Anaksimen izMileta(oko 585oko 525. st. e.) bio jegrkifilozof, trei i poslednji pripadnik tzv.miletske kole, kojom zapoinjeevropskaiantika filozofija. Najverovatnije je bio prijatelj i uenik neto starijegAnaksimandra. I on je, kao i Anaksimandar, napisao jedno delo "o prirodi", od koga je, meutim, sauvan samo jedan mali fragment. Neto vee svetlo na njegovo uenje bacaju zapisi koje su nam ostavilidoksografi.Anaksimenovo uenje, bar na prvi pogled, izgleda kao nazadovanje u odnosu na Anaksimandrovo. Naime, naputajui teoriju oapejronu, Anaksimen zapravo slediTalesakada kao pratvar i prapoelo () odreuje jedan element. Prema Anaksimenu, meutim, taj element nijevoda, negovazduh(). U jednom doksografskom tekstu itamo: "Anaksimen, Euristratov sin, Mileanin, prijatelj Anaksimandrov, kae kao i on da je priroda, koja lei u osnovi, jedna i bezgranina, ali da nije neodreena kao to kae onaj nego da je odreena i naziva je vazduhom" (D. 13 A 5). Do takvog zakljuka Anaksimen je moda doao na osnovu fenomenadisanja, jer ovek ivi onoliko dugo koliko je kadar da die, to je Anaksimena moglo lako podstaknuti da zabitakuzme vazduh. On zapravo i pravi paralelu izmeuovekaiprirodeuopte: "Upravo kao to nas naadua, budui da je vazduh, dri zajedno, tako i

dah i vazduh obuhvataju itavkosmos" (fr. 2). Stoga je vazduh pratvar, bitak sveta, iz kojeg "nastaju raajua i roenabiai ona koja e se roditi ibogovii boanska bia, dok ostala bia proizlaze iz njegovih posledica" (D 13 A 7).

Anaksimen nastoji objasniti i nain na koji sva druga bia i stvari nastaju iz vazduha, bezgraninog bitka: "Svojstvo vazduha je ovo: kada je uglavnom jednako rasporeen, on je za oi skriven; opaljiv pak postaje po hladnom i toplom, po vlanom i po kretanju. Uvek se kree, jer ako se ne bi kretao, ne bi se ni preobraavao; postajui gui i rei, on se pokazuje razliitim: razreen postajevatra, a zgusnut dajevetrove. Iz vazduha po zgunjavanju nastajeoblak, a kad se jo vie zgusne, nastane voda; ako se zgunjavanje nastavi, vazduh se preobraava u zemlju; ponajvie zgusnuti vazduh jekamenje. Na taj nain, gospodari nastajanja su suprotnosti toplo i hladno" (D 13 A 7).Tako Anaksimen, nastojei da objasni proces stvaranja iz bitka, uvodi pojmove zgunjavanja i razreivanja. Sam po sebi vazduh se ne moe opaziti. Ali irenjem i razreivanjem on postaje vatra, zgunjavanjem pak pretvara se u vetar, oblak, vodu, zemlju i najzad kamen. Razreivanje se moe shvatiti kao raanje i rastenje, koje se ispoljava kao toplo (razreivanjem vazduh postaje topliji pa stoga tei ka vatri), a zgunjavanje kao smanjivanje i postepeno gubljenje ivotnosti, to se ispoljava kao hlaenje (zgunjavanjem vazduh je sve hladniji pa stoga tei ka vrstom stanju). U tom gubljenju ivotnosti nasluuje se razlikovanjeorganskogodneorganskog. Primarni par suprotnosti toplohladno je ono to venu i besmrtnu prirodu ini sposobnom da iz sebe raa sva bia. Iz navedenog odlomka vidi se takoe i da je Anaksimen prvi koji je izveo sva etiri tzv. elementa sveta: vazduh, vatru, vodu i zemlju, s obzirom da se pre njega vazduh nije navodio kao jedan od elemenata.Znaajan momenat u Anaksimenovom uenju je i povezivanje svakogkvalitetaskvantitetom. On je, navodno, primetio kako je vazduh topao kada ga izdiemo otvorenih usta, a hladniji kada ga izdiemo zatvorenim ustima. To bi predstavljao eksperimentalan dokaz njegovog uenja.Slino Talesu, i Anaksimen jeZemljuzamiljao kao ravnu plou koja lebdi u vazduhu. Izgleda da se nauna slika o Zemlji teko primala uJoniji: ak je iDemokritnastavio da veruje kako je ona ravna. Anaksimen je dao i jedno neobino objanjenjeduge: prema njemu, ovaj fenomen nastaje zato toSunevizraci padaju na na gust oblak kroz koji ne mogu prodreti. To je svakako predstavljalo napred u odnosu nahomerskumitolokupredstavu duge kao traga koji za sobom ostavljaIrida, glasnica bogova.