Ana RistovićRuke u rukama

BibliotekaElement

UrednikGojko Božović

Likovni urednikDušan Šević

Ana Ristović

Ruke u rukama

ArhipelagBeograd, 2019.

Na koricama

© „Arhipelag“, 2019.

Tvoj glas

Mami Ljubinki

U svom glasu često začujem tvoj glasnačin na koji si izgovarala neke rečitvoj ton odjekne mojim glasnicamaprišunjan kaže iznenadaLEPA SI KĆERI PLANINEi shvatim to je stih onogslovenačkog pesnikakoji je pisao o Sočii rastavim se na delove od kojih si me stvorilapa opet lagano sastavimA onda prikradeš se ponekad i u pokret moje rukeu skupljenu šaku pod bradom u zabrinuto lice u glasnosmejanjeu korak ili u pogledkoji spuštam ka tlu ili dižem ka svetluu čuđenje nad svetomu način na koji listam knjigukako izgovorim „uh“ pod nevidljivom težinomkoju niko videti neće, i tukao i tamoosmehneš se krajičkom mog osmehakažeš

5

kažemkažeš

Pišeš li ti, bre, dete, pesme, piši, ništa drugo nije važno,

i kažem: i tad i sad i uveksvuda nad i pod ovim oblacimadržim te i držaću teza ruku zauvek.

I pišem

6

***

Prvi put

Sumrak nad krovovima bankarske četvrti:nebo je boje veša prostitutkekojoj je to prvi put.Tišinu sablasnih kutija-kancelarijaremeti samo šum pražnjenjamrežastih korpi za otpatke iej-ej-ej gegave čistačiceiz Slankamena Slađane.Duša joj je korporacijanerazdvojna od srca.Oklevati ni sekund nećedok iz đubreta vadizgužvani ugovor o kreditu,ravna ga na malim prsimai onda, na poleđinipiše ljubavno pismo njemu.Bogu.

Volela sam tepa sam malo prestalaali sad te opet volim

kažene misleći ni na bekstvoni na raj.

9

Čvrsto za reč

U moskovskom metroujedan čovek čitaspuštajući se pokretnim stepenicamau podzemlje

Pogled ne dižeNešto diže njega iz tmaste dubine

Pravi put do knjigeuvek je neka vrstasilaska u Had

Jedan čovek čita kao da je knjigaiz ruku mu izraslane diže pogled sa slova kao da su tamomnjegovih zenica štampana

I ulazi u pristigli metrone držeći se za šipkuveć samo za reč

10

Sioran vožnja

Vozač gradskog autobusa na ranojutarnjoj linijiZemun – Novo grobljeliči na Sioranai pušta klasičnu muziku,možda baš Baha.

Sa svakim kilometromkao da nas dodatno ubeđuje da bi vožnja biciklom s nesanicom podrukubila pametnija. Da bi put bio lakši ako bismo se manje pitali da li život ima ili nema smislajer sve se svodi na toda znaš je li podnošljiv ili nije.

Svetac Sioran bi najradijepopustio kočnicu na autobusui sa suzama u očimajurišao u dosadni rajdok kotrljamo se kao krompiriu njegovoj vreći na točkovimaod čistog vitalizma satkanoji uvek unapred u neki krajputaški ambis bačenoj.

11

Sitan korak

Sipi novembarska kišica,pitomi, mali noćni bodeži,iskrzane reči iz razgovoradve sredovečne ženelepe se za rubove kragnipre no uđu u slot klubda okušaju sreću sa novcem

Ruka je pod rukomu trajnom zavereništvu dokvetrovke ustajalo mirišukao sećanje naapsolventske ekskurzije

„Sledi mi tri meseca potpunog čišćenja organizmaod toksina, jetra i sve.“

„U pravu si, jetra je najvažnija,ona ti je sve.“

Kako su im samo sitni sve sitniji koracipre no uđu kroz šarena vrata

Kako su im samo tanki sve tanji prstidok dodiruju dugmadi ručke na mašinama

12

13

Kako su samo nestvarno čisteu predvorju tog čistilišta srećekao dve ustreptaleposivelo-bele balerine

A čak i tu duša je, ipak, svedok joj veselo, poletno mašu pobedničkezastavice-novčanice

14

Kancelarijske ruže

Tužna li je sudbina cvećakoje tavori po kancelarijama i bankamaneonskim svetiljkama obasjanokao jedinom milošću.

Kroz blistavo staklo večne inflacijegleda u drvećesabijeno između garaže i parkingai zavidi mu na slobodi dališćem oseti kretanje vazduha.

Gledam u difembahijunjene mesnate listove danimau poslovniciposlednje domaće bankezalivaju misli o kreditimaa suše se dok listovi novčanice ne postanukoje niko videti neće, iako vredekoliko i kap vode pod zemljom isvaki korensvugde gde ga ima.

Takvu sudbinu ne poželeti nikome!

Nikome ne poželeti da bude ni cvet ni koren ni semeni grumen zemlje nasušneu carstvu božanskih karticai tankih, nesalomivih ulaznicaza Nigde.

Jutarnja pastorala

Тrećina zgnječene pljeskavice na travnjakuispred privatnog Fakulteta za menadžmentkao jutarnja svežina mozgai ulica – poprište bitkeiz koje ostadoše samo pica-kartoni, komadići šunke,masna hartija, čaše jogurta i kečapkrvavo razmazan o travke.

Čini se: ništa nije ostalo od nasi nakon nas ništa neće nićisamo beskrajna, neutoljiva gladširiće se stazama i pustolinamakoje će dobre, menadžerske rukemoći da načine prizorištima srećenalik brošurama Jehovinih svedoka.

Mozak-pljeskavicadremaće u travii niko neće znatida je to poslednji mozakjer ličiće na deset sa lukomi mirisaće na paljevinu.

15

Pomoći nema?

Molim jednu hladnu trajnuza moždane vijuge!Jedno diskretno šišanje procvetalog viškai još diskretnijesilikonsko i keratin pakovanjeza ono što od njih preostalo je!Blajhanje vijuga koje lučecrne misli, pod hitno!Nadogradnju onih krutih, nesalomivihkoje tvrde da je 1 + 1 uvek 2i da svaka pruga vodi do nekog odredišta.Molim trajnu nadogradnjudo sledećeg habanjai jedno, mada okasnelobrijanje na nulu i spaljivanje korena!Molim kratke misli naduže staze i razvlačenje onihčiji domet je do vrata vlastitesobe, zgrade, grada, države, nacije.Sa prirodnim vijugama ćemo lakoali šta sa onima koje su već odavnosklone stalnom menjaju bojepa i po cenu svog mrtvog tela?Ima i onih sa toliko dugim vijugama dasu navikli da ih vuku za njih i vode za sobom, na povocu.Neko im reče: dobro je za masažu korena! Njima pod hitno pružiti prvu pomoću vidu obaveznogrehabilitacionog šišanja.

16

Al’ najteže je s onima koji su umislilida su im moždane vijuge duge i elastičnea one, odavno spržene u korenu. Njih je najviše. Onih kojimere prag tuđe izdržljivostii svaki put čine isto: fen, uključen u struju,bacaju u kaduu kojoj se kupaju ideje. I, pomoći nema.

17

Surova

Leto je najsurovije i najsirovije godišnje doba –dan ti isparava na teškim nepcimalepljiva koža ljubi se sa nameštajem nepristojno bučno kao da se zauvek oprašta, tvoja kožna fotelja pamti i bolje dane od dodira upaljenih mlitavih bedara,polica za knjige zna da nikada s takvimuzdahom ne prilaziš knjigama kao u julukada ti je korak ravan dahu davljenika čijaglava se pomalja iz vrelog sunčanog kačamaka,u času dokolice umesto pametne mislisa čela klizne kap znoja i u tom trenučini se teža od zvona bogorodičine crkve dokzvoni nevernicima, a htela bi da čitaš malo pišeš malo listaš novostiu subotnjim dodacima;da s prirodom se prožimaš, al’ milost letnjakadi ulice celog kvarta mirotočivim smradom:čirevima kontejnerskih utroba,želudačnom kiselinom brektavih kanalizacija,i spržena trava pod stopalima svuda je samosećanje na zeleno volim te zeleno, i,kad pogledaš u nebo vidiš razjarenu zvezdu, sunčanog boga u pretklimaksnoj stisci dok jedne šalje na all inclusive tretmanei aranžmane na nekoliko grčkih ostrvaodakle se vraćaju sa istim fotografijama iplažama pod miškoma druge u raj gradskih i adskihjednokratnih upotreba i autobuskihsrećom kratkotrajnih gasnih komora.

18

19

Letnja noć vreme je konačnog smirenja u kojem sekao prase spremljeno za najlepše godišnje doba, nadeveno iluzijama,s jabukom s rajskih mesta u gubicido u sitne sate okrećeš na ražnjubez sna bez sna bez sna bez snana tihoj vatritog najsurovijeg godišnjeg dobate najsirovije ideje o telukoja mučikoja sopćei srećom uvek iščezava.

20

Kroj knjige

Ljiljani Tekkouchi

Njene svetle, uznemirene očipodrhtavaju nad sitnim bodom,nad štofom, pamukom i svilom,kao površina mora u kasnu jesen:nikog nema, tmaste su dubine,zaštepani dani.

Na tihom radiju pod jastučetom za igle,francuske šansone:Iv Montan peva u Olimpiji „Uvelo lišće“i pritom plače.

Usta su zašivena za rukeRuke su zašivene za grudiSrce je zašiveno za pogledPogled je zašiven za ono štopogled još dugo videti neće.

Ali na teškim kolenimarastu stubovi pročitanih knjiga –u tišini, između tri gotove haljine, dve sužene košulje i dva skraćena kaputa –od njih bi se sazidati već mogao i hrami čitava bibilioteka.

I Singer mašina zaštekćezvukom voza iz ruskog romana:na tom peronu uvek s radošću,razgrćući izmaglicu, mećavu i paru,ona dočekuje reči.

Oblak jedan

Ima jedan oblak kojii dalje putuje između dvoje ispruženih na dva bregakao na dva ramena istog tela:ona na Maljenu,on na susednom Povlenu,oblak jedan.

„Vidiš li ga?“ upitaće gapreko mobilnog telefona.„Kuda li će?“ reći će onnaslonivši se na stenu,i iznenadna radost susreta pogledau isto, ta radost bez dodiraa veća od svakog dodira, poteraćetaj oblak da pohita, dole, ka jugu i zalije mekom kišomneke oleandere još iz 1964.

Ima jedan oblak kojii dalje putuje između dvojeispruženihna Maljenui Povlenukao na dva ramena istog tela,oblak, jedan.

21

22

Dobro odelo

Prodavnica mobilnih telefona jeneko buduće groblje u kojem sesa blistave beline potpune tišine iodsustva komunikacijegordo uzdižu nadgrobne pločezamuklih ekrana.

Pogledaj samo taj aristokratski mir,tu čistotu linijetu svedenost potrebe za drugimna puku jednostavnost crne pločeu kojoj će možda još samo nekisomnabulni narcis pokušavati dai posthumno pribeleži i sačuvasvoj ulepšani lik.

I još neko pokušava da ti prodada ti predoči da je ta, baš ta nadgrobna pločaprava za onu vezu koju pokušavaš da uspostaviš sa svetom

Iako je jasno da je upravo s njomsvaki dodir drugogosuđen na propast.

23

Nemušta bajka

Preparirane Belka i Strelkaiz ruskog Muzeja kosmonautikenemuštim lavežom podsećaju nasda su prva živa bićakoja su se vratila iz kosmosa.

Strelkinog malogkasnije jepredsednik Sovjetskog Savezapoklonio ćerkiameričkog predsednika.

Od tadaistorija je uglavnompreparirana.

24

Stolice iz predsoblja

Za mog brata Dušana

Samo one znaju zašto su tu, za koga ikoja im je namena. Znajuvrlo dobro onaj korak ka vratimakoji pomalo smerno, pa zbunjeno oklevai onaj razgovor pred odlazakkoji počinje pre zagrljaja, poljupca i rukovanjaa posle večere, zakuske, pića, svih reči,kao da mu je ime upisano u večnosti.

Znaju koliko bezvremenog vremenavrednijeg od svegastaje u samo dva međuprostora.

Jer to je onaj najznačajniji razgovornajčešće o svemu i ni o čemupred vratima. Koja neko mora da otvoria niko neće, ni domaćin,da bude taj neko, pa okleva.

To je ona pričau kojoj se nikad ne kaže „I tako...“već sve počinjeiz pupka sveta.Jer on je tu, u predsoblju stana.Gde se rodiš, uvek iznova, a ne znaš kako dođe do toga.

Samo te čudne stolice znajuda je težina svakog rastajanja

25

upravo ona koja i goste i domaćesnagom zemljine teže vuče ka njima:

Sedite, kažu. Ostavite nešto i za sutra.Nek bude to i priprema sastajanjai postepeni rastanak. Ništa na brzinu.Nek bude čisti hedonizam.Gostite se. Svega ovde ima.

26

Sveće sve tanje

Na dan našeg dragog svecau porti crkvepolicijski kordon nam čuva patrijarhadok skoro obnevideloj masi propetih vernikadeli sličice sa svečevim likom.Sveće su sve tanje,misli sve kraće.

Vešte i lake ruke je patrijarh:kao da deli karte iz špilaza igru čiji rezultat već unapred se zna. Upasani i opasani pandurpreko ramena mu sumnjičavo gleda.Vreba. U sebi kaže: „Sad će.“

Neko bi mogao, nečastan neko,uzeti koju sličicu više, a toliko je gladnih i sirotihi to, takođe, znamo. Možda i to u Knjizi piše.

Na TV ekranu svešteničkog domau bogougodnoj atmosferisličice „24 hour kitchen“ crkveokupljaju prijatne misli domaćinai najavljuju uspenje trbuhaka mirotočivostišerbet-isparenja.

Oprošteno biće.

27

Muzej neistorije sveta

Odvedite me u muzej neistorije sveta.Tamo gde nisu izloženelepe kolekcije onog što jejedna nacija opljačkala od druge nazivajući to nasleđem civilizacije i epohe.

Tamo gde u tišini belih hodnikane čuješ udaljeni zveket oružjakojim se svetlo ime časti zaslužuje u budućim udžbenicima.

Tamo gde se prošlost ne gravirazlatnim slovima ni u šta osimu individualno pamćenjeza koje postoje sasvim skromni lični razlozi.

Tamo gde je svima jasno da jenasrtljivo vreme uvek na izdisajui da ono što je upamćeno na jednom mestunije jednako upamćeno i na drugomkao i to da smo svi, baš sviod samog početka bili na gubitkui džaba srebrni escajg i svilene čarape.

Džaba ti, svete, sve tvoje istorijske ličnosti ostadoše u sasvim neistorijskom trenu:

28

pri otkrivanju prvih sedihi sasvim svakodnevnih slabosti –

i nijedna bitka, nijedan poraz ni trijumfne mogu me ubeditida se ta muzejska knjigamože čitati drugačije.

29

Pristojnost

Fini ljudinose bubi-kragnicei svinjska rebarca jedu kao hostije,skoro bez dodira prinoseći ih čistim ustima:bezgrešno je to začeće strasti želuca;fine supruge imaju majušna usta dokgrickaju indijske orahe i bademe naporodičnim i generacijskim zabavama(zrno po zrno na vrh jezikau neprimetnom poljupcu usana)a velika, dostojno velika kadapričaju o dečici i njihovim pelenama,treninzima i višestrukim talentima;heklaju inje, razapinjunečujan uzdah po uzdah,dok fini supruzi vode glatko-skliske razgovore sa jednom rukom u džepu,a drugom pod čašom: „Firma?Novi model audija?Uzmi taj kredit, ne razmišljaj. Lizing? Ove godine na Tasos ili u Pefkofori?“,a onda se valjaju sa finim ljubavnicamapo kancelarijskim garniturama i seminarsko-kongresnim ležajevima;fina dečica se uče da je život piši-briši tabla;s treninga će na trening pa na časovecrtanja, glume i plesa, a onda na časove vajanja i modernog baleta dok uveče grickaju tablet-ekrane, toliko finada ne vide, ne čuju, ne slute, ne znaju –– što je, priznajmo, najveći stepen pristojnosti –

30

i pucaju iz odavno pripremljenog oružjai pucaju iz odavno pripremljenog oružja

Zgrade u uspinjanju

Nicači zgrada ukopani su dubokou podnožja i u dosluhu susa Velikim nicačem zgrada.Manji su od toblerona, a onikoji pamte nagazne minemogu reći da ih po nečemupodsećaju na njih.

Na jednog nicača zgrada dolazina stotine novih betonskih pelcera. Život u njima je pristojan i podnošljiv,ali još nije spoznan.I svaki čas može te razneti.

Jedan pesnik, međutim, kaže:„Živeti u zgradi, znači živeti u delovima“,ali to, ionako, nikoga nije briga.Ono što je važno je da se zgrade uspinjui da je svetuporno, zabetonirano a pomalo i nepristojno vertikalannezavisno od togaima li života u njemu.

31

32

Velika ideja

O, velika idejo,ti, umašćena plastična zavesoizmeđu kotla kuhinje i prostorijeza uskrsnuće želuca i duše,Ti, tužna ponavljajuća sudbinoosuđenosti na međuprostorei potrebu da se do nečega i nekogajednom ipak stigne –drhturi uvek blago zatalasanotvoje poluživo-polumrtvo telostotinama hiljadama milionimaprstiju ispipanoizmeđu ključanja snevanja i pripremei ravnodušnog isparavanja izduvavanjaizvikivanja i pomamepopločane uvek najboljim namerama imljackanja aplauza i jezika O, umašćena zaveso,stoput ispipana pa bačena

Ti, neophodna

33

Metamorfoze

Nekad urednik u velikoj izdavačkoj kući(na njenom mestu, danas čitaobveznice i kredite neka banka)a sada upravnik cirkusaodmerava, računa i sabirakolika i kakvaakrobacija i mimikrijana brojnost publike ima uticaja.

Na jednu stranu stavljagutače vatrena drugugutače noževa.

Najomiljenija tačka je, naravno, mađioničarski trik sečenja tela napola.

U njegovom novom poslu, ipak,i za knjigu mesta ima –u tački sa tigrovima, majmunimai loptama.

Na piramidu od klasika u tvrdom povezupenje se, veoma veštotigro-majmunska družinada bi se onda loptalapropeta na vrhu tog bregana Larusovoj enciklopedijiMarksovom Kapitalui Ovidijevim Metamorfozama.

34

All inclusive

Ovakvu all inclusive ponudu nikada dobili niste:putovaćete po svojoj sobi, po svojoj glavi,po slikama već vam znanim. Kroz ljude za kojegodinama tvrdite da su deo vas, a o njima ne znate ništa. Upijaćete svaki kvadratni metarsvog prostora kao da pogledom milujete zidLuvra ili Ermitaža. Sve eksponat do eksponata.Kašika. Cipela. Šoljica. Sto.Viljuška, stolica, nož. Que belle! Gledajte,gledajte, gledajte. Fotoaparate i mobilne telefonezaboravite. Pamtite nešto više od samog sebe.Sve što ste do sada videli na putovanjimane vredi ni pišljiva bobajer tamo skoro da vas nije ni bilo.Vaše širenje vidika stečeno iz udžbenikai uputstava za kratkoročnu srećunikud odmaklo nije. Važniji beše onaj pogled –i na njemu sve i osta –kojim ste sa čuđenjem, kao dete, posmatrali pertlu kako se udeva u cipelu.

Sve vaše Ajfelove kule, svi mostovi uzdisajai ljubavnih katanaca, metropoliteni, pompidui,trijumfalne kapije, opere i filharmonije, nacionalni muzeji i bronzane statueizlizane tu gde su ih milioni držali radi sreće,pa bosfori, getsimanski vrtovi, kartagene, rimovi,etne, pompeji i venecijanske gondole, šenbruni, empajer stejt bildinzi i ulice bogatstava,uspeha, nade, uzdaha i taštinei reke onih poput vas koji su stotine i

hiljade straćili na iluzijuda behu u svetu i da videše neštoizvan svoje sobe – sve to bi samo konačni dokaz danikuda niste putovaliosim po svojoj fotografiji.

A sada putovaćete all inclusivemalo po svojoj sobi, po svojoj glavi.Po slikama koje već znate i kroz ljude za kojeveć godinama tvrdite da su deo vas.Videćete, konačno ono što nikada ne videste: Trun u tuđem oku. Otisak stope u blatu.Kišu na prozorskom staklu. Drhtaj u uglu usne ipokret ruke koji skida maglu. I svet u zrnu peska. I nebo u divljem cvatu. I beskraj na dlanu ruke. I večnost u jednom satu.

35

36

Roblje stvari

Tiho se kreće, u džepovima mu uvek težina veća od kamena.Pognute brade, ka kolicimačak i kada kolica nema.Jer uvek nekih, makar nevidljivih imau kojima se tegli ono što ne nosi duša.

Dvadeset pari pantalona i četrdeset pari košuljana kojima nijedan džepne pamti mesto srca.

Na stotine cipelaod kojih tek ona tri parazapamtila su poneke korake.

Svaki put obilje sredstava za čišćenje– doma i tela –a crno pod noktom zauvek,na vjeki vjekova.

Tuce aparata za lakše postojanje,na hiljade kopči, pribadača i spajalicada se njima vežeškao da drugog pojasa za spas nema.

Vuče, roblje, taj kofer predugo,sve dublje i dublje u rovudok cvile točkovi kolica a cvilež tajniko ozbiljno ne shvata.

37

Strava u tržnom centru

Ostati zaključana, slučajno,tokom noćiu tržnom centruu garderobi ili u septičkoj tami WC-a.Okružena lutkama na kojima visiono što si toliko puta poželelada ti bude druga koža.Gledati dugo u treperenje alarma.Pomisliti: ne zvoni za mene,i nisam to zvono ja. Ćutati,zagledana u ono što je koža već odavno svukla. Pa čekatida neko otključa.

Nema strašnije noći od te:biti zarobljena u lancu prodaje i savesti.Sklupčana na glatkim pločicamaosluškivati kroz reklamne zidovedamare automobila iz podzemne garažekoji te ne mogu odvesti nikud.Biti nadomak Šanelovog kostimaa sanjati samo o svojoj pidžami.Udisati miris opšte predaje.Prodaje.

38

Čovek-reklama

Sretoh danas čoveka-reklamu.U stvari, nije on nosio nikakve reklame ni transparent sa sloganima ovog ili onog;ali bio je jedna velika preporukai jedno veliko – uzmi sada, jer sutra biće kasno, toveliko obećanje života.

Ništa mu verovala nisam.

Jer sve o čemu je govorioraslo je godinama kraj nasi mi smo već brali te retke travke, tezalihe lepote, i već smo ih imali –samo ih nismo konzumiraliveć ih jeli u malim, posvećeničkimčesto retkim zalogajimaonako kako dolikuje onimasa smislom za tugupa i za sreću.

Na kraju, o svakoj sreći sudi vrsta zalogaja:ništa drugo.

Čestica gluposti

Ti si lepa, skoro neprimetna,a vazda i svuda prisutnačestica gluposti.

Nastanjuješ se (uglavnom) nepozvana.Udobno ti je koliko u manžetnama svestitoliko i u postavi kaputa i udonjem vešu svake pameti i besvestikao i među mudrim citatima u salonskom ćaskanjuu političkim raspravamai u brbljanju sa tobom takođe zaraženim prijateljima.

A prijatelj si finih kako-treba porodicakoje znaju kako, šta i čemu jegde mesto, moliću lepo,stegnutih kravata, peglanih sukanja,stisnutih kolena, ubrusa na krilima,kao i onih razmotanihpa iznova zgužvanihizbljuvanih i izgaženih po belosvetskim ulicama.

Voliš uspeh, to je istina: na njega se lepiš kao biljna vaš.Ali čak i kada te spale,rasipaš se u vazduhu punim sjajemkao vatrometa onda te spaljenu udahnu mnogizadivljenim, punim plućima.

39

40

U izlogu

U izlogu su ljudi dok jedu i piju, želucu i grlu odu pevajuU izlogu su i polutke svinjskog buta dokmesarske ruke krpama metanišu i gamad rasterujuU izlogu su ljudi dok se friziraju i pokošena su im polja kose U izlogu je i jagnjetina po prazničnoj ceni i kolenice sočneU izlogu su ljudi dok treniraju i razapinju telana čeličnim dizalicama volje, tim kopijamasrednjovekovnih sprava za mučenjeU izlogu su i sušene, dimljene kobasicefine za pasulj, a i u kiseli kupus dobro dođuU izlogu su ljudi dok bruse nokte i mekšaju nogeu akvarijumima gde im ribice grickaju višak kožeU izlogu su i dobra rebarca i svinjska glavas jabukom kao iz Evinog rajskog vrtaU izlogu je ljudsko telo koje se koprca i mučigledajući se čas zaljubljeno, čas s prezirom u stakluu kojem neko drugi u njemu vidi vlastito beznađeU izlogu je krv na vrhu mesarskog nožai neutešna glad mraka utrobe

U izlogu nikada neće biti čovek kojimisli, sanja i koji samo diše, kao nistrah u pogledu onog govečetaustuknulog pred šakomspremnom da poslednja sudi

41

Bubamara u Hiltonu

Slučajno sletelana čaršav francuskog ležajau sobi hotela Hiltonnajbolje svedoči o pustoši.

Pred njom, zatečenom,sama beskonačna belinačiju monotoniju remete tekpeškir vešto savijen u labudai dve bombone na jastucima.

Da bi prešla od tačke A do tačke Bod bombone – koju niko pojesti neće –do peškir-labudatreba joj cela večnost.

Do ivice kreveta treba joj još više.

Uveče, na nju se obrušavatežina nekog tromog telamasivno veslo porinuto u vodu,ta mešina raštimovanih kostiju –dok se raspada i labud bez poslednje pesmepodastrt pod znojav potiljaka bombone kotrljajubešumno, bešumno.

Kornjača u kafani

Po njenom oklopu padaju mrvice svestii oglodanog ručka: to tako boli, bomba do bombe.

Žedna, pruži vrat ka kapi na podu:usta prži razulareno sirće.

Odakle se stvorila tu, ne zna.Možda je dolutala iz nečijeg sna?

Šćućurena kraj noge stola i cevanicenekog debeljka niz koga se nepobedivokotrlja komadić junećeg pauflekaglumi kameni veruje da može biti i Šeherezada –ali čija priča bi sada ikako doprlado nečijeg zaglušenog uha?

Kada grleno-nazalni pir zapara vazduhuvlači glavu što dubljeprisećajući se zvukova prašume i togada njena vrsta postoji više oddvesto pedeset miliona godinai da nadživeće sve karirane stolnjakesav bol i radost na i nad njima sve glasove i sve rukea da ništa posebno radila nijeosim što je bila tako spora i tiha.

42

Događaj

Zainteresovani smo za vašDogađaj. Na njegov oltar prinećemosve naše siroto Nedogađanje.Jer shvatamo ga kao prilikuza buđenje događanja u nama i oko nas.

Propratićemo ga velikim ushićenjemi aplauzomiako znamo da je taj Događajsamo jedan u nizu, alii da svaka događajnost preti da bude zaražena svetomu kome se ništa posebno ne dešava.Ali, baš zato, mi želimomnogo sadržajniji i događajnijisvet za sve nas.

Vašu događajnost cenimoviše od svog našeg sveukupnognevidljivog postojanja. Vaš Događajrodio se, o, lepa li je njegovapresečena pupčana vrpca.

Fotografisaćemo se sa njim,pa će tako i nas negde konačno biti.Gutaćemo njegov mrsni vazduhkao da je ambrozija.

43

A kada se zavese spustesakrićemo se u onaj sobičak u kojem treperi plamen samo jedne svećekoja se zoveDoživljaj.

I doživećemo,a da nam se s doživljajem timdogodilo više od događaja,o, žalosti,opet znati nećemo, nećemo.

44

Pesnički nitkov

Takav nitkov, a fina, meka dušaautor tri zbirke haikua i sijaset zbirkiintimističke lirike! Ljubitelj prirodei društva, posebno rukovanja i dlan-o-dlan slinjenja. Mišljenja važnihsedih glava kači po sebi kao medalje,štedro bali na studentsko i postdiplomskonadahnuće.Šeta se sajmovima knjiga i vizitke deli kao hostije, a svoje stihovespremno i uspravno, zdušno,blagoglagoljivo recitujei gde im mesto jestei gde im mesto nije:supruzi na uho i pred umorne tabane,deci nad supicom i pod masnom kašikoma i u portiklu spremno ih bljuje, komšijama u liftu, na pustom stepeništu,pesničkoj sabraći u vozu, autobusu ili u avionu koji jezdi ka novoj tački književno-festivalskog low cost turizma: od njega glasnijeg točkani jeftinijeg zupčanika nije.Čujte i počujte! Sa sakoa perut mikao manu skidajte! U mojedelce-odelce se zagledajte!Dlanovi mu se znoje, tanke vlasinervozno goni čas levo, čas desno,unezveren razdeljak pita se gde je.

45

A što je nitkov?Pa nitkov je!

46

47

Smrt na fotografiji(All inclusive 2)

Vi i Ajfelov toranjVi i Trijumfalna i Brandenburška kapijaVi i Šenbrun, Šarlotenburg, Sagrada Familijaengleski, francuski vrt i dvorski nameštaj kao iescajg iz 18. i 19. veka, suvo zlatoVi i onaj blaženi kao i onaj blaženopočivšipejzaž u pozadini. Vi i voštana figura ivaš uvošteni odraz u ovalnom ogledaludvorskog pokućstva dok samome sebišaljete poljubac.Vi i plaža br. 1, plaža br. 2 i plaža br. 3koja se ne može uporediti ni sa čima posebno nesa plažom broj 4. Vi i konc-logor u pozadini kao i groblje poznatihi groblje živihVi i pepeo slavnih rasut u vazduhu, vi i vazduhPariza, Amsterdama, Nice, Beča, Barselone, Londonazahvaljujući Vama i vazduh je vidljiv, reklo bi se.

Vi i Mona Liza i Vii Isus na krstu

Vi i smrt na fotografiji.

Visiš

Život bi mogao bitipamučna bela košuljatek opeglana, okačena na vešalicukoja ne prestaje da se leluja.

Ona koju zgužvaš u šacipa je pustiš, ne očekujućida će to ostaviti ikakvog traga –i, traga ni nema.

Mogao bi biti lagani pokret rukekojim je stavljaš u orman,među ostale stvari:ono što mislišda ti podrazumljivopripada.

Ali ono što jeste nije košuljaveć orman pun do pucanjau kojem je donji veš izmešan savečernjim koktel-haljinama i odelima, trenerkama, majicama,rasparenim čarapamai posteljinomu kojoj si rođen iu kojoj ćeš skončati. A na onoj vešalicivisi ništa drugo do ti, uglavnom naopako,samo te mrzida malo bolje pogledaš u orman.

48

49

Prva strana

Knjige na kojima ti se obraćaju posveteljudi kojih nema više ne čitaš isto.

Na marginamanjihovih stranicanevidljive rukepišu komentare nevidljivim pismomi ti čitaš dve knjige: nijedna ne bi bila istada nije druge.

Tvoji prsti putuju meandrima slovakoja više nikada neće biti tako zapisanakao rukavcima rekaosuđenihna brzo isušivanje.

Rođendani, nove godine:ni oni više nisu ista knjiga.

Onu drugu, međutim,neko i dalje pišei ona se čita s krajaka početku.

50

NezaboravljenoZa S. i Z.

Ništa nije zaboravljenosve je zapamćeno do krajnjih sitnica,ne veruj drugima šta ti kažuistina je – imao sam i boljih časova,ali sve ovde staje, između ti i ja,jer tako kaže samo jedan zagrljajdug kao večnost, kao istorija,u kom svaki put pred rastanaku malom staračkom domuna periferiji grada, čvrsto te drži tvoj mužoboleo od Alchajmera.

Ništa nije zaboravljenosamo u svetu u kojemsve više moraš da znaša sve manje pamtiš, nevažne stvariuporno brišem, brišem, brišempa ponekad, dušo,i preteram.

Ali držimo se zato za rukedugo u ovim hodnicima-brdimaprsti nam nesigurni kao da nam je prvi put, mada sve sam zapamtio, i jagodice,zglobove, jastučiće našeu koje se iglice bola dugo zabadale,da bi se onda finim, a oštrim koncemcela ova priča istkala.

51

Niko je, draga, neće zaboraviti, ponajmanje ove ruke,ponajmanje ovo večnoslonovskopamtilo zvanoSada.

52

Ničeg drugog nema

U cin-cin bicikalau ćiju-ćiju pticau baškarenje kaldrmisanih pločnikapo kojima meko gaze šape svih vrstaušuškana je u 8h ujutruberlinska ulica

Ničeg drugog osim toga nemaNičeg drugog ni ne trebaStuttgarter Platz-uTu nekada beše smeštenai Komuna 1tragajući za oblicima slobode

I tvoj odraz u prodavnicipolovnih klavira, kao stari majstori sam stvara nekumalu, jutarnju muziku

53

Gombrovič u Tirgartenu

Ovuda je šetaoovde negde je živeoJa, Gombrovič,tokom svojih godinu danau zapadnom Berlinu, ja, Vitold. Gombrovič. Senzitivan Poljak iz pampekoji piše, a o čemu bi drugom,nego o Gombroviču. Ich. Ja.Večiti usamljeni stranac, posle 24 godine ponovo u Evropi.

Poljska nikad nije bila bližai nikad dalja, a svet se, kao i uvek,cepao i krzaoili po rubovimaili po sredini utrobe, kao Berlindve godine nakon podizanja zida.

Sa svoje terase mogao je da vidikako jedan deo telameđu ruševinamažudi za drugim. Wie, bitte?„Dobri maniri, spokojstvo, prijateljskaatmosfera prožima grad.“Pa ti mladi, ti mladi. Taj eros.Ali, kad pogleda, ponekad,u ruke ljudipreplavio bi ga užas.

I, Evropa bisaginjala glavu.

54

Na berlinskom pločniku

Pred mnogim ulazima u zgrade i kućesvetle mesingane pločice: trajni žigza nezaborav – Piše –Ovde je živela Eli Cimandeportovana 1943. i ubijena u Aušvicu;Ovde je živeo Kurt Jozef Cimandeportovan 1943. i ubijenu Aušvicu;Ovde je živela Alis Rozenbergdeportovana 1942. i ubijenau Aušvicu;Ovde je živela Hana Šnelerdeportovana 1943. i ubijenau Aušvicu;Ovde je živela Gertruda Frajbergdeportovana 1943. i ubijenau Aušvicu;Ovde je živeo Maks Lihtenmandeportovan 1942. i ubijenu Aušvicu;Ovde je živeo Erik Libmandeportovan 1943. i ubijenu Aušvicuu Aušvicuu Aušvicu

Crno mleko preranosti mi te pijemo noćumi te pijemo jutrom u podne, pijemo svečeri

Koračaš gradom, i pod svakim stopalomiznenada

55

bezdan ti zevai u sunčan danpred ulazima u spokojne domovekao da razgrćeš sve same crne zavese

Tvoja kosa od zlata MargaretoTvoja kosa od pepela Sulamko

Iz te kuće na uglu dopire smeh, zvuk escajgaali kao da u njoj ipaknikog više nema

56

Na recept

Sija u ponoć budno oko apotekepo imenu GOETHEna uglu Kantove i Geteove ulice!

Treba li vam lek? Za neizlečiv bol,za veltšmerc, za smrt, raspadanje telaili za hronični jad?Potražite kod Getea i izlečeni ste!Godine su to učenja. Totalnost sveta.Odricanja. Svetli budna apoteka, teškakao oko čuvane nesanice!

Kakva li bi tek bila apotekapo imenu TRAKL!

Leka nemapisalo bi na svim jezicima.

57

Reči u snijegu

Jutros je neko ostavio kartonsku kesusa knjigama za decuispred zgrade u velikomnemačkom gradu

Do popodneva bila je već skoro sasvim prazna

Ostadoše samoMato Lovrakov„Vlak u snijegu“i Ćopićev„Mjesec i njegova baka“kao neudomljena siročad

Malo-malo odem da ih obiđem da vidim jesu li se smrzleda li se našlo radovanje nečijeg jezikai nečijih uspomena i pamćenjada ih povede u svoj dom

Ako ne bude nikog u narednih pola satapovešću ih ja

58

U prolazu

U podvožnjaku, blizunovootvorenog megamarketadremaju klošari na bušnim dušecima

Sunce oštri zubena praznim i punim kolicimadok zvekeću po kaldrmikao zatvorski lancievrom nahranjeni

Jednom od njih, u dubok san utonulomjutros neprekidno zvonimobilni telefon

Ne čuje ga

I već ceo dan razmišljamko je s druge strane žiceje li nešto važnojesu li dobre vestije li nešto što će promenitii svet i vek.

59

Miss Marpl oko

Podozrivo i pomalo suznomačje oko motriiz dubine „Miss Marple“ knjižaresa krimi štivomoprezno i sa gotovo svetačkom pažnjom – ali ne i sa verom – upija svet sa druge strane stakla

Pod mekom šapicom je „Mišolovka“kao da je reč o tajnoj zakletvi, atopli trbuh prede na rešenju ubistava

Prigušeno svetlo tinja ipodgreva palacave jezičke svesti

Šušte stranice tajanstvenih knjiga

Neka nevidljiva ruka ihneprestano listadok svet koji prolazi ulicom žurnopod septembarskim kišobranimau jednom budnom mačjem okutrajno se odražava.

60

Ruke Kete Kolvic*

U tom prostoru trajne tišine sve je zagrljajčvrst i težak i trajno blizak kao zemljaRuke koje bi da obuhvateviše od ruku više od tela – da sačuvaju ili povrate životi svet što trajno izmičeuvek nekuda izvan

Majka dok grli svogpreminulog sina

I ostareli par pogruženkraj novogodišnjeg jektičavog drvcetapustog i jezivog kao samarazapeta smrtto strašilo dana i noći

I ona usta i oči raširenipoput praznih činijačije dno obećava trajnu sušu

I onaj zagrljaj ljubavnikakao da uz porođajni bol tek trebajedno drugo da rode

Sve to nose neke krhko-snažne rukekoje iz zagrljaja ne puštaju

* Kete Kolvic (Käthe Kollwitz, 1867-1945) bila je nemačka grafičarka, slikarka i vajarka. Obrađujući teme iz velegradskog proleterijata, stvorila je vlastiti, veoma angažovani izraz sa elementima ekspresionizma. U Prvom svetskom ratu izgu-bila je sina, što se izuzetno odrazilo na motive njenih radova, a tokom nacizma u Nemačkoj joj je bio zabranjen rad i izlaganje.

61

Čak ni kiša

Tužnijih očiju – odavno nigde, a ni manjih ruku, skoro pa dečijihnego u gospođe iz radnje za hemijsko čišćenje, eno je

pegla belu košulju i pažljivo je navlačina vakuumski jastuk u obliku muške bistepa je gladi a onda skida tankim prstima trunjesa nečijeg iznošenog kaputai kaže sebi u bradu:

– Pravi, pravi štofod takvog više ne prave –

Pred kraj smene drži cigaretu i cupkazimogrožljivo na pustom pločnikudok iza njenih leđa stoje postrojenote košulje i kaputi poluraširenih rukava u nameri da je zagrle

Niko, čak ni kiša, nema tako malene ruke

62

Tajni savez

Ispred frizerskog salonavečiti je savez glavapopločanihaluminijumskim folijama zaizvlačenje pramenovai slim-cigareta sa ukusom mentola

Oblak se ogleda u folijis nevericom zagledan usvoje kumulusne oblikei padasamoubilački padasamome sebiu zagrljaj

63

Ruke u rukama

Japanska knjižara,do nje ruska ribarnica:

Das ist Berlin.

Dok sipi igličasta kišicasklanjaš se u DADA KÜNSTLER CAFÉ –ima tu svega mogućeg i nemogućegpo zidovimapa i muda od labuda a šarene kolače sprema vremešna Vijetnamkapotomka cara MING MANG

nežno slika prstimai greje testo dlanovimakao da ih naslanja na promrzledečje obraze.

Na cigaret pauzi, na ćošku, stoje na jednakoj milosti i vetrometiniJapanci, Kinezi, Turci, Indusi,Srbi, Rusi i dadaistii sveti dim šalju u toberlinsko nebo nad nebesima.

64

Stoici u berbernici

Retko gde ćeš na malom prostoru srestitoliko spontane ozbiljnosti na licimakao u berbernici:svaki od u svoj odraz zagledanih muškaraca izgleda poput filozofakoji po glavi upravo premećemikroskopsku strukturu Bića, Sveta i Vremena.

Sa potkresivanjem dlačica, brade i kosereklo bi se da mišljenje prelivagranice lica i obliva prostorsvečanom atmosferomsveopšte razdeljene Mudrosti.

Kao da su se svi ti muškarciokupili u idejizajedničke posvećenostiotkrivanju tajne bića u tišini, premdasasvim budistički mir salonaremete jedino upitne reči –

Kraće? Duže?Na dvojku ili na keca?Podrezano? Štucovano?Brijemo? Mašinica?

Ali i one kao da su samo tajne šifreza brzi prodor uNesaznajno i Nepojamno.

S tom verom ostavićeš ih u izlogui krenuti ulicomka novoj Agori.

65

Plivači

Uči je plivanju, nežno i strpljivo,jer nikada nije kasno istinski sresti vodu meko režući telom plavetnilozapadnoberlinskog bazena:on, mladi Indus, svoju mladu Induskinju.

„Langsam, langsam“, kaže joj,dok ona, grabeći vazduh glavomkoja se bori nad površinom, viče:„Ich schwimme!“„Ich schwimmeeeeeee!“

Svaki put kada stigne do njegazagrli je i podigne iz vode,stegne čvrsto i obaspe poljupcimaponosan i srećankao da je upravo prohodao.

66

Čuvari galerija

Neprimetni i često nepomičnipoput eksponata,ili u usporenom hodu iz jedne saleu drugu ili iz jedne epohe u drugu,gotovo da napamet znaju kako pada svetlostna lica madone ili dame s hermelinom, na portrete kraljevske porodice i nakaravađovske ticijan sobe, na mrtve prirode i klimtovske poljupce u zlatu,znaju sve svece na freskama i bitke linija na apstraktnim slikama:sve to im je odavno poznato.

Ali zato, svakodnevno, s pažnjom i posvećenošćurazgledaju lica posetilacakao da ljudska bića vide prvi put –dok prolaze tragom opšteg ushićenja ili tragom jedne jedine slike –i pogledom rastavljaju ta putena platnana jedinstvenost, neponovljivost i nedovršenostumetničkog dela zvanogČovek.

67

Sa ostrva

Vela Luka, septembar, 2018.

Iza nečijeg prozora već ranom zoromodjekuju klape. Starice se gegaju poput bovasobom natovarene, hukću i puhćuna putu iz pekare ili sa malene tržnice, anedeljom, u cvetnim haljinama žure do crkve:„Bok!“ „Bok!“ odjekuje pozdrav,glasovi im tanani, zvonki, devojački.A onda već zuje divlji motori kroz strme uličicei neko viče: „Toni! Toni! A si stiga doma?“i trče neka deca neznano kuda,za Tonijem otkotrljana i odmotana.Odjekuju malene stope dugoi kada bat koraka smeni tišina siestea mačke se šunjaju prenoseći najnovije vesti.I ulica se, uglačanog kamena,nežno spušta u morei pretvara u meki talasi ljudi govore, ljudi govore,što bi rekao Rastko Petrović.

68

Pekara, ćoše

Taj gradić u provinciji je ptičije srcetek izvađeno iz utrobe:još toplo, pulsira damaromonoga što odlaziali greje i ruku koja ga uništava.

U njemu, u sitne satesamo jedno oko svetli: mala pekara na ćošku.

Pitaš se gde je Bog?Eto ga, raste u testu,na prostrtim plehovima.Nadima se,kaže:

Nema malih gradova,nema pustinja.

69

Pesma o keruši

Moja mala kerušanije samo pasona je i drvo, putujući bonsai: jesenjim lišćem oblepljenanosi granu u zubimai sitnim vezom belih korakapošumljava betonska dvorišta,dečija igrališta, jektičave parkove, puste parkingei svaku pomisao na ništa.

Moja mala kerušanije samo pasona je i pesma: svako drvo kraj kojeg prođemou rano jutromaše repatim lišćem,pomera se s mesta i dugim korenastim koracimaprati nas u šapu i u stopuspuštajući hladbaš tamo gde treba,baš tamogde lavež smeni tišina.

70

My way

Živite svaki dan kao da vam je poslednji!Upravo tako, upravo tako,dragi životni-lajf-kouč-savetnici:

Dugo da kuvam čorbu od povrća i mesaiz koje se uzdiže paradok se jedan sunčev zrak meko spušta na stokao na najlepšuplažu svetai kao damore počinjeod vrhova prstiju i od vrhova uzajamnihkašika i rasutih mrvicahleba-nasušnog-peskai da se naginjemubrzano dišućisvim čulima upijajućipomalo i uzdišućis nevericom poneštotoj pričidrobljeno prstima i dodajućisa jednakim iznenađenjemi uzbuđenjemkao da sam upravo turistički posetilavulkan na Siciliji.

71

Blizu

Sada ćeš da gledaš film„Lovac na jelene“i ja neću moći da te dodirnemnikakoda te uhvatim za rukuni za mali prstni za vrh prstajer nisam tuuz onu scenu venčanja kada se vino prolije po venčanicia koja govori da biće to jednom krvjer nešto što se prolijeuvek nešto značiu filmu a i inače

I evo me kako se prolivamVidiš li

od mene nastaje rekaod mene nastaje moreod mene nastaje okeanod mene nastaju sve vode ovog svetahajde da plovimo

hajde

72

Božićno predvečerje

Tragovi ptičijih nožicatragovi malih pa velikihstopa u snegu, jedni za drugima

Na parkingu usaglašenizvukovi grebalica:to led se ljušti sa šoferšajbniautomobila kao grehkao krivica

Zvuk ljubljenja tanjiraZvuk ljubljenja viljušakanoževa i kašikaZvuk zamrznutih poljubacau vazduhu između obraza i usanai istine koja se ljušti sa rukukada se dodirnu dlanom o dlanI svetlo pritajeno u prozorimakao ćebence preko sitnog telausnule staricekoja upravo sanjasasvim devojački sansmejulji se u snui samu sebe ponovo rađa

73

Pobegla

Jedna reč pobegla je iz knjigeneprimetno i sada svih tri stotine stranicaboluje zbog nje.

Kada neko krene da je listapo svojoj uobičajenoj navici,ona se otvara samo sa druge strane,naopako, dakle.

Više niko ne može dau pravom smislushvati njen sadržaj.

Jedno njeno slovoobesilo se oko vrata piscui na uho mu šapuće replikeiz popularne domaće TV serije.

Drugo se, diskretno, podiže sa papira i zabija u dlan čitaocakao mali ekser. Boli ga.

Treće preskače stranice-preponei ostavlja trag kopitau vidu dodatnih tačaka –a tri tačkeomiljene su romantičnim dušama.

Četvrto se sakrilo, šćućurilo u dnuu fetusnom položaju

74

i glumi početak fusnote:misleći da će tek od njega krenuti neko objašnjenje.

Objašnjenja nema.Objašnjenja nema.Počeo je kraj knjige.

***

77

Sva mudrost

Ono što nisam reklani u jednom intervjuu:

Кako pišete pesme?

Pišem ihu rokovniku Elektrodistribucije Srbije,kada napišem pesmu,upali se svetlo.

79

O pesnikinji

Ana Ristović (5. 4. 1972, Beograd) završila je srpsku knji-ževnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Knjige pesama: Snovidna voda (1994), Uže od peska (1997), Zabava za dokone kćeri (1999), Život na razglednici (2003), Oko nule (2006), P. S. (izabrane pesme, 2009), Meteorski otpad (2013), Nešto svetli (izabrane i nove pesme, 2014), Čistina (2015).

Dobitnica je „Brankove nagrade“ za knjigu Snovidna voda (1994); nagrade „Branko Miljković“ i nagrade Sajma knjiga u Igalu za knjigu Zabava za dokone kćeri (2000); nemačke nagrade „Hubert Burda Preis“ za mladu evropsku poeziju (2005); nagra-de „Milica Stojadinović Srpkinja“ za zbirku P. S. (2010); „Disove na grade“ za pesnički opus (2014) i nagrade „Desanka Maksi mo-vić“ za ukupan doprinos srpskoj poeziji (2018).

Njene pesme su prevođene na brojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija, a pojedinačne knjige su joj prevedene na slovački (Pred tridsiatkou, Drewo a srd, Banska Bys trica, Slovačka, 2001, prevod: Karol Chmel), slovenački (Živ-lje nje na razglednici, LUD Šerpa, Ljubljana, Slovenija, 2005, pre-vod: Jana Putrle i Urban Vovk), nemački (So dunkel, so hell, Jung und Jung, Salzburg, Austrija, 2007, prevod: Fabjan Hafner), ma -đar ski (P.S., Versek, zEtna, Senta, 2012, prevod: Roland Or csik, Orsolya Bencsik), makedonski jezik (П.С, Antolog, Skopje, Ma -ke donija, 2016, prevod: Nikola Madžirov), engleski (Directions for use, Zephyr Press, Brooklyne, Massachutetts, SAD, 2017, pre vod: Maja i Steven Teref).

Tokom 2018/2019. godine bila je rezidencijalni stipendista nemačke DAAD fondacije, u Berlinu.

Njena pesma „Oko nule“ uvrštena je u pedeset najboljih lju bavnih pesama sveta po izboru žirija britanskog časopisa The Guardian.

80

Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog PEN centra i Slovenačkog društva pisaca.

Prevodilac je sa slovenačkog jezika sa kojeg je do sada pre-vela više od 30 dela savremenih slovenačkih autora.

Živi u Beogradu.

81

Sadržaj

Tvoj glas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Prvi put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Čvrsto za reč. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Sioran vožnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Sitan korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Kancelarijske ruže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Jutarnja pastorala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Pomoći nema? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Surova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Kroj knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Oblak jedan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Dobro odelo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Nemušta bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Stolice iz predsoblja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Sveće sve tanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Muzej neistorije sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Pristojnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Zgrade u uspinjanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Velika ideja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Metamorfoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33All inclusive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Roblje stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Strava u tržnom centru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Čovek-reklama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Čestica gluposti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39U izlogu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Bubamara u Hiltonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Kornjača u kafani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Događaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Pesnički nitkov. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Smrt na fotografiji (All inclusive 2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

82

Visiš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Prva strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Nezaboravljeno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Ničeg drugog nema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Gombrovič u Tirgartenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Na berlinskom pločniku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Na recept. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Reči u snijegu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57U prolazu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Miss Marpl oko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Ruke Kete Kolvic . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Čak ni kiša . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Tajni savez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Ruke u rukama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Stoici u berbernici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Plivači . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Čuvari galerija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Sa ostrva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Pekara, ćoše . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Pesma o keruši . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69My way . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Blizu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Božićno predvečerje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Pobegla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Sva mudrost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

O pesnikinji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

ISBN 978-86-523-0282-6COBISS.SR-ID 276290316

Ana RistovićRuke u rukama

ARHIPELAGTerazije 29/II, Beograd

tel: 011 33 44 536 011 33 44 427 063 16 43 609

e-mail: redakcija@arhipelag.rsklub@arhipelag.rs

knjige@arhipelag.rswww.arhipelag.rs

Za izdavačaGojko Božović

Tehnički urednikDušan Šević

LektorMarija Jovanović

KorektorLjiljana Džikić

ŠtampaKontrast, Beograd