim, nije radilo o povredi tog #lana.

'lan 5 stav 4

ESLJP je morao da razmatra pitanje da li je raspolo!iva procedura za ospora-

VODI! O AZILU

42

vanje zakonitosti pritvora pru!ala odgovaraju$u mogu$nost kontrole koju bi sproveli doma$i sudovi.

Budu$i da se ovde radilo o pitanju nacionalne bezbednosti, doma$i sudovi nisu bili u polo!aju da preispituju da li je odluka o li"enju slobode g. !ahala i nje-govom dr!anju u pritvoru bila opravdana po osnovu nacionalne bezbednosti. Osim toga, iako je postupak koji je vo%en pred Savetodavnim ve$em nesumnji-vo pru!ao izvestan stepen kontrole, ako se imaju na umu #injenice da podno-silac predstavke nije imao pravo na to da ga zastupa advokat, da samo Saveto-davno ve$e nije imalo mo$ odlu#ivanja i da savet koji je to ve$e dalo ministru unutra"njih poslova nije bio obavezuju$i, to zna#i da se Savetodavno ve$e ne mo!e smatrati „sudom” u smislu #lana 5 stav 4.

ESLJP je priznao da kori"$enje poverljivog materijala mo!e biti neizbe!no onda kada se radi o nacionalnoj bezbednosti. To, me%utim, ne zna#i da nacionalne vlasti mogu biti oslobo%ene delotvorne sudske kontrole doma$ih sudova kada god odaberu da se u nekom pitanju pozovu na razloge nacionalne bezbednosti i terorizma. Prema tome, ni postupak za habeas corpus i za sudsko preispitiva-nje odluke o pritvaranju g. !ahala pred doma$im sudovima ni postupak pred Savetodavnim ve$em ne zadovoljavaju uslove utvr%ene u #lanu 5 stav 4. Taj nedostatak je zna#ajan ako se ima na umu da je g. !ahal bio li"en slobode u periodu toliko dugom da je sama ta du!ina bila razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Iz tih razloga, u datom slu#aju bio je prekr"en #lan 5 stav 4.

'lan 8

Po"to je ustanovio da bi deportacija g. !ahala u Indiju predstavljala kr"enje #la-na 3 Konvencije i nemaju$i nijedan razlog za sumnju u to da $e se Ujedinjeno Kraljevstvo povinovati njegovoj presudi, ESLJP je zaklju#io da nema potrebe da donosi odluku o hipoteti#kom pitanju da li bi, ako bi podnosilac predstavke ipak bio proteran u Indiju, time bila prekr"ena i njegova prava po osnovu #lana 8.

'lan 13

S obzirom na nepovratnu prirodu, tj. na nenadoknadivost "tete koja bi mogla biti naneta podnosiocu predstavke ako bi se opasnost od zlostavljanja materi-jalizovala i s obzirom na va!nost koju ESLJP pridaje #lanu 3, taj Sud je zaklju#io da odredba o delotvornom pravnom leku po osnovu #lana 13 zahteva nezavi-

43

VODI! O AZILU

sno temeljito ispitivanje. To ispitivanje mora biti sprovedeno bez obzira na to "ta je lice uradilo da bi zaslu!ilo da bude proterano ili u #emu se ogleda bilo kakva pretpostavljena pretnja po nacionalnu bezbednost dr!ave koja proteru-je. To preispitivanje ne mora da sprovodi sudski organ, ali, ako taj organ nije sudski, njegova ovla"$enja i jemstva postaju va!na kada se odlu#uje o tome da li je pravni lek o kojem je re# delotvoran. U ovom konkretnom slu#aju, ni Save-todavno ve$e ni sudovi nisu mogli da preispitaju odluku ministra unutra"njih poslova o deportovanju g. !ahala u Indiju pozivaju$i se isklju#ivo na pitanje opasnosti (kojoj je on izlo!en), a ostavljaju$i po strani razloge nacionalne bez-bednosti. Pristup sudova svodio se na to da se oni uvere da je ministar unu-tra"njih poslova odmerio opasnost kojoj je izlo!en g. !ahal u odnosu na opa-snost po nacionalnu bezbednost. Osim toga, u postupku pred Savetodavnim ve$em podnosilac predstavke nije imao pravo na pravnog zastupnika, dobio je samo op"ti i nimalo detaljan pregled osnova na kojima se temeljilo obave-"tenje o tome da postoji namera da on bude deportovan, a Savetodavno ve$e nije imalo mo$ odlu#ivanja jer savet koji je ono uputilo ministru unutra"njih poslova nije bio obavezuju$i i nije bio obelodanjen. U takvim okolnostima, ne mo!e se smatrati da je Savetodavno ve$e moglo da pru!i dovoljna procesna jemstva u smislu #lana 13. ESLJP je primetio da je u svojoj prethodnoj sudskoj praksi zastupao stanovi"te da je sudska revizija delotvoran pravni lek u slu#a-jevima azila, ali da s obzirom na razmere nedostataka i kada je re# o postupku sudske revizije, kao i kada je re# o postupku Savetodavnog ve$a u slu#ajevima koji imaju veze s nacionalnom bezbedno"$u, ne mo!e smatrati da svi ti pravni lekovi, #ak i ako se sagledaju zajedno, ispunjavaju zahteve utvr%ene u #lanu 13 u vezi sa #lanom 3.

'lan 5048

ESLJP je podnosiocima predstavke dosudio 45.000 funti na ime nadoknade sudskih i ostalih tro"kova postupka u Strazburu.

3. Komentar

Ova me%a"nja odluka potvrdila je dva klju#na elementa Evropske konvencije za za"titu ljudskih prava – "to je potvr%eno i u mnogim slu#ajevima o kojima je ESLJP posle toga odlu#ivao. Prvo, i najva!nije, jeste to da je zabrana proteri-vanja apsolutna kada postoji mogu$nost zlostavljanja koje je protivno #lanu 3 i njena primena se ne mo!e odmeravati u odnosu na interese nacionalne bez-

48 Sada #lan 41.

VODI! O AZILU

44

bednosti.49 Razumljivo je da dr!ave oklevaju da obelodane obave"tajne izvore iz straha da ih ne kompromituju, ali ESLJP jasno stavlja do znanja da one mo-raju prona$i neki drugi mehanizam pomo$u kojeg $e se baviti licima koja nisu njihovi dr!avljani, a koja se sumnji#e da predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost, "to se uobi#ajeno radi kroz krivi#no pravo (iako se mora napome-nuti da su u ovom slu#aju sve krivi#ne optu!be protiv g. !ahala bile ili odba#e-ne ili je on oslobo%en po osnovu tih optu!bi).

Drugo, sistem ve$a „trojice mudraca” i ograni#ene sudske revizije nije ispunja-vao zahteve utvr%ene u #lanu 13 i zato je morao da se promeni. Odluka doneta u slu#aju !ahal dovela je do toga da u Ujedinjenom Kraljevstvu bude osnova-na Specijalna apelaciona komisija za imigraciona pitanja (Special Immigration Appeals Commission — SIAC) kako bi se otklonili izvesni nedostaci u sistemu. SIAC razmatra takve slu#ajeve kako na bazi „otvorenog”, tako i na bazi „za-tvorenog” materijala. Podnosilac !albe i njegovi advokati imaju pristup otvo-renom materijalu, ali se zatvoreni materijal obelodanjuje samo specijalnom advokatu, koji je pro"ao kompletnu bezbednosnu proveru (Special Advocate — SA). SA predstavlja slu#aj podnosioca !albe pred SIAC-om, ali on nema pravo na komunikaciju s podnosiocem !albe ili njegovim pravnim zastupnicima po-"to pregleda zatvoreni materijal. Sudije SIAC-a imaju ovla"$enje da odlu#uju o tome da li je po njihovom mi"ljenju potrebno da taj zatvoreni materijal ostane tajni. Ako odlu#e da to nije neophodno, Vlada je du!na ili da obelodani mate-rijal ili da odustane od slu#aja (i kada je re# o odluci o deportaciji i kada je re# o odluci o pritvoru). Odluke SIAC-a mogu preispitivati redovni sudovi, ali i ti sudovi podle!u ograni#enjima u vezi sa otvorenim i zatvorenim materijalom (i u vezi sa otvorenim i zatvorenim delovima odluke SIAC-a). Sli#ne varijacije sistema nastalih posle dono"enja presude u slu#aju !ahal danas postoje u ne-koliko evropskih zemalja. Evropski sud za ljudska prava imao je priliku da raz-motri kompatibilnost tih novih sistema sa EKLJP-om u potonjim slu#ajevima o kojima je odlu#ivao (vidi, na primer, Otman [Abu Katada] protiv Ujedinjenog Kraljevstva50) i da uka!e na njihove nesavr"enosti.

49 Vidi, tako%e, Saadi v. Italy, [Veliko ve$e] presuda od 28. februara 2008, br. 37201/06, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku, gde

je Vlada Ujedinjenog Kraljevstva intervenisala kako bi poku"ala da o!ivi argumente iznete u slu#aju !ahal i ulije im novu

snagu.

50 Othman (Abu Qatada) v. the United Kingdom, presuda od 17. januara 2012, br. 8139/09, o kojoj tako%e izve"tavamo u ovom

odeljku.

45

VODI! O AZILU

Izvr$enje naloga za proterivanje dr%avljanina Somalije predstavljalo bi kr$enje "lana 3

PRESUDA U SLU&AJU AHMED PROTIV AUSTRIJE

(predstavka broj 25964/94)17. decembar 1996.


G. Ahmed, somalijski dr!avljanin ro%en 1963. godine, napustio je Somaliju i sti-gao u Be# u oktobru 1990. preko Sirije i Holandije.

G. Ahmed je zatra!io azil u novembru 1990. U razgovoru koji je tom prilikom s njim vo%en u organu javne bezbednosti Donje Austrije, obelodanio je aktivno-sti svoga strica kao pripadnika Ujedinjenog somalijskog kongresa (USC) i saop-"tio je da je nad njegovim ocem i bratom u maju 1990. izvr"ena smrtna kazna pod sumnjom da su pripadnici USC-a i da su u#estvovali u pobunjeni#kim ak-cijama. Strahuju$i da $e i sam biti uhap"en i ubijen, podnosilac predstavke je napustio Somaliju. U maju 1992. godine ministar unutra"njih poslova mu je priznao status izbeglice, smatraju$i da su njegovi navodi verodostojni i da je njegov strah od progona u slu#aju da se vrati u Somaliju razlo!no utemeljen.

Posle presude u kojoj je Okru!ni sud u Gracu osudio podnosioca predstavke na dve i po godine zatvora zbog poku"aja plja#ke, Savezni ured za izbeglice u Gracu nalo!io je 15. jula 1994. godine da se podnosiocu predstavke ukine izbe-gli#ki status na temelju Zakona o pravu na azil, kojim je utvr%eno da lice mo!e izgubiti status izbeglice ako po#ini „posebno te"ko krivi#no delo”. Podnosilac predstavke je ulo!io !albu, koju je ministar unutra"njih poslova odbacio.

Savezna policijska uprava u Gracu donela je 14. novembra 1994. re"enje o traj-nom isklju#enju podnosioca predstavke iz statusa izbeglica i nalo!ila je da on, po odslu!enju kazne, bude pritvoren u sklopu priprema za deportaciju. Uprava javne bezbednosti u Gracu odbacila je potonju !albu g. Ahmeda, uz opasku da bi stavljanje van snage re"enja o proterivanju imalo mnogo "tetnije posledice po zajednicu nego po g. Ahmeda.

Nakon "to je pu"ten na uslovnu slobodu, podnosilac predstavke je odveden u pritvor u sedi"tu policijske uprave u Gracu 14. decembra 1994. godine kako bi tu sa#ekao proterivanje. Nezavisni upravni tribunal &tajerske je 23. januara 1995.

VODI! O AZILU

46

pozitivno odgovorio na !albu g. Ahmeda ulo!enu protiv navedene mere i on je tako pu"ten na slobodu.

Ministar unutra"njih poslova je 10. aprila 1995. godine ponovo nalo!io da g. Ah-medu bude ukinut izbegli#ki status. Stao je na stanovi"te da krivi#na dela koja je po#inio podnosilac predstavke pokazuju jasnu tendenciju ka agresivnosti, usled #ega podnosilac predstavke mo!e u budu$nosti po#initi nova krivi#na dela, te stoga predstavlja opasnost po dru"tvo.

G. Ahmed se 26. aprila 1995. pojavio pred Saveznim uredom za izbeglice i tu je tvrdio da bi mu, ako bi bio vra$en u Somaliju, !ivot bio ugro!en. Pozvao se na to da je situacija u njegovoj mati#noj zemlji pogor"ana otkako ju je on napustio 1990. godine, kao i na #injenicu da on pripada plemenu Havive, protiv koga ge-nerali na vlasti organizuju progon. Bez obzira na to, Savezni ured za izbeglice proglasio je predlo!eno deportovanje podnosioca predstavke zakonitim, napo-minju$i da krivi#na dela koja je g. Ahmed po#inio ukazuju na njegovu sklonost ka agresivnom pona"anju, te se stoga ne mo!e isklju#iti mogu$nost da $e on takva krivi#na dela po#initi i u budu$nosti. Treba ga smatrati opasno"$u za zajednicu i, s obzirom na to, sama #injenica da g. Ahmedu preti progon ako se bude vratio u Somaliju ne mo!e uticati na zakonitost njegovog proterivanja u tu zemlju.

Savezna policijska uprava u Gracu je 4. maja 1995. godine odbacila jo" jednu !albu podnosioca predstavke, uz obrazlo!enje da nema ni#eg "to bi ukazivalo na to da bi on po povratku u mati#nu zemlju mogao zaista biti izlo!en progo-nu ili ne#ove#nom postupanju ili ka!njavanju. Re"avaju$i o !albi podnosioca predstavke, "tajerska Uprava javne bezbednosti je tu odluku poni"tila. Potom je 3. oktobra 1995. godine Savezna policijska uprava u Gracu utvrdila da bi g. Ahmed bio izlo!en opasnosti od progona u Somaliji. Shodno tome, ona je 22. novembra 1995. godine obustavila na godinu dana izvr"enje proterivanja pod-nosioca predstavke, uz mogu$nost obnavljanja tog roka.

2. Odluka Suda

G. Ahmed je tvrdio da bi, ako bi bio deportovan u Somaliju, bio izlo!en ozbiljnoj opa-snosti od toga da bude podvrgnut postupanju koje je zabranjeno #lanom 3 Konvencije.

'lan 3

ESLJP je ponovio da visoke strane ugovornice imaju pravo, "to je utvr%eno u me%unarodnom pravu, da kontroli"u ulazak, boravak i proterivanje stranaca.

47

VODI! O AZILU

Iako pravo na politi#ki azil nije razmatrano ni u Konvenciji ni u protokolima uz nju, ako neka visoka strana ugovornica protera stranca sa svoje teritorije, to mo!e otvoriti pitanja po osnovu #lana 3, pa samim tim i odgovornosti te dr-!ave po Konvenciji i njenu du!nost da ne proteruje neko lice onda kada postoji su"tinski osnov za verovanje da bi takvim proterivanjem to lice bilo izlo!eno postupanju koje je u suprotnosti sa #lanom 3. Osim toga, ESLJP je potvrdio apsolutnu prirodu zabrane iz #lana 3, "to zna#i da u vezi s tom odredbom ne postoje nikakva ograni#enja, niti postoji mogu$nost odstupanja, bez obzira na pona"anje datog pojedinca.

Austrijski ministar unutra"njih poslova je 15. maja 1992. priznao g. Ahmedu status izbeglice, zaklju#iv"i da su verodostojne njegove izjave o tome da bi u slu#aju vra$anja u mati#nu zemlju bio podvrgnut progonu. To "to je podnosi-lac predstavke u me%uvremenu izgubio status izbeglice isklju#iva je posledica #injenice da mu je izre#ena krivi#na presuda, pa posledice njegove deportacije uop"te nisu bile uzete u razmatranje.

Kako bi procenio opasnosti po podnosioca predstavke u slu#aju proterivanja, ESLJP je razmotrio situaciju koja je u Somaliji vladala u to vreme. U svom izve-"taju od 5. jula 1995. Komisija je primetila da u toj zemlji i dalje vlada gra%anski rat i da se vode borbe izme%u jednog broja plemena radi preuzimanja kontrole u celoj zemlji. Osim toga, nije bilo dokaza da su opasnosti kojima bi podnosilac predstavke bio izlo!en 1992. godine u me%uvremenu prestale da postoje ili da bi ijedan organ javne vlasti bio u stanju da ga za"titi.

Imaju$i na umu to da su austrijske vlasti odlu#ile da obustave proces izvr"enja proterivanja u datom slu#aju zato "to su smatrale da g. Ahmed ne mo!e da se vrati u Somaliju, a da pritom ne rizikuje da postane !rtva postupanja koje je u suprotnosti sa #lanom 3 Konvencije, ESLJP je doneo isti zaklju#ak.

Shodno tome, ESLJP je stao na stanovi"te da bi, dokle god je podnosilac pred-stavke izlo!en realnoj opasnosti da u Somaliji bude podvrgnut postupanju koje je u suprotnosti sa #lanom 3, njegova deportacija u Somaliju predstavljala kr-"enje #lana 3 Konvencije.

'lan 5051

ESLJP je utvrdio da, kada je re# o nematerijalnoj "teti koju je podnosilac pred-

51 Sada #lan 41.

VODI! O AZILU

48

stavke pretrpeo, ta presuda sama po sebi predstavlja dovoljno pravi#no zado-voljenje.

ESLJP je tako%e zaklju#io da je na ime sudskih i ostalih tro"kova tu!ena dr!ava du!na da plati podnosiocu predstavke 150.000 austrijskih "ilinga u roku od tri meseca.

3. Komentar

Ovaj slu#aj je paradigmati#ni primer zna#ajnih razlika koje postoje izme%u za-"tite koju nekom pojedincu pru!a (enevska konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine i za"tite koju mu pru!a EKLJP. Obim primene (enevske konvencije uzak je i ograni#en na lica koja su izlo!ena opasnosti od progona iz jednog od razloga pobrojanih u #lanu 1A (enevske konvencije: rasa, veroispovest, dr!av-ljanstvo, pripadni"tvo odre%enoj dru"tvenoj grupi ili politi#ko mi"ljenje. Oni koji su saglasno tim kriterijumima priznati kao izbeglice u!ivaju za"titu od refoulement-a (vra$anja u zemlju u kojoj im preti opasnost od progona) prema #lanu 33 (enevske konvencije. Me%utim, saglasno #lanu 33 stav 2, izbeglica mo!e izgubiti pravo na za"titu od refoulement-a ako je re# o licu koje „iz oz-biljnih razloga treba smatrati opasnim za bezbednost zemlje u kojoj se nalazi ili koje, po"to je protiv njega doneta kona#na odluka zbog zlo#ina ili naro#ito te"kog krivi#nog dela, predstavlja opasnost za zajednicu te zemlje”. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj presudi jasno stavio do znanja da on nema nad-le!nost da presu%uje o tome da li su austrijske vlasti ispravno primenile izraz „naro#ito te"ko krivi#no delo” i na osnovu toga li"ile podnosioca predstavke za"tite od refoulement-a saglasno odredbama (enevske konvencije. ESLJP nije nadle!an da odlu#uje o zna#enju odredaba (enevske konvencije. Sagla-sno EKLJP-u, pojedinci se kvalifikuju za za"titu ako bi njihovo proterivanje, objektivno procenjeno, dovelo do toga da oni budu izlo!eni stvarnoj opasno-sti od mu#enja ili ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja ("to je zabranjeno #lanom 3 EKLJP-a). Ne mora se utvr%ivati ni postojanje subjektivnog straha od opasnosti od progona iz nekog od razloga pobrojanih u #lanu 1 (enevske konvencije. Kakva god da je krivi#na dela po#inio g. Ahmed, za Evropski sud za ljudska prava test se ogleda u tome da utvrdi da li bi on, ako bi bio vra$en u Somaliju, bio izlo!en opasnosti koja je zabranjena #lanom 3. Onog trenutka kada je to utvrdio, ESLJP je zabranio njegov povratak. Pravne tekovine EU u vezi sa azilom inkorporiraju i kriterijume (enevske konvencije, status i za"titu, a po osnovu #lana 15 Kvalifikacione direktive 2004/83/EC (KD) status i za"tita dodeljuju se licima koja su izlo!ena opasnosti od toga da im bude naneta „te"ka nepravda”. Me%utim, taj status i za"tita ne primenjuju se na lica koja su isklju-

49

VODI! O AZILU

#ena zbog svog pona"anja. Pravne tekovine EU, a pre svega KD-a, u tom smislu nisu sasvim podudarne sa EKLJP-om. Treba tako%e ukazati i na to da pravne tekovine EU ne inkorporiraju u celosti sve mehanizme za"tite koji su utvr%eni u (enevskoj konvenciji.52

52 Vidi C-481/13, Mohammad Ferooz Qurbani v. Staatsanwaltschaft Würzburg, presuda od 17. jula 2014.

VODI! O AZILU

50

Predlo%ena deportacija podnosioca predstavke u Iran predstavljala bi kr$enje "lana 3

PRESUDA U PREDMETU D'ABARI PROTIV TURSKE

(predstavka broj 40035/98)11. jul 2000.


Podnositeljka predstavke, g%a Oda D%abari (Hoda Jabari), iranska je dr!avljan-ka ro%ena 1973. godine.

U oktobru 1997. g%u D%abari zaustavili su policajci u Iranu dok se "etala ulicom s jednim mu"karcem. Policajci su ih uhapsili i zadr!ali ih u pritvoru zato "to je mu"karac ve$ bio o!enjen. Posle nekoliko dana ona je pu"tena iz pritvora uz pomo$ porodice. U novembru 1997. podnositeljka predstavke je ilegalno u"la u Tursku, strahuju$i da bi mogla biti osu%ena za preljubu, "to je krivi#no delo po islamskom pravu, i osu%ena na kamenovanje do smrti ili na batinanje.

U februaru 1998. podnositeljka predstavke je upotrebila falsifikovani paso" u poku"aju da stigne u Kanadu, ali ju je francuska policija uhapsila dok je bila u tranzitu i vratila ju je u Istambul. Kad se ponovo obrela u Turskoj, g%a D%abari je uhap"ena zbog toga "to je u"la u zemlju sa falsifikovanim paso"em i nare%e-na je njena deportacija.

G%a D%abari je potom podnela zahtev za azil, ali su vlasti taj zahtev odbile pozi-vaju$i se na to da zahtev nije dostavljen blagovremeno, jer je saglasno Uredbi o azilu iz 1994. godine trebalo da bude registrovan u roku od pet dana po njenom ulasku u Tursku.

Ogranak UNHCR-a u Ankari je u februaru, jedanaest dana po dolasku g%e D%abari, odobrio podnositeljki predstavke status izbeglice na temelju veoma osnovanog straha da bi, ako bi se vratila u Iran, bila u opasnosti od progona i ne#ove#nog ka!njavanja, kao "to je smrtna kazna kamenovanjem, bi#evanjem ili batinanjem.

U aprilu 1998. g%a D%abari je Upravnom sudu u Ankari ulo!ila !albu na odluku o deportaciji. Tako%e je zatra!ila da se odlo!i izvr"enje naloga za deportaciju. Njene molbe su odba#ene i zaklju#eno je da nema potrebe da se suspenduje

51

VODI! O AZILU

deportacija, zato "to nema osnova za sumnju u neku o#iglednu nezakonitost i zato "to sprovo%enje tog naloga ne bi, kako je navedeno u obrazlo!enju, nane-lo nenadoknadivu "tetu podnositeljki predstavke. Upravni sud u Ankari je 4. novembra 1998. godine tako%e zaklju#io da nema stvarne opasnosti od toga da ona bude proterana s obzirom na #injenicu da je dobila privremenu dozvolu boravka – dok se ne donese odluka o predstavci koju je, saglasno Pravilu 39, podnela po osnovu Evropske konvencije za za"titu ljudskih prava. Upravni sud je zaklju#io da nije potrebno da se suspenduje nalog za deportaciju zato "to taj nalog zapravo jo" nije ni donet.

2. Odluka Suda

Podnositeljka predstavke je tvrdila da bi je, ako bi bila vra$ena u Iran, to izlo!i-lo stvarnoj opasnosti od zlostavljanja koje predstavlja kr"enje #lana 3 Konven-cije. Osim toga, po!alila se da prema unutra"njem pravu nema na raspolaganju nijedan delotvoran pravni lek kojim bi mogla da ospori odluku kojom je njen zahtev za azil odba#en kao neblagovremen, a to "to ne postoji pravni lek pred-stavlja kr"enje #lana 13.

'lan 3

Podsetiv"i na #injenicu da #lan 3 Konvencije, kojim se utvr%uje jedna od naj-osnovnijih vrednosti demokratskog dru"tva, zabranjuje u apsolutnom smislu mu#enje ili ne#ove#no ili poni!avaju$e postupanje ili ka!njavanje, ESLJP je ponovo naglasio potrebu da se rigorozno razmotri svaka tvrdnja o tome da bi deportovanje nekog lica u tre$u zemlju moglo to lice izlo!iti zlostavljanju kojim bi bio prekr"en #lan 3.

ESLJP je ustanovio da vlasti tu!ene dr!ave nisu sprovele temeljnu procenu tvrdnji podnositeljke predstavke, uklju#uju$i dokazivost tih tvrdnji. ESLJP je primetio da je zbog automatske i mehani#ke primene roka od pet dana za pod-no"enje zahteva za azil podnositeljki predstavke bilo uskra$eno to da se na #injeni#noj osnovi razmotre njeni strahovi da $e biti deportovana u Iran, "to je po oceni ESLJP-a, u nesaglasju sa za"titom osnovne vrednosti utvr%ene u #lanu 3 Konvencije. Osim toga, Upravni sud u Ankari je, na sednici na kojoj je razmatrao !albu g%e D%abari i njen zahtev za sudsku reviziju, analizirao is-klju#ivo formalnu zakonitost njene deportacije, a ne mnogo ozbiljnije pitanje su"tine njenog zahteva za azil.

ESLJP je poseban zna#aj pridao #injenici da je ogranak UNHCR-a u Ankari g%i

VODI! O AZILU

52

D%abari priznao status izbeglice nakon "to je sa njom razgovarao i razmotrio opasnosti koje su joj pretile. ESLJP je primetio da je Turska ratifikovala (enev-sku konvenciju i Protokol uz nju iz 1967. Turska je primenila opciju geografske preferencije saglasno Konvenciji iz 1951. kako bi ograni#ila davanje izbegli#kog statusa tra!iocima azila iz evropskih zemalja. Iz humanitarnih razloga, Turska je izdavala privremene dozvole boravka onim tra!iocima azila iz vanevrop-skih zemalja kojima UNHCR – ali ne i Turska – priznaje status izbeglice po (enevskoj konvenciji dok im ta organizacija ne omogu$i da se nastane u nekoj tre$oj zemlji.

Kada je re# o situaciji u Iranu, ESLJP nije ube%en da je ta situacija u dovoljnoj meri napredovala da se preljubni#ko pona"anje vi"e ne smatra te"kim prekr"a-jem po islamskom pravu.

ESLJP je zaklju#io da je g%a D%abari bila suo#ena sa stvarnom opasno"$u od toga da bude podvrgnuta postupanju koje je protivno #lanu 3 ako bi bila vra-$ena u Iran, pa bi shodno tome njeno deportovanje, ako bi bilo sprovedeno, predstavljalo kr"enje #lana 3 Konvencije

'lan 13

ESLJP je potvrdio da doma$e vlasti nisu procenjivale tvrdnju g%e D%abari da bi bila u opasnosti ako bi bila deportovana u Iran. Na odbijanje razmatranja njenog zahteva za azil usled nepo"tovanja procesnih zahteva nije bilo mogu-$e ulo!iti !albu ili prigovor. U su"tini, podnositeljka predstavke je uspela da ospori zakonitost svoje deportacije u postupku sudske revizije. Ipak, ta mera joj nije omogu$ila ni da suspenduje primenu ni da se izbori za razmatranje su"tine njene tvrdnje o tome da je izlo!ena opasnosti. Smatraju$i da je transfer podnositeljke predstavke u skladu sa zahtevima unutra"njeg prava, Upravni sud u Ankari je odlu#io da se uop"te ne bavi su"tinom njene pritu!be, iako je ta tvrdnja bila dokaziva u meritumu s obzirom na #injenicu da joj je UNHCR priznao status izbeglice.

Po mi"ljenju ESLJP-a, s obzirom na nepovratnu prirodu "tete koja bi mogla biti naneta u slu#aju mu#enja ili zlostavljanja i s obzirom na ogroman zna#aj koji se pridaje #lanu 3, delotvoran pravni lek saglasno #lanu 13 zahteva da se nezavi-sno i temeljito razmotri postoji li su"tinski osnov za strah od stvarne opasnosti od postupanja koje je u suprotnosti sa #lanom 3, kao "to treba razmotriti i mo-gu$nost da se suspenduje sprovo%enje sporne mere. U datom slu#aju, ESLJP je primetio da Upravni sud u Ankari podnositeljki predstavke nije pru!io nijedan

53

VODI! O AZILU

od tih mehanizama za"tite, a da postupak sudske revizije nije ispunio zahteve utvr%ene u #lanu 13.

Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da je u ovom slu#aju bio prekr"en #lan 13.

'lan 41

ESLJP je odbacio zahteve g%e D%abari za pravi#no zadovoljenje smatraju$i da sudski zaklju#ak o potencijalnom kr"enju #lana 3 i o stvarnom kr"enju #lana 13 predstavlja sam po sebi dovoljno pravi#no zadovoljenje za bilo kakvu nema-terijalnu "tetu koju je podnositeljka predstavke pretrpela.

3. Komentar

Kao "to je pomenuto u op"tem uvodu ove publikacije, Evropski sud za ljudska prava ne mo!e odlu#ivati o na#inu na koji visoke strane ugovornice ispunjava-ju odredbe (enevske konvencije. Ovaj slu#aj ilustruje specifi#nu situaciju tra!i-laca azila u Turskoj. Oni ne u!ivaju punu pravnu za"titu (enevske konvencije prema me%unarodnom i turskom pravu zbog geografske isklju#enosti kojom se izbegli#ki status po (enevskoj konvenciji daje samo onim licima koja sti!u iz Evrope. Oni neevropljani kojima UNHCR prizna izbegli#ki status obi#no dobija-ju privremenu dozvolu boravka sve dok se iznova ne nastane negde van Tur-ske. Kako bi dobili zakonsku za"titu, tra!ioci azila moraju da se obrate turskim vlastima u utvr%enom kratkom vremenskom roku. Upravo je mehani#ka pri-mena tih kratkih rokova, bez ikakvog uzimanja u obzir su"tine zahteva, a ka-moli „pomnog razmatranja” koje Konvencija nala!e, bila razlog da Evropski sud za ljudska prava u ovom slu#aju zaklju#i kako su bili prekr"eni #lanovi 3 i 13. Turska i dalje koristi geografsku isklju#enost u odnosu na (enevsku konven-ciju. Po novom zakonu, koji je stupio na snagu 2014. godine, Sirijci automatski dobijaju privremenu za"titu i ne podle!u postupku individualnog odre%ivanja statusa. Nesirijci i neevropljani mogu da se obrate UNHCR-u radi odre%ivanja statusa, ali zbog sada"njeg ogromnog priliva tra!ilaca azila u Tursku, to ne funkcioni"e i potpuno je nedelotvorno za ve$inu tih ljudi.

VODI! O AZILU

54

Izvr$enje naloga za deportaciju u Siriju, u kojoj je podnosilac predstavke u odsustvu osu#en za najte%e krivi"no delo, bilo bi protivno "lanovima 2 i 3

PRESUDA U PREDMETU BADER I KAMBOR PROTIV (VEDSKE



Ovaj slu#aj je formiran na osnovu predstavke dvoje dr!avljana Sirije — g. Kama-la Bader Muhamada Kurdija (Kamal Bader Muhammad Kurdi), g%e Abdilhamid Mohamad Kanbor (Abdilhamid Mohammad Kanbor), i njihovo dvoje dece.

Oni su stigli u &vedsku 25. avgusta 2002. godine i sutradan su Odboru za migra-cije uputili zahtev za azil. G. Bader, koji je kurdskog etni#kog porekla i sunitski musliman po veroispovesti, izme%u ostalog je izneo tvrdnju da je u decembru 1999, tokom devet meseci koje je proveo u zatvoru sirijske bezbednosne po-licije, bio !rtva mu#enja i zlostavljanja. Odbor za migracije je 27. juna 2003. zaklju#io da podnosioci zahteva nisu dokazali da postoji opasnost od progona u slu#aju vra$anja u Siriju i odbacio je zahteve te porodice za azil, nalo!iv"i da oni budu deportovani u Siriju. Podnosioci predstavke su se dva puta obratili Odboru za !albe stranaca, ali su u oba navrata njihove !albe bile odbijene i potvr%en je nalog za deportaciju.

U januaru 2004. godine porodica je podnela novi zahtev za azil Odboru za !al-be stranaca i zatra!ila je da se obustavi izvr"enje naloga za deportaciju. Pozva-li su se na presudu koju je 17. novembra 2003. doneo Okru!ni sud u Alepu, a u kojoj je navedeno da je g. Bader u odsustvu osu%en za sau#esni"tvo u ubistvu i osu%en na smrt prema Krivi#nom zakoniku Sirije. Nekoliko dana kasnije, "ved-ske vlasti su obustavile izvr"enje naloga za deportaciju.

Podnosioci predstavke su 26. januara 2004. godine podneli Odboru za !albe stranaca overenu kopiju presude u kojoj je stajalo da je g. Bader bio ume"an u ubistvo svoga zeta i da je zbog toga osu%en na smrt. Na zahtev Odbora za !albe stranaca, &vedska ambasada u Siriji verifikovala je autenti#nost presude i ustanovila da postoji velika verovatno$a da bi bilo odr!ano novo su%enje u tom predmetu kada bi optu!eni bio lociran. Ambasada nije imala pouzdanih informacija o tome koliko se #esto izvr"avaju smrtne presude, zato "to se one po pravilu vr"e bez ikakvog javnog nadzora i bez podno"enja ra#una javnosti.

55

VODI! O AZILU

Me%utim, u to vreme se veoma retko de"avalo da sirijski sudovi uop"te izri#u smrtne presude.

Odbor za !albe stranaca je 7. aprila 2004. odbio zahtev za azil podnosilaca predstavke. Na osnovu istra!ivanja koje je sproveo jedan lokalni advokat an-ga!ovan od strane &vedske ambasade u Siriji, ve$ina (#lanova Odbora) sma-trala je da $e postupak protiv g. Badera, u slu#aju njegovog vra$anja u Siriju, biti obnovljen i da $e se su%enje u celosti ponoviti. Ako bi u tom obnovljenom postupku bio progla"en krivim, ne bi mu bila izre#ena smrtna kazna zato "to je re# o „ubistvu radi za"tite #asti”. Iz tih razloga, strahovi podnosilaca predstav-ke od progona nisu utemeljeni, pa nema potrebe za njihovom za"titom.

Odbor za migracije je 19. aprila 2004, nakon "to je Evropski sud za ljudska pra-va saglasno Pravilu 39 Poslovnika Suda odredio privremene mere, odlo!io do daljeg izvr"enje naloga za deportaciju.

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su naveli da bi g. Bader, u slu#aju vra$anja u Siriju, bio suo#en sa stvarnom opasno"$u od toga da bude uhap"en i da nad njim bude izvr"ena smrtna kazna, "to je u suprotnosti sa #lanovima 2 i 3 Konvencije.

'lanovi 2 i 3

Na osnovu utvr%enih normi me%unarodnog prava, visoke strane ugovorni-ce imaju pravo da na svojoj teritoriji kontroli"u ulazak, boravak i deportaciju stranaca. Ipak, deportovanje stranaca mo!e otvoriti pitanje po osnovu #lana 3 Konvencije, pa samim tim data visoka strana ugovornica ima obavezu da ne deportuje lice onda kada je dokazano da postoji su"tinski osnov za verovanje da bi to lice, ako bi bilo deportovano, bilo izlo!eno opasnosti da u zemlji prije-ma bude podvrgnuto postupanju koje je u suprotnosti sa #lanom 3 Konvencije. Osim toga, ako bi stranac o kome je re# bio deportovan u zemlju u kojoj postoji ozbiljna opasnost da nad njim bude od izvr"ena smrtna kazna koja mu je tamo izre#ena, moglo bi se otvoriti i pitanje odgovornosti visoke strane ugovornice po #lanu 2 Konvencije ili pak po #lanu 1 Protokola br. 6, kojim je utvr%eno uki-danje smrtne kazne. Ipak, iako je &vedska ratifikovala Protokol br. 13, #injenica da jo" uvek postoji veliki broj zemalja #lanica Saveta Evrope koje tek treba da potpi"u ili da ratifikuju Protokol br. 13, kojim se ure%uje ukidanje smrtne kazne u svim okolnostima, spre#ila je Sud da zaklju#i da je ve$ utvr%ena praksa viso-kih strana ugovornica da na izvr"enje smrtne kazne gledaju kao na ne#ove#no

VODI! O AZILU

56

i poni!avaju$e postupanje protivno #lanu 3 Konvencije, koji ne dopu"ta da se od njega odstupi ni pod kakvim okolnostima. Stoga je ESLJP razmatrao ovaj slu#aj samo sa stanovi"ta #lanova 2 i 3 Konvencije.

ESLJP je uzeo u obzir presudu koju je 17. novembra 2003. godine doneo Okru!ni sud u Alepu, kada je u odsustvu osudio g. Badera za sau#esni"tvo u ubistvu i osudio ga na smrt. ESLJP nije smatrao da su napori koje su "vedske vlasti ulo-!ile kako bi razmotrile zakone i sudsku praksu u Siriji bili dovoljni. Prvo, ESLJP je smatrao da su informacije sadr!ane u izve"taju &vedske ambasade u Siriji isuvi"e nejasne i neprecizne kada je re# o tome da li bi zaista sudski postupak bio obnovljen i kolika je verovatno$a da podnosilac predstavke izbegne smrtnu kaznu ako na ponovnom su%enju bude opet osu%en. Potom je ESLJP zaklju#io da je iznena%uju$e to "to &vedska ambasada nije stupila u kontakt sa advoka-tom koji je branio g. Badera u Siriji, iako im je podnosilac predstavke dostavio ime i adresu tog advokata, koji je mogao da pru!i korisne informacije o samom slu#aju i o postupku vo%enom pred sirijskim sudom. Kona#no, iako je u presu-di nazna#eno da podnosilac predstavke mo!e da podnese zahtev za obnovu postupka, ESLJP je primetio da sirijske vlasti nisu dale nikakvu garanciju da $e slu#aj podnosioca predstavke zaista biti ponovo obnovljen, kao i da javni tu!ilac ne$e u tom obnovljenom postupku zahtevati smrtnu kaznu. U takvim okolnostima, "vedske vlasti bi g. Badera izlo!ile ozbiljnoj opasnosti ako bi ga vratile u Siriju.

ESLJP je primetio da g. Bader ima opravdan i razlo!no utemeljen strah da bi smrtna kazna mogla biti izvr"ena nad njim ako bi bio primoran da se vrati u mati#nu zemlju. Osim toga, s obzirom na #injenicu da se smrtne kazne u Siriji izvr"avaju bez javnog nadzora i odgovornosti prema javnosti, g. Bader je ve$ pretrpeo znatnu patnju i uznemirenost usled suo#enosti s nepodno"ljivom ne-izvesno"$u kada je re# o tome gde $e i kada biti izvr"ena smrtna kazna nad njim.

Osim toga, ESLJP je primetio da na su%enju odr!anom u odsustvu g. Badera nije bilo nikakvih usmenih svedo#enja, da je sve dokaze koji su razmatrani predo#io tu!ilac, kao i da na samom ro#i"tu nije bio ne samo optu!eni nego #ak ni njegov branilac. Zbog toga "to je re# o postupku koji je po svojoj prirodi prek, kao i zbog potpunog nepo"tovanja prava odbrane, to su%enje se mora smatrati flagrantnim kr"enjem odredaba o pravi#nom su%enju. ESLJP je smatrao da bi smrtna kazna koja je g. Baderu izre#ena posle nepravi#nog su%enja neminovno izazvala dodatni strah i uznemirenost podnosilaca predstavke od budu$nosti koja ih #eka ako bi bili deportovani u Siriju.

57

VODI! O AZILU

U zaklju#ku, ESLJP je stao na stanovi"te da postoji dovoljan osnov za uverenje da bi g. Bader u slu#aju vra$anja u zemlju porekla bio izlo!en stvarnoj opasno-sti da nad njim bude izvr"ena smrtna kazna i da bude podvrgnut postupanju koje je u suprotnosti sa #lanom 2 (zato "to bi smrtna kazna bila izre#ena posle nepravi#nog su%enja) i #lanom 3 (usled posledica straha i zebnje koju bi pritom ose$ao). Iz svih tih razloga, ESLJP je zaklju#io da bi deportovanje g. Badera i #lanova njegove porodice u Siriju, ako bi bilo izvr"eno, predstavljalo kr"enje #lanova 2 i 3 Konvencije.

'lan 41

Budu$i da nisu bili podneti nikakvi zahtevi za pravi#no zadovoljenje, ESLJP nije donosio odluku o nadoknadi.

3. Komentar

Ovo je veoma slo!ena presuda. 'lan 2 sam po sebi ne zabranjuje izricanje smrtne kazne, ali ESLJP ve$ odavno zastupa stanovi"te da je izricanje smrtne kazne posle nepravi#nog su%enja povreda #lana 3.53 ESLJP je 1989, u slu#aju Sering protiv Ujedinjenog Kraljevstva,54 zaklju#io da „fenomen #ekanja u redu na izvr"enje smrtne kazne” u SAD predstavlja kr"enje #lana 3. Protokolom br. 6 uz Konvenciju ukinuta je smrtna kazna sem u vreme rata. Protokolom br. 13 ukinuta je smrtna kazna u svim okolnostima i, kako je naglasio sudija Kabral Bareto (Cabral Barreto) u svom izdvojenom ali saglasnom mi"ljenju, taj Protokol tako%e zabranjuje dr!avama da bilo koje lice izlo!e opasnosti od toga da mu ta-kva kazna bude izre#ena. U vreme kada se re"avao ovaj slu#aj, Protokol br. 13 je dobio neophodan broj ratifikacija i stupio je na snagu, a pritom je posebno va!-no da ga je i &vedska ratifikovala. U vreme kada ova publikacija ide u "tampu, od 47 zemalja #lanica Saveta Evrope samo Jermenija, Azerbejd!an i Rusija jo" uvek nisu ratifikovale taj Protokol (Rusija ga nije ni potpisala). Iz ove presude potpuno je jasno da Evropski sud za ljudska prava uop"te nije ni razmi"ljao o mogu$nosti da jedna visoka strana ugovornica EKLJP-a vrati ovog podnosio-ca predstavke u zemlju u kojoj bi bio suo#en sa opasno"$u od smrtne kazne, ali je mo!da nai"ao na izvesne te"ko$e kada je re# o postizanju saglasnosti o putu za dono"enje takvog zaklju#ka. Od vremena kada je ovaj slu#aj re"avan, Evropskom sudu za ljudska prava podnet je izvestan broj drugih predstavki koje se ti#u izru#enja u zemlju u kojoj podnosiocu predstavke preti opasnost od

53 Vidi Öcalan v. Turkey, [Veliko ve$e] presuda od 12. maja 2005, br. 46221/99.

54 Soering v. the United Kingdom, presuda od 7. jula 1989, br. 14038/88.

VODI! O AZILU

58

smrtne kazne. U slu#aju Rapo protiv Albanije,55 ESLJP je ustanovio da nisu bili prekr"eni #lan 2 i Protokol br. 13, budu$i da su izneta verodostojna uveravanja da u slu#aju izru#enja ne$e biti tra!ena smrtna kazna. U slu#aju Al Sadun i Mufdi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, po"to nije bilo jasno da li su podnosioci predstavke zaista suo#eni s mogu$no"$u izricanja i izvr"enja smrtne kazne, ESLJP je taj slu#aj radije razmatrao sa stanovi"ta elemenata „straha i patnje” iz #lana 3.56

Ni ranija prihvatljivost odluke ni sama presuda ne mogu, prema mi"ljenju ESLJP-a, objasniti polo!aj #lanova porodice g. Badera, koji nisu bili li#no izlo-!eni opasnosti od smrtne kazne. U to vreme je njegovo dvoje dece imalo pet i "est godina. U njihovoj pritu!bi bilo je navedeno da bi njegovo proterivanje predstavljalo „opasnost od uni"tenja porodice”. Me%utim, kako je ESLJP usta-novio da su #lanovi 2 i 3 bili prekr"eni u odnosu na sve #etvoro podnosilaca predstavke, mo!e se zaklju#iti da su „strah i patnja” elementi cele situacije i da se u podjednakoj meri odnose i na njegovu suprugu i decu.

55 Rrapo v. Albania, presuda od 25. septembra 2012, br. 58555/10.

56 Al-Saadoon and Mufdhi v. the United Kingdom, presuda od 2. marta 2010, br. 61498/08, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku.

59

VODI! O AZILU

S obzirom na nedostatak alternativa koje bi se odnosile na internu za$titu, proterivanjem u Somaliju tra%ioca azila kome je zahtev za azil odbijen bila bi

prekr$ena zabrana mu"enja i zlostavljanja

PRESUDA U PREDMETU SALA (IH PROTIV HOLANDIJE

(predstavka broj 1948/04)11. januar 2007.


Podnosilac predstavke, Abdirizak Sala (ih (Abdirizaq Salah Sheekh), somalijski je dr!avljanin iz Mogadi"a, pripadnik manjinskog klana A"raf.

Zbog gra%anskog rata njegova porodica je 1991. godine bila primorana da osta-vi svu svoju imovinu u Mogadi"u i da izbegne u jedno selo u kome su #lanovi porodice !iveli u primitivnim uslovima. Po"to su svi pripadali manjinskom kla-nu, progonili su ih pripadnici klana Abgal iz porodice klanova Havive, koji su komandovali selom, a porodica nije imala na raspolaganju ni"ta #ime bi se za-"titila. Podnosilac predstavke je tvrdio da su #lanovi paravojnih snaga iz klana Abgal ubili njegovog oca i brata i da su silovali njegovu sestru.

G. Sala (ih je 12. maja 2003. godine napustio Somaliju i stigao je u Amsterdam s falsifikovanim paso"em. Istog dana podneo je zahtev za azil.

Njegov zahtev za azil je odbijen 25. juna 2003. godine. Holandski ministar za imigraciju i integraciju stao je na stanovi"te da je podnosilac predstavke izneo nepouzdane podatke o svom datumu ro%enja. Osim toga, ministar je smatrao da situacija u Somaliji, kada je re# o tra!iocima azila – bez obzira na to da li pripadaju ili ne pripadaju manjinskoj grupi stanovni"tva A"raf – nije takva da bi sama #injenica da neko lice poti#e iz te zemlje mogla biti dovoljan osnov za priznanje izbegli#kog statusa. Podnosilac predstavke nikada nije bio ni #lan ni simpatizer neke politi#ke stranke ili pokreta i nikada nije bio ni hap"en ni pritvaran. Ministar je, osim toga, smatrao da problemi s kojima se suo#avao taj podnosilac predstavke nisu bili posledica sistematskih akata diskriminacije, ve$ da bi se pre moglo re$i da su predstavljali posledicu op"te nestabilne situ-acije u kojoj kriminalne bande #esto, ali sasvim proizvoljno, zastra"uju ljude i prete im. Ministar je zaklju#io da ne postoji nikakva stvarna opasnost da $e podnosilac predstavke biti podvrgnut postupanju kojim bi bio prekr"en #lan 3 u slu#aju vra$anja u Somaliju. S obzirom na op"tu situaciju u toj zemlji, g. Sala

VODI! O AZILU

60

(ih mo!e da se nastani u nekom od relativno bezbednih podru#ja u Somaliji.

Podnosilac predstavke je 26. juna 2003. ulo!io !albu na odluku o odbijanju nje-govog zahteva tvrde$i, izme%u ostalog, da su njegova te"ka iskustva ste#ena u Somaliji bila rezultat etni#ke eksploatacije, kao i da tamo nema internog bek-stva. Osim toga, ulo!io je prigovor na re"enje kojim je odbijen njegov zahtev da dobije posebnu dozvolu boravka namenjenu apatridima. Ta !alba je odbijena, a Okru!ni sud u Hagu stao je na stanovi"te da g. Sala (ih mo!e da pre%e u neko od „relativno bezbednih podru#ja” u Somaliji.

Kada je 16. januara 2004. obave"ten da $e dobiti putnu ispravu o proterivanju iz Evropske unije i da $e biti deportovan u „relativno bezbedna podru#ja” Soma-lije, podnosilac predstavke je podneo prigovor ministru. Zatra!io je da Okru!ni sud u Hagu donese privremenu meru kojom bi obustavio postupak njegove deportacije do dono"enja re"enja o !albi koju je ulo!io.

Sudija Okru!nog suda je 20. januara 2004. odbio zahtev podnosioca predstavke za dono"enje privremene mere. Taj sud je stao na stanovi"te da bi deportacija uz putne isprave EU bila nezakonita samo ako bi bilo indicija da bi ulazak na teri-toriju bio uskra$en licima koja putuju s tim ispravama. Takvih indicija nije bilo.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se 15. januara 2004. obratio Evropskom sudu za ljud-ska prava. Holandske vlasti su suspendovale nalog za deportaciju podnosioca predstavke nakon "to je bilo primenjeno Pravilo 39 Poslovnika Suda o odre%i-vanju privremene mere kojom je nazna#eno da podnosilac ne treba da bude proteran dok njegov slu#aj ne bude re"en pred Evropskim sudom.

Uzimaju$i u obzir li#nu situaciju i #injenicu da pripada manjini u kontekstu op-"te te"ke situacije u pogledu ljudskih prava u Somaliji, g. Sala (ih se !alio da $e, ako bude vra$en u Somaliju, biti izlo!en opasnosti da bude podvrgnut mu#enju ili zlostavljanju. Tako%e se po!alio da nema na raspolaganju delotvoran pravni lek zato "to je holandska Vlada odbila da suspenduje re"enje o njegovom prote-rivanju dok se ne donese odluka po prigovoru koji je ulo!io po osnovu na#ina tog proterivanja. Pritom se pozvao na #lanove 3 i 13 Konvencije.

'lan 3

Da bi se po osnovu #lana 3 utvrdila odgovornost dr!ave koja proteruje neko

61

VODI! O AZILU

lice, potrebno je da se procene uslovi u zemlji prijema. Ta procena mora biti propisno doneta i mora biti na odgovaraju$i na#in potkrepljena doma$im ma-terijalima, kao i materijalima koji poti#u iz drugih pouzdanih izvora – kao "to su druge dr!ave, agencije UN i ugledne nevladine organizacije.

U datom slu#aju, ESLJP je morao da ustanovi da li bi proterivanje u „relativno bezbedna podru#ja” u Somaliji, kako je predlo!ila Holandija, predstavljalo kr-"enje #lana 3. ESLJP je primetio da #ak i na tim teritorijama – koje se nalaze na severu i u kojima, u celini gledano, ima vi"e mira nego u centralnoj i ju!noj Somaliji – postoje znatne razlike izme%u lica koja vode poreklo iz tih podru#ja i lica koja tu pristignu iz drugih delova Somalije. ESLJP je naglasio relevan-tnost klanovske pripadnosti kao va!nog elementa i stao je na stanovi"te da nije verovatno da bi podnosilac predstavke – kao pripadnik a"rafske manjine, rodom s juga Somalije – bio u stanju da dobije za"titu od klana u tim „relativno bezbednim podru#jima”. ESLJP je tako%e primetio da su tri najranjivije grupe u Somaliji, po op"tem mi"ljenju, interno raseljena lica, manjine i povratnici iz egzila, a podnosilac predstavke bi, kada bi bio proteran u neko od „relativno bezbednih podru#ja”, svakako u"ao u neku od tih triju kategorija.

Nije protivno Konvenciji kao takvoj da se dr!ave oslanjaju na internu za"titu onda kada procenjuju tvrdnju nekog pojedinca. Me%utim, ESLJP je ipak stao na stanovi"te da „moraju postojati izvesna jemstva: lice koje treba da bude proterano mora biti u mogu$nosti da otputuje u oblast o kojoj je re#, da tamo bude prihva$eno i da se tu nastani, a ako takvih jemstava nema, onda se mo!e otvoriti pitanje po osnovu #lana 3”. U tom smislu, stav lokalnih vlasti u provin-cijama Somaliland i Puntland – koje su relativno bezbedna podru#ja – bio je o#igledno protiv povratka izbeglica i onih lica koja ne vode poreklo iz Somali-landa. Pored toga, i vlasti Somalilanda i vlasti Puntlanda stavile su do znanja da putne isprave EU smatraju neprihvatljivim.

Uprkos tome, holandske vlasti su nastavile da insistiraju kako su proterivanja u ta podru#ja i dalje mogu$a, nagla"avaju$i da $e svakom licu koje bude vra-$eno, a kojem bude uskra$ena mogu$nost ulaska u te oblasti, biti dozvoljeno da se vrati u Holandiju. ESLJP je stao na stanovi"te da #ak i kada bi holandska dr!ava uspela da prebaci podnosioca predstavke bilo u Somaliland bilo u Pun-tland, to ni u kom slu#aju ne bi predstavljalo jemstvo da bi njemu, kad bi se tamo na"ao, bilo dopu"teno da na toj teritoriji ostane ili da bi mu bilo omogu$e-no da se tamo nastani, kao i da, s obzirom da nema nadzora nad deportovanim tra!iocima azila #iji su zahtevi za azil odbijeni, dr!ava ne bi imala nikakvu mo-gu$nost da proveri da li je podnosilac predstavke uspeo ili nije uspeo da dobije

VODI! O AZILU

62

dozvolu za ulazak na tu teritoriju. S obzirom na stav koji su zauzeli Puntland i Somaliland, ESLJP je zaklju#io da je prili#no nerealno da bi g. Sali (ihu bilo dopu"teno da se tamo nastani po povratku u Somaliju.

Kada je razmatrao da li bi podnosilac predstavke bio izlo!en opasnosti od po-vrede #lana 3 ako bi bio primoran da ode u neke druge oblasti u Somaliji, koje se, po op"tem mi"ljenju, smatraju nebezbednima, ESLJP je primetio da, s ob-zirom na to da je g. Sala (ih ve$ bio !rtva ne#ove#nog postupanja u Somaliji – a op"ta situacija u toj zemlji nije pretrpela neku su"tinsku promenu – nema ni#ega "to bi ukazivalo na to da bi se podnosilac predstavke sada, kada bi bio proteran, na"ao u situaciji koja bi se razlikovala od one iz koje je pobegao.

U zaklju#ku, ESLJP je primetio da su podnosilac predstavke i njegova porodi-ca bili na meti napada zato "to pripadaju a"rafskoj manjini i da iz tog razloga nisu imali na raspolaganju nikakvo sredstvo koje bi im omogu$ilo da se za"tite. ESLJP je saop"tio da se od podnosioca predstavke ne mo!e tra!iti da doka!e da ima sopstvene specifi#ne odlike, odnosno da postoje okolnosti koje bi posvedo-#ile da se on nalazio i da se i dalje nalazi u opasnosti. Odustav"i od pristupa koji je primenio u slu#aju Vilvarad%a i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva,57 ESLJP je stao na stanovi"te da bi za"tita koju pru!a #lan 3 mogla postati iluzorna ako bi se od podnosioca predstavke tra!ilo da doka!e da, pored toga "to pripada klanu A"raf, ima i neke druge karakteristi#ne odlike po kojima se izdvaja i zbog kojih je posebno ugro!en.

Imaju$i na umu op"tu situaciju u „relativno nesigurnim” podru#jima Somalije, ESLJP je zaklju#io da bi postojala verovatno$a da $e podnosilac predstavke, ako bi tamo bio vra$en, biti izlo!en postupanju kojim se kr"i #lan 3 Konvencije. Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da bi proterivanje g. Sale (iha u Somaliju do-velo do kr"enja #lana 3.

'lan 13

ESLJP je smatrao da je podnosilac predstavke imao na raspolaganju delotvoran pravni lek u pogledu na#ina na koji je bilo predvi%eno izvr"enje proterivanja.

Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da u datom slu#aju nije bio prekr"en #lan 13.

57 Vilvarajah and Others v. the United Kingdom, presuda od 30. oktobra 1991, br. 13163/87, 13164/87, 13165/87, 13447/87, 13448/87.

63

VODI! O AZILU

'lan 41

Podnosilac predstavke nije podneo zahtev za pravi#no zadovoljenje, pa ESLJP nije na"ao za shodno da na sopstvenu inicijativu razmatra to pitanje.

3. Komentar

Ova va!na presuda jedan je od klju#nih me%a"a u razvoju jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava. ESLJP je u slu#aju Vilvarad%a i drugi pro-tiv Ujedinjenog Kraljevstva iz 1991. godine zastupao stanovi"te da svaki mla-di tamilski mu"karac koga Ujedinjeno Kraljevstvo vra$a na &ri Lanku mora dokazati „posebne karakteristi#ne odlike” zbog kojih postoji ve$a verovatno-$a da $e biti izlo!en zabranjenom zlostavljanju nego "to je to slu#aj s drugim mladim tamilskim mu"karcima – iako je bilo priznato da su svi oni, generi#ki, izlo!eni opasnosti. U slu#aju Sala (ih, ESLJP je prihvatio da ako su svi pripad-nici odre%ene grupe izlo!eni stvarnoj opasnosti od zlostavljanja, onda za"tita koju pru!a #lan 3 gubi svu svoju delotvornost ako, pored #injenice da su svi u opasnosti jer su pripadnici date grupe, svako od njih jo" mora da doka!e da je li#no izlo!en ve$oj opasnosti nego drugi pripadnici iste grupe. Ta presuda je od"krinula vrata svima onima koji su nakon slu#aja Vilvarad%a bili istinski u opasnosti samo zbog toga "to pripadaju nekoj grupi, a ne zbog nekih posebnih li#nih aktivnosti ili specifi#nosti zbog kojih postoji ve$a verovatno$a da bi se na"li na meti zlostavljanja pre nego drugi pripadnici te grupe. Presuda u slu#a-ju Salah (ih bila je presudni jurisprudencijski kamen me%a" na putu ka budu-$im presudama u slu#ajevima NA. protiv Ujedinjenog Kraljevstva i Sufi i Elmi protiv Ujedinjenog Kraljevstva.58

Posebnu zabrinutost holandske dr!ave izazvalo je pitanje iscrpenosti doma$ih pravnih lekova. Dr!ava je tvrdila da je trebalo da predstavka bude progla"e-na neprihvatljivom zbog toga "to podnosilac predstavke nije iscrpeo sva sred-stva. Me%utim, budu$i da su nadle!ni pravosudni organi Holandije primenili test „li#nih okolnosti” iz predmeta Vilvarad%a, ESLJP je zaklju#io da raspolo!ivi pravni lek ne bi imao nikakvog izgleda na uspeh i kada bi se primenio, jer se tu polazilo od slu#aja Vilvarad%a. Taj zaklju#ak ESLJP-a – da navedeni pravni lek nije bio onaj koji je podnosilac predstavke trebalo da ima na raspolaganju – neraskidivo je povezan sa supstancijalnom odlukom o na#elu po kome svi #lanovi neke grupe izlo!ene opasnosti zaslu!uju za"titu.

58 NA. v. the United Kingdom, presuda od 17. jula 2008, br. 25904/07, i Sufi and Elmi v. the United Kingdom, presuda od 28. juna

2011, br. 8319/07 i 11449/07; i o jednoj i o drugoj presudi izve"tavamo u ovom odeljku.

VODI! O AZILU

64

Proterivanje stranaca u zemlju u kojoj se suo"avaju sa stvarnom opasno$'u od mu"enja

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU SAADI PROTIV ITALIJE(predstavka broj 37201/06)

28. februar 2008.


Podnosilac predstavke, Nasim Saadi (Nassim Saadi), tuniski je dr!avljanin ro-%en 1974. godine i !ivi u Milanu, u Italiji. Otac je osmogodi"njeg de#aka, #ija je majka italijanska dr!avljanka.

U decembru 2001. godine podnosilac predstavke je dobio italijansku boravi"nu dozvolu „iz porodi#nih razloga” s rokom va!enja do oktobra 2002.

U oktobru 2002. godine g. Saadi, koga su, izme%u ostalog, sumnji#ili za me%u-narodni terorizam, bio je uhap"en i odveden u pritvor u pretkrivi#nom postup-ku. U maju 2005. godine, Porotni sud u Milanu (Assize Court) prekvalifikovao je krivi#no delo koje mu je stavljeno na teret tako da je umesto za me%unarodni terorizam sada bio optu!en za zlo#ina#ko udru!ivanje. Taj sud je proglasio g. Saadija krivim za zlo#ina#ko udru!ivanje i falsifikovanje i osudio ga na #etiri godine i "est meseci zatvora. Na tu presudu su se !alili i tu!ila"tvo i podnosilac predstavke. Na dan dono"enja presude Velikog ve$a, jo" je trajao !albeni postu-pak pred italijanskim sudovima.

Vojni sud u Tunisu je 11. maja 2005. godine osudio podnosioca predstavke u od-sustvu na 20 godina zatvora zbog u#e"$a u teroristi#koj organizaciji koja deluje u inostranstvu u vreme mira i zbog podstrekivanja na terorizam.

G. Saadi je pu"ten iz zatvora 4. avgusta 2006. godine. Me%utim, ministar unu-tra"njih poslova je 8. avgusta 2006. izdao nalog za njegovu deportaciju u Tu-nis, saglasno odredbama Zakona iz 2005. godine o „hitnim merama u borbi protiv me%unarodnog terorizma”. Ministar je naveo da je iz „dokumenata koji se nalaze u dosijeu” jasno da je podnosilac predstavke igrao „aktivnu ulogu” u organizaciji koja je bila odgovorna za pru!anje logisti#ke i finansijske podr"ke pripadnicima fundamentalisti#kih islamisti#kih $elija u Italiji i inostranstvu. Stoga je podnosilac predstavke odveden u privremeni pritvorski centar u Mila-nu, gde je trebalo da boravi do deportacije.

65

VODI! O AZILU

G. Saadi je podneo zahtev za politi#ki azil, koji je odba#en u septembru 2006. godine. Istog dana podneo je predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Saglasno pravilu 39 Poslovnika Suda (privremene mere), ESLJP je zatra!io od italijanske Vlade da do daljnjeg obustavi izvr"enje naloga za proterivanje pod-nosioca predstavke.

Maksimalni rok koji je po italijanskim zakonima dozvoljen za zadr!avanje pod-nosioca predstavke u pritvoru do proterivanja istekao je 7. oktobra 2006. i on je tog dana pu"ten na slobodu. Me%utim, 6. oktobra 2006. izdat je novi nalog za deportaciju, na osnovu kojeg je podnosilac predstavke trebalo da bude prote-ran iz Italije u Francusku (zemlju iz koje je stigao u Italiju), pa je, usled toga, on odmah vra$en u Centar za privremeni pritvor u Milanu. Podnosilac predstavke je podneo zahtev za dozvolu boravka i zatra!io je da mu se prizna izbegli#ki status, ali je na oba zahteva odgovoreno negativno. Podnosilac predstavke je pu"ten na slobodu 3. novembra 2006, kada su stigle nove informacije iz kojih je postalo jasno da ne$e biti mogu$e deportovati ga u Francusku.

U maju 2007. godine, Italijanska ambasada u Tunisu zatra!ila je od Vlade Tu-nisa da dostavi kopiju navodne presude kojom je podnosilac predstavke osu-%en u Tunisu, kao i diplomatske garancije da podnosilac predstavke, ako bude deportovan u Tunis, ne$e biti podvrgnut postupanju koje je protivno #lanu 3 Evropske konvencije za za"titu ljudskih prava, da $e imati pravo na obnovu postupka i da $e to su%enje biti pravi#no. U odgovoru na taj zahtev, tuniski ministar spoljnih poslova je dva puta uputio note verbale Italijanskoj ambasadi u julu 2007. godine, navode$i da on „prihvata transfer u Tunis Tuni"ana koji su li"eni slobode u inostranstvu onda kada njihov identitet bude potvr%en”, da tunisko zakonodavstvo jem#i prava zatvorenika i da je Tunis pristupio „rele-vantnim me%unarodnim ugovorima i konvencijama”.

2. Odluka Suda

Ova predstavka je podneta Evropskom sudu za ljudska prava 14. septembra 2006. Ve$e kome je slu#aj poveren 29. marta 2007. ustupilo je slu#aj Velikom ve$u, saglasno #lanu 30 Konvencije.

Podnosilac predstavke je naveo da $e ga izvr"enje naloga za deportaciju u Tu-nis izlo!iti opasnosti od toga da bude podvrgnut mu#enju ili ne#ove#nom i po-ni!avaju$em postupanju, koje je protivno #lanu 3 Konvencije. Pozivaju$i se na #lan 6, on se po!alio i na flagrantno uskra$ivanje pravde, koje je navodno pre-trpeo u Tunisu kada je u odsustvu osu%en pred Vojnim sudom. Pozivaju$i se na

VODI! O AZILU

66

#lan 8, tvrdio je i da $e, ukoliko bude deportovan u Tunis, njegova partnerka i sin biti li"eni njegovog prisustva i podr"ke.

'lan 3

ESLJP je primetio da nikako ne mo!e potceniti opasnost od terorizma i konsta-tovao je da su visoke strane ugovornice suo#ene s velikim te"ko$ama kada je re# o za"titi zajednica od teroristi#kog nasilja. To, me%utim, nikako ne mo!e dovesti u pitanje apsolutnu prirodu #lana 3.

Protivno argumentaciji koju je iznelo Ujedinjeno Kraljevstvo, koje se ume"alo u postupak kao tre$a strana uz podr"ku italijanske dr!ave, ESLJP je stao na stanovi"te da nije mogu$e odmeravati opasnost da neko lice bude podvrgnuto zlostavljanju u odnosu na opasnost koju bi to lice predstavljalo po zajednicu ukoliko ne bi bilo vra$eno u zemlju porekla. Izgledi da bi to lice moglo pred-stavljati ozbiljnu pretnju po zajednicu ni u kom slu#aju ne umanjuju opasnost da njemu bude naneta "teta i bol ako bude deportovan.

Kada je re# o argumentu da takav rizik treba da bude utvr%en na osnovu #vr-stih dokaza ("to bi zna#ilo da se zadovoljava standard vi"i od uobi#ajenog) onda kada pojedinac predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, ESLJP je primetio da takav pristup nije u skladu sa apsolutnom prirodom #lana 3. ESLJP je potvrdio da je — kako bi prisilno proterivanje predstavljalo kr"enje Konven-cije — neophodno, i dovoljno, da se predo#e #vrsti osnovi za uverenje da postoji opasnost da bi podnosilac predstavke u zemlji prijema bio podvrgnut zlostav-ljanju.

ESLJP se pozvao na izve"taje organizacija Amnesti interne$enel (Amnesty International) i Hjuman rajts vo" (Human Rights Watch) u kojima je opisana uznemiruju$a situacija u Tunisu i koji su potkrepljeni i izve"tajem Stejt depar-tmenta SAD. U tim izve"tajima pomenuti su mnogobrojni i redovni slu#ajevi mu#enja kojima su podvrgnuta lica optu!ena po osnovu Zakona o spre#avanju terorizma iz 2003. godine. U tim izve"tajima je istaknuto da vlasti Tunisa ne istra!uju navode o mu#enju i zlostavljanju i da se presude redovno izri#u na osnovu priznanja dobijenih pod prisilom. Prema tome, podnosilac predstavke spada u grupu lica koja su u opasnosti od zlostavljanja.

ESLJP je dalje konstatovao da tuniske vlasti nisu dale diplomatske garancije koje je italijanska Vlada tra!ila u maju 2007. Pored toga, #ak i da su tuniske vlasti dale diplomatske garantije, ESLJP time ne bi bio oslobo%en obaveze da

67

VODI! O AZILU

ispita da li takve garancije predstavljaju dovoljno jemstvo da $e podnosilac predstavke biti za"ti$en od opasnosti od zlostavljanja.

Sledstveno tome, ESLJP je zaklju#io da bi izvr"enjem odluke o deportovanju g. Saadija u Tunis bio prekr"en #lan 3.

'lan 6 i #lan 8

Podse$aju$i na svoj zaklju#ak u vezi s #lanom 3 i ne nalaze$i nijedan razlog za sumnju u to da $e se italijanska dr!ava povinovati presudi Velikog ve$a, ESLJP je stao na stanovi"te da nema potrebe da odlu#uje i o pitanju da li bi, ako bi podnosilac predstavke bio proteran u Tunis, bili prekr"eni i #lanovi 6 i 8 Konvencije.

'lan 41

ESLJP je zaklju#io da sama #injenica da je utvr%ena povreda prava po Konven-ciji predstavlja dovoljno pravi#no zadovoljenje na ime nematerijalne "tete koju je podnosilac predstavke pretrpeo, a dosudio mu je iznos od 8.000 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova.

3. Komentar

Pravo na prihvatanje ili proterivanje stranaca jedan je od klju#nih atributa dr-!avnog suvereniteta i ESLJP se upu"ta u razmatranje uskla%enosti predlo!enih proterivanja sa obavezama po Konvenciji samo onda kada takva proterivanja mogu pokrenuti pitanja normi za"tite ljudskih prava. ESLJP je oduvek zastupao stanovi"te da se apsolutna zabrana mu#enja ili ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja ili ka!njavanja podjednako primenjuje na zabranu proterivanja nekog lica onda kada postoji stvarna opasnost da bi to proterivanje donelo izlo!enost tog lica takvom vidu postupanja. U slu#aju !ahal protiv Ujedinje-nog Kraljevstva,59 Ujedinjeno Kraljevstvo je nastojalo da tvrdi da ta zabrana nije apsolutna. ESLJP je, me%utim, zaklju#io druga#ije. U ovom slu#aju protiv Italije, Ujedinjeno Kraljevstvo je bezuspe"no intervenisalo ne bi li poku"alo uveriti Sud da treba da odstupi od stava koji je zauzeo u slu#aju !ahal. Veliko ve$e je jednoglasno zaklju#ilo da je zabrana proterivanja apsolutna ako postoji stvarna opasnost da proterano lice bude izlo!eno postupanju koje je apsolutno

59 Chahal v. the United Kingdom, [Veliko ve$e] presuda od 15. novembra 1996, br. 22414/93, o kojoj tako%e izve"tavamo u ovom

odeljku.

VODI! O AZILU

68

zabranjeno. ESLJP je ustanovio da u slu#aju g. Saadija postoji stvarna opasnost. 'injenica da je Tunis visoka strana ugovornica me%unarodnih instrumenata kojima se zabranjuje mu#enje nije dovoljna s obzirom na obilje dokaza o tome da se u toj zemlji rutinski primenjuje mu#enje. Ova presuda je kori"$ena kao uzor u mnogim potonjim slu#ajevima.

69

VODI! O AZILU

Predlo%eno deportovanje te$ko obolele dr%avljanke Ugande ne bi predstavljalo poni%avaju'e postupanje

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU N. PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

(predstavka broj 26565/05)27. maj 2008.


Podnositeljka predstavke, g%a N., koja je dr!avljanka Ugande ro%ena 1974, u"la je 28. marta 1998. u Ujedinjeno Kraljevstvo pod la!nim imenom.

Bila je te"ko bolesna i primljena je u bolnicu, gde je dijagnostikovano da je po-zitivna na virus HIV-a.

U roku od nekoliko dana njeni advokati su podneli zahtev za azil, isti#u$i da su je u Ugandi zlostavljali i silovali pripadnici Nacionalnog pokreta otpora zbog povezanosti s Gospodnjom vojskom otpora i tvrde$i da bi joj !ivot i bezbednost bili ugro!eni ako bi bila vra$ena u mati#nu zemlju.

U novembru 1998. godine kod podnositeljke predstavke dijagnostikovano je sekundarno oboljenje nastalo usled zara!enosti virusom HIV-a – Kapo"ijev sarkom. U toj fazi, broj njenih CD4 $elija iznosio je svega 10, dok je kod zdrave osobe taj broj oko 500. Zahvaljuju$i le#enju i antiretroviralnim lekovima koje je primala u Ujedinjenom Kraljevstvu, stanje g%e N. je po#elo da se stabilizuje, tako da je 2005, kada je Dom lordova razmatrao njen slu#aj, broj njenih CD4 $elija porastao na 414.

U martu 2001. jedan lekar konsultant pripremio je izve"taj ve"taka na zahtev advokata podnositeljke predstavke. U izve"taju je jasno stavljeno do znanja da je prognoza za tu pacijentkinju „zastra"uju$a” ako ne bude aktivno le#ena radi pobolj"anja broja $elija CD4, tako da bi o#ekivana du!ina ostatka njenog !ivota iznosila manje od godinu dana ukoliko bi ona bila primorana da se vrati u Ugandu, gde „nema izgleda da dobije odgovaraju$u terapiju”.

Vlasti Ujedinjenog Kraljevstva su 28. marta 2001. odbile zahtev za azil podno-siteljke predstavke, uz obrazlo!enje da njene tvrdnje nisu bile pouzdane zato "to nije prona%en nijedan dokaz da su vlasti Ugande uop"te zainteresovane za nju. Odba#eni su i zahtevi podnositeljke predstavke zasnovani na #lanu 3

VODI! O AZILU

70

EKLJP-a, a u obrazlo!enju je navedeno da je le#enje side u Ugandi uporedivo s le#enjem tog oboljenja u bilo kojoj drugoj afri#koj zemlji, kao i da u Ugandi postoje i dostupni su svi vode$i antiretroviralni lekovi.

(alba g%e N. na re"enje o odbijanju zahteva za azil odbijena je 10. jula 2002, ali je prihva$ena u onom delu u kome se podnositeljka pozvala na #lan 3 Konven-cije i pritom navela slu#aj D. protiv Ujedinjenog Kraljevstva.60

Ministar spoljnih poslova je ulo!io !albu na zaklju#ak donet u vezi sa #lanom 3, navode$i da su svi lekovi za sidu koji su dostupni po odluci Nacionalne zdrav-stvene slu!be u Ujedinjenom Kraljevstvu dostupni i u Ugandi, a pritom je ve$i-na tih lekova u Ugandi dostupna po sni!enoj ceni, zahvaljuju$i projektima koje finansiraju Ujedinjene nacije i projektima koji se finansiraju iz bilateralnih do-natorskih programa za borbu protiv side. Iz tih razloga, to "to bi se g%a N. vra-tila u Ugandu ne bi zna#ilo da bi ona ostala „potpuno bez medicinskog le#enja” i ne bi je dovelo u opasnost od „akutne fizi#ke i mentalne patnje”. Apelacioni tribunal za imigraciona pitanja dopustio je 29. novembra 2002. da ministarska !alba bude ulo!ena i zaklju#io je da, #ak i pored toga "to treba priznati da je nivo le#enja u Ugandi ispod nivoa le#enja koji je dostupan u Ujedinjenom Kra-ljevstvu, podnositeljka predstavke mo!e da na%e odgovaraju$e lekove za svoje oboljenje u Ugandi.

G%a N. se bezuspe"no !alila Apelacionom sudu i Domu lordova.

2. Odluka Suda

G%a N. se u predstavci pozvala na #lanove 3 i 8, smatraju$i da $e, ako se uzmu u obzir njena bolest i nepostojanje odgovaraju$eg le#enja u Ugandi, njeno preme-"tanje u tu zemlju prouzrokovati njenu patnju i dovesti do prevremene smrti, "to predstavlja ne#ove#no i poni!avaju$e postupanje.

'lan 3

ESLJP je ponovio da se #lan 3 mo!e primeniti u cilju spre#avanja proterivanja u zemlju u kojoj opasnost od zlostavljanja proisti#e iz postupaka javnih vlasti i/ili nedr!avnih aktera onda kada vlasti nisu u stanju da pru!e odgovaraju$u za-"titu podnosiocu predstavke. ESLJP je tako%e podsetio na svoju sudsku praksu u vezi sa slu#ajevima proterivanja u kojima je podnosilac predstavke tvrdio da

60 D. v. the United Kingdom, presuda od 21. maja 1997, br. 30240/96.

71

VODI! O AZILU

je u opasnosti od toga da pretrpi povredu #lana 3 zbog lo"eg zdravstvenog sta-nja, konstatuju$i da takvu povredu nije ustanovio nijednom od 1997. godine, kada je sudio u slu#aju D. protiv Ujedinjenog Kraljevstva. U tom slu#aju se radilo o „veoma izuzetnim okolnostima” i „obavezuju$im humanitarnim razlozima” s obzirom na to da je podnosilac date predstavke bio kriti#no bolestan i na ivici smrti, a u njegovoj zemlji porekla nije bilo mogu$e zajem#iti mu nikakvu bol-ni#ku negu i lekarski tretman.

ESLJP je primetio da stranci koji podle!u proterivanju u na#elu ne mogu po-lagati pravo da ostanu na teritoriji jedne od visokih strana ugovornica samo kako bi mogli da nastave sa kori"$enjem lekarske, socijalne ili neke druge vrste pomo$i i usluga koje ina#e pru!a dr!ava koja ih proteruje. To "to bi se okolnosti u kojima podnositeljka predstavke !ivi, uklju#uju$i tu i o#ekivanu du!inu tra-janja njenog !ivota, znatno pogor"ale ako bi ona bila iseljena iz visoke strane ugovornice nije samo po sebi dovoljno da se govori o povredi #lana 3. Samo u veoma izuzetnom slu#aju, kada postoji obavezuju$i humanitarni osnov protiv iseljenja, proterivanje te"ko obolelog stranca u zemlju u kojoj je infrastruktura za le#enje inferiorna u odnosu na zdravstvenu infrastrukturu koja mu stoji na raspolaganju visokoj strani ugovornici mo!e otvoriti pitanje po osnovu #lana 3. Osim toga, #ak i ako se uzme u obzir da se nivo le#enja koje je dostupno u visokoj strani ugovornici i nivo le#enja u zemlji porekla mogu znatno razli-kovati, #lan 3 ne nala!e visokoj strani ugovornici obavezu da premo"$uje te razlike tako "to $e pru!iti besplatnu i neograni#enu zdravstvenu za"titu svim strancima koji ina#e nemaju pravo da borave u njenoj nadle!nosti. Stoga bi dono"enje zaklju#ka suprotnog sadr!aja stavilo prete!ak teret na ple$a visokih strana ugovornica.

U datom slu#aju, ESLJP je primetio da se, iako je g%a N. podnela zahtev za azil u Ujedinjenom Kraljevstvu, a taj zahtev je odbijen, njen zahtev po osnovu #la-na 3 zasniva isklju#ivo na njenom te"kom zdravstvenom stanju i na #injenici da u njenoj mati#noj zemlji nije dostupno odgovaraju$e le#enje. U tom smislu, ESLJP je razmotrio informacije dobijene od Svetske zdravstvene organizacije, po kojima u Ugandi jesu dostupni antiretroviralni lekovi, iako te lekove, zbog nedostatka sredstava, koristi samo polovina onih lica kojima su oni potrebni.

Sud je prihvatio da $e povratak u Ugandu u znatnoj meri negativno uticati na kvalitet !ivota podnositeljke predstavke i na o#ekivanu du!inu njenog !i-vota. Me%utim, zahvaljuju$i le#enju u Ujedinjenom Kraljevstvu, njeno stanje je postalo stabilnije, pa u datom trenutku podnositeljka predstavke vi"e nije bila kriti#no bolesna. Ipak, Ujedinjeno Kraljevstvo nije du!no da nastavi da se

VODI! O AZILU

72

stara o njoj i pru!a joj negu i nakon "to doma$i sudovi i Sud u Strazburu donesu odluku o !albi, odnosno predstavci koju je uputila pozivaju$i se na #lanove 3 i 8 Konvencije.

ESLJP je stao na stanovi"te da procenjivanje brzine pogor"anja zdravstvenog stanja podnositeljke predstavke, stepena dostupnosti le#enja, podr"ke i nege za nju sadr!i u sebi izvestan nivo naga%anja, posebno s obzirom na stalni na-predak u le#enju HIV-a i side "irom sveta. Stoga se u slu#aju ove podnositeljke predstavke zaista ne mo!e govoriti o tome da postoje „veoma izuzetne okol-nosti” koje bi mogle da spre#e njeno proterivanje.

Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da izvr"enjem odluke o njenom vra$anju u Ugandu ne$e nastupiti povreda #lana 3 Konvencije.

'lan 8

ESLJP je stao na stanovi"te da ne postoji posebno pitanje po osnovu #lana 8, te da stoga nema potrebe da se u tom svetlu razmatra predstavka.

3. Komentar

Po"to je izre#ena ova presuda, isto pitanje je vi"e puta ponavljano pred Sudom u Strazburu i #ini se da je ono privuklo posebnu pa!nju tog suda.61 Veliko ve$e je izbrisalo sa spiska predstavki predstavku u slu#aju S. J. protiv Belgije,62 u kome su belgijske vlasti ponudile neograni#enu dozvolu boravka za podnosi-teljku predstavke i njeno troje dece iz „jakih humanitarnih razloga”. Trenutno se pred Velikim ve$em nalazi jo" jedan slu#aj u kome podnosioci predstavke otvaraju ista pitanja.63

Mora se naglasiti da se u ovakvim slu#ajevima rezonovanje Evropskog suda za ljudska prava temelji na premisi da stranci koji su predmet proterivanja ne mogu u na#elu polagati pravo da ostanu na teritoriji neke visoke strane ugovornice kako bi nastavili da u!ivaju medicinsku, socijalnu ili neku drugu vrstu pomo$i i usluga koje pru!a dr!ava koja ih proteruje. 'injenica da $e kva-litet !ivota podnositeljke predstavke, uklju#uju$i i njen o#ekivani !ivotni vek,

61 Vidi S. H. H. v. the United Kingdom, presuda od 29. januara 2013, br. 60367/10; I. K. v. Austria, presuda od 28. marta 2013, br.

2964/12; i Senchishak v. Finland, presuda od 18. novembra 2014, br. 5049/12.

62 S. J. v. Belgium, izbrisano sa spiska presudom Velikog ve$a, od 19. marta 2015, br. 70055/10.

63 Paposhvili v. Belgium, rasprava pred Velikim ve$em 16. septembra 2015, br. 41738/10.

73

VODI! O AZILU

biti znatno umanjen ako ona bude izme"tena iz visoke strane ugovornice nije sama po sebi dovoljna da se zbog toga otvori pitanje po #lanu 3 Konvencije. Zato je pravo na ostanak u nekoj zemlji po osnovu zdravstvenog stanja veoma izuzetno i na njega se odnosi veoma visok prag, "to je upravo onaj prag koji je ESLJP utvrdio u slu#aju D. protiv Ujedinjenog Kraljevstva. U tom slu#aju, pod-nosilac predstavke je bio u kriti#nom stanju, na ivici smrti, a u zemlji porekla, Sent Kitsu, nije bilo mogu$e zajem#iti mu bilo kakvu zdravstvenu negu i le#e-nje. Osim toga, on u toj zemlji nije imao porodicu koja bi bila voljna ili kadra da se stara o njemu ili da mu obezbedi #ak ni najosnovnije potrebe u pogledu hrane, sme"taja ili dru"tvene podr"ke. 'ini se da kombinacija svih tih #inilaca i uslova u kojima je podnosilac u datom slu#aju bio na samrti bila posebno va!na za sudsku analizu #lana 3.

Va!no je naglasiti da ESLJP u svim slu#ajevima koji se odnose na medicinsku negu i le#enje nagla"ava #injenicu da rizik s kojim se podnosioci predstavke suo#avaju po povratku u mati#nu zemlju ne proisti#e iz namernih postupaka ili propusta javnih vlasti ili nedr!avnih aktera, ve$ do njega dolazi usled bole-sti koja je nastupila prirodnim putem i nedostatka resursa neophodnih za nje-no le#enje. ESLJP je tako%e primenio test izvesnog uravnote!avanja, time "to je saop"tio da bi zaklju#kom po kome #lan 3 nala!e svim zemljama #lanicama da obezbede besplatnu i neograni#enu zdravstvenu za"titu svim strancima koji nemaju pravo na boravak u njihovoj nadle!nosti bio postavljen prete!ak teret na ple$a visokih strana ugovornica.

Bi$e zanimljivo videti da li $e Veliko ve$e i u slu#aju Papo$vili protiv Belgije (gore pomenut) zadr!ati prag utvr%en u slu#aju D. protiv Ujedinjenog Kraljev-stva.

VODI! O AZILU

74

Predlo%ena deportacija tamilskog tra%ioca azila na (ri Lanku predstavlja kr$enje "lana 3; sprovo#enje privremenih mera u sli"nim slu"ajevima

PRESUDA U PREDMETU NA. PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA



Podnosilac predstavke, g. NA., dr!avljanin je &ri Lanke, tamilske etni#ke pri-padnosti, ro%en 1975. godine. Stigao je ilegalno u Ujedinjeno Kraljevstvo 17. av-gusta 1999. i sutradan je podneo zahtev za azil, uz obrazlo!enje da je izbegao sa &ri Lanke strahuju$i od toga da $e ga zlostavljati pripadnici vojske &ri Lanke i Oslobodila#kih tigrova Tamilskog Elama (takozvanih Tamilskih tigrova).

G. NA. je objasnio da ga je vojska &ri Lanke od 1990. do 1997. godine "est puta li"avala slobode i dr!ala u pritvoru pod sumnjom da je povezan s Tamilskim tigrovima. U jednoj takvoj prilici je oslobo%en, a da protiv njega nije podneta krivi#na prijava. Tokom jednog ili mo!da vi"e takvih perioda pritvora bio je zlostavljan i zato na nogama i danas ima o!iljke od batinanja pendrekom. Ta-ko%e su ga fotografisali za evidenciju i uzeli mu otiske prstiju. Jednom prilikom je njegov otac potpisao neki dokument kako bi obezbedio njegovo pu"tanje na slobodu. On sam strahuje od Tamilskih tigrova zato "to je njegov brat obavljao za njih neke poslove koji nisu imali veze s borbenim zadacima, a oni su u dva navrata poku"ali da i samog NA. vrbuju u svoje redove.

Ministar unutra"njih poslova je 30. oktobra 2002. odbio zahtev za azil. Nadle!-ni arbitar (Adjudicator) saslu"ao je NA. 27. jula 2003. i odbacio njegovu !albu na tu odluku, uz obrazlo!enje da je, uprkos tome "to je prikaz stanja koji je podnosilac predstavke dao delovao verodostojno, njegov strah od toga da $e ga vojska zlostavljati, ako bude vra$en na &ri Lanku, bio neosnovan.

G. NA. je dobio nalog za vra$anje 1. aprila 2006. godine. Ministar unutra"njih poslova je 3. aprila 2006. odbio da razmotri njegove dodatne prigovore uz obra-zlo!enje da oni zapravo predstavljaju novi zahtev za azil. Iako je priznato da se op"ta situacija na &ri Lanki pogor"ala, to ne zna#i da svi povraci na &ri Lanku treba da budu obustavljeni. Nema dokaza da bi g. NA. bio li#no pogo%en kad bi se vratio u zemlju niti da je on od ikakvog interesa za vlasti &ri Lanke, izme%u ostalog, i s obzirom na #injenicu da je toliko dugo boravio van zemlje.

75

VODI! O AZILU

Po"to je podnosilac predstavke podneo jedan za drugim nekoliko zahteva za sudsku reviziju odluke o vra$anju na &ri Lanku i po"to su svi ti zahtevi odba-#eni, izdat mu je 25. juna 2007. novi nalog za povratak u zemlju. On je podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava i ESLJP je tog dana odlu#io da primeni Pravilo 39 Poslovnika Suda (privremene mere), pa je obavestio Ujedi-njeno Kraljevstvo da podnosilac predstavke ne treba da bude iseljen iz zemlje do daljnjeg. Osim toga, saglasno Pravilu 41 Poslovnika, ta predstavka je uvr"te-na me%u one koje $e biti prioritetno razmatrane.

Tokom 2007. godine ESLJP je dobijao sve ve$i broj zahteva za dono"enje pri-vremenih mera od Tamilaca koji su vra$ani na &ri Lanku iz visokih strana ugovornica, a pre svega iz Ujedinjenog Kraljevstva. U oktobru 2007. sekretar Ve$a uputio je pismo Vladi Ujedinjenog Kraljevstva u kome je izrazio nadu da $e ona pomo$i Evropskom sudu za ljudska prava time "to $e se zasad uzdr!ati od izdavanja naloga za iseljenje Tamilaca koji se nalaze u istovetnom polo!aju kao i g. NA. Budu$i da britanska dr!ava nije smatrala da postoje$e stanje na &ri Lanki nala!e suspendovanje iseljenja, odnosno vra$anja svih Tamilaca koji su tvrdili da $e ih iseljenje izlo!iti opasnosti od zlostavljanja, ona je navela da nije u mogu$nosti da pomogne Evropskom sudu u njegovom zahtevu. Sugerisano je da Evropski sud mo!e na najbolji na#in da re"i te"ko$e koje se javljaju zbog sve ve$eg broja zahteva za dono"enje privremenih mera koje se ti#u Tamilaca tako "to $e doneti me%a"nju presudu iz koje $e biti mogu$e izvesti odre%ene smernice u toj stvari.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke je tvrdio da $e u slu#aju vra$anja na &ri Lanku biti izlo-!en stvarnoj opasnosti od zlostavljanja, #ime bi bio prekr"en #lan 3 (zabrana ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja) i/ili #lan 2 (pravo na !ivot) Konven-cije.

'lan 2

ESLJP je ustanovio da se pritu!ba po osnovu #lana 2 nikako ne mo!e odvojiti od pritu!be podnete po osnovu #lana 3, ve$ da je treba razmotriti u kontekstu ispitivanja potonje pritu!be.

'lan 3

Iako je priznato da se op"ta situacija na planu za"tite ljudskih prava na &ri Lan-

VODI! O AZILU

76

ki pogor"ala, ESLJP je morao da razmotri da li se ta situacija u dovoljnoj meri promenila da predstavlja postojanje op"te opasnosti za Tamilce koji se vra$aju u tu zemlju i, sledstveno tome, da li bi vra$anje podnosioca predstavke na &ri Lanku predstavljalo povredu #lana 3.

U svojoj proceni, ESLJP je prvo razmotrio op"ta na#ela koja su primenljiva na slu#ajeve proterivanja, a potom je utvrdio svoj pristup objektivnim informa-cijama koje su mu predo#ene. Na toj osnovi, ESLJP je procenjivao opasnost za dr!avljane &ri Lanke tamilske etni#ke pripadnosti koji se vra$aju na &ri Lanku, kao i pojedina#ne okolnosti slu#aja ovog podnosioca predstavke, kako bi mo-gao utvrditi da li bi bila prekr"ena Konvencija ako bi on bio vra$en u tu zemlju.

Po mi"ljenju ESLJP-a, #injenica da je na &ri Lanki pogor"ana bezbednosna si-tuacija i da je, shodno tome, pove$an i broj kr"enja ljudskih prava ne pred-stavlja sama po sebi op"tu, generalnu opasnost za sve Tamilce koje vra$aju u zemlju. Ta opasnost se mo!e proceniti samo na individualnoj osnovi. Stoga je, na#elno gledano, legitimno procenjivati pojedina#nu opasnost po lica koja su predmet vra$anja u zemlju na osnovu spiska „faktora rizika”, koji su sa#inile vlasti Ujedinjenog Kraljevstva, koriste$i za to neposredni pristup objektivnim informacijama i dokaze koje su ponudili eksperti. Me%utim, ESLJP je naglasio da izvesni individualni #inioci koji ne uzrokuju stvarnu opasnost kada se svaki od njih razmatra zasebno mogu dovesti do stvarne opasnosti ako se sagledaju kumulativno, u situaciji op"teg nasilja i poja#anih mera bezbednosti. Iz toga sledi da se i procena opasnosti po Tamilce „odre%enog profila” i procena toga da li individualni postupci "ikaniranja kumulativno predstavljaju te"ko kr"e-nje ljudskih prava mo!e doneti samo na individualnoj osnovi, tako "to $e se dokazati da postoje dodatne posebne odlike koje bi ta lica dovele u stvarnu opasnost od zlostavljanja koje je u suprotnosti s #lanom 3.

Informacije koje ESLJP poseduje dokazuju da vlasti &ri Lanke sistematski mu#e i zlostavljaju Tamilce, za koje su zainteresovane u kontekstu borbe koju same vode protiv Tamilskih tigrova. Pored toga, vlasti &ri Lanke imaju na raspola-ganju tehni#ka sredstva i procedure pomo$u kojih na aerodromu u Kolombu mogu da identifikuju i one tra!ioce azila kojima zahtev za azil nije prihva$en i one tra!ioce azila za kojima je vlast raspisala poternice.

Kada je re# o pitanju navodne opasnosti koju za podnosioca predstavke pred-stavljaju Tamilski tigrovi, ESLJP prihvata da u Kolombu jedinoj opasnosti od Tamilskih tigrova mogu biti izlo!eni samo veoma poznati i ugledni Tamilci – to jest oni Tamilci koji su opozicioni aktivisti ili oni na koje javnost gleda kao na

77

VODI! O AZILU

otpadnike ili izdajnike. Sledstveno tome, g. NA. ne bi bio izlo!en stvarnoj opa-snosti od zlostavljanja ako bi bio vra$en u Kolombo.

Procenjuju$i njegov polo!aj u odnosu na vlasti &ri Lanke, ESLJP je razmotrio tvrdnju podnosioca predstavke da je izlo!en stvarnoj opasnosti zbog akumu-lacije faktora rizika u svetlosti najnovijih doga%aja u zemlji. Dodatni relevan-tni faktori rizika koji su uzeti u obzir u slu#aju g. NA. bili su slede$i: #injenica da je njegov otac potpisao jedan dokument kako bi mu obezbedio pu"tanje na slobodu, postojanje o!iljaka na njegovim nogama, "to znatno pove$ava kumu-lativni rizik od zlostavljanja, kao i uzrast, pol i poreklo podnosioca predstavke, njegov raniji dosije lica koje je pripadnik Tamilskih tigrova ili koje je osumnji-#eno za pripadni"tvo toj organizaciji, njegov povratak iz Londona i #injenica da je u inostranstvu podneo zahtev za azil – "to sve doprinosi opasnosti da ga identifikuju, ispituju, pretresu i pritvore na aerodromu, odnosno, u ne"to ma-njoj meri, u samom gradu Kolombu. ESLJP je tako%e ukazao na to da #injenica da je pro"lo vi"e od deset godina otkako su podnosioca predstavke poslednji put uhapsile i pritvorile vlasti &ri Lanke ne mo!e biti smatrana neopozivom i presudnom, zato "to $e se interes vlasti za pojedine kategorije povratnika ve-rovatno menjati tokom vremena, u skladu s razvojem doga%aja na doma$oj po-liti#koj sceni, "to zna#i da to interesovanje mo!e da se pove$a ili da se smanji, a jedan od #inilaca koji na tu promenu interesovanja vlasti mogu uticati jeste i verovatno postojanje evidencije o pro"losti podnosioca predstavke.

ESLJP je uzeo u obzir sada"nju klimu op"teg nasilja na &ri Lanki i razmotrio je kumulativno sve #inioce koji su predo#eni u slu#aju ovog podnosioca predstav-ke. Naglasio je da su lica koja vlasti &ri Lanke smatraju zna#ajnima kada je re# o borbi koju one vode protiv Tamilskih tigrova sistematski izlagana mu#enju i zlostavljanju. Postoji stvarna opasnost da $e vlasti na aerodromu u Kolombu biti u mogu$nosti da pristupe evidenciji o pre%a"njim hap"enjima i da na osno-vu toga pritvore podnosioca predstavke. Ako se to dogodi, kada se taj faktor rizika sagleda kumulativno sa ostalim faktorima rizika na koje se sam pod-nosilac predstavke pozvao, postoji verovatno$a da $e podnosilac predstavke biti li"en slobode i pretresen do gole ko!e. To $e opet omogu$iti da se otkriju njegovi o!iljci. Na toj osnovi, ESLJP je ustanovio da postoji realan osnov da se zaklju#i kako $e ovaj podnosilac predstavke biti zanimljiv za vlasti &ri Lanke u borbi koju one vode protiv Tamilskih tigrova.

Iz svih tih razloga, ESLJP je jednoglasno zaklju#io da bi u sada"njem trenutku vra$anjem podnosioca predstavke na &ri Lanku bio prekr"en #lan 3, jer bi g. NA. bio izlo!en stvarnoj opasnosti od zlostavljanja.

VODI! O AZILU

78

'lan 41

U predstavci nije iznet zahtev za naknadu materijalne ili nematerijalne "tete saglasno #lanu 41, ali je ESLJP dosudio podnosiocu predstavke 4.451 evro na ime sudskih i ostalih tro"kova, od kojih treba odbiti 850 evra, "to je iznos koji je on ve$ dobio na ime pravne pomo$i od Saveta Evrope.

3. Komentar

U ovom slu#aju ESLJP se suo#io s navodima da onda kada situacija u odre%enoj zemlji predstavlja opasnost za svakoga ko se u njoj na%e, svako proterivanje u tu zemlju predstavlja povredu #lana 3. Ti navodi su izneti u periodu kada je broj zahteva za primenu Pravila 39 Poslovnika Suda u vezi s proterivanjima na &ri Lanku bio veoma visok. Ova presuda je odgovor Evropskog suda za ljudska prava na situaciju koja je u to vreme vladala na &ri Lanki.

ESLJP je u svojoj proceni prvo naglasio potrebu da se obrati du!na pa!nja na pogor"anje bezbednosne situacije u odredi"noj zemlji – u datom slu#aju, to je &ri Lanka – kao i posledi#nom pove$anju op"teg nasilja i poo"trenim merama bezbednosti. Drugo, ukazao je na potrebu da se koristi kumulativni pristup svim mogu$im faktorima rizika koje je sam podnosilac predstavke identifiko-vao kao primenljive u njegovom slu#aju.

Posebno kad se u obzir uzme prva gore pomenuta ta#ka, ova presuda pred-stavlja su"tinski iskorak u sudskoj praksi ESLJP-a kada je re# o slu#ajevima tra!ilaca azila. Poseban zna#aj u ovoj presudi ima #injenica da je ESLJP prvi put prihvatio da op"ta situacija u odre%enoj zemlji mo!e biti dovoljna da se na osnovu nje zaklju#i kako bi preseljenje bilo kog lica u tu zemlju samo po sebi predstavljalo povredu #lana 3 Konvencije. Me%utim, ESLJP je jasno stavio do znanja da je taj prag veoma visok i da $e on to na#elo primenjivati samo u po-sebno te"kim i izuzetnim situacijama. U okolnostima ovog konkretnog slu#aja i s obzirom na objektivni materijal koji je imao pred sobom, ESLJP je zaklju#io da situacija na &ri Lanki, u vreme kada je on vr"io tu procenu, nije bila do te mere problemati#na da bi se mogao izvesti zaklju#ak kako bi proterivanje bilo kog lica na &ri Lanku, s obzirom na op"tu situaciju u toj zemlji, samo po sebi predstavljalo kr"enje #lana 3.

Potom je ESLJP pre"ao na drugu ta#ku, kumulativni pristup. Zaklju#io je da je op"ta situacija na &ri Lanki u kombinaciji s li#nim karakteristikama pod-nosioca predstavke takva da bi njegovo proterivanje u &ri Lanku predstavlja-

79

VODI! O AZILU

lo povredu #lana 3 Konvencije. ESLJP je posebno uzeo u obzir #injenicu da je podnosilac predstavke od 1990. do 1997. bio "est puta hap"en, da je bio zlostav-ljan u pritvoru i da je, kako izgleda, barem u jednoj od tih prilika kada je bio li"en slobode, to uneto u krivi#nu evidenciju. Re# je o podacima iz kojih se vidi njegov uzrast, pol i poreklo, kao i o informacijama o tome da je bio pripadnik opozicionih Tamilskih tigrova ili da je bio osumnji#en za pripadni"tvo toj orga-nizaciji, kao i o tome da je u inostranstvu podneo zahtev za azil, ali da mu taj zahtev nije prihva$en itd.

S obzirom na kumulativno dejstvo svih tih #inilaca, uklju#uju$i tu i op"tu si-tuaciju na &ri Lanki i li#ne karakteristike podnosioca predstavke, ESLJP je za-klju#io da bi njegovo proterivanje na &ri Lanku predstavljalo povredu #lana 3.

VODI! O AZILU

80

Povinovanje privremenim merama koje je utvrdio ESLJP

PRESUDA U PREDMETU BEN HEMAIS PROTIV ITALIJE

(predstavka broj 246/07)24. februar 2009.


Podnosilac predstavke, Esid Sami Ben Hemais (Essid Sami Ben Khemais), dr!av-ljanin je Tunisa ro%en 1968. godine. U vreme odlu#ivanja po predstavci bio je u zatvoru u Tunisu.

U februaru 2002. godine italijanski sudovi su osudili g. Bena Hemaisa na pet godina zatvora zbog pripadni"tva kriminalnoj organizaciji. Kaznu je odslu!io u celosti. U martu 2006. Okru!ni sud u Komu osudio ga je na novu kaznu zatvora zbog fizi#kog napada i nalo!io da on po izdr!anoj kazni bude deportovan iz Ita-lije. Nije poznat ishod !albe koju je podnosilac predstavke ulo!io Kasacionom sudu.

U me%uvremenu, presudom od 30. januara 2002. godine, Vojni sud u Tunisu osudio je podnosioca predstavke u odsustvu na deset godina zatvora zbog pri-padni"tva jednoj teroristi#koj organizaciji. Ta presuda se o#igledno temeljila isklju#ivo na izjavama jednog od saoptu!enih lica.

G. Ben Hemais podneo je predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u ja-nuaru 2007. U martu 2007, saglasno Pravilu 39 (privremene mere) Poslovnika Suda, ESLJP je obavestio italijansku dr!avu da je po!eljno u interesu stranaka i neometanog napredovanja sudskog postupka obustaviti izvr"enje naloga za deportaciju podnosioca predstavke dok ne bude doneta odluka o su"tini pred-stavke.

Me%utim, 2. juna 2008. zastupnik podnosioca predstavke obavestio je Sekreta-rijat Suda da je njegov klijent odveden na milanski aerodrom kako bi bio depor-tovan u Tunis. Italijanska dr!ava obavestila je Sud 11. juna da je zaista 31. maja 2008. izdat nalog za deportaciju podnosioca predstavke zbog njegove uloge u aktivnostima islamskih ekstremista. Krivi#ni sud u Milanu je, izme%u ostalog, zaklju#io da podnosilac predstavke predstavlja pretnju po nacionalnu bezbed-nost zato "to je u polo!aju da obnovi kontakte radi nastavljanja teroristi#kih aktivnosti, uklju#uju$i akcije na me%unarodnom planu. Podnosilac predstavke

81

VODI! O AZILU

je deportovan u Tunis 3. juna 2008.

Italijanska dr!ava je tako%e predo#ila Evropskom sudu za ljudska prava do-kumente s diplomatskim garancijama dobijenim od tuniskih vlasti. U tim do-kumentima navodi se da podnosilac predstavke ne$e biti podvrgnut mu#enju, ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju, niti proizvoljnom pritvaranju. Bi$e mu pru!ena odgovaraju$a zdravstvena nega i bi$e mu dozvoljene posete od strane advokata i #lanova porodice.

2. Odluka Suda

Pozivaju$i se na #lanove 2, 3 i 6, podnosilac predstavke je naveo da ga je depor-tacija u Tunis izlo!ila opasnosti od smrti, mu#enja i flagrantnog uskra$ivanja pristupa pravdi. Tvrdio je da je izvr"enjem odluke o deportaciji bilo prekr"eno njegovo pravo na pojedina#nu predstavku utvr%eno u #lanu 34.

'lan 3

ESLJP je ponovio da je u presudi Velikog ve$a izre#enoj u slu#aju Saadi protiv Italije64 zaklju#io da se u me%unarodnim izve"tajima pominju mnogobrojni i redovni slu#ajevi mu#enja i zlostavljanja kojima su u Tunisu podvrgnuta lica osumnji#ena ili progla"ena krivim za terorizam, kao i da delegacije Me%una-rodnog komiteta Crvenog krsta koje su posetile zatvore u Tunisu nisu mogle da isklju#e opasnost od podvrgavanja tih lica postupanju koje je u suprotnosti sa #lanom 3.

U ovom konkretnom slu#aju, ESLJP nije na"ao ni jedan jedini razlog da revidira svoje zaklju#ke, tim pre "to su ti zaklju#ci potvr%eni i izve"tajem organizacije Amnesti interne$enel (Amnesty International) o Tunisu za 2008. godinu. U tom izve"taju je tako%e navedeno da, uprkos tome "to su se mnoga lica li"ena slobo-de !alila na to da su mu#ena u policijskom pritvoru, „vlasti prakti#no ni u jed-nom slu#aju nisu sprovele istragu, niti su navodne po#inioce privele pravdi”. Nemogu$nost advokata koji je pravni zastupnik g. Bena Hamaisa pred ESLJP-om da poseti svog klijenta (u Tunisu) potvr%uje te"ko$e s kojima se suo#avaju tuniski zatvorenici kada nastoje da se izbore za pristup nezavisnim stranim advokatima, #ak i onda kada kao stranke u#estvuju u sudskom postupku pred me%unarodnim sudovima. Od trenutka kada je podnosilac predstavke bio de-portovan u Tunis, advokati su tako rizikovali da se na%u u situaciji u kojoj ne

64 Saadi v. Italy, [Veliko ve$e] presuda od 28. februara 2008, br. 37201/06, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku.

VODI! O AZILU

82

mogu da provere okolnosti, niti da doka!u ijednu pritu!bu koju bi mogli da upu-te u vezi s postupanjem prema podnosiocima predstavke. Tako%e je o#igledno da dr!ava Italija nije ni na koji na#in bila u mogu$nosti da proveri kako stoje stvari, budu$i da ambasador nije mogao da obi%e podnosioca predstavke tamo gde je dr!an u pritvoru.

U takvim okolnostima, ESLJP nije mogao da prihvati argument koji je iznela Italija o tome da uveravanja tuniskih vlasti obezbe%uju delotvornu za"titu od velike opasnosti od zlostavljanja kojoj je podnosilac predstavke bio izlo!en. S tim u vezi, ESLJP je jo" jednom potvrdio na#elo koje je Parlamentarna skup-"tina Saveta Evrope (PSSE) utvrdila u svojoj Rezoluciji br. 1433 (2005), po kome nije dopu"teno oslanjati se na diplomatska uveravanja ako se prethodno jasno ne ustanovi da nema opasnosti od zlostavljanja.

ESLJP je tako%e istakao da su tuniske vlasti ukazale na to da je podnosilac predstavke imao brojne posete #lanova svoje porodice i svog tuniskog advoka-ta. Taj advokat je izjavio da njegov klijent nije naveo da je pretrpeo zlostavlja-nje, "to je, po svemu sude$i, potvr%eno i lekarskim izve"tajem koji je prilo!en uz diplomatska uveravanja. Me%utim, iako to dokazuje da podnosilac pred-stavke nije trpeo zlostavljanje u nedeljama koje su usledile neposredno posle deportacije, to ni na koji na#in ne ukazuje na to kakva $e biti dalja sudbina podnosioca predstavke.

Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da je izvr"enjem naloga za deportaciju podno-sioca predstavke u Tunis bio prekr"en #lan 3.

'lanovi 2 i 6

ESLJP je stao na stanovi"te da nema potrebe razmatrati da li su izvr"enjem naloga za deportaciju podnosioca predstavke bili prekr"eni i #lanovi 2 i 6.

'lan 34

ESLJP je naglasio da je nivo za"tite koji je taj Sud mogao da pru!i podnosiocu predstavke u pogledu prava zajem#enih #lanovima 2 i 3 bio nepovratno sni!en posle njegove deportacije. Nije bilo naro#ito va!no to "to je on bio deportovan posle razmene pismenih napomena izme%u stranaka. Sama mera je, bez obzira na to, li"ila svaki zaklju#ak o kr"enju prava celokupnog njegovog potencijalnog korisnog dejstva, budu$i da je podnosilac predstavke bio deportovan u zemlju koja nije visoka strana ugovornica Konvencije i u kojoj je bio izlo!en opasnosti

83

VODI! O AZILU

od toga da bude podvrgnut postupanju koje je protivno Konvenciji.

&tavi"e, u konceptu delotvornog ostvarivanja prava na predstavku implicitno je da za vreme postupka u Strazburu ESLJP treba da ostane u takvom polo!aju da mo!e razmotriti tu predstavku saglasno svojoj uobi#ajenoj proceduri. Tu-niske vlasti su, me%utim, potvrdile da pravni zastupnik g. Bena Hemaisa pred Sudom u Strazburu ne mo!e dobiti dozvolu da poseti svog klijenta u zatvoru u Tunisu.

Povrh toga, ESLJP je primetio da dr!ava Italija, pre nego "to je deportovala podnosioca predstavke, nije tra!ila da bude ukinuta privremena mera koja je doneta u skladu s Pravilom 39 Poslovnika Suda i nastavila je postupak izru#e-nja, a da pre toga nije #ak ni dobila diplomatska uveravanja na koja se pozvala u svojim napomenama.

Sledstveno tome, zbog #injenice da je bio deportovan u Tunis, podnosilac pred-stavke nije mogao da iznese sve argumente relevantne za svoju odbranu, a presuda ESLJP-a lako mo!e biti li"ena celokupnog svog korisnog dejstva. 'inje-nica da je podnosilac predstavke deportovan iz jurisdikcije Italije predstavlja ozbiljnu prepreku koja je mogla da spre#i dr!avu Italiju da ispuni svoje obaveze u pogledu za"tite prava podnosioca predstavke i otklanjanja posledica kr"enja prava po Konvenciji koja je ESLJP ustanovio. Iz svih tih razloga, ESLJP je za-klju#io da je u ovom slu#aju bio prekr"en #lan 34.

'lan 41

Sud je podnosiocu predstavke dosudio iznos od 10.000 evra na ime nematerijal-ne "tete i 5.000 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova.

3. Komentar

Veliki deo sudske prakse ESLJP-a posve$en je tome da se uvek iznova nagla"a-va kako vladavina prava – a ona je okosnica Konvencije – nala!e da se sve dr!a-ve moraju povinovati presudama sopstvenih sudova.65 Ovaj slu#aj pokazuje da ESLJP podjednako insistira na tome da se vladavina prava mora po"tovati i u me%unarodnim okvirima. Pravilo 39 Poslovnika Suda postoji kako bi se Evrop-skom sudu u Strazburu omogu$ilo da osigura da nekom podnosiocu predstav-ke ne$e biti naneta nepovratna "teta dok on ne razmotri materijalni aspekt

65 Vidi, npr., Burdov v. Russia, presuda od 15. januara 2009, br. 33509/04.

VODI! O AZILU

84

njegove predstavke. To se ne primenjuje automatski i podnosioci predstavke du!ni su da iznesu veoma jaku argumentaciju kako bi im se pru!ila mogu$nost da koriste „obave"tenje po Pravilu 39”. Uobi#ajena praksa visokih strana ugo-vornica Konvencije dosad je bila da u#ine onako kako je u tim obave"tenjima navedeno, ali je, otkako je doneta presuda Velikog ve$a u slu#aju Mamatkulov i Askarov protiv Turske,66 jasno da postoji zakonska obaveza saglasno #lanu 34 Konvencije u skladu s kojom dr!ave moraju ispuniti ono "to je odre%eno Pravilom 39 Poslovnika Suda. U ovom slu#aju, Italija je propustila da to u#ini. To je utoliko neprihvatljivije ukoliko se ima na umu da je g. Ben Hemais vra$en u Tunis u kontekstu jedne situacije veoma sli#ne onoj koja je postojala u slu-#aju Saadi protiv Italije.67 U tom slu#aju, o kome je Veliko ve$e odlu#ivalo samo #etiri meseca pre nego "to je g. Ben Hemais vra$en u Tunis, ESLJP je najodlu#-nije iznova potvrdio apsolutnu prirodu zabrane vra$anja lica osumnji#enih za teroristi#ke aktivnosti u situacije u kojima postoji stvarna opasnost da budu podvrgnuta mu#enju ili ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju. ESLJP je obratio naro#itu pa!nju na #injenicu da dr!ava nije tra!ila od Suda da ukine privremene mere iz Pravila 39, za koje je znala da su jo" uvek na snazi pre nego "to je sprovela proterivanje. Time je bio prekr"en #lan 34 – pravo na neometan pristup pravu na pojedina#nu predstavku.


67 Saadi v. Italy, [Veliko ve$e] presuda od 28. februara 2008, br. 37201/06, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku. Vidi, tako%e,

Rrapo v. Albania, presuda od 25. septembra 2012, br. 58555/10, gde je ESLJP ustanovio da je bio povre%en samo #lan 34.

85

VODI! O AZILU

Time $to su dvojica ira"kih dr%avljana iz pritvora u Ujedinjenom Kraljevstvu bila preba"ena ira"kim vlastima bila je prekr$ena Konvencija

PRESUDA U PREDMETU AL SADUN I MUFDI PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA



Podnosioci predstavke, g. Al Sadun (Al-Saadoon) i g. Mufdi (Mufdhi), ira#ki su dr!avljani ro%eni 1952, odnosno 1950. godine. Obojica su sunitski muslimani s juga Iraka i ranije su bili visoki zvani#nici partije Baas. U vreme kada je ESLJP doneo presudu u njihovom slu#aju, njih dvojica su se nalazila u pritvoru u jed-nom zatvoru u blizini Bagdada.

Posle invazije na Irak koju je me%unarodna koalicija oru!anih snaga izvr"ila 20. marta 2003, britanske snage su uhapsile tu dvojicu podnosilaca predstavke i dr!ale ih u pritvoru u pritvorskim jedinicama pod britanskom upravom zato "to su, izme%u ostalog, bili osumnji#eni da su organizovali i koordinisali nasilje protiv koalicionih snaga. U oktobru 2004. godine, Kraljevska vojna policija Uje-dinjenog Kraljevstva zaklju#ila je da su ta dvojica podnosilaca predstavke bila ume"ana u smrt dvojice britanskih vojnika koji su zasko#eni iz zasede i ubijeni na jugu Iraka 23. marta 2003.

U decembru 2005, britanske vlasti su odlu#ile da su%enje zbog ubistva toj dvo-jici podnosilaca predstavke ustupe ira#kim krivi#nim sudovima. U maju 2006, podnosioci predstavke su bili izvedeni pred Krivi#ni sud u Basri pod optu!bom za ubistvo i ratne zlo#ine. Krivi#ni sud u Basri izdao je naloge za njihovo hap-"enje i nalog za produ!etak njihovog pritvora pod kontrolom britanske vojske u Basri. Posle toga je Krivi#ni sud u Basri zaklju#io da navodi izneti u optu!nici protiv podnosilaca predstavke ukazuju na ratni zlo#in, pa to stoga spada u nad-le!nost Ira#kog visokog tribunala (IHT). Slu#aj je preba#en tom tribunalu, koji je 27. decembra 2007. uputio zvani#ni zahtev britanskim snagama da prebace podnosioce predstavke u njegov pritvor. Posle toga su u vi"e navrata ponavlja-ni istovetni zahtevi sve do maja 2008.

Podnosioci predstavke su 12. juna 2008. pokrenuli postupak za reviziju su%enja u Engleskoj, osporavaju$i, izme%u ostalog, zakonitost svog transfera. Slu#aj je razmatran pred Visokim sudom Engleske, koji je 19. decembra 2008. progla-

VODI! O AZILU

86

sio predlo!eni transfer zakonitim. Taj sud je ustanovio da su podnosioci pred-stavke, budu$i da se nalaze u pritvoru u britanskom vojnom zatvoru, samim tim u nadle!nosti Ujedinjenog Kraljevstva shodno #lanu 1 Evropske konvenci-je za za"titu ljudskih prava (obaveza po"tovanja ljudskih prava). Ipak, taj sud je zaklju#io da shodno me%unarodnom javnom pravu Ujedinjeno Kraljevstvo ima obavezu da preda podnosioce predstavke, osim u slu#aju da postoje jasni dokazi da dr!ava prijema namerava da ih podvrgne postupanju koje je toliko strogo da predstavlja zlo#in protiv #ove#nosti. Taj sud nije utvrdio da postoje materijalni osnovi na temelju kojih bi se moglo zaklju#iti da postoji stvarna opasnost da $e, kada budu tamo preba#eni, su%enje podnosiocima predstav-ke biti flagrantno nepravi#no ili da $e biti izlo!eni mu#enju i/ili ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju. Mada, s druge strane, postoji stvarna opasnost da $e biti primenjena smrtna kazna ako podnosioci predstavke budu predati ira#kim vlastima, #injenica je da smrtna kazna sama po sebi nije zabranjena me%unarodnim pravom.

Apelacioni sud je 30. decembra 2008. odbacio !albu podnosilaca predstavke. Taj sud je ustanovio da postoji realna opasnost da $e nad podnosiocima pred-stavke biti izvr"ena smrtna kazna ako budu izru#eni. Me%utim, on je zaklju#io da Ujedinjeno Kraljevstvo u ovom slu#aju ne ostvaruje sopstvenu nadle!nost zato "to podnosioce predstavke dr!i u pritvoru na ira#koj teritoriji, i to po nalo-gu ira#kih sudova. Prema tome, Konvencija tu ne va!i i Ujedinjeno Kraljevstvo je du!no da po"tuje ira#ki suverenitet i da izvr"i transfer podnosilaca pred-stavke.

Odmah po"to je doneta ta odluka, podnosioci predstavke su se obratili Evrop-skom sudu za ljudska prava tra!e$i privremenu meru shodno Pravilu 39 Po-slovnika Suda kako bi se spre#ilo da britanske vlasti izvr"e transfer. Taj zahtev je ispunjen 30. decembra 2008. Sutradan je britanska dr!ava obavestila ESLJP da, prvenstveno zbog toga "to mandat UN na osnovu koga je britanskim sna-gama poverena uloga u hap"enju, pritvaranju i dr!anju u zatvoru lica u Iraku isti#e u pono$ 31. decembra 2008, ona ne$e, izuzetno, mo$i da sprovede u delo privremenu meru o kojoj ju je ESLJP izvestio i da je tog istog dana, samo ne"to ranije, ve$ prebacila podnosioce predstavke u ira#ki pritvor.

Dom lordova je 16. februara 2009. odbio zahtev podnosilaca predstavke da im se dopusti da ulo!e !albu na prethodnu odluku.

Su%enje podnosiocima predstavke pred IHT-om po#elo je u maju 2009. i okon-#ano je u septembru iste godine presudom kojom su odba#ene sve optu!be pro-

87

VODI! O AZILU

tiv njih i kojom je nalo!eno da se oni neodlo!no puste na slobodu. Postupaju$i po !albi tu!ioca, ira#ki Kasacioni sud je vratio slu#aj ira#kim organima radi dalje istrage i novog su%enja. Podnosioci predstavke su i dalje bili u pritvoru u vreme kada je ESLJP izrekao presudu.

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su se po!alili zbog odluke o transferu u ira#ki pritvor. Pritom su se pozvali na #lanove 2, 3 i 6 EKLJP-a, kao i na #lan 1 Protokola br. 13. Tako%e su se po!alili zbog toga "to su ira#kim vlastima preba#eni uprkos tome "to je ESLJP shodno Pravilu 39 Poslovnika Suda utvrdio privremenu meru, #ime su prekr"eni #lanovi 13 i 34 Konvencije.

Nadle!nost

ESLJP je 30. jula 2009. doneo odluku o prihvatljivosti predstavke ove dvojice podnosilaca i u toj odluci je zastupao stanovi"te da su vlasti Ujedinjenog Kra-ljevstva imale punu i isklju#ivu kontrolu, prvo kroz primenu vojne sile, a potom i po osnovu zakona, nad pritvorskim jedinicama u kojima su dr!ana dvojica podnosilaca predstavke. ESLJP je ustanovio da su podnosioci predstavke bili u nadle!nosti Ujedinjenog Kraljevstva i da su ostali u toj nadle!nosti sve dok 31. decembra 2008. nisu fizi#ki preme"teni u pritvor ira#kih vlasti.

'lan 3

ESLJP je naglasio da pre 60 godina, kada je pisana Konvencija, smrtna kazna nije smatrana kr"enjem me%unarodnih standarda. Docnije su se, me%utim, stvari razvijale u pravcu potpunog ukidanja smrtne kazne, u slovu zakona i u praksi, i to u svim zemljama #lanicama Saveta Evrope. Tako su stupila na sna-gu dva protokola uz Konvenciju, jedan kojim je ukinuta smrtna kazna u ratno doba (Protokol br. 6), i drugi, kojim je ukinuta smrtna kazna u svim okolnostima (Protokol br. 13), a Ujedinjeno Kraljevstvo je ratifikovalo oba ta protokola. Time je potvr%eno da je #lan 2 Konvencije izmenjen i dopunjen u smislu zabrane smrtne kazne u svim okolnostima. Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da se smrt-na kazna, koja podrazumeva da dr!avni organi namerno i smi"ljeno oduzmu !ivot ljudskom bi$u, #ime se prouzrokuju fizi#ki bol i intenzivna psiholo"ka patnja usled svesti o predstoje$oj smrti, mo!e smatrati ne#ove#nom i poni!a-vaju$om, te je, kao takva, u suprotnosti s #lanom 3 Konvencije.

ESLJP je prihvatio zaklju#ke nacionalnih sudova koji su, neposredno pre nego

VODI! O AZILU

88

"to je izvr"en fizi#ki transfer podnosilaca predstavke, ustanovili da postoji ma-terijalni osnov za uverenje o tome da su podnosioci predstavke izlo!eni stvar-noj opasnosti da budu osu%eni na smrt i da ta kazna nad njima bude zaista i izvr"ena. Osim toga, ESLJP je primetio da ira#ke vlasti jo" uvek nisu dale nikakva jemstva da ne$e izvr"iti smrtnu kaznu nad podnosiocima predstav-ke. &tavi"e, iako nije mogu$e predvideti ishod nove istrage i su%enja koje su nalo!ili ira#ki sudovi, i dalje postoji #vrst osnov za uverenje da su podnosioci predstavke izlo!eni stvarnoj opasnosti da budu osu%eni na smrt ako im bude sudio i proglasio ih krivim neki ira#ki sud.

U Iraku je u avgustu 2004. ponovo uvedena smrtna kazna. Uprkos tome, i mada nisu dobile nikakve garancije od ira#kih vlasti, britanske vlasti su u decembru 2005. odlu#ile da slu#aj ove dvojice podnosilaca predstavke ustupe ira#kim su-dovima, pa je u maju 2006. zapo#eo postupak protiv njih pred Krivi#nim sudom u Basri. ESLJP je stao na stanovi"te da su najkasnije od tog datuma podnosioci predstavke bili izlo!eni osnovanom strahu od izvr"enja smrtne kazne, "to je u znatnoj meri izazvalo njihovu psihi#ku patnju, a ta patnja se morala poja#ati i neprekidno trajati od dana kada su fizi#ki preba#eni u ira#ki pritvor.

Dr!ava je tvrdila da nije imala na raspolaganju nijednu drugu mogu$nost osim da po"tuje ira#ki suverenitet i tu dvojicu podnosilaca predstavke, ina#e ira#kih dr!avljana koje je ona dr!ala na ira#koj teritoriji, prebaci u pritvor ira#kih su-dova onda kada je to od nje bilo zatra!eno. Me%utim, ESLJP nije bio ube%en da je bilo zaista nu!no i neizbe!no da se prekr"i ira#ki suverenitet radi potrebe za za"titom prava podnosilaca predstavke po osnovu Konvencije. 'ini se da nije preduzet nijedan stvarni poku"aj da se pregovara sa ira#kim vlastima kako bi se otklonila opasnost od izricanja smrtne kazne.

Sledstveno tome, s obzirom na sve navedene razloge, ESLJP je zaklju#io da su podnosioci predstavke bili podvrgnuti ne#ove#nom i poni!avaju$em postupa-nju, #ime je prekr"en #lan 3.

'lan 6

ESLJP je prihvatio zaklju#ak nacionalnih sudova da, na dan transfera, nije bilo ustanovljeno da podnosiocima predstavke preti opasnost od flagrantno nepravi#nog su%enja pred IHT-om. Sada, kada je to su%enje ve$ okon#ano, Evropskom sudu za ljudska prava nisu predo#eni dokazi koji bi doveli u pi-tanje tu procenu. Iz toga sledi da u datom slu#aju nije bio prekr"en #lan 6 Konvencije.

89

VODI! O AZILU

'lanovi 13 i 34

Dr!ava nije ubedila Sud da je preduzela sve razumne korake, #ak ni da je predu-zela ikakve korake, kako bi se postarala da se povinuje nalogu da ne prebaci pod-nosioce predstavke u ira#ki pritvor na osnovu privremene mere donete shodno Pravilu 39 Poslovnika Suda. Time "to se nije povinovala tom nalogu o kome ju je Sud propisno obavestio i "to je prebacila podnosioce predstavke, #ime ih je izve-la iz nadle!nosti Ujedinjenog Kraljevstva, dr!ava je njih dvojicu izlo!ila velikoj opasnosti da im bude naneta te"ka i nenadoknadiva "teta i neopravdano je una-pred poni"tila efikasnost bilo kakve !albe koju bi oni mogli uputiti Domu lordova. Iz tih razloga, ESLJP je utvrdio da su prekr"eni #lanovi 13 i 34 Konvencije.

'lan 41

ESLJP je ocenio da sama #injenica da je utvr%ena povreda prava po Konvenciji predstavlja dovoljno pravi#no zadovoljenje na ime nematerijalne "tete koju su pretrpeli podnosioci predstavke, a zajedni#ki im je dosudio iznos od 40.000 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova.

3. Komentar

U slu#aju Bankovi' i ostali protiv Belgije i 16 drugih visokih strana ugovornica,68 ESLJP je ustanovio da nije bilo ostvarivanja nadle!nosti kada su visoke stra-ne ugovornice Konvencije bombardovale jednu beogradsku TV stanicu u vre-me operacija NATO-a 1999. Ovaj slu#aj, me%utim, reafirmi"e pre%a"nju sudsku praksu ESLJP-a po kojoj se nadle!nost u smislu #lana 1 Evropske konvencije za za"titu ljudskih prava ostvaruje onda kada dr!ava dr!i neko lice u pritvoru, #ak i ako se taj pritvor sprovodi na teritoriji druge dr!ave. Onog trenutka kada se nadle!nost ostvari, dr!ava je odgovorna za osiguranje prava koja pogo%e-nim pojedincima pripadaju po Konvenciji.

ESLJP je ekstenzivno razmatrao obaveze Ujedinjenog Kraljevstva po #lanu 2 (pravo na !ivot) i po protokolima br. 6 i 13 (ukidanje smrtne kazne), isti#u$i da se te obaveze moraju striktno tuma#iti. Iako nije izri#ito objasnio zbog #ega je tako, ali je konstatovao da nije sasvim jasno da li su nove optu!be koje su iznete na ra#un podnosilaca predstavke takve da zbog njih mo!e biti izre#ena smrtna kazna, ESLJP je odlu#io da presudi po onom delu predstavke koji je za-snovan na #lanu 3, a ne po onom delu predstavke koji je zasnovan na #lanu 2

68 Bankovic and Others v. Belgium and 16 Other Contracting States, [Veliko ve$e] odluka od 12. decembra 2001, br. 52207/99.

VODI! O AZILU

90

Konvencije, niti po onom koji je zasnovan na protokolima.

U svojoj ranijoj praksi, ESLJP je zastupao stanovi"te da izricanje smrtne kazne posle nepravi#nog su%enja predstavlja kr"enje #lana 3.69 U ovom slu#aju, Sud je ustanovio da je Ujedinjeno Kraljevstvo, time "to je propustilo da preduzme sve korake neophodne da se osigura da podnosioci predstavke ne budu izlo!eni mogu$nosti izricanja smrtne kazne, prekr"ilo njihova prava po osnovu #lana 3 zbog straha i uznemirenosti koje je to u njima moralo izazvati. Apsolutna zabrana utvr%ena u #lanu 3 nadilazi me%unarodne sporazume koje je Ujedi-njeno Kraljevstvo zaklju#ilo sa Irakom. Va!no je naglasiti da se ova presuda mo!e tuma#iti kao ponuda jednog novog, a!uriranog #itanja #lana 2 Konven-cije u vezi sa smrtnom kaznom. U tom smislu, vredi citirati stav 120 iz presude ESLJP-a. Tu ESLJP ka!e: Stoga se mo%e videti da Veliko ve'e u slu"aju Od%alan nije isklju"ilo mogu'nost da je "lan 2 ve' izmenjen i dopunjen kako bi se otklonio izuzetak kojim se dopu$ta smrtna kazna. (tavi$e, kako je gore ve' istaknuto, taj stav je u me#uvremenu evoluirao. Dosad su sve zemlje "lanice, sem njih dveju, potpisale Protokol br. 13, a sve zemlje "lanice koje su potpisale taj protokol sve zemlje "lanice su ga, sem njih triju, i ratifikovale su ga. Ti brojevi, zajedno s do-slednom praksom dr%ava u pogledu po$tovanja moratorijuma na smrtnu kaznu, sna%no ukazuju na to da je "lan 2 izmenjen u tom smislu da zabranjuje smrtnu kaznu u svim okolnostima. S obzirom na sve to, ESLJP ne smatra da formulacija sadr%ana u drugoj re"enici "lana 2 stav 1 i dalje predstavlja prepreku da se re"i ’ne"ove"no ili poni%avaju'e postupanje ili ka%njavanje’ u "lanu 3 tuma"e u tom smislu da obuhvataju i smrtnu kaznu (uporedi sa presudom u slu"aju Sering [Soering], gore navedeno, stavovi 102—104).

ESLJP je tako%e ustanovio da je, time "to nije bio po"tovan nalog Suda dat po Pravilu 39 o zabrani da se izvr"i transfer podnosilaca predstavke ira#kim vla-stima, bio prekr"en #lan 34. Od presude u slu#aju Mamatkulov i Askarov protiv Turske,70 jasno je da su dr!ave du!ne da po"tuju privremene mere izre#ene shodno Pravilu 39. Samo Evropski sud za ljudska prava mo!e ukinuti privreme-nu meru izre#enu shodno Pravilu 39 od trenutka kada je ona ve$ primenjena. Britanski sudija se saglasio sa zaklju#kom o kr"enju #lana 3, ali je izrazio nesla-ganje u vezi sa zaklju#kom po osnovu #lana 34.

69 Vidi Öcalan v. Turkey, [Veliko ve$e] presuda od 5. maja 2005, br. 46221/99, u vezi sa smrtnom kaznom koju je posle nepra-

vi#nog su%enja izrekao sud u #iju se nezavisnost i nepristrasnost moglo osnovano sumnjati. Vidi, tako%e, Bader and Kanbor

v. Sweden, presuda od 8. novembra 2005, br. 13284/04, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku. U tom slu#aju podnosilac pred-

stavke je bio osu%en na smrt u odsustvu.


91

VODI! O AZILU

Neadekvatno staranje o maloletnom tra%iocu azila koji je putovao bez pratnje i njegov nezakonit pritvor

PRESUDA U PREDMETU RAHIMI PROTIV GR&KE(predstavka broj 8687/08)

5. april 2011.


Podnosilac predstavke, Ejvas Rahimi, koji je ro%en 1992, imao je 15 godina kada je stigao u Gr#ku kao maloletnik bez pratnje. Pobegao je od oru!anih sukoba u svo-joj mati#noj zemlji Avganistanu 2007. godine, posle smrti roditelja. Po njegovim re#ima, !ivot mu je bio ugro!en jer je bio ranjiv usled svoje mladosti, #injenice da je siro#e i da mu avganistanska dr!ava nije mogla pru!iti nikakvu za"titu.

Po"to je do"ao na ostrvo Lezbos, uhap"en je i poslat u pritvorski centar za izbeglice, gde je boravio od 19. do 21. jula 2007, dok se #ekao nalog za njegovu deportaciju. Dok je boravio u pritvoru, nije obave"ten, na jeziku koji razume, o mogu$nosti da zatra!i azil, niti su mu predo#ena druga zakonska prava koja ima. Sme"ten je me%u odrasla lica u nehigijenskim uslovima.

Nalog za njegovu deportaciju izdat je 20. jula i u tom nalogu je pomenuto da $e ga na povratku u mati#nu zemlju pratiti njegov ro%ak N. M. Vlasti nisu po-nudile nikakvu pomo$ podnosiocu predstavke od trenutka kada je pu"ten na slobodu – nije mu odre%en zakonski staratelj i !iveo je na ulicama Atine sve dok nije dobio pomo$ jedne lokalne nevladine organizacije.

Zahtev koji je podneo za politi#ki azil odba#en je u septembru 2007, a u vreme kada je ESLJP donosio ovu presudu, o njegovoj !albi se jo" uvek odlu#ivalo.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke pozvao se na #lanove 3 i 13 i po!alio zbog toga "to mu nije bila pru!ena podr"ka primerena njegovom statusu maloletnog lica bez pratnje. Tako%e se !alio zbog uslova u pritvorskom centru. Osim toga, pozvao se na #lan 5 stavove 1, 2 i 4 i tvrdio da je neprestano prenebregavano to da je on maloletno lice bez pratnje koje ilegalno boravi u zemlji i da nije bio obave"ten o tome zbog #ega je uhap"en, niti o bilo kom pravnom leku koji bi s tim u vezi mogao da primeni.

VODI! O AZILU

92

'lanovi 3 i 13

Da li je podnosilac predstavke imao pratnju

Pitanje da li je Ejvas imao pratnju, oko koga se stranke u sporu nisu slo!ile, bilo je odlu#uju$e u smislu utvr%ivanja obaveza dr!ave prema njemu. Teme-lje$i svoje zaklju#ke na registraciji zahteva za politi#ki azil koji je podnosilac predstavke podneo, kao i na izve"taju koji je sa#inila jedna lokalna nevladina organizacija (Arsis), ESLJP je stao na stanovi"te da od 27. jula 2007. podnosilac predstavke nije bio u pratnji nekog bliskog srodnika.

Od 19. do 27. jula 2007. vlasti su, na osnovu neutvr%enog postupka, odredile podnosiocu predstavke punoletno lice N. M. kao pratnju. ESLJP je primetio da je zna#ajan uticaj na li#ne okolnosti podnosioca predstavke proistekao iz odluke vlasti da ga pove!u s drugim licem koje je punoletno i koje je trebalo da preuz-me funkciju staratelja podnosioca predstavke i da ga zastupa pred vlastima. U zvani#nim ispravama nema nijednog podatka o navodnim porodi#nim veza-ma izme%u podnosioca predstavke i N. M.

Stoga je ESLJP zaklju#io da je jasno da je podnosilac predstavke maloletno lice bez pratnje.

Iscrpenost unutra$njih pravnih lekova

U informacionoj bro"uri koju su vlasti podelile bili su navedeni neki od ras-polo!ivih pravnih lekova, ukazano je na mogu$nost da se podnese !alba "efu policije, ali nisu bili navedeni detalji tog postupka. ESLJP je primetio da je pod-nosilac predstavke bio maloletno lice bez pratnje odraslih dok je boravio u pri-tvoru. Pored toga, informativna bro"ura je bila napisana na arapskom jeziku, a njegov maternji jezik je farsi. Iz tih razloga, ESLJP ne mo!e smatrati da je ta informativna bro"ura, u kojoj su pomenuti pravni lekovi koji su bili na raspola-ganju podnosiocu predstavke, bila za njega razumljiva.

ESLJP je potom ispitivao da li je "ef policije predstavljao vlast koja ispunjava uslov nepristrasnosti i objektivnosti koji je neophodan da bi pravni lek bio de-lotvoran. Kada je re# o zakonodavstvu, sudovi nisu imali zakonsku obavezu da ispituju !ivotne uslove u pritvorskim centrima za strance koji nezakonito bo-rave u Gr#koj i da na tom osnovu nalo!e da se pritvorenici puste na slobodu. Iz tih razloga, ESLJP je odbacio primedbu dr!ave da nisu bili iscrpeni unutra"nji pravni lekovi.

93

VODI! O AZILU

Uslovi pritvora u centru Pagani

ESLJP je primetio da se u izve"tajima nekoliko uglednih me%unarodnih organi-zacija govori o u!asavaju$im uslovima u centru Pagani: 720 migranata pritvo-reno je u tom centru, koji se sastoji od pet velikih skladi"ta, koja mogu da prime 300 ljudi. Centar nema dovoljno mesta za maloletnike. &to se ti#e zdravstvene situacije u centru, ustanovljeno je da su uslovi pritvora izuzetno lo"i. Vi"e od 100 ljudi deli dva toaleta, a pritvorenici moraju da dele madrace ili da spavaju na golom podu. ESLJP je posebno ukazao na toalete koji su preplavljeni, na lo"u ventilaciju i na op"te nezdravo okru!enje.

ESLJP je zaklju#io da su uslovi pritvora kojima je podnosilac predstavke bio izlo!en u centru Pagani predstavljali poni!avaju$e postupanje. Iz tih razloga, u ovom slu#aju je bio prekr"en #lan 13 Konvencije.

Period posle pu$tanja na slobodu podnosioca predstavke

ESLJP je smatrao da je pona"anje vlasti, koje su ispoljile nezainteresovanost za dobrobit podnosioca predstavke, prouzrokovalo kod njega veliku patnju i zabri-nutost sve dok kona#no jedna lokalna NVO nije preuzela brigu o njemu. Po"to je podnosilac predstavke poticao iz izrazito ranjive dru"tvene grupe, vlasti su bile du!ne da preduzmu odgovaraju$e mere i da se brinu o njemu, posebno u pogledu imenovanja #uvara. ESLJP se pozvao na slu#aj M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke,71 u kome je ukazao na „specifi#no stanje nesigurnosti i ranjivosti u kome, kao "to je poznato, tra!ioci azila !ive u Gr#koj” i ustanovio je da su vlasti od-govorne „zbog ne#injenja”. Prag te!ine koji nala!e #lan 3 dosegnut je u slu#aju ovog podnosioca predstavke, pa je ESLJP zaklju#io da dr!ava nije ispunila svo-je obaveze iz #lana 3.

S obzirom na zaklju#ak koji je ve$ doneo u vezi sa iscrpeno"$u unutra"njih pravnih lekova, ESLJP je stao na stanovi"te da dr!ava tako%e nije ispunila ni obaveze koje ima po #lanu 13.

'lan 5 stav 1

ESLJP je ustanovio da je u ovom slu#aju povre%eno pravo na slobodu i bez-bednost po #lanu 5 zato "to je pritvor podnosioca predstavke bio posledica au-

71 M. S. S. v. Belgium and Greece, [Veliko ve$e] presuda od 21. januara 2011, br. 30696/09, o kojoj tako%e izve"tavamo u ovom

odeljku.

VODI! O AZILU

94

tomatske primene nacionalnog zakonodavstva, a da se nije vodilo ra#una o specifi#nim okolnostima u kojima je bio podnosilac predstavke kao maloletno lice bez pratnje. Vlasti nisu uzele u obzir najbolje interese podnosioca pred-stavke kao maloletnika, ve$ su, umesto toga, automatski primenile relevantno zakonodavstvo. Isto tako, vlasti nisu ispitale mogu$nost da se pritvor zameni nekom manje drasti#nom merom.

ESLJP je izrazio sumnju u to da su vlasti postupile u dobroj veri kada su sprove-le meru pritvora. Prema tome, pritvor podnosioca predstavke nije bio „zakonit” u smislu #lana 5 stav 1(f.)

'lan 5 stav 4

Podnosilac predstavke nije imao prakti#nu mogu$nost da stupi u kontakt sa advokatom. Budu$i da nije mogao da razume informativnu bro"uru koju je do-bio i da nije imao staratelja koji bi mogao da postupi kao njegov zakonski pred-stavnik, ESLJP ne vidi na koji je na#in podnosilac predstavke uop"te mogao da primeni raspolo!ive pravne lekove.

Shodno tome, u ovom slu#aju je bio prekr"en #lan 5 stav 4.

'lan 41

ESLJP je dosudio podnosiocu predstavke iznos od 15.000 evra na ime nemate-rijalne "tete i 1.000 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova.

3. Komentar

Ovaj slu#aj otvara izvestan broj problema i pokazuje koliko je slo!en i proble-mati#an polo!aj tra!ilaca azila u celini gledano onda kada stignu na gr#ke obale. Me%utim, posebna va!nost ovog slu#aja le!i u #injenici da je podnosilac predstavke bio dete bez pratnje odraslih, bez ijednog ro%aka koji bi mogao da mu pomogne. Sama ta #injenica privukla je posebnu pa!nju ESLJP-a u ovoj presudi.72 Ta pa!nja se pre svega vidi u oceni polo!aja podnosioca predstavke. ESLJP je veoma skrupulozno analizirao situaciju i utvrdio da su mere koje su

72 Posebna pa!nja posve$ena je polo!aju dece bez pratnje odraslih i u uredbi „Dablin III” – vidi #lan 6 „Uredbe (EU) br. 604/2013

Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna 2013. o utvr%ivanju kriterijuma i mehanizama za odre%ivanje dr!ave #lanice

odgovorne za razmatranje zahteva za me%unarodnu za"titu koji je u jednoj od dr!ava #lanica podneo dr!avljanin tre$e

zemlje ili lice bez dr!avljanstva (izmenjena)”, Slu%beni list Evropske unije L (180/31).

95

VODI! O AZILU

gr#ke vlasti preduzele kako bi podnosiocu predstavke odredile staratelja koji bi ga zastupao tokom osam dana u julu 2007. bile nepouzdane i zaklju#io je da se podnosilac predstavke u ovom slu#aju mora smatrati detetom bez pratnje odraslih lica. Na taj na#in ESLJP je skrenuo pa!nju na posebnu va!nost po-stupka kojim se odre%uje privremeni staratelj u slu#ajevima kada su podno-sioci zahteva za azil maloletna lica bez pratnje. Regularnost takve procedure docnije mo!e odrediti budu$e obaveze doma$ih vlasti u odnosu na podnosioca predstavke. Ako je procedura neregularna i ako nisu pomno uzeti u obzir inte-resi deteta, onda postoji #itav niz konkretnih prava koja va!e za tra!ioca azila kada je taj tra!ilac azila maloletno lice bez pratnje.

Tim svojim preliminarnim zaklju#kom ESLJP je odredio sadr!aj svoje zaklju#-ne analize u ovom slu#aju: uslovi u kojima je podnosilac predstavke boravio u pritvoru u pritvorskom centru Pagani73 bili su poni!avaju$i i nisu bili prila-go%eni deci. Na tragu presude u slu#aju M. S. S. protiv Gr"ke i Belgije, ESLJP je konstatovao da se kao a fortiori argument kada se radi o maloletniku mo!e navesti da su vlasti, time "to nisu ni"ta u#inile da bi se postarale za podnosioca predstavke po"to je pu"ten iz pritvora, postupile poni!avaju$e prema njemu.

Tako%e, veoma su va!ni zaklju#ci ESLJP-a u odnosu na #lan 5 stav 1 i stav 4 Konvencije. ESLJP je, naime, ustanovio da vlasti nisu uzele u obzir #injenicu da je podnosilac predstavke maloletno lice, ve$ su automatski primenile na-cionalno zakonodavstvo u pogledu mere pritvora i u pogledu mogu$nosti da podnosilac predstavke primeni pravne lekove protiv re"enja o pritvoru. Ti za-klju#ci ESLJP-a nala!u da nacionalne vlasti moraju posvetiti posebnu pa!nju kada primenjuju mere bezbednosti protiv dece tra!ilaca azila koja u Evropu putuju bez pratnje.

73 Za sli#an zaklju#ak o pritvorskom centru Pagani vidi, tako%e, Mahmundi and Others v. Greece, presuda od 31. jula 2012, br.

14902/10, kao i Ahmade v. Greece, presuda od 25. septembra 2012, br. 50520/09.

VODI! O AZILU

96

Deportacija dvojice somalijskih dr%avljana u Mogadi$ predstavljala bi povredu "lana 3

PRESUDA U PREDMETU SUFI I ELMI PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

(predstavke broj 8319/07 i 11449/07)28. jun 2011.


Ovaj slu#aj se odnosi na predstavke dvojice dr!avljana Somalije koji su u svojoj pritu!bi tvrdili da $e, ako budu vra$eni u Mogadi", biti izlo!eni opasnosti da budu ubijeni ili podvrgnuti zlostavljanju.

Podnosioci predstavki — Abdisamad Adov Sufi (Adow) i Abdiaziz Ibrahim Elmi — dr!avljani su Somalije ro%eni 1987. i 1969. godine.

Prvi podnosilac predstavke, g. Sufi, u"ao je u Ujedinjeno Kraljevstvo ilegalno 30. septembra 2003. Azil je zatra!io 30. oktobra 2003. uz obrazlo!enje da pri-pada podgrupi Rer-Hamar manjinskog plemena Ahansi, koje je !rtva progona milicije iz plemena Havije (Hawiye). Pripadnici te milicije ve$ su ubili njegovog oca i sestru, a njega samog su te"ko ranili. U aprilu 2005. njegov zahtev za azil je odbijen, pa je on na to re"enje ulo!io !albu, koja je u maju 2005. odba#ena. U odluci kojom je !alba odba#ena stajalo je, izme%u ostalog, da podaci koje je naveo nisu bili pouzdani.

Drugi podnosilac predstavke, g. Elmi, ro%en je u Hargeisi, glavnom gradu samo-progla"ene dr!ave Somaliland, i pripadnik je ve$inskog plemena Isak (Isaaq). On se 18. oktobra 1988. pridru!io svome ocu, nekada"njem visokom oficiru voj-ske u vreme re!ima predsednika Sijada Barea (Barré). Posle smrti svoga oca, podnosilac predstavke je 26. aprila 1989. podneo zahtev za azil, navode$i kao osnov #injenicu da je njegov otac zauzimao visok polo!aj u vojsci Somalije. Status izbeglice mu je priznat 31. oktobra 1989. godine i potom je dobio dozvolu boravka do 1993. Kasnije, 7. januara 1994, dobio je neograni#enu dozvolu borav-ka u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Po"to su osu%eni za nekoliko te"kih krivi#nih dela – uklju#uju$i provalne kra-%e i pretnje ubistvom, za "ta je osu%en g. Sufi, i plja#ku i promet droga A klase (kokaina i heroina), za "ta je osu%en g. Elmi – za obojicu podnosilaca predstavki doneto je re"enje o proterivanju. Na to re"enje su se obojica bezuspe"no !alila.

97

VODI! O AZILU

2. Odluka Suda

Pozivaju$i se na #lanove 2 i 3, podnosioci predstavki su u pritu!bi naveli da bi njihovo proterivanje u Somaliju ugrozilo njihove !ivote i/ili ih izlo!ilo stvar-noj opasnosti od zlostavljanja. Tako%e su se po!alili da bi njihovo proterivanje predstavljalo nesrazmerno me"anje u njihova prava po #lanu 8 Konvencije.

Oni su ulo!ili predstavke Evropskom sudu za ljudska prava 21. februara 2007, odnosno 14. marta 2007. godine.

Saglasno Pravilu 39 Poslovnika Suda, ESLJP je odredio privremene mere za g. Sufija i g. Elmija kako bi spre#io njihovo proterivanje u Mogadi" pre nego "to bude razmotrio njihove predstavke.

'lan 3

ESLJP je odlu#io da predstavke razmotri sa stanovi"ta #lanova 2 i 8 i u kontek-stu tog razmatranja da razmotri i srodnu pritu!bu po osnovu #lana 3. ESLJP je ponovo naglasio da je zabrana mu#enja i ne#ove#nog ili poni!avaju-$eg postupanja ili ka!njavanja apsolutna, bez obzira na pona"anje !rtava, pa stoga pona"anje ovih podnosilaca predstavke, koliko god ono bilo nepo!eljno ili opasno, nije moglo da bude uzeto u obzir.

Razmatraju$i pitanje proterivanja, ESLJP je primetio da se moraju analizira-ti sve okolnosti kako bi bilo mogu$e utvrditi da li postoji materijalni osnov za verovanje da bi u slu#aju deportovanja podnosioci predstavke bili izlo!eni stvarnoj opasnosti od postupanja koje je u suprotnosti sa #lanom 3. Ako bi se ustanovilo da postoji takva opasnost, onda bi proterivanje podnosilaca pred-stavki nu!no predstavljalo kr"enje #lana 3. U tom smislu, ESLJP je precizirao da se ne mo!e re$i kako svaka situacija op"teg nasilja dovodi do takve opasnosti. U su"tini, op"ta situacija nasilja mora imati dovoljan intenzitet da bi mogla da stvori takvu opasnost, i to samo „u najekstremnijim slu#ajevima”.

Saglasno zaklju#cima britanskog Tribunala za azil i imigraciona pitanja, nije sporno da krajem 2008. grad Mogadi" nije bio bezbedno mesto za !ivot za ve$inu svojih stanovnika. &tavi"e, prema nekoliko izve"taja, situacija u Mogadi"u do-datno se pogor"ala tokom 2010. i 2011. godine, usled nasumi#nog bombardovanja i vojnih ofanziva, kao i zbog nepredvidljivog i "iroko rasprostranjenog nasilja. Zbog toga su hiljade civila stradale, a iz grada su se iselile stotine hiljada ljudi.

VODI! O AZILU

98

Sledstveno tome, ESLJP je zaklju#io da je nivo nasilja u gradu Mogadi"u bio do-voljnog intenziteta da predstavlja stvarnu opasnost od postupanja protivnog #lanu 3 prema svakome ko se na%e u toj prestonici. ESLJP nije isklju#io mogu$-nost da neki pojedinac s dobrim dru"tvenim vezama mo!e da na%e za"titu u Mogadi"u, ali je isto tako stao na stanovi"te da jedino veze na najvi"em nivou mogu obezbediti takvu za"titu, kao i da je sasvim malo verovatno da lice koje du!e vreme nije bilo u Somaliji mo!e da poseduje takve dru"tvene veze. Prema tome, nasilje u gradu bilo je takvog intenziteta da bi svako ko se u njemu na%e, osim mo!da nekolicine onih koji su izuzetno dobro povezani sa „mo$nicima”, bio u stvarnoj opasnosti od postupanja protivnog #lanu 3.

Ipak, #lan 3 ne spre#ava visoke strane ugovornice da se oslone na alternativu internog bekstva ako povratnik ima kuda da ode, da bude prihva$en i nastani se u nekoj oblasti u svojoj zemlji u kojoj ima bliske rodbinske veze, a da pritom ne bude izlo!en stvarnoj opasnosti od zabranjenog postupanja. ESLJP je pri-hvatio mogu$nost da neki povratnik mo!e bezbedno da otputuje s me%unarod-nog aerodroma u Mogadi"u u neki drugi deo zemlje na jugu ili u sredi"njem delu Somalije. Me%utim, povratnik koji nema skora"nje iskustvo !ivota u Somaliji bio bi izlo!en stvarnoj opasnosti od zlostavljanja ako se njegovo rodno mesto nalazi u oblasti koju kontroli"e Al &abaab, jedna od zara$enih frakcija, ili ako treba da pro%e kroz tu oblast, a nije u toku sa strogim islamskim propisima koji su tamo uvedeni, pa bi samim tim mogao biti podvrgnut ka!njavanju, kao "to je batinanje, bi#evanje, kamenovanje ili neki drugi vid telesnog ka!njavanja.

ESLJP je zaklju#io da je vrlo verovatno da bi povratnik koji nema bliske rodbin-ske veze, niti mo!e bezbedno da putuje u podru#je u kome poseduje takve veze, morao da potra!i pribe!i"te u nekom od logora za interno raseljena lica (IRL) ili u izbegli#kom logoru. Stoga je ESLJP morao da razmotri uslove u tim logorima. Uslovi u glavnim centrima – koridoru Afguje (Afgooye) u Somaliji i u logoru Da-daab u Keniji – bili su do te mere o#ajni da predstavljaju postupanje koje dose!e prag iz #lana 3. Hrana i voda su veoma ograni#ene u koridoru Afguje i, mada je u logoru Dadaab dostupna humanitarna pomo$, sve je to krajnje oskudno zbog izuzetne pretrpanosti logora i slabih sme"tajnih kapaciteta, dok su voda i mogu$nosti kori"$enja sanitarnih objekata sasvim ograni#ene. Stoga bi svaki povratnik koji je prisiljen da u njima na%e pribe!i"te bio izlo!en stvarnoj opa-snosti da bude podvrgnut postupanju koje je protivno pravima po #lanu 3.

Kada je re# o li#nim okolnostima podnosilaca predstavki, ESLJP je utvrdio da bi po g. Sufija, ukoliko bi ostao u Mogadi"u, postojala stvarna opasnost da posta-ne !rtva zlostavljanja koje je protivno #lanu 3. Osim toga, ako bi g. Sufi mogao

99

VODI! O AZILU

da se nastani negde drugde, on bi po svoj prilici putovao u Kvorioli (Qoryoley) – jedino podru#je u kome ima bliske rodbinske veze i gde je op"te nasilje sla-bijeg intenziteta, ali je to podru#je pod kontrolom Al &abaaba. U toj situaciji, g. Sufi bi bio izlo!en opasnosti od povrede ljudskih prava. ESLJP je smatrao da g. Sufi ne bi, kako je to dr!ava sugerisala, bio bezbedan ako bi igrao po pravilima. Imaju$i na umu da je g. Sufi stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo 2003, kada je imao samo "esnaest godina, ESLJP je naglasio da bi rizik bio jo" ve$i za njega, kao i za ostale Somalijce koji su van zemlje !iveli dovoljno dugo da vi"e nisu u stanju da sakriju tu #injenicu. Sledstveno tome, ESLJP je smatrao da bi podnosilac predstavke, po svoj prilici, zavr"io u logoru za IRL ili za izbeglice, gde su uslovi dovoljno te"ki da dose!u prag iz #lana 3.

Kada je re# o drugom podnosiocu predstavke, ESLJP je stao na stanovi"te da bi g. Elmi bio izlo!en stvarnoj opasnosti od zlostavljanja ako bi ostao u Mogadi"u. Iako je on pripadnik ve$inskog plemena Isak, ESLJP ne smatra da to svedo#i o dovoljno jakim vezama koje bi mogle da ga za"tite u Mogadi"u.

Bez dokaza o bilo kakvim rodbinskim vezama negde drugde na jugu ili u cen-tralnoj Somaliji, i imaju$i na umu da je on imao devetnaest godina kada je stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo i da nema nikakvo iskustvo o !ivotu pod represivnim re!imom Al &abaaba, ESLJP je stao na stanovi"te da bi g. Elmi verovatno zatra-!io pribe!i"te u izbegli#kom logoru ili logoru za IRL, gde bi bio izlo!en stvarnoj opasnosti od zlostavljanja, protivno #lanu 3.

Osim toga, iako je g. Elmi ro%en u Hargeisi, ESLJP smatra da je #injenica da je u re"enju o deportaciji navedeno da on treba da bude deportovan u Mogadi" u suprotnosti s tvrdnjom dr!ave da $e g. Elmija primiti u Somalilandu.

Iz svih tih razloga, ESLJP je zaklju#io da bi deportacija obojice podnosilaca predstavki u Mogadi" predstavljala povredu #lana 3 Konvencije.

'lan 41

ESLJP je presudio da je Ujedinjeno Kraljevstvo du!no da plati iznos od 14.500 evra g. Sufiju i 7.500 evra g. Elmiju za sudske i ostale tro"kove. Podnosioci pred-stavke nisu podneli zahtev za naknadu materijalne ili nematerijalne "tete.

3. Komentar

Ova presuda je posebno va!na prvenstveno iz dva razloga. Prvo, dok je u slu#a-

VODI! O AZILU

100

ju NA. protiv Ujedinjenog Kraljevstva74 ESLJP prihvatio mogu$nost da tra!ilac azila ne bude vra$en u zemlju prijema ako bi op"ta situacija nasilja i nemira u njoj dovela to lice u opasnost od postupanja protivnog #lanu 3, u presudi Sufi i Elmi ESLJP je prihvatio da u Somaliji vlada upravo takva situacija. Presuda u slu#aju Sufi i Elmi zaista se smatra me%a"njom u odnosu na op"tu opasnost od zlostavljanja.

Da bi mogao da donese taj zaklju#ak, ESLJP je bri!ljivo razmotrio situaciju u Somaliji. U tom cilju, ESLJP je procenio verodostojnost razli#itih izvora infor-macija kako bi mogao da shvati situaciju u toj dr!avi. Drugi razlog posebne va!-nosti ove presude le!i u tome "to su utvr%eni kriterijumi u odnosu na izvore informacija o stanju u zemlji prijema. Procenjuju$i izvore informacija, ESLJP je saop"tio da se posebno mora voditi ra#una o njihovoj nezavisnosti, pouzdano-sti i objektivnosti. Sugerisao je da odluka o tome kojem izve"taju o nekoj zemlji treba pridati zna#aj, onda kada se procenjuje situacija u toj zemlji, mora da za-visi od autoriteta i ugleda autora, ozbiljnosti istra!ivanja i na#ina na koji su po-daci prikupljeni, detaljima i konzistentnosti zaklju#aka, kao i od mogu$nosti da se tvrdnje iznete u nekom izve"taju potkrepe argumentacijom iz drugih izvora. ESLJP je tako%e priznao da se mora voditi ra#una o prisustvu organizacije koja je izvor informacija u zemlji i izve"tajnim kapacitetima autora materijala sadr-!anog u izve"taju. ESLJP je priznao da ti razlozi pre svega va!e za me%unarod-ne organizacije, kao "to su specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija.

Na osnovu takvog metodolo"kog pristupa, ESLJP je zaklju#io da je situacija u Somaliji, kao "to su ukazali i izvori informacija koje je ESLJP razmotrio, u pred-metnom vremenu bili toliko lo"i da bi svako deportovanje u tu zemlju, samo po sebi, predstavljalo povredu #lana 3 Konvencije. Me%utim, treba jasno staviti do znanja da je taj zaklju#ak izuzetan po svom karakteru i da se primenjuje samo onda kada je situacija u odredi"noj zemlji toliko lo"a da to bitno ote!ava svaku alternativu, kakva je, na primer, preseljenje unutar zemlje.

74 NA. v. the United Kingdom, presuda od 17. jula 2008, br. 25904/07, o kojoj tako%e izve"tavamo u ovom odeljku.

101

VODI! O AZILU

Otmica i nezakonit transfer tra%ioca azila uzbe"ke nacionalnosti kome je izdat nalog za izru"enje iz Rusije u Tad%ikistan predstavljala je kr$enje Konvencije

PRESUDA U PREDMETU ABDULHAKOV PROTIV RUSIJE

(predstavka broj 14743/11)2. oktobar 2012.


Podnosilac predstavke, g. Murod%on Adihamd%onovi" Abdulhakov (Murodzhon Adikhamzhonovich Abdulkhakov), dr!avljanin je Uzbekistana ro%en 1979. godi-ne koji aktivno ispoveda muslimansku veru. U maju 2009, po"to je zapaljena policijska stanica u Hanabadu, odveden je u lokalnu policijsku stanicu, gde je pretu#en kako bi mu bilo iznu%eno priznanje o u#e"$u u ekstremisti#kim aktiv-nostima u tom podru#ju. Njegova rodbina je podmitila policiju, pa je podnosilac predstavke oslobo%en. Me%utim, osu%en je na nov#anu kaznu zbog toga "to je u#estvovao u nezakonitim verskim skupovima i "to se molio van d!amije.

G. Abdulhakov je 24. avgusta 2009. oti"ao u Kazahstan, da bi 4. novembra 2009. odatle oti"ao u Rusku Federaciju. Planirao je da dalje putuje u Ukrajinu i da tamo zatra!i izbegli#ki status. Me%utim, neposredno po"to je do"ao u Moskvu, 9. decembra 2009, uhap"en je i pritvoren zato "to je sud u Uzbekistanu izdao nalog za njegovo hap"enje na osnovu u#e"$a u ekstremisti#koj organizaciji verske, separatisti#ke ili fundamentalisti#ke prirode.

Uporedo s tim, g. Abdulhakov je 22. decembra 2009. podneo zahtev za prizna-vanje izbegli#kog statusa u Ruskoj Federaciji. Naveo je da je u Uzbekistanu bio proganjan zbog svojih verskih uverenja i strahovao je da bi mogao biti podvrg-nut mu#enju kako bi priznao krivi#na dela koja nije po#inio. Me%utim, njegov zahtev je odba#en uz obrazlo!enje da vlasti Uzbekistana sprovode zakonitu pomnu kontrolu verskog !ivota stanovni"tva isklju#ivo u nastojanju da ogra-ni#e uticaj radikalnih islamisti#kih organizacija.

Od 2009. do 2011. godine pritvor podnosioca predstavke #etiri puta je produ-!avan uz obrazlo!enje da je ekstradicioni postupak jo" u toku. G. Abdulhakov je kona#no pu"ten na slobodu 9. juna 2011, po"to je ustanovljeno da je istekao maksimalni mogu$i rok za pritvor prema ruskom zakonodavstvu.

Podnosilac predstavke je 16. juna 2011. podneo zahtev za privremeni azil obra-

VODI! O AZILU

102

zla!u$i to rizikom od zlostavljanja i progona zbog svojih verskih uverenja. Nje-gov zahtev je prvobitno odbijen, ali ga je ruska migraciona slu!ba zadr!ala zbog daljeg razmatranja. U vreme dono"enja presude ESLJP-a, jo" uvek je tra-jao postupak re"avanja o zahtevu podnosioca predstavke za privremeni azil.

Uprkos tome "to je postupak re"avanja o zahtevu za privremeni azil jo" uvek bio u toku, Vrhovni sud Rusije je 14. marta 2011. potvrdio re"enje vlasti od 14. maja 2010. o izru#enju g. Abdulhakova u Uzbekistan. Vrhovni sud je ustanovio da su diplomatska uveravanja koja su dale vlasti Uzbekistana dovoljna da se osigura adekvatna za"tita od mogu$eg zlostavljanja podnosioca predstavke kada bude vra$en u zemlju. Me%utim, zbog privremene mere koju je odredio Evropski sud za ljudska prava saglasno Pravilu 39 Poslovnika Suda, rusko re"e-nje o izru#enju nije izvr"eno, pa g. Abdulhakov nije do daljnjeg mogao da bude izru#en Uzbekistanu.

Podnosioca predstavke je 23. avgusta 2011, zajedno s jo" dvojicom drugih ljudi, u Moskvi otela jedna grupa ljudi u civilu. On je silom uba#en u kombi, na glavu mu je stavljena plasti#na kesa i preba#en je na aerodrom, gde je tajno, uz zao-bila!enje aerodromske kontrole, pograni#ne kontrole i bezbednosnih provera, uba#en u avion za Tad!ikistan. Kada je tamo stigao, g. Abdulhakov je predat tad!ikistanskoj policiji i odveden u pritvor, gde je trebalo da #eka na izru#enje u Uzbekistan. U pritvoru je proveo tri meseca, a onda je pu"ten na slobodu. Od tada se skriva.

2. Odluka Suda

Predstavka je podneta Evropskom sudu za ljudska prava 6. marta 2011.

Podnosilac predstavke je tvrdio da $e u slu#aju vra$anja u Uzbekistan biti izlo-!en veoma ozbiljnoj opasnosti od toga da bude podvrgnut mu#enju, nasilju i ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju, da $e biti izlo!en verskom progo-nu, da je njegov ekstradicioni pritvor bio nezakonit, kao i da zakonitost nje-govog pritvora nije delotvorno sudski preispitana, #ime su prekr"eni #lan 3 (zabrana ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja), #lan 5 (pravo na slobodu i bezbednost), #lan 13 (pravo na delotvoran pravni lek) i #lan 34 (pravo na poje-dina#nu predstavku).

Utvr%ivanje #injenica

S obzirom na to da se stranke nisu slo!ile kada je re# o okolnostima pod koji-

103

VODI! O AZILU

ma je g. Abdulhakov preba#en u Tad!ikistan, ESLJP je pristupio utvr%ivanju #injenica samog slu#aja. Na osnovu dobijenih informacija, ESLJP je kao vero-dostojne mogao da prihvati samo tvrdnje podnosioca predstavke o tome da su ruske vlasti bile ume"ane u njegovu otmicu. Tu!ena dr!ava nije dala nijedno prihvatljivo obja"njenje u vezi s #injenicom da je g. Abdulhakov pro"ao kroz aerodromsku i carinsku kontrolu bez paso"a (koji su ruske vlasti zadr!ale) i da njegov ulazak nije evidentiran u registru pograni#ne kontrole. Sledstveno tome, ESLJP je zaklju#io da je dokazano da je podnosilac predstavke bio kidna-povan i preba#en protiv svoje volje u pritvor tad!ikistanskih vlasti uz znanje ili u#e"$e ruskih vlasti, bilo da je to u#e"$e pasivno ili aktivno.

'lan 3

ESLJP je ispitivao da li je podnosilac predstavke suo#en sa opasno"$u od toga da se u Uzbekistanu prema njemu postupa protivno odredbama #lana 3 i da li je, time "to ga je prebacila u Tad!ikistan, Ruska Federacija povredila svoje obaveze po istom #lanu Konvencije.

Kada je re# o prvom pitanju, ESLJP se pozvao na postoje$u sudsku praksu u vezi sa opasnostima od zlostavljanja u slu#aju izru#enja ili proterivanja u Uz-bekistan. U svim tim slu#ajevima ustanovio je, pozivaju$i se na me%unarodni materijal iz razli#itih pouzdanih izvora, da je op"ta situacija u pogledu ljudskih prava u Uzbekistanu alarmantna, na "ta ukazuju stalno aktuelna te"ka pitanja zlostavljanja pritvorenika (naro#ito ako su povezani sa zabranjenim verskim organizacijama) i sistematska i op"ta praksa mu#enja lica koja se nalaze u po-licijskom pritvoru, bez ikakvih konkretnih dokaza koji bi ukazali na bilo kakvo su"tinsko pobolj"anje. S obzirom na sve navedeno i uzimaju$i u obzir pro"lost podnosioca predstavke, ESLJP je zaklju#io da bi on bio izlo!en ozbiljnoj opa-snosti od toga da bude podvrgnut mu#enju ili ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju ako bi bio vra$en u Uzbekistan, #ime je priznao da bi njegovo pro-terivanje u Uzbekistan dovelo do povrede #lana 3.

Kada je re# o drugom pitanju, ESLJP je ustanovio da je podnosilac predstavke bio tajno preba#en u Tad!ikistan, koji nije visoka strana ugovornica Konven-cije i gde je bio suo#en sa opasno"$u od repatrijacije u Uzbekistan. Posledica transfera podnosioca predstavke u Tad!ikistan bila je to da se on na"ao van za"tite koju mu jem#i Konvencija. Ruske vlasti nisu razmotrile zakonodavstvo i praksu Tad!ikistana u vezi s procenom opasnosti od zlostavljanja s kojom su suo#avaju tra!ioci azila. ESLJP je zaklju#io da je posebno zapanjuju$a #injenica da je transfer podnosioca predstavke u Tad!ikistan bio sproveden tajno, van

VODI! O AZILU

104

bilo kakvih zakonskih okvira. Sledstveno tome, ESLJP je jednoglasno zaklju#io da je u datom slu#aju bio povre%en #lan 3 Konvencije.

'lan 13

Nije bilo neophodno zasebno razmatrati pritu!bu po osnovu #lana 13 budu$i da su u njoj su"tinski sadr!ani isti oni argumenti koji su ve$ razmatrani po osnovu #lana 3.

'lan 5

U vezi s navodnom povredom #lana 5, podnosilac predstavke je izneo pritu!be u vezi sa svojim nezakonitim pritvorom od 9. decembra 2009. do 8. februara 2010, bez sudske odluke kojom bi taj pritvor bio nalo!en. (alio se i na to "to nje-gove !albe na re"enja o pritvoru od 7. septembra i 8. decembra 2010. nisu hitno razmatrane. Pored toga, !alio se i zbog nedostatka delotvorne procedure kojom bi mogao da ospori svoj pritvor posle 20. januara 2011.

ESLJP je primetio da rusko zakonodavstvo ne sadr!i nijednu konkretnu odred-bu kojom se utvr%uje procedura za dono"enje re"enja o pritvoru do prijema zahteva za izru#enje. U ovom konkretnom slu#aju zahtev za izru#enje nije pri-mljen do 30. decembra 2009, a nije poznat pravni osnov za pritvor podnosioca predstavke od 9. do 30. decembra 2009. Osim toga, po prijemu zahteva za izru-#enje, pritvor g. Abdulhakova zasnivao se na jednoj odredbi ruskog Zakonika o krivi#nom postupku koja, budu$i da u njoj nisu utvr%ena procesna pravila, nije ni precizna niti je predvidljiva u svojoj primeni. Iz tih razloga, ESLJP je ustano-vio da je bio povre%en #lan 5 stav 1(f).

Nasuprot tome, ESLJP je ustanovio da je period pritvora od 8. februara 2010. do 9. juna 2011. bio zakonit jer je odluku o produ!etku doneo ruski sud, koji je utvrdio rokove u skladu sa odredbama doma$eg zakonodavstva. Prema tome, pritvor podnosioca predstavke u navedenom periodu nije bio ni nezakonit ni proizvoljan.

Da bi se utvrdilo da li su odluke o !albi razmatrane potrebnom brzinom, treba-lo je uzeti u obzir marljivost i revnost koju su ispoljile vlasti, ka"njenje koje se mo!e pripisati samom podnosiocu predstavke i sve druge #inioce koji su mogli uticati na ka"njenja i za koje se dr!ava nije mogla smatrati odgovornom. U svetlosti okolnosti ovog konkretnog slu#aja, razmatranje dveju !albi trajalo je 82 dana, odnosno 35 dana po"to su ulo!ene. Stoga je ESLJP zaklju#io da se dva

105

VODI! O AZILU

navedena perioda ne mogu smatrati kompatibilnim sa zahtevom za „hitno” is-pitivanje zakonitosti iz #lana 5 stav 4.

Kada je re# o delotvornoj proceduri koju je g. Abdulhakov trebalo da ima na raspolaganju da bi postigao preispitivanje re"enja o pritvoru posle 20. januara 2011, kao "to je ESLJP ve$ ukazao u svojim ranijim presudama, pravni lek #ije postojanje nala!e #lan 5 stav 4 trebalo je da bude primenjen u svetlu jednog novog relevantnog #inioca koji se docnije pojavio u vezi sa odlukom o njego-vom prvobitnom odvo%enju u pritvor i taj pravni lek je trebalo da se koristi u razumnim intervalima.

Novi relevantni #inilac o kome se ovde govori jeste to "to je ESLJP dao obave-"tenje o privremenoj meri donetoj u skladu s Pravilom 39. Podnosilac predstav-ke je imao pravo na to da neki sud sve to preispita bez nerazumnog odlaganja. Me%utim, zakonitost pritvora i njegovo pu"tanje na slobodu nalo!eno je tek tri meseca kasnije. U takvim okolnostima, ESLJP je ustanovio da zakonitost pri-tvora podnosioca predstavke nije ispitivana „u razumnim intervalima”, #ime je bio prekr"en #lan 5 stav 4.

'lan 34

Podnosilac predstavke je preba#en u Tad!ikistan pet meseci nakon "to je ESLJP odredio privremene mere saglasno Pravilu 39 i nalo!io da on do daljnjeg ne sme biti izru#en Uzbekistanu. Iako je zabrana da se podnosilac predstavke izru#i Uzbekistanu bila formalno po"tovana, njegovim transferom u Tad!iki-stan, koji nije visoka strana ugovornica Konvencije, on je izveden iz okrilja Konvencije, #ime je izlo!en riziku od zlostavljanja u Uzbekistanu i #ime je osu-je$ena sama svrha privremene mere – odr!avanje statusa kvo dok ESLJP ne razmotri predstavku, kako bi se omogu$ilo da kona#na presuda ESLJP bude delotvorno izvr"ena.

Prema tome, zaklju#ak je da se Ruska Federacija nije povinovala privremenoj meri, #ime je prekr"ila svoju obavezu po osnovu #lana 34 da ne ometa pravo podnosioca predstavke da podnese predstavku Evropskom sudu.

'lan 41

ESLJP je presudio da je Ruska Federacija du!na da plati g. Abdulhakovu iznos od 30.000 evra na ime nematerijalne "tete i 7.800 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova.

VODI! O AZILU

106

3. Komentar

Ovaj slu#aj sadr!i tri va!na aspekta kojima se ESLJP obi#no zasebno bavi u svojoj sudskoj aktivnosti.

Prvi aspekt odnosi se na takozvani „vanredni transfer”. ESLJP se tim pitanjem prvi put bavio u slu#aju El Masri protiv Biv$e Jugoslovenske Republike Makedo-nije.75 U presudi koju je Veliko ve$e izreklo u tom slu#aju, kao i u drugim presu-dama Ve$a koje su se odnosile na isto pitanje,76 ESLJP je naglasio da vanredni transfer „zbog namernog zaobila!enja propisne procedure predstavlja anate-mu za vladavinu prava i vrednosti koje su za"ti$ene Konvencijom”. Te situacije se nazivaju „crnim rupama” i smatra se da one predstavljaju „o#igledno ogre-"enje o osnovna na#ela koja priznaju i [engleska i ameri#ka] jurisdikcija i me-%unarodno pravo”,77 "to zahteva posebnu pa!nju ESLJP-a. U ovom konkretnom slu#aju, kao i u slu#aju Al Masri i u slu#ajevima Al Na$iri i Husain, ESLJP je bio suo#en s te"kim zadatkom da utvrdi predmetne #injenice.78 ESLJP je utvrdio da je jedini na#in da g. Abdulhakov iza%e iz Rusije bez paso"a, bez ikakvog evi-dentiranja u registru pograni#ne kontrole i da se potom na%e u rukama tad!i-kistanskih vlasti protiv svoje volje bio taj da nezakonito bude izveden iz Rusije uz pasivno ili aktivno u#e"$e ruskih vlasti.79 Rizici kojima je propra$eno takvo ilegalno prebacivanje uvek su znatno ve$i, pa je ESLJP ustanovio povredu #la-na 3 u tom smislu.

Ovaj slu#aj je tako%e veoma va!an iz perspektive #lana 5 Konvencije. Prvo je ESLJP zaklju#io da je sprovo%enje odluke ruskih vlasti o pritvoru podnosioca predstavke od 9. do 30. decembra 2009, s obzirom da tada nije bilo zahteva za izru#enje, predstavljao povredu #lana 5 stav 1(f) Konvencije. Tim zaklju#kom je potvr%en neizmenjeni stav ESLJP-a da pritvor nekog lica saglasno #lanu 5 stav 1(f) Konvencije mo!e biti opravdan samo s obzirom na budu$e izru#enje tog lica

75 El Masri v. the Former Yugoslav Republic of Macedonia, [Veliko ve$e] presuda od 13. decembra 2012, br. 39630/09.

76 Vidi, tako%e, Babar Ahmad and Others v. the United Kingdom, presuda od 10. aprila 2012, br. 24027/07, 11949/08, 36742/08,

66911/09 i 67354/09; Othman (Abu Qatada) v. the United Kingdom, presuda od 17. januara 2012, br. 8139/09, o kojoj izve"tava-

mo u ovom odeljku, i Al Nashiri v. Poland i Husayn (Abu Zubaydah) v. Poland, presude od 24. jula 2014, br. 28761/11 i 7511/13.

77 Vidi presudu Apelacionog suda Engleske i Velsa (Gra%ansko odeljenje), Abasi i drugi protiv ministra inostranih poslova i

ministra unutra$njih poslova, [2002] EWCA Civ 1598, 6. novembar 2002.

78 Vidi, tako%e, nedavno izre#enu presudu u slu#aju Nasr and Ghali v. Italy, presuda od 23. januara 2016, br. 44883/09, posebno

stavove 219—235, o utvr%ivanju #injenica u takvim slu#ajevima.

79 Vidi, tako%e, stavove 246—247 u presudi Nasr and Ghali v. Italy, iako je u tom slu#aju zadatak ESLJP-a bio olak"an zahvalju-

ju$i zaklju#cima nacionalnog pravosu%a.

107

VODI! O AZILU

ili njegovo proterivanje s te teritorije. Onda kada takva perspektiva nema jasan pravni osnov ili kada se #ini da je takva mogu$nost veoma daleka, pritvor nije opravdan po tom #lanu Konvencije.80 'lan 5 stav 4 tako%e je bio prekr"en zato "to se rok od 82 dana, odnosno 35 dana za preispitivanje odluke o odre%ivanju pritvora ne mo!e smatrati „hitnim” saglasno toj odredbi,81 a podnosilac pred-stavke nije mogao da se izbori za preispitivanje odluke kojom mu je odre%en pritvor od 8. decembra 2000. do 9. juna 2011.

Kona#no, u tom slu#aju posebno je va!no pitanje koje se postavlja po #lanu 34 Konvencije. Iako je ESLJP odredio privremenu meru saglasno Pravilu 39. Po-slovnika Suda i nazna#io ruskim vlastima da ne preduzimaju nijednu meru ko-joj je cilj izme"tanje podnosioca predstavke, ta privremena mera nije ispo"to-vana. Nepo"tovanje privremene mere ESLJP-a poslednjih godina predstavlja pitanje koje izaziva sve ve$u zabrinutost. Takvo nepo"tovanje je izuzetno pro-blemati#no zato "to ometa delotvornost postupaka pred ESLJP-om.82 Upravo je zbog toga ESLJP u svim takvim slu#ajevima u kojima se ne po"tuju privremene mere koje je on izrekao ustanovljivao povredu #lana 34 Konvencije. U slu#aju Savridin D%uharajev (Savriddin Dzhurayev) protiv Rusije, ESLJP je tako%e u tom smislu ukazao i na #lan 46, naglasiv"i da je nezamislivo da se nacionalnim vla-stima mo%e dozvoliti da zaobi#u sprovo#enje privremene mere, kao $to je mera koja je izre"ena u ovom slu"aju, tako $to 'e primeniti drugi doma'i postupak za prebacivanje podnosioca predstavke u odredi$nu zemlju ili 'e, $to izaziva ve'u zabrinutost, dozvoliti da on tamo bude proizvoljno preba"en na o"igledno neza-konit na"in.83

80 Vidi, tako%e, Louled Massoud v. Malta, presuda od 27. jula 2010, br. 24340/08, o kojoj tako%e izve"tavamo u ovom odeljku,

kao i Quinn v. France, presuda od 22. marta 1995, br. 18580/91 i Ali v. Switzerland, presuda od 5. avgusta 1998, br. 24881/94.

81 Vidi Sanchez-Reisse v. Switzerland, presuda od 21. oktobra 1986, br. 9862/82, kada se radilo o periodima od 31, odnosno od 41

dana.

82 Prvi put je u slu#aju Mamatkulov and Askarov v. Turkey, [Veliko ve$e] presuda od 4. februara 2005, br. 46827/99 i 46951/99,

ESLJP zaklju#io da je jedna visoka strana ugovornica, time "to se nije povinovala privremenim merama odre%enim sa-

glasno Pravilu 39 Poslovnika Suda zapravo propustila da ispuni svoje obaveze prema #lanu 34 Konvencije. Vidi, tako%e,

Olaechea Cahuas v. Spain, presuda od 10. avgusta 2006, br. 24668/03; Ben Khemais v. Italy, presuda od 24. februara 2009, br.

246/07, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku; Grori v. Albania, presuda od 7. jula 2009, br. 25336/04; Al-Saadoon and Mufdhi

v. the United Kingdom, presuda od 2. marta 2010, br. 61498/08, o kojoj tako%e izve"tavamo u ovom odeljku; Labsi v. Slovakia,

presuda od 15. maja 2012, br. 33809/08 i Rrapo v. Albania, presuda od 25. septembra 2012, br. 58555/10.

83 Savriddin Dzhurayev v. Russia, presuda od 25. aprila 2013, br. 71386/10.

VODI! O AZILU

108

&lan 3 i Uredba Saveta EU br. 604/2013, od 26. juna 2013. (uredba „Dablin III”) (i raniji propisi kojima se ure$uju ista pitanja)

Re$enje o transferu u skladu s Dablinskom konvencijom84

ODLUKA U PREDMETU T. I. PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA



Podnosilac predstavke, T. I., dr!avljanin je &ri Lanke ro%en 1969. godine.

Do maja 1995. podnosilac predstavke je !iveo u D!afni, podru#ju koje je bilo pod kontrolom Oslobodila#kih tigrova tamilskog Elama (LTTE), tamilske organiza-cije koja je vodila oru!anu borbu za nezavisnost.

Od 1993. do juna 1994. godine podnosilac predstavke je, kako je tvrdio, bio pri-moran da radi za LTTE, da bi na kraju proveo tri meseca u zatvoru u naselju Vasavilan. U aprilu 1995. podnosilac predstavke je uspeo da pobegne odatle i da otputuje u Kolombo, gde ga je uhapsila vojska &ri Lanke pod sumnjom da je pripadnik LTTE-a. Dr!ali su ga u pritvoru do 20. septembra 1995. i ispitivali ga o vezama koje ima sa LTTE-om. Vojnici su ga, kako tvrdi, mu#ili i zlostavljali. Po"to je pu"ten na slobodu, dva puta su ga zarobili pripadnici Nacionalnog de-mokratskog fronta za oslobo%enje Elama (ENDLF), provladine tamilske grupe, i odveli u svoj logor, gde su ga ispitivali o vezama sa LTTE-om. Tvrdi da je u oba navrata bio pretu#en. Posle eksplozije na jednom naftnom tankeru u blizini njegove ku$e, podnosilac predstavke je uhap"en 23. aprila 1995. i odveden u policijsku stanicu na saslu"anje. Tvrdi da je tada premla$en pendrecima i da mu je na ruku stavljana vrela gvozdena "ipka.

U januaru 1996, neposredno po"to je oslobo%en, podnosilac predstavke je na-pustio &ri Lanku i stigao u Nema#ku 10. februara 1996. godine. Tu je zatra!io azil. Savezna kancelarija za priznavanje stranih izbeglica odbila je njegov za-htev za azil 26. aprila 1996. Ulo!io je !albu Upravom sudu Bavarske u Regens-burgu, ali je ta !alba odba#ena u aprilu 1997. godine. Upravni sud je primetio da

84 Dablinska konvencija iz 1990. zamenjena je 2003. godine uredbom „Dablin II”, da bi 2013. bila zamenjena uredbom „Dablin

III”.

109

VODI! O AZILU

se postupci LTTE-a ne mogu pripisati dr!avi, kao i da bi podnosilac predstavke bio u dovoljnoj meri bezbedan od politi#kog progona ako bi se vratio na jug &ri Lanke. Pored toga, Upravni sud je smatrao da je celokupna prezentacija koju je podnosilac predstavke izneo bila hrpa izmi"ljotina i la!i i procenio je da on sam ne deluje nimalo iskreno.

Podnosilac je 16. septembra 1997. napustio Nema#ku, odatle je otputovao u Ita-liju, da bi kona#no 19. septembra 1997. stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo. Tu je zatra!io azil 20. septembra 1997.

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva je 15. januara 1998. zatra!ila od Nema#ke da preuzme odgovornost, saglasno Dablinskoj konvenciji, za zahtev za azil koji je podneo podnosilac predstavke. Nema#ka Vlada je na to pristala i 28. januara 1998. godine ministar unutra"njih poslova je nalo!io da podnosilac predstavke bude preba#en u Nema#ku, ali je prethodno odbio da razmatra su"tinu njego-vog zahteva za azil.

Podnosilac predstavke je 10. februara 1998. podneo zahtev za sudsko preispiti-vanje, ali taj zahtev nije prihva$en. Apelacioni sud je 10. juna 1998. odbio nje-gov novi zahtev, a narednog meseca je odbijen i zahtev koji je uputio Domu lordova tra!e$i da mu bude dozvoljeno da podnese !albu toj instanci. Ministar unutra"njih poslova je 19. avgusta 1998. obavestio podnosioca predstavke da se uverio da je Nema#ka bezbedna tre$a zemlja. Primetio je da je jasno utvr-%eno da nema#ke vlasti imaju pravnu obavezu da razmotre sav novi materijal koji im bude predo#en. Tako je 19. avgusta 1998. izdat nalog za transfer podno-sioca predstavke u Nema#ku.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se !alio na odluku Ujedinjenog Kraljevstva da izda na-log za njegovo prebacivanje u Nema#ku, odakle $e, kako je tvrdio, biti kolek-tivno preba#en na &ri Lanku, "to je povreda #lanova 2, 3, 8 i 13 Konvencije. Tvrdio je da $e u slu#aju vra$anja na &ri Lanku biti izlo!en stvarnoj opasnosti od postupanja koje je protivno #lanu 3. Naveo je da nema#ke vlasti ne$e pono-vo razmatrati njegov zahtev za azil ako bude vra$en u Nema#ku, zato "to on ne poseduje dokaze koji bi po njihovoj oceni mogli da budu relevantni. Kada je re# o #lanu 13, tvrdio je da sudsko preispitivanje nije delotvoran pravni lek zato "to, u kontekstu vra$anja u navodno bezbednu tre$u zemlju prema Dablinskoj konvenciji, sudovi Ujedinjenog Kraljevstva nisu „na najpomniji mogu$i na#in” razmotrili zahteve za azil.

VODI! O AZILU

110

'lan 3

ESLJP je ustanovio da indirektno prebacivanje u intermedijarnu zemlju – koja je tako%e visoka strana ugovornica Konvencije – nije moglo uticati na odgovor-nost Ujedinjenog Kraljevstva da jem#i da g. T. I. ne bude, usled odluke o prote-rivanju, izlo!en postupanju koje je suprotno #lanu 3 Konvencije. Na isti na#in, Ujedinjeno Kraljevstvo nije moglo automatski da se osloni na aran!mane po Dablinskoj konvenciji u vezi s raspodelom odgovornosti izme%u evropskih ze-malja kada je re# o odlu#ivanju o zahtevima za azil. Iz tih razloga, ESLJP je mo-rao da ispita da li je Ujedinjeno Kraljevstvo po"tovalo svoje obaveze u pogledu za"tite g. T. I. od povrede #lana 3 Konvencije.

U tom smislu, ESLJP je konstatovao da ni od predstavnika Ujedinjenog Kra-ljevstva ni od predstavnika Nema#ke nije #uo su"tinske argumente u vezi s meritumom zahteva za azil podnosioca predstavke. Me%utim, ESLJP je stao na stanovi"te da materijal koji je predo#io g. T. I., posebno dva lekarska izve"taja koja sna!no potkrepljuju njegove tvrdnje o tome da je zaista bio mu#en, daju osnov za ozbiljnu zabrinutost u pogledu opasnosti s kojima bi se suo#io ako bi bio vra$en na &ri Lanku – i od pripadnika LTTE-a, ako bude vra$en porodici u D!afnu, i od vladinih snaga, koje ga sumnji#e da je ranije bio povezan sa LTTE-om.

ESLJP je ustanovio da je g. T. I. mogao, po dolasku u Nema#ku, da podnese novi zahtev za azil po"to je prihvatio kao pouzdane garancije nema#ke dr!ave da ne$e biti suo#en sa opasno"$u od neposrednog i kolektivnog prebacivanja na &ri Lanku. Budu$i da je prethodno re"enje o deportaciji doneto pre vi"e od dve godine, da bi podnosilac predstavke bio deportovan, potrebno je da se donese novi nalog, koji bi morao da preispita Upravni sud, a g. T. I. bi mogao tom sudu da podnese zahtev za privremenu za"titu.

ESLJP je priznao da prethodna sudska odluka, kojom je ozbiljno doveden u pita-nje kredibilitet podnosioca predstavke, mo!e negativno uticati na razmatranje njegovog zahteva za za"titu u tom kontekstu. Ipak, uveravanja koja je nema#ka dr!ava dala u vezi sa svojim unutra"njim pravom i praksom uverila su ESLJP da $e, ako ih vlasti prihvate, zahtevi g. T. I. mo$i da u%u u kategoriju za"tite koja se dodeljuje licima #iji je !ivot ugro!en. Osim toga, ESLJP je ustanovio da nema osnova da se pretpostavi da Nema#ka ne bi pru!ila za"titu podnosiocu pred-stavke od njegovog preme"tanja na &ri Lanku ako bi on izneo su"tinski osnov za pretpostavku da bi tamo bio suo#en sa stvarnom opasno"$u od mu#enja i zlostavljanja.

111

VODI! O AZILU

Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da nije utvr%eno da postoji stvarna opasnost da $e Nema#ka zaista proterati g. T. I. na &ri Lanku protivno #lanu 3. Iz tih razlo-ga, Ujedinjeno Kraljevstvo nije propustilo da ispuni svoje obaveze po osnovu te odredbe onda kada je odlu#ilo da podnosioca predstavke prebaci u Nema#ku.

Iz toga sledi da taj deo predstavke mora biti odba#en kao o#igledno neosnovan.

'lan 2 i #lan 8

Uzimaju$i u obzir zaklju#ak koji je doneo po osnovu #lana 3 Konvencije, ESLJP je ustanovio da ne postoji nijedno zasebno pitanje koje bi nalagalo da se pred-stavka razmotri i sa stanovi"ta tih dveju odredaba.

'lan 13

Po"to je konstatovao da je u prethodnim slu#ajevima ustanovio da postupak sudskog preispitivanja predstavlja delotvoran pravni lek u odnosu na pritu!be podnete po #lanu 3 u kontekstu deportacije i izru#enja, ESLJP nije na"ao nije-dan razlog zbog koga bi se od tog zaklju#ka odstupilo u ovom konkretnom slu-#aju. Podnosilac predstavke je mogao da ospori racionalnost odluke ministra unutra"njih poslova o dono"enju re"enja za njegovo izme"tanje u Nema#ku saglasno aran!manima koji su utvr%eni na osnovu Dablinske konvencije.

ESLJP se uverio da su"tina pritu!be g. T. I. spada u polje ispitivanja sudova koji imaju zakonsku mogu$nost da mu pru!e pravno zadovoljenje koje je on tra!io.

Iz tih razloga, pritu!ba g. T. I. u ovom aspektu odba#ena je kao o#igledno neo-snovana.

3. Komentar

Ova odluka o prihvatljivosti su"tinski je va!na za razja"njenje pitanja odgo-vornosti dr!ava prema Konvenciji onda kada je one zaklju#e ili kada postanu visoke strane ugovornice nekog drugog me%unarodnog sistema koji im donosi prava i obaveze na me%unarodnom ili evropskom nivou.

Ovde je glavno pitanje bilo da li je Ujedinjeno Kraljevstvo obavezno da prema Konvenciji proceni potencijalne rizike s kojima bi se podnosilac predstavke su-o#io ako bi bio preba#en u Nema#ku, dr!avu koja je prema Dablinskoj konven-ciji iz 1990. nadle!na da re"ava njegov zahtev za azil.

VODI! O AZILU

112

Ovaj slu#aj se bavi pravnim re!imom koji je uspostavljen 1990. godine Dablin-skom konvencijom. Sam taj re!im je u celosti inkorporiran u pravo EU potonjim uredbama „Dablin II” i „Dablin III”, koje su donete 2003, odnosno 2013. godine. Me%utim, pravna poruka utvr%ena u ovoj odluci u vezi s Dablinskom konvenci-jom u potpunosti je primenljiva na uredbu „Dablin III”.

Ova odluka, uprkos #injenici da je ESLJP proglasio predstavku neprihvatljivom kao o#igledno neosnovanu u datim okolnostima slu#aja, utvr%uje slede$a na-#ela koja se mogu primeniti na dablinski re!im:

(I) izme"tanje u intermedijarnu visoku stranu ugovornicu ne uti#e na od-govornost dr!ave koja "alje podnosioca predstavke da obezbedi da on ne bude izlo!en postupanju koje je protivno #lanu 3;

(II) dr!ava koja "alje podnosioca predstavke ne mo!e se automatski osloniti na aran!mane uspostavljene saglasno Dablinskoj konvenciji ili Dablin-skoj uredbi;

(III) kada dr!ave osnuju me%unarodne organizacije ili sklope dogovore o sa-radnji, to mo!e imati implikacije po osnovna prava.

Iz tih razloga, ESLJP je stao na stanovi"te da vra$anje tra!ioca azila iz jedne zemlje #lanice EU u drugu zemlju #lanicu EU, u kontekstu Dablinskog sistema, otvara pitanje odgovornosti zemlje koja tog pojedinca "alje i mo!e povrediti Konvenciju zbog opasnosti od „lan#anog refoulement-a” – to jest opasnosti od toga da bi zemlja prijema mogla potom da protera to lice na mesto u kome postoji su"tinski osnov za uverenje da $e ono tu biti suo#eno sa stvarnom opa-sno"$u od zlostavljanja. Iz tih razloga, da bi Dablinski sistem funkcionisao, po-trebno je da odgovorne dr!ave prema tom re!imu izvr"e odgovaraju$u procenu rizika ako se radi o izme"tanju tra!ilaca azila u njihovu zemlju porekla.

113

VODI! O AZILU

Nije trebalo da belgijske vlasti proteraju tra%ioca azila u Gr"ku s obzirom na op$ti polo%aj tra%ilaca azila u toj zemlji

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU M. S. S. PROTIV BELGIJE I GR&KE



Podnosilac predstavke, M. S. S., dr!avljanin je Avganistana koji je napustio Ka-bul po#etkom 2008. godine, da bi, putuju$i preko Irana i Turske, u Evropsku uniju u"ao kroz Gr#ku.

On je 10. februara 2009. stigao u Belgiju, gde je zatra!io azil. Na temelju ured-be „Dablin II”, belgijska Kancelarija za strance zatra!ila je od gr#kih vlasti da preuzmu re"avanje zahteva za azil. Dok je slu#aj jo" bio u fazi re"avanja, UN-HCR je belgijskom ministru za migracije i politiku azila uputio pismo u kome je kritikovao nedostatke u postupku za odobravanje azila i uslovima prijema tra!ilaca azila u Gr#koj i preporu#io da se suspenduje postupak transfera tog lica u Gr#ku. Krajem maja 2009. Kancelarija za strance je ipak izdala nalog da podnosilac predstavke napusti Belgiju i pre%e u Gr#ku, gde mo!e da podnese zahtev za azil. Kancelarija za strance nije dobila nikakav odgovor od gr#kih vlasti u roku od dva meseca, koliko je utvr%eno Uredbom, "to se onda tretira kao pre$utno prihvatanje zahteva. Belgijska Kancelarija je tvrdila da Belgija nije zemlja koja je odgovorna za razmatranje zahteva za azil saglasno uredbi „Dablin II” i da nema nijednog razloga zbog koga bi posumnjala da gr#ke vlasti ne$e ispuniti sve svoje obaveze u vezi s pitanjima azila.

Podnosilac predstavke je ulo!io !albu (albenom odboru Kancelarije za strance, tvrde$i da se izla!e opasnosti da u Gr#koj bude stavljen u pritvor u u!asnim uslovima, kao i da postoje manjkavosti u sistemu odobravanja azila u Gr#koj, te da on strahuje da $e na kraju biti poslat u Avganistan, a da ne$e biti ispitani razlozi zbog kojih je pobegao iz zemlje, gde je, kako je tvrdio, izbegao poku"aj ubistva kojim su Talibani !eleli da mu se osvete zbog toga "to je radio kao pre-vodilac u vazduhoplovnim jedinicama stacioniranim u Kabulu.

Po"to je njegov zahtev za obustavu izvr"enja odbijen, podnosilac predstavke je 15. juna 2009. preba#en u Gr#ku. 'im je stigao na aerodrom u Atini, odveden je u pritvor u obli!njoj zgradi, gde je, sude$i prema njegovim iskazima, bio zato-

VODI! O AZILU

114

#en u maloj prostoriji sa 20 drugih pritvorenika, pri #emu je pristup toaletu bio ograni#en, pritvorenicima nije bilo dopu"teno da iza%u na sve! vazduh, porcije hrane su bile veoma oskudne i morali su da spavaju na prljavim madracima ili na golom podu. Po"to je oslobo%en iz pritvora i po"to mu je izdata azilantska legitimacija 18. juna 2009, !iveo je na ulici, bez sredstava za !ivot.

Kada je posle toga poku"ao da napusti Gr#ku s la!nom identifikacionom ispra-vom, podnosilac predstavke je uhap"en i ponovo sme"ten u pritvorsku jedinicu u blizini aerodroma. Tamo je proveo jednu nedelju i, kako tvrdi, dobijao batine od policije. Po"to je pu"ten iz pritvora, nastavio je da !ivi na ulici, povreme-no dobijaju$i pomo$ od lokalnog stanovni"tva i od crkve. Kada je u decembru 2009. trebalo da mu bude produ!ena azilantska legitimacija, preduzeti su kora-ci da mu se prona%e sme"taj, ali mu, ako je suditi po njegovim podnescima, taj sme"taj ipak nikada nije bio stvarno ponu%en.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke je tvrdio da su uslovi u kojima je boravio u pritvoru, kao i njegovi !ivotni uslovi u Gr#koj, predstavljali ne#ove#no i poni!avaju$e postupanje, #ime je prekr"en #lan 3, kao i da mu u gr#kom pravnom sistemu nije bio na raspolaganju nijedan delotvoran pravni lek za pritu!be koje je imao po osnovu #lanova 2 (pravo na !ivot) i 3, #ime je prekr"en #lan 13.

Pored toga, tvrdio je da ga je Belgija izlo!ila opasnostima koje su posledica ne-dostataka u postupku za dodelu azila u Gr#koj, #ime su prekr"eni #lanovi 2 i 3, kao i da je usled lo"ih !ivotnih uslova i uslova u pritvoru, kojima su tamo bili podvrgnuti tra!ioci azila, bio prekr"en #lan 3. Pored toga, tvrdio je da mu po belgijskom pravu nije stajao na raspolaganju nijedan delotvoran pravni lek u vezi s tim pritu!bama, #ime je opet bio prekr"en #lan 13.

Predstavka je bila podneta Evropskom sudu za ljudska prava 11. juna 2009. Zahtev podnosioca predstavke za dono"enje privremene mere saglasno Pravi-lu 39 Poslovnika Suda na osnovu koje bi bilo obustavljeno izvr"enje njegovog transfera u Gr#ku odba#en je 12. juna 2009. Dana 2. jula 2009. odlu#eno je da se u odnosu na Gr#ku primeni Pravilo 39, u tom smislu da podnosilac predstavke ne mo!e biti deportovan u Avganistan do okon#anja postupka pred ESLJP-om.

Ve$e kojem je taj slu#aj poveren ustupilo je svoju nadle!nost Velikom ve$u 16. marta 2010.

115

VODI! O AZILU

'lan 3 (uslovi pritvora u Gr#koj)

Mada ESLJP nije potcenio breme kojim su trenutno optere$ene dr!ave koje #ine spoljnu granicu EU usled stalnog pove$anja priliva migranata i tra!ilaca azila, kao ni te"ko$e koje iskrsavaju prilikom prihvata tih lica na velikim me%una-rodnim aerodromima, ta situacija ipak ne mo!e da oslobodi Gr#ku obaveza koje ona ima prema #lanu 3, s obzirom na apsolutni karakter te odredbe.

Kada je podnosilac predstavke stigao u Atinu iz Belgije, gr#ke vlasti su znale za njegov identitet i #injenicu da je on potencijalni tra!ilac azila. Uprkos tome, on je smesta pritvoren, i to bez ikakvog obja"njenja. U raznim izve"tajima me-%unarodnih tela i nevladinih organizacija tokom poslednjih godina potvr%eno je da "iroko rasprostranjenu praksu gr#kih vlasti predstavlja upravo sistemat-sko pritvaranje tra!ilaca azila, koje pritom niko ne obave"tava o razlozima tog pritvaranja. Tvrdnje podnosioca predstavke da je bio podvrgnut policijskim brutalnostima tokom drugog perioda koji je proveo u pritvoru tako%e su konzi-stentne s mnogobrojnim iskazima koje su me%unarodne organizacije prikupile od svedoka o#evidaca, posebno Evropskog komiteta za spre#avanje mu#enja (CPT). Zaklju#ci do kojih su do"li CPT i UNHCR tako%e potkrepljuju tvrdnje koje je izneo podnosilac predstavke o nehigijenskim uslovima i pretrpanosti pri-tvorske jedinice u neposrednoj blizini me%unarodnog aerodroma u Atini.

Uprkos #injenici da je podnosilac predstavke relativno kratko vreme proveo u pritvoru, ESLJP je stao na stanovi"te da su uslovi pritvora kojima je on bio podvrgnut u tom sabirnom centru bili neprihvatljivi. ESLJP je ustanovio da su, kad se sve sabere, ose$aj izlo!enosti proizvoljnom postupanju, ose$aj vlastite inferiornosti i zebnje koju je podnosilac predstavke morao da ima, kao i stvar-no dejstvo koje su takvi uslovi pritvora nesumnjivo morali da imaju na njego-vo li#no dostojanstvo, predstavljali rezultat poni!avaju$eg postupanja. Pored toga, on je kao tra!ilac azila bio posebno ranjiv zbog #injenice da je iseljen iz mati#ne zemlje i zbog traumati#nih iskustava koje je verovatno do!iveo. ESLJP je iz tih razloga zaklju#io da je u ovom slu#aju bio prekr"en #lan 3.

'lan 3 (uslovi !ivota u Gr#koj)

'lan 3 generalno ne obavezuje zemlje #lanice da izbeglicama daju finansijsku pomo$ kako bi im obezbedile odre%eni !ivotni standard. Me%utim, ESLJP je smatrao da je situacija u kojoj se na"ao ovaj podnosilac predstavke bila po-sebno te"ka. Uprkos obavezama koje gr#ke vlasti imaju shodno sopstvenom zakonodavstvu i shodno Direktivi EU o prijemu, podnosilac predstavke je #i-

VODI! O AZILU

116

tave mesece proveo u krajnjem siroma"tvu, bez mogu$nosti da zadovolji #ak i one najelementarnije potrebe – da sebi obezbedi hranu, higijenska sredstva i mesto za !ivot – a istovremeno je strahovao da $e biti napadnut i oplja#kan. Ovaj iskaz podnosioca predstavke potkrepljen je i izve"tajima mnogobrojnih me%unarodnih organa i organizacija, posebno komesara za ljudska prava Sa-veta Evrope, kao i UNHCR-a.

Situacija zbog koje se podnosilac predstavke obratio Evropskom sudu u Straz-buru trajala je otkako je on u junu 2009. bio preba#en u Gr#ku i bila je povezana s njegovim statusom tra!ioca azila. Da su vlasti blagovremeno razmotrile nje-gov zahtev za azil, mogle su mu bitno olak"ati patnje. Iz toga je sledilo da se on gre"kom vlasti na"ao u situaciji koja je potpuno inkompatibilna s #lanom 3. Iz tih razloga, ustanovljeno da je bila povre%ena ta odredba.

'lan 13 sagledan zajedno sa #lanovima 2 i 3 (Gr#ka)

Me%u strankama nije bilo spora o tome da je situacija u Avganistanu predstav-ljala, i da i dalje predstavlja, sveobuhvatan problem nepostojanja bezbednosti. Kada je re# o opasnostima kojima bi podnosilac predstavke bio izlo!en u toj ze-mlji, gr#ke vlasti su pre svega bile du!ne da razmotre njegov zahtev. Osnovna briga ESLJP-a svodila se na to da utvrdi da li su postojala delotvorna jemstva koja bi podnosioca predstavke mogla da za"tite od proizvoljnog preme"tanja.

Mada gr#ko zakonodavstvo sadr!i izvestan broj takvih jemstava, UNHCR, evropski komesar za ljudska prava i druge organizacije ve$ nekoliko godina neprestano i dosledno obelodanjuju da se u praksi ne primenjuju relevantni za-koni i da celokupan postupak odobravanja azila nosi u sebi krupne strukturne nedostatke. U te nedostatke spadaju: nedovoljna obave"tenost o postupcima koje treba primeniti, nepostojanje pouzdanog sistema komunikacije izme%u vlasti i tra!ilaca azila, nepostojanje obuke ljudstva zadu!enog za vo%enje raz-govora s tra!iocima azila, nedostatak prevodilaca i nepostojanje pravne pomo-$i, usled #ega su tra!ioci azila, u su"tini, li"eni pravnih saveta advokata. Usled toga, tra!ioci azila imaju veoma male izglede da njihovi zahtevi za azil budu ozbiljno razmotreni. Zaista, iz izve"taja UNHCR-a za 2008. vidi se da je stopa uspe"nosti kod prvog podno"enja zahteva za azil manja od 0,1 posto u pore%e-nju s prose#nom stopom uspe"nosti od 36,2 posto u pet od "est zemalja EU koje, zajedno s Gr#kom, dobijaju najve$i broj takvih zahteva.

S obzirom na sve te nedostatke i po"to je razmotrio delotvornost !albi za koje je Gr#ka dr!ava tvrdila da su stajale na raspolaganju podnosiocu predstavke, ESLJP

117

VODI! O AZILU

je kona#no zaklju#io da je u ovom slu#aju bio prekr"en #lan 13 sagledan zajedno sa #lanom 3. S obzirom na taj zaklju#ak, ESLJP je dalje ocenio da nema potrebe da razmatra pritu!bu sa stanovi"ta #lana 13 sagledanog u vezi s #lanom 2.

'lanovi 2 i 3: odluka belgijskih vlasti da podvrgnu podnosioca predstavke pro-ceduri tra!enja azila u Gr#koj

ESLJP je zaklju#io da su belgijskim vlastima morali biti poznati nedostaci po-stupka za odobravanje azila u Gr#koj u trenutku kada su donele re"enje o pro-terivanju podnosioca predstavke, tako da se od njega nije moglo o#ekivati da snosi celokupan teret dokazivanja u pogledu opasnosti s kojima se suo#ava usled #injenice da je izlo!en tom postupku. UNHCR je skrenuo pa!nju belgijskoj Vladi na tu situaciju onda kada je slu#aj ovog podnosioca predstavke jo" bio u razmatranju. Mada je ESLJP 2008. godine u jednom drugom slu#aju ustanovio da se transferom tra!ioca azila u Gr#ku na osnovu uredbe „Dablin II” ne kr"i Konvencija, otada su me%unarodni organi i organizacije prikupili mnogobrojne izve"taje i materijal koji jasno ukazuje na prakti#ne te"ko$e koje iskrsavaju prilikom primene Dablinskog sistema u Gr#koj.

S obzirom na sve to, belgijske vlasti nisu smele tek tako da pretpostave da $e se prema podnosiocu predstavke postupati u skladu sa standardima Konvencije, ve$ su morale da provere na koji na#in gr#ke vlasti u praksi primenjuju sop-stvene zakone o azilu. Belgijske vlasti to, me%utim, nisu u#inile. Iz tih razloga, transferom podnosioca predstavke iz Belgije u Gr#ku bio je prekr"en #lan 3. Nije bilo potrebno da se dodatno razmatraju pritu!be podnete po #lanu 2.

'lan 3: odluka belgijskih vlasti da podnosioca predstavke podvrgnu uslovima pritvora i !ivotnim uslovima u Gr#koj

ESLJP je ve$ ustanovio da su uslovi pritvora i !ivota podnosioca predstavke u Gr#koj bili poni!avaju$i. Te #injenice su bile dobro poznate i bilo ih je lako usta-noviti iz velikog broja izvora pre nego "to se pristupilo transferu podnosioca predstavke. Imaju$i to na umu, ESLJP je zaklju#io da su belgijske vlasti preba-civanjem u Gr#ku podnosioca predstavke svesno izlo!ile uslovima pritvora i !i-vota koji su predstavljali poni!avaju$e postupanje, #ime je bio prekr"en #lan 3.

'lan 13 sagledan zajedno sa #lanovima 2 i 3 (Belgija)

Kada je re# o pritu!bi da u belgijskom zakonodavstvu nije postojao delotvo-ran pravni lek koji je podnosilac predstavke mogao da iskoristi i da na osnovu

VODI! O AZILU

118

njega uputi !albu na re"enje o proterivanju, belgijska dr!ava je tvrdila da je on mogao da podnese zahtev za obustavu izvr"enja !albenom odboru Kance-larije za strance.

ESLJP je, me%utim, ustanovio da taj postupak ne ispunjava zahteve sudske prakse ESLJP-a po kojima se svaka pritu!ba u kojoj se ukazuje na to da $e pro-terivanje u drugu zemlju izlo!iti pojedinca postupanju koje je zabranjeno #la-nom 3 Konvencije mora pa!ljivo i rigorozno razmotriti, kao i da nadle!ni organ mora biti u stanju da ispita su"tinu te pritu!be i da omogu$i da se situacija na odgovaraju$i na#in ispravi. S obzirom na na#in na koji !albeni odbor Kancela-rije za strance razmatra slu#ajeve i koji se uglavnom svodi na proveru toga da li su zainteresovana lica predo#ila konkretne dokaze "tete koja bi mogla pro-iste$i iz navodnog potencijalnog kr"enja #lana 3, podnosilac predstavke nije imao nikakve "anse za uspeh. Iz tih razloga, ovde se radilo o kr"enju #lana 13 sagledanog zajedno sa #lanom 3. Nema potrebe da se razmatra pritu!ba sa stanovi"ta #lana 13 u vezi sa #lanom 2.

'lan 46

ESLJP je na"ao za shodno da uka!e na neke pojedina#ne mere koje su potreb-ne radi izvr"enja presude u odnosu na podnosioca predstavke, ne dovode$i time u pitanje op"te mere koje su neophodne za spre#avanje drugih sli#nih po-vreda Konvencije u budu$nosti. Gr#ka je, bez odlaganja, trebalo da nastavi sa razmatranjem su"tine zahteva za odobravanje azila koji je podneo podnosilac predstavke, a koji odgovara zahtevima Konvencije, i da se, do okon#anja tog postupka, uzdr!i od deportovanja podnosioca predstavke.

'lan 41

ESLJP je presudio da je Gr#ka du!na da isplati podnosiocu predstavke iznos od 1.000 evra na ime nematerijalne "tete i 4.725 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova. Osim toga, Belgija je du!na da isplati podnosiocu predstavke 24.900 evra na ime nematerijalne "tete i 7.350 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova.

3. Komentar

Presuda u slu#aju M. S. S. predstavlja prekretnicu u nekoliko aspekata. Bio je to tek drugi put da je Evropski sud za ljudska prava ustanovio da je proterivanje nekog lica u drugu zemlju #lanicu Saveta Evrope – koja je tako%e visoka strana potpisnica EKLJP-a, pa se od nje o#ekuje da svakome ko je u njenoj nadle!no-

119

VODI! O AZILU

sti obezbedi prava i slobode zajem#ene Konvencijom – predstavljalo kr"enje Konvencije.85 U slu#aju M. S. S., ESLJP je tako%e prvi put ustanovio da je vra-$anjem nekog lica u jednu zemlju #lanicu EU bila prekr"ena Konvencija – iako je jo" ranije, u slu#aju T. I. protiv Ujedinjenog Kraljevstva86 — ESLJP ukazao na takvu mogu$nost. U slu#aju M. S. S., ESLJP je ustanovio da je Belgija prekr"ila #lan 3 time "to je vratila azilanta u Gr#ku, u kojoj su uslovi bili poni!avaju$i, i u pritvoru i kada je re# o op"tim uslovima !ivota tog lica, pored ve$ postoje$e opasnosti od lan#anog refoulement-a usled manjkavosti sistema azila u Gr#koj. Druga va!na poruka ovog zaklju#ka odnosi se na oborivost pretpostavke da je sistem za"tite osnovnih prava EU zapravo podudaran sa EKLJP-om, "to je razra%eno u slu#aju Bosfor Erlajn protiv Irske.87 Ovo je zaista bila veoma sna!na i jasna poruka o tome da Dablinski sistem nije kadar da odgovori na situacije masivnog priliva tra!ilaca azila, posebno onda kada svega nekoliko zemalja #lanica EU mora da apsorbuje taj problem.

Povreda prava podnosioca predstavke proistekla iz njegovih !ivotnih uslova – a upravo je to dovelo do zaklju#ka o tome da je Gr#ka prekr"ila #lan 3 – tako%e je veoma va!na. Bio je to prvi put da je Evropski sud u Strazburu ustanovio da je povreda prava po #lanu 3 Konvencije proistekla iz neadekvatnih !ivot-nih uslova lica koje je bilo na slobodi. Postoje dva glavna razloga zbog kojih je ESLJP doneo takav zaklju#ak. Prvo, gr#ke vlasti su ostavile podnosioca pred-stavke u stanju siroma"tva zato "to nisu ispunile svoje zakonske obaveze, u ovom slu#aju obavezu koju imaju prema tra!iocima azila saglasno pravu EU i posebno saglasno Direktivi br. 2003/9 (takozvana Direktiva o standardima za prihvat), dok su mesecima kasnile u obradi njegovog zahteva za azil. Drugo, ESLJP je smatrao da podnosilac predstavke, kao tra!ilac azila, pripada ranjivoj grupi. Prema tome, presuda u slu#aju M. S. S. ne mora biti znak op"teg prava na sme"taj ili blagostanje, ali ona svakako unapre%uje sudsku praksu ESLJP-a kada je re# o socijalnoj za"titi lica koja su „u posebnom stanju nesigurnosti i ranjivosti”.

Tre$a stvar koja zavre%uje da se na nju posebno uka!e jeste to "to je ESLJP ustanovio da je Belgija prekr"ila #lan 13 Konvencije. Dablinski sistem, kao i mnogi drugi zakonski mehanizmi EU za poja#anu saradnju me%u zemljama #lanicama (na primer Evropski nalog za hap"enje i druge odredbe koje se od-nose na prekograni#nu saradnju u krivi#nim stvarima), opravdava smanjenje

85 Vidi, tako%e, Shamayev and Others v. Georgia and Russia, presuda od 12. aprila 2005, br. 36378/02.

86 T. I. v. the United Kingdom, odluka od 7. marta 2000, br. 43844/98, o kojoj tako%e izve"tavamo u ovom odeljku.

87 Bosphorus Hava Yollari Turizmve Ticaret Anonim )irketi v. Ireland, [Veliko ve$e] presuda od 30. juna 2005, br. 45036/98.

VODI! O AZILU

120

procesnih jemstava pozivanjem na na#ela uzajamnog poverenja me%u zemlja-ma #lanicama EU, kao i na pretpostavku da sve zemlje #lanice EU po"tuju ljud-ska prava. Me%utim, s obzirom na mnogobrojne i kontinuirane izve"taje o tome da Gr#ka ne pru!a potrebna procesna i materijalna jemstva u odnosu na tra!i-oce azila, koji su stizali i za vreme ve$anja o ovom slu#aju u Strazburu, ESLJP je zahtevao da se „pomno i rigorozno razmotre” pritu!be o tome da $e vra$anje u Gr#ku imati za posledicu povredu #lana 3. To bi moglo da uka!e na potrebu da se preispita Dablinski sistem, "to je stanovi"te koje zastupa sudija Rozakis u svom izdvojenom ali saglasnom mi"ljenju, naro#ito u situacijama masivnog priliva tra!ilaca azila koji sti!u na obale samo nekoliko zemalja #lanica EU.

121

VODI! O AZILU

Vra'anje u Italiju azilantkinje sa dvoje male dece saglasno uredbi „Dablin II”

ODLUKA U PREDMETU SAMSAM MOHAMED HUSEIN I DRUGI PROTIV HOLANDIJE I ITALIJE

(predstavka broj 27725/10)2. april 2013.


Podnositeljka predstavke, Samsam Mohamed Husein (Mohammed Hussein), so-malijska je dr!avljanka, pripadnica plemena Havije/Abgal, koja je pobegla iz Somalije i u"la u Italiju u avgustu 2008. godine.

Kada je stigla u Italiju, uzeti su joj otisci prstiju i registrovana je kao ilegalna imigrantkinja i preba#ena u prihvatni centar. U januaru 2009. godine, po"to je podnela zahtev za me%unarodnu za"titu, dobila je supsidijarnu za"titu u Italiji i dozvolu boravka za strance — i jedno i drugo s rokom va!enja od tri godine.

U maju 2009. podnositeljka predstavke je podnela zahtev za azil u Holandiji. U to vreme bila je u sedmom mesecu trudno$e, a tokom razgovora s holandskim imigracionim vlastima navela je da, iako su joj u Italiji uzeti otisci prstiju, tamo nije mogla da podnese zahtev za azil i da nije dobila nikakvu pomo$. Osim toga, tvrdila je da je silovana dok je spavala na !elezni#koj stanici u Firenci i da je ostala u drugom stanju. U avgustu 2009. godine ro%en je njen sin Nahijan (Nahyaan), a u martu 2010. holandske vlasti su odbile zahtev za azil g%e Moha-med Husein i zatra!ile od italijanskih vlasti da preuzmu odgovornost za njen zahtev za azil, saglasno uredbi „Dablin II”.

G%a Mohamed Husein podnela je i drugi zahtev za azil u Holandiji na osnovu novih !ivotnih okolnosti u kojima se na"la, "to obuhvata i ro%enje njene k$erke Noval (Nowal) u februaru 2011. (devoj#ica ima ko!no oboljenje), sklapanje tra-dicionalnog braka u Holandiji u aprilu 2010. s jednim drugim #ovekom, kao i njihov potonji razlaz. Holandske vlasti su i taj zahtev za azil odbile.

Po"to je njen transfer u Italiju planiran za 17. jun 2010, ona je podnela pred-stavku Evropskom sudu za ljudska prava, i to ne samo u svoje ime nego i u ime svoje dece, Nahjana i Noval. ESLJP je, da bi obezbedio valjano odvijanje postup-ka po predstavci, odredio privremenu meru saglasno Pravilu 39 Poslovnika, zahtevaju$i od holandske dr!ave da g%u Mohamed Husein i njenu decu ne vrati u Italiju dok postupak u Strazburu ne bude okon#an.

VODI! O AZILU

122

2. Odluka Suda

G%a Mohamed Husein je u predstavci iznela pritu!be protiv Holandije i Italije. Tvrdila je da bi njen transfer u Italiju predstavljao povredu #lana 3 zasebno, kao i #lana 3 sagledanog u vezi sa #lanom 13. Tvrdila je da, dok je boravila u Italiji, nije dobila nikakvu podr"ku italijanskih vlasti i da je bila primorana da !ivi na ulici. Osim toga, tvrdila je da $e se, ukoliko je holandske vlasti prebace s decom u Italiju, njih troje da na$i u sli#noj situaciji i da $e trpeti zbog nepo-stojanja podr"ke, kao i da $e biti u opasnosti od proizvoljnog proterivanja u Somaliju – gde je ona izlo!ena riziku da bude !rtva „zlo#ina iz #asti”. Pozivaju$i se na #lan 8, g%a Mohamed Husein je tvrdila da, ako bude vra$ena u Italiju, ne$e mo$i da podi!e svoju decu u odgovaraju$im uslovima.

Osim toga, u pritu!bi protiv Italije, tvrdila je da je bila podvrgnuta postupanju koje je bilo protivno #lanu 3 zbog uslova !ivota na koje je bila primorana, kao "to je bilo protivno i #lanovima 13 i 8.

'lan 3

ESLJP je uo#io izrazite nepodudarnosti u izjavama podnositeljke predstavke: ona se prvo po!alila da nije mogla da zatra!i azil u Italiji, a potom je, odgovaraju$i na komentare koje je italijanska dr!ava dostavila Evropskom sudu, potvrdila da joj je bilo ponu%eno da koristi objekte koji su predvi%eni za tra!ioce azila.

ESLJP je potvrdio apsolutnu prirodu #lana 3. Me%utim, procena rizika po vra-$anju relativna je i zavisi od op"te situacije u zemlji – u Italiji, ako bi tamo bila preba#ena — i/ili u Somaliji, ako se razmatraju predvidljive posledice preba-civanja podnositeljke predstavke u Italiju i njenog mogu$eg refoulement-a u Somaliju – i imaju$i na umu li#ne okolnosti podnositeljke predstavke. ESLJP je stao na stanovi"te da se #lan 3 ne mo!e tuma#iti u tom smislu da obavezuje vi-soke strane ugovornice da svakome ko je u njihovoj nadle!nosti obezbede dom, kao i da ta odredba ne podrazumeva op"tu obavezu da se izbeglicama pru!i finansijska pomo$ koja bi im omogu$ila da odr!e odre%eni !ivotni standard. ESLJP je ponovio da, s obzirom na nepostojanje izuzetno te"kih i obavezuju$ih humanitarnih osnova protiv odluke o proterivanju, #injenica da bi materijalni i socijalni !ivotni uslovi podnositeljke predstavke bili pogor"ani po proteriva-nju iz visoke strane ugovornice nije sama po sebi dovoljna da se iz toga izvede zaklju#ak o povredi #lana 3.

U slu#aju ove podnositeljke predstavke, ESLJP je konstatovao da je tri dana po

123

VODI! O AZILU

dolasku u Italiju ona dobila sme"taj u prihvatnom centru za azilante. Konstato-vao je i da joj je izdata dozvola boravka s rokom od tri godine, "to joj je omogu$ilo da koristi op"ti program socijalne pomo$i, zdravstvenu za"titu, socijalni sme"taj i obrazovanje pod istim uslovima koji va!e i za italijansko stanovni"tvo.

Osim toga, ESLJP je ustanovio da, dok je boravila u prihvatnom centru – gde je imala zdravstvenu za"titu – u njenom dosijeu nema ni pomena o tome da je tra!ila da joj se pomogne u pronala!enju posla ili u nala!enju alternativnog sme"taja kako bi izbegla opasnost od besku$ni"tva i siroma"tva. ESLJP je za-klju#io da postupanje prema podnositeljki predstavke u Italiji nije bilo takvo da je ispunilo onaj minimalni nivo te!ine koji bi omogu$io da se to postupanje svrsta u polje dejstva #lana 3.

Procenjuju$i opasnost od njenog povratka u Italiju, ako bi tamo bila preba#ena, ESLJP je primetio da $e holandske vlasti prethodno obavestiti italijanske vla-sti, "to $e im omogu$iti da se pripreme za dolazak podnositeljke predstavke i njene dece. Osim toga, ESLJP je ustanovio da podnositeljka predstavke, kao sa-mohrana majka dvoje dece, ima pravo, po italijanskom zakonodavstvu, na po-seban tretman budu$i da spada u kategoriju ranjivih lica. Kona#no, uzimaju$i u obzir izve"taje koje su dostavile vladine i nevladine institucije i organizacije o programima prihvata tra!ilaca azila u Italiji, ESLJP smatra da op"ti polo!aj azi-lanata u Italiji ne svedo#i ni o kakvom sistematskom propustu ili nedostatku.

ESLJP je ukazao na izvesna pobolj"anja preduzeta kako bi se ispravili neki ne-dostaci u postupanju prema podnositeljki predstavke u avgustu 2008. godine u Italiji. Iz tog razloga, ESLJP je stao na stanovi"te da g%a Mohamed Husein nije dokazala da ona i njena deca ne bi bili u mogu$nosti da koriste raspolo!ive re-surse u Italiji ili da, ako bi se ona suo#ila s te"ko$ama, italijanske vlasti ne bi na odgovaraju$i na#in reagovale na njen zahtev za dodatnu podr"ku ili pomo$. Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da su pritu!be g%e Mohamed Husein po osnovu #lana 3 protiv Holandije i Italije bile o#igledno neosnovane.

'lan 13

ESLJP je ocenio da g%a Mohamed Husein nije poku"ala da ospori postupke i/ili odluku italijanskih vlasti u vezi sa zahtevom za azil koji je ona tamo pod-nela, dok je u Holandiji poku"ala, ali bezuspe"no, da ospori odluku holandskih upravnih i pravosudnih organa. Osim toga, ona nije dokazala da ne bi imala na raspolaganju delotvoran pravni lek ako bi podnela jo" jedan zahtev za me%u-narodnu za"titu u Italiji.

VODI! O AZILU

124

Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da su pritu!be podnositeljke predstavke po osnovu #lana 13 bile o#igledno neosnovane.

'lan 8

ESLJP je ustanovio da su navodi koje je g%e Mohamed Husein iznela po osno-vu #lana 8 bili u celosti neutemeljeni i da moraju biti odba#eni kao o#igledno neosnovani.

3. Komentar

Moramo podsetiti da je ova odluka doneta posle izricanja presude u slu#aju M. S. S. protiv Gr"ke i Belgije,88 kao i posle presude Velikog ve$a Suda pravde Evropske unije u slu#ajevima NS protiv ministra unutra$njih poslova i M. E. i drugi protiv komesara za izbeglice i ministra pravde, ravnopravnosti i reforme pravosu#a.89

Kao "to je obja"njeno u komentaru odluke u predmetu NS protiv ministra unu-tra$njih poslova, Sud u Luksemburgu je prihvatio da se mora smatrati ospori-vom pretpostavka da $e tra!ioci azila biti tretirani na na#in koji je potpuno u skladu sa osnovnim pravima. To je u saglasju sa strazbur"kom presudom u slu#aju M. S. S. Sud u Luksemburgu je zaklju#io da zemlje #lanice, uklju#u-ju$i i njihove sudove, ne mogu slati tra!ioce azila u prvu zemlju njihovog ulaska, u slu#aju gde su neupu$ene u to da sistematske manjkavosti u proce-duri odobravanja azila i uslovima prihvata azilanata u zemljama #lanicama predstavljaju materijalni osnov za uverenje da $e tra!ilac azila biti suo#en sa stvarnom opasno"$u od toga da bude podvrgnut ne#ove#nom ili poni!avaju-$em postupanju.90

88 M. S. S. v. Greece and Belgium, [Veliko ve$e] presuda od 21. januara 2011, br. 30696/09, o kojoj tako%e izve"tavamo u ovom

odeljku.

89 C-411/10 i C-493/10, NS v. Secretary of State for the Home Department i M. E. and Others v. Refugee Applications Commissioner,

Minister for Justice, Equality and Law Reform, [Veliko ve$e] presude od 21. decembra 2011, o kojima izve"tavamo u odeljku

o sudskoj praksi Suda pravde EU.

90 Mo!da je zanimljivo dodati da je SPEU u presudi Velikog ve$a od 5. aprila 2016, u spojenim predmetima C-404/15 i C-659/15,

Pál Aranyosi and Robert C*ld*raru v. Generalstaatsanwaltschaft Bremen, u vezi sa izvr"enjem evropskog naloga za hap"e-

nje onda kada postoje sumnje u pogledu uslova pritvora u dr!avi #lanici koja je izdala taj nalog, zaklju#io da […] onda kada

postoje objektivni, pouzdani, konkretni i valjano a%urirani dokazi u odnosu na uslove pritvora u zemlji "lanici koja je izdala

nalog, a koji (dokazi) svedo"e da postoje nedostaci koji mogu biti sistematski ili generalizovani ili koji mogu poga#ati odre#e-

ne grupe ljudi ili koji se mogu negativno odraziti na odre#ena mesta pritvora, sudske vlasti koje sprovode izvr$enje moraju

125

VODI! O AZILU

Koriste$i donekle sli#nu terminologiju – pojam „sistematski” kori"$en je i u pre-sudi Suda u Strazburu u slu#aju M. S. S. protiv Gr"ke i Belgije – Sud u Luksem-burgu, kako izgleda, postavlja prag „sistematskih manjkavosti” za isklju#enje primene transfera po Dablinskim odredbama iz jedne zemlje #lanice u drugu zemlju #lanicu. Strazbur"ka presuda u slu#aju Mohamed Husein primenjuje isti pristup time "to se u njoj zaklju#uje da za op"ti polo!aj azilanata u Italiji nije dokazano da je proistekao iz bilo kakve sistematske manjkavosti. ESLJP je ta-ko%e konstatovao da $e podnositeljka predstavke, samohrana majka s dvoje dece, biti u stanju da prona%e odgovaraju$i sme"taj shodno svojim potrebama u Italiji. Treba naglasiti da su italijanske vlasti prihvatile zahtev holandskih vlasti u pogledu preuzimanja odgovornosti za zahtev za azil koji je podnela podnositeljka predstavke, shodno #lanu 10 stav 1 uredbe „Dablin II”. Tako%e treba ukazati na #injenicu da holandska praksa u slu#ajevima transfera ranji-vih lica saglasno odredbama Dablinske uredbe zahteva da odredi"na zemlja posveti posebnu pa!nju i izda konkretna jemstva, kao i da se transfer mo!e sprovesti u delo tek po"to se dobiju takva jemstva.

utvrditi konkretno i precizno da li postoji dovoljan osnov za verovanje da 'e pojedinac na koga se odnosi evropski nalog za

hap$enje koji je izdat u svrhu sprovo#enja krivi"nog gonjenja ili izvr$enja kazne zatvora, biti izlo%en, zbog uslova pritvora u

zemlji "lanici koja je nalog izdala, stvarnoj opasnosti od ne"ove"nog ili poni%avaju'eg postupanja u smislu "lana 4 Povelje

ukoliko bude predat toj zemlji "lanici.

VODI! O AZILU

126

Vra'anje avganistanske porodice azilanata u Italiju po osnovu uredbe „Dablin” bez pojedina"nih jemstava za brigu o njima predstavljalo bi povredu "lana 3

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU TARAHEL PROTIV (VAJCARSKE



Podnosioci predstavke, Golad%an Tarahel (Golajan Tarakhel), ro%en 1971. godine, njegova supruga, Marjam Habibi (Maryam Habibi), ro%ena 1981, i "estoro njiho-ve maloletne dece, koja su ro%ena izme%u 1999. i 2012. godine, dr!avljani su Avganistana koji !ive u Lozani, u &vajcarskoj.

G. Tarahel i g%a Habibi upoznali su se i ven#ali u Pakistanu, da bi potom petna-est godina !iveli u Iranu. Nakon toga su napustili Iran i pre"li u Tursku, gde su se ukrcali na brod za Italiju. Taj bra#ni par se s petoro svoje starije dece u julu 2011. iskrcao na italijansku obalu, gde su potom podvrgnuti postupku identifi-kacije EURODAC i sme"teni u jedan prihvatni objekat. Kada im je utvr%en iden-titet, preba#eni su u Prihvatni centar za tra!ioce azila (CARA) u Bariju.

Krajem jula 2011. podnosioci predstavke su bez dozvole napustili centar CARA i otputovali u Austriju, gde su bezuspe"no zatra!ili azil. Posle toga su otputovali u &vajcarsku, gde su u novembru 2011. podneli zahtev za azil. U januaru 2012. godine, Savezna kancelarija za migracije (FMO) u &vajcarskoj odlu#ila je da ne razmatra zahtev za azil koji su podneli podnosioci predstavke, pozivaju$i se na to da je, saglasno uredbi „Dablin” Evropske unije, Italija kao dr!ava odgovorna za razmatranje njihovog zahteva.

FMO je potom donela re"enje o vra$anju podnosilaca predstavke u Italiju. Oni su ulo!ili !albu Saveznom upravnom sudu, koji je tu !albu odbacio u februaru 2012. godine. Posle toga, podnosioci predstavke su zatra!ili od FMO-a da pono-vo otvori postupak i odobri im azil u &vajcarskoj, ali je taj njihov zahtev Save-zni upravni sud odbio u martu 2012, uz obrazlo!enje da podnosioci predstavke nisu izneli nijedan novi argument.

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su naveli da bi, ako bi bili vra$eni u Italiju „bez pojedi-

127

VODI! O AZILU

na#nih jemstava za brigu o njima”, bili podvrgnuti ne#ove#nom i poni!avaju-$em postupanju usled „sistematskih manjkavosti” u organizaciji prihvata azi-lanata u Italiji, #ime bi bio povre%en #lan 3 Konvencije. Osim toga, po osnovu #lana 13, !alili su se da "vajcarske vlasti nisu u dovoljnoj meri vodile ra#una o njihovim li#nim okolnostima i da nisu uzele u obzir njihov polo!aj kao porodice u postupku koji su vodile radi njihovog vra$anja u Italiju, "to je, po mi"ljenju podnosilaca predstavke, bio izraz preterano formalisti#kog i automatskog pri-stupa, koji se uz to odlikovao i proizvoljno"$u.

'lan 3

ESLJP je jo" jednom naglasio op"te na#elo po kome proterivanje tra!ilaca azila odlukom visoke strane ugovornice mo!e otvoriti pitanje po osnovu #lana 3, pa samim tim i pitanje odgovornosti te dr!ave po Konvenciji ako je dokazano da postoji materijalni osnov za verovanje da se lice o kome je re# izla!e stvar-noj opasnosti da bude podvrgnuto mu#enju ili ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju ili ka!njavanju u zemlji prijema. Pored toga, ESLJP je jo" jednom podvukao #injenicu da svaki tra!ilac azila „pripada grupi posebno ranjive i ugro!ene populacije, kojoj je potrebna specijalna za"tita”.

ESLJP se pozvao na preporuke UNHCR-a i izve"taj komesara za ljudska prava Saveta Evrope za 2012. godinu, u kojima se ukazuje na izvestan broj nedosta-taka i propusta u aran!manima koje je Italija uspostavila za prihvat tra!ilaca azila. Zbog nedostatka prostora u prihvatnim centrima, veliki broj azilanata ostaje bez sme"taja. UNHCR je u 2013. godini identifikovao izvestan broj pro-blema proisteklih iz razli#itog nivoa kvaliteta pru!enih usluga, "to opet zavi-si od veli#ine prihvatnih objekata, a ukazao je i na to da nema koordinacije na nacionalnom nivou. Komesar za ljudska prava je u svom izve"taju za 2012. ukazao na to da postoje problemi koji se odnose na pravnu pomo$, staranje i psiholo"ku pomo$ u centrima za hitni prijem azilanata, kao i na dugo vreme koje protekne u identifikovanju tih ranjivih lica i na te"ko$e u omogu$avanju da porodice ostanu na okupu prilikom transfera.

Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da struktura i ukupno stanje sistema za pri-hvat tra!ilaca azila u Italiji daju osnov za ozbiljne sumnje u kapacitet celog tog sistema. Stoga se ne mo!e kao neosnovana odbaciti mogu$nost da znatan broj tra!ilaca azila zaista ostane bez ikakvog sme"taja ili da bude sme"ten u pre-trpane objekte, gde nema nikakve mogu$nosti za o#uvanje privatnosti, ili da #ak bude sme"ten u nehigijenske objekte u kojima vlada nasilje. Zato je neop-hodno ispitati individualni polo!aj podnosilaca predstavke u svetlu celokupne

VODI! O AZILU

128

situacije koja je u Italiji vladala u predmetno vreme u pogledu uslova prihvata tra!ilaca azila.

S obzirom na neadekvatnost objekata u Italiji, &vajcarska je snosila odgovor-nost za to da pribavi #vrsta uveravanja italijanskih vlasti da $e podnosioci predstavke biti sme"teni u objekte u kojima vladaju uslovi koji su primereni uzrastu njihove dece, kao i da $e porodica po povratku u Italiju ostati na oku-pu. Iako su italijanske vlasti stupile u kontakt sa FMA kako bi objasnile gde $e porodica biti sme"tena, "vajcarske vlasti nisu dobile dovoljno podrobne infor-macije na osnovu kojih bi mogle biti sigurne u to da $e se prema podnosiocima predstavke postupati na primeren na#in.

Budu$i da takvih pojedina#nih jemstava nije bilo, ESLJP je ustanovio da je u datom slu#aju bio povre%en #lan 3 Konvencije.

'lan 13 sagledan u vezi sa #lanom 3

Pozivaju$i se na zvani#ni razgovor podnosilaca predstavke sa FMO i mogu$-nost koju su imali da se obrate Saveznom upravnom sudu, ESLJP je zaklju#io da su podnosioci predstavke imali na raspolaganju delotvoran pravni lek u odnosu na pritu!bu koju su izneli po osnovu #lana 3. Sledstveno tome, njihova pritu!ba po #lanu 13 odba#ena je kao o#igledno neosnovana.

'lan 41

ESLJP je presudio da je &vajcarska du!na da isplati podnosiocima predstavke iznos od 7.000 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova.

3. Komentar

U pravu EU koje se odnosi na pitanja azila, dr!ave koje su odgovorne za obradu zahteva za me%unarodnu za"titu odre%uju se na osnovu kriterijuma utvr%enih u Dablinskoj uredbi. U slu#aju M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke,91 Veliko ve$e ESLJP-a stalo je na stanovi"te da vra$anje tra!ilaca azila po osnovu kriterijuma Dablin-ske uredbe iz Belgije u u!asne uslove koji su ih #ekali u Gr#koj predstavlja kr"e-nje #lana 3 Konvencije. Na tragu presude u slu#aju M. S. S., Sud pravde Evropske unije (SPEU) doneo je svoju presudu u predmetu NS protiv ministra unutra$njih

91 M. S. S. v. Belgium and Greece, [Veliko ve$e] presuda od 21. januara 2011, br. 30696/09, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku.

129

VODI! O AZILU

poslova i u predmetu M. E. i drugi protiv komesara za izbeglice,92 o kojoj tako%e izve"tavamo u ovoj publikaciji. U toj presudi, Sud u Luksemburgu je ukazao na to da zemlje #lanice EU ne mogu prebacivati tra!ioca azila u „zemlju #lanicu koja je odgovorna” u smislu Dablinske uredbe onda kada su sistemski nedostaci ili manjkavosti u postupku davanja azila i u uslovima prihvata tra!ilaca azila u toj zemlji #lanici takvi da pru!aju su"tinski osnov za verovanje da $e se tra!i-lac azila u toj zemlji suo#iti sa stvarnom opasno"$u od toga da bude podvrgnut ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju.

Posle te presude postavilo se pitanje da li je test sistemskih manjkavosti ili nedostataka jedini koji obavezuje dr!ave da ne "alju tra!ioce azila natrag u ze-mlju #lanicu prvog ulaska. Treba, tako%e, pomenuti da je sam Sud u Strazburu primenio taj test u nekoliko odluka koje je doneo tokom 2012. i 2013. godine.93

Presuda u slu#aju Tarahel94 pru!ila je mogu$nost da se razjasni to pitanje. Ona se odnosi na vra$anje ljudi iz &vajcarske u Italiju. &vajcarska, razume se, nije #lanica EU, ali je ona sa EU zaklju#ila ugovor na osnovu koga primenjuje ured-bu „Dablin”. Uslovi u Italiji nisu u onoj meri sistemski ili sistematski lo"i kao u Gr#koj, ali je ESLJP imao pred sobom dovoljno informacija koje bacaju sumnju u to da $e Italija propisno primeniti Direktivu EU o uslovima prihvata u pogledu sme"taja podnosilaca predstavke.

Ova va!na presuda Velikog ve$a jasno stavlja do znanja da ranjivi tra!ioci azila – posebno porodice s malom decom – ne mogu biti po osnovu uredbe „Dablin” vra$eni u Italiju, gde $e kvalitet uslova u kojima $e biti sme"teni zavisiti od puke sre$e. Presuda jasno stavlja do znanja da se ne primenjuje test op"tih sistemskih manjkavosti, ve$ test procene individualnih okolnosti. U ovoj pre-sudi, ESLJP je odlu#io da je re# o uslovnoj povredi prava po Konvenciji, obave-zav"i "vajcarske vlasti da dobiju pojedina#na jemstva za konkretne porodice u pogledu uslova koji ih #ekaju po povratku. Treba naglasiti da su konkretna jemstva mehanizam za"tite koji u na#elu predvi%a sama uredba „Dablin”.95 Is-

92 C-411/10 i C-493/10, NS v. Secretary of State for the Home Department and ME and Others v. Refugee Applications Commissio-

ners, [Veliko ve$e] presuda od 21. decembra 2011, o kojoj izve"tavamo u odeljku o sudskoj praksi Suda pravde EU. Vidi, tako-

%e, C-394/12, Shamso Abdullahi v. Bundesasylamt, [Veliko ve$e] presuda od 10. decembra 2013, o kojoj tako%e izve"tavamo u

odeljku o sudskoj praksi Suda pravde EU.

93 Vidi, na primer, odluku u slu#aju Samsam Mohammed Hussein and Others v. the Netherlands and Italy, od 2. aprila 2013, br.

27725/10, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku.

94 Tarakhel v. Switzerland, [Veliko ve$e] presuda od 4. novembra 2014, br. 29217/12.

95 Vidi naro#ito #lan 17 i Glavu VI uredbe „Dablin”.

VODI! O AZILU

130

postavlja se da su posle ove presude italijanske vlasti reagovale tako "to su ponudile posebna jemstva za ranjive tra!ioce azila, uklju#uju$i tu porodice s malom decom.96 'ini se da je ESLJP dosad prihvatio da su takva jemstva u skla-du sa zahtevima iznetim u presudi u slu#aju Tarahel.97

96 Takvo jemstvo je pru!eno u dva cirkularna pisma, od 8. juna 2015. i 15. februara 2016, koje je poslala „Dablinska organizaci-

ona jedinica” italijanskog Ministarstva unutra"njih poslova.

97 Vidi odluke o neprihvatljivosti u slu#ajevima J. A. and Others v. the Netherlands, odluka od 3. novembra 2015, br. 21459/14,

A. T. H. v. the Netherlands, odluka od 17. novembra 2015, br. 54000/11 i Rasul v. Finland, odluka od 14. juna 2016, br. 13630/16.

131

VODI! O AZILU

&lan 5 – Pravo na slobodu i bezbednost

Avganistanski dr%avljanin koji je osu#en zbog posedovanja falsifikovanih putnih isprava nezakonito je dr%an u pritvoru do izru"enja

PRESUDA U PREDMETU TABE( PROTIV GR&KE(predstavka broj 8256/07)

26. novembar 2009.


Podnosilac predstavke, g. Rafk Tabe$ (Tabesh), dr!avljanin je Avganistana koji je ilegalno u"ao u Gr#ku i tu je osu%en zbog posedovanja la!nih putnih isprava. Izdat je nalog za njegovo proterivanje zbog toga "to je osu%en za krivi#no delo i odveden je u pritvor do proterivanja, uz obrazlo!enje da predstavlja opasnost za javnost i da postoji rizik da bi mogao da pobegne.

Dr!an je sedam dana u objektu pograni#ne policije u mestu Kordelio, da bi po-tom bio preba#en u policijsku upravu za strance u Solunu. Podnosilac predstav-ke je u januaru 2007. ulo!io !albu na pritvor, ali je tu !albu odbacio predsednik Upravnog suda u Solunu. Podnosilac predstavke je 28. marta 2007. pu"ten na slobodu zato "to je istekao rok od tri meseca, "to je, prema zakonu, najdu!i pe-riod koji neko lice mo!e provesti u pritvoru, a nije mogao da bude deportovan u Avganistan zato "to nije posedovao putne isprave.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se po!alio da su uslovi pritvora u objektu pograni#ne po-licije u Kordeliju i u policijskoj upravi za strance u Solunu predstavljali ne#ove#-no i poni!avaju$e postupanje, suprotno #lanu 3 Konvencije. Tako%e je tvrdio da je bio prekr"en #lan 5 stav 1 zato "to doma$e vlasti nisu navele dovoljno razloga kojima bi opravdale njegov pritvor, kao i da je njegov pritvor od tri meseca, koliko je zakonski maksimum, trajao predugo zato "to nije bilo mogu$e deportovati ga u Avganistan jer nije posedovao putne isprave. Tako%e je tvrdio da njegov pritvor nije delotvorno sudski preispitan, "to je protivno #lanu 5 stav 4.

'lan 3

Kada je procenjivao da li se uslovi u kojima je podnosilac predstavke boravio

VODI! O AZILU

132

u pritvoru mogu smatrati ne#ove#nim i poni!avaju$im postupanjem, ESLJP je naglasio apsolutnu prirodu te odredbe, kao i potrebu da postupanje o kome je re# dosegne minimalni nivo te!ine da bi moglo biti zabranjeno. Podnosilac predstavke je tvrdio da pritvorenici u objektu pograni#ne policije u Kordeliju nisu mogli da obavljaju fizi#ke aktivnosti, da ih je bilo previ"e na malom pro-storu, da su higijenski uslovi bili veoma lo"i i da nisu imali pristup spoljnom svetu. ESLJP je primetio da su tvrdnje podnosioca predstavke o uslovima koji su vladali u policijskoj upravi za strance u Solunu potvrdili i zaklju#ci u izve-"taju ombudsmana i u izve"taju Komiteta za spre#avanje mu#enja (CPT).

ESLJP smatra da je dr!anje podnosioca predstavke u pritvoru u objektima Iz-vr"nog pododbora Policijske uprave za strance u Solunu u periodu od tri me-seca predstavljalo poni!avaju$e postupanje u smislu #lana 3 Konvencije. S obzirom na taj svoj zaklju#ak, ESLJP je smatrao da nema potrebe da zasebno presu%uje o uslovima pritvora u objektu pograni#ne policije u Kordeliju, gde je podnosilac predstavke proveo prvih sedam dana svog pritvora.

'lan 5

Kada je re# o #lanu 5, ESLJP je ustanovio da Upravni sud nije uzeo u razmatra-nje argument podnosioca predstavke o tome da nije mogu$e njegovo deporto-vanje u mati#nu zemlju zato "to ta zemlja nije potvrdila Gr#koj da je on njen dr!avljanin. Na tragu svoje presude donete u ranijem slu#aju Saadi protiv Uje-dinjenog Kraljevstva,98 ESLJP je zaklju#io da je njegov pritvor u trajanju od tri meseca bio proizvoljan jer nije mogao da bude deportovan bez putnih isprava, a gr#ke vlasti nisu preduzele potrebne aktivne korake da te isprave izdaju. Du-!ina njegovog pritvora bila je takva da je prekora#eno vreme koje je razumno potrebno za svrhu kojoj se te!ilo, te se stoga u ovom slu#aju radilo o povredi #lana 5 stav 1(f).

ESLJP je tako%e zaklju#io da doma$e zakonodavstvo (Zakon br. 3386/2005) ne omogu$uje stranom dr!avljaninu koji je pritvoren do izru#enja da neposredno ospori zakonitost re"enja o pritvoru, zato "to se odluka o proterivanju i odluka o pritvoru donose kombinovano. To je zna#ilo da je uspe"no osporavanje mere pritvora pred sudom donelo samo odobrenje roka od 30 dana za napu"tanje teritorije, a pokretanje spora pred Upravnim sudom radi anuliranja ili obustav-ljanja od izvr"enja odluke o deportovanju ne bi moglo da dovede do pu"tanja iz pritvora.

98 Saadi v. the United Kingdom, [Veliko ve$e] presuda od 29. januara 2008, br. 13229/03.

133

VODI! O AZILU

Imaju$i na umu dva gore navedena #inioca, ESLJP je zaklju#io da u doma$em zakonodavstvu postoje nedostaci usled kojih je prekr"en #lan 5 stav 1 i #lan 5 stav 4.

'lan 41

ESLJP je dosudio podnosiocu predstavke iznos od 8.000 evra na ime nemateri-jalne "tete i 3.500 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova.

3. Komentar

Ova presuda se mo!e smatrati porukom ranog upozorenja i pogledu pravne i fakti#ke situacije u kojoj se nalaze tra!ioci azila u Gr#koj, "to su pitanja koja $e se, na!alost, #esto vra$ati Evropskom sudu za ljudska prava, a danas su op"te poznata na celom kontinentu i izazivaju duboku zabrinutost.

Kada je re# o #lanu 3 Konvencije, vredi ukazati na to da je ESLJP svoje zaklju#-ke temeljio na izve"tajima gr#kog ombudsmana i Komiteta za spre#avanje mu-#enja (CPT). Misije za utvr%ivanje #injenica od strane nezavisnih i specijalizo-vanih institucija predstavljaju neprocenjivo vredan izvor informacija za ESLJP u njegovom ostvarivanju sudijske funkcije kada je re# o #injenicama kojima on nema niti bi, generalno gledano, mogao da ima neposredan pristup. Druga va!-na poruka u vezi sa #lanom 3 jeste to "to je ESLJP, analiziraju$i uslove pritvora u Policijskoj upravi za strance u Solunu, utvrdio povredu tog #lana. ESLJP je u su"tini zaklju#io da su prostorije u toj policijskoj stanici takve da je u njima mogu$ samo sasvim kratak pritvor, a ne du!i period pritvora, kao "to je onaj period koji je tamo proveo podnosilac predstavke. Pritvaranje ljudi u rokom od tri meseca u takvim prostorijama zaista je predstavljalo povredu #lana 3 Konvencije. Taj zaklju#ak iz 2009. godine u odnosu na situaciju iz 2007. godine pokazuje da sistem pritvora azilanata u Gr#koj u to doba nije bio uskla%en s Konvencijom. Druga zanimljiva stvar u vezi s navedenom presudom ogleda se u #injenici da, ba" kao i u slu#aju Saadi proti Ujedinjenog Kraljevstva, podnosilac predstavke nije mogao biti preba#en u Avganistan zato "to nije posedovao nijednu putnu ispravu koja bi dokazala njegovo dr!avljanstvo, a avganistanske vlasti nisu potvrdile da je on njihov dr!avljanin. Ta situacija, u kombinaciji s #injenicom da gr#ke vlasti nisu preduzele hitne mere da bi to razjasnile i s tromese#nim pritvorom podnosioca predstavke kada izgledi za povratak u Avganistan nisu bili realisti#ni, predstavljala je povredu #lana 5 stav 1 Konvencije.

VODI! O AZILU

134

Poslednja stvar koja u ovoj presudi zavre%uje posebnu pa!nju jeste poruka ESLJP-a u vezi s gr#kim zakonodavstvom i njegovim odnosom prema #lanu 5 stav 4 Konvencije. Kao "to je obja"njeno u sa!etku gore navedene presude, jedi-ni mogu$i pozitivni ishod !albe na re"enje o pritvoru prema va!e$em gr#kom zakonu jeste nalog da se teritorija napusti u roku od 30 dana. Prema tome, u takvim uslovima podnosilac predstavke mogao je da bira ili da ulo!i !albu i da, ako njegova !alba bude usvojena, bude prinu%en da napusti teritoriju u roku od 30 dana, bez valjane procene da li to predstavlja povredu #lana 3, ili da ostane u Gr#koj, ali u pritvoru, i to u uslovima koji su protivni #lanu 3, "to je ESLJP jo" ranije utvrdio u istoj presudi. Upravo zbog toga je ESLJP zaklju#io da je gr#ki zakon svojim odredbama kr"io #lan 5 stav 4 Konvencije.

135

VODI! O AZILU

Nezakonit pritvor dr%avljanina Al%ira na Malti

PRESUDA U PREDMETU LULED MASUD PROTIV MALTE



Podnosilac predstavke, g. Luled Masud (Louled Massoud), al!irski je dr!avljanin koji je ro%en 1960. godine.

G. Luled Masud stigao je na Maltu iz Libije brodom u junu 2006. Kod sebe nije imao nijednu ispravu i odmah je pritvoren u sedi"tu policije. Potom je optu!en i osu%en pred Magistratskim sudom zbog toga "to je pomagao drugim licima da do%u na Maltu i osu%en je na 18 meseci zatvora.

Za vreme boravka u zatvoru, podnosilac predstavke je 17. aprila 2007. podneo zahtev za azil i istog dana je s njim obavljen zvani#ni razgovor. Kada je od-slu!io kaznu i bio pu"ten na slobodu 27. juna 2007, g. Luled Masud sme"ten je u pritvorski centar do dono"enja odluke o njegovom zahtevu za azil. Njegov zahtev za azil odba#en je 24. aprila 2007, a !alba koju je ulo!io na tu odluku odbijena je uz obrazlo!enje da nije predo#io dovoljno uverljive dokaze da bi u slu#aju vra$anja u mati#nu zemlju bio suo#en sa stvarnom opasno"$u ili da je njegov strah od progona osnovan.

G. Luled Masud ostao je u pritvoru #ekaju$i na deportaciju u skladu sa imigraci-onom politikom malte"ke Vlade sve do 6. januara 2009, kada je nalog za njegov transfer ukinut zbog toga "to nije bilo izgleda da $e on stvarno mo$i da bude deportovan. Podnosilac predstavke se po!alio da uslovi pritvora nisu bili pri-mereni, da su objekti u kojima je boravio bili pretrpani ljudima, uz neodgovara-ju$e sanitarne uslove, ograni#enu zdravstvenu za"titu, bez ikakve mogu$nosti za konstruktivne aktivnosti i uz ograni#ene rekreativne mogu$nosti.

2. Odluka Suda

G. Luled Masud se po!alio da je bio podvrgnut ne#ove#nom i poni!avaju$em postupanju koje je proisteklo iz uslova boravka u pritvoru, #ime je bio prekr"en #lan 3 Konvencije. Tvrdio je da mu malte"ki pravni sistem nije obezbedio brz i delotvoran pravni lek, "to je protivno #lanu 5 stav 4. Osim toga, podnosilac

VODI! O AZILU

136

predstavke se !alio da je njegov pritvor, nakon "to je doneta odluka o njegovom zahtevu za azil, bio proizvoljan i nezakonit, #ime je bio prekr"en #lan 5 stav 1. Kona#no, g. Luled Masud se po!alio da mu, kada je bio uhap"en posle dugog prekomorskog putovanja, nije predo#en nijedan pravni i fakti#ki osnov za pri-tvor, "to je ina#e propisano #lanom 5 stav 2 Konvencije.

'lan 3

Budu$i da je podnosilac predstavke propustio da pokrene postupak pozivaju$i se na #lan 3 pred nadle!nim nacionalnim sudovima, ESLJP je taj deo pritu!be odbacio zbog toga "to nisu bili iscrpeni unutra"nji pravni lekovi.

'lan 5 stav 4

ESLJP je razmotrio delotvornost svakog postoje$eg pravnog leka prema mal-te"kom unutra"njem pravu.

ESLJP je pre svega uo#io da, saglasno #lanu 409A Krivi#nog zakonika, sudovi kojima je povereno da razmatraju prigovore na re"enja o pritvoru imaju ograni-#enu nadle!nost. Oni, pre svega, nisu u mogu$nosti da razmatraju druge okol-nosti zbog kojih bi pritvor mogao biti progla"en nezakonitim, kao "to je inkom-patibilnost s pravima utvr%enim u Konvenciji, op"tim na#elima koja su u njoj utvr%ena i ciljem ograni#enja u svrhu koja je propisana #lanom 5 stav 1. Iz tih razloga, ESLJP je odbacio argument dr!ave po kome je podnosilac predstavke trebalo da iskoristi taj pravni lek.

Potom je ESLJP pre"ao na analizu pravnog leka pred (albenim odborom za imigraciona pitanja (IAB). S tim u vezi, ESLJP je primetio da relevantna zakon-ska odredba ograni#ava mogu$nost pu"tanja iz pritvora na slobodu samo na one slu#ajeve u kojima je identitet pritvorenika ve$ proveren i potvr%en. Osim toga, ako se ima na umu da takav postupak traje barem mesec dana, koliko je potrebno da se donese odluka, a da mo!e trajati i tri meseca ili #ak i vi"e, ESLJP je naglasio da je bilo slu#ajeva u kojima odluka nije doneta pre dana pu"tanja na slobodu, usled #ega je taj pravni lek li"en bilo kakvog prakti#nog zakonskog dejstva. Iz tih razloga, postupak pred IAB-om nije mogao da se smatra postup-kom u kome se hitno ispituje zakonitost li"enja slobode, kako to nala!e #lan 5 stav 4.

Kona#no, kada je re# o ustavnoj !albi kao pravnom leku, ESLJP je zaklju#io da je taj postupak prili#no glomazan za svrhu utvr%enu u #lanu 5 stav 4, kao i da

137

VODI! O AZILU

podno"enje ustavne !albe ne mo!e jem#iti hitno ispitivanje zakonitosti li"enja slobode podnosioca predstavke.

U zaklju#ku, ESLJP je stao na stanovi"te da g. Luled Masud nije imao na raspo-laganju, shodno unutra"njem pravu, delotvoran i brz pravni lek za osporavanje zakonitosti svog pritvora. iz tih razloga, u ovom slu#aju bio je prekr"en #lan 5 stav 4.

'lan 5 stav 1

Period pritvora koji je trebalo razmotriti za potrebe pritu!bi iznetih u ovoj predstavci trajao je od 27. juna 2007, "to je dan kada je podnosilac predstavke odveden u pritvorski centar, do dono"enja odluke o njegovom zahtevu za azil, tj. do 6. januara 2009, kada je pu"ten na slobodu, "to zna#i da je taj period trajao osamnaest meseci i devet dana. ESLJP je trebalo da utvrdi da li je taj period bio predug i da li su vlasti s du!nom pa!njom i revno"$u sprovele postupak deportacije.

Navedeno ka"njenje, uprkos tome "to nije bilo onoliko upadljivo dugo kao u nekim drugim slu#ajevima, nije bilo uslovljeno potrebom da se #eka da sudovi re"e o !albi ulo!enoj na donetu odluku zato "to je zahtev za azil koji je podnosi-lac predstavke podneo bio re"en pre nego "to je on stavljen u pritvor. 'ak i ako se uzme u obzir da podnosilac predstavke nije imao isprave kod sebe, ESLJP je ustanovio da dr!ava nije energi#no sprovodila postupak i nije stupila u pre-govore sa al!irskim vlastima kako bi ubrzala isporuku li#nih isprava. &tavi"e, nije verovatno da vlasti nisu imale na raspolaganju i neke druge mere sem produ!enog pritvora podnosioca predstavke kako bi obezbedile njegov kona#-ni transfer s obzirom na to da nije bilo neposrednih izgleda da $e biti mogu$e sprovesti proterivanje.

U svetlu svega navedenog, ESLJP je izrazio sumnju da su osnovi za pritvor podnosioca predstavke – "to je akcija koja je preduzeta u cilju njegove depor-tacije po osnovu #lana 5 stav 1(f) – ostali valjani tokom celog perioda pritvora, po"to je odbijen njegov zahtev za azil, zbog verovatnog nepostojanja realnih izgleda da on bude proteran i mogu$eg neuspeha vlasti u nastojanju da postu-pak sprovedu s du!nom pa!njom i revno"$u.

ESLJP je potom razmotrio pitanje da li je pritvor bio zakonit sa stanovi"ta do-ma$eg zakonodavstva, „u skladu sa zakonom propisanim postupkom”, kao i da li su postojala dovoljna jemstva protiv proizvoljnosti.

VODI! O AZILU

138

Va!e$i imigracioni zakon ne utvr%uje rokove pritvora, pa je podnosilac pred-stavke odveden u pritvor na neodre%eno vreme. Procesna jemstva su, prema tome, bila odlu#uju$a, ali je ESLJP ve$ prethodno utvrdio da g. Luled Masud nije imao na raspolaganju nijedan delotvoran pravni lek kojim bi mogao da ospori zakonitost i du!inu svog pritvora. Iz toga sledi da malte"ki pravni sistem nije obezbedio proceduru koja bi omogu$ila da se izbegne proizvoljno li"enje slobo-de do deportacije.

Stoga je ESLJP zaklju#io da nacionalni sistem nije za"titio podnosioca pred-stavke od proizvoljnog li"enja slobode, a to njegovo li"enje slobode nije bilo „zakonito” u smislu #lana 5.

Iz svih tih razloga, u ovom slu#aju bio je prekr"en #lan 5 stav 1 Konvencije.

'lan 5 stav 2

ESLJP je ovaj deo predstavke proglasio neprihvatljivim zbog nepo"tovanja roka od "est meseci.

'lan 41

ESLJP je dosudio podnosiocu predstavke iznos od 12.000 evra na ime nemate-rijalne "tete.

3. Komentar

Ovo je veoma va!na presuda koja se odnosi na zakonitost pritvora tra!ilaca azila i ispitivanje zakonitosti mere pritvora na nacionalnom nivou.

ESLJP se prvi put suo#io s navodima koje je podnosilac predstavke izneo po osnovu #lana 5 stav 4 Konvencije, kojim je utvr%eno da svako ko je li$en slobode ima pravo da pokrene postupak u kome 'e sud hitno ispitati zakonitost li$enja slobode i nalo%iti pu$tanje na slobodu ako je li$enje slobode nezakonito. Stoga je ESLJP analizirao i odgovorio na svaku primedbu malte"ke dr!ave u vezi s pitanjem postojanja delotvornih pravnih lekova pomo$u kojih bi bilo mogu$e ispitati zakonitost pritvora podnosioca predstavke. ESLJP je stao na stanovi"te da su ti pravni lekovi bili ili ograni#eni po svom obimu u smislu #lana 5 stav 1 Konvencije – "to je va!ilo za pravni lek iz #lana 409A Krivi#nog zakonika – ili da je za njih bilo potrebno isuvi"e mnogo vremena i da su bili previ"e kompli-kovani da bi se mogli smatrati „hitnima” u smislu #lana 5 stav 4 – kao "to su

139

VODI! O AZILU

obra$anje (albenom odboru za imigraciona pitanja i ustavna !alba. Pozivaju$i se na svoje prethodne zaklju#ke donete u vezi sa slu#ajevima u kojima je tu!e-na Malta,99 ESLJP je zaklju#io da je u datom slu#aju bio prekr"en #lan 5 stav 4 Konvencije.

Potom je ESLJP pre"ao na razmatranje pitanja zakonitosti pritvora podnosi-oca predstavke kao tra!ioca azila, saglasno #lanu 5 stav 1 Konvencije. ESLJP je ustanovio da je, po"to je pu"ten na slobodu nakon "to je odslu!io kaznu za-tvora na koju je bio osu%en, podnosilac predstavke ponovo li"en slobode dok nije doneta odluka o njegovom zahtevu za azil. ESLJP je zaklju#io da dr!anje jednog tra!ioca azila u pritvoru u periodu du!em od osamnaest meseci, dok su njegov zahtev za azil i potonja !alba bili odba#eni i kada nije bilo nikakvog izgleda za transfer podnosioca predstavke, nije moglo biti opravdano sa sta-novi"ta #lana 5 stav 1(f) Konvencije. Iako je ESLJP primetio da je pritvor ovog podnosioca predstavke bio kra$i nego u drugim slu#ajevima koje je imao pred sobom,100 zaklju#io je da malte"ke vlasti nisu bile revnosne u pu"tanju podno-sioca predstavke na slobodu onog trenutka kada su shvatile da on ne mo!e biti deportovan u Al!ir.101 Stoga se u ovoj presudi jasno stavlja do znanja da pritvor „u i"#ekivanju deportacije” mo!e biti opravdan samo ako traje onoliko dugo koliko postoje realni izgledi za proterivanje. Kada postane jasno da proteriva-nje vi"e nije mogu$e iz razli#itih razloga, pritvor prestaje da bude u skladu sa #lanom 5 stav 1(f).102

99 Vidi Sabeur Ben Ali v. Malta, presuda od 29. juna 2000, br. 35892/97 i Kadem v. Malta, presuda od 9. januara 2003, br.

55263/00.

100 ESLJP se pozvao na slu#aj Chahal v. the United Kingdom, [Veliko ve$e] presuda od 15. novembra 1996, br. 22414/93, o kome

tako%e izve"tavamo u ovom odeljku, kao i na slu#aj Raza v. Bulgaria, presuda od 11. februara 2010, br. 31465/08.

101 Uporedi ovo sa Ali v. Switzerland, presuda od 5. avgusta 1998, br. 24881/94, gde je ustanovljeno da je prekr"ena Konvencija,

kao i sa slu#ajem Eid v. Italy, odluka od 22. januara 2002, br. 53490/99, gde je zaklju#eno da istovetan period od 18 meseci ne

predstavlja kr"enje #lana 5 stav 1 Konvencije.

102 Vidi, tako%e, presudu Suda pravde EU od 15. februara 2016, C-601/15, J. N. v. Staatssecretaris van Veiligheid en Justitie, u

kojoj je Sud u Luksemburgu ponovio da Direktiva o utvr%ivanju uslova prihvata ne prenebregava nivo za"tite koju pru!a

#lan 5 stav 1(f) Evropske konvencije za za"titu ljudskih prava, koji dopu"ta pritvor lica protiv koga je „preduzet postupak” s

mogu$no"$u deportovanja.

VODI! O AZILU

140

&lan 6 – Pravo na pravi!no su$enje

U nedostatku diplomatskih jemstava, vra'anje izbeglice u Jordan predstavljalo bi flagrantno uskra'ivanje pravde

PRESUDA U PREDMETU OMAR OTMAN (ABU KATADA) PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA



Podnosilac predstavke, Omar Otman (Abu Katada (Omar Othman [Abu Qatada])), jordanski je dr!avljanin. U Ujedinjeno Kraljevstvo stigao je u septembru 1993. i podneo je zahtev za azil — pre svega na osnovu #injenice da su ga jordanske vlasti hapsile, dr!ale u pritvoru i mu#ile 1988. i 1990—1991. godine. Godine 1994. dobio je status izbeglice.

U oktobru 2002. godine bio je pritvoren na osnovu Zakona o antiterorizmu, kriminalu i bezbednosti. Kada je u martu 2005. godine taj zakon ukinut, pod-nosilac predstavke je bio oslobo%en uz kauciju i podvrgnut kontroli po osnovu Zakona o spre#avanju terorizma. Dok se jo" re"avalo o njegovoj !albi protiv naloga za stavljanje pod kontrolu na osnovu tog zakona, ministar unutra"njih poslova je u avgusta 2005. godine obavestio podnosioca predstavke da postoji namera da on bude deportovan u Jordan.

G. Otman je ulo!io !albu protiv odluke o deportovanju. Po"to je u Jordanu u odsustvu bio osu%en za u#e"$e u dvema teroristi#kim zaverama 1999. i 2000. godine, g. Otman je tvrdio da $e mu se, u slu#aju da bude vra$en, ponovo su-diti, "to $e ga izlo!iti opasnosti od mu#enja, duga#kog pretkrivi#nog pritvora i nepravi#nog su%enja, s obzirom na to da su klju#ni dokazi iznu%eni silom i mu#enjem njegovih suoptu!enika.

Specijalna komisija za re"avanje o !albama u oblasti imigracije Ujedinjenog Kraljevstva (SIAC) odbacila je njegovu !albu navode$i, pre svega, da $e g. Otman biti za"ti$en od mu#enja i zlostavljanja na osnovu sporazuma koji je postignut u pregovorima izme%u Ujedinjenog Kraljevstva i Jordana 2005. godine. U tom smislu, potpisan je Memorandum o razumevanju (MOR), u kome su detaljno utvr%ena mnogobrojna uveravanja i jemstva za uskla%enost s me%unarodnim standardima u oblasti za"tite ljudskih prava, koji $e biti ispunjeni kada pojedi-

141

VODI! O AZILU

nac bude vra$en iz jedne u drugu dr!avu. Isto tako, SIAC je stao na stanovi"te da ponovno su%enje ne$e biti takvo da mu budu u potpunosti uskra$ena prava na pravi#no su%enje.

Apelacioni sud je delimi#no usvojio !albu g. Otmana. Taj sud je utvrdio da po-stoji opasnost da $e protiv njega, ako bude vra$en u Jordan, biti kori"$eni do-kazi koji su iznu%eni mu#enjem, kao i da $e time biti prekr"ena me%unarodna zabrana mu#enja, usled #ega $e biti flagrantno uskra$ena pravda, pa samim tim i prekr"en #lan 6 Evropske konvencije za za"titu ljudskih prava.

Dom lordova je 18. februara 2009. potvrdio zaklju#ke SIAC-a. Dom lordova je ustanovio da $e diplomatska jemstva za"tititi g. Otmana od mu#enja. Tako%e je ustanovio da opasnost od toga da u krivi#nom postupku u Jordanu budu ko-ri"$eni dokazi iznu%eni mu#enjem ne bi predstavljala flagrantno uskra$ivanje pravde.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke je tvrdio da $e, ako bude deportovan u Jordan, biti izlo-!en stvarnoj opasnosti od mu#enja i zlostavljanja, kao i od flagrantnog uskra-$ivanja pravde, izme%u ostalog i zbog toga "to su u dokazni materijal uvr"tena priznanja iznu%ena mu#enjem. Pritom se pozvao na #lanove 3, 5, 6 i 13.

Predstavka je podneta Evropskom sudu za ljudska prava 11. februara 2009. ESLJP je 19. februara 2009. doneo privremenu meru saglasno Pravilu 39 Po-slovnika Suda kako bi spre#io vra$anje g. Otmana u Jordan dok ESLJP ne done-se odluku o predstavci.

'lan 3

Ponovo ukazuju$i na svoju utvr%enu sudsku praksu, ESLJP je stao na stanovi-"te da g. Otman ne mo!e biti deportovan Jordan ako postoji stvarna opasnost da $e tamo biti mu#en ili podvrgnut ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupa-nju.

Izve"taji organa Ujedinjenih nacija i organizacija za za"titu ljudskih prava po-kazuju da je mu#enje u Jordanu „"iroko rasprostranjeno i rutinsko” – posebno protiv lica osumnji#enih za islamski terorizam – kao i to da ni sudovi niti bilo koja druga tela u Jordanu ne pru!aju nikakvu za"titu od takvog postupanja. Kao istaknuti islamista, g. Otman spada u kategoriju zatvorenika koji su u

VODI! O AZILU

142

stvarnoj opasnosti od zlostavljanja, a on je naveo da je ve$ mu#en dok je !iveo u Jordanu.

Iz tih razloga, ESLJP je morao da odlu#i da li su diplomatska uveravanja koja je Vlada Ujedinjenog Kraljevstva dobila od Vlade Jordana odgovaraju$a u smislu za"tite g. Otmana.

ESLJP je ustanovio da je sporazum MOR izme%u dveju vlada konkretan i sve-obuhvatan. Jordanska Vlada, #iji su bilateralni odnosi sa Ujedinjenim Kraljev-stvom oduvek bili sna!ni, u dobroj veri je iznela ta uveravanja. Uveravanja su odobrena na najvi"em nivou Vlade, a podr!ao ih je i potvrdio i sam kralj Jordana. S obzirom na #injenicu da je g. Otman veoma poznat u javnosti, jor-danske vlasti $e postupati oprezno i truditi se da obezbede da se prema njemu propisno postupa. Pored toga, svako zlostavljanje bi u tom slu#aju imalo te"ke posledice po odnose Jordana sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Kona#no, u skladu sa MOR-om, podnosioca predstavke bi trebalo redovno da pose$uju predstav-nici nezavisne organizacije za za"titu ljudskih prava u Jordanu – Centra Adaleh – a ta organizacija $e nadzirati i proveravati po"tovanje diplomatskih jemstava i ima$e potpuni pristup g. Otmanu u zatvoru.

Iz tih razloga, vra$anje podnosioca predstavke u Jordan ne$e predstavljati po-vredu #lana 3, zato "to on ne$e biti izlo!en stvarnoj opasnosti od zlostavljanja.

'lan 13

ESLJP je stao na stanovi"te da postupak koji je sproveo SIAC ispunjava zahteve utvr%ene u #lanu 13, pa samim tim u ovom slu#aju nije bilo povrede #lana 13.

'lan 5

ESLJP je prvo morao da utvrdi da li se #lan 5 mo!e primeniti u slu#ajevima pro-terivanja. Zaklju#io je da se, ako se u takvim slu#ajevima mo!e primeniti #lan 6 – pa se stoga podnosilac predstavke mo!e pozvati na taj #lan kako bi spre#io svoje izru#enje u dr!avu u kojoj $e biti suo#en sa zatvorom posle flagrantno ne-pravi#nog su%enja – onda se podjednako mo!e koristiti i #lan 5 kako bi se spre-#ilo izru#enje u dr!avu u kojoj je ve$ izre#ena kazna zatvora posle nepravi#nog su%enja. Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da se #lan 5 mo!e primeniti u slu#aju vezanom za proterivanje, "to zna#i da bi visoka strana ugovornica prekr"ila tu odredbu ako bi prebacila podnosioca predstavke u dr!avu u kojoj je on izlo!en stvarnoj opasnosti od flagrantnog kr"enja prava na slobodu i bezbednost. Me-

143

VODI! O AZILU

%utim, tu se mora primeniti visok prag povrede prava.

ESLJP je ustanovio da Jordan o#igledno namerava da izvede g. Otmana na su-%enje i da, u skladu s doma$im zakonodavstvom, to mora u#initi u roku od 50 dana od dana njegovog pritvora. ESLJP je stao na stanovi"te da rok od 50 dana pritvora daleko zaostaje za du!inom pritvora koja je potrebna da bi se mogla utvrditi flagrantna povreda #lana 5, te da, u tom smislu, ne bi do"lo do povrede #lana 5 ukoliko bi podnosilac predstavke bio deportovan u Jordan.

'lan 6

U sudskoj praksi ESLJP-a ustanovljeno je da se u izuzetnim slu#ajevima mo!e pokrenuti pitanje na osnovu #lana 6 u vezi sa odlukom o proterivanju ili izru#e-nju, u okolnostima u kojima je lice o kojem je re# trpelo ili u kojima je postojao rizik da $e pretrpeti flagrantno uskra$ivanje pravde u zemlji koja tra!i njegovo proterivanje ili izru#enje. Pojam „flagrantno uskra$ivanje pravde” sinonim je za su%enje koje je o#igledno u suprotnosti sa odredbama #lana 6 ili na#elima koja su u njemu utvr%ena.

U ovom konkretnom slu#aju, ESLJP je primetio da se flagrantno uskra$ivanje pravde na koje se podnosilac predstavke !alio nije sastojalo samo od neregu-larnosti ili nepostojanja mehanizama za"tite ili jemstava u sudskom postup-ku. Umesto toga, tra!ilo se da se utvrdi kr"enje osnovnih na#ela pravi#nog su%enja, koje je toliko temeljno da se svodi na poni"tavanje ili potiranje same su"tine prava zajem#enih #lanom 6.

U tom smislu, ESLJP je stao na stanovi"te da kori"$enje dokaza koji su iznu%eni mu#enjem u krivi#nom su%enju predstavlja flagrantno uskra$ivanje pravde i povredu #lana 6. Mu#enje i kori"$enje dokaza pribavljenih mu#enjem zabranje-no je me%unarodnim pravom. Zato bi se, ako bi se nekom krivi#nom sudu dopu-stilo da se osloni na dokaze iznu%ene mu#enjem, zapravo legitimisalo mu#enje svedoka i osumnji#enih u pretkrivi#nom postupku. Osim toga, dokazi iznu%eni mu#enjem moraju se smatrati nepouzdanima zato "to $e #ovek koji je izlo!en mu#enju re$i sve "to se od njega tra!i samo da bi mu#enje prestalo.

ESLJP je ustanovio da je mu#enje u Jordanu "iroko rasprostranjeno, ba" kao i kori"$enje dokaza iznu%enih mu#enjem pred jordanskim sudovima. &tavi"e, ESLJP je ustanovio da su dokazi o njegovoj ume"anosti u svakoj od dve terori-sti#ke zavere koje su optu!nice stavljale na teret g. Otmanu bili pribavljeni mu-#enjem nekog od njegovih saoptu!enika. Kada su ta dvojica saoptu!enika izve-

VODI! O AZILU

144

dena pred sud, jordanski sudovi nisu preduzeli nijedan korak u vezi s njihovim pritu!bama zbog mu#enja. ESLJP je ustanovio da postoji velika verovatno$a da $e inkrimini"u$i dokazi biti prihva$eni i na ponovnom su%enju g. Otmanu, kao i da $e ti dokazi na su%enju imati veliki, a mo!da i presudan zna#aj.

S obzirom na to da Jordan nije dao diplomatska uveravanja da dokazi iznu%eni mu#enjem ne$e biti kori"$eni u postupku protiv g. Otmana, ESLJP je zaklju#io da bi njegovo deportovanje u Jordan radi ponovnog su%enja moglo dovesti do flagrantnog uskra$ivanja pravde, "to je protivno #lanu 6.

'lan 41

Podnosilac predstavke nije podneo zahtev za pravi#no zadovoljenje.

3. Komentar

Ovo je slu#aj koji je privukao mnogo pa!nje javnosti jer je podnosilac predstav-ke lice koje je optu!eno za nekoliko krivi#nih dela terorizma. O tom slu#aju se na"iroko izve"tavalo u medijima, a on je bio detaljno razmatran i u Britanskom parlamentu.

Presuda u ovom slu#aju va!na je iz dva razloga.

Prvo, ESLJP je morao da odlu#i da li su, u situaciji kada izve"taji me%unarodnih organizacija sugeri"u da mu#enje predstavlja "iroko rasprostranjenu praksu u Jordanu, konkretna diplomatska jemstva koja je jordanska Vlada pru!ila Vladi Ujedinjenog Kraljevstva dovoljna da se izbegne opasnost od toga da se prema podnosiocu predstavke postupa na bilo koji na#in koji je zabranjen #lanom 3. Zbog toga je ESLJP analizirao uslove Memoranduma o razumevanju, zaklju#e-nog izme%u dveju vlada. ESLJP je ustanovio da je taj memorandum konkretan i sveobuhvatan, da su jemstva data u dobroj veri i da su najvi"e jordanske vlasti potvrdile tu obavezu. ESLJP je zaklju#io da je u tom okviru va!no da jedna nezavisna NVO pose$uje i nadzire po"tovanje diplomatskih jemstava u odnosu na podnosioca predstavke. Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da nema opasnosti od zlostavljanja podnosioca predstavke ako bude preba#en u Jordan.

Drugo, ovo je prvi slu#aj u kome je Sud u Strazburu odlu#io da bi preme"tanjem nekog lica u jednu zemlju bio prekr"en #lan 6 Konvencije, zato "to bi to lice bilo !rtva flagrantnog uskra$ivanja pravde u toj zemlji. ESLJP je naglasio da je pojam „flagrantno uskra$ivanje pravde” sinonim za su%enje koje je o#igledno u

145

VODI! O AZILU

suprotnosti sa odredbama #lana 6 ili s na#elima koja su u tom #lanu utvr%ena. Takva je, po oceni ESLJP-a, situacija u slu#aju ovog podnosioca predstavke, gde su dokazi za njegovo u#e"$e u teroristi#kim zaverama bili iznu%eni mu-#enjem jednog od njegovih saoptu!enika. 'injenica da je mu#enje bilo "iroko rasprostranjeno u Jordanu i da su jordanski sudovi prihvatali dokaze koji su pribavljani mu#enjem navela je ESLJP da zaklju#i kako bi podnosilac predstav-ke bio izlo!en sli#noj opasnosti tokom su%enja po povratku u Jordan, te bi on na taj na#in bio !rtva flagrantnog uskra$ivanja pravde. Ovo je savr"en primer tuma#enja prava po Konvenciji koje je delotvorno i prakti#no, a ne samo teorij-sko. Da je ESLJP odlu#io druga#ije, to bi zaista zna#ilo da on pristaje na praksu mu#enja i kori"$enja mu#enja na krivi#nim su%enjima.

VODI! O AZILU

146

&lan 13 – Pravo na delotvoran pravni lek

Lice koje je prvi put tra%ilo azil nije dobilo delotvoran pravni lek u sklopu hitnog postupka za ispitivanje njegovog slu"aja

PRESUDA U PREDMETU I. M. PROTIV FRANCUSKE



Podnosilac predstavke je sudanski dr!avljanin koji je ro%en 1976. i !ivi u Fran-cuskoj. U maju 2008. uhapsila ga je sudanska policija i proveo je osam dana u pritvoru, a potom jo" dva meseca pod nadzorom vlasti, koje su ga svake nedelje saslu"avale koriste$i pritom metode nasilja. U decembru 2008. otputovao je u &paniju u nameri da odatle pre%e granicu i u%e u Francusku. Kod sebe je imao falsifikovanu francusku vizu.

Podnosilac predstavke je uhap"en u Francuskoj zbog „nezakonitog ulaska u zemlju” i „kori"$enja falsifikovanih isprava”. Zbog tog prestupa osu%en je na mesec dana zatvora po zakonu za strance.

Podnosilac predstavke tvrdi da je azil zatra!io i dok je boravio u pritvoru i potom dok je bio na odslu!enju kazne. Ni jedan ni drugi njegov zahtev nisu registrovani.

Lokalni prefekt je 7. januara 2009. izdao nalog za proterivanje podnosioca pred-stavke. On je poku"ao da ospori tu odluku, ali nije imao pomo$ ni od koga ko bi govorio arapski i mogao je svega nekoliko trenutaka da razgovara sa advoka-tom po slu!benoj du!nosti pre nego "to je 12. januara 2009. ulo!io !albu, koja je potom odba#ena. Li"en je slobode 16. januara 2009. i odveden u pritvorski centar za imigrante, gde je #ekao proterivanje.

Podnosilac predstavke je 19. januara podneo zahtev za azil uz izvesnu pomo$ nevladine organizacije CIMADE. Taj njegov zahtev za azil 22. januara eviden-tirala je francuska Kancelarija za za"titu izbeglica i apatrida (OFPRA) i regi-strovala ga za „hitni postupak” zato "to je podnet nakon "to je donet nalog za proterivanje. Zahtev za azil trebalo je podneti na francuskom jeziku i u roku od pet umesto uobi#ajenih 20 dana, a podnosilac predstavke je pritom i dalje

147

VODI! O AZILU

morao da podnese sve one dokumente koje treba da podnesu i lica #iji se zah-tevi obra%uju po redovnoj proceduri. Jedan od saradnika OFPRA obavio je 30. januara 2009. razgovor s podnosiocem predstavke, koji je trajao 30 minuta, da bi 31. januara 2009. bio odba#en njegov zahtev. Nije prilo!en zapisnik razgovo-ra vo%enog s podnosiocem predstavke povodom njegovog zahteva za azil.

Podnosilac predstavke je ulo!io !albu na re"enje o odbijanju. Me%utim, u fe-bruaru 2009, pre nego "to je njegova !alba razmatrana, francuske vlasti su ga odvele u sudanski konzulat da bi dobio putne isprave za deportaciju.

Podnosilac predstavke se 16. februara 2009. obratio Evropskom sudu za ljudska prava i tra!io je, pozivaju$i se na Pravilo 39 Poslovnika Suda, da ESLJP donese privremenu meru kojom $e se obustaviti izvr"enje naloga za njegovu deporta-ciju. ESLJP je doneo tu privremenu meru, odrediv"i da $e ona biti na snazi dok ne bude ispitana predstavka koju je podnosilac podneo.

Nacionalni tribunal za azil je 19. februara 2011. odobrio podnosiocu predstavke izbegli#ki status. On je u me%uvremenu dobio potvrdu boravka iz svoje rodne op"tine u Darfuru i lekarski izve"taj jednog psihijatra u kome je taj lekar naveo da je podnosilac predstavke bio podvrgnut mu#enju.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke je tvrdio da $e ga izvr"enje odluke francuskih vlasti o tome da bude deportovan u Sudan dovesti u opasnost od postupanja koje pred-stavlja povredu #lana 3.

Pozivaju$i se na #lan 13 sagledan zajedno sa #lanom 3, podnosilac predstavke je naveo da mu za vreme boravka u Francuskoj nije bio na raspolaganju nije-dan delotvoran pravni lek zbog #injenice da je njegov zahtev za azil razmatran u sklopu hitnog postupka.

'lan 3

ESLJP je odbacio pritu!bu podnosioca predstavke po ovoj odredbi jer on vi"e nije bio suo#en s mogu$no"$u deportovanja.

'lan 13

ESLJP je ponovo naglasio da se on u slu#ajevima azila i imigracije ograni#ava

VODI! O AZILU

148

na to da proveri da li je doma$i postupak delotvoran i da li su u njemu o#u-vana ljudska prava. Na#in na koji dr!ave organizuju doma$e pravne lekove spada u njihovo unutra"nje polje slobodne procene. Potrebna jemstva protiv proizvoljne deportacije mogu se obezbediti na osnovu kombinacije pravnih lekova prema unutra"njem pravu, koja mo!e na odgovaraju$i na#in ispuniti uslove utvr%ene u #lanu 13, #ak i ako te uslove pojedina#no ne ispunjava bilo koji pojedina#ni pravni lek.

Postupak pred OFPRA i Nacionalnim tribunalom za azil

ESLJP je primetio da podnosilac predstavke nije mogao li#no da se pojavi u prefekturi, kako to nala!e francuski zakon, kao i da se u policijskim izve"taji-ma mogla na$i naznaka da je on poku"ao da podnese zahtev za azil dok je jo" boravio u policijskom pritvoru.

Vlasti su stale na stanovi"te da je zahtev za azil koji je podnosilac predstavke podneo u vreme dok je bio administrativno li"en slobode po#ivao na „smi"lje-noj prevari” ili da je predstavljao „zloupotrebu postupka za odobravanje azila” samo zato "to je taj zahtev bio podnet nakon "to je doneto re"enje o proteri-vanju. Njegov zahtev za azil registrovan je tako da bude svrstan u kategoriju zahteva koji se re"avaju po hitnom postupku upravo zbog toga, a ne zbog okol-nosti samog slu#aja.

ESLJP je stavio do znanja da hitni postupak mo!e olak"ati obradu onih zahteva za azil za koje je potpuno jasno da nisu razumni ili koji su o#igledno neosno-vani. Preispitivanje zahteva za azil po hitnom postupku ne li"ava strance koji se nalaze u administrativnom pritvoru prava da njihovi zahtevi budu detaljno razmotreni ako im je prvi zahtev za azil koji su podneli bio razmotren po re-dovnom postupku, ali to ne va!i kada je re# o licima koja sada podnose prvi zahtev za azil, kao "to je to slu#aj sa ovim podnosiocem predstavke.

Da se nije blagovremeno obratio Evropskom sudu za ljudska prava tra!e$i pri-vremenu meru, meritum njegovog zahteva za azil bi pre deportacije razmatra-la samo OFPRA u okviru hitnog postupka.

Saglasno hitnom postupku, rok za podno"enje zahteva za azil skra$en je sa dvadeset jednog na pet dana. Taj kra$i rok uveo je izvesna ograni#enja jer se od podnosioca predstavke o#ekivalo da podnese zahtev za azil na francuskom, ispunjavaju$i iste one uslove koji va!e i kada se zahtev za azil podnosi u redov-noj proceduri, kao i da dostavi prate$u dokumentaciju. Nemogu$nost podnosi-

149

VODI! O AZILU

oca predstavke da obezbedi potrebne informacije dovela je do toga da njegov zahtev za azil bude odbijen.

Obra'anje Upravnom sudu

Predstavka koju je podnosilac podneo Upravnom sudu i u kojoj je osporio nalog za deportaciju, a koja je imala puno suspenzivno dejstvo, teorijski je omogu$ila da se delotvorno razmotre opasnosti s kojima $e se podnosilac predstavke na-vodno suo#iti ako bude vra$en u Sudan. Me%utim, on je imao svega 48 sati da pripremi tu predstavku, dok bi, da se tu radilo o redovnom postupku, imao na raspolaganju dva meseca.

Tu predstavku je mogao da podnese samo u obliku pisma napisanog na arap-skom jeziku koje je pro#itao advokat koji mu je odre%en po slu!benoj du!nosti i s kojim se on samo nakratko sastao pre ro#i"ta, ali ni on ni advokat nisu imali mogu$nost da toj predstavci dodaju bilo kakav dokaz. Kao osnov za odbaciva-nje njegove predstavke poslu!io je upravo taj nedostatak ubedljivih dokaza.

Podnosilac predstavke je tako%e bio kritikovan zbog toga "to nije ranije podneo zahtev za azil, iako on, zbog toga "to se nalazio u pritvoru, nije mogao da ispuni glavninu formalnosti neophodnih za podno"enje tog zahteva, kao "to nije mo-gao ni sam da se pojavi u prefekturi.

Stoga je ESLJP uo#io da, iako su doma$i pravni lekovi dostupni u teoriji, u prak-si je njihova dostupnost veoma ograni#ena. Na predstavku koju je podnosilac podneo Upravnom sudu negativno su uticali uslovi u kojima je on morao da je pripremi, kao i neadekvatna pomo$ branioca i neadekvatna jezi#ka pomo$ koje su mu pru!ene. Osim toga, razgovor sa saradnikom OFPRA bio je kratak i trajao je svega 30 minuta uprkos #injenici da je ceo ovaj slu#aj bio slo!en i da se odnosio na lice koje prvi put tra!i azil.

(alba koju je podnosilac predstavke uputio nije imala suspenzivno dejstvo od trenutka kada je primenjen hitni postupak. Njegovu deportaciju spre#ilo je samo to "to je ESLJP primenio Pravilo 39 Poslovnika Suda.

Iz svih tih razloga, ESLJP nije mogao da zaklju#i ni"ta drugo do da bi, bez nje-gove intervencije, podnosilac predstavke bio deportovan u Sudan, iako njegove tvrdnje nisu prethodno bile "to je mogu$e rigoroznije preispitane, onako kako to nala!e Konvencija.

VODI! O AZILU

150

Prema tome, podnosilac predstavke u praksi nije imao na raspolaganju delo-tvoran pravni lek, pa je u ovom slu#aju bio prekr"en #lan 13 sagledan zajedno sa #lanom 3.

'lan 41

ESLJP je dosudio podnosiocu predstavke iznos od 4.746,25 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova.

3. Komentar

U svojoj presudi u slu#aju I. M. protiv Francuske, ESLJP je naglasio da delotvor-nost !albe zavisi od zahteva koji se postavljaju u pogledu kvaliteta, brzine i mo-gu'nosti suspenzivnog dejstva, s tim $to se prvenstveno uzima u obzir va%nost koju ESLJP pridaje "lanu 3 i nenadoknadivosti $tete koja verovatno mo%e biti naneta ukoliko se materijalizuje opasnost od mu"enja ili zlostavljanja. Time "to je ustanovio da je primena hitnog postupka bila pogre"na, ESLJP je naglasio da ovaj podnosilac predstavke nije u praksi imao na raspolaganju sredstva po-trebna za ulaganje !albe, pa je zaklju#io da se u ovom slu#aju radilo o povredi prava na delotvoran pravni lek. Me%u klju#nim elementima postupka koji su Evropski sud za ljudska prava naveli da donese ovakvu odluku bili su kratko$a zvani#nog razgovora obavljenog s podnosiocem predstavke, #injenica da mu nije bila pru!ena ni jezi#ka ni pravna pomo$ i, "to je najva!nije, to "to nije po-stojalo suspenzivno dejstvo. U 2011. godini jedna #etvrtina svih zahteva za azil u Francuskoj razmatrana je po tom skra$enom, ubrzanom postupku. Usled ne-postojanja mogu$nosti da se Nacionalnom sudu za pitanja azila, koji re"ava o zahtevima za azil, uputi !alba koja $e imati suspenzivno dejstvo, dovedene su u opasnost hiljade ljudi. Komitet UN protiv mu#enja saop"tio je da nije ube%en da prioritetni postupak pru!a odgovaraju$e mehanizme za"tite od proteriva-nja onda kada postoji opasnost od mu#enja.

Zanimljivo je da se u presudi I. M. ni na koji na#in ne pominje primenljivo pravo EU, iako se Direktiva EU o postupcima za odlu#ivanje o zahtevu za azil odnosi-la i na situaciju u kojoj se na"ao ovaj podnosilac predstavke.

151

VODI! O AZILU

Prebacivanje azilanata iz (panije u Maroko, gde 'e, kako tvrde, biti izlo%eni opasnosti od ne"ove"nog i poni%avaju'eg postupanja

PRESUDA U PREDMETU A. C. I DRUGI PROTIV (PANIJE

(predstavka br*+ 6528/11)22. april 2014.


Predstavku je podnelo trideset tra!ilaca me%unarodne za"tite koji su sahar-skog etni#kog porekla (Sahrawi). Oni su 10. oktobra 2010. podigli "atore u logoru Gdeim Izik, na teritoriji Zapadne Sahare, protestuju$i zbog uslova !ivota i zbog toga "to su marginalizovani i zahtevaju$i posao i odgovaraju$i sme"taj. Maro-kanske vlasti su ocenile da je podizanje logora bilo nezakonito i da su sve to u#inili neovla"$eno.

Marokanske snage bezbednosti su 8. novembra 2010. intervenisale kako bi si-lom uklonile ceo taj logor. U nasilju koje je tom prilikom izbilo poginulo je 11 pripadnika snaga bezbednosti i dvoje pripadnika saharske etni#ke zajednice, a podnosioci predstavke su pobegli iz logora. Stigli su improvizovanim #amcima na obalu Kanarskih ostrva izme%u januara 2011. i avgusta 2012. godine. Posle nekoliko dana, podneli su zahteve za me%unarodnu za"titu (azil), ali su ti za-htevi odbijeni po"to ih je prethodno dva puta razmotrio ministar unutra"njih poslova &panije. Ministar je izdao i naloge za njihovu deportaciju.

Podnosioci predstavke su 21. januara 2011. zatra!ili da se sudski preispita od-luka ministra unutra"njih poslova, kao i da se obustavi izvr"enje naloga za njihovu deportaciju. Nacionalni sud (Audiencia Nacional) nalo!io je upravnim organima da privremeno suspenduju postupak za deportaciju podnosilaca predstavke, dok ne budu razmotreni svi njihovi navodi o opasnostima s kojima $e se suo#iti ako budu vra$eni u mati#nu zemlju.

Od 28. januara 2011. do 1. oktobra 2012. podnosioci predstavke su podneli tri-deset zahteva Evropskom sudu za ljudska prava tra!e$i da odredi privremene mere saglasno Pravilu 39 Poslovnika Suda. Predo#ili su Sudu da su ranije, kada su hap"eni ili kada je rasturan njihov logor, bili podvrgnuti zlostavljanju ma-rokanskih vlasti zbog svog saharskog porekla. ESLJP je odlu#io da obavesti "pansku Vladu da podnosioci predstavke ne mogu biti deportovani dok traje postupak pred tim sudom. Nakon "to su njihovi zahtevi za sudsko preispitiva-

VODI! O AZILU

152

nje u &paniji odba#eni, podnosioci predstavke su se obratili Vrhovnom sudu iznose$i primedbe proceduralne prirode. U vreme kada je dono"ena presuda ESLJP-a, u Strazbur nisu stigle nikakve dodatne informacije stranaka o ishodu postupka o !albi.

2. Odluka ESLJP

Podnosioci predstavke su se pozvali na #lan 13 (pravo na delotvoran pravni lek) u vezi sa #lanovima 2 (pravo na !ivot) i 3 (zabrana ne#ove#nog ili poni-!avaju$eg postupanja) i po!alili su se da nisu imali dovoljno mogu$nosti pred doma$im sudovima da iznesu svoje argumente u vezi sa opasnostima s kojima $e biti suo#eni ako budu deportovani u Maroko.

'lan 13 u vezi s #lanovima 2 i 3

ESLJP je jo" jednom naglasio da pojam delotvornog pravnog leka zahteva da postoji mogu$nost da se suspenduje izvr"enje naloga za deportovanje ako lice koje se suo#ava s deportacijom mo!e biti izlo!eno opasnosti od zlostavljanja, mu#enja i a fortiori povrede prava na !ivot. U ovom konkretnom slu#aju, od ESLJP-a se nije tra!ilo da utvrdi da li bi mogli biti povre%eni #lanovi 2 i 3 ako bude sprovedena deportacija podnosilaca predstavke. &panske vlasti su du!ne da ispitaju zahteve podnosilaca predstavke i da procene opasnosti s kojima bi se oni mogli suo#iti u mati#noj zemlji. Zadatak Evropskog suda za ljudska pra-va jeste da utvrdi da li, s obzirom na to da pred "panskim sudovima re"avanje o !albama o meritumu traje u vreme kada Evropski sud donosi presudu po datoj predstavci, postoje mehanizmi koji ih mogu za"tititi od proizvoljne deportacije.

ESLJP je primetio da su podnosioci predstavke iskoristili pravne lekove koje im je pru!io "panski unutra"nji sistem u odnosu na pritu!be koje su izneli po osno-vu #lanova 2 i 3 Konvencije: oni su podneli zahteve za me%unarodnu za"titu, koji su odba#eni po"to ih je razmotrio i potom jo" jednom preispitao ministar unutra"njih poslova. Budu$i da postupak za priznavanje ili ukidanje me%una-rodne za"tite sam po sebi nema suspenzivno dejstvo, podnosioci predstavke su potom nastojali da dobiju obustavu izvr"enja naloga za deportaciju. S obzirom na to, a pritom ne dovode$i u pitanje procenu merituma kojom se bave "panski sudovi, mo!e se re$i da strahovanja podnosilaca predstavke od zlostavljanja, za koja oni tvrde da $e im verovatno biti podvrgnuti ako budu vra$eni u zemlju svog porekla, ne deluju neosnovano. Me%utim, jedan dan po"to je nalo!io da se suspenduje postupak deportovanja prvih trinaest podnosilaca predstavke, Nacionalni sud je odbio njihove zahteve za obustavu izvr"enja.

153

VODI! O AZILU

Zahtevi preostalih sedamnaest podnosilaca predstavke tako%e su bili odba#e-ni ubrzo po"to je upravnim organima bilo nalo!eno da privremeno suspenduju postupak deportacije. Nacionalni sud je, pre svega, ukazao na to da ga argu-menti koji su predo#eni u zahtevu podnosilaca predstavke nisu uverili da treba da zaklju#i kako postoji bilo kakva posebna hitnost kojom bi se moglo oprav-dati suspendovanje svih mera za njihovo deportovanje sa "panske teritorije. Me%utim, zbog skra$ene prirode postupka, podnosioci predstavke nisu imali mogu$nost da s tim u vezi iznesu dodatna obja"njenja. To je delovalo utoli-ko "tetnije "to su, po"to njihovi zahtevi za me%unarodnu za"titu sami po sebi nisu imali suspenzivno dejstvo, postupci vo%eni pred Nacionalnim sudom bili jedino sredstvo koje su oni imali na raspolaganju kako bi obezbedili obustavu izvr"enja naloga za njihovu deportaciju.

ESLJP je priznao potrebu dr!ava koje su suo#ene s velikim brojem azilanata da imaju na raspolaganju neophodna sredstva kojima $e mo$i da iza%u na kraj s takvim pokretanjima parni#nih postupaka, kao i sa opasno"$u od toga da im ti slu#ajevi potpuno zablokiraju pravosudni sistem. Me%utim, #lan 13, ba" kao i #lan 6 Konvencije, name$e visokim stranama ugovornicama obavezu da svoje pravosudne sisteme organizuju tako da omogu$e ispunjavanje zahteva koje postavlja Konvencija. Ipak, taj zahtev nikako ne bi trebalo da podrije delotvor-nost osnovnih procesnih jemstava sadr!anih u #lanu 13 za za"titu podnosilaca predstavke od proizvoljnog deportovanja u njihovu mati#nu zemlju.

Osim toga, budu$i da zahtevi za sudsko preispitivanje koje su podnosioci pred-stavke podneli nemaju suspenzivno dejstvo, primena Pravila 39 Poslovnika Suda bila je jedino sredstvo kojim je bilo mogu$e suspendovati postupak njiho-vog deportovanja. Da nije bilo intervencije ESLJP-a, podnosioci predstavke bi, prema tome, bili vra$eni u zemlju porekla, a da pritom njihovi zahtevi za me%u-narodnu za"titu ne bi bili ispitani onoliko temeljno i brzo koliko je to mogu$e. Saglasno tome, ESLJP je ustanovio da je u ovom slu#aju bio povre%en #lan 13 u vezi sa #lanovima 2 i 3.

'lan 46

ESLJP je primetio da je povreda #lana 13 Konvencije proistekla iz nesuspenziv-nog dejstva sudskog postupka po zahtevima podnosilaca predstavke za me-%unarodnu za"titu. ESLJP je dalje naglasio da su svi ti zahtevi jo" uvek bili u postupku re"avanja u vreme kada je on donosio presudu u ovom slu#aju, iako je prva grupa podnosilaca predstavke podnela zahtev za azil odmah po svom dolasku u &paniju, u januaru 2011. Na temelju toga, ESLJP je zaklju#io da je tu-

VODI! O AZILU

154

!ena dr!ava du!na da obezbedi da iz zakonske i materijalne perspektive pod-nosioci predstavke ostanu na "panskoj teritoriji dok se njihovi zahtevi ispituju, odnosno sve dok se ne donese kona#na odluka doma$ih organa o njihovim zahtevima za me%unarodnu za"titu.

3. Komentar

Va!nost ove presude ne le!i ni u kakvom novom i dotad nepoznatom pravnom standardu koji ESLJP ranije nije primenjivao. Ova presuda, zapravo, samo po-tvr%uje ono "to je ESLJP isticao u mnogim svojim ranijim presudama, kao u slu#ajevima !onka protiv Belgije103 ili M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke,104 a to je da svaka !alba tra!ioca azila na meru kojom se nala!e njegov transfer u odredi"-nu zemlju treba da ima suspenzivno dejstvo.

ESLJP je oduvek posve$ivao posebnu pa!nju tom pitanju. Prvi razlog za tu pa-!nju le!i, razume se, u nepovratnosti situacije u pre%a"nje stanje ako se transfer izvr"i. Ako !alba nema suspenzivno dejstvo, sama ta !alba, pa #ak i predstavka Sudu u Strazburu, izgubila bi svaku svrhu ukoliko bi, u me%uvremenu, tra!ilac azila bio preba#en u odredi"nu zemlju. To lice vi"e ne bi bilo u polju dejstva prava po Konvenciji niti bi spadalo u nadle!nost nacionalnih i me%unarodnih sudova koji ta prava primenjuju. To je i logi#ka osnova funkcionisanja Pravila 39 Poslovnika Suda, kojim se, onda kada se radi o transferima koji predstavljaju potencijalnu opasnost po podnosioca predstavke, nala!e nacionalnim vlasti-ma da obustave izvr"enje mere transfera dok ESLJP ne bude imao mogu$nost da detaljno sudski proceni tu opasnost.

Drugi razlog le!i u za"ti$enim pravima koja se ovde razmatraju. Razume se, taj razlog je povezan s nepovratno"$u i nepopravljivo"$u "tete koja mo!e biti naneta, ali posebno u slu#ajevima tra!ilaca azila u kojima se radi o #lanu 2 ili 3 Konvencije, ESLJP obra$a naro#itu pa!nju na #injenicu da takvu opasnost treba bri!ljivo analizirati i preispitati u doma$im sudovima. Toliko je va!na potreba za suspendovanjem takvih transfera da je ESLJP insistirao da to treba primeniti i onda kada takve opasnosti postoje u zemljama #lanicama koje su visoke strane ugovornice Konvencije, pa #ak i Evropske unije.105


104 M. S. S. v. Belgium and Greece, [Veliko ve$e] presuda od 21. januara 2011, br. 30696/09, o kojoj tako%e izve"tavamo u ovom

odeljku.

105 Vidi M. S. S. v. Belgium and Greece i komentar tog slu#aja u ovom odeljku.

155

VODI! O AZILU

Slu#aj koji ovde razmatramo nagla"ava upravo tu va!nost. ESLJP je, zaista, zbog toga "to ne postoji takvo suspenzivno dejstvo, zaklju#io ne samo da je povre%en #lan 13 Konvencije protuma#en u vezi sa #lanovima 2 i 3 ve$ je "pan-skim vlastima ukazao i na konkretne mere saglasno #lanu 46 Konvencije, u na-meri da se garantuje da $e podnosioci predstavke ostati na "panskoj teritoriji sve dok doma$i sudovi ne budu doneli kona#ne odluke o njihovim zahtevima za azil. To je veoma sna!na poruka svim zemljama u kojima ne postoji jasno i utu!ivo suspenzivno dejstvo u postupcima po !albama na re"enja o zahtevima za azil.

VODI! O AZILU

156

&lan 4 Protokola br. 4 – Zabrana kolektivnog proterivanja

Vra'anjem u Libiju bez prethodnog ispitivanja njihovog slu"aja migranti su izlo%eni opasnosti od zlostavljanja i podvrgnuti meri koja predstavlja

kolektivno proterivanje

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU HIR(I D'AMA I DRUGI PROTIV ITALIJE



Predstavku je podnelo 11 dr!avljana Somalije i 13 dr!avljana Eritreje.

Svi su oni bili deo grupe od 200 ljudi koja je 2009. napustila Libiju, ukrcav"i se na tri broda koja su plovila za Italiju. Brodovi italijanske carine i obalske stra!e presreli su ih 6. maja 2009, kada su se brodovi na koje su oni bili ukrcani na-lazili 35 milja ju!no od Lampeduze (Agri%ento), u podru#ju gde se organizuju akcije traganja i spasavanja u nadle!nosti Malte. Putnici su odmah preba#eni na italijanske vojne brodove i transportovani u Tripoli. Podnosioci predstavke tvrde da im tokom putovanja italijanske vlasti nisu saop"tile kuda ih vode niti su proveravale njihov identitet. Kada su stigli u Tripoli, posle puta koji je trajao deset sati, bili su predati libijskim vlastima.

Na konferenciji za novinare 7. maja 2009. italijanski ministar unutra"njih po-slova je izjavio da je presretanje brodova na pu#ini u me%unarodnim vodama i vra$anje migranata u Libiju bilo u skladu s bilateralnim sporazumima koje Italija ima s Libijom i koji su stupili na snagu 4. februara 2009, ozna#avaju$i va!nu prekretnicu u borbi protiv ilegalne imigracije. Takva sektorska politika obeshrabruje agresivnost kriminalnih bandi koje su uklju#ene u krijum#are-nje i druge vidove nezakonitog prebacivanja ljudi preko granice, poma!e da se sa#uvaju !ivoti na moru i bitno smanjuje dolazak ilegalnih doseljenika na italijansku obalu. Tokom 2009. godine Italija je organizovala devet operacija u me%unarodnim vodama kako bi presrela ilegalne migrante, saglasno bilate-ralnom sporazumu koji je zaklju#ila s Libijom. Italijanski ministar odbrane je 26. februara 2011. saop"tio da su bilateralni sporazumi s Libijom suspendovani zbog doga%aja koji su se zbili u toj zemlji.

Prema informacijama koje su Sudu u Strazburu dostavili predstavnici podno-

157

VODI! O AZILU

silaca predstavke, dvoje podnosilaca predstavke izgubilo je !ivot pod nepozna-tim okolnostima. Izme%u juna i oktobra 2009. godine #etrnaest podnosilaca predstavke dobilo je status izbeglice od Kancelarije visokog komesara za iz-beglice (UNHCR) u Tripoliju. Posle revolucije u Libiji u februaru 2011. bitno je pogor"an kvalitet kontakta izme%u podnosilaca predstavke i njihovih zastu-pnika. Advokati su trenutno u kontaktu sa "estoro podnosilaca predstavke, od #ega #etvoro !ivi u Beninu, na Malti ili u &vajcarskoj, dok neki #ekaju odgovor na zahtev za me%unarodnu za"titu. Jedan od podnosilaca predstavke nalazi se u izbegli#kom logoru u Tunisu i planira da se vrati u Italiju. Jednom od pod-nosilaca predstavke u junu 2011. odobren je status izbeglice u Italiji, u koju se ilegalno vratio.

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su se pozvali na #lan 3 Konvencije i naveli da ih je od-luka italijanskih vlasti da budu vra$eni u Libiju izlo!ila opasnosti od zlostav-ljanja u toj zemlji, kao i opasnosti od zlostavljanja ako bi bili vra$eni u svoje mati#ne zemlje (Somaliju i Eritreju). Tako%e su se po!alili na to da su bili pod-vrgnuti kolektivnom proterivanju, koje je zabranjeno #lanom 4 Protokola br. 4 uz Konvenciju. Kona#no, pozivaju$i se na #lan 13 Konvencije, po!alili su se na to da nisu imali na raspolaganju nijedan delotvoran pravni lek u Italiji protiv navodnih kr"enja #lana 3 i #lana 4 Protokola br. 4 uz Konvenciju.

'lan 1

ESLJP je jo" jednom potvrdio na#elo me%unarodnog prava koje je utvr%eno u italijanskom Pomorskom zakoniku, po kome je brod koji plovi u me%unarod-nim vodama predmet isklju#ive nadle!nosti dr!ave pod #ijom zastavom plovi. ESLJP nije mogao da prihvati opis operacije koju je ponudila tu!ena dr!ava kao „spasila#ke operacije u me%unarodnim vodama”, niti tvrdnju da je Italija, navodno, izvr"ila minimalnu kontrolu podnosilaca predstavke.

Doga%aji su se zbili u celosti na brodovima italijanskih oru!anih snaga, #ije su posade bile sastavljene isklju#ivo od italijanskog vojnog osoblja. U periodu izme%u ukrcavanja na brod i trenutka kada su predati libijskim vlastima, pod-nosioci predstavke su sve vreme bili pod neprekidnom i isklju#ivom de jure i de facto kontrolom italijanskih vlasti. Iz svih navedenih razloga, doga%aji u ko-jima je navodno prekr"ena Konvencija spadali su u nadle!nost Italije u smislu #lana 1.

VODI! O AZILU

158

'lan 3

Opasnost od podvrgavanja zlostavljanju u Libiji

ESLJP je bio svestan pritiska kome su izlo!ene dr!ave #lanice usled sve ve-$eg priliva migranata, "to je naro#ito slo!ena pojava onda kada ti migranti sti!u pomorskim putem, ali je ipak primetio da sama ta #injenica ne mo!e da oslobodi nijednu dr!avu njene obaveze da ne deportuje nijedno lice za koje postoji opasnost da $e u zemlji prijema biti podvrgnuto postupanju koje je za-branjeno #lanom 3 Konvencije. Prime$uju$i da se situacija u Libiji pogor"ala posle aprila 2010, ESLJP je odlu#io da svoje ispitivanje ovog slu#aja ograni#i na situaciju koja je u Libiji preovladavala u predmetnom vremenu. ESLJP je primetio da su uznemiruju$i zaklju#ci mnogobrojnih organizacija o postu-panju prema ilegalnim imigrantima bili potvr%eni izve"tajem Komiteta za spre#avanje mu#enja (CPT) iz 2010. Ilegalne migrante i tra!ioce azila, me%u kojima nije pravljena nikakva razlika, sistematski su hapsili i dr!ali u zato#e-ni"tvu u uslovima koje su posmatra#i opisali kao ne#ove#ne. Ti posmatra#i su, izme%u ostalog, izve"tavali i o slu#ajevima mu#enja. Ilegalni migranti su bili izlo!eni opasnosti da u svakom trenutku budu vra$eni u zemlju porekla, a — ako bi im i po"lo za rukom da ponovo steknu slobodu — bili su primorani da !ive u posebno te"kim !ivotnim uslovima, izlo!eni rasisti#kom pona"anju. Italija nije mogla da izbegne odgovornost koju snosi po Konvenciji time "to se pozivala na potonje obaveze proistekle iz bilateralnih sporazuma sklopljenih s Libijom. Osim toga, ESLJP je primetio da libijska Vlada nikada nije priznala Kancelariju UNHCR-a u Tripoliju. Cela ta situacija bila je dobro poznata i u predmetnom vremenu bilo ju je lako proveriti. ESLJP je zaklju#io da su itali-janske vlasti, u trenutku kada su deportovale podnosioce predstavke, znale ili je trebalo da znaju da $e oni biti podvrgnuti postupanju koje je protivno Konvenciji.

Osim toga, sama #injenica da podnosioci predstavke nisu izri#ito tra!ili azil nije mogla da oslobodi Italiju odgovornosti koju je ona kao dr!ava snosila. ESLJP je jo" jednom naglasio obaveze koje dr!ave snose po osnovu me%unarodnog iz-begli#kog prava, uklju#uju$i na#elo non-refoulement, koje je tako%e uneto kao jedno od fundamentalnih u Povelju osnovnih prava Evropske unije.

ESLJP je zaklju#io da su italijanske vlasti deportovanjem podnosilaca pred-stavke u Libiju, pri #emu su bile potpuno svesne svih #injenica i okolnosti, izlo-!ile te ljude postupanju koje je zabranjeno Konvencijom. Iz tih razloga, ESLJP je zaklju#io da se ovde radilo o kr"enju #lana 3.

159

VODI! O AZILU

Opasnost od zlostavljanja u zemlji porekla podnosilaca predstavke

Indirektno prebacivanje stranaca nije ni na koji na#in uticalo na odgovornost dr!ave, a dr!ava je bila du!na da obezbedi da tranzitna zemlja ponudi dovoljno jemstava da ne$e do$i do proizvoljnog refoulement-a, posebno onda kada ta dr!ava nije visoka strana ugovornica Konvencije. ESLJP je taj koji odlu#uje da li je u ovom slu#aju bilo takvih jemstava.

Sve informacije kojima ESLJP raspola!e ukazuju prima facie da u Somaliji i Eritreji postoje "iroko rasprostranjena nestabilnost i nebezbedni uslovi – poje-dinac je tamo suo#en s mogu$no"$u da bude mu#en i pritvoren u ne#ove#nim uslovima samo zbog toga "to je zemlju nepropisno napustio. Stoga su podnosi-oci predstavke mogli osnovano da tvrde da bi njihovom repatrijacijom bio po-vre%en #lan 3 Konvencije. ESLJP je primetio da Libija nije ratifikovala (enevsku konvenciju i konstatovao je da u toj zemlji ne postoji nijedan oblik postupka za priznavanje azila ili me%unarodne za"tite. Stoga ESLJP nije mogao da prihvati argument tu!ene dr!ave da su aktivnosti UNHCR-a u Tripoliju predstavljale jemstvo od proizvoljne repatrijacije. Osim toga, organizacija Hjuman rajts vo" (Human Rights Watch) i UNHCR osudili su nekoliko slu#ajeva u kojima su tra!i-oci azila i izbeglice bili nasilno vra$eni u zemlje visokog rizika. Iz tih razloga, sama #injenica da su neki podnosioci predstavke dobili status izbeglica u Libiji ne samo da ne pru!a nikakvu sigurnost ve$ bi, u su"tini, mogla predstavljati svedo#anstvo o njihovoj poja#anoj ranjivosti.

ESLJP je zaklju#io da su, u trenutku kada su podnosioce predstavke preba-civale u Libiju, italijanske vlasti znale ili je trebalo da znaju da su jemstva u vezi s njihovom za"titom od opasnosti da budu proizvoljno deportovani u zemlju porekla nedovoljna. Shodno tome, taj transfer je predstavljao povredu #lana 3.

'lan 4 Protokola br. 4

ESLJP je primetio da je, pre nego "to je doneta presuda u datom slu#aju, samo u jednoj presudi, onoj u slu#aju !onka protiv Belgije,106 bilo ustanovljeno da je bio prekr"en #lan 4 Protokola br. 4. U sada"njem slu#aju, podnosioci predstav-ke su preba#eni u Libiju bez prethodnog ispitivanja polo!aja svakog pojedinca ponaosob. Italijanske vlasti nisu sprovele postupak identifikacije, ve$ su samo ukrcale podnosioce predstavke i potom ih sve iskrcale u Libiji. ESLJP je zaklju-


VODI! O AZILU

160

#io da je izme"tanje podnosilaca predstavke bilo kolektivno po svojoj prirodi, #ime je prekr"en #lan 4 Protokola br. 4.

'lan 13 sagledan u vezi sa #lanom 3 i #lanom 4 Protokola br. 4

Italijanska dr!ava je priznala da nije bila u mogu$nosti da razmotri li#ne okol-nosti svakog podnosioca predstavke koji je ukrcan na vojni brod. Podnosioci predstavke su tvrdili da im italijansko vojno osoblje nije dalo nikakve infor-macije, ve$ ih je navelo da poveruju u to da ih prevoze u Italiju, budu$i da nisu bili obave"teni o postupku koji je trebalo primeniti kako bi se izbeglo vra$anje u Libiju. Ta verzija doga%aja, iako je upravo ona predmet osporavanja tu!ene dr!ave, bila je potkrepljena velikim brojem izjava svedoka koje su prikupili UN-HCR, CPT i Hjuman rajts vo". Prema tome, podnosioci predstavke nisu mogli da izjave !albu po osnovu #lana 3 Konvencije i #lana 4 Protokola br. 4 nadle!nom organu i tako se izbore za temeljnu i rigoroznu procenu svojih zahteva pre nego "to su silom vra$eni u Libiju. 'ak i da je u praksi prema krivi#nom zakonu bio dostupan pravni lek protiv vojnog osoblja na brodu, to ne bi zadovoljavalo kri-terijum suspenzivnog dejstva. ESLJP je jo" jednom naglasio zahtev koji proisti-#e iz #lana 13 da izvr"enje neke mere mora biti obustavljeno kada je ta mera u suprotnosti s Konvencijom i kada ima potencijalno nepovratno dejstvo. Stoga je ESLJP zaklju#io da je u ovom slu#aju bio prekr"en #lan 13 sagledan u vezi sa #lanom 3 i #lanom 4 Protokola br. 4.

'lan 41

ESLJP je presudio da je Italija du!na da svakom podnosiocu predstavke isplati po 15.000 evra na ime nematerijalne "tete, a svima njima zajedno na ime sud-skih i ostalih tro"kova ukupno 1.575,74 evra.

3. Komentar

ESLJP je isto to ve$ ustanovio dve godine ranije, u slu#aju Medvedjev i drugi protiv Francuske,107gde su ljudi koji su se nalazili na brodu koji su francuske vlasti preuzele u me%unarodnim vodama u policijskoj operaciji spadali u „nad-le!nost” Francuske. Isto to je moralo da va!i i za migrante koji su bili presretnu-ti na moru, preba#eni u italijanske brodove i potom vra$eni u Libiju. Postojalo je mno"tvo dokaza o r%avom postupanju prema azilantima u Libiji pre revolu-cije, pa samim tim i o stvarnoj opasnosti od toga da ih Libija dalje podvrgne

107 Medvedyev and Others v. France, [Veliko ve$e] presuda od 29. marta 2010, br. 3394/03.

161

VODI! O AZILU

refoulement-u u njihove mati#ne zemlje. Zbog toga je bio neizbe!an zaklju#ak o kr"enju #lana 3 Konvencije.

Ovo je bilo prvi put da je #lan 4 Protokola br. 4 primenjen na slu#aj u kome se radilo o vra$anju s granice, tj. da je van teritorije spre#en ulazak u dr!avu (pu-sh-back). Onog trenutka kada je ESLJP ustanovio da su podnosioci predstavke bili u nadle!nosti Italije, on je mogao da donese zaklju#ak o tome da se u datoj situaciji mo!e primeniti #lan 4 Protokola br. 4. Povreda te odredbe zavisi od ko-lektivne prirode proterivanja ili odbijanja da ljudi budu prihva$eni i od toga da nije razmatran pojedina#no polo!aj svakog od tih ljudi, a ne (kao "to je to kod #lana 3) od opasnosti kojima bi lica bila izlo!ena ako bi bila vra$ena. Advokati-ma je bilo izuzetno te"ko da odr!avaju kontakt sa svojim klijentima i ESLJP je u jednoj fazi strahovao da oni vi"e ne$e mo$i da se predstavljaju kao ljudi koji zastupaju interese svojih klijenata postupaju$i po njihovim uputstvima.

Ovaj slu#aj je veoma zna#ajan za dr!ave koje se nalaze na ju!noj i jugoisto#noj granici Evropske unije. U situacijama u kojima su opasnosti od povratka dobro poznate, zabranjeno je vra$anje u zemlju. Kada dr!ava vrati nekoga u tranzit-nu dr!avu, a ta tranzitna dr!ava mo!e potom vratiti to lice u njegovu mati#nu zemlju, a time tako%e mo!e biti povre%en #lan 3. Konvencija se sada jasno pri-menjuje na operacije imigracione kontrole koje dr!ave sprovode, gde god da se te operacije odvijaju – #ak i na pu#ini.

Sudija Pinto de Albukerke (Pinto de Albuquerque) dostavio je svoje izdvojeno, saglasno mi"ljenje, koje je privuklo znatnu pa!nju. U njemu je tvrdio da ako neko lice koje je u opasnosti da bude mu"eno u svojoj zemlji zatra%i azil u am-basadi dr%ave koja se obavezala na po$tovanje EKLJP-a, mora mu se izdati viza za ulazak na teritoriju te dr%ave kako bi se omogu'ilo pokretanje odgovaraju'eg postupka za odlu"ivanje o azilu i prihvat u zemlji prijema.

VODI! O AZILU

162

Kolektivno proterivanje avganistanskih migranata iz Italije u Gr"ku i njihovo li$enje prava na pristup postupku za odobravanje azila

i u jednoj i u drugoj zemlji

PRESUDA U PREDMETU (ARIFI I DRUGI PROTIV ITALIJE I GR&KE

(predstavka broj 16643/09)21. oktobar 2014.


Ovaj slu#aj se prvobitno ticao 35 podnosilaca predstavke razli#itih dr!avljan-stava, me%u kojima je bilo Avganistanaca, Sudanaca i Eritrejaca. Podnosioci predstavke su izjavili da su u razli#itim danima izme%u 2007. i 2008. godine u"li na gr#ku teritoriju iz svojih zemalja, u kojima su vo%eni oru!ani sukobi i gde su civili bili i u#esnici i !rtve. Po"to su se ilegalno ukrcali u brodove u luci Patras, stigli su u Italiju izme%u januara 2008. i februara 2009. u luke Bari, An-kona i Venecija, u kojima ih je pograni#na policija odmah presrela i deportovala natrag u Gr#ku. Podnosioci predstavke su dodali da su i u jednoj i u drugoj zem-lji bili izlo!eni policijskom nasilju i nasilju brodske posade. Tako%e su spre#eni da podnesu zahtev za azil i u Italiji i u Gr#koj.

Kada je re# o Italiji, podnosiocima predstavke nije bila pru!ena mogu$nost ni da stupe u kontakt sa advokatima ili prevodiocima, niti su im date informacije o pravima koja imaju. Isto tako, nisu dobili nijedno zvani#no prevedeno pi-smeno obave"tenje u vezi sa svojim transferom u Gr#ku. Umesto toga, #im su se iskrcali u Italiji, odvedeni su na brodove i vra$eni u Gr#ku. Kada su stigli u Gr#ku, podnosioci predstavke su li"eni slobode, pritvoreni su i izdati su nalozi za njihovu deportaciju. Posle toga su sme"teni u provizorni monta!ni kamp u blizini Patrasa, gde su uslovi prihvata bili takvi da se mogu opisati kao ne#o-ve#ni i poni!avaju$i, bez ikakve mogu$nosti ili uz veoma slabe mogu$nosti pristupa toaletima, hrani i zdravstvenoj pomo$i.

Zbog stanja potpune nesigurnosti i te"kog siroma"tva u kome su se na"li pod-nosioci predstavke, Evropskom sudu za ljudska upu$en je zahtev za dono"enje privremene mere shodno Pravilu 39 Poslovnika Suda, posebno nakon "to su tom sudu predo#ene informacije o proterivanju nekoliko avganistanskih dr-!avljana u Tursku, a odatle natrag u Avganistan. Njihov zahtev je prihva$en.

Nakon "to je policija evakuisala provizorni kamp u Patrasu i nakon "to je on

163

VODI! O AZILU

sru"en, neki podnosioci predstavke su uhap"eni i vra$eni u Tursku i Albaniju ili su pak pritvoreni u gr#kim zatvorima. Me%u njima je i nekoliko podnosilaca predstavke u odnosu na koje je ESLJP doneo privremenu meru kojom su sus-pendovani nalozi za njihovu deportaciju.

Podnosioci predstavke su tvrdili da im, tokom vremena koje su proveli u Gr#-koj, nije pru!ena nikakva mogu$nost za stupanje u kontakt sa advokatom ili prevodiocem, kao i da nisu imali nikakvu mogu$nost pristupa postupku za tra!enje azila ili prvostepenom postupku u sklopu koga, prema gr#kom unu-tra"njem pravu, postoji nadle!nost za re"avanje o njihovim !albama.

2. Odluka Suda

Ova predstavka je podneta Evropskom sudu za ljudska prava 25. marta 2009. Iako je 35 ljudi u#estvovalo u podno"enju te predstavke, na kraju je samo njih #etvoro zadr!alo redovan kontakt sa svojim pravnim zastupnikom, tako da se presuda ESLJP-a odnosi samo na to #etvoro podnosilaca predstavke.

Podnosioci predstavke su tvrdili da su ilegalno u"li na italijansku teritoriju i da su odatle smesta vra$eni u Gr#ku, gde su strahovali da $e biti dalje deportovani u svoje mati#ne zemlje, u kojima je postojala opasnost da se suo#e sa smr$u, mu#enjem ili ne#ove#nim ili poni!avaju$im postupanjem, "to je protivno #lanu 2 i #lanu 3 Konvencije.

Oni su se tako%e po!alili zbog toga "to nisu imali mogu$nost pristupa doma$im sudovima kako bi dokazali svoje pritu!be o kr"enju #lana 13 Konvencije.

Pozvali su se tako%e na #lan 4 Protokola br. 4 kako bi dokazali da su ih italijan-ske vlasti podvrgle kolektivnom proterivanju koje je predstavljalo indirektno refoulement u Avganistan.

Kona#no, tvrdili su i da im je bilo uskra$eno pravo da svoj slu#aj iznesu pred Evropski sud zato "to im nije pru!ena mogu$nost da stupe u kontakt s prevo-diocem i advokatom tokom postupka identifikacije i deportacije iz Italije, #ime je bio prekr"en #lan 34 Konvencije.

'lan 13 sagledan zajedno sa #lanom 3 u odnosu na Gr#ku

ESLJP je odlu#io da pritu!bu podnosilaca predstavke u vezi s mogu$no"$u da budu vra$eni u Avganistan, kao i u vezi s nemogu$no"$u da pristupe postupku

VODI! O AZILU

164

za odobravanje azila, razmotri sa stanovi"ta #lana 13 sagledanog zajedno sa #lanom 3.

Razmatraju$i situaciju u smislu mogu$nosti da podnosioci predstavke dobiju neophodnu pomo$ kako bi imali pristup proceduri za odobravanje azila, ESLJP je primetio da su svi ti nedostaci (koji su bili posledica jezi#ke barijere, nedo-voljnog broja prevodilaca, nepostojanja pravne pomo$i i prekomernih odlaga-nja i ka"njenja u postupku dono"enja odluke) bili posledica inherentnih te"ko-$a u upravljanju velikim prilivom izbeglica s kojim je Gr#ka suo#ena proteklih nekoliko godina.

U ovom konkretnom slu#aju, izme%u ostalog je nagla"eno da je bro"ura koja je izdata za „identifikovane” podnosioce predstavke i koja je sadr!ala podatke pre-sudno va!ne za osporavanje odluke o njihovoj deportaciji bila data podnosiocima predstavke na arapskom jeziku, iako su oni bili avganistanski dr!avljani i nisu nu!no morali znati arapski. ESLJP je tako%e ukazao na to da su tra!ioci azila !i-veli u Gr#koj u pretrpanom logoru u Patrasu, u stanju potpune neizvesnosti i kraj-njeg siroma"tva – "to je zaklju#ak koji nije mogu$e ignorisati kada se procenjuje da li su podnosioci imali na raspolaganju konkretne mogu$nosti da dobiju neop-hodnu pomo$ ili informacije.

Kada je re# o strahu od vra$anja u Avganistan, postojala je opasnost od njiho-vog neposrednog ili posrednog vra$anja u mati#nu zemlju. Usled toga, oni su bili posebno zainteresovani za to da im se pru!i mogu$nost da se oslone na delotvoran pravni lek koji je utvr%en u #lanu 13 Konvencije.

Iz tih razloga, ESLJP je stao na stanovi"te da je u ovom slu#aju bio povre%en #lan 13 sagledan zajedno sa #lanom 3 Konvencije.

'lanovi 3, 13 i 34 Konvencije i #lan 4 Protokola br. 4 u odnosu na Italiju

Kolektivna deportacija

Prilikom razmatranja ovog slu#aja uzete su u obzir intervencije tre$ih lica i razni uzajamno saglasni izve"taji iz razli#itih me%unarodnih izvora u kojima je nagla"eno to da Italija u lukama na Jadranskom moru uobi#ajeno praktikuje sveobuhvatno i hitno vra$anje u Gr#ku migranata, koji su pritom li"eni svih svojih materijalnih i procesnih prava i za"titnih mehanizama. ESLJP je stao na stanovi"te da je ustanovljeno da je ista praksa primenjena i u odnosu na ove podnosioce predstavke.

165

VODI! O AZILU

Pored toga, italijanska dr!ava je tvrdila da je, saglasno Dablinskom sistemu, Gr#ka jedina zemlja koja ima nadle!nost u odnosu na zahteve za azil podnosi-laca predstavke, jer je ona bila prva zemlja EU u koju su migranti u"li (zemlja prvog ulaska). Me%utim, po mi"ljenju ESLJP-a, da bi se ustanovilo da li je Gr#ka zaista jedina zemlja koja je nadle!na za to pitanje, italijanske vlasti su mora-le bri!ljivo da razmotre polo!aj svakog pojedina#nog podnosioca predstavke umesto da ih proizvoljno sve deportuju. Kao "to je Sud ve$ ustanovio u slu#a-jevima Hir$i D%ama i drugi protiv Italije108 i M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke,109 Da-blinski sistem (koji se mora primenjivati na na#in kompatibilan s Konvencijom) ne mo!e se koristiti kao opravdanje za kolektivno i sveobuhvatno vra$anje potencijalnih tra!ilaca azila.

ESLJP je zaklju#io da je u ovom slu#aju bio prekr"en #lan 4 Protokola br. 4 s ob-zirom na to da su mere kojima su podnosioci predstavke bili podvrgnuti u luci Ankona predstavljali kolektivno i sveobuhvatno proterivanje.

Opasnost od proizvoljne repatrijacije u Avganistan

Kada je razmatrao odgovornost Italije koja je proistekla iz #injenice da su pod-nosioci predstavke bili vra$eni u Gr#ku, ESLJP je primenio iste zaklju#ke koje je ve$ doneo u svojoj presudi u slu#aju M. S. S. protiv Belgije i Gr"ke. Italija je, prilikom vra$anja podnosilaca predstavke u Gr#ku, propustila da razmotri nji-hove pojedina#ne situacije i da, u kontekstu Dablinskog sistema, osigura da zemlja prijema pru!i dovoljno jemstava za primenu odredaba o azilu kojima bi bilo mogu$e spre#iti njihov potonji transfer bez procene opasnosti s kojima se suo#avaju. Zbog toga "to nisu imali pristup postupku za odobravanje azila i "to je postojao rizik od njihove deportacije u Avganistan, gde bi bili podvrgnuti zlostavljanju, ESLJP je stao na stanovi"te da je u ovom slu#aju bio povre%en #lan 3 Konvencije.

Mogu'nost pristupa postupku za utvr#ivanje azila ili bilo kom drugom pravnom leku u luci Ankoni

Uzimaju$i u obzir razmatranja koja je izneo u prethodnim zaklju#cima u ovom slu#aju, ESLJP je smatrao da su pritu!be podnosilaca predstavke opravdane, budu$i da postoji jasna veza izme%u njihovog kolektivnog proterivanja i #inje-nice da su spre#eni da podnesu zahtev za azil, kao i zbog toga "to im je one-

108 Hirsi Jamaa and Others v. Italy, [Veliko ve$e] presuda od 23. februara 2012, br. 27765/09, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku.

109 M. S. S. v. Belgium and Greece, [Veliko ve$e] presuda od 21. januara 2011, br. 30696/09, koja je tako%e uvr"tena u ovaj odeljak.

VODI! O AZILU

166

mogu$en pristup bilo kom drugom unutra"njem pravnom leku koji bi mogao da ispuni zahteve utvr%ene u #lanu 13. ESLJP je zaklju#io da je u ovom slu#aju bio prekr"en #lan 13 sagledan zajedno sa #lanom 3 i #lanom 4 Protokola br. 4.

Ostali #lanovi

Imaju$i na umu zaklju#ke koje je doneo u odnosu na #lan 13 sagledan zajedno sa #lanom 3 Konvencije, kao i u odnosu na #lan 4 Protokola br. 4, ESLJP je oce-nio da nema razloga da zasebno razmatra pritu!be podnosilaca predstavke po osnovu #lana 34 Konvencije.

'lan 41

ESLJP je presudio da je Gr#ka du!na da plati Rezi Karimiju, Jasiru Zaidiju (Yasir), Mozamilu Azimiju i Nad%ibu Hejderiju (Najeeb Heideri) ukupan iznos od 5.000 evra na ime sudskih i ostalih tro"kova koje su imali u ovom slu#aju.

3. Komentar

U izvesnoj meri, ovaj slu#aj predstavlja kombinaciju situacija s kojima se ESLJP suo#avao u presudama Velikog ve$a u slu#ajevima M. S. S. protiv Gr"ke i Belgije i Hir$i D%ama i drugi protiv Italije. I ovde je re# o transferu saglasno Dablinskom sistemu iz jedne zemlje #lanice EU u drugu, kao i u slu#aju M.S. S., ali su, za ra-zliku od koraka koje su u tom slu#aju preduzele belgijske vlasti, italijanske vla-sti primenile direktan transfer, tako da podnosiocima predstavke nisu uop"te dopustile prakti#nu mogu$nost da iznesu svoje navode u vezi s potencijalnim opasnostima s kojima se mogu suo#iti po vra$anju iz Italije u Gr#ku.

Upravo je zbog toga ESLJP ustanovio da, #ak i u slu#ajevima transfera lica pre-ma Dablinskim odredbama, onda kada odredi"na zemlja #lanica EU – u ovom slu#aju Gr#ka – nije u stanju da ponudi tra!ena procesna jemstva kao za"titu od proizvoljnog transfera, druga zemlja #lanica EU – u ovom slu#aju Italija – mo!e se dovesti u situaciju da prekr"i #lan 4 Protokola br. 4 Konvencije. Zato se mo!e re$i da ova presuda pro"iruje primenu na#ela non-refoulement na si-tuaciju transfera po Dablinskim odredbama. Iako se Dablinski sistem temelji na pretpostavci da sve zemlje #lanice EU po"tuju na#elo non-refoulement i da se sve smatraju bezbednim zemljama, ESLJP je jo" jednom naglasio da Dablin-ski sistem ne daje opravdanje za kolektivno i sveobuhvatno vra$anje, kao i da se Dablinski sistem mora primenjivati u skladu s Konvencijom. Iz tih razloga, ESLJP zahteva da se procene individualne okolnosti svakog tra!ioca azila #ak

167

VODI! O AZILU

i onda kada se transfer vr"i iz jedne zemlje #lanice EU u drugu saglasno uredbi „Dablin”.110 Na temelju tog zaklju#ka, ESLJP je ustanovio da su na#inom na koji je Italija vratila podnosioce predstavke iz luke Ankona bila prekr"ena njihova prava po osnovu #lana 4 Protokola br. 4. uz Konvenciju.

ESLJP je jo" jednom naglasio svoje zaklju#ke donete u slu#aju M. S. S. protiv Gr"ke i Belgije u vezi s pristupom postupku za odobravanje azila, kako u Gr#koj, tako i u Italiji, saglasno #lanu 13 sagledanom zajedno sa #lanom 3 Konvencije. S obzirom na taj zaklju#ak, ESLJP je u ovom slu#aju tako%e ustanovio povredu #lana 3 Konvencije u odnosu na Italiju, u pogledu opasnosti od proizvoljnog vra$anja u Gr#ku, a potom odatle u Avganistan.

110 Vidi #lan 5 „Uredbe (EU) br. 604/2013 Evropskog parlamenta i Evropskog saveta, od 26. juna 2013, o utvr%ivanju kriterijuma

i mehanizama za odre%ivanje dr!ave #lanice odgovorne za razmatranje zahteva za me%unarodnu za"titu koji je u jednoj od

dr!ava #lanica podneo dr!avljanin tre$e zemlje ili lice bez dr!avljanstva (izmenjena)”, Slu%beni list Evropske unije L (180/31).

VODI! O AZILU

168

Sa"eci i komentari slu!ajeva pred Sudom pravde

Evropske unijeUredba Saveta br. 343/2003, od 18. februara 2003. (Uredba „Dablin II”)

Tra%ilac azila ne mo%e biti preba"en u zemlju "lanicu koja je nadle%na za odlu"ivanje o zahtevu za azil ako postoji stvarna opasnost da 'e on tamo biti

izlo%en ne"ove"nom i poni%avaju'em postupanju

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU N. S. PROTIV MINISTRA UNUTRA(NJIH POSLOVA I M. E. I

DRUGI PROTIV KOMESARA ZA IZBEGLICE I MINISTRA PRAVDE, RAVNOPRAVNOSTI I REFORME PRAVOSU*A

(predmeti broj C-411/10 i C-493/10)21. decembar 2011.


Ova dva predmeta su Sudu pravde EU (SPEU) poslali na dono"enje odluke o prethodnom pitanju Apelacioni sud Engleske i Velsa i Visoki sud Irske. Radi se o tuma#enju Uredbe Saveta EU br. 343/2003, od 18. februara 2003. (uredbe „Dablin II”). Uredbom „Dablin II” utvr%uju se kriterijumi i mehanizmi za odre%i-vanje dr!ave #lanice nadle!ne za odlu#ivanje o zahtevu za azil koji je podneo dr!avljanin tre$e zemlje. Kada dr!avljanin tre$e zemlje podnese zahtev za azil u zemlji #lanici koja na osnovu Uredbe nije odre%ena kao nadle!na dr!ava, onda Uredba predvi%a postupak za prebacivanje tra!ioca azila u nadle!nu dr-!avu #lanicu.

Prvi predmet ticao se dr!avljanina Avganistana koji je do"ao u Ujedinjeno Kra-ljevstvo i zatra!io azil 12. januara 2009, a u Ujedinjeno Kraljevstvo je doputo-vao preko Gr#ke. Tvrdio je da je po dolasku u Gr#ku bio pritvoren i da je docnije proteran u Tursku, gde je proveo u pritvoru jo" dva meseca. Naveo je, tako%e, da je pobegao iz pritvora u Turskoj i da je na kraju uspeo da se dokopa Ujedi-njenog Kraljevstva.

Drugi predmet ti#e se pet lica koja me%usobno nemaju nikakve veze, a dr!av-

169

VODI! O AZILU

ljani su Avganistana, Irana i Al!ira. I oni su putovali preko Gr#ke i zatra!ili su azil po svom dolasku u Irsku. U Gr#koj su bili uhap"eni zato "to su ilegalno u"li u zemlju.

Britanske i irske vlasti su smatrale da je, saglasno uredbi „Dablin II”, Gr#ka ona dr!ava #lanica koja je nadle!na za odlu#ivanje o njihovim zahtevima za azil. Podnosiocima predstavke izdati su nalozi za transfer u Gr#ku. Svi oni su se usprotivili transferu u Gr#ku i tvrdili su da britanske, odnosno irske vlasti tre-ba da prihvate odgovornost za razmatranje njihovih zahteva za azil saglasno #lanu 3 stav 2 uredbe „Dablin”, kojom se omogu$uje dr!avi #lanici koja nije nadle!na dr!ava #lanica da, saglasno Glavi III, izuzetno razmotri zahtev za azil koji je u njoj podneo dr!avljanin tre$e zemlje. Podnosioci su tra!ili da se sudski preispita odluka o njihovom transferu u Gr#ku. U prvom predmetu, Visoki sud Engleske i Velsa odbacio je zahtev, ali su se podnosioci predstavke !alili Ape-lacionom sudu. Apelacioni sud Engleske i Visoki sud Irske zatra!ili su da SPEU donese odluku o prethodnom pitanju u vezi s tuma#enjem #lana 3 stav 2.

2. Pitanja koja je postavio nacionalni sud

Apelacioni sud Engleske i Velsa prvo je zatra!io od SPEU da odgovori na pitanje da li razmatranje zahteva za azil po osnovu #lana 3 stav 2 uredbe „Dablin II” spada u polje dejstva prava EU, "to bi zna#ilo da je primenljiva Povelja osnov-nih prava EU.111

Drugo, oba nacionalna suda su, u su"tini, postavila pitanje da li, u svetlosti r%avih uslova azila u Gr#koj i tamo"njeg na#ina postupanja prema tra!iocima azila, dr!ave #lanice imaju obavezu da provere da li nadle!na dr!ava #lanica prema uredbi „Dablin II” (u ovom slu#aju to je Gr#ka) u potpunosti po"tuje os-novna prava, pre nego "to podnosioce zahteva za azil u nju upute. Nacionalni sudovi su tako%e zatra!ili od SPEU da odgovori na pitanje da li su oni du!ni da sami preuzmu odgovornost za razmatranje zahteva za azil saglasno #lanu 3 stav 2 uredbe „Dablin II” ako ustanove da nadle!na dr!ava #lanica ne po"tuje ljudska prava.

3. Odluka SPEU

Prvo, SPEU je stao na stanovi"te da, kada dr!ava #lanica odlu#i da ostvari svo-je diskreciono pravo i razmotri zahtev za azil saglasno #lanu 3 stav 2 uredbe

111

VODI! O AZILU

170

„Dablin II”, ta dr!ava primenjuje pravo EU. Prema tome, tu je merodavna Pove-lja osnovnih prava i dr!ave #lanice moraju po"tovati prava i na#ela utvr%ena u toj povelji.

Drugo, SPEU je podsetio da je zajedni#ki evropski sistem azila (CEAS) izgra%en na na#elu uzajamnog poverenja me%u dr!avama #lanicama, kao i da sve dr!a-ve #lanice moraju po"tovati osnovna prava, uklju#uju$i i prava utvr%ena u (e-nevskoj konvenciji iz 1951. godine i u EKLJP-u. Cilj uredbe „Dablin II” bio je da se ubrza obrada zahteva za azil tako "to $e se utvrditi i odrediti jedna odgovorna dr!ava #lanica kako bi se na taj na#in izbeglo „kru!enje” tra!ilaca azila. SPEU je priznao da se ceo taj sistem mo!e suo#iti s krupnim problemima u sprovo%e-nju zbog kojih bi se prema tra!iocima azila moglo postupati na na#in koji je u suprotnosti s njihovim osnovnim pravima. Me%utim, nijedan postupak nadle!-ne dr!ave #lanice kojim bi ona povredila osnovna prava tra!ioca azila, kao ni najmanja mogu$a povreda sekundarnog azilantskog prava, ne mo!e uticati na pravni polo!aj drugih dr!ava #lanica saglasno Uredbi.

Ipak, SPEU je saop"tio da „ako postoji materijalni osnov da se poveruje da po-stoje sistemski nedostaci u postupku u kojem se priznaje i ukida azil i utvr%uju uslovi za tra!ioce azila u nadle!noj dr!avi #lanici, usled kojih bi se, u smislu #lana 4 Povelje, ne#ove#no ili poni!avaju$e postupalo prema tra!iocima azila koji bi bili preba#eni na teritoriju te dr!ave #lanice, onda je sam transfer in-kompatibilan s tom odredbom”.112 Prema tome, pravo EU onemogu$uje da se automatski pretpostavi kako dr!ava #lanica koja je na temelju Uredbe odre%e-na kao nadle!na po"tuje osnovna prava EU. Dr!ave #lanice du!ne su da koriste sve instrumente koje imaju na raspolaganju, uklju#uju$i izve"taje me%una-rodnih NVO, UNHCR-a i Komisije, kako bi procenile da li $e tra!ilac azila biti izlo!en opasnosti da trpi povredu svojih osnovnih prava ako bude preba#en u nadle!nu dr!avu #lanicu saglasno Uredbi.

Kada je re# o pitanju da li dr!ava #lanica koja vr"i transfer treba da preuzme odgovornost saglasno #lanu 3 stav 2 Uredbe ako ustanovi da $e tra!ilac azila biti izlo!en opasnosti, SPEU je stao na stanovi"te da dr!ava #lanica koja vr"i transfer mora razmotriti i ostale kriterijume navedene u Glavi III Uredbe kako bi utvrdila da li se neka druga dr!ava #lanica mo!e identifikovati kao dr!ava nadle!na za razmatranje zahteva za azil. Me%utim, ako su osnovna prava pod-nosioca predstavke ve$ bila prekr"ena, dr!ava koja vr"i transfer ne sme kori-stiti nerazumno dug postupak u sklopu kojeg odre%uje dr!avu koja je nadle!na

112

171

VODI! O AZILU

za taj zahtev za azil. Ako je to potrebno, dr!ava #lanica koja odre%uje nadle!nu dr!avu #lanicu mora i sama ispitati zahtev za azil u skladu s postupkom koji je utvr%en u #lanu 3 stav 2 Uredbe.

4. Komentar

U zajedni#kim predmetima N. S. i M. E., SPEU je razmatrao pitanje da li $e #lan 4 Povelje osnovnih prava EU, koji odgovara #lanu 3 EKLJP-a, biti prekr"en ako ti pojedinci budu, saglasno uredbi „Dablin II”, preba#eni u Gr#ku. U vreme kada je SPEU razmatrao te predmete, ESLJP je ve$ zauzeo stav da su u to vreme uslovi prihvata i drugi uslovi za podnosioce zahteva u Gr#koj bili takvi da su predstavljali povredu #lana 3 EKLJP-a.113 Stoga se od SPEU tra!ilo da donese na#elnu odluku.

SPEU je jasno stavio do znanja da se pretpostavka da $e se prema tra!iocima azila postupati na na#in koji je u skladu s njihovim osnovnim pravima, "to #ini osnovu CEAS-a, mora smatrati pobijenom „ako postoji materijalni osnov da se veruje kako ima sistemskih nedostataka u proceduri u kojoj se odlu#uje o zah-tevu za azil i u uslovima prihvata tra!ilaca azila u nadle!noj dr!avi #lanici”. Sa-glasno tome, dr!ave #lanice ne smeju prebacivati tra!ioce azila u dr!avu #lanicu koja je nadle!na za razmatranje njihovih zahteva za azil saglasno Dablinskoj uredbi onda kada ne mogu biti nesvesne toga da „sistematske manjkavosti” u postupku odlu#ivanja o zahtevima za azil i u uslovima prijema tra!ilaca azila u toj dr!avi #lanici stvaraju materijalni osnov za uverenje u to da $e tra!ilac azila biti suo#en sa stvarnom opasno"$u od ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja u smislu relevantne odredbe Povelje o osnovnim pravima. U takvim uslovima, dr!ava #lanica u kojoj trenutno boravi tra!ilac azila du!na je da nastavi da is-pituje kriterijume utvr%ene u uredbi „Dablin II” kako bi ustanovila da li je neka druga dr!ava #lanica nadle!na za razmatranje zahteva za azil. Ako je to potreb-no, dr!ava #lanica u kojoj boravi tra!ilac azila mora sama ispitati zahtev za azil kako „dablinska procedura” ne bi trajala nerazumno dugo.

Posle te odluke, usledili su i drugi predmeti u vezi sa situacijom u Gr#koj,114 o ko-

113 M. S. S. v. Belgium and Greece, [Veliko ve$e] presuda od 21. januara 2011, br. 30696/09, o kojoj izve"tavamo u ovoj publikaciji

u odeljku o sudskoj praksi ESLJP-a.

114 C-528/11, Zuheyr Frayeh Halaf v. Darzhavna agentsia za bezhantsite pri Ministerskia savet, presuda od 30. maja 2013; C-4/11,

Bundesrepublik Deutschland v. Kaveh Puid, [Veliko ve$e] presuda od 14. novembra 2013, o kojoj izve"tavamo u ovom odeljku,

i C-394/12, Shamso Abdullahi v. Bundesasylamt, [Veliko ve$e] presuda od 10. decembra 2013, o kojoj tako%e izve"tavamo u

ovom odeljku.

VODI! O AZILU

172

jima $emo kasnije detaljnije govoriti u ovom odeljku i koji su, po svemu sude$i, inspirisali zakonodavce EU da sa#ine Nacrt uredbe „Dablin III”.

Osim toga, ESLJP je, posle ove presude, naglasio u presudi u slu#aju Tarahel115 da pojedina#na procena okolnosti u takvoj situaciji treba da bude sprovedena s obzirom na ukupnu situaciju u vezi sa aran!manima prihvata tra!ilaca azila i konkretnim polo!ajem azilanta o kome je u datom predmetu re#.

115 Tarakhel v. Switzerland, [Veliko ve$e] presuda od 4. novembra 2014, br. 29217/12, o kojoj izve"tavamo u odeljku o sudskoj

praksi ESLJP-a.

173

VODI! O AZILU

Odre#ivanje dr%ave "lanice nadle%ne za razmatranje zahteva za azil koji je podnelo maloletno lice bez pratnje koje nema srodnika u EU

PRESUDA U PREDMETU MA, BT I DA PROTIV MINISTRA UNUTRA(NJIH POSLOVA

(predmet broj C-648/11)6. jun 2013.


Sudu pravde EU obratio se Apelacioni sud Engleske i Velsa sa zahtevom da done-se odluku o prethodnom pitanju u vezi s tuma#enjem drugog stava #lana 6 Ured-be (EZ) br. 343/2003, od 18. februara 2003. (uredba „Dablin II”). Kada je podnosilac zahteva za azil maloletno lice bez pratnje, Uredba utvr%uje da dr!ava #lanica koja je nadle!na za razmatranje tog zahteva bude ona dr!ava u kojoj je u skladu sa zakonom prisutan neki #lan porodice tog lica, ako je to u najboljem interesu maloletnog tra!ioca azila. Kada srodnika nema, dr!ava #lanica koja je nadle!na za razmatranje zahteva za azil jeste ona u kojoj je maloletnik podneo taj zahtev.

Dva maloletnika eritrejskog dr!avljanstva (MA i BT) i jedan maloletnik ira#kog dr!avljanstva (DA) podneli su zahtev za azil u Ujedinjenom Kraljevstvu. Niko od njih nema nijednog #lana porodice koji je prisutan u skladu sa zakonom u nekoj drugoj dr!avi #lanici EU. Vlasti Ujedinjenog Kraljevstva su utvrdile da su ta lica ve$ podnela zahteve za azil u drugim zemljama #lanicama: u Italiji (MA i BT) i u Holandiji (DA). Iz tog razloga, vlasti Ujedinjenog Kraljevstva su zatra!ile od italijanskih i holandskih vlasti da te tra!ioce azila preuzmu natrag, a vlasti tih dr!ava su se s tim saglasile.

Podnosioci zahteva su pokrenuli postupak pred Visokim sudom pravde Engle-ske i Velsa kako bi osporili zakonitost svog transfera. Pre nego "to su pristu-pile transferu MA i DA, ali nakon "to je BT ve$ preba#en, vlasti Ujedinjenog Kraljevstva su odlu#ile da same razmotre zahteve za azil na osnovu „odredbe o suverenitetu”, koju sadr!i Uredba, a u skladu s kojom svaka dr!ava #lanica mo!e razmotriti zahtev za azil koji je u njoj podneo dr!avljanin tre$e zemlje, #ak i ako ona sama nije nadle!na za to razmatranje saglasno kriterijumima utvr%enim u Uredbi. Sledstveno tome, BT, koji je ve$ bio preba#en u Italiju, mo-gao je da se vrati u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Ova tri predmeta su razmotrena zajedno pred Visokim sudom pravde Engleske i Velsa. Taj sud je 21. decembra 2010. odbacio tu!bene zahteve i stao na stanovi-

VODI! O AZILU

174

"te da, saglasno drugom stavu #lana 6 Uredbe br. 343/2003, maloletno lice bez pratnje koje tra!i azil, a nema srodnika koji su prisutni u skladu sa zakonom na teritoriji neke dr!ave #lanice, podle!e vra$anju u dr!avu #lanicu u kojoj je prvi put podnelo zahtev za azil.

MA, BT i DA ulo!ili su !albu Apelacionom sudu Engleske i Velsa (Gra%ansko odeljenje) na tu presudu.

2. Pitanje koje je postavio nacionalni sud

Apelacioni sud Engleske i Velsa postavio je pitanje Sudu pravde EU da li se stav 2 #lana 6 Uredbe br. 343/2003 mora tuma#iti u tom smislu da, kada maloletno lice koje nema nijednog #lana porodice prisutnog u skladu sa zakonom na teri-toriji neke dr!ave #lanice podnese zahtev za azil u vi"e od jedne dr!ave #lani-ce, dr!ava nadle!na za razmatranje njegovog zahteva za azil jeste ona dr!ava u kojoj je on prvi put podneo zahtev za azil ili ona dr!ava u kojoj je maloletno lice prisutno nakon "to je podnelo svoj poslednji zahtev za azil.

3. Odluka SPEU

U svojoj presudi, SPEU je saop"tio da, kada je maloletno lice bez pratnje koje nema srodnika prisutnih u skladu sa zakonom na teritoriji neke dr!ave #lanice podnelo zahtev za azil u vi"e od jedne dr!ave #lanice, dr!ava #lanica koja je nadle!na za razmatranje njegovog zahteva jeste ona dr!ava u kojoj je to malo-letno lice prisutno po"to je u njoj podnelo zahtev za azil.

Taj zaklju#ak je, izme%u ostalog, izveden na osnovu konteksta i cilja #lana 6 Uredbe br. 343/2003, koji je prvenstveno usredsre%en na maloletna lica bez pratnje, kao i u svetlu glavnog cilja Uredbe br. 343/2003, koji se svodi na to da se jem#i delotvoran pristup proceni izbegli#kog statusa tra!ioca azila. Prema tome, budu$i da maloletna lica bez pratnje predstavljaju kategoriju posebno ranjivih lica, va!no je da se postupak u kojem se odre%uje nadle!na dr!ava #la-nica nikako ne prolongira i da ne traje du!e nego "to je to striktno neophodno, "to zna#i da, po pravilu, maloletna lica bez pratnje ne treba prebacivati u drugu dr!avu #lanicu.

Ta razmatranja su potkrepljena i zahtevom da se po"tuju osnovna prava EU, uklju#uju$i pravo da u svim postupcima koji se odnose na decu, bez obzira na to da li te postupke preduzimaju javne vlasti ili privatne institucije, najbolji interesi deteta moraju imati primarni zna#aj.

175

VODI! O AZILU

Uzimaju$i u obzir najbolje interese deteta u okolnostima kao "to su ove koje se odnose na polo!aj podnosilaca zahteva u glavnom postupku, dr!ava #lanica u kojoj se maloletno lice nalazi nakon "to je u njoj podnelo zahtev za azil treba da bude odre%ena kao nadle!na za razmatranje tog njegovog zahteva. Prema tome, va!no je da se u interesu maloletnog lica bez pratnje ne prolongira ne-potrebno postupak u kojem se odre%uje nadle!na dr!ava #lanica, kao i da se obezbedi da maloletna lica bez odlaganja imaju pristup postupku za re"avanje njihovog izbegli#kog statusa.

SPEU je dodao da takvo tuma#enje ne zna#i da maloletno lice bez pratnje #iji je zahtev za azil osnovano odba#en u jednoj dr!avi #lanici mo!e potom da primo-ra drugu dr!avu #lanicu da razmatra njegov naredni zahtev za azil. Zaista, iz #lana 25 Direktive Saveta EU br. 2005/85 jasno je da dr!ave #lanice nisu du!ne da razmatraju da li je podnosilac zahteva izbeglica onda kada se njegov zahtev smatra neprihvatljivim zato "to je on, nakon "to je protiv njega doneta kona#na odluka, podneo identi#an zahtev.

4. Komentar

Presuda u predmetu MA, BT i DA je, do sada, jedini predmet koji se na"ao pred SPEU u vezi s pravnim re!imom za maloletna lica bez pratnje saglasno uredbi „Dablin II” (Uredba br. 343/2003). Ova presuda nagla"ava originalnost tog re!i-ma, proisteklu iz #injenice da je kriterijum koji je primenljiv na maloletna lica bez pratnje prvi u hijerarhiji kriterijuma utvr%enih tom uredbom.

Uredba br. 343/2003 sadr!i kriterijume za odre%ivanje dr!ave #lanice koja je nadle!na za razmatranje zahteva za azil. Ovom presudom razja"njava se koja je dr!ava nadle!na onda kada je re# o maloletnom licu bez pratnje koje nema #lanova porodice u nekoj dr!avi #lanici EU.

Ovaj predmet se odnosi na posebno ranjivu decu koja su zatra!ila azil u Ujedi-njenom Kraljevstvu nakon "to su, pre toga, prvi put zatra!ila azil negde drugde u EU. Ta deca nisu imala srodnika nigde drugde u Evropi. Tuma#e$i #lan 6 stav 2 Uredbe, koji je u tom delu dvosmislen, SPEU je razmotrio tekstualne formula-cije i kontekst, kao i ciljeve kojima se te!ilo dono"enjem te uredbe. SPEU je, pre svega, protuma#io #lan 6 stav 2 u svetlu #lana 24 Povelje o osnovnim pravima Evropske unije, koji utvr%uje da „u svim merama koje se odnose na decu, bilo da su te mere javnih vlasti ili privatnih institucija, prioritet je najve$i interes deteta”, saglasno postoje$oj sudskoj praksi u drugim oblastima u vezi s najbo-

VODI! O AZILU

176

ljim interesima deteta.116

Prema oceni SPEU, najboljim interesima deteta odgovara to da dete ne bude izlo!eno nepotrebnom putovanju, pa je dr!ava #lanica u kojoj se maloletno lice trenutno nalazi, u na#elu, du!na da re"ava o njegovom zahtevu za azil. Druga-#ije re#eno, dr!ava #lanica ne mo!e tek tako da po"alje maloletno lice natrag u dr!avu u kojoj je to maloletno lice prvi put podnelo zahtev za azil, ve$ je sama odgovorna za to da razmotri njegov zahtev za azil i du!na je da o tome obavesti dr!avu #lanicu u kojoj je zahtev za azil bio prvi put podnet. Osim toga, u odgovoru na tvrdnju koju je iznela Vlada Holandije, SPEU je pri-metio da maloletno lice #iji je zahtev za azil osnovano odba#en u jednoj dr!avi #lanici ne mo!e potom primorati drugu dr!avu #lanicu da razmatra njegov zahtev za azil.

116 C-400/10, J. McB v. L. E., presuda od 5. oktobra 2010.

177

VODI! O AZILU

Odre#ivanje dr%ave "lanice koja je nadle%na za razmatranje zahteva za azil "iji je podnosilac dr%avljanin tre'e zemlje

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU SAVEZNA REPUBLIKA NEMA&KA PROTIV KAVEHA PUIDA

(predmet broj C-4/11)14. novembar 2013.


Sudu pravde EU obratio se Vi"i upravni sud Hesea (Nema#ka) sa zahtevom koji se odnosio na Uredbu (EZ) br. 343/2003, od 18. februara 2003. (uredba „Dablin II”). Radilo se, izme%u ostalog, o #lanu 3 stav 2 Uredbe, koji, izuzetno, dopu"ta dr!avi #lanici koja nije nadle!na dr!ava prema Glavi III da razmotri zahtev za azil koji joj je podneo dr!avljanin tre$e zemlje.

G. Puid je iranski dr!avljanin ro%en 1979. Doputovao je u Gr#ku iz Teherana 20. oktobra 2007, da bi #etiri dana kasnije nastavio putovanje za Nema#ku, gde je podneo zahtev za azil. Pritvoren je, a njegov zahtev za azil progla"en je ne-prihvatljivim zato "to je u tranzitu pro"ao kroz Gr#ku, koju su nema#ke vlasti smatrale dr!avom #lanicom koja je nadle!na za razmatranje njegovog zahteva za azil saglasno uredbi „Dablin II”. Stoga je g. Puid preba#en u Gr#ku. On je po-veo postupak pred jednim upravnim sudom u Nema#koj i taj sud je poni"tio spornu odluku. Taj upravni sud je ustanovio da, zbog lo"ih uslova prihvata i postupaka za tra!ioce azila u Gr#koj, Nema#ka treba da razmotri njegov zahtev za azil na osnovu #lana 3 stav 2 Uredbe.

Nema#ke vlasti su ulo!ile !albu Vi"em upravnom sudu u Heseu. Vi"i upravni sud u Heseu je odlu#io da Sudu pravde EU uputi #etiri pitanja na prethodno odlu#ivanje.

U me%uvremenu je Nema#ka razmotrila zahtev g. Puida i odobrila mu izbe-gli#ki status 18. maja 2011. Vi"i upravni sud je smatrao da $e odluka SPEU o prethodnom pitanju i dalje biti relevantna zato "to g. Puid mo!e da podnese zahtev za naknadu.


Me%utim, Vi"i upravni sud povukao je tri od svoja #etiri pitanja zato "to su ona

VODI! O AZILU

178

Sudu pravde EU bila postavljena u drugom predmetu — N. S. i drugi.117 U po-slednjem preostalom pitanju Vi"i upravni sud je zatra!io od SPEU da odgovori da li tra!ilac azila ima utu!ivo li#no pravo na temelju #lana 3 stav 2 Uredbe da primora dr!avu #lanicu da razmotri njegov zahtev za azil ako situacija u dr!avi nadle!noj prema kriterijumima iz Glave III (u ovom slu#aju to je Gr#ka) predstavlja opasnost za osnovna prava podnosioca zahteva.

3. Odluka SPEU

Glava III Uredbe sadr!i hijerarhijski pore%ane kriterijume za odre%ivanje dr!a-ve #lanice nadle!ne za razmatranje zahteva za azil. SPEU je saop"tio da #lan 3 stav 2 Uredbe dopu"ta da se odstupi od pravila da zahtev za azil mo!e razma-trati samo dr!ava #lanica koja je nadle!na saglasno kriterijumima utvr%enim u Glavi III, tako "to dopu"ta drugoj dr!avi #lanici da razmotri zahtev za azil, #ak i ako ona sama nije za to nadle!na prema Glavi III.

SPEU je stao na stanovi"te da dr!ava #lanica ne mo!e prebaciti tra!ioca azila u dr!avu #lanicu nadle!nu po osnovu Glave III „tamo gde ne mo!e biti nesvesna toga da sistematske manjkavosti u postupku odlu#ivanja o zahtevima za azil i u uslovima prijema tra!ilaca azila u toj dr!avi #lanici stvaraju materijalni osnov za uverenje u to da $e tra!ilac azila biti suo#en sa stvarnom opasno"$u od ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja u smislu relevantne odredbe Po-velje o osnovnim pravima EU”.118 Nacionalni sud je trebalo da odlu#i da li su u Gr#koj postojali ti sistematski nedostaci na dan kada je izvr"en transfer G. Puida. SPEU je naglasio da, iako dr!ava #lanica koja odre%uje koja je dr!ava #lanica nadle!na ima pravo da primeni #lan 3 stav 2 Uredbe u takvoj situaciji, ona nije du!na da to uradi.

Ako dr!ava #lanica ustanovi da takve sistematske manjkavosti postoje i da nije u stanju da prebaci podnosioca zahteva u nadle!nu dr!avu #lanicu, kako je to utvr%eno Glavom III, ta dr!ava #lanica treba da nastavi sa razmatranjem kriterijuma utvr%enih u toj glavi kako bi ustanovila da li neki od tih kriteriju-ma omogu$uje da neka druga dr!ava #lanica bude odre%ena kao nadle!na za razmatranje zahteva za azil. Saglasno #lanu 13 Uredbe, ako se na temelju krite-rijuma pobrojanih u Uredbi ne mo!e utvrditi nijedna dr!ava #lanica odgovorna

117 C-411/10 i C-493/10, N. S. v. Secretary of State for the Home Department i M. E. and Others v. Refugee Applications Commissio-

ner and Minister for Justice, Equality and Law Reform, [Veliko ve$e] presuda od 21. decembra 2011, vidi komentar zasebnog

predmeta u ovom odeljku.

118 Stav 30.

179

VODI! O AZILU

za razmatranje zahteva za azil, „prva dr!ava #lanica kojoj je zahtev za azil bio podnesen odgovorna je za razmatranje tog zahteva”. SPEU je dodao da postu-pak za odre%ivanje nadle!ne dr!ave #lanice ne sme trajati nerazumno dugo i tako pogor"ati situaciju u kojoj su ve$ prekr"ena osnovna prava podnosioca zahteva. Ako je to potrebno, dr!ava #lanica koja odre%uje nadle!nu dr!avu #la-nicu mora sama razmotriti zahtev za azil u skladu s postupkom koji je utvr%en u #lanu 3 stav 2 Uredbe.

4. Komentar

U ovom predmetu, SPEU je dodatno razradio neke aspekte presude u predmetu N. S.

SPEU je stao na stanovi"te da dr!ava #lanica kojoj je zabranjeno da shodno uredbi „Dablin II” vrati tra!ioca azila u zemlju u kojoj bi on bio izlo!en opasno-sti od zlostavljanja nije, u na#elu, du!na da preuzme odgovornost za taj zahtev za azil. U takvim okolnostima (kada nije mogu$ transfer tra!ioca azila zbog sistematskih manjkavosti u nadle!noj dr!avi #lanici), kako je to ve$ istaknuto u presudi N. S., a "to je SPEU ponovio i u ovoj odluci, redovni postupak podra-zumeva da se primeni hijerarhija kriterijuma utvr%enih u Glavi III uredbe „Da-blin II”, na osnovu kojih se odre%uje dr!ava #lanica nadle!na za razmatranje zahteva za azil. Prema tim kriterijumima, odgovornost za razmatranje zahte-va za azil utvr%uje se slede$im redosledom: ako je podnosilac zahteva za azil maloletno lice bez pratnje, dr!ava nadle!na za razmatranje zahteva jeste ona u kojoj se #lan njegove porodice nalazi u skladu sa zakonom, ako je to u najbo-ljem interesu maloletnog lica. Ako nema #lana porodice, dr!ava #lanica odgo-vorna za razmatranje zahteva jeste ona u kojoj je maloletno lice podnelo svoj zahtev za azil (#lan 6); dr!ava #lanica u kojoj podnosilac zahteva za azil ima #lana porodice #iji se zahtev za azil razmatra ili kome je priznat status izbegli-ce (#lanovi 7 i 8); dr!ava #lanica koja je tra!iocu azila izdala va!e$u ispravu o prebivali"tu ili vizu (#lan 9); dr!ava #lanica #iju je granicu tra!ilac azila pre"ao ilegalno (#lan 10); dr!ava #lanica u koju je tra!ilac azila u"ao legalno i u kojoj ne postoji potreba za vizom (#lan 11); dr!ava #lanica u kojoj je tra!ilac azila pod-neo zahtev za azil u me%unarodnom tranzitnom podru#ju na aerodromu (#lan 12); u situacijama u kojima se ne mo!e primeniti nijedno prethodno navedeno pravilo, za razmatranje zahteva za azil nadle!na je prva dr!ava #lanica u kojoj je taj zahtev podnet (#lan 13).

Prema tome, dr!ava #lanica koja namerava da po"alje tra!ioca azila natrag u drugu dr!avu mora nastaviti da razmatra te kriterijume za odre%ivanje nad-

VODI! O AZILU

180

le!nosti kako bi ustanovila da li se neka druga dr!ava #lanica mo!e proglasiti nadle!nom. Ako se nijedna druga zemlja ne mo!e odrediti kao nadle!na za razmatranje zahteva za azil, onda dr!ava #lanica u kojoj se tra!ilac azila nalazi mora preuzeti odgovornost za razmatranje njegovog zahteva. Ta dr!ava #la-nica tako%e mora preuzeti odgovornost i ako proces odre%ivanja nadle!nosti „traje nerazumno dugo”. Sledstveno tome, iako dr!ava #lanica uvek ima mo-gu'nost da primeni #lan 3 stav 2 uredbe „Dablin II”, zabrana transfera ne dono-si obavezu da se primeni #lan 3 stav 2 uredbe „Dablin II”, osim u tim pobrojanim veoma specifi#nim okolnostima.

U svojoj potonjoj presudi u predmetu Abdulahi,119 SPEU je zauzeo stav o pitanji-ma koja su sa ovim u tesnoj vezi.

119 C-394/12, Shamso Abdullahi v. Bundesasylamt, [Veliko ve$e] presuda od 10. decembra 2013, vidi zaseban komentar u ovom

odeljku.

181

VODI! O AZILU

Obim sudskog preispitivanja u odre#ivanju nadle%nosti za razmatranje zahteva za azil

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU (AMSO ABDULAHI PROTIV SAVEZNE KANCELARIJE ZA AZILANTE

(predmet broj C-394/12)10. decembar 2013.


Austrijski Sud za azil (Asylgerichtshof) zatra!io je od Suda pravde EU da odgo-vori na prethodno pitanje u vezi s tuma#enjem drugog stava #lana 19 Uredbe (EZ) br. 343/2003, od 18. februara 2003. (uredba „Dablin II”), kojim je utvr%eno da je dozvoljena !alba ili zahtev za reviziju odluke dr!ave #lanice da ne razmatra zahtev za azil.

G%a (amso Abdulahi (Shamso Abdullahi), stara 22 godine, dr!avljanka je Soma-lije. Ona je 2011. izbegla iz svoje zemlje i u"la u Siriju vazdu"nim putem. Odatle je putovala preko Turske i ilegalno u"la u Gr#ku. Uz pomo$ krijum#ara stigla je do Austrije preko Biv"e Jugoslovenske Republike Makedonije, Srbije i Ma%ar-ske. Uhap"ena je u Austriji, u blizini ma%arske granice, i tu je 29. avgusta 2011. podnela zahtev za me%unarodnu za"titu Saveznoj kancelariji za azil, kao nad-le!nom organu. Savezna kancelarija za azil zatra!ila je da Ma%arska preuzme odgovornost za g%u Abdulahi saglasno #lanu 10 stav 1 Uredbe br. 343/2003 i Ma%arska se s tim saglasila.

Odlukom od 30. septembra 2011. Savezna kancelarija za azil odbacila je zahtev za azil g%e Abdulahi kao neprihvatljiv i nalo!ila je da ona bude preba#ena u Ma%arsku. G%a Abdulahi je ulo!ila !albu protiv te odluke i u !albi je posebno kritikovala situaciju u pogledu azila u Ma%arskoj u svetlu Evropske konvencije za za"titu ljudskih prava, koja zabranjuje mu#enje i ne#ove#no i poni!avaju$e postupanje. Utvrdiv"i da se preme"tanje g%e Abdulahi u Ma%arsku ne$e nega-tivno odraziti na njena prava saglasno #lanu 3 EKLJP-a, Savezna kancelarija za azil je u januaru 2012. jo" jednom odbila njen zahtev za azil kao neprihvatljiv i nalo!ila da se ona prebaci u Ma%arsku.

G%a Abdulahi je podnela novu !albu, ovog puta Saveznom sudu za azil, i tu je tvrdila da je dr!ava #lanica koja je nadle!na za razmatranje njenog zahteva za azil zapravo Gr#ka, a ne Ma%arska. Me%utim, tvrdila je tako%e da zbog toga "to Gr#ka u odre%enim aspektima ne po"tuje ljudska prava, ona ne mo!e biti

VODI! O AZILU

182

vra$ena u tu zemlju, te su, prema tome, austrijske vlasti nadle!ne da do kraja razmotre njen zahtev za azil. Savezni sud za azil je 14. februara 2012. tu !albu proglasio neosnovanom uz obrazlo!enje da je, saglasno #lanu 10 stav 1 Uredbe br. 343/2003, Ma%arska ona dr!ava #lanica koja je nadle!na za obradu njenog zahteva za azil.

G%a Abdulahi je podnela !albu Ustavnom sudu Austrije (Verfassungsgerichts-hof), koji je 27. juna 2012. stavio van snage presudu Saveznog suda za azil, uz obrazlo!enje da je taj sud trebalo da se obrati Sudu pravde Evropske unije radi dono"enja odluke o prethodnom pitanju.


Imaju$i na umu sve te #inioce, Savezni sud za azil je odlu#io da obustavi po-stupak i da zatra!i od SPEU, izme%u ostalog, odluku o tome da li se #lan 19 stav 2 Uredbe br. 343/2003 mora tuma#iti u tom smislu da on obavezuje dr!ave #lanice da tra!iocu azila priznaju pravo da u !albenom postupku na odluku o transferu donetu po osnovu #lana 19 stav 1 te uredbe zatra!i sudsku reviziju odluke o tome koja je dr!ava #lanica nadle!na po"to potonja dr!ava #lanica pristane da preuzme odgovornost za tog tra!ioca azila, uz obrazlo!enje da su kriterijumi koji su utvr%eni u Glavi III te uredbe bili pogre"no primenjeni.

3. Odluka SPEU

SPEU je stao na stanovi"te da je neophodno utvrditi u kojoj meri odredbe Glave III Uredbe br. 343/2003 stvarno pru!aju tra!iocima azila ona prava koja su nacionalni sudovi du!ni da "tite. SPEU je primetio da Uredba daje pravo na jednokratnu !albu, saglasno #lanu 19 stav 2, kao i da se to mora tuma#iti u svetlosti op"teg plana, ciljeva i konteksta te uredbe, a posebno u svetlosti njenog razvoja u vezi sa sistemom #iji je ona deo. SPEU se, pritom, pozvao na na#elo uzajamnog poverenja u zajedni#kom evropskom sistemu azila, "to je razlog zbog koga je Uredba uvedena kako bi se racionalizovala obrada zahte-va za azil i kako bi se pove$ala pravna sigurnost i samim tim izbeglo kru!enje tra!ilaca azila, jer je glavni cilj svih tih mera ubrzanje obrade zahteva za azil kako u interesu tra!ilaca azila, tako i u interesu dr!ava #lanica koje u tome u#estvuju.

SPEU je u tom kontekstu predstavio kao relevantne razli#ite elemente zajed-ni#kog evropskog sistema azila, pre svega uskla%ivanje pravila za odobravanje azila u sklopu EU, postojanje „odredbe o suverenitetu” (#lan 3 stav 2 Uredbe br.

183

VODI! O AZILU

343/2003) ili mogu$nosti dr!ava #lanica da na bilateralnoj osnovi me%u sobom sklapaju administrativne aran!mane u vezi s prakti#nim detaljima primene Uredbe br. 343/2003.

SPEU je naglasio da je osnovi cilj Uredbe br. 343/2003 jasan i prakti#no spro-vodljiv metod za brzo odre%ivanje dr!ave #lanice koja je nadle!na za obradu zahteva za azil, kako bi se jem#io delotvoran pristup postupcima za odre%iva-nje izbegli#kog statusa, a ne kako bi se doveo u pitanje cilj brze obrade zahteva za azil.

U ovom konkretnom predmetu, dr!ava #lanica u kojoj je g%a Abdulahi podne-la zahtev za azil odlu#ila je da taj zahtev ne razmatra, ve$ da osobu koja ga je podnela prebaci u dr!avu #lanicu koja je pristala da se pobrine za g%u Abdulahi saglasno #lanu 10 stav 1 Uredbe br. 343/2003, kao dr!ava #lanica prvog ulaska g%e Abdulahi na teritoriju EU. SPEU je stao na stanovi"te da u takvoj situaciji, u kojoj dr!ava #lanica pristane da preuzme odgovornost za podnositeljku zahteva za azil i s obzirom na na#elo uzajamnog poverenja u CEAS, kao i s obzirom na mere koje za cilj imaju da se ubrza obrada zahteva za azil, jedini na#in na koji podnositeljka zahteva za azil mo!e dovesti u pitanje izbor tog kriterijuma jeste da se pozove na sistematske manjkavosti u proceduri obrade zahteva za azil i u uslovima prihvata tra!ilaca azila u toj potonjoj dr!avi #lanici. Me%utim, SPEU je primetio da, na osnovu dokumenata koji su mu predo#eni, ne vidi da postoji i"ta "to bi ukazalo na to da se takva tvrdnja mo!e odnositi na Ma%arsku.

Stoga se, kako je naveo SPEU, #lan 19 stav 2 mora tuma#iti u tom smislu da je u okolnostima u kojima je dr!ava #lanica pristala da preuzme odgovornost za obradu zahteva za azil na osnovu kriterijuma utvr%enih u #lanu 10 stav 1 te uredbe – konkretno, kao dr!ava #lanica prvog ulaska tra!ioca azila u Evropsku uniju – jedini na#in na koji podnosilac zahteva za azil mo!e dovesti u pitanje izbor tog kriterijuma taj da se pozove na sistematske manjkavosti u postupku obrade zahteva za azil i u uslovima prihvata tra!ilaca azila u toj zemlji #lanici, "to onda pru!a su"tinski osnov da se poveruje da $e podnosilac zahteva za azil biti suo#en sa stvarnom opasno"$u od podvrgavanja ne#ove#nom ili poni!ava-ju$em postupanju ili ka!njavanju u smislu #lana 4 Povelje.

4. Komentar

Presuda u predmetu Abdulahi jedna je od va!nih presuda u kojima je SPEU izneo svoj stav o situacijama u vezi sa sporom u pogledu odre%ivanja dr!ave #lanice koja je nadle!na za obradu nekog zahteva za azil.

VODI! O AZILU

184

Razja"njavaju$i postupak za utvr%ivanje odgovornosti za razmatranje zahteva za azil u svetlu #lana 10 stav 1 uredbe „Dablin II”, SPEU je stao na stanovi"te da su mogu$nosti tra!ioca azila da ospori odluku o svome transferu saglasno uredbi „Dablin II” ograni#ene od trenutka kada neka dr!ava #lanica pristane da preuzme odgovornost za razmatranje njegovog zahteva za azil. Ta odluka se mo!e oboriti samo onda kada postoje sistematske manjkavosti u proceduri obrade zahteva za azil i u uslovima prihvata u toj zemlji #lanici. Kompatibil-nost Dablinskog re!ima s ljudskim pravima razmotrena je i ranije u predmetu N. S.,120 gde je SPEU napravio razliku izme%u krupnih kr"enja osnovnih prava, "to bi predstavljalo povredu #lana 4 Povelje o osnovnim pravima EU ("to odgo-vara #lanu 3 EKLJP-a), i manjih povreda pravila EU ili me%unarodnih pravila o izbeglicama, koja ne nala!u dr!avama #lanicama da se uzdr!e od primene „Dablinskih pravila”. U predmetu Abdulahi, SPEU je presudio da, onda kada se dve dr!ave #lanice dogovore oko toga koja je od njih zemlja prvog ovla"$enog ulaska, tra!ilac azila mo!e tu odluku osporiti samo time "to $e se „pozvati na sistematske manjkavosti u proceduri obrade zahteva za azil i u uslovima pri-hvata tra!ilaca azila” u zemlji #lanici koja se smatra nadle!nom za taj zahtev za azil.

Ta ograni#ena formulacija, ako se doslovno pro#ita, mo!e se protuma#iti u tom smislu da postoji izvesno nesaglasje u odnosu na slu#aj Tarahel EKLJP-a,121 gde je ESLJP naglasio da individualne okolnosti u takvoj situaciji treba proceniti s obzirom na op"tu situaciju u pogledu aran!mana za prihvat azilanata i u od-nosu na konkretan polo!aj azilanta o kome je re#. Me%utim, takvo tuma#enje treba staviti u odre%eni kontekst, imaju$i na umu #injenicu da predmet Abdu-lahi nije bio usredsre%en na postojanje razlike izme%u povreda individualnih prava i sistematskih manjkavosti. &tavi"e, u jednoj susednoj oblasti, SPEU je nedavno uzeo u obzir ne samo sistematske manjkavosti nego i pojedina#ne povrede prava.122

SPEU je zauzeo stav u sporu o utvr%ivanju dr!ave #lanice koja je nadle!na za

120 C-411/10 i C-493/10, N. S. v. Secretary of State for the Home Department i M. E. and Others v. Refugee Applications Commissi-

oner and Minister for Justice, Equality and Law Reform, [Veliko ve$e] presuda od 21. decembra 2011, vidi zaseban komentar

tog predmeta u ovom odeljku.

121 Tarakhel v. Switzerland, [Veliko ve$e] presuda od 4. novembra 2014, br. 29217/12, o kojoj izve"tavamo u odeljku o sudskoj

praksi ESLJP-a.

122 C-404/15 i C-659/15, Pál Aranyosi and Robert C*ld*raru v. Generalstaatsanwaltschaft Bremen, [Veliko ve$e] presuda od 5.

aprila 2016.

185

VODI! O AZILU

obradu zahteva za azil i u presudama koje je doneo u predmetima K,123 MA, BT i DA,124 N. S.,125 i Puid126. Vredi primetiti da su sve te presude donete na osnovu Uredbe br. 343/2003 (uredba „Dablin II”), koja je potom zamenjena Uredbom br. 604/2013 (uredba „Dablin III”). Uredba „Dablin III”, koja je znatno pro"irila procesna prava tra!ilaca azila u kontekstu „Dablina”, primenjuje se na zahteve za transfer izdate od 1. januara 2014. nadalje. Novo pravo na delotvoran pravni lek u #lanu 27 mo!e se tuma#iti u tom smislu da ono pru!a "ire pravo tra!io-cima azila da ospore zakonske i #injeni#ne pretpostavke sadr!ane u odluci o njihovom transferu.

123 C-245/11, K v. Bundesasylamt, [Veliko ve$e] presuda od 6. novembra 2012.

124 C-648/11, MA, BT and DA v. Secretary of the State for the Home Department, presuda od 6. juna 2013, vidi komentar tog za-

sebnog slu#aja u ovom odeljku.

125 C-411/10 i C-493/10, N. S v. Secretary of State for the Home Department i M. E. and Others v. Refugee Applications Commissi-

oner and Minister for Justice, Equality and Law Reform, [Veliko ve$e] presuda od 21. decembra 2011, o kojoj izve"tavamo u

ovom odeljku.

126 C-4/11, Bundesrepublik Deutschland v. Kaveh Puid, [Veliko ve$e] presuda od 14. novembra 2013, vidi komentar tog pojedina#-

nog predmeta u ovom odeljku.

VODI! O AZILU

186

Direktiva Saveta br. 2004/83/EC, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva)

Minimalni standardi za utvr#ivanje lica koja se mogu kvalifikovati za status u%ivaoca supsidijarne za$tite

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU MEKI ELGAFAD'I i NUR ELGAFAD'I PROTIV DR'AVNOG

SEKRETARA ZA PRAVDU(predmet broj C-465/07)

17. februar 2009.


Predmet je formiran na osnovu zahteva za dono"enje odluke o prethodnom pi-tanju koje je Sudu pravde Evropske unije uputio Dr!avni savet Holandije (Raad van State) u vezi s tuma#enjem #lana 15(c) Direktive Saveta 2004/83/EC, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva ili KD). Kvalifikaciona direktiva obezbe-%uje „supsidijarnu za"titu” onima koji se ne kvalifikuju kao izbeglice, ali koji bi bili izlo!eni te"koj nepravdi ako bi bili vra$eni u mati#nu zemlju ili zemlju u ko-joj imaju stalni boravak. 'lan 15 utvr%uje da se „te"kom nepravdom” smatraju „(a) smrtna kazna ili smaknu$e; ili (b) mu#enje ili ne#ove#no ili poni!avaju$e postupanje ili ka!njavanje podnosioca zahteva u zemlji porekla; ili (c) te"ka i individualna pretnja !ivotu zbog op"teg nasilja u situacijama me%unarodnog ili unutra"njeg oru!anog sukoba”.

G. i g%a Elgafad%i, dr!avljani Iraka, podneli su 13. decembra 2006. zahtev za dozvolu privremenog boravka u Holandiji, navode$i da bi, ako bi bili vra$eni u Irak, pretrpeli te"ku nepravdu. Pozvali su se na li#ne okolnosti, pre svega na #injenicu da je g. Elgafad%i radio za jedno britansko preduze$e koje je bilo anga!ovano na poslovima bezbednosti i prevoza ljudstva izme%u aerodroma i „zelene zone”. 127 Njegovog ujaka, koji je radio za istog poslodavca u Iraku, ubile su paravojne snage. G. i g%i Elgafad%i neko je na vrata njihovog stana u Iraku zaka#io pretnju smr$u. Ministar za imigraciju i integraciju odbio je njihov zah-tev uz obrazlo!enje da nisu dokazali da postoji stvarna opasnost i te"ka i indi-vidualna pretnja. Ministar je tvrdio da je standard dokazivanja koji se tra!i po #lanu 15(c) Direktive isti onaj koji va!i i za #lan 15(b), to jest da okolnosti moraju biti individualizovane.

127 Me%unarodna zona u Bagdadu.

187

VODI! O AZILU

G. i g%a Elgafad%i poveli su postupak za sudsku reviziju pred Okru!nim sudom u Hagu, koji je poni"tio ministrovu odluku. Okru!ni sud je stao na stanovi"te da #lan 15(c) ne zahteva isti stepen individualizacije koji zahteva #lan 15(b). „Prema tome, postojanje te"ke i individualne pretnje licima koja tra!e za"titu mo!e se lak"e dokazati prema #lanu 15(c) Direktive nego prema #lanu 15(b) Di-rektive”.128 U !albenom postupku, Dr!avni savet je odlu#io da ova pitanja pro-sledi Sudu pravde EU kako bi on protuma#io #lan 15(c).


1. Da li #lan 15(c) pru!a dopunsku za"titu #lanu 3 Evropske konvencije za za"titu ljudskih prava, onako kako je tuma#i ESLJP?

2. Ako #lan 15(c) zaista pru!a dopunsku za"titu #lanu 3 EKLJP-a, koji su kriterijumi na osnovu kojih se utvr%uje da li je lice koje tvrdi da ima pra-vo na supsidijarnu za"titu izlo!eno opasnosti od te"ke i individualne ne-pravde?

3. Odluka SPEU

SPEU je stao na stanovi"te da #lan 15(b) Direktive odgovara #lanu 3 EKLJP-a i da #lan 15(c) ima sopstveno polje primene i zna#enje koje je nezavisno od #lana 3 EKLJP-a. Za razliku od ta#aka a i b #lana 15, po kojima bi podnosilac zahteva za supsidijarnu za"titu bio konkretno izlo!en opasnosti od posebnog vida nepravde, odnosno "tete, #lan 15(c) obuhvata "iru opasnost od "tete u vezi sa okolnostima u kojima se nalazi taj podnosilac zahteva ili od op"te situaci-je u zemlji. SPEU je razjasnio da „izraz ’individualna’ [u #lanu 15(c)] mora biti shva$en u tom smislu da obuhvata "tetu nanetu civilima bez obzira na njihov identitet, kada stepen op"teg nasilja kojim se odlikuje oru!ani sukob koji je u toku […] dosegne tako visok nivo da dokazano postoji materijalni osnov za uve-renje da bi civilno lice, ako bi bilo vra$eno u doti#nu zemlju, […] bilo, isklju#ivo zbog #injenice da je prisutno na teritoriji te zemlje ili tog regiona, suo#eno sa stvarnom opasno"$u od toga da bude izlo!eno ozbiljnoj pretnji iz #lana 15(c) Di-rektive”.129 SPEU prime$uje, saglasno ta#ki 26 preambule Kvalifikacione direk-tive, da zaklju#ak o postojanju opasnosti u vezi sa op"tom situacijom u zemlji mo!e biti dovoljan da se ispune uslovi utvr%eni u #lanu 15(c) samo u izuzetnim okolnostima, onda kada postoji visok stepen rizika.

128 Stav 22.

129 Stav 35.

VODI! O AZILU

188

Mada kolektivni #inioci igraju va!nu ulogu u primeni #lana 15(c), op"ti okvir supsidijarne za"tite i sam #lan 15 nala!u da se taj #lan tuma#i u tesnoj vezi sa individualizacijom opasnosti. Sledstveno tome, SPEU je konstatovao da „"to je vi"e podnosilac zahteva u stanju da doka!e da je on konkretno ugro!en po"to postoje #inioci koji su specifi#ni za njegove li#ne okolnosti, to je ni!i nivo op"teg nasilja koji treba da postoji da bi on polagao pravo na supsidijarnu za"titu ”.130

SPEU je odgovorio na pitanje Dr!avnog saveta (Holandije) tako "to je saop"tio da podnosilac zahteva za supsidijarnu za"titu saglasno #lanu 15(c) nije du!an da predo#i dokaze da je on sam konkretno ugro!en usled svojih li#nih okol-nosti. U izuzetnim situacijama, uslovi utvr%eni u #lanu 15(c) mogu biti ispunje-ni ako relevantni organi ili sudovi u dr!avi #lanici u kojoj je podnet zahtev za supsidijarnu za"titu ustanove da stepen op"teg nasilja kojim se odlikuje oru!a-ni sukob koji je u toku „dosegne tako visok nivo da dokazano postoji materijal-ni osnov za uverenje da bi civilno lice, ako bi bilo vra$eno u relevantnu zemlju ili, zavisno od slu#aja, u relevantni region, bilo, isklju#ivo zbog #injenice da je prisutno na teritoriji te zemlje ili tog regiona, suo#eno sa stvarnom opasno"$u od toga da bude izlo!eno toj pretnji”.

4. Komentar

Odluka u predmetu Elgafad%i prva je odluka koja se ti#e su"tine Kvalifikacione direktive iz 2004. i, konkretnije, obima supsidijarne za"tite prema #lanu 15(c). SPEU je naglasio razliku izme%u razli#itih vrsta "tete koje se pominju u #lanu 15 Kvalifikacione direktive, ukazuju$i, izme%u ostalog, na njihove veze sa #la-nom 3 EKLJP-a i na nijanse u primeni individualizacije zahteva za dokazivanje da postoji opasnost, odnosno rizik.

Tako je SPEU ustanovio da „ozbiljna i individualna pretnja” iz #lana 15(c) ne zna#i da je podnosilac zahteva „pojedina#no izlo!en udaru” usled dejstva #i-nilaca koji su specifi#ni za njegove okolnosti. Umesto toga, ta odredba nala!e da postoji op"te nasilje dovoljnog intenziteta koje, kao takvo, ima za posledicu individualnu pretnju za sva lica iz pogo%enog podru#ja. Takva pretnja se mo!e pro"iriti na celu zemlju, ali mo!e isto tako biti ograni#ena na „region”. O tim pitanjima moraju odlu#iti izvr"ne i pravosudne vlasti dr!ava #lanica.

Va!no je to "to je SPEU stao na stanovi"te da je njegovo tuma#enje #lana 15(c) Kvalifikacione direktive potpuno u skladu s pravima zajem#enim Evropskom

130 Stav 39.

189

VODI! O AZILU

konvencijom za za"titu ljudskih prava, uklju#uju$i sudsku praksu ESLJP-a u vezi sa #lanom 3 EKLJP-a. SPEU je posebno obratio pa!nju na presudu ESLJP-a u slu#aju NA. protiv Ujedinjenog Kraljevstva.131

Me%utim, presuda u predmetu Elgafad%i nije pru!ila odgovor na sva pitanja u vezi s primenom supsidijarne za"tite. SPEU je tu temu dalje razradio u potonjim predmetima.

Tako se u predmetu Dijakite (Diakité), SPEU bavio tuma#enjem pojma „unutra"-nji oru!ani sukob” iz #lana 15(c) Kvalifikacione direktive.132

U dvema svojim nedavnim presudama, SPEU je razjasnio obim me%unarodne za"tite u slu#ajevima kada podnosioci zahteva boluju od te"kih bolesti. Tako je u predmetima M’Bo# (M’Bodj) i Abdida razja"njen pojam „te"ke nepravde” iz #lana 15 Kvalifikacione direktive, koji u ta#ki b obuhvata mu#enje ili ne#o-ve#no ili poni!avaju$e postupanje ili ka!njavanje podnosioca zahteva u zemlji porekla.133 Te presude pokazuju da procena za"tite na medicinskoj osnovi ne mo!e, kao takva, spadati u obim „te"ke nepravde” kako je ona definisana u #la-nu 15 Kvalifikacione direktive, osim ako se mo!e ustanoviti da postoje namer-ne radnje kojima se mo!e objasniti nemogu$nost pristupa zdravstvenoj za"titi.

131 NA. v. the United Kingdom, presuda od 17. jula 2008, br. 25904/07, 17. jul 2008, o kojoj ovde izve"tavamo u odeljku o sudskoj

praksi ESLJP-a.

132 C-285/12, Aboubacar Diakité v. Commissaire général aux réfugiés et aux apatrides, presuda od 30. januara 2014, vidi komen-

tar zasebnog predmeta u ovom odeljku.

133 C-542/13, Mohamed M’Bodj v. État Belge, [Veliko ve$e] presuda od 18. decembra 2014, i C-562/13, Centre public d’action sociale

d’Ottignies-Louvain-la-Neuve v. Moussa Abdida, [Veliko ve$e] presuda od 18. decembra 2014, vidi komentare tih predmeta o

kojima zasebno izve"tavamo u ovom odeljku.

VODI! O AZILU

190

Uslovi za prestanak izbegli"kog statusa

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU AJDIN SALAHADIN ABDULA I DRUGI PROTIV

SAVEZNE REPUBLIKE NEMA&KE(predmeti broj C-175/08, C-176/08, C-178/08 i C-179/08)

2. mart 2010.


Ovaj predmet je nastao na osnovu zahteva za odluku o prethodnom pitanju koji je Sudu pravde EU uputio Savezni upravni sud Nema#ke (Bundesverwaltu-ngsgericht) radi tuma#enja #lana 11 Direktive Saveta 2004/83/EC, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva). 'lan 11 Kvalifikacione direktive ure%uje pitanje prestanka izbegli#kog statusa, u potpunosti odslikavaju$i odredbe o prestanku izbegli#kog statusa utvr%ene u #lanu 1C (enevske konvencije iz 1951. godine.

Petorici ira#kih dr!avljana Nema#ka je odobrila izbegli#ku za"titu 2001. i 2002. godine jer su bili protivnici stranke Sadama Huseina. Godine 2005. ukinut im je izbegli#ki status zbog promene okolnosti u Iraku. Podnosioci predstavke su os-porili te odluke pred nadle!nim upravnim sudovima, koji su presudili u njiho-vu korist, ali su te sudske odluke u !albenom postupku poni"tene. Podnosioci zahteva su se obratili Saveznom upravom sudu izjavljuju$i !albu iz procesnih razloga.


Savezni upravni sud se obratio Sudu pravde EU tra!e$i tuma#enje #lana 11 Kvalifikacione direktive u vezi s prestankom izbegli#kog statusa i promenom okolnosti. Savezni upravni sud je, izme%u ostalog, pitao da li #lan 11(e) treba tuma#iti u tom smislu da status izbeglice prestaje da va!i ako vi"e ne postoje okolnosti koje izazivaju strah izbeglice od progona; na koji na#in gubitak izbe-gli#kog statusa uti#e na druge sisteme za"tite; kakvi su uslovi u kojima vlasti treba da provere druge okolnosti koje mogu poslu!iti kao razlog za osnovani strah od progona.

3. Odluka SPEU

Prvo, SPEU je naglasio da je iz preambule Kvalifikacione direktive jasno da je ta direktiva doneta kako bi poslu!ila kao vodi# nadle!nim vlastima dr!ava

191

VODI! O AZILU

#lanica u primeni (enevske konvencije iz 1951. godine, koja predstavlja osnov me%unarodne za"tite izbeglica, kao i da se Kvalifikaciona direktiva mora tuma-#iti u svetlosti te konvencije. Ona se tako%e mora tuma#iti na na#in koji po"tuje osnovna prava i na#ela sadr!ana u Povelji o osnovnim pravima.

'lan 11 stav 1(e) Kvalifikacione direktive utvr%uje da lice prestaje da bude izbe-glica ako vi"e ne postoje okolnosti pod kojima je to lice dobilo izbegli#ki status. U tom slu#aju, lice se vi"e ne mo!e kvalifikovati za izbegli#ki status. SPEU je stao na stanovi"te da u smislu #lana 11 Kvalifikacione direktive to ozna#ava situaciju u kojoj su okolnosti u tre$oj zemlji o kojoj je re# pretrpele zna#ajnu promenu koja nije privremena i vi"e ne postoji osnov za strah niti postoji neki drugi razlog za strahovanje od progona. Dr!ave moraju da razmotre pojedina#-nu situaciju svake izbeglice i provere da li u zemlji o kojoj je re# postoji delotvo-ran pravni sistem u kome se postupci koji predstavljaju progon uo#avaju, gone i ka!njavaju. Takva za"tita mora biti na raspolaganju licu o kome je re#. 'lan 7 stav 1 Kvalifikacione direktive ne spre#ava da me%unarodne organizacije jem#e za"titu, uklju#uju$i multinacionalne snage koje su prisutne na teritoriji zemlje o kojoj je re#.

SPEU je primetio da prestanak statusa izbeglice ne spre#ava lice o kome je re# da podnese zahtev za supsidijarnu za"titu po osnovu Kvalifikacione direktive ako postoje svi #inioci koji su potrebni saglasno #lanu 4 te direktive. Supsi-dijarna za"tita se pru!a onima koji se ne kvalifikuju kao izbeglice, ali koji bi bili suo#eni sa opasno"$u od toga da pretrpe te"ku nepravdu ako bi bili vra$e-ni u zemlju porekla ili zemlju stalnog boravka. 'lan 15 utvr%uje da se te"kom nepravdom smatraju „smrtna kazna ili smaknu$e; mu#enje ili ne#ove#no ili poni!avaju$e postupanje ili ka!njavanje podnosioca zahteva u zemlji porekla; ozbiljna i individualna pretnja !ivotu i li#nosti civila zbog op"teg nasilja u situ-acijama me%unarodnog ili unutra"njeg oru!anog sukoba”.134

Ako su prestale da postoje okolnosti u kojima je priznat status izbeglice, a nad-le!ne vlasti su potvrdile da nema ni#eg drugog "to bi moglo poslu!iti kao osnov za strah od gonjenja ili za odobravanje statusa nove za"tite, standard verovat-no$e koji se koristi za procenu rizika kojem je izlo!eno lice o kome je re# jeste isti onaj standard verovatno$e koji se koristi za procenu rizika prilikom podno-"enja zahteva za odobravanje statusa izbeglice. Me%utim, SPEU je naglasio da,

134 Kada je re# o pitanju supsidijarne za"tite, vidi komentare predmeta u ovom odeljku za C-465/07, Meki Elgafaji and Noor

Elgafaji v. Staatssecretaris van Justitie, [Veliko ve$e] presuda od 17. februara 2009, i C-542/13, Mohamed M’Bodj v. État belge,

[Veliko ve$e] presuda od 18. decembra 2014.

VODI! O AZILU

192

iako se taj standard ne razlikuje, lice koje se, nakon "to je provelo izvestan broj godina van zemlje porekla kao izbeglica, oslanja na druge okolnosti kao osnov za strah od progona obi#no nema iste one mogu$nosti za procenu rizika kome bi bilo izlo!eno u svojoj zemlji porekla kakve ima podnosilac zahteva koji je nedavno napustio mati#nu zemlju.

Kona#no, SPEU je saop"tio da se, kada nadle!ne vlasti planiraju da ukinu izbe-gli#ki status po osnovu #lana 11 stav 1(e) Kvalifikacione direktive, #lan 4 stav 4135 te direktive mo!e normalno primeniti u toj fazi samo ako se razlog za strah od progona razlikuje od onog razloga koji je prihva$en kada je tom licu bio odo-bren izbegli#ki status, i to samo ako je taj novi razlog povezan s ranijim delima ili ranijim pretnjama progonom.

4. Komentar

'lan 11 stav 1(e) Kvalifikacione direktive obi#no se naziva „odredbom o pre-stanku statusa” i on se temelji na #lanu 1C5 (enevske konvencije iz 1951. godi-ne. U ovom predmetu, SPEU je prvi put objasnio odnos izme%u (enevske kon-vencije iz 1951. i Kvalifikacione direktive. Prema tom tuma#enju, iako SPEU nije nadle!an da neposredno tuma#i Konvenciju o izbeglicama i Protokol uz nju, koji nisu deo prava EU, ipak se u nekim konkretnim situacijama mo!e ukazati potreba da SPEU tuma#i te ugovore kada odlu#uje o tuma#enju valjanosti neke odredbe prava EU.

&to se ti#e pitanja o odnosu izme%u (enevske konvencije iz 1951. i Kvalifikaci-one direktive, SPEU je svoj stav o tome razradio u potonjim predmetima, pre svega u predmetu Abdel Karim El Kot,136 Kurbani137 i Alo i Oso.138

U predmetu Kurbani, SPEU je stao na stanovi"te da nije nadle!an da tuma#i #lan 31 (enevske konvencije iz 1951. u situaciji kakva se postavlja u datom predme-tu. G. Kurbani je pobegao iz Avganistana koriste$i usluge krijum#ara ljudi, da bi

135 'lan 4 stav 4 Kvalifikacione direktive utvr%uje da #injenica da je „podnosilac zahteva ve$ bio izlo!en progonu ili te"koj

nepravdi ili neposrednim pretnjama takvim progonom ili nepravdom , predstavlja ozbiljnu indikaciju za njegov osnovani

strah od progona ili od stvarne opasnosti da pretrpi te"ku nepravdu ako ne postoje valjani razlozi za verovanje da se takav

progon ili te"ka nepravda ne$e ponoviti”. Taj #lan se uobi#ajeno koristi kada se procenjuje treba li odobriti izbegli#ki status.

136 C-364/11, Mostafa Abed El Karem El Kott and Others v. Bevándorlási és Állampolgársági Hivatal, [Veliko ve$e] presuda od 19.

decembra 2012.

137 C-481/13, Mohammad Ferooz Qurbani v. Staatsanwaltschaft Würzburg, presuda od 17. jula 2014.

138 C-443/14 i C-444/14, Kreis Warendorf v. Ibrahim Alo and Amira Osso v. Region Hannover, [Veliko ve$e] presuda od 1. marta 2016.

193

VODI! O AZILU

na kraju u Nema#ku stigao avionom iz Gr#ke, po"to je prethodno pro"ao kroz Iran i Tursku. Kada je po dolasku u Nema#ku uhap"en zato "to je neovla"$eno u"ao u zemlju i koristio falsifikovan pakistanski paso", odmah je zatra!io azil. Taj predmet se, izme%u ostalog, ticao primene #lana 31 (enevske konvencije iz 1951, kojim je utvr%eno da se ne$e „ka!njavati [...] izbeglice koje dolaze direktno s teritorije gde su njihov !ivot ili sloboda bili u opasnosti” zato "to su besprav-no u"le ili zato "to bespravno borave u zemlji ako se „odmah prijave vlastima i izlo!e im razloge, priznate kao valjane, [svog] bespravnog ulaska ili prisustva”. SPEU je presudio da nije nadle!an da odgovori na pitanja koja su mu postavlje-na zato "to se njegovo ovla"$enje u pogledu tuma#enja kroz dono"enje odluke o prethodnom pitanju „odnosi samo na pravila koja su deo prava EU”. Shodno tome, SPEU je zaklju#io da, iako je nadle!an da tuma#i me%unarodnu konvenciju sklopljenu izme%u dr!ava #lanica EU i dr!ava koje nisu #lanice EU onda kada je EU preuzela ovla"$enja koja su ranije vr"ile dr!ave #lanice u oblasti na koju se ta konvencija odnosi, to re"enje ne mo!e da se primeni na #lan 31 (enevske konvencije iz 1951. godine, zato "to su dr!ave #lanice „zadr!ale izvesna ovla"$e-nja [...] u vezi s predmetom #lana 31”. &tavi"e, „#lan 31 [...] nije preuzet u nekom instrumentu zakonodavstva EU”, "to podrazumeva da SPEU ne mo!e da sagleda sopstvenu nadle!nost u odnosu na potrebu za davanjem jednoobraznog tuma-#enja odredaba me%unarodnog sporazuma koji je preuzet u unutra"njem pravu i pravu EU. Kona#no, iako se u #lanu 14 stav 6 Kvalifikacione direktive pominje #lan 31 (enevske konvencije iz 1951, SPEU je jasno stavio do znanja da zahtev za odluku o prethodnom pitanju ne sadr!i ni"ta "to bi ukazivalo na to da je taj #lan relevantan u predmetu na koji se odnosi glavni postupak.

S druge strane, u svojoj nedavno donetoj presudi u predmetu Alo i Oso, SPEU je osna!io interpretativnu me%uzavisnost (enevske konvencije iz 1951. i Kva-lifikacione direktive time "to se pozvao na (enevsku konvenciju u predmeti-ma koji su se odnosili na supsidijarnu za"titu korisnika, "to je ocenjeno kao „prekretni#ka odluka”. U tom predmetu, SPEU se pozabavio pitanjem da li je u skladu s Kvalifikacionom direktivom da se ograni#i sloboda kretanja u zemlji doma$inu (Nema#koj) korisnicima supsidijarne za"tite u vidu primanja socijal-ne pomo$i. SPEU je jo" jednom ponovio svoje pre%a"nje stavove u vezi sa potre-bom da se obezbedi konzistentnost sa (enevskom konvencijom iz 1951. godine i celovita i inkluzivna primena te konvencije. Pored toga, SPEU je presudio da, budu$i da #lan 33 Kvalifikacione direktive ne dopu"ta izri#ito razliku u postu-panju prema izbeglicama i prema korisnicima supsidijarne za"tite i budu$i da #lan 26 (enevske konvencije iz 1951. godine, koji se odnosi na slobodu kretanja izbeglica, obuhvata pravo izbeglica da izaberu mesto boravka, to isto mora va-!iti i kada je re# o #lanu 33 Kvalifikacione direktive.

VODI! O AZILU

194

Lice mo%e biti isklju"eno iz izbegli"kog statusa ako snosi individualnu odgovornost za dela koja je po"inila neka organizacija primenom

teroristi"kih metoda

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU SAVEZNA REPUBLIKA NEMA&KA PROTIV B I D

(predmet broj C-C-57/09 i C-101/09)9. novembar 2010.


Ovaj predmet formiran je na osnovu zahteva koji je Savezni upravni sud (Bun-desverwaltungsgericht) uputio Sudu pravde EU sa zahtevom da donese odlu-ku o prethodnom pitanju u vezi s tuma#enjem #lana 12 stav 2 (b) i (c) i #lana 3 Direktive Saveta 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva). Kvalifikaciona direktiva, izme%u ostalog, utvr%uje da se lice isklju#uje iz izbe-gli#kog statusa ako postoje ozbiljni razlozi da se smatra da je to lice po#inilo „te"ko nepoliti#ko krivi#no delo” ili da je krivo za „dela koja su u suprotnosti s ciljevima i na#elima Ujedinjenih nacija”. Tako%e je dopu"teno dr!avama #lani-cama da uvedu ili zadr!e povoljnije standarde na osnovu kojih utvr%uju ko se kvalifikuje kao izbeglica.

B – turski dr!avljanin kurdskog porekla – podr!avao je oru!anu gerilsku borbu koju je vodila Revolucionarna narodnooslobodila#ka partija/front (DHKP/C). U Nema#ku je u"ao 2002. godine i podneo zahtev za azil. Savezna slu!ba za mi-gracije i izbeglice (Bundesamt für Migration und Flüchtlinge) odbila je 14. sep-tembra 2004. njegov zahtev za azil kao neosnovan i utvrdila da nisu ispunjeni uslovi za priznanje izbegli#kog statusa budu$i da je on po#inio te"ko nepoliti#-ko krivi#no delo. U junu 2006. godine Upravni sud u Gelzenkirhenu (Verwaltun-gsgericht Gelsenkirchen) poni"tio je odluku Savezne slu!be i nalo!io da B dobije azil. Savezna slu!ba je podnela Saveznom upravnom sudu !albu na tu presudu.

D – turski dr!avljanin kurdskog porekla – nastanjen je u Nema#koj od maja 2001. godine, kada mu je odobren izbegli#ki status. U zahtevu za odobravanje izbegli#kog statusa naveo je da je bio gerilski borac i vi"i funkcioner Radni#ke partije Kurdistana (PKK). Savezna slu!ba za migracije i izbeglice 2004. godi-ne poni"tila je svoju prethodnu odluku kojom mu je dodelila izbegli#ki status, utvrdiv"i da postoje ozbiljni razlozi zbog kojih se mo!e smatrati da je on po-#inio te"ko nepoliti#ko krivi#no delo van Nema#ke i da je kriv za dela koja su u suprotnosti s ciljevima i na#elima UN. Godine 2005. Upravni sud u Gelzen-

195

VODI! O AZILU

kirhenu poni"tio je odluku o ukidanju izbegli#kog statusa. Savezna slu!ba je ulo!ila !albu na tu presudu.


Savezni upravni sud je obustavio ta dva postupka i zatra!io od SPEU da odgo-vori na slede$e pitanje: Kada je lice o kome je re# #lan organizacije koja se zbog svoje ume"anosti u teroristi#ke akcije nalazi na spisku EU na kome su pobroja-ne grupe ume"ane u teroristi#ke akcije i kada aktivno podr!ava oru!anu borbu te organizacije – i mo!da zauzima istaknuto mesto u samoj organizaciji – da li je u pitanju „te"ko nepoliti#ko krivi#no delo” ili se tu radi o „delima koja su u suprotnosti s ciljevima i na#elima Ujedinjenih nacija” u smislu #lana 12 stav 2 (b) ili (c) Direktive 2004/83? Savezni upravni sud je, osim toga, pitao da li je isklju#enje iz izbegli#kog statusa uslovljeno time da lice o kome je re# i dalje predstavlja opasnost za dr!avu #lanicu koja mu je doma$in ili zavisi od testa srazmernosti preduzetog u odnosu na taj konkretan slu#aj. Kona#no, Savezni upravni sud je !eleo da zna da li je u skladu s Direktivom 2004/83, u smislu #lana 3 te direktive, da dr!ava #lanica utvrdi da neko lice, koje je isklju#eno iz izbegli#kog statusa shodno #lanu 12 stav 2, ima pravo na azil saglasno njenom ustavnom zakonu.

3. Odluka SPEU

SPEU je stao na stanovi"te da teroristi#ki akti spadaju u ono "to se smatra te"kim nepoliti#kim krivi#nim delima u smislu #lana 12 stava 2(b) Direktive 2004/83, kao i da nadle!ni organi dr!ava #lanica mogu primeniti #lan 12 stav 2(c) Direktive 2004/83 na lice koje je tokom svog pripadni"tva organizaciji koja se nalazi na spisku utvr%enom u Aneksu uz zajedni"ki stav 2001/931 ume"ano u teroristi#ke akte s me%unarodnom dimenzijom.

SPEU je stao na stanovi"te da isklju#enje iz izbegli#kog statusa lica koje je pri-padnik organizacije koja koristi teroristi#ke metode zavisi od procene konkret-nih #injenica za svako pojedina#no lice, "to zahteva od nadle!nih vlasti da utvrde da li postoje ozbiljni razlozi zbog kojih se mo!e smatrati da je, u kon-tekstu svojih aktivnosti u datoj organizaciji, to lice po#inilo te"ko nepoliti#ko krivi#no delo ili da je krivo za dela koja su u suprotnosti s ciljevima i na#elima Ujedinjenih nacija, u smislu Kvalifikacione direktive.

Iz toga prvo sledi da se #lan 12 stav 2 (b) i (c) Direktive 2004/83 mora tuma#iti u tom smislu da sama #injenica da je neko lice pripadnik jedne takve organi-

VODI! O AZILU

196

zacije ne mo!e automatski podrazumevati da to lice mora biti isklju#eno iz izbegli#kog statusa. SPEU je stao na stanovi"te da #injenica da je neka organi-zacija uvr"tena u dokument EU u kome su pobrojane grupe i entiteti ume"ani u teroristi#ke akte omogu$uje da se ustanovi teroristi#ka priroda grupe kojoj je lice o kome je re# pripadalo. Drugo, prema stavu SPEU, u#e"$e u aktivnostima neke teroristi#ke grupe ne mo!e, samo po sebi, da aktivira automatsku prime-nu odredaba o isklju#enju utvr%enih u Direktivi, ve$ to podrazumeva punu istragu svih okolnosti svakog pojedina#nog slu#aja.

Pre nego "to se mo!e doneti zaklju#ak da se u datom slu#aju primenjuju osnovi za isklju#enje, SPEU je ustanovio da nadle!ni organ vlasti mora biti u mogu$-nosti da licu o kome je re# pripi"e deo individualne odgovornosti za dela koja je po#inila doti#na organizacija dok je to lice bilo njen #lan. U tom cilju, nadle!ni organ vlasti mora, izme%u ostalog, proceniti istinsku ulogu koju je imalo lice o kome je re# u izvr"enju teroristi#kih akata, kao i njegov polo!aj u toj organi-zaciji, razmere znanja koje je to lice imalo ili je moralo da ima o aktivnostima organizacije, svaki pritisak kome je to lice bilo izlo!eno ili druge #inioce koji su verovatno uticali na njegovo pona"anje. Ako ta procena poka!e da je lice o kome je re# zauzimalo – kao D – istaknuti polo!aj u organizaciji koja koristi teroristi#ke metode, mogu$e je pretpostaviti da to lice snosi individualnu od-govornost za akte koje je po#inila ta organizacija u predmetnom periodu. Ipak, jo" uvek je neophodno da se ispitaju sve relevantne okolnosti pre nego "to se mo!e doneti odluka o isklju#enju tog lica iz statusa izbeglice.

SPEU je dalje objasnio da su razlozi za isklju#enje utvr%eni kako bi se iz statusa izbeglice isklju#ila lica za koja se smatra da ne zaslu!uju za"titu koju taj sta-tus podrazumeva, kao i da bi se spre#ilo da taj status omogu$i licima koja su po#inila izvesna te"ka krivi#na dela da izbegnu krivi#nu odgovornost. Prema tome, ne bi bilo konzistentno s tim dvostrukim ciljem ako bi se isklju#enje iz statusa izbeglice saglasno #lanu 12 stav 2 (b) ili (c) Direktive 2004/83 uslovilo postojanjem aktuelne opasnosti za dr!avu #lanicu koja je tom licu doma$in. Na isti na#in, kada je nadle!ni organ ve$ procenio te!inu dela koje je po#inilo lice o kome je re# i njegovu individualnu odgovornost, uzimaju$i u obzir sve okolnosti koje se odnose na ta dela i polo!aj tog lica, ne mo!e se zahtevati, ako on donese zaklju#ak o tome da je u datom slu#aju primenljiv #lan 12 stav 2, da pristupi proceni srazmernosti, "to bi podrazumevalo novu procenu nivoa te!ine po#injenih dela.

Kona#no, SPEU je protuma#io #lan 3 Direktive 2004/83 u tom smislu da dr!ave #lanice mogu priznati pravo na azil saglasno svom unutra"njem pravu licu koje

197

VODI! O AZILU

je isklju#eno iz izbegli#kog statusa na temelju neke od odredaba o isklju#enju utvr%enih u toj direktivi, dokle god postoji jasna distinkcija izme%u nacionalne za"tite i za"tite koju lice u!iva kao izbeglica saglasno Kvalifikacionoj direktivi.

4. Komentar

Presuda u predmetu B i D odnosila se na prvi predmet u kome se SPEU bavio odredbama o isklju#enju iz izbegli#kog statusa utvr%enima u Direktivi 2004/83 (Kvalifikaciona direktiva) i do danas je to najva!niji predmet u toj oblasti.

Karakteristi#no je da je ta presuda podrobnije razjasnila va!ne elemente koji se ti#u mogu$nosti da se te odredbe primene na pripadnike neke teroristi#ke organizacije, kao i metod koji u tu svrhu treba primeniti. U tom smislu, SPEU je naglasio razliku izme%u zajedni#kog evropskog sistema azila i nekih normi me%unarodnog prava. Vredi skrenuti pa!nju na #injenicu da je takav na#in rezonovanja potom ponovljen u presudi u predmetu Dijakite.139

Da li $e iz statusa izbeglice biti isklju#eno lice koje je bilo pripadnik organizaci-je koja je koristila teroristi#ke metode zavisi od procene individualnih konkret-nih #injenica. Prema tome, #injenica da je neko lice bilo #lan neke organizacije i da je aktivno podr!alo oru!anu borbu te organizacije ne predstavlja auto-matski ozbiljan razlog zbog koga se mo!e smatrati da je to lice po#inilo „te"ko nepoliti#ko krivi#no delo” ili „dela koja su u suprotnosti s ciljevima i na#elima Ujedinjenih nacija”. Prema tome, individualna odgovornost mora se procenji-vati u svetlu objektivnih i subjektivnih kriterijuma, a mora se proceniti i prava uloga koju je lice o kome je re# imalo u izvr"enju predmetnih dela: mora se pro-ceniti njegov polo!aj u toj organizaciji, razmere znanja koje je imalo ili je mora-lo da ima o aktivnostima organizacije, svaki pritisak kome je bilo izlo!eno, kao i ostali #inioci koji su verovatno uticali na njegovo pona"anje.

Osim toga, isklju#enje iz statusa izbeglice saglasno #lanu 12 stav 2 (b) ili (c) Kvalifikacione direktive ne zavisi od toga da li lice o kome je re# predstavlja aktuelnu opasnost za dr!avu #lanicu koja mu je doma$in i nije uslovljeno pro-cenom srazmernosti u odnosu na taj konkretan slu#aj.

Presuda u predmetu B i D bila je tako%e prvi predmet u kome je postavljeno pitanje primene #lana 3 Kvalifikacione direktive, kojim se dr!avama #lanica-

139 C-285/12, Aboubacar Diakité v. Commissaire général aux réfugiés et aux apatrides, presuda od 30. januara 2014, vidi zaseban

komentar tog predmeta u ovom odeljku.

VODI! O AZILU

198

ma dopu"ta da uvedu ili zadr!e povoljnije standarde prema kojima se odre%uje koja lica ispunjavaju uslove (koja se lica kvalifikuju) za dobijanje statusa izbe-glica ili za odobrenje supsidijarne za"tite, kao i one standarde prema kojima se utvr%uje sadr!aj me%unarodne za"tite. Rezonovanje u vezi s tim pitanjem docnije je primenjeno u presudi u predmetu M’Bo#.140

140 C-542/13, M’Bodj v. État belge, [Veliko ve$e] presuda od 18. decembra 2014, vidi komentar zasebnog predmeta u ovom odeljku.

199

VODI! O AZILU

Kada je progon dovoljno te%ak, mora se odobriti izbegli"ki status

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU SAVEZNA REPUBLIKA NEMA&KA PROTIV Y I Z

(predmet broj C-71/11 i C-99/11)5. septembar 2012.


Savezni upravni sud Nema#ke zatra!io je od SPEU tuma#enje #lana 2(c) i #la-na 9 stav 1(a) Direktive saveta 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva). Saglasno toj direktivi, dr!ava #lanica mora, u na#elu, odobriti izbe-gli#ki status dr!avljanima tre$e zemlje koji strahuju od progona u zemlji svog porekla zbog svoje rase, veroispovesti, nacionalnosti, politi#kog mi"ljenja ili pripadni"tva odre%enoj dru"tvenoj grupi, kao i licima koja se nalaze van ze-mlje #iji su dr!avljani i koja nisu u stanju ili, zbog takvog straha, nisu voljna da se stave pod za"titu te dr!ave. Neki akt se mo!e smatrati progonom, izme%u ostalog, ako je dovoljno te!ak po svojoj prirodi ili ako se ponavlja tako da pred-stavlja te"ku povredu osnovnih ljudskih prava.

Y i Z su u"li u Nema#ku u januaru 2004, odnosno u avgustu 2003. godine i tu su podneli zahtev za azil. Tvrdili su da su bili primorani da napuste Pakistan zbog toga "to su pripadnici muslimanske ahmadijske zajednice (Ahmadiyya), islam-skog reformisti#kog pokreta. Y je posebno naveo da ga je u nekoliko navrata u rodnom selu pretukla jedna grupa ljudi i da su ga kamenovali na obrednom mestu njegove zajednice. Ta grupa ljudi je pretila da $e ga ubiti i prijavila ga je policiji da je navodno uvredio proroka Muhameda. Z je tvrdio da je maltre-tiran i li"avan slobode zbog svojih verskih uverenja. Zaista, Krivi#ni zakonik Pakistana utvr%uje da je za pripadni"tvo verskoj zajednici Ahmadija zapre$e-na kazna do tri godine zatvora ili nov#ana kazna ako lica koja pripadaju toj zajednici tvrde da su muslimani, ako svoju veru opisuju kao islamsku, ako je propovedaju ili propagiraju ili pozivaju druge da prihvate njihovu veru. Isti zakonik utvr%uje da svako lice koje oskrnavi ime proroka Muhameda mo!e biti ka!njeno smr$u ili do!ivotnim zatvorom i nov#anom kaznom.

Savezna kancelarija za migracije i izbeglice svojim odlukama od 4. maja i 8. jula 2004. odbila je zahteve Y i Z za azil kao neosnovane. Obojica podnosilaca zahteva osporila su tu odluku Savezne kancelarije: dok je, re"avaju$i o !albi Y, nacionalni sud ustanovio da on ispunjava zahteve koji se postavljaju kako bi se zabranila njegova deportacija u Pakistan, predstavka koju je uputio Z bila

VODI! O AZILU

200

je odba#ena jer je zaklju#eno da ne ispunjava uslov koji se postavlja u pogledu osnovanog straha od progona.

Apelacioni upravni sud Saksonije (Sächsisches Oberverwaltungsgericht) potvr-dio je 13. novembra 2008. presudu u slu#aju Y i zauzeo stav da Z zapravo ispu-njava uslove potrebne za odobravanje izbegli#kog statusa, te je stoga njegovo deportovanje zabranjeno. Taj sud je stao na stanovi"te da, ako bi bili vra$eni u Pakistan, ni jedan ni drugi podnosilac zahteva, kao aktivni pripadnici ahma-dijske zajednice, ne bi mogli da nastave da ispovedaju svoju veru u javnosti, a da zbog toga ne budu izlo!eni opasnosti od progona, "to je #inilac koji se mora uzeti u obzir u svakom postupku re"avanja o zahtevu za azil kako bi se utvrdi-lo da li lice o kome je re# treba da dobije izbegli#ki status.

Savezna kancelarija i savezni komesar (Bundesverwaltungsgericht) ulo!ili su na te presude !albu iz procesnih razloga Saveznom upravnom sudu, tvrde$i da je Apelacioni sud isuvi"e "iroko protuma#io obim Kvalifikacione direktive.


Savezni upravni sud je obustavio postupke i zatra!io od SPEU da odgovori na pitanje da li #lan 9 stav 1(a) Kvalifikacione direktive treba tuma#iti u tom smi-slu da svako me"anje u pravo na slobodu veroispovesti mo!e predstavljati „akt progona” u zna#enju koje ta odredba ima u Kvalifikacionoj direktivi, kao i da li se „unutra"nja oblast savesti” verske slobode mora razlikovati od njenih spolj-nih manifestacija. Sudu pravde EU tako%e je postavljeno pitanje da li se #lan 2(c) Kvalifikacione direktive mora tuma#iti u tom smislu da je strah podnosioca zahteva od progona osnovan onda kada takvo lice mo!e izbe$i izlo!enost pro-gonu u zemlji svog porekla tako "to $e se uzdr!ati od odre%ene verske prakse.

3. Odluka SPEU

Prvo, SPEU je ustanovio da sloboda veroispovesti predstavlja jedan od temelja demokratskog dru"tva i da je to osnovno ljudsko pravo. Ipak, SPEU je stao na stanovi"te da ne predstavlja svako me"anje u to pravo akt progona koji nala!e nadle!nim organima vlasti da odobre izbegli#ki status. Naprotiv, #lan 9 stav 1 Kvalifikacione direktive zahteva da bude „te"ko povre%ena” verska sloboda koja bitno uti#e na lice o kome je re# da bi bilo mogu$e da se ti akti smatraju #inom progona. Prema tome, ograni#enja na ostvarivanje prava na slobodu ve-roispovesti koja su obuhva$ena #lanom 52 stav 1 Povelje o osnovnim pravima Evropske unije ne mogu se smatrati progonom.

201

VODI! O AZILU

Drugo, da bi se utvrdilo koji se konkretni akti mogu smatrati progonom u smislu #lana 9 stav 1(a) Kvalifikacione direktive, SPEU je ukazao na to da one akte koji predstavljaju me"anje u „unutra"nju oblast savesti” (forum internum) osnovnog prava na slobodu veroispovesti, "to ne obuhvata verske aktivnosti u javnosti (forum externum), nije potrebno razlikovati od akata koji ne uti#u na te „osnovne oblasti”. SPEU je tako%e primetio da akti koji mogu predstavljati „te"ku povredu” u smislu #lana 9 stav 1(a) Kvalifikacione direktive obuhvataju te"ka dela me"anja u slobodu podnosioca zahteva ne samo kada je re# o nje-govom ispovedanju vere u privatnim krugovima ve$ i kada je re# o javnom ispoljavanju te vere. Prema tome, #inilac na osnovu koga $e biti utvr%eno da li povredu prava na slobodu veroispovesti treba smatrati progonom nije javna ili privatna ili kolektivna ili pojedina#na priroda ispovedanja i praktikovanja vere, ve$ je to te!ina mera i sankcija koje su donete ili koje mogu biti donete protiv lica o kome je re#.

U tom kontekstu, SPEU je stao na stanovi"te da povreda prava na slobodu ve-roispovesti mo!e predstavljati progon onda kada zbog ostvarivanja te slobode u zemlji porekla postoji stvarna opasnost da $e podnosioca zahteva za azil, izme%u ostalog, izlo!iti progonu ili podvrgnuti ne#ove#nom ili poni!avaju$em ka!njavanju neki od aktera koji su pobrojani kao po#inioci progona u #lanu 6 Kvalifikacione direktive. SPEU je primetio da tamo gde u#e"$e u formalnoj molitvi, bilo nasamo bilo u zajednici s drugima, mo!e biti povod za aktiviranje takve opasnosti, povreda prava na slobodu veroispovesti mo!e biti u dovoljnoj meri te"ka.

SPEU je dalje ustanovio da, kada procenjuju takve opasnosti, nadle!ni organi moraju razmotriti izvestan broj #inilaca, kako objektivnih, tako i subjektivnih. Subjektivna okolnost da je po"tovanje odre%enih verskih obi#aja u javnosti, koje je predmet spornih ograni#enja, izuzetno va!no za lice o kome je re# da bi ono o#uvalo svoj verski identitet predstavlja relevantan #inilac koji se mora uzeti u obzir kada se utvr%uje nivo opasnosti kojoj $e podnosilac zahteva biti izlo!en u zemlji svog porekla zbog svoje veroispovesti, #ak i ako po"tovanje takve verske prakse ne predstavlja jedan od osnovnih elemenata vere za datu versku zajednicu. Zaista, prema tuma#enju SPEU, za"tita koja se odobrava na osnovu progona iz verskih razloga obuhvata i oblike li#nog ili zajedni#kog po-na"anja koje lice o kome je re# smatra neophodnima – za sebe kao vernika – upravo one koji su „zasnovani na […] nekom verskom uverenju”, kao i one koje propisuje verska doktrina – upravo one koje „nala!e neko versko uverenje”.

Kona#no, tuma#e$i #lan 2(c) Kvalifikacione direktive, SPEU je stao na stanovi-

VODI! O AZILU

202

"te da, onda kada se ustanovi da $e, i kada se vrati u zemlju svog porekla, lice o kome je re# negovati i po"tovati verske obi#aje koji $e ga izlo!iti stvarnoj opa-snosti od progona, to lice treba da dobije izbegli#ki status. SPEU je ustanovio da, kada procenjuju zahtev za azil na individualnoj osnovi, nacionalne vlasti ne mogu razumno o#ekivati da se podnosilac zahteva uzdr!i od ispoljavanja ili praktikovanja odre%enih verskih obi#aja.

4. Komentar

Presuda u predmetu Y i Z jedna je od klju#nih u pogledu pojma „akti progona” u smislu #lana 9 Kvalifikacione direktive, jer je u njoj SPEU razjasnio na koji na#in treba shvatiti vezu izme%u tog pojma i povreda ljudskih prava. Tu su ta-ko%e osvetljeni va!ni elementi u pogledu obima za"tite od progona po verskom osnovu.141

SPEU je prvo objasnio da samo odre%eni oblici te"kog me"anja u pravo na slo-bodu veroispovesti, a ne svako me"anje u to pravo, mogu predstavljati akt progona koji zahteva od nadle!nih organa da odobre izbegli#ki status. Prema tome, ograni#enja ostvarivanja tog prava, koja su obuhva$ena #lanom 52 stav 1 Povelje, ne mogu se smatrati progonom. Osim toga, #ak i povreda prava pred-stavlja akt progona samo onda kada je dovoljno te"ka i kada bitno uti#e na lice o kome je re#.

SPEU je tako%e razjasnio da akti koji mogu predstavljati te"ku povredu obu-hvataju ozbiljna dela koja su izraz me"anja u slobodu nekog lica ne samo da praktikuje svoju veru u privatnim krugovima ve$ i da javno !ivi tu veru. Prema tome, nije javna ili privatna, ili kolektivna ili individualna priroda manifesto-vanja i ispovedanja vere onaj #inilac na osnovu koga $e se odrediti da li neku povredu prava na slobodu veroispovesti treba smatrati progonom, ve$ je to te-!ina mera i sankcija koje su donete ili mogu biti donete protiv lica o kome je re#. U tom kontekstu, SPEU je stao na stanovi"te da povreda prava na slobodu ve-roispovesti mo!e predstavljati progon onda kada zbog ostvarivanja te slobode u zemlji svog porekla tra!ilac azila podle!e stvarnoj opasnosti da bude gonjen ili podvrgnut ne#ove#nom ili poni!avaju$em ka!njavanju. SPEU je stao na sta-novi"te da nadle!ni organi, kada procenjuju takvu opasnost, moraju uzeti u ob-zir izvestan broj #inilaca, kako objektivnih, tako i subjektivnih. U tom smislu, SPEU je ukazao na to da je subjektivna okolnost da je ispoljavanje odre%enih

141 Vidi komentar doma$e presude nema#kog Saveznog upravnog suda od 20. februara 2013, BVerwG, 10 C 23.12, objavljen u

odeljku o sudskoj praksi nacionalnih sudova.

203

VODI! O AZILU

verskih obi#aja u javnosti, koje je podvrgnuto spornim ograni#enjima, posebno va!no za lice o kome je re# kako bi ono moglo da sa#uva svoj verski identitet relevantan #inilac koji mora biti uzet u obzir kada se utvr%uje nivo opasnosti kojoj $e tra!ilac azila biti izlo!en u zemlji porekla zbog svoje veroispovesti, #ak i onda kada praktikovanje takvih verskih obi#aja ne predstavlja neki od su"tin-skih elemenata vere za datu versku zajednicu.

Kona#no, SPEU je stao na stanovi"te da, kada se utvrdi da $e nakon povrat-ka u zemlju svog porekla lice o kome je re# praktikovati takve verske obi#aje koji $e ga izlo!iti stvarnoj opasnosti od progona, tom licu mora biti obezbe%en status izbeglice. SPEU smatra da nacionalne vlasti, kada procenjuju zahteve za izbegli#ki status na individualnoj osnovi, ne mogu razumno o#ekivati da se neki podnosilac zahteva uzdr!i od ispovedanja svoje vere ili praktikovanja odre%enih verskih radnji.

Neka od na#ela utvr%enih u ovoj presudi primenjena su potom na jedan druga-#iji vid progona u presudi u predmetu X, Y i Z.142

142 C-199/12 do C-201/12, Minister voor Immigratie en Asiel v. X i Y and Z v. Minister voor Immigratie en Asiel, presuda od 7. no-

vembra 2013, vidi komentar tog zasebnog slu#aja u ovom odeljku.

VODI! O AZILU

204

Homoseksualni tra%ioci azila "ine posebnu dru$tvenu grupu koja mo%e biti izlo%ena progonu zbog svoje seksualne orijentacije

PRESUDA U PREDMETU MINISTAR ZA IMIGRACIJU I AZIL PROTIV X I Y I Z PROTIV MINISTRA ZA IMIGRACIJU I AZIL

(predmet broj C-199/12 do C-201/12)7. novembar 2013.


Ovaj predmet je formiran na osnovu zahteva za odluku o prethodnom pitanju koji je uputio holandski Dr!avni savet (Raad van State) u vezi s tuma#enjem #lana 9 stav 1(a) Direktive Saveta 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaci-ona direktiva), pro#itanog u vezi sa #lanom 9 stav 2(c) i #lanom 10 stav 1(d) te direktive. Prema Kvalifikacionoj direktivi, svako lice koje se zbog osnovanog straha od progona zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, politi#kog mi"ljenja ili pripadnosti odre%enoj dru"tvenoj grupi nalazi van teritorije zemlje svog po-rekla i nije u mogu$nosti ili, zbog tog straha, ne !eli da se stavi pod za"titu te dr!ave mo!e da zatra!i izbegli#ki status. Postupci se mogu smatrati progonom ako je re# o delima koja su po svojoj prirodi dovoljno te"ka ili koja se ponavljaju tako da predstavljaju ozbiljno kr"enje osnovnih ljudskih prava ili ako ta dela predstavljaju skup razli#itih mera, uklju#uju$i kr"enje ljudskih prava koje je do-voljno te"ko da uti#e na pojedinca na sli#an na#in na koji na njega uti#e te"ka povreda osnovnih ljudskih prava.

X, Y i Z dr!avljani su Sijera Leonea, Ugande i Senegala i podneli su zahteve za iz-davanje boravi"ne dozvole na odre%eni period (azil) u Holandiji 2009, 2011. i 2010. godine, tvrde$i da osnovano strahuju od toga da $e biti !rtve progona u svojim dr!avama zbog svoje seksualne orijentacije. Zaista, u svim trima zemljama ho-moseksualnost predstavlja krivi#no delo i zbog nje mo!e biti izre#ena visoka kazna, od velikih nov#anih kazni do do!ivotnog zatvora u nekim slu#ajevima.

Svojim dekretima od 18. marta 2010, 10. marta 2011. i 12. januara 2011. ministar je odbio da izda dozvolu boravka na odre%eni period (azil) za njih trojicu. Mi-nistar je ustanovio da, iako je seksualna orijentacija podnosilaca predstavke pouzdana, oni nisu dokazali, u meri u kojoj to nala!e pravni standard, #injenice i okolnosti na koje se pozivaju i nisu dokazali da u slu#aju povratka u svoje ma-ti#ne zemlje mogu osnovano da strahuju od progona zbog toga "to pripadaju odre%enoj dru"tvenoj grupi.

205

VODI! O AZILU

Nakon "to su im odba#eni zahtevi za azil, X i Z su ulo!ili !albu, dok je Y podneo zahtev za privremenu meru Sudu u Hagu (Rechtbank’s-Gravenhage). Nacionalni sud je uva!io !albu X i zahtev Y, pre svega zato "to, po njegovoj oceni, ministar ni u jednom ni u drugom slu#aju nije naveo dovoljno razloga kojima bi mogao da obrazlo!i svoju odluku, pre svega imaju$i na umu #injenicu da je homosek-sualizam kriminalizovan u njihovim mati#nim zemljama. Strah X i Y od toga da $e biti !rtve progona zbog svoje homoseksualnosti bio je osnovan. Sud u Hagu je odbacio !albu Z, smatraju$i da se na osnovu dokumenata koje je on predo#io ne mo!e zaklju#iti da se u Senegalu homoseksualci rutinski progone.

Ministar je ulo!io !albu Dr!avnom savetu na dve presude u kojima su poni"te-ne njegove odluke o odbijanju zahteva za azil X i Y. Z je ulo!io !albu Dr!avnom savetu protiv presude kojom je odba#ena njegova !alba na ministrovu odluku o odbijanju njegovog zahteva za azil.


Dr!avni savet je obustavio postupke i zatra!io od SPEU da odgovori na pret-hodno pitanje: da li se #lan 10 stav 1(d) Kvalifikacione direktive mora tuma#iti u tom smislu da se u proceni osnova progona kojima se potkrepljuje zahtev za priznavanje izbegli#kog statusa homoseksualci mogu smatrati #lanovima odre%ene dru"tvene grupe. Dr!avni savet je tako%e postavio pitanje da li se, kada je re# o stranim dr!avljanima homoseksualne orijentacije, mo!e o#ekiva-ti da oni kriju svoju orijentaciju od svakoga u zemlji svog porekla kako bi izbe-gli progon. Osim toga, Dr!avni savet je !eleo da zna na koji na#in nacionalne vlasti treba da procene "ta je to "to predstavlja akt progona protiv homosek-sualnih aktivnosti u tom kontekstu i da li kriminalizacija takvih aktivnosti u zemlji porekla tra!ioca azila, usled #ega mo!e biti izre#ena zatvorska kazna, predstavlja progon.

3. Odluka SPEU

'lan 10 stav 1 Kvalifikacione direktive sadr!i definiciju odre%ene dru"tvene grupe #iji pripadnici, zbog same #injenice da pripadaju toj grupi, mogu imati istinski strah od progona. Prema tom #lanu, neka grupa se smatra „posebnom dru"tvenom grupom” ako #lanovi te grupe dele uro%ene osobine ili zajedni#ko poreklo, koje se ne mo!e promeniti, ili imaju zajedni#ku osobinu ili uverenje koje je toliko va!no za identitet ili svest da to lice nikako ne bi trebalo prisilja-vati da se tog uverenja odrekne, kao i ukoliko ta grupa ima samosvojni identi-tet u relevantnoj dr!avi jer se smatra druga#ijom od dru"tva koje je okru!uje.

VODI! O AZILU

206

SPEU je, pre svega, stao na stanovi"te da postoji op"ta saglasnost oko toga da je seksualna orijentacija nekog lica karakteristika koja je do te mere bitna za identitet tog lica da ga nikako ne bi trebalo prisiljavati da se te orijentacije odrekne. Sledstveno tome, priznato je da to "to postoje krivi#ni zakoni koji su izri#ito usmereni na homoseksualce podr!ava zaklju#ak o tome da ta lica #ine posebnu grupu, koju okolno dru"tvo do!ivljava kao druga#iju. Iz tog razloga, #lan 10 stav 1(d) Kvalifikacione direktive mora se tuma#iti u tom smislu da postojanje krivi#nih zakona, kao "to su oni o kojima je ovde re# u svakom po-jedina#nom predmetu u glavnom postupku — zakona koji su izri#ito usmereni protiv homoseksualaca, potvr%uje zaklju#ak da ta lica moraju biti smatrana licima koja #ine posebnu dru"tvenu grupu.

Me%utim, da bi neka povreda osnovnih prava zaista predstavljala progon, ona mora biti u dovoljnoj meri te"ka. Zbog toga, nisu sve povrede osnovnih prava homoseksualnog tra!ioca azila nu!no dosegle takav nivo te!ine. U tom kon-tekstu, samo postojanje zakona kojima se kriminalizuju homoseksualni akti ne mo!e se smatrati #inom koji poga%a podnosioca zahteva na toliko bitan na#in da se time dose!e nivo te!ine neophodan za dono"enje zaklju#ka o tome da je re# o progonu u smislu #lana 9 stav 1 Kvalifikacione direktive. Ipak, du!ina zapre$ene zatvorske kazne kojom je propra$ena zakonska odredba kojom se ka!njavaju homoseksualni akti mo!e sama po sebi (per se) predstavljati #in progona ako se stvarno primeni u praksi.

U takvim okolnostima, kada se tra!ilac azila u obrazlo!enju zahteva pozove na to da u zemlji njegovog porekla postoji zakon kojim se kriminalizuje homo-seksualizam, nacionalne vlasti moraju ispitati sve relevantne #injenice u vezi s tom zemljom, uklju#uju$i njene zakone i podzakonska akta i na#in na koji se ti propisi primenjuju. Kada sprovode to ispitivanje, vlasti pre svega moraju da utvrde da li se u zemlji porekla podnosioca zahteva za azil u praksi izri#u ka-zne zatvora u du!ini koja je predvi%ena takvim zakonom.

Kona#no, SPEU je morao da utvrdi da li je razumno o#ekivati da, kako bi izbe-gao progon, tra!ilac azila treba da skriva svoju homoseksualnost u mati#noj zemlji ili da ispoljava uzdr!anost u njenom izra!avanju, kao i da li takva rezer-visanost treba da bude ve$a nego kada je re# o heteroseksualnom licu. U tom smislu, SPEU je stao na stanovi"te da je to "to se od pripadnika neke dru"tve-ne grupe koji dele zajedni#ku seksualnu orijentaciju zahteva da tu orijentaciju prikriju inkompatibilno s priznanjem neke odlike koja je do te mere va!na za identitet datog lica da se od njega ne mo!e tra!iti da se te svoje odlike odrekne. Stoga se od tra!ioca azila ne mo!e o#ekivati da prikriva svoju homoseksual-

207

VODI! O AZILU

nost u zemlji svog porekla kako bi izbegao progon.

Kada je re# o uzdr!anosti koju to lice treba da ispolji, u sistemu koji uspostav-lja Kvalifikaciona direktiva, nadle!ne vlasti, kada procenjuju da li podnosilac zahteva osnovano strahuje od progona, moraju da utvrde da li okolnosti koje su utvr%ene predstavljaju toliku pretnju da lice o kome je re# mo!e, u svetlosti svoje individualne situacije, opravdano strahovati da $e u su"tini biti izlo!eno aktima progona. Kada se procenjuju razmere opasnosti od stvarnih akata pro-gona u odre%enoj situaciji, SPEU je stao na stanovi"te da se u tom smislu ne mo!e uzimati u obzir #injenica da bi podnosilac zahteva mogao da izbegne taj rizik tako "to bi ispoljio ve$u uzdr!anost od one koju ispoljava neko heterosek-sualno lice. Iz toga sledi da se licu o kome je re# mora odobriti status izbeglice ako je ustanovljeno da $e ga, kada se vrati u zemlju svog porekla, njegova ho-moseksualnost izlo!iti stvarnoj opasnosti od progona u smislu #lana 9 stav 1.

4. Komentar

U presudi X, Y i Z, SPEU se prvi put odredio prema jednoj tako osetljivoj i novoj temi u oblasti prava na azil: za"titi lica koja su suo#ena s krivi#nim sankcijama zbog svoje seksualne orijentacije. Od SPEU je zatra!eno da se pozabavi trima posebnim pitanjima.

Kada je re# o pitanju da li strani dr!avljani homoseksualne orijentacije #ine „posebnu dru"tvenu grupu” u smislu Kvalifikacione direktive, SPEU je usta-novio da su u ovom konkretnom slu#aju ispunjena oba uslova navedena u Di-rektivi – seksualna orijentacija jednog lica predstavlja karakteristiku koja je bitna za njegov identitet, a to "to postoje zakoni kojima se homoseksualnost kriminalizuje samo potkrepljuje zaklju#ak da u tim zemljama okolno dru"tvo do!ivljava homoseksualnu zajednicu kao zajednicu koja je razli#ita od njihove.

Kada je re# o pitanju o tome da li kriminalizacija bez izvr"enja zapre$ene ka-zne predstavlja progon, SPEU je odgovorio odri#no. To se mo!e uporediti sa stavom Suda u Strazburu, koji je zaklju#io da „samo postojanje takvih zakona predstavlja povredu #lana 8” u presudama u slu#aju Dad%on protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Noris protiv Irske i Modinos protiv Kipra.143 SPEU je stao na stano-vi"te da #lan 9 Kvalifikacione direktive utvr%uje da relevantna dela ili akti koji predstavljaju progon moraju biti „dovoljno te"ki” po svojoj prirodi ili po tome

143 Dudgeon v. the United Kingdom, presuda od 22. oktobra 1981, br. 7525/76; Norris v. Ireland, presuda od 26. oktobra 1988, br.

10581/83; Modinos v. Cyprus, presuda od 22. aprila 1993, br. 15070/89.

VODI! O AZILU

208

"to se ponavljaju da predstavljaju „te"ko kr"enje ljudskih prava”, za "ta, po mi"l-jenju SPEU, nije dovoljno samo to da su ta dela kriminalizovana. Ipak, du!ina zatvorske kazne kojom se ka!njavaju homoseksualna dela i koja se stvarno primenjuje u zemlji porekla koja je donela takav zakon mora se tuma#iti kao ka!njavanje koje je nesrazmerno i diskriminatorno prema #lanu 9 stav 2(c), pa samim tim predstavlja akt progona.

Kona#no, SPEU je stao na stanovi"te da se od tra!ilaca azila ne mo!e razumno o#ekivati da „prikrivaju svoju homoseksualnost u zemlji svog porekla, niti da budu rezervisani u izra!avanju svoje seksualne orijentacije”. Kada je re# o pi-tanju prikrivanja, SPEU je rezonovao po analogiji sa predmetom Y i Z,144 gde je presudio da prilikom utvr%ivanja opasnosti od progona ne treba uzimati u obzir mogu$nost koja stoji na raspolaganju podnosiocima predstavke da izbe-gnu opasnost od progona time "to $e se uzdr!avati od praktikovanja verskih obi#aja. Sli#no tome, SPEU je saop"tio da „ne mo!e biti uzeta u obzir #injenica da [podnosilac zahteva] mo!e da izbegne rizik tako "to $e ispoljiti ve$u uzdr-!anost nego heteroseksualno lice u izra!avanju svoje seksualne orijentacije”.

Tako%e treba ukazati na to da je presuda u predmetu X, Y i Z usredsre%ena na definiciju progona, dok su pitanja u vezi s procenom #injenice seksualne orijen-tacije razra%ena kasnije, u presudi A, B i C.145

144 C-71/11 i C-99/11, Bundesrepublik Deutschland v. Y and Z, [Veliko ve$e] presuda od 5. septembra 2012, o kojoj izve"tavamo u

ovom odeljku.

145 C-148/13 do C-150/13, A, B and C v. Staatssecretarias van Veiligheid en Justitie, [Veliko ve$e] presuda od 2. decembra 2014, o

kojoj tako%e izve"tavamo u ovom odeljku.

209

VODI! O AZILU

Tuma"enje „unutra$njeg oru%anog sukoba” u kontekstu me#unarodne za$tite

PRESUDA U PREDMETU ABUBAKAR DIJAKITE PROTIV GENERALNOG KOMESARA ZA

IZBEGLICE I APATRIDE (predmet broj C-285/12)

30. januar 2014.


Predmet je formiran na osnovu zahteva belgijskog Dr!avnog saveta (Conseil d’État) kojim se tra!i odluka o prethodnom pitanju u vezi s tuma#enjem #lana 15(c) Direktive Saveta 2004/83/EC, od 29. aprila 2004. Ta direktiva ne "titi samo lica koja se mogu kvalifikovati za to da budu priznata kao izbeglice ve$ i lica koja se kvalifikuju za supsidijarnu za"titu. Dr!avljanin tre$e zemlje kvalifikuje se za supsidijarnu za"titu onda kada je dokazano da postoji su"tinski osnov za verovanje da $e u slu#aju vra$anja u zemlju porekla ili zemlju ranijeg stalnog boravka biti suo#en sa stvarnom opasno"$u da pretrpi te"ku nepravdu, kao "to je to definisano u #lanu 15 Direktive 2004/83. Vrsta "tete ili nepravde koja je utvr%ena u #lanu 15(c) Direktive 2004/83 sastoji se u „te"koj i individualnoj pretnji !ivotu ili li#nosti civila zbog op"teg nasilja u situacijama me%unarod-nog ili unutra"njeg oru!anog sukoba”.

Ovaj predmet ti#e se dr!avljanina Gvineje Abubakara Dijakitea (Aboubacar Dia-kité), koji je od Belgije zatra!io me%unarodnu za"titu 21. februara 2008, navo-de$i u obrazlo!enju da je bio !rtva nasilja u Gvineji nakon "to je u#estvovao u protestnim pokretima protiv vladaju$eg re!ima. Nadle!ni nacionalni organ odbio je da g. Dijakiteu odobri izbegli#ki status ili supsidijarnu za"titu. Tu od-luku je u obe njene ta#ke podr!ao Odbor za pitanja azila i imigracije stranaca (Conseil du contentieux des étrangers).

G. Dijakite je 15. jula 2010. podneo jo" jedan zahtev za azil belgijskim vlastima. Nadle!ni nacionalni organ je ponovo odbio da g. Dijakiteu prizna status izbe-glice. Tako%e mu je bila uskra$ena i mogu$nost supsidijarne za"tite, uz obra-zlo!enje da u Gvineji ne postoji situacija op"teg nasilja niti „unutra"nji oru!ani sukob”.

G. Dijakite je izjavio !albu protiv te odluke Odboru za pitanja azila i imigracije stranaca, koji je u maju 2011. potvrdio dvostruku odluku o odbijanju koju je doneo nadle!ni nacionalni organ. Ta presuda se, izme%u ostalog, pozvala na

VODI! O AZILU

210

definiciju „unutra"njeg oru!anog sukoba” koja je utvr%ena u me%unarodnom humanitarnom pravu. U kasacionoj !albi Dr!avnom savetu, g. Dijakite je ospo-rio presudu Odbora za pitanja azila i imigracije stranaca.


Dr!avni savet je odlu#io da obustavi postupak i zatra!io je od SPEU da donese odluku o prethodnom pitanju kako bi se utvrdilo da li tuma#enje pojma „unu-tra"nji oru!ani sukob” u Direktivi 2004/83 mora biti nezavisno od definicije koja se koristi u me%unarodnom humanitarnom pravu i, ako je tako, koji krite-rijumi moraju biti ispunjeni kako bi se procenilo da li takav unutra"nji oru!ani sukob postoji, pa da se na temelju toga mo!e doneti odluka da li se dr!avljanin tre$e zemlje ili lice bez dr!avljanstva mo!e kvalifikovati za dobijanje supsidi-jarne za"tite.

3. Odluka SPEU

Prema mi"ljenju SPEU, pojam „unutra"njeg oru!anog sukoba” onako kako je kori"$en u Direktivi 2004/83 jedinstven je za tu direktivu i nije neposredno odra!en u me%unarodnom humanitarnom pravu, koje priznaje samo „oru!ani sukob koji nije me%unarodnog karaktera”. Dok je cilj me%unarodnog humani-tarnog prava, izme%u ostalog, za"tita civilnog stanovni"tva u zoni sukoba tako "to $e se ograni#iti posledice ratnih dejstava na lica i imovinu, ono , nasu-prot Direktivi 2004/83 – ne propisuje obavezu da se me%unarodna za"tita daje odre%enim civilima koji se nalaze van zone sukoba i van teritorije sukobljenih strana. Sledstveno tome, definicije „oru!anog sukoba” u me%unarodnom hu-manitarnom pravu ne identifikuju situacije u kojima bi takva me%unarodna za"tita bila neophodna i u kojima bi takvu za"titu morali da pru!e nadle!ni organi zemalja #lanica.

Stoga je SPEU ukazao na to da me%unarodno humanitarno pravo i re!im supsi-dijarne za"tite koji je uveden Direktivom 2004/83 te!e ostvarenju razli#itih ci-ljeva i uspostavljaju u znatnoj meri razli#ite mehanizme za"tite.

Zato je SPEU saop"tio da se obim pojma „unutra"nji oru!ani sukob” mora odre-diti tako "to $e se uzeti u obzir uobi#ajeno zna#enje tog izraza u svakodnev-nom jeziku, gde on ozna#ava situaciju u kojoj se oru!ane snage jedne dr!ave sukobe s jednom ili vi"e naoru!anih grupa ili u kojoj se dve ili vi"e naoru!anih grupa sukobe me%usobno. SPEU je dalje podsetio da, u kontekstu sistema koji je utvr%en Direktivom 2004/83, oru!ani sukob mo!e biti razlog za odobravanje

211

VODI! O AZILU

supsidijarne za"tite samo onda kada stepen op"teg nasilja dosegne tako visok nivo da bi se podnosilac zahteva za odobravanje supsidijarne za"tite suo#io sa stvarnom opasno"$u da pretrpi te"ku i individualnu pretnju po svoj !ivot ili li#nost samim tim "to se nalazi na teritoriji o kojoj je re#. Prema tome, nije ne-ophodno da se, onda kada se razmatra zahtev za odobravanje supsidijarne za-"tite, sprovodi i konkretna procena intenziteta oru!anih sukoba o kojima je re#.

Imaju$i na umu da supsidijarna za"tita mora pomo$i da se dopuni i unapredi za"tita izbeglica utvr%ena u (enevskoj konvenciji iz 1951. tako "to $e se iden-tifikovati lica kojima je istinski potrebna me%unarodna za"tita i dati odgova-raju$i status tim licima, zaklju#ak da (u nekoj zemlji) postoji oru!ani sukob ne sme zavisiti od toga da li oru!ane snage koje u tom sukobu u#estvuju imaju odre%eni nivo organizovanosti ili od toga da li taj sukob traje odre%eno vreme, ako sukobi u kojima u#estvuju te oru!ane snage uzrokuju dovoljan nivo nasilja da dose!u prag utvr%en u #lanu 15(c) Direktive 2004/83.

Sledstveno tome, prema valjanom tuma#enju #lana 15(c) Direktive 2004/83, unutra"nji oru!ani sukob postoji ako se oru!ane snage dr!ave sukobljavaju s jednom ili vi"e naoru!anih grupa ili ako se dve ili vi"e naoru!anih grupa suko-bljavaju me%usobno. Nije nu!no da se taj sukob svrsta u kategoriju „oru!anog sukoba koji nije me%unarodnog karaktera”, saglasno me%unarodnom humani-tarnom pravu, niti je neophodno da se, pored procene nivoa nasilja koje postoji na teritoriji o kojoj je re#, sprovede i zasebna procena intenziteta oru!anih su-koba, nivoa organizovanosti oru!anih snaga koje u njemu u#estvuju ili du!ine samog sukoba.

4. Komentar

Vrsta nepravde definisane u #lanu 15(c) Kvalifikacione direktive zahteva da postoji odre%eni nivo nasilja u situacijama me%unarodnog ili unutra"njeg oru-!anog sukoba. Dok je u presudi u predmetu Elgafad%i146 SPEU objasnio va!ne elemente u vezi s tim nivoom nasilja, dotle je u presudi u predmetu Dijakite razjasnio pojam „me%unarodnog oru!anog sukoba” koji je utvr%en u #lanu 15(c) Kvalifikacione direktive.

Pre ove presude, u akademskim krugovima, ali i me%u sudijama nacionalnih sudova, neprestano se vodila rasprava o tome da li taj pojam treba tuma#iti uz

146 C-465/07, Meki Elgafaji and Noor Elgafaji v. Staatssecretaris van Justitie, [Veliko ve$e] presuda od 17. februara 2009, vidi

komentar zasebnog predmeta u ovom odeljku.

VODI! O AZILU

212

pozivanje na me%unarodno humanitarno pravo. Pitanje s kojim se suo#io SPEU bilo je da li da izjedna#i pojmove „me%unarodnog oru!anog sukoba” iz Kvalifi-kacione direktive i „oru!anog sukoba koji nije me%unarodni” iz me%unarodnog humanitarnog prava u svrhu tuma#enja prava EU i, sledstveno tome, u svrhu primene zakona dr!ava #lanica saglasno pravu EU.

SPEU je stao na stanovi"te da me%unarodno humanitarno pravo i Kvalifikacio-na direktiva imaju razli#ite ciljeve i uspostavljaju razli#ite mehanizme za"tite. Me%unarodno humanitarno pravo pru!a za"titu civilnog stanovni"tva u zoni sukoba ograni#avanjem efekata rata, dok Kvalifikaciona direktiva "titi odre-%ene civile koji su van zone sukoba. „Oru!ani sukob” u me%unarodnom huma-nitarnom pravu nije definisan zato da bi se identifikovale situacije u kojima je potrebna me%unarodna za"tita. Prema tome, kvalifikovanost nekog lica za supsidijarnu za"titu usled postojanja „unutra"njeg oru!anog sukoba” u njego-voj zemlji ne mo!e podlegati uslovima koji va!e u me%unarodnom humanitar-nom pravu.

U svetlosti toga, SPEU je naglasio da pojam „unutra"nji oru!ani sukob” treba shvatiti autonomno, pre svega zbog znatnih razlika koje postoje izme%u me%u-narodnog humanitarnog prava i Zajedni#kog evropskog sistema azila (CEAS). Tako je SPEU presudio da definicija „unutra"njeg oru!anog sukoba” mora uzeti u obzir zna#enje uobi#ajeno u svakodnevnom jeziku: naoru!ane grupe se su-kobljavaju me%usobno ili sa oru!anim snagama dr!ave, a ne onako kako je to definisano u me%unarodnom humanitarnom pravu.

Saglasno Kvalifikacionoj direktivi, jedino unutra"nji oru!ani sukobi daju „su-"tinski osnov” za verovanje u to da $e se podnosilac zahteva, ako bude vra-$en, suo#iti sa „stvarnom opasno"$u” da bude izlo!en „ozbiljnoj i individualnoj pretnji” po svoj !ivot. Prema tome, s obzirom na taj postoje$i zahtev, SPEU je smatrao da nema potrebe za postavljanjem dodatnih uslova koji bi se odnosili na intenzitet, nivo organizacije i du!inu relevantnog sukoba. Ti uslovi ne bi pomogli ostvarivanju cilja Kvalifikacione direktive, tj. ne bi pomogli identifiko-vanju lica kojima je stvarno potrebna me%unarodna za"tita.

Sledstveno tome, presuda u predmetu Dijakite razjasnila je obim supsidijarne za"tite i doprinela definisanju odnosa izme%u me%unarodnog prava i CEAS-a.

213

VODI! O AZILU

Provera verodostojnosti zahteva za azil zasnovanog na seksualnoj orijentaciji

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU A, B I C PROTIV DR'AVNOG SEKRETARA ZA BEZBEDNOST I PRAVDU

(predmeti broj C-148/13 do C-150/13)2. decembar 2014.


Ovaj predmet formiran je na osnovu zahteva za odluku o prethodnom pitanju koji je holandski Dr!avni savet (Raad van State) uputio Sudu pravde Evropske unije u vezi s tuma#enjem #lana 4 Direktive Saveta 2004/83/EC, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva), kojom se defini"u uslovi za procenu #injenica i okolnosti za kvalifikovanje dr!avljana tre$e zemlje ili lica bez dr!avljanstva kao izbeglica ili kao lica kojima je na neki drugi na#in potrebna me%unarodna za"tita, i na temelju #lanova 3 i 7 Povelje o osnovnim pravima Evropske unije (u daljem tekstu: Povelja) u pogledu za"tite prava na integritet li#nosti, kao i prava na po"tovanje privatnog i porodi#nog !ivota.

A, B i C, dr!avljani tre$ih zemalja, podneli su zahteve za azil u Holandiji, na-vode$i da strahuju od progona u zemljama svog porekla, prvenstveno zbog svoje homoseksualnosti. Nadle!ni organi su odbacili sva tri zahteva za azil, uz obrazlo!enje da iskazi tih lica u vezi s njihovom homoseksualno"$u ne deluju verodostojno.

A, B i C su ulo!ili !albe na te odluke. Dr!avni savet je stao na stanovi"te da se provera seksualne orijentacije tra!ilaca azila ne razlikuje od provere drugih osnova progona. Ipak, holandski sud nije bio siguran da li pravo EU postavlja ikakva ograni#enja u pogledu provere seksualne orijentacije tra!ilaca azila. Dr!avni savet je stao na stanovi"te da samom #injenicom da se tra!iocu azila postavljaju pitanja u vezi sa seksualnom orijentacijom mogu, u izvesnoj meri, biti povre%ena njegova prava utvr%ena u Povelji.


Dr!avni savet je odlu#io da obustavi postupke i da zatra!i od SPEU odgovor na pitanje da li se #lan 4 Direktive 2004/83, pro#itan u svetlosti Povelje – pre svega njenih #lanova 3 i 7, mora tuma#iti u tom smislu da nadle!nim nacional-nim organima koji postupaju pod nadzorom sudova postavlja izvesne granice kada oni procenjuju #injenice i okolnosti u vezi s proklamovanom seksualnom

VODI! O AZILU

214

orijentacijom tra!ioca azila, #iji se zahtev za azil zasniva na strahu od progona po osnovu te seksualne orijentacije.

3. Odluka SPEU

SPEU je, pre svega, saop"tio da izjave podnosioca zahteva za azil u pogledu njegove seksualne orijentacije predstavljaju samo polazi"te u postupku proce-ne zahteva i mogu, u izvesnim okolnostima, zahtevati da budu potvr%ene. Iz toga sledi da zahtevi za odobravanje izbegli#kog statusa na temelju straha od progona po osnovu te seksualne orijentacije mogu, na isti na#in kao i zahtevi koji se temelje na drugim osnovima progona, podlegati postupku procene koji je utvr%en u #lanu 4 Direktive 2004/83.

Me%utim, metodi koje koriste nadle!ni organi za procenu iskaza i dokaza pre-do#enih kao potvrdu zahteva za azil moraju biti konzistentni s pravom EU, a pre svega sa osnovnim pravima koja su zajem#ena Poveljom. Prema tome, nad-le!ni nacionalni organi du!ni su da prilagode svoje metode procenjivanja iska-za i dokumentarnog materijala ili drugih dokaza specifi#nim odlikama svake kategorije zahteva za azil, po"tuju$i pritom prava koja su zajem#ena Poveljom.

Osim toga, procena se mora vr"iti na individualnoj osnovi, uz vo%enje ra#una o individualnom polo!aju i li#nim okolnostima podnosioca zahteva za azil, kako bi se utvrdilo da li dela kojima je taj podnosilac zahteva bio izlo!en ili bi mogao biti izlo!en predstavljaju progon ili te"ku nepravdu.

Kada je re# o metodima procene iskaza i dokaza u svakom pojedina#nom pred-metu u glavnom postupku, SPEU je dao nacionalnim vlastima slede$e smerni-ce:

Prvo, iako pitanja koja se zasnivaju na stereotipnim predstavama vezanim za homoseksualce mogu biti koristan element u postupanju nadle!nih organa, procena zahteva za azil utemeljena isklju#ivo na takvim stereotipnim pitanji-ma, kao "to je poznavanje organizacija za za"titu prava homoseksualaca i de-talji u vezi s tim organizacijama, ne omogu$uje nadle!nim organima da uzmu u obzir pojedina#nu situaciju i li#ne okolnosti svakog podnosioca zahteva. Pre-ma tome, nemogu$nost da se odgovori na takva pitanja nije, sama po sebi, dovoljan razlog da se zaklju#i kako podnosilac zahteva nije u dovoljnoj meri verodostojan.

Drugo, iako nacionalne vlasti imaju pravo da organizuju intervjue kako bi

215

VODI! O AZILU

ustanovile #injenice u pogledu deklarisane seksualne orijentacije podnosioca zahteva za azil, pitanja koja se ti#u detalja njegovog seksualnog pona"anja u suprotnosti su sa osnovnim pravima koja su zajem#ena Poveljom i, pre svega, pravom na po"tovanje privatnog i porodi#nog !ivota.

Tre$e, kada je re# o mogu$nosti da nacionalne vlasti dozvole, kako to predla-!u neki tra!ioci azila, da se izvr"e homoseksualni akti, uz primenu mogu$ih „testova” kako bi ta lica dokazala svoju homoseksualnost, ili #ak da ti tra!ioci azila kao dokaze predo#e filmove na kojima je prikazana njihova intima, SPEU je jasno stavio do znanja da, pored #injenice da takvi dokazi ne moraju nu!no imati probativnu vrednost, oni bi po samoj svojoj prirodi vre%ali ljudsko dosto-janstvo, a Povelja jem#i po"tovanje ljudskog dostojanstva. Osim toga, kada bi se ovlastila primena ili kada bi se dozvolilo kori"$enje takve vrste dokaza, to bi podstaklo druge tra!ioce azila da ponude isto, "to bi, de facto, dovelo do toga da se od podnosilaca zahteva za azil tra!i da predo#e takve dokaze.

'etvrto, s obzirom na osetljivu prirodu informacija koje se ti#u li#nog iden-titeta nekog lica i, pre svega, njegove seksualnosti, zaklju#ak o pomanjkanju verodostojnosti ne mo!e se doneti isklju#ivo na osnovu toga "to to lice, usled svoje uzdr!anosti kada je re# o otkrivanju intimnih aspekata !ivota, nije u pr-voj prilici kada je prezentovalo svoj slu#aj odmah saop"tilo svoju homoseksu-alnu orijentaciju.

Na tom osnovu, SPEU je presudio da se #lan 4 stav 3(c) Direktive 2004/83 mora tuma#iti u tom smislu da ne dopu"ta da iskazi tra!ioca azila, #iji se zahtev temelji na strahu od progona po osnovu njegove seksualne orijentacije, kao i pismeni i drugi dokazi koje on podnese da bi potkrepio svoj zahtev, budu pred-met procene nacionalnih vlasti na temelju pitanja koja se zasnivaju isklju#ivo na stereotipnim predstavama o homoseksualcima. 'lan 4 Direktive 2004/83, pro#itan u svetlu #lana 7 Povelje, mora se tuma#iti u tom smislu da ne dopu"ta, u kontekstu te procene, da nadle!ni nacionalni organi vlasti detaljno ispitaju seksualne obi#aje podnosioca zahteva za azil. 'lan 4 Direktive 2004/83, pro#i-tan u svetlu #lana 1 Povelje, mora se tuma#iti u tom smislu da spre#ava, u kon-tekstu te procene, da se prihvate dokazi koji bi predstavljali povredu ljudskog dostojanstva, a koji su predo#eni kako bi se potkrepila tvrdnja tra!ioca azila da je homoseksualac. Kona#no, #lan 4 stav 3 Direktive 2004/83 mora se tuma#iti u tom smislu da onemogu$uje, u kontekstu te procene, da nadle!ne nacionalne vlasti ustanove da iskazi tra!ioca azila nemaju potrebnu verodostojnost samo zbog toga "to taj tra!ilac azila nije deklarisao svoju seksualnu orijentaciju u prvoj prilici koja mu je pru!ena da predo#i osnov za svoj progon.

VODI! O AZILU

216

4. Komentar

U svojoj presudi X, Y i Z,147 SPEU je presudio da, u izvesnim okolnostima, homo-seksualci moraju biti smatrani pripadnicima posebne dru"tvene grupe u smislu #lana 10 Direktive 2004/83, kao i da neke vrste kriminalizacije homoseksualiz-ma mogu predstavljati #in progona u smislu #lana 9 te direktive. Iako je SPEU u toj prvoj presudi izneo va!ne elemente tuma#enja u vezi s definicijom klju#nih pojmova azilantskog prava u kontekstu kriminalizacije homoseksualizma, on se nije izjasnio o metodu koji treba primeniti kako bi se procenio zahtev za azil na temelju straha od progona po osnovu seksualne orijentacije, a pre svega u pogledu toga da li podnosilac zahteva za azil zaista pripada progonjenoj grupi.

To specifi#no i osetljivo pitanje neposredno je postavljeno Sudu pravde Evrop-ske unije u predmetima A, B i C, u kontekstu u kome je nacionalni sud imao izvesne sumnje u pogledu legalnosti metoda koje su primenili nadle!ni naci-onalni organi vlasti. U svojoj presudi, SPEU je prvi put temeljno protuma#io pravila utvr%ena u #lanu 4 Direktive 2004/83 u vezi s procenom #injenica i okolnosti i naglasio je ograni#enja koja proisti#u iz tog #lana i iz Povelje, a od-nose se na metod koji vlasti mogu da koriste u navedenu svrhu. U su"tini, SPEU je presudio da, iako samoidentifikacija seksualnog identiteta predstavlja polazi"te, dr!ave #lanice mogu da podvrgnu tu samoidentifikaciju postupku procene, shodno #lanu 4 Kvalifikacione direktive iz 2004. (koja je sada a!urirana Direktivom iz 2011). Me%utim, takva procena ne sme povre-diti prava koja su zajem#ena Poveljom, konkretno, ne sme povrediti pravo na po"tovanje ljudskog dostojanstva (#lan 1) i pravo na po"tovanje privatnog i porodi#nog !ivota (#lan 7). Sledstveno tome, iako „procena mora uzeti u obzir individualni polo!aj i li#ne okolnosti podnosioca zahteva za azil”, SPEU je jasno stavio do znanja da se ta procena ne mo!e temeljiti isklju#ivo na stereotipima – kao "to je poznavanje gej organizacija ili predstave o tome kako se homosek-sualci pona"aju. &tavi"e, postoje izvesni vidovi prakse koje bi trebalo isklju#iti iz tog postupka procene: (a) ispitivanje o seksualnim navikama, zato "to bi to predstavljalo povredu prava na po"tovanje privatnog i porodi#nog !ivota (#lan 7 Povelje), (b) testiranje kako bi se pokazao seksualni identitet jer takvo testira-nje ima veoma malu vrednost i vre%a ljudsko dostojanstvo (#lan 1 Povelje) i (c) negativni zaklju#ci doneti na osnovu oklevanja da se iska!e seksualni identitet ili na osnovu toga "to taj seksualni identitet nije deklarisan odmah na samom

147 C-199/12 do C-201/12, Minister voor Immigratie en Asiel v. X and Y and Z v. Minister voor Immigratie en Asiel, presuda od 7.

novembra 2013, vidi komentar tog zasebnog predmeta u ovom odeljku.

217

VODI! O AZILU

po#etku (ako bi se zaklju#ak doneo na osnovu tog oklevanja, bili bi prekr"eni i #lan 4 Kvalifikacione direktive i #lan 13 Direktive o postupcima (za priznavanje i oduzimanje me%unarodne za"tite) usled ranjivosti homoseksualnih tra!ilaca azila).

VODI! O AZILU

218

Za$tita pru%ena te$ko obolelim dr%avljanima tre'ih zemalja

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU MOHAMED M’BO* PROTIV BELGIJE

(predmet broj C-542/13)18. decembar 2014.


Predmet je formiran na osnovu zahteva za odlu#ivanje o prethodnom pitanju koje je Ustavni sud Belgije (Cour constitutionnelle) uputio Sudu pravde EU u vezi s tuma#enjem #lanova 28 i 29 Direktive Saveta 2004/83/EC, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva). 'lanom 28 Kvalifikacione direktive ure%uje se pitanje socijalnog staranja i utvr%uje da su dr!ave #lanice du!ne da obezbede da lica sa statusom izbeglice ili supsidijarne za"tite primaju u dr!avi #lanici koja im je taj status odobrila potrebnu socijalnu pomo$ koja se pru!a i dr!avlja-nima te dr!ave #lanice. 'lan 29 te direktive ure%uje pitanje zdravstvene za"tite i utvr%uje da lica sa statusom izbeglica ili supsidijarne za"tite imaju pravo na zdravstvenu za"titu pod istim uslovima dostupnosti koji va!e za dr!avljane dr!ave #lanice koja im je odobrila taj status.

G. M’Bo#, dr!avljanin Mauritanije, stigao je u Belgiju 2006. godine. Podneo je zahtev za azil, a potom i zahtev za dozvolu boravka iz zdravstvenih razloga. Po"to su mu oba ta zahteva odbijena, on je bezuspe"no ulo!io #itav niz !albi na odluke o odbijanju. G. M’Bo# je 27. maja 2008. podneo novi zahtev za dozvolu boravka iz zdravstvenih razloga, pozivaju$i se na te"ke zdravstvene posledice koje snosi posle napada koji je na njega izvr"en u Belgiji.

U aprilu 2009. g. M’Bo# je bezuspe"no podneo zahtev za naknadu gubitka pri-hoda i za finansijsku podr"ku. Poveo je postupak za poni"tavanje odluke kojom je odba#en njegov prethodni zahtev pred Sudom za radne sporove u Lije!u. U me%uvremenu je 17. maja 2010. dobio dozvolu za trajni boravak u Belgiji, po osnovu svog zdravstvenog stanja.

Presudom od 8. novembra 2012. Sud za radne sporove u Lije!u uputio je Ustav-nom sudu zahtev za dono"enje odluke o prethodnom pitanju kako bi se utvrdi-la ustavna osnovanost #lana 4 Zakona od 27. februara 1987, kojim se zabranjuje da se naknada za invalidnost odobri licima koja u Belgiji borave iz zdravstve-nih razloga i na taj na#in u!ivaju status me%unarodne za"tite utvr%en Kvalifi-kacionom direktivom, dok dopu"ta isplatu takve naknade izbeglicama, koje, po

219

VODI! O AZILU

mi"ljenju tog suda, u!ivaju istu me%unarodnu za"titu.


Ustavni sud je odlu#io da obustavi postupak i da zatra!i od SPEU odgovor na pitanje da li #lanovi 28 i 29 Direktive 2004/83, pro#itani u vezi s #lanovima 2(e), 3, 15 i 18 te direktive, treba da se tuma#e u tom smislu da zahtevaju od dr!ave #lanice obezbe%ivanje povlastica po osnovu socijalnog staranja i zdravstvene za"tite dr!avljaninu tre$e zemlje koji je dobio dozvolu boravka na teritoriji te zemlje #lanice saglasno njenom unutra"njem pravu – kao "to je slu#aj u glav-nom postupku – "to omogu$uje stranom dr!avljaninu obolelom od bolesti koja predstavlja stvarnu opasnost po njegov !ivot ili fizi#ki integritet ili stvarnu opasnost od ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja da boravi u toj dr!avi #lanici, kada u zemlji porekla tog dr!avljanina ili nekoj tre$oj zemlji u kojoj je on ranije boravio ne postoji odgovaraju$e le#enje te bolesti. Nacionalni sud je tako%e pitao da li pozitivna obaveza dr!ave #lanice da uzme u obzir specifi#an polo!aj ranjivih lica, kao "to su invalidi, ako joj je ta obaveza nametnuta, po-drazumeva da se ranjivim licima mora obezbediti i finansijska potpora predvi-%ena Zakonom od 27. februara 1987.

3. Odluka SPEU

U svojoj proceni, SPEU je naglasio da bi se od Belgije tra!ilo, saglasno #lanovi-ma 28 i 29 Direktive 2004/83, da povlastice koje su utvr%ene tim odredbama odobri dr!avljanima tre$e zemlje kojima je dopu"teno da borave u Belgiji sagla-sno unutra"njem pravu o kome je re# u glavnom postupku samo ako bi se sma-tralo da dozvola boravka istovremeno obezbe%uje status supsidijarne za"tite.

SPEU je primetio da vrste te"ke nepravde koje su utvr%ene u #lanu 15 Direktive 2004/83 predstavljaju uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se neko lice kvali-fikovalo za supsidijarnu za"titu kada, u skladu s #lanom 2(e) te direktive, posto-ji, kako je dokazano, osnov da se opravdano veruje da bi podnosilac zahteva bio suo#en sa stvarnom opasno"$u od te"ke nepravde ako bi bio vra$en u zemlju porekla o kojoj je re#. 'lanom 15 (a) i (c) Direktive 2004/83 nisu obuhva$ene opa-snosti s kojima je suo#en dr!avljanin tre$e zemlje u pogledu pogor"anja svog zdravstvenog stanja koje nije nastupilo usled toga "to je namerno li"en zdrav-stvene za"tite, zato "to se nepravda, tj. "teta utvr%ena u tim odredbama sastoji od smrtne kazne ili smaknu$a i ozbiljne i individualne pretnje po !ivot usled op"teg nasilja u situacijama me%unarodnog i unutra"njeg oru!anog sukoba. 'lan 15(b) Direktive 2004/83 ovde tako%e ne bi mogao da se primeni, budu$i

VODI! O AZILU

220

da on utvr%uje supsidijarnu za"titu samo ako je dr!avljanin tre$e zemlje bio izlo!en mu#enju ili ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju ili ka!njavanju u dr!avi svog porekla. Zaista, u svetlosti #lana 6 Kvalifikacione direktive, te"ku nepravdu mora naneti neko tre$e lice, pa ona stoga ne mo!e biti tek rezultat op"tih nedostataka zdravstvenog sistema u zemlji porekla. Prema oceni SPEU, iz nekoliko ta#aka preambule sledi da opasnost od pogor"anja zdravlja dr!av-ljanina tre$e zemlje koji boluje od te"kog oboljenja nastalog usled nedostatka odgovaraju$eg le#enja u zemlji njegovog porekla nije, u na#elu, dovoljna da bi se na osnovu nje pru!ila me%unarodna za"tita, kao i da obim te za"tite ne mo!e biti pro"iren na lica kojima je dopu"ten boravak na teritoriji dr!ava #lanica na diskrecionoj osnovi iz saose$anja ili iz humanitarnih razloga.

Osim toga, SPEU je naveo da, uprkos tome "to sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava ukazuje, u veoma izuzetnim slu#ajevima,148 na povredu #la-na 3 ako se lice koje boluje od nekog te"kog oboljenja prebaci u zemlju u kojoj mogu$nosti za le#enje tog oboljenja znatno zaostaju za mogu$nostima u zemlji doma$inu, to ne zna#i da tom licu treba odobriti boravak u dr!avi #lanici u vidu supsidijarne za"tite saglasno Kvalifikacionoj direktivi.

SPEU je potom obrazlo!io da se #lan 3 Kvalifikacione direktive, koji dopu"ta dr!avama #lanicama da, izme%u ostalog, uvedu ili zadr!e povoljnije standarde za lica koja ispunjavaju uslove za supsidijarnu za"titu, tako%e ne primenjuje na unutra"nje pravo, odnosno nacionalno zakonodavstvo kojim se dr!avljani tre$e zemlje "tite po osnovu zdravstvenih razloga. Rezerva koja postoji u #lanu 3 Direktive 2004/83 onemogu$uje dr!avi #lanici da uvede ili zadr!i odredbe kojima bi status supsidijarne za"tite predvi%en Direktivom odobrila dr!avlja-ninu tre$e zemlje obolelom od te"ke bolesti na osnovu opasnosti da se njegovo zdravstveno stanje pogor"a zbog toga "to u zemlji njegovog porekla ne postoji mogu$nost da se le#i na odgovaraju$i na#in zato "to su takve odredbe inkom-patibilne s Direktivom.

SPEU je svoj zaklju#ak zasnovao na #injenici da bi bilo suprotno op"tem pro-gramu i ciljevima Direktive 2004/83 da se izbegli#ki status i status supsidijar-ne za"tite pru!i dr!avljanima tre$ih zemalja koji se nalaze u situacijama koje nemaju nikakve veze s racionalnom potkom me%unarodne za"tite. Iz toga sledi da se zakon na koji se poziva belgijska dr!ava ne mo!e smatrati, u smislu #lana 3 Direktive 2004/83, zakonom koji uvodi povoljniji standard za odre%ivanje lica

148 N. v. the United Kingdom, [Veliko ve$e] presuda od 27. maja 2008, br. 26565/05, o kojoj izve"tavamo u odeljku o sudskoj praksi

ESLJP-a.

221

VODI! O AZILU

koje ispunjava uslove za supsidijarnu za"titu. Dr!avljani tre$e zemlje kojima je dopu"teno da borave u zemlji na osnovu tog zakona nisu, prema tome, lica sa statusom supsidijarne za"tite na koja se mogu primeniti #lanovi 28 i 29 te direktive – oni kojima se ure%uju pitanja socijalnog staranja i zdravstvene za-"tite.

U zaklju#ku, SPEU je presudio da se #lanovi 28 i 29 Direktive 2004/83, pro#itani u vezi sa #lanovima 2(e), 3, 15 i 18 te direktive, moraju tuma#iti u tom smislu da ne zahtevaju od dr!ave #lanice da obezbedi socijalno staranje i zdravstve-nu za"titu predvi%enu tim odredbama dr!avljaninu tre$e zemlje koji je dobio dozvolu boravka na teritoriji te dr!ave #lanice prema unutra"njem pravu – kao "to je slu#aj ovde u glavnom postupku – kada to unutra"nje pravo omogu$uje stranom dr!avljaninu koji boluje od nekog oboljenja usled koga su ugro!eni njegov !ivot ili fizi#ki integritet ili koji je izlo!en stvarnoj opasnosti od ne#o-ve#nog ili poni!avaju$eg postupanja da boravi u toj zemlji #lanici onda kada u zemlji njegovog porekla ili u nekoj tre$oj zemlji u kojoj je on ranije boravio nema odgovaraju$eg le#enja, osim ako je on u toj zemlji namerno li"en zdrav-stvene za"tite.

4. Komentar

Prema Kvalifikacionoj direktivi, supsidijarna za"tita mora biti pru!ena ako je podnosilac zahteva suo#en s jednom od slede$e tri situacije: (a) „smrtna ka-zna ili smaknu$e”, (b) „mu#enje ili ne#ove#no ili poni!avaju$e postupanje ili ka!njavanje u dr!avi njegovog porekla” ili (c) „ozbiljna i individualna pretnja !ivotu zbog op"teg nasilja u situacijama me%unarodnog ili unutra"njeg oru!a-nog sukoba”. SPEU je ranije tuma#io tre$i od tih osnova u svojim presudama u predmetima Elgafad%i149 i Dijakité.150

U presudi u predmetu Elgafad%i, SPEU je naglasio vezu izme%u #lana 15(b) Direktive 2004/83 i #lana 3 EKLJP-a. Me%utim, ta veza ne zna#i da navedeni #lanovi imaju istovetan obim polja primene. U dvema skorijim presudama, do-netim u predmetima M’Bo# i Abdida,151 SPEU je razjasnio obim me%unarodne

149 C-465/07, Meki Elgafaji and Noor Elgafaji v. Staatssecretaris van Justitie, [Veliko ve$e] presuda od 17. februara 2009, o kojoj

izve"tavamo u ovom odeljku.

150 C-285/12, Aboubacar Diakité v. Commissaire général aux réfugiés et aux apatrides, presuda od 30. januara 2014, o kojoj tako%e

izve"tavamo u ovom odeljku.

151 C-562/13, Centre public d’action sociale d’Ottignies-Louvain-La-Neuve v. Moussa Abdida, [Veliko ve$e] presuda od 18. decem-

bra 2014, vidi komentar tog zasebnog predmeta u ovom odeljku.

VODI! O AZILU

222

za"tite u slu#ajevima u kojima podnosioci zahteva boluju od te"kih oboljenja. U predmetu M’Bo#, SPEU je razjasnio pojam „te"ke "tete” iz #lana 15(b) Kvalifi-kacione direktive, koji obuhvata mu#enje ili ne#ove#no ili poni!avaju$e postu-panje ili ka!njavanje podnosioca zahteva u zemlji porekla.

G. M’Bo# je tvrdio da u njegovom slu#aju mo!e da se primeni drugi osnov zato "to je Evropski sud za ljudska prava protuma#io #lan 3 EKLJP-a, koji isto tako zabranjuje „mu#enje ili ne#ove#no ili poni!avaju$e postupanje ili ka!njavanje”, u tom smislu da, u izuzetnim slu#ajevima, ljudi koji bi umrli u slu#aju vra$anja u zemlju porekla zbog tamo"nje neadekvatne zdravstvene za"tite ne mogu biti vra$eni.

Me%utim, SPEU je odbacio te argumente. Po njegovom mi"ljenju, budu$i da su u Kvalifikacionoj direktivi pobrojane konkretne ljudske aktivnosti koje su izvor progona ili te"ke nepravde, taj vid „te"ke nepravde” mora biti rezultat „oblika pona"anja u ime tre$eg lica”, pa „stoga ne mo!e biti samo rezultat op"tih nedo-stataka u zdravstvenom sistemu zemlje porekla”. SPEU jeste napravio izuzetak u slu#ajevima u kojima je lice o kome je re# namerno li"eno zdravstvene za"ti-te, "to bi onda nalagalo da se tom licu odobri supsidijarna za"tita. Prema tome, samo zbog toga "to je ESLJP protuma#io #lan 3 EKLJP-a u tom smislu da lica koja se nalaze u polo!aju g. M’Bo#a ne mogu biti vra$ena u zemlju porekla, to ne zna#i da ta lica nu!no imaju pravo na supsidijarnu za"titu saglasno Direk-tivi.

Me%utim, to "to se dozvola boravka po osnovu zdravstvenih razloga isklju#uje iz polja primene Kvalifikacione direktive ne zna#i da postoje$a sudska praksa ESLJP-a u vezi sa #lanom 3 EKLJP-a nije po"tovana u pravu EU, o #emu svedo#i odluka o Direktivi 2008/115 (Direktiva o vra$anju) u presudi Abdida, koju je SPEU doneo kasnije istog tog dana.

Osim toga, presuda u predmetu M’Bo# dopunjuje presudu u predmetu B i D152 time "to potvr%uje, saglasno #lanu 3 Direktive 2004/83 (Kvalifikaciona direk-tiva), da dr!ave #lanice imaju pravo da pro"ire polje me%unarodne za"tite, ali samo u odre%enim granicama.

152 C-57/09 i C-101/09, Bundesrepublik Deutschland v. B and D [GC], presuda od 9. novembra 2010, vidi komentar tog zasebnog

predmeta u ovom odeljku.

223

VODI! O AZILU

Uslovi pod kojima se dr%avljaninu tre'e zemlje mo%e odobriti izbegli"ki status u EU

PRESUDA U PREDMETU ANDRE LORENS (EPERD PROTIV SAVEZNE REPUBLIKE NEMA&KE

(predmet broj C-472/13)26. februar 2015.


Ovaj predmet formiran je na osnovu zahteva koji je Upravni sud iz Minhena uputio Sudu pravde EU u vezi s tuma#enjem Direktive Saveta 2004/83/EC, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva). Prema Kvalifikacionoj direktivi, dr!avljanin tre$e zemlje koji osnovano strahuje od toga da $e biti izlo!en pro-gonu po osnovu svoje rase, veroispovesti, nacionalnosti, politi#kog mi"ljenja ili pripadni"tva odre%enoj dru"tvenoj grupi mo!e, pod odre%enim uslovima, dobiti status izbeglice. Direktivom su, izme%u ostalog, utvr%eni #inioci koji podr!avaju zaklju#ak da ti akti predstavljaju akte progona. Saglasno #lanu 9 stav 2(e) Kvalifikacione direktive, delo progona mo!e poprimiti oblik „sud-skog gonjenja ili ka!njavanja zbog odbijanja obavljanja vojne slu!be prilikom sukoba, kada bi obavljanje vojne slu!be uklju#ivalo krivi#na dela ili radnje koje su utvr%ene odredbom o isklju#enju u #lanu 12 stav 2”. Primetno je da se ta odredba o isklju#enju odnosi na zlo#ine protiv mira, ratne zlo#ine, zlo#ine protiv #ove#nosti i dela koja su u suprotnosti s ciljevima i na#elima Ujedinje-nih nacija.

Podnosilac zahteva, g. (eperd (Andre Lawrence Shepherd), dr!avljanin je Sje-dinjenih Ameri#kih Dr!ava. On se 2003. prijavio za slu!enje u vojsci SAD. Od 2004. do 2005. radio je kao helikopterski tehni#ar u Iraku. Od februara 2005. bio je stacioniran u Nema#koj.

Od g. (eperda je 1. aprila 2007. zatra!eno da se vrati u Irak. Ubrzo potom napu-stio je vojsku na osnovu svog uverenja da je ira#ki rat nezakonit i da su u njemu neposredno po#injeni ratni zlo#ini. Potom je zatra!io azil u Nema#koj tvrde$i da je, zbog toga "to je dezertirao, izlo!en opasnosti od krivi#nog gonjenja u SAD. Nema#ka Savezna kancelarija za migracije i izbeglice odbila je njegov za-htev za azil.

G. (eperd je od Upravnog suda u Minhenu zatra!io da poni"ti re"enje kojim je odbijen njegov zahtev za azil i da nalo!i da mu bude odobren azil.

VODI! O AZILU

224


Upravni sud je zatra!io od SPEU da protuma#i #lan 9 stav 2(e) Kvalifikacione direktive (2004/83). Prethodna pitanja odnosila su se na konkretne kriterijume na osnovu kojih se aktivira primena #lana 9 stav 2(e), izme%u ostalog, nepo-sredno vojno anga!ovanje ili dela po#injena van stvarne borbe; verovatno$a da se krivi#no delo dogodi; sudsko gonjenje pred Me%unarodnim krivi#nim su-dom (MKS) i, na kraju, postavio je pitanje da li zatvorska kazna i izop"tenje iz dru"tva zbog dezertiranja mogu sami po sebi predstavljati #in progona u smi-slu #lana 9 stav 2 (b) ili (c) Direktive.

3. Odluka SPEU

SPEU je naglasio da je cilj Kvalifikacione direktive to da se identifikuju lica kojima treba pru!iti me%unarodnu za"titu. Sledstveno tome, SPEU je stao na stanovi"te da za"tita koju pru!a #lan 9 stav 2(e) obuhvata celokupno vojno osoblje. Prema tome, ta za"tita obuhvata i lica koja pru!aju tehni#ku podr"ku vojsci. Ipak, #lan 9 stav 2(e) odnosi se samo na ona lica #ije bi aktivnosti, u svojstvu tehni#ke podr"ke, „u dovoljnoj meri neposredno i razumno uverljivo” mogle dovesti do u#e"$a u ratnim zlo#inima.

Va!no je ukazati na to da se za"tita koju pru!a #lan 9 stav 2(e) aktivira samo onda kada postoji verovatno$a da $e biti po#injena dela iz #lana 12 stav 2 Kva-lifikacione direktive, kao "to su zlo#ini protiv mira, ratni zlo#ini ili zlo#ini pro-tiv #ove#nosti. Doma$e vlasti su odgovorne za procenu prethodnih i sada"njih okolnosti koje bi ukazale na to da je samim obavljanjem vojne slu!be lice ume-"ano ili bi moglo biti ume"ano u izvr"enje takvih dela. Me%utim, podnosilac zahteva je taj koji je du!an da „u dovoljnoj meri uverljivo utvrdi i doka!e” da bi njegova jedinica mogla biti ume"ana u izvr"enje tih konkretnih dela.

Va!no je ista$i da se situacija progona od koje su lica za"ti$ena po osnovu #la-na 9 stav 2(e) odnosi samo na odbijanje podnosioca zahteva da ostane u vojnoj slu!bi. U slu#aju g. (eperda, SPEU je naglasio da se on nije samo dobrovoljno prijavio za vojnu slu!bu u vreme kada je vojska ve$ bila ume"ana u sukob u Iraku ve$ se i docnije, po"to je obavio jedan ciklus slu!bovanja u toj zemlji, ponovo prijavio za u#e"$e u tim snagama. SPEU je istakao da je, ako podnosilac zahteva nije pokrenuo postupak za dobijanje statusa lica koje ula!e prigovor savesti, svaka za"tita po osnovu #lana 9 stav 2(e) isklju#ena, osim ako podno-silac zahteva ne doka!e da mu u konkretnom polo!aju u kome se na"ao nije bio na raspolaganju takav postupak.

225

VODI! O AZILU

Kona#no, SPEU je istakao da se kazna zatvora mo!e smatrati aktom progona po osnovu #lana 9 stav 2 (b) i (c) samo onda kada bi kazna bila do te mere nesraz-merna i diskriminatorna da bi „prevazi"la ono "to je neophodno da u#ini dr!a-va o kojoj je re# kako bi ostvarila svoje legitimno pravo na odr!avanje oru!a-nih snaga”. Nacionalne vlasti snose odgovornost za tu procenu. U konkretnom predmetu g. (eperda, SPEU je stao na stanovi"te da ni"ta u spisu predmeta koji je dostavljen tom sudu ne ukazuje na to da bi verovatna kazna zatvora preva-zi"la legitimna prava dr!ave da odr!ava oru!ane snage.

4. Komentar

U predmetu (eperd, Sudu pravde Evropske unije postavljeno je nekoliko po-drobnih i osetljivih pitanja o specifi#nim aspektima akata progona koji su pobrojani u #lanu 9 Kvalifikacione direktive, konkretno, sudskog gonjenja ili ka!njavanja zbog odbijanja da se obavlja vojna slu!ba kada bi, kako je tvrdio podnosilac zahteva, obavljanje vojne slu!be moglo na kraju da obuhvati ratne zlo#ine.

U svojoj presudi, SPEU je izneo va!ne elemente koji su potrebni da bi se utvr-dio obim tog pojma i posebno je razjasnio pojam „odbijanje da se obavlja vojna slu!ba”, kao i vrstu veze koju treba tra!iti izme%u aktivnosti podnosioca zahte-va i izvr"enja ratnih zlo#ina.

SPEU je primetio da Kvalifikaciona direktiva defini"e #in sudskog gonjenja ili ka!njavanja zbog odbijanja da se obavlja vojna slu!ba u sukobu onda kada bi obavljanje vojne slu!be obuhvatilo i izvr"enje ratnih zlo#ina. Objasnio je da je cilj Direktive da se identifikuju lica kojima je stvarno potrebna me%unarodna za"tita. Sledstveno tome, #lan 9 stav 2(e) obuhvata „celokupno vojno osoblje, uklju#uju$i i lica koja pru!aju logisti#ku i tehni#ku podr"ku vojsci”. Me%utim, SPEU je primetio da, kako bi bio primenjen #lan 9 stav 2(e), mora postojati su-kob, kao i da, iako indirektno u#e"$e u navodnim ratnim zlo#inima (tj. onda kada podnosilac zahteva pru!a logisti#ku podr"ku) ne isklju#uje mogu$nost da podnosilac zahteva potpadne pod dejstvo #lana 9 stav 2(e), ta odredba se od-nosi samo na one zadatke pojedinca koji bi mogli „u dovoljnoj meri neposredno i razumno uverljivo” dovesti do izvr"enja takvih dela. Stoga je SPEU stao na stanovi"te da pripadnici vojske koji indirektno u#estvuju u sukobu mogu, u izvesnim situacijama, dobiti azil posle dezertiranja. Iako, da bi ta za"tita bila primenljiva, ne moraju biti prethodno po#injeni ratni zlo#ini, moraju se predo-#iti dokazi da postoji velika verovatno$a da $e ratni zlo#ini biti po#injeni i da su zadaci tog pojedinca dovoljno povezani sa u#e"$em u ratnim zlo#inima.

VODI! O AZILU

226

Ipak, SPEU je naglasio da nije verovatno da bi vojnik mogao biti naveden na to da po#ini ratne zlo#ine ako je re# o intervenciji koja je legitimizovana manda-tom Saveta bezbednosti UN ili me%unarodnim konsenzusom i ako doma$e za-konodavstvo delotvorno goni ratne zlo#ine. Stoga je podnosilac zahteva du!an da „u dovoljnoj meri uverljivo doka!e da njegova jedinica obavlja operacije koje su joj poverene […] u takvim uslovima da postoji velika verovatno$a da $e biti po#injena dela kao "to su ona koja su utvr%ena u toj odredbi”.

Potom je SPEU objasnio da dela progona na koja se podnosilac zahteva !ali mo-raju i jedino mogu proiste$i iz odbijanja podnosioca zahteva da obavlja vojnu slu!bu, tako da to odbijanje mora predstavljati jedini na#in na koji on mo!e da izbegne u#e"$e u navodnim ratnim zlo#inima.

Na kraju, kada je razmatrao da li kazna zatvora, izop"tenost iz dru"tva ili ne-#asno otpu"tanje zbog dezertiranja mogu predstavljati akte progona u smislu #lana 9 stav 2 (b) i (c), onda kada nadle!ni nacionalni organi smatraju da nije dokazano da bi vojna slu!ba koju je podnosilac zahteva odbio obuhvatila izvr-"enje ratnih zlo#ina, SPEU je primetio da je „neophodno razmotriti da li ti akti prevazilaze ono "to je neophodno da dr!ava o kojoj je re# ostvaruje svoje legi-timno pravo na dr!anje oru!anih snaga”. U tom smislu, mogu$a kazna zatvora od pet godina, koliko u Sjedinjenim Ameri#kim Dr!avama iznosi zapre$ena ka-zna za dezertiranje iz vojske, nije ocenjena kao nesrazmerna ili diskriminator-na u tom smislu da bi mogla predstavljati akt progona.

227

VODI! O AZILU

Direktiva 2008/115/EZ, od 16. decembra 2008. (Direktiva o vra%anju)

Ne mo%e se prekora"iti maksimalni rok pritvora od 18 meseci, prema Direktivi o vra'anju

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU SAID (AMILOVI& KAD'OJEV (HUD'BAROV)

(predmet broj C-357/09 PPU)30. novembar 2009.


Predmet je formiran na osnovu hitnog zahteva za dono"enje odluke o pret-hodnom pitanju koje je uputio Upravni sud Sofije (Administrativen sad) u vezi s tuma#enjem #lana 15 stavovi 4,6 Direktive 2008/115/EZ Evropskog parlamen-ta i Evropskog saveta, od 16. decembra 2008. (Direktiva o vra$anju). 'lan 15 te direktive potvr%uje osnov za zadr!avanje dr!avljana tre$ih zemalja koji su podvrgnuti postupku vra$anja u zemlju porekla. Zadr!avanje, odnosno pritvor mo!e biti sproveden samo ako postoji opasnost od toga da $e lice o kome je re# pobe$i ili ako ono ometa postupak za vra$anje. 'lanom 15 utvr%eno je da rok zadr!avanja, odnosno pritvora ne mo!e biti du!i od 18 meseci i da lice o kome je re# mora biti pu"teno #im prestanu da postoje mogu$nosti za udaljavanje tog lica.

G. Kad%ojev je uhap"en u Bugarskoj 21. oktobra 2006. Pritvoren je na osnovu unutra"njeg prava, a bugarske vlasti su nalo!ile da on bude vra$en u 'e#eniju. Tvrdio je da je ruski dr!avljanin iz 'e#enije. Ruske vlasti su odbile da priznaju njegove isprave kao dokaz ruskog dr!avljanstva. Jo" dok je bio u pritvoru, g. Kad%ojev je nekoliko puta podnosio zahtev da mu se prizna status izbeglice, ali su ti njegovi zahtevi odba#eni. Odba#eni su i njegovi poku"aji da pokrene postupak za sudsko preispitivanje tih odluka.

Bugarske vlasti su poku"ale da na%u sigurnu tre$u zemlju153 koja bi mogla da

153 Pojam „sigurna tre$a zemlja” nikako ne bi trebalo me"ati s pojmom „sigurna zemlja porekla”. Potonji pojam odnosi se na

dr!avu #iji dr!avljani nisu progonjeni, dok se prvi pojam odnosi na tranzitnu zemlju koja se smatra bezbednom za pru!anje

me%unarodne za"tite. Pojam „sigurne tre$e zemlje” utvr%en je u #lanu 27 Direktive o minimalnim standardima koji se

odnose na postupke priznavanja i ukidanja statusa izbeglica (Direktiva Saveta 2005/85/EZ, od 1. decembra 2005, o mini-

malnim standardima koji se odnose na postupke priznavanja ili ukidanja statusa izbeglice u dr!avama #lanicama koja je

izmenjena i dopunjena Direktivom 2013/32/EZ Evropskog parlamenta i Evropskog saveta, od 26. juna 2013, o zajedni#kim

VODI! O AZILU

228

primi g. Kad%ojeva, ali su sve zemlje kojima su se bugarske vlasti obratile odbile da ga prime. U me%uvremenu, g. Kad%ojev je zadr!an u pritvoru 34 meseca.


Upravni sud u Sofiji podneo je hitan zahtev za odlu#ivanje o prethodnom pi-tanju su"tinski tra!e$i da se SPEU izjasni da li je maksimalni rok od 18 meseci pritvora, koji je utvr%en u #lanu 15, primenljiv na lice koje se nalazi u polo!aju u kome se na"ao g. Kad%ojev.

3. Odluka SPEU

SPEU je stao na stanovi"te da ukupan period pritvora radi vra$anja dr!avljani-na tre$e zemlje ne mo!e biti du!i od 18 meseci, kao "to je to utvr%eno u #lanu 15 Direktive o vra$anju, #ak ni ako je taj rok pritvora po#eo da te#e pre nego "to su pravila utvr%ena u Direktivi postala primenljiva u unutra"njem pravu.

SPEU je razjasnio da period tokom koga je neko lice zadr!ano na temelju odluke donete u skladu s doma$im pravom i pravom EU kojim se ure%uju pitanja tra-!ilaca azila nije isto "to i pritvor prema #lanu 15 Direktive o vra$anju. U ovom predmetu, nacionalni sud je trebalo da utvrdi da li se obrada zahteva za azil g. Kad%ojeva zasnivala na ranijim pravilima doma$eg zakonodavstva u vezi s vra$anjem. Ako se radilo o pritvoru u svrhu vra$anja, odnosno udaljavanja, rok je trebalo ra#unati u odnosu na maksimalnu du!inu pritvora koja je utvr%ena #lanom 15 Direktive o vra$anju.

Period tokom koga je izvr"enje naloga za deportaciju obustavljeno zbog sud-skog preispitivanja u postupku koji je povelo lice o kome je re# tako%e treba ura#unati, vode$i ra#una o maksimalnoj du!ini pritvora. Osim toga, SPEU je razjasnio da, onda kada vi"e nema razumnih izgleda za vra$anje, lice mora biti pu"teno na slobodu saglasno #lanu 15 stav 4.

postupcima za priznavanje i oduzimanje me%unarodne za"tite [izmenjena]). Saglasno pojmu „sigurne tre$e zemlje”, dr!ave

#lanice mogu da po"alju tra!ioca azila u tre$u zemlju s kojom taj tra!ilac ima neku vezu, tako da je za njega razumno da

tamo ode, i u kojoj postoji mogu$nost da on zatra!i izbegli#ki status i u kojoj mu, ako mu taj status bude dodeljen, mora biti

omogu$eno da dobije za"titu u skladu sa (enevskom konvencijom iz 1951. godine. U toj tre$oj zemlji tra!ilac azila ne sme

biti u opasnosti od progona, refoulement-a, ili od postupanja koje bi predstavljalo povredu #lana 3 EKLJP-a. Na osnovu te

pretpostavke, dr!ave #lanice mogu odlu#iti da zahtev za azil smatraju o#igledno neosnovanim i neprihvatljivim u skladu s

Direktivom o postupcima za priznavanje ili ukidanje izbegli#kog statusa.

229

VODI! O AZILU

Kona#no, SPEU je stao na stanovi"te da, saglasno #lanu 15, maksimalan rok od 18 meseci pritvora ne sme biti prekora#en #ak ni ako lice o kome je re# „ne poseduje valjane isprave, ako je njegovo pona"anje agresivno, ako nema sredstava za izdr!avanje i ako mu dr!ava #lanica u tom smislu nije obezbedila sme"taj ili sredstva za egzistenciju”. SPEU je primetio da Direktiva o vra$anju ne mo!e biti pravni osnov za pritvaranje iz razloga o#uvanja javnog reda i javne bezbednosti.

4. Komentar

Predmet Kad%ojev bio je prvi o kome je SPEU odlu#ivao u vezi s Direktivom o vra$anju. Presuda je usredsre%ena na tuma#enje #lana 15 Direktive o vra$anju – odredbe kojom je dozvoljeno da dr!ave #lanice primene meru pritvora, odno-sno zadr!avanja u kontekstu postupka za vra$anje dr!avljana tre$ih zemalja koji ilegalno borave na njihovoj teritoriji.

Kada je re# o pitanju da li dr!ava #lanica mora, kada utvr%uje da li je maksimal-ni rok pritvora istekao, ura#unati i vreme pritvora pre nego "to je Direktiva o vra$anju postala primenljiva, SPEU je stao na stanovi"te da bi, kada to vreme ne bi bilo ura#unato, lica koja se nalaze u polo!aju u kome se na"ao g. Kad%ojev u pritvoru provela vi"e vremena nego "to to dopu"ta maksimalni rok, "to nije u skladu s ciljevima Direktive.

Presudom je tako razja"njeno na koji na#in treba primenjivati Direktivu o vra-$anju u tranzicionom periodu kada je postupak vra$anja bio zapo#et na osnovu ranijih doma$ih zakona. Rezonovanje u vezi s tim pitanjem docnije je prime-njeno u presudi Filev i Osmani.154 U tom predmetu, SPEU je presudio da #lan 11 stav 2 Direktive o vra$anju zabranjuje da se kr"enje zabrane ulaska i boravka krivi#no kazni u situaciji kada je ta zabrana izre#ena vi"e od pet godina pre dana kada je dr!avljanin tre$e zemlje o kome je re# ponovno u"ao na teritoriju dr!ave #lanice ili pre stupanja na snagu doma$eg propisa kojim se primenjuje Direktiva, osim ako to lice predstavlja ozbiljnu pretnju po javni red ili javnu ili nacionalnu bezbednost.

&tavi"e, SPEU je naglasio razliku izme%u pritvora zasnovanog na Direktivi o vra$anju i pritvora zasnovanog na Direktivi o uslovima prihvata.155 Konkretno,

154 C-297/12, Gjoko Filev and Adnan Osmani, presuda od 19. septembra 2013.

155 Direktiva Saveta 2003/9/EZ, od 27. januara 2003, o utvr%ivanju minimalnih standarda za prihvat podnosilaca zahteva za

me%unarodnu za"titu (Direktiva o prihvatu).

VODI! O AZILU

230

pritvor u svrhu vra$anja ure%uje se Direktivom o vra$anju, dok se pritvor tra-!ilaca azila ure%uje Direktivom o uslovima prihvata i Direktivom o postupcima za priznavanje i ukidanje statusa izbeglice.156 Da li $e se period pritvora do re-"avanja zahteva za azil ura#unati u ukupnu du!inu pritvora zavisi od toga na temelju koje direktive je pritvoren tra!ilac azila. Ako nije doneta odluka da se pritvor g. Kad%ojeva izmeni iz statusa „pritvora do vra$anja” u status „pritvora do re"enja o zahtevu za azil”, onda $e taj period pritvora biti ura#unat kada se obra#unava maksimalno trajanje pritvora do izvr"enja vra$anja saglasno Direktivi o vra$anju.

Kada se utvr%uje da li postoje „razumni izgledi za udaljavanje” iz #lana 15 stav 4 Direktive o vra$anju, mora se voditi ra#una o tome da li udaljavanje mo!e biti uspe"no u maksimalnom roku pritvora koji je utvr%en tom direktivom. Kada se dosegne taj maksimalni rok pritvora, #lan 15 stav 4 vi"e nije primenljiv i lice mora bez odlaganja biti pu"teno na slobodu.

Kada je re# o pitanju da li lice mora biti pu"teno na slobodu onda kada je mak-simalni rok pritvora prekora#en, #ak i ako to lice ne poseduje va!e$e isprave, ako je njegovo pona"anje agresivno, ako nema sredstava za izdr!avanje i ako mu dr!ava #lanica nije obezbedila sme"taj ili sredstva za !ivot, SPEU je istakao da #lan 15 stav 6 ne dopu"ta da se maksimalni rok pritvora produ!i ni u kakvim okolnostima, #ak ni ukoliko su razlozi vezani za javni red i javnu bezbednost.

U oblasti pritvaranja, odnosno zadr!avanja tra!ilaca azila tako%e treba ukazati na nedavni predmet N.,157 u kome je nacionalni sud postavio pitanje validnosti Direktive o uslovima prihvata, prema kojoj tra!ilac azila mo!e biti pritvoren onda kada to nala!e za"tita nacionalne bezbednosti ili javnog reda. SPEU je u predmetu N. presudio da nema osnova za dovo%enje u pitanje mere pritvora iz razloga nacionalne bezbednosti ili javnog reda, jer je obim te mere strogo ograni#en kako bi se udovoljilo zahtevima za srazmernost.

156 Direktiva Saveta 2005/85/EZ, od 1. decembra 2005, o minimalnim standardima koji se odnose na postupke priznavanja i

ukidanja statusa izbeglica u dr!avama #lanicama (Direktiva o postupcima za priznavanje i ukidanje izbegli#kog statusa).

157 C-601/15, J. N. v. Staatssecretaris van Veiligheid en Justitie, [Veliko ve$e] presuda od 15. februara 2016.

231

VODI! O AZILU

Neophodno suspenzivno dejstvo odluke o vra'anju te$ko obolelog dr%avljanina Nigerije

PRESUDA VELIKOG VE)A U PREDMETU JAVNI CENTAR ZA DRU(TVENU AKCIJU IZ MESTA OTINJI LUVEN LA

NEV PROTIV MUSE ABIDE(predmet broj C-562/13)

18. decembar 2014.


Predmet je formiran na osnovu zahteva koji je Sud za radne sporove iz Brisela uputio Sudu pravde EU u vezi s tuma#enjem Direktive Saveta 2003/9/EZ, od 27. januara 2003, kojom su utvr%eni minimalni standardi za prihvat tra!ilaca azila, Direktive Saveta 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004, o minimalnim standar-dima za kvalifikaciju i status dr!avljana tre$e zemlje ili lica bez dr!avljanstva kao izbeglica ili lica kojima je na drugi na#in potrebna me%unarodna za"tita i o sadr!aju odobrene za"tite, Direktive Saveta 2005/85/EZ, od 1. decembra 2005, o minimalnim standardima koji se odnose na postupke priznavanja ili ukidanja statusa izbeglice u dr!avama #lanicama, kao i #lanova 1,4, #lana 19 stav 2 i #lanova 20, 21 i 47 Povelje o osnovnim pravima Evropske unije (Povelja).

G. Abdida, dr!avljanin Nigerije koji boluje od izuzetno te"ke bolesti, podneo je belgijskoj dr!avi zahtev da mu odobri da ostane na njenoj teritoriji iz zdrav-stvenih razloga. U junu 2011. zahtev g. Abdide odba#en je uz obrazlo!enje da u zemlji njegovog porekla postoji odgovaraju$a medicinska infrastruktura za negu lica koja boluju od iste bolesti kao i on. Stoga mu je nalo!eno da napusti Belgiju.

G. Abdida je 7. jula 2011. ulo!io !albu na tu odluku Savetu za parni#ne sporove stranaca (Conseil du Contentieux des Étrangers). Tokom parni#nog postupka g. Abdidi nije obezbe%en pravni lek koji bi imao suspenzivno dejstvo, a Javni centar za dru"tvenu akciju (Centres Publics d’Action Sociale , CPAS) ukinuo je njegovu osnovnu socijalnu pomo$ i zdravstvenu za"titu. G. Abdida je tada od-lu#io da se !ali Sudu za radne sporove na odluku o ukidanju socijalne pomo$i. Taj sud je prihvatio njegovu !albu i naredio da je CPAS du!an da ispla$uje so-cijalnu pomo$ g. Abdidi.

CPAS je 7. oktobra 2011. ulo!io !albu na tu presudu pred Sudom za radne sporo-ve u Briselu. Taj sud je saop"tio da, saglasno va!e$im pravilima u unutra"njem

VODI! O AZILU

232

pravu, ne postoji pravni lek kojim bi g. Abdida mogao da suspenduje odluku kojom mu je odbijen zahtev za dozvolu boravka, kao i da on, dok se ne donese odluka o njegovoj !albi, nema pravo ni na kakav vid socijalne pomo$i, osim na hitnu medicinsku pomo$.


Sud za radne sporove u Briselu obustavio je postupak i zatra!io od SPEU da odgovori na pitanje da li Direktive 2003/9, 2004/83 i 2005/85, sagledane u vezi sa #lanovima 1,4, #lanom 19 stav 2 i #lanovima 20, 21 i 47 Povelje, treba tu-ma#iti u tom smislu da zna#e da dr!ava #lanica #iji su nadle!ni organi doneli odluku kojom odbijaju zahtev dr!avljanina tre$e zemlje da mu se izda dozvola boravka u toj zemlji #lanici saglasno unutra"njem pravu, "to je ovde pitanje u glavnom postupku, gde je utvr%eno da se stranom dr!avljaninu koji boluje od oboljenja koje predstavlja stvarnu opasnost po njegov !ivot ili fizi#ki integritet ili stvarnu opasnost od ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja onda kada ne postoji mogu$nost da bude le#en na odgovaraju$i na#in u zemlji svog porekla ili u tre$oj zemlji u kojoj je ranije boravio i koja je nalo!ila tom dr!avljaninu tre$e zemlje da napusti teritoriju dr!ave #lanice, mora obezbediti pravni lek sa suspenzivnim dejstvom u odnosu na tu odluku i mora se postarati za zadovo-ljenje osnovnih potreba dr!avljanina tre$e zemlje dok se ne donese odluka o njegovoj !albi na tu odluku.

3. Odluka SPEU

SPEU je ponovio da zahtev koji je podnet saglasno doma$em zakonodavstvu za dozvolu boravka iz zdravstvenih razloga zbog te"ke bolesti za koju ne postoji odgovaraju$e le#enje u zemlji porekla ne predstavlja zahtev za me%unarodnu za"titu u smislu #lana 2(g) Kvalifikacione direktive. Ipak, ovaj predmet otva-ra nekoliko pitanja po osnovu Direktive o vra$anju 2008/115, od 16. decembra 2008, s obzirom na to da je g. Abdida dobio odluku kojom se njegov boravak u zemlji progla"ava nezakonitim i kojom mu se nala!e da se vrati u zemlju po-rekla.

Kada je re# o suspenzivnom dejstvu !albe na odluku o vra$anju, SPEU se po-zvao na #lan 13 stav 1 Direktive o vra$anju, kojim je utvr%eno da dr!avljaninu tre$e zemlje mora biti obezbe%en delotvoran pravni lek kako bi se !alio na odluku kojom mu se nala!e da se vrati u zemlju porekla. 'lan 13 stav 2 te direk-tive utvr%uje da organ koji je nadle!an da preispita odluke u vezi s vra$anjem mo!e privremeno suspendovati izvr"enje te osporene odluke, "to implicira da

233

VODI! O AZILU

Direktiva o vra$anju ne zahteva da pravni lek iz #lana 13 stav 1 mora imati suspenzivno dejstvo. Me%utim, karakteristike takvog pravnog leka moraju biti utvr%ene na na#in koji je u skladu s #lanom 47 Povelje, koji sam po sebi pred-stavlja reafirmaciju na#ela delotvorne sudske za"tite.

Imaju$i na umu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava,158 SPEU je stao na stanovi"te da u veoma izuzetnim slu#ajevima vra$anje te"ko obole-log dr!avljanina tre$e zemlje u dr!avu u kojoj ne postoji odgovaraju$e le#enje mo!e predstavljati povredu na#ela non-refoulement i, sledstveno tome, povre-du #lana 5 Direktive o vra$anju. Ti veoma izuzetni slu#ajevi karakteri"u se te-!inom i nenadoknadivo"$u "tete koja mo!e biti prouzrokovana prebacivanjem dr!avljanina tre$e zemlje u dr!avuu u kojoj postoji velika opasnost da $e biti podvrgnut ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju.

S obzirom na to da usled prebacivanja mo!e nastati te"ka i nenadoknadiva "te-ta, SPEU je stao na stanovi"te da „dr!avljanin tre$e zemlje mora biti u mogu$-nosti da, u takvim okolnostima, iskoristi pravni lek sa suspenzivnim dejstvom kako bi se obezbedilo da odluka o vra$anju ne bude izvr"ena pre nego "to nad-le!ni organ bude imao mogu$nost da razmotri prigovor u kome se ukazuje na povredu na#ela non-refoulement i u Direktivi o vra$anju i u Povelji”. SPEU je zaklju#io da takvo re"enje podr!ava i sudska praksa ESLJP-a u vezi s povredom #lana 13 EKLJP-a, sagledanim u vezi sa #lanom 3 EKLJP-a,159 "to je relevantno za tuma#enje #lana 47 Povelje.

Stoga je SPEU stao na stanovi"te da se #lanovi 5 i 13 Direktive o vra$anju mo-raju tuma#iti u tom smislu da ne dopu"taju ono nacionalno zakonodavstvo koje ne predvi%a pravni lek sa suspenzivnim dejstvom u odnosu na odluku o vra$anju #ije bi izvr"enje moglo izlo!iti dr!avljanina tre$e zemlje o kome je re# ozbiljnoj opasnosti od te"kog i nepovratnog pogor"anja njegovog zdravstvenog stanja.

Kada je re# o zadovoljenju osnovnih potreba dr!avljanina tre$e zemlje u situa-ciji kakva je ova koja postoji u glavnom postupku, #lan 14 Direktive o vra$anju utvr%uje izvesna jemstva u periodu i"#ekivanja vra$anja.

158 Uporedi N. v. the United Kingdom, [Veliko ve$e] presuda od 27. maja 2008, br. 26565/05, o kojoj izve"tavamo u odeljku o

sudskoj praksi ESLJP-a.

159 Uporedi sa Hirsi Jaama and Others v. Italy, [Veliko ve$e] presuda od 23. februara 2012, br. 27765/09, o kojoj izve"tavamo u

odeljku posve$enom sudskoj praksi ESLJP-a.

VODI! O AZILU

234

U ovom konkretnom predmetu, od dr!ave #lanice o kojoj je re# tra!ilo se da, shodno #lanu 14 stav 1(b) Direktive o vra$anju, zadovolji, u meri u kojoj je to mogu$e, osnovne potrebe dr!avljanina tre$e zemlje koji je oboleo od te"ke bolesti ako to lice nema sredstava da samo obezbedi egzistenciju. Zahtev u pogledu pru!anja hitne zdravstvene nege i osnovnog le#enja bolesti mo!e, u takvoj situaciji, biti potpuno obesmi"ljen ako ne postoji i paralelni zahtev da se zadovolje osnovne potrebe dr!avljanina tre$e zemlje.

Sledstveno tome, SPEU je presudio da se #lan 14 stav 1(b) Direktive o vra$anju mora tuma#iti u tom smislu da ne dopu"ta da doma$e zakonodavstvo ne zado-voljava, u meri u kojoj je to mogu$e, osnovne potrebe dr!avljanina tre$e zemlje koji boluje od te"kog oboljenja, ve$ da mu mora obezbediti da mo!e stvarno koristiti hitnu zdravstvenu negu i osnovno le#enje svoje bolesti tokom perioda u kome se od dr!ave #lanice tra!i da odlo!i njegovo vra$anje nakon "to je on ulo!io !albu na odluku kojom mu je nalo!eno da se vrati u zemlju porekla.

4. Komentar

Presuda u predmetu Abdida ima indirektnu vezu sa azilantskim pravom. Tom presudom je potvr%en stav koji je SPEU zauzeo u predmetu M’Bo#,160 koja je izre#ena istog dana, o tome da procena za"tite iz medicinskih razloga ne mo!e, kao takva, spadati u obim pojma „te"ke nepravde”, kao "to je to definisano u #lanu 15 Kvalifikacione direktive, osim ako se ne ustanovi da postoje namerni postupci kojima se mo!e objasniti nedostupnost zdravstvene za"tite.

Na taj na#in, presuda u predmetu Abdida sugeri"e da u nekim slu#ajevima lica koja ne mogu da se kvalifikuju za supsidijarnu za"titu ili status izbeglice ipak ne mogu biti vra$ena primenom Direktive o vra$anju EU. Prvo, SPEU je presu-dio da, mada Direktiva o vra$anju ne zahteva da pravno osporavanje odluke o vra$anju ima suspenzivno dejstvo, ipak treba razmotriti uticaj #lana 19 stav 2 Povelje o osnovnim pravima EU, koji zabranjuje transfer u dr!ave u kojima bi lice o kome je re# moglo biti suo#eno sa ozbiljnom opasno"$u od ne#ove#nog ili poni!avaju$eg postupanja. To se mora tuma#iti u svetlu sudske prakse ESLJP-a u vezi sa #lanom 3 EKLJP-a, kojim se, u izuzetnim slu#ajevima,161 zabranjuje da se izvr"i transfer „na medicinskoj osnovi”. Prema tome, u tako izuzetnim

160 C-542/13, Mohamed M’Bodj v. État belge, [Veliko ve$e] presuda od 18. decembra 2014, vidi komentar zasebnog predmeta u

ovom odeljku.

161 N. v. the United Kingdom, [Veliko ve$e] presuda od 27. maja 2008, br. 26565/05, o kojoj izve"tavamo u odeljku o sudskoj praksi

ESLJP-a.

235

VODI! O AZILU

slu#ajevima prebacivanje dr!avljanina tre$e zemlje koji boluje od te"ke bolesti u dr!avu u kojoj nije dostupno odgovaraju$e le#enje „predstavljalo bi povredu na#ela non-refoulement” na medicinskoj osnovi, "to bi imalo za posledicu po-vredu #lana 5 Direktive o vra$anju. Posledica te zabrane izvr"enja transfera jeste to da pravni lek protiv vra$anja mora biti suspenzivan uprkos opcionoj formulaciji same Direktive, zato "to bi, da nije tako, g. Abdida mogao da pretrpi nenadoknadivu "tetu ako bi bio vra$en u zemlju svog porekla pre nego "to se donese odluka o njegovoj !albi. SPEU iz tih razloga smatra da mora biti onemo-gu$eno doma$e zakonodavstvo koje ne pru!a suspenzivno dejstvo !albi koji-ma se osporava odluka o vra$anju u situaciji kada bi to vra$anje moglo izlo!iti podnosioca zahteva velikoj opasnosti od te"kog i nepopravljivog pogor"anja njegovog zdravstvenog stanja.

Drugo, SPEU je presudio i o socijalnim pravima podnosioca zahteva. SPEU je stao na stanovi"te da je, onda kada se zahtevom otvaraju ta pitanja i kada je ulo!ena !alba, dr!ava #lanica du!na da shodno #lanu 14 stav 1(b) Direktive o vra$anju „zadovolji osnovne potrebe dr!avljanina tre$e zemlje koji boluje od te"kog oboljenja ako to lice nema sredstava da samo zadovolji te svoje potrebe”. Me%utim, SPEU je zaklju#io da su „dr!ave #lanice te koje treba da utvrde oblik u kome $e biti zadovoljene osnovne potrebe dr!avljana tre$ih zemalja o kojima je re#”.

SPEU se docnije, u presudi Tol,162 pozabavio granicama obima primene obaveza opisanih u presudi Abdida.

162 C-239/14, Abdoulaye Amadou Tall v. Centre public d’action sociale de Huy, presuda od 17. decembra 2015. Vidi raspravu o

toj presudi u komentaru holandske presude Upravnog odeljenja Dr!avnog saveta (ABRvS), 201112955/1/V4, 29. jun 2012, u

odeljku o sudskoj praksi doma$ih sudova.

VODI! O AZILU

236

Sa"eci i komentari slu!ajeva pred doma%im sudovima

Naru#avanje verske slobode kao akt progonaDirektiva Saveta br. 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004.

(Kvalifikaciona direktiva), !lan 9 stav 1

Sama zabrana ispovedanja neke vere u odre#enim oblicima mo%e predstavljati zna"ajan akt progona u smislu "lana 9 stav 1 Kvalifikacione direktive, bez

obzira na to da li 'e pripadnik te veroispovesti zaista postati verski aktivan ili 'e se uzdr%ati od ispovedanja vere zbog straha od progona

Nema!ka: Savezni upravni sud (BVerwG), 20. februar 2013, 10 C 23.12


Podnosilac predstavke, koji je ro%en 1979, pripada ahmadijskoj verskoj zajed-nici u Pakistanu. U Nema#ku je doputovao 2000. godine i zatra!io azil. Njegov zahtev za azil je odba#en uz obrazlo!enje da navodi koje je izneo nisu verodo-stojni. Osim toga, Upravni sud je stao na stanovi"te da nema dokaza o masov-nom progonu pripadnika ahmadijske zajednice u Pakistanu.

Posle nekoliko bezuspe"nih naknadnih zahteva, podnosilac predstavke je 2008. godine podneo novi zahtev za azil i u njemu naveo da se pravna situacija izmenila u njegovu korist zahvaljuju$i stupanju na snagu Kvalifikacione direk-tive (2004/83/EZ).163 Konkretno, on je tvrdio da #lan 10 stav 1(b) Direktive br. 2004/83/EZ sada defini"e religiju kao razlog za progon na takav na#in da u isti mah "titi i izra!avanje verskih uverenja u javnosti. Upravni sud je prihvatio zahtev podnosioca predstavke i obavezao vlasti da mu odobre status izbeglice.

163 Direktiva Saveta br. 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004, o minimalnim standardima za kvalifikaciju i status dr!avljana tre$e

zemlje ili lica bez dr!avljanstva kao izbeglica ili lica kojima je na drugi na#in potrebna me%unarodna za"tita i o sadr!aju

odobrene za"tite. Evropski parlament i Savet su 13. decembra 2011. doneli izmenjenu Kvalifikacionu direktivu (2011/95/EU).

To je centralni zakonodavni instrument u uspostavljanju zajedni#kog evropskog sistema azila, koji se primenjuje na sve

zemlje #lanice EU sa izuzetkom Danske, Irske i Ujedinjenog Kraljevstva. Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje su obavezane

Direktivom 2004/83/EZ. &iru analizu izmenjene Kvalifikacione direktive vidi u ECRE, Informativna bele"ka o Kvalifikacio-

noj direktivi (izmenjenoj).

237

VODI! O AZILU

Vi"i upravni sud u Baden Virtembergu potvrdio je odluku Upravnog suda 13. de-cembra 2011, zastupaju$i stanovi"te da je Kvalifikaciona direktiva 2004/83/EZ promenila obim za"tite slobode veroispovesti u izbegli#kom pravu u pore%enju sa odredbama koje su se ranije primenjivale. Sud je utvrdio da je, mereno stan-dardima Direktive, podnosiocu predstavke u Pakistanu pretio progon zato "to su pripadnici ahmadijske zajednice podvrgnuti ozbiljnim ograni#enjima u svom ispo-vedanju vere, pre svega kroz krivi#nopravne zabrane i nasilje verskih ekstremista, a da im policija pritom ne pru!a delotvornu za"titu od takvog zlostavljanja.

Vlasti su ulo!ile !albu Saveznom upravnom sudu tra!e$i sudsku reviziju. U maju 2012. Savezni upravni sud je obustavio postupak dok Sud pravde Evrop-ske unije ne odlu#i o zahtevu za odgovor na prethodna pitanja u vezi s tuma-#enjem #lana 9 stav 1(a), kao i u vezi s #lanom 2(c) Kvalifikacione direktive 2004/83/EZ. SPEU je odgovorio na pitanja koja su mu postavljena u presudi od 5. septembra 2012. (Savezna Republika Nema"ka protiv Y i Z, C-71/11 i C-99/11164).

2. Odluka SPEU

U svojoj odluci od 5. septembra 2012. (Savezna Republika Nema"ka protiv Y i Z, C-71/11 i C-99/11), SPEU je odredio pod kojim se okolnostima ugro!avanje verske slobode mo!e smatrati aktom progona shodno #lanu 9 stav 1(a) Kvalifikacione direktive.

SPEU smatra da pravo na slobodu veroispovesti koje je utvr%eno u #lanu 10 stav 1 Povelje o osnovnim pravima Evropske unije predstavlja osnovno ljudsko pravo koje je jedan od temelja demokratskog dru"tva, "to odgovara #lanu 9 Evropske konvencije za za"titu ljudskih prava. Prema SPEU, me"anje u pravo na slobodu veroispovesti mo!e biti toliko ozbiljno da se tretira na isti na#in kao jedan od slu#ajeva koji se navode u #lanu 15 stav 2 EKLJP-a, na koji se #lan 9 stav 1(a) Kvalifikacione direktive poziva kao na smernicu za utvr%ivanje "ta je to "to se, pre svega, mora smatrati progonom. Me%utim, ne predstavlja svako me"anje u pravo na slobodu veroispovesti koje je zajem#eno #lanom 10 stav 1 Povelje #in progona u smislu #lana 9 stav 1 Direktive. Pre svega, mora po-stojati povreda te slobode koja ne spada u ograni#enja prava na ostvarivanje osnovnih prava zajem#enih zakonom u smislu #lana 52 stav 1 Povelje. Osim toga, mora postojati te"ka povreda prava koja zna#ajno uti#e na lice o kome je re#. Saglasno #lanu 9 stav 1(a) Direktive, to podrazumeva da taj akt povrede prava mora biti ekvivalentan povredi osnovnih ljudskih prava od kojih nije

164 Vidi, C-71/11 i C-99/11, Bundesrepublik Deutschland v. Y and Z, [Veliko ve$e] presuda od 5. septembra 2012, o kojoj izve"tava-

mo u odeljku o sudskoj praksi SPEU.

VODI! O AZILU

238

mogu$e odstupanje saglasno #lanu 15 stav 2 EKLJP-a ("to obuhvata: pravo na !ivot [#lan 2 EKLJP-a, osim u pogledu smrti prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima], zabrana mu#enja [#lan 3 EKLJP-a], zabrana ropstva i prisilnog rada [#lan 4 stav 1 EKLJP-a] i ka!njavanje samo na osnovu zakona [#lan 7]).

Saglasno sudskoj praksi SPEU, akti koji mogu predstavljati te"ku povredu ver-ske slobode u tom smislu ne obuhvataju samo ozbiljno ugro!avanje slobode pojedinca da privatno ispoveda veru ve$ i akte kojima se ograni#ava njegova sloboda da svoju veru izra!ava u javnom kontekstu. Sledstveno tome, SPEU ne smatra da je kompatibilno sa "irokom definicijom veroispovesti navedenom u #lanu 10 stav 1(b) Kvalifikacione direktive ako akt ograni#enja koji predstavlja me"anje u unutra"nju oblast slobode savesti (forum internum) nema istu vred-nost kao akt ograni#enja koji predstavlja me"anje u "iru oblast verskih aktiv-nosti u javnosti (forum externum).

Savezni upravni sud je podr!ao to tuma#enje i stao na stanovi"te da akti koji se mogu smatrati progonom moraju biti identifikovani na osnovu prirode represi-je nad pojedincem o kome je re# i na osnovu posledica te represije.

Iz tih razloga, Savezni upravni sud je zaklju#io slede$e:

„Povreda prava na slobodu veroispovesti mo!e predstavljati progon u smislu #lana 9 stav 1(a) Direktive kada je podnosilac zahteva za azil koji ostvaruje tu slobodu u zemlji svog porekla suo#en sa istinskom opasno"$u od toga da ga, iz-me%u ostalog, podvrgne progonu ili ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju ili ka!njavanju neki od po#inilaca iz #lana 6 Direktive.”

Dalje je Savezni upravni sud primetio slede$e:

„Dovoljno te"ko me"anje u slobodu veroispovesti prema #lanu 9 stav 1 Direk-tive nema za pretpostavku to da stranac zaista ispoveda svoju veroispovest po"to bude vra$en u zemlju porekla na na#in koji ga izla!e opasnosti od pro-gona. Pre se mo!e re$i da uzdr!avanje od ispovedanja vere, onda kada je to uzdr!avanje nastupilo pod pritiskom opasnosti od progona, ve$ samo po sebi mo!e biti okvalifikovano kao progon.”

Osim toga, sama zabrana u#estvovanja u formalnoj verskoj slu!bi u javnosti mo!e predstavljati dovoljno ozbiljan #in u smislu #lana 9 stav 1(a) Direktive, pa samim tim i progon ako kr"enje te zabrane izaziva stvarnu opasnost od sank-cija i posledica koje su tu pomenute.

239

VODI! O AZILU

Pored toga, i SPEU i Savezni upravni sud potvrdili su da po"tovanje odre%enih verskih obi#aja mora biti posebno va!no za o#uvanje verskog identiteta pod-nosioca zahteva, #ak i ako po"tovanje takvih verskih obi#aja nema centralni zna#aj za versku zajednicu o kojoj je re#. Odlu#uju$i #inilac jeste to kako poje-dina#ni vernik !ivi svoju veru i da li su verski obi#aji koji su predmet progona neophodni njemu li#no, shodno njegovom poimanju vlastite veroispovesti. Od-lu#uju$i #inilac kada je re# o te!ini povrede verskog identiteta jeste intenzitet pritiska na dobrovoljnu odluku tog pojedinca o tome treba li da ispoveda svoju veru na na#in koji on do!ivljava kao obavezu ili treba da se uzdr!i od takvog pona"anja zbog toga "to mu je zapre$eno sankcijama. 'injenicu da on smatra da su verski obi#aji koji su predmet ograni#enja za njega samog obavezni radi odr!avanja vlastitog verskog identiteta tra!ilac azila mora dokazati tako da u to u potpunosti uveri sud.

Savezni upravni sud je zaklju#io da je klju#no pitanje da li, s obzirom na takve okolnosti, kod razumnog, smotrenog #oveka u datoj situaciji mo!e postojati strah od progona:

„U ovom konkretnom slu#aju, materijalno pitanje jeste da li podnosilac pred-stavke mora opravdano strahovati od toga da postoji znatna verovatno$a da $e mu biti zapre$eno te"kom povredom njegovih zakonskih interesa, posebno da $e biti izlo!en opasnosti od toga da mu bude ugro!en !ivot, da $e biti osa-ka$en ili li"en slobode, da $e biti krivi#no gonjen ili podvrgnut ne#ove#nom ili poni!avaju$em postupanju ili ka!njavanju zbog javnog ispovedanja vere i obavljanja verskih aktivnosti u Pakistanu kada su te aktivnosti posebno va!ne za o#uvanje njegovog verskog identiteta.”

Savezni upravni sud je konstatovao da je Vi"i upravni sud s pravom utvrdio da sama #injenica pripadnosti ahmadijskoj zajednici ne dovodi dr!avljane Paki-stana u takvu opasnost od progona u njihovoj domovini da bi to bilo relevan-tno sa stanovi"ta azilantskog prava. Takav progon preti samo „onim pripadni-cima ahmadijske zajednice koji propovedaju svoju veru” i koji „tako%e !ele da ispovedaju tu veru u javnosti u svojoj domovini”. Me%utim, Savezni upravni sud je stao na stanovi"te da standardi koji va!e za grupni progon nisu u celosti prenosivi kada je re# o utvr%ivanju verovatno$e progona „pripadnika ahma-dijske zajednice koji propovedaju tu veru”, jer mera u kojoj uporedna analiza broja akata progona koji su se dogodili u odnosu na ukupni broj pripadnika ahmadijske zajednice u Pakistanu (oko #etiri miliona) ili broj pripadnika ahma-dijske zajednice koji aktivno propovedaju tu veru (500.000—600.000) mo!da ne uzima u obzir potencijalno veliki broj pripadnika te vere koji se uzdr!avaju od

VODI! O AZILU

240

ispovedanja svoje vere u javnosti iz straha od progona. Iz tog razloga, budu$i da opasnost od progona zavisi od dobrovoljnog pona"anja pojedinca , zabra-njenog ispovedanja vere u javnosti – prognoza opasnosti mora biti zasnovana na onoj grupi pripadnika te veroispovesti koji je ispovedaju u javnosti uprkos zabranama. U tom slu#aju, mora se utvrditi koliko pripadnika ahmadijske za-jednice ispoveda svoju veru na na#in koji je zabranjen krivi#nim zakonom i koliko akata progona poga%a pripadnike te grupe. Ako se na temelju takve prognoze utvrdi da postoji stvarna opasnost od progona grupe pripadnika te veroispovesti koji svoju veru ispovedaju u javnosti na zabranjen na#in, mo!e se izvu$i zaklju#ak da je cela grupa pripadnika ahmadijske zajednice, za koje to javno ispovedanje vere predstavlja jedan od centralnih elemenata njihovog verskog identiteta i u tom smislu je neophodno, tako%e pogo%ena ograni#enji-ma slobode veroispovesti na na#in koji treba da bude razmotren sa stanovi"ta izbegli#kog prava.

Zbog toga "to Vi"i upravni sud nije mogao da donese dovoljno #injeni#nih za-klju#aka u vezi s verovatno$om progona podnosioca predstavke u slu#aju nje-govog vra$anja u Pakistan, Savezni upravni sud nije mogao da donese kona#nu odluku u tom pitanju.

Slu#aj je vra$en Vi"em upravnom sudu na dalje razmatranje kako bi se donela nova odluka na osnovu na#ela koje je utvrdio Savezni upravni sud.

3. Komentar

Dejstvo presude SPEU u predmetu Savezna republika Nema"ka protiv Y i Z, o kojoj izve"tavamo u ovoj publikaciji, i ove potonje odluke Saveznog upravnog suda Nema#ke ogleda se u tome da $e se retko dogoditi da je, kako bi neko lice izdejstvovalo da mu se prizna zahtev zasnovan na tvrdnji da je progonjeno zbog svoje verske orijentacije, dovoljno da to lice doka!e da zemlja njegovog porekla ima zakone koji diskrimini"u tu veroispovest. Potrebno je tako%e da doka!e da ti zakoni utvr%uju krivi#nopravne kazne koje $e verovatno biti spro-vedene u praksi. Drugo, nije dovoljno da lice doka!e da ne$e mo$i da ostvaruje pravo na slobodu veroispovesti u svojoj zemlji zbog verske diskriminacije, ve$ $e, tako%e, biti potrebno da doka!e da je ostvarivanje te slobode su"tinski zna-#ajno za njegov identitet.165

165 Vidi C-71/11 i C-99/11, Bundesrepublik Deutschland v. Y and Z, [Veliko ve$e] presuda od 5. septembra 2012, o kojoj izve"tava-

mo u odeljku o sudskoj praksi SPEU, stav 70.

241

VODI! O AZILU

Progon !iji su po!inioci nedr"avni akteriDirektiva Saveta br. 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva),

!lan 7, i 'enevska konvencija iz 1951, !lan 1A2

U slu"ajevima u kojima podnosilac zahteva strahuje od progona "iji su po"inioci nedr%avni akteri, mo%e se smatrati da mati"na zemlja pru%a za$titu

ako ima uspostavljen sistem mehanizama doma'e za$tite za otkrivanje, gonjenje i ka%njavanje takvih dela i ako je sposobna i voljna da upravlja tim

mehanizmima

Ujedinjeno Kraljevstvo: Horvat protiv ministra unutra!njih poslova [2000] UKHL 37

6. jul 2000.


Podnosilac zahteva, Horvat (Horvath), dr!avljanin je Slova#ke i pripadnik rom-ske manjine. Romi su "iroko zastupljeni u celoj zemlji i #ine oko 10 posto sta-novni"tva Slova#ke. U selu u kome !ivi podnosilac zahteva, oni predstavljaju manjinu. Podnosilac zahteva i njegova porodica suo#ili su se s rasno motivi-sanim zlostavljanjem #iji su po#inioci skinhedi. Isto su pretrpeli i drugi Romi u njegovom susedstvu. Otputovao je u Ujedinjeno Kraljevstvo i zatra!io azil. Tvrdio je da strahuje da $e on i njegova porodica, ako budu vra$eni u Slova#ku, ponovo biti na meti napada skinheda zato "to su Romi, a da od policije ne$e dobiti za"titu. Apelacioni tribunal za imigraciona pitanja zaklju#io je da, iako podnosilac zahteva osnovano strahuje od nasilja skinheda, to ne predstavlja progon zato "to on nije dokazao da nije u mogu$nosti ili da, zbog takvog straha, ne !eli da se stavi pod za"titu dr!ave.

2. Odluka Suda

Pitanja izneta u !albi Domu lordova166 odnose se na valjano tuma#enje #lana 1A2 (enevske konvencije iz 1951. godine u vezi sa statusom izbeglica, onako kako je tekst te konvencije izmenjen Protokolom iz 1967. Podnosio#ev zahtev da mu se prizna status izbeglice zasnovan je na navodnoj nedovoljnosti dr!av-ne za"tite od progona #iji su po#inioci nedr!avni akteri, a ne na osnovanom strahu od progona #iji bi po#inilac bila sama dr!ava ili njeni organi ili slu!bena

166 Saglasno Tre$em delu Zakona o ustavnoj reformi iz 2005. godine, osnovan je Vrhovni sud i on je preuzeo sudske funkcije

Doma lordova od 1. oktobra 2009.

VODI! O AZILU

242

lica. Zahtev za azil ovog podnosioca obrazlo!en je njegovim strahom od nasilja #iji su po#inioci skinhedi, koji nisu slu!bena lica dr!ave, kao i na navodnom neuspehu dr!ave da mu preko svoje policijske slu!be pru!i za"titu od njihovih aktivnosti.

Svih pet sudija u ve$u (#lanova Doma lordova koji u#estvuju u njegovom zako-nodavnom radu) odbacilo je !albu uz obrazlo!enje da je podnosiocu predstavke dr!ava mogla da pru!i za"titu od nedr!avnih aktera koji su ga zlostavljali.

Zaklju#eno je da je jedna od svrha (enevske konvencije to da se pru!i zamena za"tite licima koja strahuju od toga da $e im biti naneta nepravda u vlastitoj zemlji. Kada je strah od nedr!avnih aktera ili od nemogu$nosti mati#ne dr!ave da izbeglici pru!i za"titu presudan i kada takva za"tita ne postoji, onda je dr-!ava prijema du!na da pru!i zamenu za"tite. U nastojanju da se utvrdi koji je nivo dr!avne za"tite primeren onda kada podnosilac zahteva za azil strahuje od progona #iji su po#inioci nedr!avni akteri, predlo!en je jedan broj razli#itih formula.

Tako su #lanovi Doma lordova koji se bave zakonodavnom aktivno"$u smatrali slede$e:

„Osnovnu du!nost da pru!i za"titu snosi mati#na dr!ava. Ona je du!na da us-postavi sistem kojim $e "tititi vlastite dr!avljane od progona i da upravlja tim sistemom. Ako tog sistema nema, dostupna je za"tita me%unarodne zajednice kao zamena. Me%utim, primena na#ela zamene po#iva na pretpostavci da se, isto onako kao "to zamenom nije mogu$e obezbediti potpunu za"titu od izolo-vanih i nasumi#nih napada, potpuna za"tita od takvih napada ne mo!e o#eki-vati ni od mati#ne zemlje. Standard koji treba primeniti stoga nije standard koji bi eliminisao sve opasnosti i na taj na#in predstavljao jemstvo pune za"tite u mati#noj dr!avi. Pre se mo!e re$i da je to prakti#an standard koji na odgova-raju$i na#in uzima u obzir du!nost dr!ave prema sopstvenim dr!avljanima.”

Pored toga, kada je re# o proceni nivoa za"tite koja podnosiocu zahteva stoji na raspolaganju u mati#noj zemlji, Dom lordova je zaklju#io slede$e:

„Mora postojati sistem doma$e za"tite i mehanizam za otkrivanje, gonjenje i ka!njavanje postupanja koje je u suprotnosti s ciljevima koji, saglasno Konven-ciji, moraju biti za"ti$eni. Va!nije od toga jeste to da mora postojati sposobnost i spremnost da se tim mehanizmom upravlja. Me%utim, od okolnosti u svakom konkretnom slu#aju zavisi gde $e ta#no biti utvr%ena ta linija.”

243

VODI! O AZILU

Da bi razjasnio #emu se te!i, Dom lordova se pozvao na slede$u formulaciju iznetu u odluci Apelacionog suda Engleske i Velsa:

„U zemlji o kojoj je re# u krivi#nom pravu mora postojati odredba koja utvr%uje da su za nasilne napade po#inilaca zapre$ene kazne koje u potpunosti odgo-varaju te!ini tih krivi#nih dela. (rtve kao klasa ne mogu biti izuzete od za"tite koju im pru!a zakon. Mora postojati razumna spremnost onih dr!avnih aktera koji su zadu!eni za sprovo%enje zakona, to jest policije i sudova, da otkriju, krivi#no gone i ka!njavaju po#inioce.”

Osim toga, kada je re# o pitanju nespremnosti mati#ne dr!ave da pru!i za"titu, Apelacioni sud je ukazao na slede$e:

„Neefikasnost i nestru#nost nisu isto "to i nespremnost — mogu postojati razli-#iti uverljivi razlozi zbog kojih po#inioci krivi#nih dela ne bivaju uvek izvedeni pred lice pravde, a korupcija, saose$anje (prema po#iniocima krivi#nih dela) ili slabost nekih pojedinaca u pravosudnom sistemu ne zna#e da dr!ava nije voljna ili da nije spremna da pru!i za"titu.”

Stoga je zaklju#eno da su potrebni „uverljivi dokazi da dr!ava koja je u mogu$-nosti da pru!i za"titu nije voljna da to u#ini, naro#ito kada je re# o demokrat-skoj dr!avi”. Prema tome, Dom lordova je zaklju#io da se „stepen dovoljnosti dr-!avne za"tite ne meri time da li postoji stvarna opasnost od zloupotrebe prava, nego time da li postoji sistem za"tite gra%ana i razumna spremnost dr!ave da tim sistemom upravlja.”

Dakle, dovoljnost dr!avne za"tite treba meriti „postojanjem sistema za"tite gra%ana i razumnom spremno"$u dr!ave da tim sistemom upravlja”.

Dom lordova je zaklju#io da situacija u Republici Slova#koj nije takva da se tu otvaraju problemi koji bi mogli iskrsnuti u drugim jurisdikcijama gde nema efektivne dr!avne vlasti ili gde dr!avna vlast nije voljna da pru!i za"titu. Uka-zano je na to da su institucije vlasti u Slova#koj delotvorne i funkcionalne i da dr!ava pru!a za"titu svojim dr!avljanima tako "to po"tuje vladavinu prava i anga!uje policiju u sprovo%enju zakona. Sudije su priznale da je postojalo rasno nasilje nad Romima #iji su po#inioci skinhedi, da policija nije sprovela valjanu istragu u svim slu#ajevima i da je bilo slu#ajeva u kojima je istraga bila veoma spora. Me%utim, sudije su tako%e ustanovile da postoje „dokazi da je po-licija intervenisala u smislu pru!anja za"tite kad god je to od nje bilo zatra!eno, kao i da su povremeno za rasno motivisana krivi#na dela izricane veoma o"tre

VODI! O AZILU

244

kazne”. Prema tome, Dom lordova se slo!io sa zaklju#kom Apelacionog tribuna-la da su nasilni napadi na Rome izolovani i nasumi#ni napadi #iji su po#inioci nasilnici. Stoga je !alba odba#ena.

3. Komentar

Odluka u slu#aju Horvat imala je veliki uticaj na me%unarodno i evropsko iz-begli#ko pravo i na definiciju izbeglice utvr%ene u #lanu 1A2 Konvencije o iz-beglicama. Njome je razja"njeno da je pitanje da li postoji dr!avna za"tita inte-gralni deo istra!ivanja o tome da li neko mo!e dokazati da je „izlo!en progonu”. Tako%e je razja"njeno da se ne mo!e o#ekivati apsolutna za"tita ni od jedne dr!ave, ve$ da pre treba prihvatiti „prakti#ni standard” kako bi se procenilo da li dr!ava „nije sposobna ili nije voljna da izvr"i svoju du!nost da uspostavi sistem za"tite od progona sopstvenih dr!avljana i da upravlja tim sistemom”. Da bi obezbedila za"titu, dr!ava mora uspostaviti „sistem doma$e za"tite i me-hanizam za otkrivanje, krivi#no gonjenje i ka!njavanje [dela] koja su u suprot-nosti s ciljevima za koje Konvencija nala!e da moraju biti za"ti$eni. Va!nije od toga jeste to da mora postojati sposobnost i spremnost da se tim mehanizmom upravlja.”

Tekst #lana 7 Kvalifikacione direktive (kojim se utvr%uje koji entiteti mogu pru-!iti delotvornu za"titu) sa#injen je po uzoru na rezonovanje koje je primenjeno u slu#aju Horvat. Ta#ka 27 preambule Kvalifikacione direktive sada ide i korak dalje, pa utvr%uje da „kada dr!ava ili slu!bena lica dr!ave sprovode progon ili nanose te"ku nepravdu, mora postojati pretpostavka da tra!iocu nije dostupna delotvorna za"tita”.

Slu#aj Horvat ne treba shvatiti u tom smislu da podnosilac zahteva u #ijoj ma-ti#noj zemlji postoji sistem zakona koji, u celini gledano, pru!aju za"titu svojim dr!avljanima ne mo!e uspeti da se njegov zahtev pozitivno re"i, #ak ni ako su njegove specifi#ne okolnosti takve da zahtevaju dodatnu za"titu. Ovu presudu bi pre trebalo shvatiti u tom smislu da se njome utvr%uje od #ega se mora sa-stojati za"tita na op"tem nivou. Kao "to je istaknuto u slu#aju Banomova pred Apelacionim sudom,167 presuda u slu#aju Horvat „nije predstavljala poku"aj da se precizno utvrdi nivo ili standard za"tite koji dr!ava mora pru!iti i u odnosu na koji se mogu testirati #injenice nekog konkretnog slu#aja”. Osim toga, Apela-cioni sud je u slu#aju Bagdanovi"ijus,168 posle presude donete u slu#aju Horvat,

167 Banomova v. SSHD, [2001] EWCA Civ. 807.

168 Bagdanavicius v. Secretary of State for the Home Department (CA), [2005] EWCA Civ. 1605.

245

VODI! O AZILU

kao jednu od pretpostavki koje sudovi i tribunali treba da primenjuju utvrdio to da „bez obzira na sistemsku dovoljnost dr!avne za"tite u zemlji prijema, podnosilac zahteva jo" uvek mo!e osnovano strahovati od progona ako mo!e da doka!e da su vlasti znale ili je trebalo da znaju okolnosti koje su karakteri-sti#ne za njegov slu#aj i koje su osnov njegovog straha, ali nije verovatno da $e pru!iti dodatnu za"titu koju razumno nala!u te njegove specifi#ne okolnosti […]”. Osim toga, pozivaju$i se na tu presudu u potonjem slu#aju IM,169 Tribunal Ujedinjenog Kraljevstva za pitanja azila i imigracije zaklju#io je slede$e:

„Za"tita koju pru!a dr!ava mora biti dovoljno "iroka da obuhvati redovne po-trebe dr!avljana za za"titom. Za"tita mo!e jo" uvek biti nedovoljna da se spre#i progon u nekom posebnom slu#aju ili posebnoj potkategoriji slu#ajeva ako su potrebe pojedinca (ili potkategorije lica) za za"titom takve da prevazilaze ono "to je obi#no ili ako su izuzetne. Me%utim, priznanje da individualne okolnosti nekog lica (ili potkategorije lica) mogu zahtevati ’dodatnu za"titu’ ima jedno va!no ograni#enje. Kao "to je nagla"eno u slu#aju Horvat, za"tita je prakti#an standard – niko nema pravo na apsolutno zajem#eni imunitet. To bi prevazila-zilo svako realno prakti#no o#ekivanje.”

169 IM (Sufficiency of protection) Malawi v. Secretary of State for the Home Department, [2007] UKAIT 00071.

VODI! O AZILU

246

Supsidijarna za#titaDirektiva Saveta br. 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva),

!lan 15(c)

Zahtev da se pretnja po %ivot ili li"nost individualizuje radi supsidijarne za$tite obrnuto je proporcionalan stepenu op$teg nasilja koji karakteri$e oru%ani sukob

Francuska: Dr"avni savet, 3. jul 2009, OFPRA v. M. A., n° 320295


Podnosilac predstavke sa &ri Lanke podneo je zahtev za azil francuskoj Kan-celariji za za"titu izbeglica i lica bez dr!avljanstva (OFPRA), ali je taj zahtev odba#en. U !albenom postupku Nacionalni sud za pravo azila (Cour Nationale du Droit d’Asile — CNDA) odobrio je podnosiocu zahteva supsidijarnu za"titu odlukom koju je doneo 27. juna 2008. OFPRA je smatrala da tu odluku mora poni"titi Dr!avni savet.

2. Odluka Suda

'lan 15(c) Kvalifikacione direktive170 transponovan je u francusko zakonodav-stvo #lanom L.712-1 CESEDA (Zakonik o ulasku i boravku stranaca i pravu na azil). Prema #lanu L.712-1 CESEDA, Dr!avni savet smatra da je op"te nasilje usled koga se javlja opasnost na kojoj se bazira zahtev za supsidijarnu za"titu inherentno situaciji oru!anog sukoba i njime se ta situacija karakteri"e. Dr!av-ni savet smatra da, prema tuma#enju te odredbe, kao i odredaba Kvalifikacione direktive, nasilje i situacija oru!anog sukoba koegzistiraju u svakom pogledu u istoj geografskoj zoni.

Osim toga, Dr!avni savet je saop"tio da to "to postoji ozbiljna, neposredna i individualna opasnost po !ivot ili li#nost podnosioca zahteva za supsidijarnu za"titu ne podle!e uslovu da to lice doka!e da je posebno na meti zbog eleme-nata koji su specifi#ni za njegov li#ni polo!aj #im op"te nasilje kojim se odlikuje oru!ani sukob dosegne tako visok nivo da postoji ozbiljan i ustanovljen osnov za verovanje u to da $e civilno lice, ako se vrati u zemlju ili region o kome je re#, biti suo#eno s realnom opasno"$u od toga da bude !rtva takvih pretnji ve$ zbog same #injenice da se nalazi na toj teritoriji.

170 Vidi fusnotu 163.

247

VODI! O AZILU

U ovom konkretnom slu#aju, Dr!avni savet je smatrao da je odluka CNDA u dovoljnoj meri obrazlo!ena i da taj sud ima suvereno pravo da smatra kako postoji klima op"teg nasilja proistekla iz situacije me%unarodnog ili unutra"-njeg oru!anog sukoba na istoku &ri Lanke, gde je podnosilac zahteva ranije !iveo. Dr!avni savet tako%e smatra da CNDA nije pogre"io u zakonskom smislu kada je iz visokog nivoa op"teg nasilja koje preovladava u tom podru#ju izveo zaklju#ak da je podnosilac zahteva suo#en sa stvarnom opasno"$u od toga da bude !rtva ozbiljnih, neposrednih i individualnih pretnji. Stoga je Dr!avni savet odbacio !albu OFPRA.

3. Komentar

'lan 15(c) Kvalifikacione direktive utvr%uje jedan od tri tipa „te"ke nepravde” zbog kojeg se podnosilac zahteva mo!e kvalifikovati za supsidijarnu za"titu. To je definisano kao „ozbiljna i individualna pretnja !ivotu zbog op"teg nasi-lja u situacijama me%unarodnog ili unutra"njeg oru!anog sukoba”. Ta odredba predstavlja poku"aj da se kodifikuje dr!avna praksa me%u zemljama #lanica-ma EU tako "to $e se pru!iti neka vrsta komplementarne za"tite licima koja be!e od oru!anog sukoba, a ne ispunjavaju uslove da se kvalifikuju za izbe-gli#ku za"titu. Me%utim, mora se podsetiti na to da, kada se bave slu#ajevima lica koja be!e od oru!anog sukoba, organi odlu#ivanja u EU moraju prvo da razmotre da li se ta lica kvalifikuju za izbegli#ku za"titu po osnovu #lana 1A2 (enevske konvencije. Samo ako lice ne ispunjava uslove za izbegli#ku za"titu, organ odlu#ivanja treba da razmotri da li ono ima pravo na supsidijarnu za"ti-tu ili (u dr!avama Saveta Evrope koje nisu #lanice EU) za"titu od zlostavljanja koje je zabranjeno #lanom 3 EKLJP-a.

Odluka francuskog Dr!avnog saveta ilustruje dva pitanja koja se neprestano ponavljaju u sudskoj praksi nacionalnih sudova i tribunala u dr!avama #lani-cama EU koje se bave #lanom 15(c). Prvo pitanje odnosi se na to da podnosilac zahteva, kako bi se kvalifikovao po osnovu te odredbe, ne mora da doka!e da je li#no na meti stvarnog ili zapre$enog nasilja. Ako je nivo nasilja u predmetnom regionu izuzetno visok, podnosio#ev zahtev za za"titu mo!e biti prihva$en ve$ samo zbog #injenice da je taj podnosilac civil koji dolazi iz tog podru#ja. Drugo, francuski sud je stao na stanovi"te da te!i"te treba da bude na situaciji oru!a-nog sukoba u mati#nom regionu podnosioca zahteva. Da bi mu zahtev bio usli-"en, saglasno #lanu 15(c), nije potrebno da on doka!e da postoji oru!ani sukob u celoj zemlji o kojoj je re# (u ovom slu#aju radilo se o &ri Lanki 2009).

Na osnovu prava EU, svi nacionalni sudovi i tribunali vezani su odlukama

VODI! O AZILU

248

Suda pravde Evropske unije o prethodnom pitanju. Kada je re# o #lanu 15(c), SPEU je dosad doneo dve presude: Elgafad%i i Dijakite.171 Ti predmeti i ispravan pristup #lanu 15(c) bili su predmet pravosudne analize koju je sa#inila jedna grupa evropskih sudija u sklopu serije #lanaka namenjenih profesionalnom ra-zvoju #iji su autori anga!ovani u Evropskoj kancelariji za podr"ku azilu (EASO): „'lan 15 ta#ka c Kvalifikacione direktive (2011/95/EU): Pravosudna analiza”, de-cembar 2014. Budu$i da se ta analiza zasniva na odgovaraju$oj jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava, posebno u pogledu #lana 3 EKLJP-a, ona je va!na i za evropske zemlje koje nisu #lanice EU, a jesu visoke strane ugovorni-ce EKLJP-a. Ta analiza je besplatno dostupna na internetu.

Otkako je doneta presuda SPEU u predmetu Elgafad%i, Evropski sud za ljudska prava razradio je veoma sli#an skup kriterijuma za"tite prema #lanu 3 EKLJP-a za lica koja be!e iz zemalja ili podru#ja zemalja u kojima postoji oru!ani sukob veoma visokog nivoa. U presudi L. M. i drugi protiv Rusije,172 ESLJP je zaklju#io da bi, s obzirom na najnovije izve"taje o izuzetno te"koj situaciji u Siriji, prisil-no vra$anje u tu zemlju bilo inkompatibilno sa #lanom 3.

171 Presude SPEU u C-465/07, Meki Elgafaji and Noor Elgafaju v. Staatssecretaris van Justitie, [Veliko ve$e] presuda od 17. febru-

ara 2009, i C-285/12, Aboubacar Diakité v. Commissaire general aux refugies et aux apatrides, presuda od 30. januara 2014, o

kojima izve"tavamo u ovoj publikaciji u odeljku o sudskoj praksi SPEU.

172 L. M. and Others v. Russia, presuda od 15. oktobra 2015, br. 40081/14.

249

VODI! O AZILU

Supsidijarna za$tita prema Kvalifikacionoj direktivi prevazilazi za$titu koja se pru%a po osnovu "lana 1A2 &enevske konvencije iz 1951. godine i obezbe#uje

izvestan broj minimalnih prava i pogodnosti koje prevazilaze ono $to je zajem"eno "lanom 3 EKLJP-a

Francuska: Nacionalni sud za pravo azila, 2. februar 2015, M. A., n° 14017393, Supsidijarna za!tita za lice iz Libije


Podnosilac zahteva, dr!avljanin Libije, podneo je zahtev za azil francuskoj Kancelariji za za"titu izbeglica i lica bez dr!avljanstva (OFPRA), ali je taj zahtev odbijen. U !albenom postupku, Nacionalni sud za pravo azila (CNDA) obezbedio je podnosiocu zahteva supsidijarnu za"titu odlukom koju je doneo 2. februara 2015.

2. Odluka Suda

Podnosilac zahteva je dr!avljanin Libije koji ka!e da je pripadnik plemena Ta-varga (Tawargha) i da dolazi iz podru#ja Ad!dabija u Al Vahatu, koje je sto ki-lometara udaljeno od Bengazija. Tvrdio je da je zbog pripadni"tva svome ple-menu na meti revolucionara koji ga sumnji#e za raniju saradnju sa oru!anim snagama Moamara Gadafija (Mouammar Gadhafi). Tvrdio je, tako%e, da je bio dr!an u zatvoru i da je zlostavljan. CNDA je ustanovio da u njegovim iskazima nema dovoljno podrobnosti i da u njima postoje neki nekonzistentni elementi, pa je zaklju#io da to lice ne ispunjava uslove za priznavanje izbegli#kog statusa prema (enevskoj konvenciji iz 1951.

CNDA je, me%utim, nastavio da procenjuje njegovu kvalifikovanost za supsi-dijarnu za"titu saglasno #lanu 15(c), primenjuju$i pritom okvir koji je postavio SPEU u svojim presudama u predmetima Elgafad%i i Dijakite.173 U presudi CNDA se veoma #esto poziva na informacije iz mati#ne zemlje podnosioca zahteva: presuda se poziva na rezolucije Saveta bezbednosti UN (2014, 2011), na izve"taj generalnog sekretara UN, na saop"tenje UNHCR-a o vra$anju u Libiju u kome se potvr%uje da je situacija nemirna i neizvesna i da se tokom 2014. pogor"a-

173 C-465/07, Meki Elgafaji and Noor Elgafaju v. Staatssecretaris van Justitie, [Veliko ve$e] presuda od 17. februara 2009, i

C-285/12, Aboubacar Diakité v. Commissaire general aux refugies et aux apatrides, presuda od 30. januara 2014, o kojima

izve"tavamo u ovoj publikaciji u odeljku o sudskoj praksi SPEU.

VODI! O AZILU

250

la, kao i da se odlikuje op"tim nasiljem usled unutra"njeg oru!anog sukoba izme%u libijskih oru!anih snaga i naoru!anih grupa, kao "to je Ansar al &arija (al-Sharia), posebno na istoku Libije i naro#ito u Bengaziju. Sledstveno tome, zaklju#uje se da bi podnosilac zahteva bio suo#en sa stvarnom opasno"$u u vidu ozbiljne i individualne pretnje !ivotu ako bi bio vra$en u svoju zemlju.

3. Komentar

Ova odluka ukazuje na na#in na koji su nacionalni sudovi i tribunali u zemlja-ma #lanicama EU po#eli da sagledavaju #lan 15(c) kao #lan koji ima ne"to "iri obim od onoga koji ima #lan 1A2 (enevske konvencije iz 1951. godine zato "to je konkretnije vezan za situacije oru!anog sukoba. Francuska presuda tako%e ilustruje #injenicu da je u zemljama u kojima postoji znatan broj podru#ja ili re-giona koji su pogo%eni oru!anim sukobima visokog nivoa te!e razmotriti da li postoji stvarna alternativa interne za"tite. Lice koje ima pravo na supsidijarnu za"titu kvalifikuje se za status supsidijarne za"tite, "to shodno Kvalifikacionoj direktivi nosi sa sobom izvestan broj minimalnih prava i pogodnosti. To treba suprotstaviti #lanu 3 EKLJP-a, koji zapravo pru!a za"titu samo od vra$anja i podnosiocu zahteva ne pru!a nikakav poseban status.

251

VODI! O AZILU

Da bi se utvrdilo da li je podnosilac zahteva za supsidijarnu za$titu izlo%en zna"ajnoj, konkretnoj opasnosti koja proisti"e iz oru%anog sukoba u njegovoj

zemlji, treba se prilikom provere zahteva pozvati na stvarno ciljno mesto vra'anja stranog dr%avljanina po povratku u zemlju, ako je re" o lokalizovanom

oru%anom sukobu

Nema!ka: Savezni upravni sud (BVerwG), 31. januar 2013, 10 C 15.12


Podnosilac predstavke je dr!avljanin Avganistana. U Nema#ku je stigao u fe-bruaru 2009. U martu 2010. odbijen je njegov zahtev za azil. U odgovoru na nje-gov zahtev, Upravni sud je ustanovio da su ispunjeni zahtevi za supsidijarnu za"titu. Vlasti su ulo!ile !albu na tu odluku.

U svojoj odluci od 27. aprila 2012, Visoki upravni sud se slo!io s vlastima i sa-op"tio da nisu ispunjeni zahtevi za supsidijarnu za"titu saglasno #lanu 15(c) Kvalifikacione direktive.174 Budu$i da u Avganistanu nije bilo oru!anog sukoba koji bi zahvatio teritoriju cele zemlje, individualna pretnja bi se mogla primeni-ti samo ako bi se sukob pro"irio na stvarno ciljno mesto vra$anja podnosioca zahteva u zemlju. To bi bilo mesto na kojem je on poslednji put bio nastanjen ili mesto na koje bi se verovatno vratio. U slu#aju ovog podnosioca zahteva, to ne bi bio njegov zavi#aj Helmand, ve$ Kabul, gde je bio nastanjen pre nego "to je napustio Avganistan. U Kabulu vi"e nema unutra"njeg oru!anog sukoba. Osim nekoliko spektakularnih napada, bezbednosna situacija u Kabulu smatra se relativno stabilnom u celini i znatno mirnijom nego "to je bila pre desetak godina.

Podnosilac zahteva je ulo!io !albu Saveznom upravnom sudu tra!e$i sudsku reviziju.

2. Odluka Suda

Podnosio#ev zahtev za sudsku reviziju ocenjen je kao valjan, obrazlo!en i ute-meljen. Kada je proveravao zahtev za supsidijarnu za"titu, Visoki upravni sud se nije pozvao na stanje u regionu iz koga podnosilac zahteva vodi poreklo, ve$ na okolnosti u Kabulu, kao jedinom potencijalnom ciljnom mestu vra$anja u datom trenutku. U celini, me%utim, kada se procenjuje da li je vra$anje bez-


VODI! O AZILU

252

bedno, dr!ava i sud koji u datom predmetu postupa moraju se pozvati na stanje u regionu iz koga podnosilac zahteva vodi poreklo, a ne na stanje u regionu koji bi neki distancirani posmatra# mogao razumno da odabere ili na stanje u regionu u koji bi strani dr!avljanin o kome je re# !eleo da ode iz nekih subjek-tivnih razloga. Odstupanje od tog pravila ne mo!e se opravdati tvrdnjom da bi strani dr!avljanin bio izlo!en opasnostima u regionu iz koga vodi poreklo i u odnosu na koji je i predvi%ena supsidijarna za"tita utvr%ena Kvalifikacionom direktivom. To se mo!e zaklju#iti na osnovu sistematskog konteksta zabrane deportacija prema pravu EU, u odredbama koje se ti#u za"tite unutar dr!ave (#lan 8 Kvalifikacione direktive).175 Ako se kao ciljno mesto u koje bi trebalo da bude vra$en strani dr!avljanin ne uzima u obzir region iz koga podnosilac zah-teva vodi poreklo zbog opasnosti s kojima bi tamo bio suo#en, onda se taj strani dr!avljanin mo!e pozvati samo na neki drugi region u zemlji koji je u skladu sa ograni#enjima utvr%enim u #lanu 8 Kvalifikacione direktive. Pojam „stvarnog ciljnog mesta vra$anja” nije, prema tome, #isto empirijski pojam koji treba da ozna#i najverovatniji i subjektivno najpo!eljniji region u koji bi trebalo da bude vra$en strani dr!avljanin.

Od vra$anja stranog dr!avljanina u region iz kojeg poti#e ne mo!e se odustati samo zato "to je on izgubio li#ne veze s tim regionom jer su #lanovi njegove porodice usled oru!anog sukoba ubijeni u tom regionu ili su ga i sami napustili. U meri u kojoj je slabljenje subjektivne veze s regionom porekla opravdano okolnostima koje predstavljaju neposrednu posledicu oru!anog sukoba (npr. o"te$enje dru"tvene i ekonomske infrastrukture, neprestano pogor"avanje si-tuacije u pogledu snabdevanja) i u meri u kojoj je oklevanje lica da se vrati u region svog porekla shvatljivo zbog lo"ih !ivotnih uslova i nedostatka perspek-tive za budu$nost, ti aspekti se smatraju relevantnima sa stanovi"ta za"tite. Me%utim, region porekla nije /nije vi"e/ referentna ta#ka ako je veza stranog dr!avljanina s tim regionom bila oslabljena i pre nego "to je napustio zemlju, po"to se, bez obzira na okolnosti koje su ga nagnale na to, preselio u drugi deo zemlje u nameri da tamo !ivi neodre%eno vreme. Region porekla se ne smatra kontaktnom ta#kom (u smislu Kvalifikacione direktive) za razmatranje supsidi-jarne za"tite ako se u datom slu#aju radi o takvom dobrovoljnom odlasku. Me-%utim, Savezni upravni sud nije mogao da donese jednozna#nu odluku u tom smislu, pa je predmet vra$en na dalje razmatranje Visokom upravnom sudu.

Podnosio#ev zahtev za sudsku reviziju je prihva$en.

175 Ibid.

253

VODI! O AZILU

3. Komentar

Ova odluka nema#kog Saveznog upravnog suda osvetljava koliko je va!no da se, u slu#ajevima u kojima podnosilac zahteva priznavanje izbegli#kog statu-sa ili supsidijarne za"tite po osnovu Kvalifikacione direktive, precizno utvrdi koje je mati#no podru#je (home area) tog podnosioca. U zemljama u kojima po-stoji oru!ani sukob, situacija se mo!e znatno razlikovati od jednog do drugog podru#ja , neka podru#ja mogu biti zahva$ena oru!anim sukobom, dok je u drugim podru#jima mirno, ili oru!ani sukob mo!e #ak biti ograni#en samo na jedno podru#je. Ako podnosilac zahteva vodi poreklo iz relativno bezbednog podru#ja, koje uglavnom nije pogo%eno ratnim sukobom, onda $e se suo#iti s ve$im te"ko$ama u nastojanju da njegov zahtev bude pozitivno re"en.

Za nema#ki Savezni upravni sud, test kojim se utvr%uje "ta je mati#no podru#je podnosioca zahteva u su"tini je #injeni#ni test koji se temelji na tome gde je podnosilac zahteva odrastao, ali ako se on pre odlaska iz zemlje porekla nasta-nio u nekom drugom podru#ju te zemlje, a da ga na to nije primorao oru!ani sukob, onda kao njegovo mati#no podru#je mora biti uzeto to novo podru#je stanovanja. To je dobra ilustracija #injeni#nog pristupa za koji se vode$i evrop-ski sudovi i tribunali opredeljuju u tim stvarima.

Kada nadle!ni vladin organ nastoji da zastupa stav kako podnosilac zahteva nije izlo!en opasnosti zato "to ne$e biti suo#en sa stvarnom pretnjom u svom mati#nom podru#ju (zato "to je to podru#je, na primer, relativno bezbedno od oru!anog sukoba), sud ili tribunal $e i dalje morati da se uveri (u slu#aju bilo kakvog pravnog osporavanja) da podnosilac zahteva mo!e da do%e u to mati#-no podru#je. U ovom konkretnom slu#aju, bezbednim podru#jem je smatran Kabul, u koji su dr!avljani Avganistana vra$ani iz Nema#ke. Me%utim, mati#no podru#je ovog podnosioca zahteva (Helmand) nije bilo bezbedno. Prema tome, podnosilac zahteva je mogao biti vra$en samo ako se moglo razumno o#ekivati da se on nastani u Kabulu (vidi #lan 8 Kvalifikacione direktive). Visoki upravni sud dotad nije predo#io nijednu #injenicu s tim u vezi, pa mu je stoga predmet vra$en.

Na osnovu prava EU, svi nacionalni sudovi i tribunali obavezni su da po"tuju odluke SPEU o prethodnim pitanjima. Kada je re# o #lanu 15(c), SPEU je do sada izrekao dve presude: Elgafad%i i Dijakite.176 Ti predmeti i ispravan pristup #lanu

176 C-465/07, Meki Elgafaji and Noor Elgafaju v. Staatssecretaris van Justitie, [Veliko ve$e] presuda od 17. februara 2009, i

C-285/12, Aboubacar Diakité v. Commissaire general aux refugies et aux apatrides, presuda od 30. januara 2014, o kojima

VODI! O AZILU

254

15(c) bili su predmet pravosudne analize koju je sa#inila jedna grupa evropskih sudija u sklopu serije #lanaka namenjenih profesionalnom razvoju #iji su auto-ri anga!ovani u Evropskoj kancelariji za podr"ku azilu (EASO): „'lan 15 ta#ka c Kvalifikacione direktive (2011/95/EU): Pravosudna analiza”, decembar 2014. Budu$i da se ta analiza zasniva na odgovaraju$oj jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava, ona je va!na i za evropske zemlje koje nisu #lanice EU, a jesu visoke strane ugovornice EKLJP-a. Ta analiza je besplatno dostupna na internetu.

izve"tavamo u ovoj publikaciji u odeljku posve$enom sudskoj praksi SPEU.

255

VODI! O AZILU

Alternativa u vidu „unutra#nje za#tite”Direktiva Saveta br. 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004.

(Kvalifikaciona direktiva), !lan 8

Prilikom procene da li podnosilac zahteva mo%e da dobije unutra$nju za$titu kako bi izbegao progon, subjekti odlu"ivanja bi trebalo da razmotre da li bi bilo nerazumno ili preterano strogo ako bi se od podnosioca zahteva o"ekivalo da se

preseli u drugi deo zemlje

Ujedinjeno Kraljevstvo: Januzi protiv ministra unutra!njih poslova i drugih, 15. februar 2006, UKHL 5


Sva #etvorica podnosilaca zahteva tra!ila su da im se prizna izbegli#ki sta-tus. Njihovi zahtevi su odbijeni uz obrazlo!enje da postoji deo njihove zemlje u kome oni ne bi osnovano strahovali od progona i u koji bi mogli da se presele, a da zahtev za njihovo preseljenje u taj region ne bude smatran preterano stro-gim ni nerazumnim. Prvi podnosilac zahteva, g. Januzi, kosovski je Albanac iz Mitrovice na Kosovu, koga su srpske snage raselile u vreme sukoba. Izbegao je u Ujedinjeno Kraljevstvo i tamo zatra!io azil.

Ministar unutra"njih poslova zadu!en za procenu zahteva za azil tvrdio je da podnosilac zahteva mo!e da se preseli u drugi grad, u Pri"tinu. Podnosilac zah-teva je tvrdio da bi, prvenstveno iz medicinskih razloga povezanih s njegovim iskustvom progona, bilo previ"e strogo o#ekivati od njega da to u#ini. Trojica ostalih podnosilaca jesu g. Hamid, g. D%afar (Gaafar) i g. Mohamed (Mohammed), afri#ki crnci iz Darfura u Sudanu, koji su ili trpeli progon arapskih maroder-skih bandi koje vlada u Kartumu podr!ava, u#estvuje u njihovim akcijama ili ih ni na koji na#in ne obuzdava, ili bi trpeli takav progon ako bi bili vra$eni. U svakom od tih slu#ajeva, zahtev za priznavanje izbegli#kog statusa odbijen je uz obrazlo!enje da se od svakog podnosioca zahteva mo!e razumno (i bez pre-terane strogosti) o#ekivati da se preseli u Kartum. Svi su oni strahovali da bi u Kartumu bili !rtve neprijateljskog diskriminatornog postupanja, #ak i progona, a tvrdili su i da bi bilo preterano strogo i nerazumno ako bi se od njih zahtevalo da se presele u Kartum.

2. Odluka Suda

Dom lordova je odbacio g. Januzijevu !albu, a dopustio preostale tri !albe, koje

VODI! O AZILU

256

je prosledio na dodatno razmatranje Tribunalu za pitanja azila i imigracije zbog, kako je navedeno, nedovoljnog obrazlo!enja.

Dom lordova je odobrio slede$i pristup u pitanju procene unutra"njeg preselje-nja: „Subjekt odlu#ivanja, uzimaju$i u obzir sve relevantne okolnosti karakte-risti#ne za podnosioca zahteva i njegovu zemlju porekla, mora odlu#iti da li je razumno o#ekivati da se podnosilac zahteva preseli ili bi bilo neopravdano i prestrogo ako bi se od njega o#ekivalo da to u#ini.”

Glavna ta#ka sporenja odnosila se na standarde koje treba uzimati u obzir kada se procenjuje da li se podnosioci zahteva mogu razumno preseliti u neki drugi deo svoje zemlje. Pre svega, va!no je ustanoviti da li uslovi u podru#ju prese-ljenja ispunjavaju osnovne norme gra%anskih, politi#kih i dru"tvenoekonom-skih prava, da li postoji me%unarodni standard ispod koga bi bilo nerazumno o#ekivati od podnosioca zahteva da tu !ivi i da li se moraju uporediti standardi koji vladaju u zemlji potencijalnog izbegli"tva sa standardima koji vladaju u podnosio#evoj zemlji porekla.

Dom lordova je ustanovio da (enevska konvencija iz 1951. godine nije utvrdila nijedan standard u vezi sa statusom izbeglica, prema tekstu koji je izmenjen i dopunjen Protokolom iz 1967, kada je re# o okolnostima u kojima je preseljenje razumno, pa je stoga razmotrio i "irok spektar izvora me%unarodnog prava.

Dom lordova je presudio da se odgovor na pitanje da li bi bilo neopravdano stro-go ako bi se od podnosioca zahteva o#ekivalo da !ivi na nekom mestu prese-ljenja u zemlji #ije dr!avljanstvo ima ne mo!e dati tako "to $e se razmatrati da li kvalitet !ivota na mestu preseljenja zadovoljava osnovne norme gra%anskih, politi#kih i dru"tvenoekonomskih prava iz slede$ih razloga:

Prvo, u (enevskoj konvenciji iz 1951. godine nema ni#ega iz #ega bi se moglo izvesti takvo tuma#enje i sama ta konvencija uop"te nije usmerena ka tome da se defini"u prava u zemlji dr!avljanstva podnosioca zahteva koji mo!e imati sigurno uto#i"te, bezbedno od progona.

Drugo, iako se (enevska konvencija iz 1951. u preambuli poziva na Povelju UN iz 1945. i Univerzalnu deklaraciju o pravima #oveka, njeno te!i"te je na rav-nopravnom postupanju prema izbeglicama kako bi im se mogla pru!iti delo-tvorna za"tita u zemlji izbegli"tva. Osim toga "to pru!a za"titu od progona, Konvencija nije na neki drugi na#in usmerena ka nivou prava koja preovla%uju u zemlji dr!avljanstva podnosioca zahteva.

257

VODI! O AZILU

Tre$e, u #lanu 8 Kvalifikacione direktive177 uop"te se ne pominju me%unarodni standardi, ve$ tu postoji samo odredba kojom se utvr%uje da $e za"tita unutar dr!ave biti dostupna u delu zemlje u kome za podnosioca zahteva nema opa-snosti od progona ili od toga da mu bude naneta te"ka nepravda, pa se stoga mo!e razumno o#ekivati da podnosilac tamo ode. U odredbi je tako%e utvr%eno da u vreme dono"enja odluke treba voditi ra#una o „op"tim okolnostima koje preovla%uju u tom delu dr!ave i o li#nim okolnostima podnosioca zahteva”.

'etvrto, ni u kom slu#aju ne postoji jednoobraznost me%unarodne prakse niti stru#nih i akademskih mi"ljenja koja bi ukazivala na to da je ustanovljeno neko obi#ajno pravilo me%unarodnog prava u vezi s tim pitanjem.

Kona#no, Dom lordova je ukazao na to da bi, ako bi bilo utvr%eno jedno takvo pravilo, (enevska konvencija iz 1951. imala ne!eljene posledice koje predstav-ljaju anomaliju. Naveden je primer pojedinca koji je pobegao od progona iz ze-mlje koja je veoma siroma"na, u kojoj vlada velika nema"tina i sasvim se malo po"tuju ljudska prava. Ako bi tom licu bio priznat status izbeglice zbog toga "to se okolnosti u potencijalnom podru#ju njegovog preseljenja jednostavno svode na sve „nedostatke !ivota u siroma"noj i nazadnoj zemlji” (ali nisu dovoljno te"ke da bi predstavljale progon), onda bi on pukim slu#ajem koristio (enevsku konvenciju iz 1951. da pobegne od siroma"tva i nema"tine koje trpe svi u nje-govoj mati#noj zemlji.

Dom lordova je sugerisao da valjano polazi"te za odlu#ivanje o tome "ta pred-stavlja nerazumno ili nepotrebno strogo preseljenje predstavljaju Smernice UNHCR-a o me#unarodnoj za$titi (jul 2003). U tim smernicama govori se o po-"tovanju osnovnih ljudskih prava, pre svega apsolutnih prava, o ekonomskom opstanku, uklju#uju$i pitanja dostupnosti zemlji"ta, za"tite resursa, porodi#-nih veza ili mre!e socijalne sigurnosti, trivijalnih ili kulturnih te"ko$a ili uslo-va velikih te"ko$a i zato taj dokument mora biti od pomo$i da se pa!nja usred-sredi na standarde koji preovla%uju u zemlji #ije dr!avljanstvo ima podnosilac zahteva.

Na osnovu svega iznetog, zaklju#eno je da „re#i ’nepotrebno strogo’ utvr%uju standard koji mora biti ispunjen da bi unutra"nje preseljenje moglo biti sma-trano nerazumnim. Ako podnosilac zahteva mo!e voditi relativno normalan !ivot u tom podru#ju, mereno standardima koji u celini gledano preovla%uju u zemlji njegovog dr!avljanstva, i ako mo!e da stigne u taj manje neprijateljski


VODI! O AZILU

258

deo bez nepotrebnih te"ko$a ili muka, onda nije nerazumno o#ekivati od njega da se u taj deo preseli.”

Na temelju tih na#ela, Dom lordova je zaklju#io da je situacija na Kosovu u dovoljnoj meri stabilna da bi se unutra"nje preseljenje moglo smatrati realisti#-nom alternativom za jednog etni#kog Albanca koji je izlo!en progonu u delu pokrajine u kome ljudi njegove etni#ke pripadnosti #ine manjinu. Dom lordova je stoga odbacio g. Januzijevu !albu.

Sudanci su u svojim !albama izneli drugi argument, pa su tvrdili da, budu$i da iza progona stoji dr!ava, nema mogu$nosti bezbednog i razumnog unutra"njeg preseljenja jer postoji pretpostavka da je dr!ava ovla"$ena da deluje u celoj zemlji. Me%utim, ideja o postavljanju takve pretpostavke odba#ena je zato "to izvori"te progona mo!e poticati od mno"tva razli#itih ljudi koji imaju razli#ite stepene bliskosti sa samom dr!avom i razli#it nivo odgovornosti. Dom lordo-va se radije opredelio za to da „uzme u obzir sve relevantne okolnosti koje se odnose na podnosioca zahteva i njegovu zemlju porekla” kada razmatra mo-gu$nosti za preseljenje. Tako je priznato da "to je te"nja veza izme%u progona i dr!ave i "to je vi"i nivo kontrole koji dr!ava ima nad po#iniocima progona, to je verovatnije da $e podnosilac zahteva biti izlo!en opasnosti od nano"enja te"ke nepravde ili od toga da $e biti posebno ranjiv u nekom drugom delu dr!ave.

Dom lordova je dozvolio tri preostale !albe i prosledio ih na dalje razmatranje Tribunalu za pitanja azila i imigracije, zbog toga "to nisu bile u dovoljnoj meri obrazlo!ene.

3. Komentar

Presuda Doma lordova u predmetu Januzi dodatno potkrepljuje tezu koja je "iroko prihva$ena u me%unarodnom i evropskom izbegli#kom pravu, a to je da neko lice ne mo!e udovoljiti definiciji izbeglice iz #lana 1A2 samo tako "to $e dokazati da postoji stvarna opasnost da bude izlo!eno progonu u svom mati#-nom podru#ju. To lice tako%e mora dokazati da nema realno ostvarljivu alter-nativu unutra"njeg preseljenja u neki drugi deo zemlje, odnosno da nema ono "to se sada u Kvalifikacionoj direktivi ozna#ava kao alternativa „za"tite unutar dr!ave”. U predmetu Januzi, Dom lordova je utvrdio da dr!ava, kako bi dokaza-la da postoji ostvarljiva alternativa unutra"njeg preseljenja, mora dokazati da je taj alternativni deo zemlje (a) bezbedan ("to zna#i da nema stvarne opasno-sti od toga da $e neko tamo biti izlo!en progonu) i (b) da je razumno o#ekivati od nekog lica da se tamo nastani ("to zna#i da ne bi bilo preterano strogo ako

259

VODI! O AZILU

bi se od tog lica o#ekivalo da se u tom podru#ju nastani).

Test kojim se utvr%uje da li je neko o#ekivanje razumno ili nije razumno kriti-kovan je zato "to je isuvi"e subjektivan po svojoj prirodi. U presudi u predmetu Januzi, taj test je opisan kao „prekomerno op"ti test” koji iz razmatranja isklju-#uje veoma malo toga, osim standarda za"tite prava koja bi podnosilac zahteva u!ivao u zemlji u kojoj tra!i pribe!i"te, iako je u jednoj ranijoj presudi Doma lordova, u predmetu AH (Sudan), taj test opisan kao „pouzdan”.

'lanom 8 Kvalifikacione direktive utvr%eno je da, kada se ocenjuje zahtev za me%unarodnu za"titu, dr!ave #lanice mogu utvrditi da podnosiocu zahteva nije potrebna me%unarodna za"tita ako u odre%enom delu dr!ave porekla ne postoje osnovani razlozi za strah od progona niti stvarna opasnost od ozbiljne nepravde i ako je razumno o#ekivanje da podnosilac zahteva mo!e ostati u tom delu dr!ave. Iz na#ina na koji je formulisan #lan 8 u Kvalifikacionoj direktivi (izmenjenoj) sledi da standardi koje treba primeniti u procesu dono"enja odlu-ke o tome da li je razumno da se ne"to o#ekuje treba da budu standardi ljudskih prava, zato "to su to standardi koji se koriste za definisanje „akata progona” u #lanu 9 te direktive. Me%utim, u predmetu Januzi, Dom lordova je preporu#io da subjekti odlu#ivanja koriste ono "to je utvr%eno u dokumentu pod naslovom Smernice UNHCR-a o me#unarodnoj za$titi br. 4 „Alternativa internog bekstva ili preseljenja” u kontekstu #lana 1A2 (enevske konvencije iz 1951. i/ili Protokola uz tu Konvenciju iz 1967. u vezi sa statusom izbeglica, u kojima se ukazuje na „osnovne standarde ljudskih prava, uklju#uju$i pre svega apsolutna prava” kao centralni, ali ne i jedini, relevantni #inilac.

Va!no je ukazati na to da je u tekstu #lana 8 izmenjene Kvalifikacione direktive pove$an broj zahteva koje treba ispuniti da bi se moglo konstatovati kako pod-nosilac zahteva ima prakti#no ostvarljivu alternativu za"tite unutar dr!ave. Na osnovu #lana 8 stav 1(b), ne samo da alternativni deo zemlje mora biti (a) bezbedan i (b) kao izbor razuman nego se mora dokazati i da podnosilac zahte-va (c) ima pristup za"titi, (d) da mo!e bezbedno i u skladu sa zakonom da putuje u taj deo zemlje ili da bude primljen u taj deo zemlje i (e) da se od njega se mo!e razumno o#ekivati da se nastani u tom delu zemlje.

VODI! O AZILU

260

'rtve trgovine ljudima kao posebna dru#tvena grupa'enevska konvencija iz 1951, !lan 1A2, i Direktiva Saveta br. 2011/95/EU, od 13.

decembra 2011. (izmenjena Kvalifikaciona direktiva), !lan 10

&rtve trgovine ljudima imaju zajedni"ko poreklo i samosvojni identitet, $to potpada pod definiciju „posebne dru$tvene grupe” u smislu

&enevske konvencije iz 1951.

Francuska: Nacionalni sud za pravo azila, 24. mart 2015, n° 10012810


Ovaj slu#aj se ti#e nigerijske dr!avljanke iz dr!ave Edo koja je bila prokrijum#a-rena u Francusku i tu primorana na prostituisanje. Docnije je policiji saop"tila imena svih lica koja su bila ume"ana u mre!u prostitucije i podnela je zahtev za azil. Strahovala je da bi je, kad bi bila vra$ena u zemlju, osumnji#ili za pro-stituciju, koja je u Nigeriji zabranjena zakonom. Podnositeljka zahteva je, osim toga, tvrdila da $e biti izop"tena iz dru"tva jer $e je dru"tvo i porodica odbaciti, da je prekr"ila dru"tveni ugovor zato "to nije vratila dug od novca koji je pozaj-mila za putovanje u Evropu i da bi na nju u zajednici gledali kao na osobu koja je prokleta u svetlu ritualne ceremonije u Nigeriji kojom je simboli#ki ozna#eno njeno pripadni"tvo mre!i krijum#ara ljudi.

Francuska Kancelarija za za"titu izbeglica i lica bez dr!avljanstva (OFPRA) ustanovila je da, uprkos tome "to nigerijsko dru"tvo s neodobravanjem gleda na !rtve trgovine ljudima po"to se ve$ina !ena koje su !rtve trgovine ljudima docnije prostitui"e u Evropi, to nije dovoljno da bi se moglo govoriti o posebnoj dru"tvenoj grupi u smislu (enevske konvencije iz 1951. godine o statusu izbe-glica, koja je izmenjena Protokolom iz 1967. godine, i u smislu Kvalifikacione direktive.178 Osim toga, Kancelarija je stala na stanovi"te da nisu predo#eni po-daci iz kojih bi se moglo zaklju#iti da su !rtve trgovine ljudima, kada se vrate u Nigeriju, podvrgnute aktima progona i zbog toga je odbila podnositeljkin za-htev za azil.

Nacionalni sud za pitanja azila (CNDA) odbacio je u !albenom postupku odlu-kom od 29. aprila 2011. tu argumentaciju. OFPRA je ulo!ila !albu Dr!avnom sa-vetu protiv odluke CNDA. Dr!avni savet je poni"tio odluku CNDA, ustanoviv"i da je CNDA trebalo da ispita da li, osim krijum#arskih mre!a od kojih su ta lica


261

VODI! O AZILU

svakako u opasnosti, dru"tvo i institucije do!ivljavaju nekada"nje !rtve trgo-vine ljudima kao lica koja imaju samosvojan identitet, "to bi ih #inilo dru"tve-nom grupom u smislu (enevske konvencije iz 1951. Ceo slu#aj je potom vra$en CNDA na ponovno razmatranje.

2. Odluka Suda

Postupaju$i u skladu s odlukom Dr!avnog saveta, CNDA se prvenstveno usred-sredio na razmatranje na#ina na koji zajednica percipira !rtve trgovine lju-dima kako bi procenio da li te !rtve #ine posebnu dru"tvenu grupu. CNDA je razmotrio #lan 10 izmenjene Kvalifikacione direktive (2011/95/EU) i primetio da se dru"tvena grupa sastoji od lica #iji pripadnici dele uro%ene osobine ili za-jedni#ko poreklo, koje se ne mo!e izmeniti. Usled toga, dru"tvo percipira grupu kao druga#iju. CNDA je potom primetio da se !ene iz Nigerije podvrgavaju ritu-alu „d!ud!u” (juju), tokom koga dobijaju belege na telu, pola!u zakletvu i time obele!avaju svoje stupanje u svet krijum#arenja ljudi. Osim toga, godine tokom kojih su eksploatisane u Evropi, pored neprestanih pretnji koje im se upu$uju ako poku"aju da napuste mre!u, navele su CNDA da zaklju#i da te !ene imaju zajedni#ko poreklo koje se ne mo!e promeniti.

Osim toga, Sud je primetio da postoje verodostojni me%unarodni izve"taji koji dokumentuju to da mlade Nigerijke, kad se bez novca vrate ku$i iz Evrope, bivaju smesta osumnji#ene za prostituciju, "to lokalna zajednica veoma lo"e prihvata. Takva percepcija vodi ka socijalnom otu%enju. CNDA je dalje zaklju-#io da !ene iz nigerijske dr!ave Edo koje su !rtve trgovine ljudima dele pose-ban identitet koga ne mogu da se oslobode i stoga ih treba smatrati posebnom dru"tvenom grupom u skladu s me%unarodnim i evropskim pravom. CNDA je pritom ukazao na sudsku praksu iz Australije, Kanade, sa Novog Zelanda i iz Ujedinjenog Kraljevstva, gde se potvr%uje da !rtve trgovine ljudima zaista #ine posebnu dru"tvenu grupu.

Isto tako, CNDA je razmotrio pitanje duga koji podnositeljka predstavke ima pred jednim veoma uglednim kultom u lokalnoj zajednici. Pripadnici tog kulta su zapretili podnositeljki zahteva !estokom kaznom zbog toga "to je iza"la iz kruga prostitucije i obelodanila da taj krug postoji, "to ugro!ava njen fizi#ki integritet i preti diskriminacijom ako bude vra$ena. Nagla"avaju$i da su takvi akteri veoma mo$ni i da oni sprovode svojevrsnu „obi#ajnu pravdu” u regionu, CNDA je tako%e ukazao na #injenicu da ne postoji delotvorna administrativna i pravosudna za"tita i upravo je to ono "to spre#ava mogu$nost da se stvar-no istra!e takve kriminalne aktivnosti kao "to je trgovina ljudima. Pritom se

VODI! O AZILU

262

CNDA pozvao na nekoliko izve"taja o Nigeriji u kojima se nagla"ava #injenica da u toj zemlji ne postoje delotvorni zakoni protiv trgovine ljudima i ropstva i u kojima se, tako%e, izve"tava o korumpiranom pravosudnom sistemu, kao i o tome da se u nigerijskoj dr!avi Edo tradicionalno sprovodi „plemenska pravda”.

Na temelju svega toga, pozivaju$i se na pripadni"tvo podnositeljke zahteva po-sebnoj dru"tvenoj grupi i na korake koje je ona preduzela protiv mre!e krijum-#ara ljudi, CNDA je, ne uzimaju$i u obzir odluku OFPRA, podnositeljki zahteva priznao status izbeglice.

OFPRA je 2015. pred CNDA priznala da postoji posebna dru"tvena grupa, ali je tvrdila da pretnje koje su navodno upu$ene podnositeljki predstavke ne pred-stavljaju progon, zato "to ne dose!u onaj prag te!ine koji je potreban saglasno (enevskoj konvenciji iz 1951. CNDA nije prihvatio taj argument. Pozivaju$i se na odredbe #lana 9 Kvalifikacione direktive, CNDA je stao na stanovi"te da su !r-tve trgovine ljudima suo#ene sa skupom razli#itih mera (odmazdom, pretnjama, uvredama, izop"tavanjem iz dru"tva itd.), koje zajedno predstavljaju progon.

3. Komentar

Da bi se lice kvalifikovalo za status izbeglice saglasno #lanu 1A2 (enevske kon-vencije iz 1951. godine, ono je du!no da doka!e da osnovano strahuje od toga da $e biti izlo!eno progonu iz nekog od razloga pobrojanih u Konvenciji (rasa, veroispovest, nacionalnost, pripadni"tvo odre%enoj dru"tvenoj grupi ili poli-ti#kom mi"ljenju). 'ak i ako lice mo!e dokazati da ima utemeljen strah od toga da $e biti izlo!eno progonu, ono ne mo!e dobiti status izbeglice osim ako nije u stanju da doka!e da je taj progon utemeljen na jednom ili vi"e od tih pet pobro-janih osnova. Test „razloga” nije naro#ito zahtevan test: dovoljno je pokazati da postoji veza izme%u akata progona i nekog od tih razloga, a razlog ne mora da bude jedini. Obi#no organ koji odlu#uje ne utvr%uje da li je podnosilac zahteva dokazao osnov po Konvenciji sve dok ne odlu#i da li je podnosilac zahteva po-kazao da osnovano strahuje od progona.

Ova odluka CNDA u skladu je sa zaklju#ivanjem drugih sudova i tribunala u Evropi, koji tako%e smatraju da !rtve trgovine ljudima (u ovom slu#aju !ene koje su prokrijum#arene radi prostitucije) #ine „posebnu dru"tvenu grupu” u tom smislu da postoji razlog ili osnov da se mogu prihvatiti njihove tvrdnje o progonu na temelju (enevske konvencije iz 1951. godine.

Ova odluka tako%e nagla"ava koliko je za nacionalni sud ili tribunal va!no

263

VODI! O AZILU

da razmotri pitanje verovatno$e da lice koje je jednom prokrijum#areno bude „ponovo prokrijum#areno” ili da mu na neki drugi na#in bude naneta te"ka ne-pravda ako mora da se vrati u mati#no podru#je. Na temelju #injenica predo#e-nih u ovom slu#aju, francuski sud se uverio da $e podnositeljka predstavke biti suo#ena sa stvarnom opasno"$u od takve te"ke nepravde ako bude vra$ena u svoje mati#no podru#je u Nigeriji (dr!ava Edo).

Treba, me%utim, ista$i da je u vreme kada je doneta ova odluka, francuski sud bio jedinstven u Evropi po tome "to nije primenio alternativni zahtev za unu-tra"nju za"titu. U ve$ini drugih evropskih zemalja, podnositeljka predstavke u ovoj situaciji ne bi dobila pozitivno re"enje svog zahteva za priznavanje izbe-gli#kog statusa samo na osnovu toga "to bi dokazala da je suo#ena sa stvar-nom opasno"$u od te"ke nepravde u svom mati#nom podru#ju. Morala bi isto tako da doka!e da ne postoji nijedan drugi deo zemlje u koji bi mogla da se preseli bezbedno i bez suvi"nih te"ko$a. Za dr!ave #lanice EU, #lan 8 Kvalifi-kacione direktive utvr%uje relevantne kriterijume. Tako, ako nema dokaza da je verovatno da $e bande u zemlji porekla koje su prvi put prokrijum#arile tu !enu uspeti da je prona%u u bilo kom drugom delu zemlje u koji bi bila vra$ena, mo!e joj biti veoma te"ko da se izbori za pozitivno re"enje svog zahteva. Me%u-tim, druge specifi#ne okolnosti, na primer, posebna ranjivost !ene u afri#kom dru"tvu koja je primorana da se nastani daleko od dru"tvenog !ivota u svom mati#nom selu, plemenu ili etni#koj grupi, bez podr"ke ro%aka, mogu zna#iti da, #ak i ako bi za nju bilo bezbedno da prihvati unutra"nje preseljenje, ne bi bilo razumno o#ekivati da ona to mo!e u#initi.

Za one dr!ave #lanice EU koje primenjuju alternativu za"tite unutar zemlje, relevantni pravni zahtevi utvr%eni su u #lanu 8 Kvalifikacione direktive. For-mulacija te odredbe, posebno u izmenjenoj verziji, pa!ljivo je sa#injena prema sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa #lanom 3. Zbog svega toga, #lan 8 Kvalifikacione direktive i odluke koje su na tom osnovu donete mogu biti koristan vodi# za sudove i tribunale evropskih zemalja van Evropske unije. Mnoge dr!ave u Evropi tako%e su visoke strane ugovornice Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima Council of Europe Treaty Series, br. 197, 16. maj 2005, koja sadr!i izvestan broj mehanizama za"tite za !rtve trgovine ljudima.

VODI! O AZILU

264

Procena verodostojnosti dokaza iznetih u zahtevima za azilDirektiva Saveta br. 2004/83/EZ, od 29. aprila 2004. (Kvalifikaciona direktiva),

!lan 4, i Direktiva br. 2013/32/EU, od 26. juna 2013. (izmenjena Direktiva o zajedni!kim postupcima za priznavanje i oduzimanje

me$unarodne za#tite), !lan 46

Dok podnosilac zahteva snosi odgovornost da doka%e "injenice u odnosu na svoj zahtev za azil, dotle obavezu da utvrde i procene sve relevantne "injenice

zajedni"ki dele podnosilac zahteva i postupaju'i sud

(vedska: Apelacioni sud za migracije, UM 122-6 18. septembar 2006.


Podnosilac zahteva je saop"tio da ga je od 1998. obave"tajna slu!ba egipatske policije u vi"e navrata privodila na ispitivanje kako bi dobila informacije o poli-ti#kim aktivnostima njegovog brata. Podnosilac zahteva je tako%e saop"tio da je u sklopu saslu"anja #esto bivao premla$ivan i mu#en elektro"okovima. To-kom 2001. i 2002. godine podnosilac zahteva je bio hap"en kad god bi u Egiptu izbili nemiri. Tako%e se pozvao na presudu egipatskog Suda dr!avne bezbed-nosti donetu 2003. godine. Taj sud je podnosioca zahteva, zajedno sa jo" "est drugih ljudi, osudio na tri godine zatvora, izme%u ostalog i zato "to je osnovao ilegalnu partiju.

&vedski Odbor za migracije odbacio je njegov zahtev za azil jer je smatrao da njegov iskaz nije verodostojan, to jest da ima mnogo nerazja"njenih mesta. Ta ocena je zasnovana na sumnjama u tvrdnju podnosioca zahteva da je saslu"a-van zbog politi#kih aktivnosti svog brata, dok on sam, kako je rekao, nije bio ume"an ni u kakve politi#ke aktivnosti u Egiptu, a pritom je sam podnosilac zahteva odavao utisak #oveka koji nije detaljnije upu$en u poslove svoga bra-ta. Odbor za migracije je tako%e ukazao na to da se podnosilac predstavke nije suo#io s te"ko$ama kada je trebalo da izvadi paso" i li#nu kartu, koji su izdati 2002. godine, uprkos #injenici da je izjavio kako se Vlada za njega poja#ano zanimala upravo 2001. i 2002. godine. Odbor je zaklju#io da je zapanjuju$e to "to je podnosilac zahteva tvrdio da je 2002. uspeo da pobegne iz bolnice u koju je primljen nakon "to je li"en slobode i odveden u zatvor zbog "tampanja pam-fleta. Tako%e su protivre#ne informacije o tome kada je podnosilac zahteva saznao za sudsku odluku i presudu. Odbor za migracije je tako%e zaklju#io da je neobi#no to "to podnosilac zahteva nije znatno ranije, pre nego "to je otpu-

265

VODI! O AZILU

tovao iz Libije u &vedsku, poku"ao da sazna sadr!aj te presude, kao i to da u prvom ispitivanju uop"te nije pomenuo da je tra!io da mu se presuda dostavi. Podnosilac zahteva je tek u predstavci koju je uputio njegov advokat pomenuo kaznu koja mu je izre#ena zbog navoda o tome da je 2002. "tampao letke. Osim toga, Odbor za migracije je saop"tio da podnosilac zahteva nije pomogao da se utvrdi njegov identitet time "to bi stupio u kontakt s porodicom u Egiptu i zatra!io od njih da mu po"alju va!e$i paso" i li#nu kartu. Odbor za migracije je &vedskoj ambasadi u Kairu poverio zadatak da proveri presudu o kojoj je re# i iz odgovora ambasade moglo se zaklju#iti da je predo#ena kopija verodostojna.

Odbor za migracije je procenio da je podnosilac zahteva namerno poku"ao da zadr!i za sebe i da ne obelodani informacije koje su bile od klju#nog zna#aja za ceo slu#aj i zbog takvog pona"anja postavlja se pitanje da li je on zaista lice koje je poimeni#no navedeno u presudi. Podnosilac zahteva se obratio Sudu za migracije, koji se slo!io se ocenom Odbora za migracije i odbacio njegovu !albu. Potom je podnosilac zahteva ulo!io !albu Apelacionom sudu za migracije.

2. Odluka Suda

Apelacioni sud za migracije je u svojoj presudi zaklju#io da Priru"nik UNHCR-a predstavlja va!an izvor prava u postupku utvr%ivanja potreba za za"titom. Taj sud je saop"tio da je na podnosiocu zahteva u po#etku bio teret dokazivanja verodostojnosti #injenica, ali da u isto vreme obavezu da se utvrde i procene sve relevantne #injenice zajedni#ki snose podnosilac zahteva i sud koji o tome odlu#uje. Prema Priru"niku UNHCR-a, podnosilac zahteva za azil koji je predo-#io verodostojne podatke u svom iskazu ima pravo na „povlasticu sumnje” (in dubio pro reo) u slu#ajevima u kojima su pobrojani razlozi u celini dovoljni da se prizna, odnosno odobri za"tita. Saglasno Glavi 8 Zakona o upravnom postupku, sud je du!an da obezbedi da se slu#aj ispita u meri u kojoj to nala!u okolnosti datog slu#aja. Apelacioni sud za migracije nagla"ava da su ta na#ela posebno va!na onda kada su predo#eni osnovi za za"titu zato "to su odluke o tome nepovratne, a gre"ke mogu dovesti do toga da pojedinci budu izlo!eni te"kim povredama ljudskih prava. Iako podnosilac zahteva snosi teret dokazivanja svojih tvrdnji i uprkos tome "to je re# o postupku u kome u#estvuju dve stran-ke, postupaju$i sud ima du!nost da istra!i slu#aj onda kada je to primereno situaciji. Postupaju$i sud mo!e sprovesti dodatnu istragu ili usmeriti stranke i ukazati im "ta je potrebno da se istra!i. Apelacioni sud za migracije je istakao da u nekim slu#ajevima, kao "to je onaj kada treba ustanoviti verodostojnost nekog slo!enog iskaza, mo!e biti pogodno da sud na sopstvenu inicijativu sa-zove usmeno ro#i"te.

VODI! O AZILU

266

Apelacioni sud za migracije je ustanovio da iskaz podnosioca zahteva sadr!i nekoliko protivre#nih i neverodostojnih tvrdnji, "to zna#i da on nema pravo na „povlasticu sumnje”. S druge strane, #ini se da su njegove tvrdnje potkrepljene jednim autenti#nim dokumentom. Odbor za migracije je odr!ao dve usmene sednice s podnosiocem zahteva i detaljno je obrazlo!io svoju odluku o tome da podnosioca zahteva ne smatra verodostojnim. Sud za migracije nije, me-%utim, organizovao nijedno ro#i"te niti je preduzeo bilo kakav korak na svoju inicijativu kako bi istra!io navodnu kaznu izre#enu u Egiptu i poku"ao da utvr-di identitet podnosioca zahteva ili da dobije dodatne informacije od &vedske ambasade u Egiptu o pitanju autenti#nosti. Umesto toga, Sud za migracije je presudio da je saglasan s procenom Odbora za migracije, a da pritom nije ni#im dopunio obrazlo!enje svoje odluke.

Apelacioni sud za migracije je primetio da, s obzirom na to da je dobro poznato da su u Egiptu na delu masovna kr"enja ljudskih prava i da je iskaz podnosioca zahteva u izvesnoj meri potvr%en presudom egipatskog Suda bezbednosti koja bi mogla biti istinita, Sud za migracije nije ispunio svoju obavezu da istra!i slu-#aj. Potreba za celovitom odlukom dodatno je nagla"ena tvrdnjom podnosioca zahteva da bi mogao biti izlo!en mu#enju.

Apelacioni sud za migracije poni"tio je odluku Suda za migracije i vratio mu slu#aj na novo razmatranje.

3. Komentar

Kada je procenjivao !albu na odluku Odbora za migracije, "vedski Sud za migra-cije nije imao posebno na umu #lan 4 Kvalifikacione direktive, kojim se utvr-%uju razli#iti kriterijumi koje zemlje #lanice moraju primeniti kada procenjuju dokaze i njihovu verodostojnost. Me%utim, ta odredba je posebno va!na i ona ukazuje na bitne smernice koje treba slediti kada se revidiraju slu#ajevi poput ovoga. 'lan 4 stav 1 utvr%uje da podnosilac zahteva ima obavezu da "to pre dostavi sve potrebne elemente kojima $e potkrepiti svoj zahtev za me%unarod-nu za"titu. Pored toga, tim #lanom je utvr%eno da je u saradnji s podnosiocem zahteva dr!ava #lanica du!na da proceni odgovaraju$e elemente zahteva. U #lanu 4 stav 5 priznaje se da ponekad podnosilac zahteva mo!da nije u mo-gu$nosti da dokazima potkrepi svoj zahtev za me%unarodnu za"titu i utvr%uje se da u nekim okolnostima podnosilac zahteva i ne mora da podnese dokaze kojima bi potkrepio svoj zahtev. U #lanu 4 stav 5 ne navodi se poimence na#elo „povlastice sumnje”, ali mnogi komentatori smatraju da taj #lan utvr%uje nave-deno na#elo. U ovom konkretnom slu#aju, "vedski Apelacioni sud za migracije

267

VODI! O AZILU

posebno je naglasio va!nost usmenog ro#i"ta onda kada dokazi nisu takvi da omogu$uju sudu da donese procenu na temelju njih, a da ne saslu"a i samog podnosioca zahteva i omogu$i mu da se izjasni. Pravo podnosioca zahteva da bude saslu"an smatra se komponentom za"tite koju pru!a #lan 47 Evropske po-velje, iako SPEU u me%a"njim predmetima nije tuma#io to pravo kao apsolutno pravo. Za razliku od #lana 6 EKLJP-a, za koji se smatra da se ne primenjuje u slu#ajevima vezanim za imigraciju i azil, #lan 47 ima potencijal da pru!i sna!-na procesna jemstva tra!iocima azila.

U slu#aju M. M. protiv ministra pravde, ravnopravnosti reforme pravosu#a,179 SPEU je potvrdio da se procena zahteva za me%unarodnu za"titu odvijala u dve odvojene faze, gde se prva faza odnosila na utvr%ivanje fakti#kih okol-nosti koje mogu predstavljati dokazni materijal kojim se potkrepljuje zahtev za za"titu, dok se druga faza odnosila na pravnu procenu dokaza. SPEU je prime-tio da #lan 41 Povelje utvr%uje da pravo na dobru upravu obuhvata pravo sva-kog lica da se izjasni (pre nego "to se donese bilo koja pojedina#na mera koja bi na njega mogla nepovoljno da uti#e). Tako%e je ukazano i na #lan 47 Povelje.

Nedavno je stupila na snagu Direktiva o zajedni#kim postupcima za prizna-vanje i oduzimanje me%unarodne za"tite (izmenjena), "to ima zna#ajne posle-dice po dr!ave #lanice kada je re# o postupcima koje one primenjuju. Njihovi unutra"nji sistemi sada moraju pru!iti mogu$nost za !albu o su"tini stvari. Pravo na delotvoran pravni lek180 zahteva od dr!ava #lanica da podnosiocima zahteva obezbede pravo na delotvoran pravni lek koji omogu$uje da se „u pot-punosti i ex nunc razmotre #injeni#na i pravna pitanja”. U tom smislu, odluka "vedskog Apelacionog suda za migracije dobro ilustruje sve ve$u brigu sudova i tribunala da se postaraju da lica #iji zahtevi u prvoj instanci budu odbijeni imaju pravo da ulo!e !albu i da se pojave na ro#i"tu, "to im omogu$uje da svoj iskaz li#no daju. U tom smislu, pravo EU mo!da ide i korak napred u odnosu na sudsku praksu Suda u Strazburu.

U sudskoj praksi mnogih evropskih zemalja utvr%eno je da pri procenjivanju dokaza i njihove verodostojnosti posebnu pa!nju treba posvetiti Priru"niku UNHCR-a iz 1979, kao "to je Apelacioni sud za migracije u ovom slu#aju i u#i-nio. Nedavno, u maju 2013, u publikaciji pod naslovom Izvan dokaza: Proce-na verodostojnosti u sistemima azila EU (Beyond Proof: Credibility Assessment in EU Asylum Systems), UNHCR je saop"tio da „kada je re# o davanju iskaza

179 C-277/11, M. M. v. Minster for Justice, Equality and Law Reform, presuda od 22. novembra 2012.

180 Sada je to #lan 46.

VODI! O AZILU

268

i pismenih i drugih dokaza, UNHCR apeluje na nadle!ne vlasti da obezbede takav postupak i takva uputstva u sklopu sektorske politike koji $e subjekti-ma odlu#ivanja omogu$iti da uzmu u obzir pojedina#ne i kontekstualne okol-nosti podnosilaca zahteva, uklju#uju$i sredstva koja oni imaju na raspolaganju za pribavljanje pismenih i drugih dokaza i prevoda tamo gde je to potrebno”. Evropski sud za ljudska prava u svojoj sudskoj praksi tako%e primenjuje sli#an pristup proceni dokaza i njihove verodostojnosti.

269

VODI! O AZILU

Doma%e zakonodavstvo i direktiva Saveta br. 2005/85/EZ, od 1. decembra 2005. (Direktiva o postupcima priznavanja i ukidanja statusa)

Progla$enje nekog lica nepo%eljnim radi za$tite javnog reda nije jedna od situacija u kojima se izuzetno uskra'uje pravo na ostanak na datoj teritoriji, pa se odredbom holandskog Zakona o strancima kojom se utvr#uje da stranac koji je progla$en nepo%eljnim nema pravo na ostanak u zemlji kr$i "lan 7 Direktive o

postupcima priznavanja i ukidanja statusa

Holandija: Upravno odeljenje Dr"avnog saveta (ABRvS), 201103520/1/V3 25. jun 2012.


Stranac je 6. januara 2008. progla"en nepo!eljnim licem. Odba#ene su !albe na odluke u prvom i drugom stepenu. Odluka je postala pravosna!na 25. sep-tembra 2009. Ministar je 17. avgusta 2009. odbacio stran#ev zahtev za azil. Sud je 25. septembra 2009. proglasio neprihvatljivom !albu koju je stranac izjavio protiv te odluke. Stranac je deportovan u Bosnu i Hercegovinu 24. septembra 2009. Stranac je 15. februara 2011. na aerodromu Shiphol izjavio da !eli da pod-nese zahtev za azil. Istog dana zahtev je odbijen i on je pritvoren. Sud je 14. marta 2011. odbacio njegovu !albu na tu odluku. Stranac je i dalje u postupku ulaganja !albe na odluku.

2. Odluka Suda

Dr!avni savet je ustanovio da je to lice 15. februara 2011. saop"tilo Kraljevskoj holandskoj !andarmeriji da !eli da podnese zahtev za azil. Ta njegova izjava morala je da bude klasifikovana kao zahtev za azil u smislu #lana 2, uvodni stav i #lana 2(b) Direktive o minimalnim standardima koji se odnose na postup-ke priznavanja ili ukidanja statusa izbeglice u dr!avama #lanicama.181 Prema

181 Direktiva Saveta br. 2005/85/EZ, od 1. decembra 2005, o minimalnim standardima koji se odnose na postupke priznavanja

i ukidanja statusa izbeglica u dr!avama #lanicama. Tom direktivom utvr%uju se zajedni#ki standardi za mere za"tite i

jemstva pristupa pravi#nom i delotvornom postupku za odobravanje azila. Direktivom se ure%uju takva pitanja kao "to je

pristup postupcima (uklju#uju$i i postupke na granici), pritvor, razmatranje zahteva, usmeno saslu"anje i pravna pomo$.

U toj direktivi tako%e su definisani pojmovi poput „prva dr!ava azila”, „sigurna zemlja porekla”, „sigurne tre$e zemlje” i

„evropske sigurne tre$e zemlje”. Va!no je i to "to je izmenjena Direktiva o postupcima za odobravanje i ukidanje statusa

usvojena 26. juna 2013. (Direktiva br. 2013/32/EU Evropskog parlamenta i Saveta, od 26. juna 2013, o zajedni#kim postup-

cima za priznavanje i oduzimanje me%unarodne za"tite). Procesna jemstva i mere za"tite tra!ilaca azila koji su utvr%eni u

VODI! O AZILU

270

tome, stranac je bio tra!ilac azila, kako je to definisano u navedenoj odredbi. Saglasno Direktivi o vra$anju,182 prema tuma#enju Dr!avnog saveta, pojedinac ima pravo da ostane ako su ispunjeni uslovi za ostanak i sve dotle dok su ti uslovi ispunjeni. Uslov koji je utvr%en u #lanu 7 stav 1 Direktive o postupcima za priznavanje i oduzimanje statusa odre%uje da je pojedinac podnosilac zah-teva za azil koji ima pravo na ostanak u dr!avi sve dotle dok se u prvom stepe-nu ne donese odluka o njegovom zahtevu. Ako je neki dr!avljanin zemlje koja nije #lanica EU u tom polo!aju i na taj na#in ispunjava taj uslov, i sve dotle dok je u tom polo!aju, njegov ostanak na teritoriji mora se kategorizovati kao zako-nit. Dr!avni savet se nije slo!io s mi"ljenjem ministra o tome da se #lan 7 stav 1 Direktive o postupcima za priznavanje i oduzimanje statusa odnosi samo na stvarni boravak podnosioca zahteva za azil na teritoriji dr!ave #lanice.

Pravo na ostanak i javni red

Saglasno #lanu 7 stav 2 Direktive o postupcima za odobravanje i oduzimanje statusa, dr!ave #lanice mogu napraviti ograni#en broj izuzetaka u odnosu na pravo na ostanak iz stava 1 istog #lana. Za"tita javnog reda, kroz izjavu o ne-po!eljnosti odre%enog lica, kao u ovom slu#aju, nije jedan od izuzetaka po-brojanih u #lanu 7 stav 2 Direktive. 'lan 7 stav 1 Direktive, sagledan u vezi sa #lanom 7 stav 2, dovoljno je precizan i bezuslovan da ga doma$e sudije mogu primeniti i stoga on ima neposredno dejstvo. Zbog toga se #lan 67 stav 3 Zako-na o strancima iz 2000. godine ne mo!e uzeti u obzir u situaciji u kojoj je stra-nac prethodno progla"en nepo!eljnim, ali koji #eka na to da formalni zahtev za azil bude primljen ili na odluku o ve$ podnetom zahtevu. Prema tome, strancu se ne mo!e uskratiti pravo na ostanak radi za"tite javnog reda.

Pravo na ostanak i drugi ili naknadni zahtev za azil

Zahtev za azil koji je stranac podneo 15. februara 2011. treba shvatiti kao drugi ili naknadni zahtev za azil, u smislu #lanova 32 i 34 Direktive o postupcima za odobravanje ili ukidanje statusa. 'lan 32 Direktive transponovan je u #lan 4 stav 6 Zakona o op"tem upravnom postupku. Na#elo po kome se u jednoj stvari ne mo!e presu%ivati vi"e od jednog puta predstavlja osnov te odredbe. 'lan 32 Direktive ne kr"i to pravno na#elo. Saglasno #lanu 32 stav 3, sagledanom

izmenjenoj Direktivi o zajedni#kim postupcima za priznavanje i oduzimanje me%unarodne za"tite predstavljaju zna#ajno

pobolj"anje u odnosu na Direktivu o postupcima priznavanja i ukidanja statusa iz 2005.

182 Direktiva br. 2008/115/EZ Evropskog parlamenta i Ve$a, od 16. decembra 2008, o zajedni#kim standardima i postupcima

dr!ava #lanica za vra$anje dr!avljana tre$ih zemalja s nezakonitim boravkom (Direktiva o vra$anju).

271

VODI! O AZILU

u vezi sa #lanom 34 stav 3, uvodnim stavom i #lanom 34 stav 3(a) Direktive, naknadni zahtev za azil podle!e prethodnom ispitivanju kako bi se utvrdilo da li postoje novi elementi ili saznanja na koja se poziva podnosilac zahteva za azil. Podnosilac zahteva za azil obave"tava se o ishodu tog razmatranja i ispitivanja. 'im tra!ilac azila bude obave"ten da njegov zahtev za azil shodno #lanovima 32 i 34 Direktive o postupcima za odobravanje ili ukidanje statusa vi"e ne$e biti dalje razmatran, izuzetak u odnosu na pravo na ostanak iz #lana 7 stav 2 Direktive mo!e da se sprovede. U sklopu sistema koji je ustanovljen Zakonom o strancima iz 2000, obave"tenje o odluci da nema novih #injeni-ca ili okolnosti jeste onaj trenutak na koji je ukazano u Direktivi, a u kome tra!ilac azila saznaje da njegov zahtev ne$e biti dalje razmatran. To zna#i da stranac ima pravo da ostane na teritoriji saglasno #lanu 7 stav 1 Direktive sve dok ne bude obave"ten o pomenutoj odluci. 'im je stranac obave"ten o odluci, on vi"e, saglasno unutra"njem pravu, nema pravo da ostane na datoj teritoriji. Trenutkom obave"tavanja, izuzetak u odnosu na #lan 7 stav 1 Direktive (kojim se utvr%uje pravo na ostanak) predvi%en #lanom 7 stav 2 Direktive mo!e da se sprovede. Izuzetak u odnosu na pravo na ostanak iz #lana 7 stav 2 Direktive u ovom slu#aju nije mogao da se sprovede ni u trenutku kada je tra!ilac azila bio pritvoren ni u trenutku kada je doneta sporna odluka.

Dr!avni savet je zaklju#io da je stranac imao pravo da ostane u Holandiji kada je bio pritvoren i kada je Sud doneo svoju odluku. Dr!avni savet je odbacio !al-bu. Sporna odluka je potvr%ena uz pobolj"ano obrazlo!enje. Odba#en je zahtev za naknadu "tete.

3. Komentar

Direktiva o postupcima za odobravanje i ukidanje statusa utvr%uje u #lanu 2 (#lan 3 stav 1 izmenjene Direktive) da se „ova direktiva primenjuje na sve zah-teve za me%unarodnu za"titu podnete na teritoriji dr!ave #lanice, uklju#uju$i njene granice, teritorijalne vode ili tranzitne zone […]”.

'lan 7 Direktive (sada je to #lan 9 u izmenjenoj Direktivi) utvr%uje da se „pod-nosiocima zahteva za me%unarodnu za"titu dozvoljava da ostanu” na teritoriji dr!ave #lanice dok #ekaju odluku o svom zahtevu u prvostepenom postupku. Iako je saop"teno da pravo na ostanak ne predstavlja dozvolu boravka, ono se svodi na zakonit boravak. Vlada Holandije je tvrdila da ta za"tita ne treba da va!i za ovog podnosioca zahteva za me%unarodnu za"titu zato "to su njega holandske vlasti jo" ranije proglasile nepo!eljnim. Dr!avni savet je odbacio taj argument ukazuju$i na to da nepo!eljnost nije jedan od izuzetaka utvr%enih

VODI! O AZILU

272

u #lanu 7 (sada #lanu 9) Direktive. Vlada Holandije je tako%e tvrdila da takvo pravo mo!e imati samo lice koje ima stvarni boravak u dr!avi #lanici. Dr!avni savet je odbacio i taj argument. Da je taj argument prihva$en, onda za"tita ne bi bila delotvorna kada je re# o licima koja zatra!e azil na granici ili na aero-dromu.

Vlada Holandije je tako%e nastojala da doka!e da tra!ilac azila mo!e biti isklju-#en iz za"tite po #lanu 7 (sada #lan 9) zato "to spada u izuzetke u tom smislu "to mu je ovo naknadni zahtev za azil. Dr!avni savet je ukazao na to da, sve dok lice ne bude obave"teno o odluci koja je doneta povodom naknadnog zahteva i u kojoj se navodi da u tom zahtevu nema nijedne nove #injenice ili okolnosti, taj izuzetak va!i. Me%utim, u slu#aju ovog podnosioca zahteva, on jo" nije do-bio tu odluku.

Da je ustanovljeno da podnosilac zahteva nema pravo na ostanak, onda bi se on na"ao u polju dejstva odredaba Direktive o vra$anju, koja, izme%u ostalog, omogu$uje da tra!ilac azila #iji su zahtevi odbijeni bude brzo vra$en u mati#nu zemlju.

Ova odluka Dr!avnog saveta tako%e je dobar primer doktrine direktnog dej-stva prava EU. Odredbe prava EU, koje jasno i nedvosmisleno utvr%uju obave-ze, va!e za sve dr!ave #lanice i stoga se ne mo!e primeniti nijedna odredba unutra"njeg prava koja se ne mo!e uskladiti s tim odredbama prava EU. Zato je u ovom slu#aju Dr!avni savet Holandije zaklju#io da #lan 67 stav 3 Zakona o strancima iz 2000. ne sme biti uzet u obzir u slu#aju ovog stranca koji je ranije progla"en nepo!eljnim licem, ali koji #eka na podno"enje zvani#nog zahteva za azil ili na odluku o zahtevu koji je ve$ podneo.

273

VODI! O AZILU

Kada drugi ili naknadni zahtev za azil nije zasnovan ni na jednoj novoj "injenici ili izmenjenim okolnostima na koje se stranac poziva, sudija nije u obavezi da

sprovede nov celovit postupak razmatranja

Holandija: Upravno odeljenje Dr"avnog saveta (ABRvS), 201112955/1/V4 29. jun 2012.


Ovaj slu#aj se odnosi na drugi ili naknadni postupak po zahtevu za azil. 'inje-nice i okolnosti tog slu#aja nisu navedene u presudi.

2. Odluka Suda

Tra!ilac azila je izjavio !albu pozivaju$i se na to da je okvir procene koji je pri-menio holandski sudija u razmatranju drugog i naknadnog zahteva za azil bio takav da je prekr"eno njegovo pravo na delotvoran pravni lek iz #lana 47 stav 1 Povelje o osnovnim pravima EU i primena tog prava onako kako ju je utvrdio Sud pravde Evropske unije u predmetu Brahim Samba Diuf protiv ministra za rad, zapo$ljavanje i imigraciju.183 Prema osporenom okviru procene, ako nakon "to je doneta negativna odluka, bude doneta jo" jedna negativna odluka, !alba ulo!ena na potonju odluku ne mo!e rezultirati time "to $e sudija Upravnog suda preispitati presudu kao da je to prva negativna odluka. Samo ako se nave-du nove #injenice ili izmenjene okolnosti i u meri u kojoj se navedu takve nove #injenice i okolnosti ili ako se bitno promeni zakon u fazi upravnog postupka, sudija Upravnog suda mo!e nanovo preispitati tu odluku.

Sledstveno tome, sudija u naknadnom postupku, koji je sproveden na osno-vu zahteva za dono"enje privremene mere, nije razmatrao osnov !albe koju je podneo tra!ilac azila. Tra!ilac azila je ulo!io !albu na tu odluku. Dr!avni savet je ustanovio da je tra!ilac azila korektno predo#io !albeni osnov, ali da to ne mo!e rezultirati prihvatanjem njegove !albe.

Dr!avni savet je ustanovio da #lan 47 stav 1 Povelje o osnovnim pravima EU ne spre#ava da se usvoje procesna pravila saglasno unutra"njem pravu i u ovoj ta#ki je konzistentan sa #lanom 13 EKLJP-a. Budu$i da tra!ilac azila koji je ulo-!io !albu nije predo#io nijednu novu #injenicu ili okolnost, !alba podneta na temelju #lana 47 stav 1 Povelje je odba#ena.

183 C-69/10, Brahim Samba Diouf v. Ministre du Travail, de l’Emploi et de l’Immigration, presuda od 28. jula 2011.

VODI! O AZILU

274

Dr!avni savet je primetio da je presuda Suda pravde EU u predmetu Brahim Samba Diuf protiv ministra za rad, zapo$ljavanje i imigraciju takva da ni u kom slu#aju ne menja ovaj zaklju#ak. Ta presuda se ne odnosi na naknadni postu-pak u okviru posebne procene i ne mo!e se koristiti kao osnov za tvrdnju da, kada drugi ili naknadni zahtev za azil nije zasnovan ni na jednoj novoj #injeni-ci ili izmenjenim okolnostima na koje se stranac poziva, sudija treba su"tinski da preispita ceo slu#aj da bi doneo procenu. Dr!avni savet je stoga zaklju#io da nema osnova za podno"enje zahteva za odluku o prethodnom pitanju.

Dr!avni savet je odbacio !albu tra!ioca azila kao o#igledno neosnovanu i po-tvrdio presudu sudije u prethodnom postupku na osnovu zahteva za dono"e-nje privremene mere.

3. Komentar

Direktiva o postupcima za priznavanje i ukidanje statusa (Direktiva br. 2005/85/EZ) pru!ila je veliki doprinos usagla"avanju postupaka za priznavan-je i odbijanje zahteva za azil u dr!avama #lanicama EU. Saglasno odredbama te direktive u njenom sada izmenjenom vidu (Direktiva br. 2013/32/EU), dr!ava #lanica mo!e smatrati neprihvatljivim (i podlo!nim ubrzanom postupku) na-knadni zahtev u kome nisu predo#eni niti postoje novi elementi ili tvrdnje u vezi sa razmatranjem (#lan 33 stav 2(d)).

Ovu odluku Dr!avnog saveta Holandije potom je potvrdio i SPEU svojom presu-dom u predmetu Tol protiv Javnog centra za dru$tvenu akciju iz mesta Ui.184 U presudi Tol, SPEU je saop"tio da je iz ta#ke 15 preambule (ta#ka 33 izmen-jene Direktive) jasno da bi bilo nesrazmerno da dr!ava #lanica bude u obave-zi da sprovede celokupan postupak razmatranja kada podnosilac zahteva za azil naknadno podnese zahtev, a ne predo#i nove dokaze ili ne navede nove argumente. 'lan 7 Direktive (sada #lan 9 stav 2) ovla"$uje dr!avu #lanicu da napravi izuzetak i obezbedi da !alba na odluku kojom se odbija da se uzme u razmatranje naknadni zahtev za azil bude li"ena suspenzivnog dejstva.

Kao i u navedenom holandskom slu#aju, i u predmetu Tol, podnosilac zahteva za azil je nastojao da se pozove na #lan 47 Povelje o osnovnim pravima, kojim se potvr%uje na#elo delotvorne sudske za"tite i utvr%uje da svako ko je suo#en s povredom svojih prava i sloboda koje su zajem#ene pravom EU ima pravo na delotvoran pravni lek. SPEU je primetio da #lan 19 stav 2 Povelje sadr!i

184 C-239/14, Abdoulaye Amadou Tall v. Centre public d’action sociale de Huy, presuda od 17. decembra 2015.

275

VODI! O AZILU

manje-vi"e ista jemstva kao #lan 3 EKLJP-a u tom smislu "to zabranjuje da lice bude udaljeno, proterano ili izru#eno dr!avi u kojoj postoji ozbiljna opas-nost od toga da $e tamo biti podvrgnuto zlostavljanju. 'lan 13 EKLJP-a tako%e zahteva da pravni lek kojim se omogu$uje obustava izvr"enja udaljavanja ili vra$anja bude ipso jure dostupan i stranom dr!avljaninu. Me%utim, na osnovu #injenica iz predmeta Tol, spor se ticao samo zakonitosti odluke da se dodatno ne razmatra naknadni zahtev za azil u smislu #lana 32 (sada #lan 33) Direktive o postupcima za odobravanje i ukidanje statusa. SPEU je presudio da je to "to ne postoji suspenzivno dejstvo !albe izjavljene protiv takve odluke u na#elu kompatibilno sa #lanovima 19 stav 2 i 47 Povelje. Nepostojanje suspenzivnog pravnog leka protiv odluke kao "to je ona na koju se odnosi glavni postupak ne predstavlja kr"enje prava na delotvoran pravni lek koje je utvr%eno u #lanu 39 (sada #lan 46 u izmenjenom tekstu) Direktive sagledanog u kontekstu #lanova 19 stav 2 i 47 Povelje, zato "to nije verovatno da $e izvr"enje te odluke izlo!iti dr!avljanina tre$e zemlje o kome je re# opasnosti od zlostavljanja koje bi bilo suprotno #lanu 3 EKLJP-a.

O AIRE Centru

AIRE Centar je nevladina organizacija sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, kojoj

pokrenuti pred tim sudom u vezi s proterivanjem i dobio je dozvolu da interveniše

programima jeste da se u tim zemljama poboljša primena Evropske konvencije za

Documents

92',Î=$68',-( '2126,2&(2'/8.$,35$.7,Î$5(rolplatform.b-cdn.net/wp-content/uploads/2019/04/asylum... · 2019-04-12 · Abdulhakov protiv Rusije, br. 14743/11, 2. oktobar 2012