Najva nije droge koje sadr e alkaloidei koriste se u obliku
biljnih lekova
ALKALOIDNE DROGE KOJE NALAZE PRIMENU U TERAPIJI Granati cortex
Piperis nigrae fructus Sarothamni scoparii herba Ephedrae herba
Capsici fructus Boldi folium Berberidis radix Hydrastidis rhizoma
Chelidonii herba Sanguinariae radix Escholchtzii herba Vincae
minoris herba Coffeae semen Theae folium Mate folium Pasta guarana
Colae semen Cacao semen
Monosupstituisani piperidinski alkaloidi PeletieriniO N H H N H
O H H N H CH3 N-metilizolpeletierin O N CH3 O H CH3 N O
Pseudopeletierin
Izopeletierin
Peletierin
N-Metilpeletierin
Alkaloidi kore nara, Granati cortex Granati cortex - kora nara;
Punica granatum L., Punicaceae nara; L., Biljka. Biljka. Nisko
listopadno drvo ili bun. Kora stabla je gruba i ispucala, a grane
su trnovite. Listovi ko asti, sjajni, po obodu kratko bodljikavi.
Cvetovi su srasle, crvene, cevaste krunice. Plod je nepravilna
bobica s velikim brojem semena. Nar raste u zemljama Sredozemlja, a
poreklom je iz Male Azije. Gaji se zbog dobijanja plodova.
Droga. Droga. Osu ena kora nara skinuta sa stabla, grana i
korena samoniklih ili gajenih biljaka. ljebasti komadi, spolja sivo
ute boje, s lenticelama i li ajevima. komadi, Preloma je glatkog, a
unutra njost kore je glatka, ute boje. Kora korena je tamnija i
grublja. Oporog i gorkog je ukusa, bez mirisa. Sastojci. Sastojci.
- piperidinski alkaloidi (0.3-0.7 %)- peletierin, izopeletierin,
metil(0.3%) metilpeletierin, pseudopeletierin. - Prirodni
peletierin je aldehid i levogira te nost. - Izopeletierin je keton;
opti ki inaktivna te nost. - hidroliziju ih tanini (preko 20%).
taniniO N H H N H O H H N H CH3 N-metilizolpeletierin O N CH3 O H
CH3 N O Pseudopeletierin
Izopeletierin
Peletierin
N-Metilpeletierin
Delovanje. Delovanje. Alkaloidi spre avaju pri vr ivanje crevnih
parazita za glatku muskulaturu creva - anthelmintici.
anthelmintici. Primena. Primena. Danas se kora nara retko koristi u
humanoj medicini kao anthelmintik, protiv pantlji ara. Ve e koli
ine kore ili ekstrakta (do 80 g) mogu izazvati simptome trovanja
(hipertonija, poreme aj percepcija, spazam; smrt nastupa usled
paralize disanja). Zbog velike koli ine tanina, kora nara nalazi
tehni ku primenu kao sredstvo za tavljenje ko e.
Amidni piperidinski alkaloidi alkaloidi biberaPiperis fructus -
plod bibera Piper nigrum L., Piperaceae L.,
O O O Piperin O O O Kavicin N N
Biljka. Biljka. Vi egodi nja zeljasta lijana. 2020-30 cvetova
bez perijanta je grupisano u cvasti.
Plod je ko tunica, promera do 8 mm. Tokom zrenja plod menja boju
od zelene do crvene. Biber je poreklom je iz jugozapadne Indije.
Sada se najvi e gaji u Indiji, Indoneziji, Maleziji na Cejlonu i u
Brazilu.
Droga. Droga. Osu en nedozreo plod gajenih biljaka bibera (crni
biber) ili osu en zreo plod s koga je, posle fermentacije, skinut
deo perikarpa (beli biber). Crni biber je loptast, pre nika do 5
mm, mrke boje, tvrd, mre asto naboran. Ukusa je ljutog, mirisa
specifi nog, o trog. Beli biber je sitniji, pre nika do 4 mm,
svetlo ute boje, fino uzdu naborane povr ine, ljutog ukusa, bla eg
mirisa.
Sastojci. Sastojci. - amidni alkaloidi (5-10%) - piperin i
kavicin. 10%) - drugi alkaloidi se razlikuju po du ini lanca
kiseline drugi (5-10 C atoma). (5- etarsko ulje (1-3.5%) 3.5%) - u
semenom jezgru nalazi se skrob i masno ulje.
O O O Piperin O O Kavicin O N N
Delovanje. Delovanje. Piperin izaziva depresiju centralnog
nervnog sistema; Eksperimentalno je potvr eno njegovo
antikonvulzivno delovanje kod pacova. Antioksidativna aktivnost
sastojaka bibera. Primena. Primena. Zbog ljutog ukusa i specifi nog
mirisa, plod bibera, ekstrakt i neki preparati se koriste kao
sredstvo za pobolj anje apetita i varenja hrane (Acria aromatica).
aromatica). U Kini se neki polusintetski derivati piperina koriste
kao antiepileptici. Biber je jedan od najzna ajnijih za ina.
ina.
HINOLIZIDINSKI ALKALOIDIHinolizidin je bicikli ni sistem koji
sadr i zajedni ki azot. Produkt je metabolizma lizina, preko
kadaverina. Hinolizidinski skelet u estvuje u strukturi
protoberberinskih, nekih indolnih i steroidnih alkaloida. Nekada
sam hinolizidin predstavlja osnovu alkaloida. U biljkama familije
Fabaceae javljaju se hinolizidinski alkaloidi koji sadr e bi-, tri-
i tetracikli ni skelet. bi- tri Ova jedinjenja su odgovorna za
toksi nost nekih biljaka iz familije Fabaceae. Fabaceae.H H N N H N
O N H (-)-Citizin O (-)-Lupanin H N N H O Anagirin N N H H N
Lupinin OH
H (-)-Spartein
Delovanje i primenaOni deluju kao ganglioplegici koji blokiraju
provo enje impulsa i spre avaju depolarizaciju postsinapti ke
membrane. Droge koje ih sadr e, kao i izolovani hinolizidinski
alkaloidi, retko se koriste u terapijske svrhe. Jedan primer droge
koja se koristi u terapiji je herba utog ze jeg trna, Sarothamni
scoparii herba (Cytisus scoparius, Fabaceaea). Ova droga
Fabaceaea). sadr i aminske materije, flavonoide i alkaloidni
kompleks. Najva niji alkaloid je spartein. Herba se u obliku
galenskih i fitopreparata koristi kao diuretik. Spartein je te an
alkaloid. U obliku sulfata se koristi kao antiaritmik kod
sinusalnih tahikardija (50-100 mg dnevno, parenteralno). (50-
FENILFENIL-ALKIL AMINSKI ALKALOIDIEphedrae herba - herba efedre
Ephedra sinica Stapf. Ephedraceae Biljka. Biljke roda Ephedra su
niski, razgranati bunovi. Stabljike su lankovite, okrugle. Listovi
su redukovani; trouglaste ljuspe srastaju u lancima. enski cvetovi
su redukovani i u njima dominiraju crvene, so ne brakteje. Mu ki
cvetovi su uti i sakupljeni u male cvasti. Ove biljke rastu u
stepskim i polupustinjskim oblastima Azije, ali i u Sredozemlju i
na ameri kom kontinentu. Najpoznatije i najva nije su kineske vrste
(E. sinica i E.equisetina), zatim indijske i pakistanske (E.
intermedia i E. gerardiana) i atlanska efedra (E. distachya). Na na
im prostorima rastu E. campilopoda i E. macedonica.
Droga Osu en, nadzemni, zeljasti deo biljke u cvetu. Okrugle,
ankovite gran ice sa ljuspastim listovima, sivozelene boje, gorkog
i oporog ukusa, bez mirisa. Sastojci -protoalkaloidi,
feniletilaminski alkaloidi (0,5-2%) - efedrin i pseudoefedrin; -
flavonoidi i proantocijanidini. Delovanje Efedrin je indirektni
simpatomimetik. Deluje sli no adrenalinu, ali slabije.
Eksperimentalno je potvr eno antiinflamatorno delovanje
pseudoefedrina. Primena Koristi se u terapiji astme, bronhitisa i
kod grozni avih stanja. U obliku kapi, koristi se u terapiji
oboljenja nosa i oka; su ava krvne sudove i deluje kao blag lokalni
anestetik. Danas se uglavnom dobija iz benzaldehida, fermentacijom
uz glukozu.
Capsici fructus - plod ljute paprike Capsicum annuum L. var.
longum, C. frucescens L., Solanaceae Biljka Jednogodi nja gajena
biljka. Stabljika je uspravna i slabo razgranata, gola, malo
rebrasta, visoka do 50 cm. Listovi su na dugim dr kama, prosti,
celi, izdu eno jajasti, na vrhu za iljeni. Cvetovi su pojedina ni,
aktinomorfni, belih do ljubi astih kruni nih listi a. Plod je
sjajna bobica, razli itog oblika i boje. Paprika je poreklom iz
tropskih predela Amerike. Danas se gaji svuda u svetu.
Droga Osu en, zreo plod gajene, crvene, ljute paprike ili male
panske, ili paprike. Plod paprike je izdu ena bobica. Perikarp
ploda je ko ast, sjajan, ka vrhu su en i sedi na ko astoj
zelenomrkoj a ici kratke dr ke. Pregra en je placentama na kojima
se nalaze mnogobrojna spljo tena semena. Crvene ili narad aste je
boje, ljutog ukusa, slabog mirisa. Prilikom usitnjavanja dra i na
ka alj i iritira sluznicu o iju, usta i nosa.
Sastojci - alkaloidi - kapsaicinoidi (do 0.5%). - amidni
alkaloidi-protoalkaloida; - lokalizovani su u epidermalnim elijama
placentalnih ramova; - najva niji alkaloid je kapsaicin,
vanililamid trans-izodecenske kiseline. - 6,7-dihidrokapsaicin,
nordihidrokapsaicin, homokapsaicin (C11), homodihidrokapsaicin. -
jedan od bogatijih izvora vitamina C, karotenoida, mineralnih
materija i organskih kiselina.O H3CO HO N H Kapsaicin CH3 CH3
Delovanje Kapsaicinoidi deluju na zavr etke nerava u ko i i
sekundarno dovode do hiperemije ko e; izazivaju ose aj toplote
(rubefacijensi). Deluju kao kontaktni iritans i rubefacijens, a da
pri tome ne deluju kao vezikansi (ne stvaraju plikove i ranice).
Primena Plod paprike se koristi za pripremu ekstrakata i
ekstrakciju alkaloida. Ekstrakti paprike ili rastvor kapsaicina se
primenjuju eksterno (spolja), za ubla avanje bolova kod reumatizma
i lumbaga. Primenjuju se u obliku flastera, masti ili te nih
preparata za utrljavanje. Interna (per os; preko digestivnog
trakta) primena je povezana s ljutim ukusom; pobolj anje apetita i
varenja hrane, smanjenje stvaranje gasova i nadutost (acria). Plod
paprike se koristi u ishrani kao povr e, salata i za in (aleva
paprika).
APORFINSKI ALKALOIDI Boldi folium - list bolda Peumus boldus
Mol., Monimiaceae Mol.,Biljka Nisko drvo; raste u oblastima ilea s
mediteranskom klimom. Droga Koristi se osu eni list. Ovalnog je
oblika, sivozelene boje, sjajan i ko ast; Vidljive lezde s etarskim
uljem. Gorkog je i aromati nog ukusa. Sastojci - boldin 0.2-0.5%; -
1-3% etarsko ulje; - flavonoidi (ramnetin, izoramnetin i derivati
kemferola).OH CH3O CH3O HO N CH3
Delovanje Boldin i alkoholni ekstrakt lista bolda poja avaju
sekreciju u i i inhibiraju lipidnu peroksidaciju. Spazmoliti ki
deluje na glatku muskulaturu creva. Upotreba Tradicionalno se
koristi kod poreme aja varenja (dispepsija), kao holeretik i
holagog ( esto u kombinaciji s arti okom). Koriste i za pobolj anje
funkcije bubrega.
PROTOBERBERINSKI ALKALODI Berberidis radicis cortex - kora im
irike, utike Berberis vulgaris L. BerberidaceaeBiljka Listopadni
bun, visine do 3 m. Kora je gruba i ispucala, ute unutra njosti.
Dugi izdanci su prekriveni listovima, dok su kratki izdanci preobra
eni u trnove. Droga Osu ena kora skinuta s grana i korena. Kora je
mrke spolja njosti, ispucala, ute unutra njosti. Preloma je
glatkog. Ukusa je gorkog i oporog, bez mirisa. Boji pljuva ku uto.
Sastojci - protoberberinske alkaloide (1%) - berberin. - tanini.
Delovanje Alkaloid berberin je bakteriostatik i baktericid,
fungicidno delovanje i aktivnost protiv nekih protozoa (Leishmania,
Plasmodium). Usporava peristaltiku creva. Primena Koristi se kao
stomahik, tonik i holagog, antihemoragik. Tradicionalno se
primenjuje kao vazokonstriktor i hemostatik, kod produ enih
menstrualnih krvarenja.
Hydrastidis rhizoma - rizom kanadske utike Hydrastis canadensis
L. BerberidaceaeBiljka Vi egodi nja, zeljasta biljka, visine do 30
cm. Rizom je kratak, horizontalan, obrastao brojnim, tankim i dugim
korenovima. Stabljika je uspravna sa dva ili tri duboko deljena
lista. Cvet pojedina an, svetlozelene boje krunice. Raste po umama
isto nog dela Amerike i Kanade. Droga Osu eni rizom s korenovima.
Rizom je dug do 6 cm, razgranat, ro ast, tvrd, sivomrke boje, na
prelomu je ut. Koren je tanak i krt. Gorkog ukusa i slabog,
neprijatnog mirisa. Boji pljuva ku uto. Sastojci - ukupni alkaloidi
(2,5-4%)-hidrastin, berberin. Delovanje Hidrastin je
vasokonstriktor. Delovanju doprinosi i berberin. Primena
Hidrastin-hlorid se primenjuje u obliku kapi za o i kod hiperemije
konjuktive koja je posledica sezonskih alergijskih reakcija. U
obliku te nog ekstrakta rizoma, tradicionalno se primenjuje kao
vazokonstriktor i hemostatik kod produ enih menstrualnih
krvarenja.
Chelidonii herba - herba ruse, rosopasa Chelidonium majus L.,
Papaveraceae
BENZOFENANTRIDINSKI ALKALODI
Biljka Vi egodi nja zeljasta biljka. Dostigne visinu i do 50 cm.
Stablo je uspravno, razgranato, okruglo, dlakavo. Listovi su
nepravilno, perasto izdeljeni, a cvetovi ute krunice, grupisani u
rastresite titove. Svi delovi biljke sadr e narand asti mle ni sok.
Rusa je iroko rasprostranjena u na im krajevima. Delovanje
Alkaloidi deluju kao antibakterijski i antivirusni agensi. Droga
Potvr erno je i njihovo delovanje na deobu elija (citotoksici). Osu
eni nadzemni deo biljke u cvetu se koristi kao droga. Bere se u
prole e, kada biljka po ne da cveta i su i u Primena tankom sloju.
Spazmolitik, holeretik i holagog u terapiji oboljenja digestivnog
trakta. Alkaloidi deluju antiinflamatorno. Sastojci Sve sok se
primenjuje spolja kao keratolitik i keratoplastik -alkaloidi
benzofenatridinskog tipa - helidonin, heleritrin, (stari narodni
lek za skidanje bradavica i le enje ko nih bolesti). sangvinarin,
aji primene ovih alkaloida kao citostatika, Postoje
pokualokriptopin, a berberin je prisutan u maloj u koli ini.
terapiji nekih tumora. - herba ruse sadr i 0.6%-2%, a koren 1,4%
ukupnih alkaloida.
Sanguinariae rhizoma Sanguinaria canadensis L.
PapaveraceaeBiljka Vi egodi nja zeljasta biljka. Svi delovi biljke
sadr e crveni mle ni sok. Raste u umama irom ameri kog kontinenta.
Droga Osu eni rizom. Sastojci - benzofenatridinski alkaloidi -
sangvinarin, heleritrin. - rizom sadr i 4-7% alkaloida. Delovanje
Sangvinarin inhibira Na+/K+ zavisnu ATP-azu, deluje pozitivno
inotropno i povezuje se za DNK; antimikrobno i antiinflamatorno
delovanje. Primena Koristi se u pastama za zube, jer se vezuje za
dentalni karijes i spre ava razvoj bakterija (98%).
PAVINSKI ALKALODI Eschscholtzii herba - herba kalifornijskog
maka Eschscholtzia californica Cham. - PapaveraceaeBiljka Mala
jednogodi nja zeljasta biljka. Listovi su duboko izdeljeni na
konaste segmente, zelenosive boje. Na vrhu izdanaka se nalaze
krupni cvetovi, narand astocrvenih listi a krunice. Raste u
Kaliforniji uz obalu okeana i u unutra njosti u poluaridnim
predelima. Droga Osu eni nadzemi deo biljke u cvetu. Sastojci.
-pavinski (e olcin, kalifornidin), aporfinskih, protopinskih i
benzofenatridinskih alkaloida 0,5 %. Delovanje Sazmoliti ko
delovanje, produbljuje san i smanjuje motori ku aktivnost, a i
vodeni ekstrakt droge deluje sedativno i anksioliti ki. Primena
Preparati na bazi herbe kalifornijskog maka se koriste kod bla ih
poreme aja sna. Mo e se kombinovati sa cvetom pasiflore, listom
masline i korenom odoljena.
Vincae minoris herba - list zimzelena Vinca minor L.,
Apocynaceae L.,Biljka Vinca vrste su polu bunovi s poleglim
stabljikama iz ijih lanaka se javljaju adventivni korenovi.
Sterilni izdanci s listovima su polegli, a uspravljaju se fertilni
izdanci s pojedina nim plavoljubi astim cvetom na vrhu. Plod su dva
me ka, za iljena na vrhu. Rastu po umama i proplancima, ikarama,
brdskog regiona. Gaji se i kao ukrasna biljka po ba tama.
Droga Osu eni list samoniklog ili gajenog zimzelena; re e herba.
List je izdu eno-lancetast, za iljen na vrhu, 2-4 cm dug, ravnog
oboda, sjajan, zelene boje, gorkog i oporog ukusa, bez mirisa. Kao
izvor droge mogu poslu iti i druge vrste zimzelena; V. major i V.
herbacea.10 8 1 7
H2 3
13
N14
N17
4 19
CH3COO
OH
CH2CH3
Vinkamin
Sastojci Monoterpensko-indolni alkaloidi, eburnamani (0.3-1%);
najva niji vinkamin. Delovanje Vinkamin poja ava protok krvi u
cerebralnom regionu (pove ana iskoristljivost kiseonika i glukoze.
Intenzivirana glukoliza pove ava pCO2, to izaziva vazodilataciju.
Primena Za terapiju fiziolo kih i psihi kih simptoma senilnosti,
kod nekih trauma centralnog nervnog sistema; mo danog udara, poreme
aja ravnote e i orijentacije. Kao antihipertenziv se ograni eno
koristi.
Droge koje sadr e purinske alkaloideneki podaci ukazuju da se
1/3 ove anstva izdr ava od proizvodnje ovih sirovina !
Kafa, Coffea spp.
Coffeae semen - seme kafe Coffea spp., RubiaceaeBiljka Biljke
roda Coffea su bunovi ili nisko drve e. Listovi su ko asti, krupni
(dugi do 15 cm, iroki do 6 cm), celog oboda, naspramno raspore eni.
U pazuhu listova se nalazi nekoliko mirisnih, belih cvetova. Plod
je so na, crvena, ko tunica s dva semena koja su obavijena tankom
srebrnkastom opnom. Kafa poti e iz zapadne Afrike. C. arabica L.
raste u brdovitim predelima Etiopije. Najvi e se gaji C. canephora
i C. liberica u Ju noj i Centralnoj Americi, Africi i ostrvima
Okeanije. Najve i proizvo a i Brazil i Kolumbija, afri ke zemlje i
Meksiko.
Droga Osu eno, zrelo seme biljaka roda Coffea. Proizvodnja pre
upotrebe pr i na temperaturi 200-250oC (torefakcija=vrsta suve
Sirova kafa se destilacije). Plodovi se beru kada su crveni i
potpuno zreli. Bubre u vodi, mehani ki se skida perikarp, sledi
fermentacija ostatka pulpe Promene su: (bakterijsko vrenje), a
zatim se semea pove ava zapremina), kafa. isparava voda (smanjuje
se te ina, su i; tako se dobija sirova celuloza sekafe je
poluloptasto sae eri se karamelizujuna ravnoj strani. Tvrdo je,i
Zrno sirove delimi no ugljeni e i uzdu nom brazdom (pove ava se
poroznost koli ina glatko, sivozelene boje, ro asto,ekstraktivnih
materija), neprijatnog, gorkog i oporog ukusa, veoma slabog
polimerizacija derivata furana (formiraju se pigmenti i menja
boja), mirisa. formira se veliki broj isparljivih jedinjenja koja
doprinose stvaranju arome (najverovatnije se stvaraju iz masnog
ulja). Procesom pr enja, purinski alkaloidi se osloba aju iz
kompleksa s taninima i hlorogenskom kiselinom. Dugim pr enjem,
dobija se "ugalj od kafe" (Carbo Coffeae tostae) = antidot ili za
zaustavljanje proliva.
Sastojci -1-2% kofeina i manja koli ina drugih purinskih
derivata. - hlorogenska kiselina - tanini; do 5%. - ugljeni hidrati
(celuloza i e eri) ine preko 50% mase zrna. - proteina do 12%, -
masnih materija do 18%. - Sirova kafa sadr i do 1.5% mineralnih
materija i oko 10% vode. Upotreba Za izradu napitaka. Ekstrakcijom
(trihloretilenom, superkriti nim ugljendioksidom) dobija se kafa
delimi no (do 0.2%) ili potpuno (
