Analiza Bilansa Produkt DOO

Република СрпскаУниверзитет у Источном Сарајеву

Факултет пословне економијеБијељина

Republic of SrpskaUniversity of Eastern SarajevoFaculty of Business EconomicsBijeljina

СЕМИНАРСКИ РАДТема: Анализа оцјене кредитног бонитета

предузећа „ПРОДУКТ“ ДОО Бијељина за период од 2010. до 2011. године

Предмет: Теорија и анализа биланса

Ментор: Студент:Доц. др Витомир Старчевић Драгослав Јовић

Анализа оцјене кредитног бонитета предузећа „Продукт“ Д.О.О. Драгослав Јовић

070/2010

Бијељина, фебруар 2012. годинеСАДРЖАЈ

УВОД.............................................................................................................................................................3

САЖЕТИ БИЛАНС СТАЊА ПРЕДУЗЕЋА “ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА............................4САЖЕТИ БИЛАНС УСПЕХА ПРЕДУЗЕЋА “ПРОДУКТ” Д.О.О. БИЈЕЉИНА..........................5

1.ОЦЈЕНА КРЕДИТНОГ БОНИТЕТА ПРЕДУЗЕЋА „ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА ПО ТРАДИЦИОНАЛНОМ ПОСТУПКУ......................................................................................................7

1.1. ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ ПРЕДУЗЕЋА „ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА..............71.1.1. Финансијска равнотежа.............................................................................................9

1.1.1.1. Краткорочна финансијска равнотежа........................................................101.1.1.2. Дугорочна финансијска равнотежа..............................................................111.1.1.3. Стопа покривености залиха..........................................................................13

1.1.2. Ликвидност................................................................................................................141.1.2.1. Општа (текућа) ликвидност.........................................................................151.1.2.2. Коефицијент убрзане (ефективне) ликвидности.........................................161.1.2.3. Коефицијент тренутне ликвидности..........................................................171.1.2.4. Просјечан број дана наплате потраживања...............................................18

1.1.3. Солвентност..............................................................................................................191.1.4. Задуженост................................................................................................................201.1.5. Адекватност капитала..............................................................................................21

1.2. ИМОВИНСКИ ПОЛОЖАЈ ПРЕДУЗЕЋА “ПРОДУКТ” Д.О.О. БИЈЕЉИНА................221.2.1. Структура имовине...................................................................................................221.2.2. Стање и ефикасност имовине..................................................................................241.2.3. Коефицијенти обрта.................................................................................................25

1.3. ПРИНОСНИ ПОЛОЖАЈ ПРЕДУЗЕЋА „ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА...................271.3.1. Структура пословних прихода и пословних расхода...........................................28

1.3.1.1. Пословни приход..............................................................................................291.3.1.2. Пословни расходи............................................................................................30

1.3.2. Структура прихода и расхода..................................................................................311.3.3. Профитабилност предузећа.....................................................................................331.3.4. Ризик остварења финансијског резултата..............................................................341.3.5. Рентабилност.............................................................................................................36

1.4. РЕКАПИТУЛАЦИЈА ФИНАНСИЈСКИХ ПОКАЗАТЕЉА ОЦЈЕНЕ КРЕДИТНОГ БОНИТЕТА ПО ТРАДИЦИОНАЛНОМ ПОСТУПКУ ПРЕДУЗЕЋА „ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА.................................................................................................................................40

2. НОВИЈЕ МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ ОЦЕНЕ КРЕДИТНОГ БОНИТЕТА ПРЕДУЗЕЋА „ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА - „Z-SCORE“ И „ZETA“ АНАЛИЗА.......................................42

3.АНАЛИЗА НЕТО НОВЧАНОГ ТОКА ПРЕДУЗЕЋА „ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА......44

ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................................47

Теорија и анализа биланса Семинарски рад 2


ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................................................48

УВОД

Предмет ове анализе јесте оцјена кредитног бонитета предузећа „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина од 2009. до 2011. године, процјена очекиваног пословања у будућности примјеном Z-score и Zeta анализи и анализа нето новчаног тока.

Код оцјенe кредитног бонитета предузећа постоје различити приступи оцјени бонитета предузећа, зависно од тога да ли се та оцјена односи само на анализу показатеља који потврђују да је предузеће сигуран дужник, или на индикаторе који потврђују положај предузећа на тржишту, указују на његову перспективу пословног развоја и пословну орјентацију. Једна од најважнијих претпоставки за било какву финансијску анализу јесте прегледно, потпуно и тачно исказивање финансијске ситуације у предузећу. Наша анализа се заснива на бази два најважнија финансијска извјештаја – биланс стања и биланс успјеха, на основу којих је могуће сагледати најважније показатеље.

Предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина је друштво са ограниченом одговорношћу које је основано 1993.године као трговинско предузеће. Ово предузеће се мјењало у складу са законом 1997.године па затим 2000.,2006. и последњи пут 2012.године. Предузеће се претходних година баливо трговином, а од 2006.године се бави продајом и произвидњом млинских производа. Анализа нашег посматраног предузећа „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина се заснива на неколико анализа.

Прва анализа се заснива на анализи финансијеског положаја. Која се заснива на анализама: финансијске равнотеже, ликвидности, солвентности, задужености и адекватности капитала

Дрга анализа која ће нам помоћи при оцјени ркедитног бонитета посматраног предузећа јесте анализа имовинског положаја. Која се заснива на: структури имовине, стању и ефикасноси имовине и коефицијенту обрта

Наша посматрана трећа анализа јесе анализа приносног положаја. Која ће у себи да обухвати: структуру пословних прихода и расхода, структуру прихода и расхода, профитабилност предузећа, ризик остваривања финансијског разултата и рентабилност.

И четврти дио наше анализе јесте добијање података о пословању посматраног предузећа и пословање предузећа у будућности који се ослањају на Z-score и ZETA анализе. Гдје је и анализран новчани ток готовине посматраног предузећа „ПРОДУКТ“ Д.О.О. из Бијељине.



Сажети биланс стања предузећа “ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина

- у КМ -

П О З И Ц И Ј А АОПИзнос

2009 2010 2011А К Т И В А

А. СТАЛНА ИМОВИНА 001 1.915.160 2.443.000 2.507.126I Нематеријална улагања 002 - - -II Некретнине, постројења, опрема и инвестиционе некретнине 008 1.915.160 2.443.000 2.507.126

III Дугорочни финансијски пласмани 021 - - -Б. ТЕКУЋА ИМОВИНА 031 1.596.434 1.390.638 1.448.632I Залихе, стална средства и средства обустављеног пословања намењена продаји

032 437.989 495.963 366.934

II Краткорочна потраживања, пласмани и готовина 039 1.158.445 894.675 1.081.698

1. Краткорочна потраживања 040 1.005.118 828.099 998.090 2. Краткорочни финансијски пласмани 046 - - - 3. Готовински еквиваленти и готовина 055 150.807 59.329 65.851 4. Активна временска разграничења 059 2.520 7.247 16.613В. ГУБИТАК ИЗНАД ВИСИНЕ КАПИТАЛА 061 - - -Г. ПОСЛОВНА АКТИВА 062 3.511.594 3.833.638 3.955.758Д. ВАНБИЛАНСНА АКТИВА 063 - - -Ђ. УКУПНА АКТИВА 064 3.511.594 3.833.638 3.955.758П А С И В АА. КАПИТАЛ 101 3.313.332 3.481.986 3.700.267I ОСНОВНИ КАПИТАЛ 102 302.500 302.500 302.500 1. Акцијски капитал 103 - - - 2. Удјели друштва са ограниченом одговорношћу 104 302.500 302.500 302.500 3. Задружни удјели 105 - - - 4. Улози 106 - - - 5. Државни капитал 107 - - - 6. Остали основни капитал 108 - - -II УПИСАНИ НЕУПЛАЋЕНИ КАПИТАЛ 109 - - -III ЕМИСИОНА ПРЕМИЈА 110 - - -IV РЕЗЕРВЕ 111 30.200 30.200 30.200V РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ 114 - - -VI НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК 117 2.980.632 3.149.286 3.367.567VII ГУБИТАК ДО ВИСИНЕ КАПИТАЛА 122 - - -Б. ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА 125 - - -В. ОБАВЕЗЕ 132 198.262 351.652 255.491I Дугорочне обавезе 133 - 250.000 -II Краткорочне обавезе 142 198.262 101.652 255.491 1. Пасивна временска разграничења 159 2.154 436 14.635



Г. ПОСЛОВНА ПАСИВА 161 3.511.594 3.833.638 3.955.758Д. ВАНБИЛАНСНА ПАСИВА 162 - - -Ђ. УКУПНА ПАСИВА 163 3.511.594 3.833.638 3.955.758

Сажети биланс успеха предузећа “ПРОДУКТ” Д.О.О. Бијељина

- у КМ -


2009 2010 2011

А. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

I ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 201 3.839.997 2.351.184 3.256.2341. Приходи од продаје робе 202 2.238.546 22.347 186.3042. Приходи од продаје учинака 206 1.461.794 2.123.590 3.014.3963. Приходи од активирања или потрошње робе И учинака 210 - - -

4. Повећање вредности залиха учинака 211 52.641 - -5. Смањење вредности залиха учинака 212 - 8.020 35.5006. Остали пословни приходи 215 87.016 213.267 91.034II ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 216 3.725.397 2.037.678 3.011.5621. Набавна вредност продате робе 217 1.639.869 73.726 185.6222. Трошкови материјала 218 1.765.536 1.723.895 2.502.3303. Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи 219 158.690 85.147 114.251

4. Трошкови производних услуга 222 30.774 19.984 18.1705. Трошкови амортизације и резервисања 223 79.394 86.839 133.148 5.1.Трошкови амортизације 224 79.394 86.839 133.148 5.2. Трошкови резервисања 225 - - -6. Нематеријални трошкови 226 47.608 40.124 46.8957. Трошкови пореза 227 3.369 14.878 11.0328. Трошкови доприноса 228 157 85 114Б. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК 229 114.600 313.506 244.672В. ПОСЛОВНИ ГУБИТАК 230 - - -

Г. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

I ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 231 727 521 354II ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 238 11.805 29.212 9.237 1. Расходи камата 240 10.762 13.057 9.237Д. ДОБИТАК РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ 244 103.522 284.815 235.789Ђ. ГУБИТАК РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ 245 - - -Е. ОСТАЛИ ПРИХОДИ И РАСХОДИI ОСТАЛИ ПРИХОДИ 246 28.325 38.847 76.666II ОСТАЛИ РАСХОДИ 257 81.570 90.174 28.194Ж. ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ОСТАЛИХ ПРИХОДА И РАСХОДА 268 - - 48.472

З. ГУБИТАК ПО ОСНОВУ ОСТАЛИХ ПРИХОДА И РАСХОДА 269 53.245 51.327 -



I ПРИХОД И РАСХОД ОД УСКЛАЂИВАЊА ВРЕДНОСТИ ИМОВИНЕI Приходи од усклађивања вредности имовине 270 - - -II Расходи од усклађивања вредности имовине 280 - - -Ј. ДОБИТАК И ГУБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊАI Добитак пре опорезивања 293 103.522 233.488 284.261II Губитак пре опорезивања 294 53.245 - -К. ТЕКУЋИ И ОДЛОЖЕНИ ПОРЕЗ НА ДОБИТ 295 9.677 24.833 29.981Л. НЕТО ДОБИТАК И НЕТО ГУБИТАК ПЕРИОДА1. Нето добитак текуће године 298 40.600 208.655 254.2802. Нето губитак текуће године 299 - - -Љ.УКУПНИ НЕТО РЕЗУЛТАТ У ОБРАЧУНСКОМ ПЕРИОДУI Укупни нето добитак у обрачунском периоду 317 40.600 208.655 254.280II Укупни нето губитак у обрачунском периоду 318М. УКУПНИ ПРИХОДИ 325 3.869.049 2.390.552 3.333.254Н. УКУПНИ РАСХОДИ 326 3.818.722 2.157.064 3.048.993



1. ОЦЈЕНА КРЕДИТНОГ БОНИТЕТА ПРЕДУЗЕЋА „ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА ПО ТРАДИЦИОНАЛНОМ ПОСТУПКУ

1.1. Финансијски положај предузећа „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина

Финансирање развојних и пословних активности предузећа оријентисано је и опредјељено је на: 1) инвестирање капитала у фиксну имовину ради отпочињања одабране пословне активности и будућег њеног развоја, и 2) текућим финансирањем обртне имовине и ангажоване радне снаге у сврху континуираног текућег одвијања оперативне пословне активности.

Оба аспекта финансирања предузећа су у процесу отпочињања пословне активности, њеног даљег смишљеног (планског) развоја и оперативног (текућег) одвијања, априори домен пословне финансијске политике. Текући и будући могући ефекти те политике домен су испитивања, оцјене и процјене финансијске анализе.1

Другачије речено, финансијска анализа се бави истраживањем, квантифицирањем, дескрипцијом и оцјеном финансијског положаја предузећа. Постоје различити приступи којима се врши оцјена финансијске ситуације (бонитета) предузећа, зависно од тога да ли се та оцјена односи само на анализу показатеља који потврђују да је предузеће сигуран дужник, или на индикаторе који потврђују положај предузећа на тржишту, указују на његову перспективу пословног развоја и пословну орјентацију. Другим ријечима, бонитет предузећа има свој ужи и шири смисао. Бонитет почиње од латинске речи „бонус“ која значи добар и предствља скуп особина једног субјекта који га чине добрим и сигурним дужником. Под појмом бонитета се подразумјева формално и материјално својство субјекта које га чини сигурним дужником. У ужем смислу бонитет изражава кредитну способност и ликвидност фирме, а у ширем смислу његову укупну позицију – организациону, кадровску и материјално – финансијску конституцију, позицију на тржишту, пословну репутацију, развојне програме и пословну перспективу, а отуда и кредитну способност и ликвидност.

Аналитичко испитивање финансијског положаја треба да да одговор на питање какав је финансијски положај субјекта који је предмет анализе. Финансијски положај субјекта који је предмет анализе може да буде:

Добар, Прихватљив, Лош.2

Добар је финансијски положај предузећа ако финансијска равнотежа обезбјеђује сигурност у одржавању ликвидности, ако је задуженост таква да обезбјеђује пуну

1 Проф. др Ђоко Н. Малешевић, Доц. др Витомир Б. Старчевић, Пословна анализа, Факултет пословне економије Бијељина, 2010. г., стр. 345.2 Проф. др Спасоје Тушевљак, Проф. др Јован Родић, Финансије предузећа, Цонссецо институт Београд, 2003., стр. 374.



независност предузећа и добру сигурност његових повјерилаца, ако је солвентно, ако предузеће при стабилној новчаној јединици из финансијског резултата значајније увећава сопствени капитал, а у условима инфлације из ефекта ревалоризације и финансијског резултата увећава реалну вриједност сопственог капитала.

Прихватљив је финансијски положај предузећа ако финансијска равнотежа омогућава одржавање ликвидности (без сигурности), ако је задуженост таква да предузећу обезбјеђује релативну независност и релативну сигурност његових повјерилаца, ако је солвентно, ако у условима стабилне новчане јединице из финансијског резултата умјерено увећава сопствени капитал а у условима инфлације из ефекта ревалоризације и финансијског резултата одржава реалну вриједност сопственог капитала.

Лош је финансијски положај предузећа ако финансијска равнотежа не омогућава одржавање ликвидности, ако задуженост не обезбјеђује независност предузећа и сигурност његових повјерилаца, ако је солвентност критична, ако при стабилној новчаној јединици не увећава из финансијског резултата сопствени капитал, а у условима инфлације из ефеката ревалоризације и финансијског резултата не одржава реалну вриједност сопственог капитала.

Будући да финансијски положај условљава више чинилаца, у реалном животу они могу да буду у опречности, један добар други лош, што отежава коначну оцјену о финансијском положају. Тај проблем се олакшава временским упоређењем и просторним упоређењем, упоређењем са конкуренцијом. Ово је зато што временско упоређење омогућава уочавање развоја финансијског положаја а просторно упоређење омогућава оцјену финансијског положаја у односу на финансијски положај конкуренције, што чини поуздану основу за закључивање о изгледима предузећа на развој па и опстанак с обзиром на разлике између његовог финансијског положаја и финансијског положаја конкуренције.

Поставља се питање са којим предузећем се можемо поредити. То може да буде најбоље конкурентно предузеће или сва конкурентна предузећа у земљи, односно сва предузећа исте дјелатности.

Дакле, анализа финансијског положаја, још једном напомињемо, посвећена је анализи:

анализи финансијске равнотеже, ликвидности, задужености, солвентности и одржавању реалне вриједности сопственог капитала.



1.1.1. Финансијска равнотежа

ФИНАНСИЈСКА РАВНОТЕЖАу КМ

П О З И Ц И Ј А АОП 2009 2010 20111. Краткорочна потраживања 040 1.005.118 828.099 998.0902. Краткорочни финансијски пласмани 046 - - -3. Готовина и готовински еквиваленти 055 150.807 59.329 65.8514. Активна временска разграничења 059 2.520 7.247 16.613I Краткорочно везана средства (1 до 4) 1.158.445 894.675 1.081.698

5. Краткорочне обавезе 142 198.262 101.652 255.491II Краткорочни извори финансирања (5) 198.262 101.652 255.491 КРАТКОРОЧНА ФИН. РАВНОТЕЖА (I/II) 5,843 8,801 4,234РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Краткор. Фин. равнотежа (Веће од ...) 1,000 1,000 1,000

7. Уписани неуплаћени капитал 109 - - -8. Стална имовина 001 1.915.160 2.443.000 2.507.1269. Залихе, стална средства и средства обустављеног пословања намењена продаји 032 437.989 495.963 366.934

III ДУГОРОЧНО ВЕЗАНА ИМОВИНА (7 до 9) 2.353.149 2.938.963 2.874.060

10. Капитал 101 3.313.332 3.481.986 3.700.26711. Дугорочна резервисања 125 - - -12. Дугорочне обавезе 132 198.262 351.652 255.491IV ТРАЈНИ И ДУГОРОЧНИ КАПИТАЛ (10 до 12) 3.511.594 3.833.638 3.955.758

ДУГОРОЧНА ФИНАНСИЈСКА РАВНОТЕЖА (III/IV) 0,670 0,767 0,727

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Дугор. фин. равнотежа (Мање од ...) 1,000 1,000 1,000

13. Трајни и дугорочни капитал 101,125,132 3.511.594 3.833.638 3.955.75814. Стална имовина и уписани неуплаћени капитал 001,109 1.915.160 2.443.000 2.507.126

15. Нето обртни капитал (13–14) 1.596.434 1.390.638 1.448.63216. Залихе, стална средства и средства обустављеног пословања намењена продаји 032 437.989 495.963 366.934

СТОПА ПОКРИВЕНОСТИ ЗАЛИХА (15/16´ 100) 364,49 280,39 394,79

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Стопа покривености залиха (Веће од ...) 100,00% 100,00% 100,00%



Код финансијског положаја кључна је анализа финансијске равнотеже. Под финансијском равнотежом подразумијева се да средства по обиму и времену за које су везана (неуновчива) одговарају обиму и времену расположивости извора финансирања. Пошто вријеме везивања средстава није једнако за сва средства нити је вријеме расположивости извора финансирања једнако за све изворе финансирања, то практично значи да постоји низ једначина које показују финансијску равнотежу. Постоји онолико једначина колико има различитих временских интервала у којима су поједине врсте средстава везана, односно, колико има различитих временских интервала у којима су поједине врсте финансирања расположиве. Очито је да расчлањавање биланса стања на читав низ једначина са циљем да се утврди да ли код свих једначина постоји једнакост лијеве и десне стране, што би значило да постоји финансијска равнотежа, или лева и десна страна нису једнаке, што значи да не постоји финансијска равнотежа. Због тога се анализа финансијске равнотеже своди на:

анализу краткорочне финансијске равнотеже, анализу дугорочне финансијске равнотеже и анализу стопе покривености залиха.

Основни документ из кога долазимо до података о финансијској равнотежи је биланс стања, с обзиром да се из њега уочава једнакост средстава и извора финансирања. Контрола односа готовине, краткорочних потраживања и краткорочних обавеза представља контролу ликвидности, а контрола односа дугорочно везаних средстава и трајних и дугорочних извора финансирања представља контролу услова за одржавање ликвидности. Ако постоји краткорочна финансијска равнотежа, онда мора да постоји и дугорочна финансијска равнотежа. Тако да из до сада наведеног можемо закључити да су краткорочна и дугорочна равнотежа међусобно условљене.

1.1.1.1. Краткорочна финансијска равнотежа

Краткорочна финансијска равнотежа посматра се са становишта односа ликвидних и краткорочно везаних средстава, с једне стране, и доспјелих обавеза и обавеза које доспјевају у кратком року, с друге стране. Постојање једнакости једне и друге величине сматра се успостављањем краткорочне финансијске равнотеже.

Ово правило, у суштини, инсистира на ликвидности што значи да се анализом краткорочне финансијске равнотеже оцјењује ликвидност да контрола краткорочне финансијске равнотеже представља контролу ликвидности. У средишту испитивања краткорочне финансијске равнотеже је ликвидност предузећа , која се дефинише као способност плаћања односно способност предузећа да у сваком тренутку испуни безусловно доспеле обавезе плаћања. С тим у вези, из биланса стања издвајају се следеће позиције:

На страни активе – готовина, купци и друга потраживања, краткорочни финансијски пласмани и активна временска разграничења На страни пасиве – добављачи и друге обавезе из пословања, краткорочни зајмови и пасивна временска разграничења.



Ако је тај однос – коефицијент краткорочне финансијске равнотеже – већи од 1,000 предузеће остварује краткорочну финансијску равнотежу, а ако је коефицијент краткорочне финансијске равнотеже мањи од 1,000 не постоји краткорочна финансијска равнотежа.

Графикон бр. 1 –Однос краткорочно везаних средстава и краткорочни извора финансирања

Предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина у 2009. години остварује коефицијент краткорочне финансијске равнотеже већи од 1,000, тачније износи 5,843. То значи да на 100,00 КМ доспјелих обавеза предузеће располаже са 484,3 КМ ликвидних средстава, што нам указује да је ликвидност предузећа више него одлична. У 2010. години предузеће остварује коефицијент краткорочне финансијске равнотеже већи од 1,000 и то у износу од 8,730 КМ. То нам указује да предузеће на 100,00 КМ доспјелих обавеза располаже са 773,00 КМ ликвидних средстава. Док у 2011.години предузеће оставрује коефицијент краткорочне финансијске равнотеже такође већи од 1,000 тј. 4,164, такође што нам указује да предузеће на 100,00 КМ доспјелих обавеза остварује своју ликвидност у износу од 316,4 КМ ликвидних средства. На основу посматраног периода предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. остварује краткорочну финансијску равнотежу, што нам указује да је предузеће изузетно ликвидно. Посматрано предузеће у 2009.години остварује своју ликвидност, али знато је повећава у 2010.години и има изванредну ликвиност, док у 2011.години долази до пада коефицијанта ликвидности, али предузеће и даље остварује више него одличну ликвидност.

1.1.1.2. Дугорочна финансијска равнотежа

Анализа дугорочне финансијске равнотеже заснива се на упоређивању дугорочно везаних средстава, са једне, и трајног капитала, дугорочних обавеза и дугорочног резервисања, с друге стране. Дугорочно везана средства обухватају: основна средства, дугорочне финансијске пласамне, сталне залихе и губитак исказан у активи. Трајни или сопствени капитал обухвата основни и резервни капитај и оно што је с њим заједничко,



дугорочне обавезе обухватају дугорочне зајмове и друге дугорочне обавезе, а дугорочна резервисања обухватају резервна покрића будућих трошкова и ризика3.

Једначина дугорочне финансијске равнотеже одговара златном билансном правилу у ширем смислу које захтјева да дугорочно везана средства буду једнака трајним и дугорочним изворима финансирања.

Анализирајући дугорочну финансијску равнотежу водићемо се следећим позицијама из биланса:

На страни активе – залихе, дугорочни финансијски пласмани, основна средства и губитак. На страни пасиве – дугорочни зајмови, дугорочна резервисања и капитал.

За стварање услова за одржавање ликвидности у области дугорочног финансирања коефицијент финансијске стабилности код дугорочног финансирања треба да буде мањи од 1,000.

Графикон бр.2 –Однос дугорочно везане имовине и трајног и дугорочног капитала

Посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. из Бијељине у 2009.години остварује коефицијент другорочне финансијске равнотеже од 0,670 што је мање од референтне вриједности која дозвољава највише 1,000, тако да може се закључити да предузеће остварује дугорочну финансијску равнотежу у 2009.години. У 2010.години посматрани коефицијент износи 0,767 што је мање од референтне вриједности која износи 1,000, тако да предузеће и у наредној години тј. тренуто посматраној наставља да оставрује дугорочну финансијску равнотежу. С обзиром да предузећу и у 2011.години посматрани коефицијент (0,727) је мањи од референтне вриједности (1,000) што значи да предузеће остварује поново дугорочну финансијску равнотежу. С обзиром на повезаност и јединство краткорочно везаних средстава и дугорочно везаних средстава, с једне стране, и

3Проф. др Спасоје Тушевљак, Проф. др Јован Родић, Финансије предузећа, Цонссецо институт Београд, 2003., стр. 382.



краткорочних обавеза и дугорочних обавеза, с друге стране, постојање краткорочне финансијске равнотеже тј. постојање ликвидности подразумева истовремено постојање идугорочне финансијске равнотеже (као услова за одржавање ликвидности), тако да можемо закључити да на основу посматраних коефицијената предузеће остварује финансијску равнотежу у све три посматране године.

1.1.1.3. Стопа покривености залиха

У ком су износу залихе покривене нето обртним капиталом предузећа можемо видјети на основу стопе покривености залиха. Стопа покривености залиха рачуна се из односа нето обртног капитала и сталних залиха. Ако је степен покрића залиха 100%, тада је успостављена равнотежа у области дугорочног финансирања. Међутим, ако је степен покрића сталних залиха нето обртним капиталом мањи од 100,00 %, тада не постоје реални услови за одржавање перманентне ликвидности.

Графикон бр.3 – Стопа покривености залиха

Посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. у 2009. години има стопу покривености залиха 364,49% што значи да су залихе мање од нето обртног капитала. У 2010. години та стопа је нешто нижа и износи 280,39% што је мање него од претходне године али такође повољна ситуација. И у трећој 2011.години стопа покривености залиха износи 394,79%, што значи да ово посматрано предузеће има најповољнију ситуацију у 2011.години тј. залихе су мање од обртног капитала.

Посматрано предузеће у све три године остварује стопу покривености залиха изнад референтне вриједности од 100,00 %. Разлог овакве добре ситуације јесте зато што има високу вриједност нето обртног капитала у односу на вриједност залиха који из године у годину остаје на истом нивоу уз мала варирања, док се залихе из године у годину смањују, из чега се види да предузеће све ефикасније управља залихама.



1.1.2. Ликвидност

ЛИКВИДНОСТу КМ

П О З И Ц И Ј А АОП 2009 2010 2011

Текућа ликвидност:Текућа имовина /Краткорочне обавезе 031/142 8,052 13,680 5,670

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Текућа ликвидност (Веће од ...) 2,000 2,000 2,000

Редукована ликвидностготовина + краткорочна потраживања / краткорочне обавезе (055+040)/142 5,830 8,730 4,164

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ – Редукована ликвидност (Веће од …) 1,000 1,000 1,000

Тренутна ликвидностготовина / краткорочне обавезе 055/142 0,761 0,584 0,258

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ – Тренутна ликвидност 1,000 1,000 1,000

Просечан број дана наплате потраживањаПотраживања x 365 / Приходи од продаје

(033*365)/ (202+206) 25 67 37

Ликвидност предузећа се дефинише као споспбност предузећа да расположивом ликвидном имовином успјева перманентно измиривати доспјеле краткорочне обавезе. За разлику од поимања ликвидности предузећа, ликвидност новчаних средстава, новчаних еквивалената, краткорочних потраживања и обртне имовине у залихама, дефинише се као способност датих облика да се претворе у новчани облик домицилане новчане јединице плаћања.

Ликвидност предузећа се може посматрати са два аспекта. Први се односи на квантитативну процјену ликвидности и везан је на сталну

способност предузећа да о року доспјећа извршава своје обавезе. Други аспект ликвидности се односи на квалитативну процјену ликвидности

у смислу могућности готовинских еквивалената, потраживања и имовине (залиха) да се у што бржем року конвертују у домицилно средство плаћања.


Dobavljači 181 odnosno 365


Већ из саме дефиниције ликвидности предузећа, јасно се кристалише њено аналитичко исказивање у виду односа ликвидне имовине и краткорочних обавеза.4

Наша анализа ликвидности усмјерена је на: Општа (текућа) ликвидност Коефицијент убрзане ликвидности Коефицијент тренутне ликвидности Просјечан број дана наплате потраживања

1.1.2.1. Општа (текућа) ликвидност

Коефицијент текуће ликвидности је однос између обртних средстава и краткорочних обвеза према изворима. Темељни је показатељ ликвидности у анализи хоризонталне финанцијске структуре. Назива се још и текући однос.

Брзим претварањем обртних средстава у новчани облик (по правилу у року једне године) омогућава се подмиривање краткорочних обвеза (које доспијевају у року једне године). Да би се одржала текућа ликвидност, важну улогу има величина радног капитала. Радни капитал је разлика између текуће активе и текућих обвеза, тј. онај дио текуће активе који је финансиран из дугорочних извора (текућа актива умањена за текуће обвезе).

Сматра се да би за производно подузеће текући однос тј. овај коефицијент износио најмање 2,000, што одговара правилу финансирања 2:1 („current - ratio”).5 Овај коефицијент ликвидности показује са колико је новчаних јединица обртних средстава покривена једна новчана јединица краткорочних обавеза.

Графикон бр.4. – Коефицијент опште ликвидностиЈасно може се уочити на основу приложеног графикона (графикон бр.4.) да

предузеће у све три посматране године остварује текућу ликвидност јер је коефицијент 4Проф. др Ђоко Н. Малешевић, Доц. др Витомир Б. Старчевић, „Пословна анализа“, Факултет пословне економије Бијељина, 2010. г., стр. 353.5Проф. др Спасоје Тушевљак, Проф. др Јован Родић, Финансије предузећа, Цонссецо институт Београд, 2003., стр. 173.



текуће (опште) ликвидности у све три посматране године био знатно изнад референтне вриједности од 2,000. Разлог томе су много већа текућа имовина од краткорочних обавеза.

У 2009.годи предузеће остварује веома добру текућу ликвидност са 8,052, коју знатно повећава у 2010.години и текућа ликвидност износи 13,680 што је изузетно добро за посматрано предузеће. Док у 2011.години долази до знатног пада текуће ликвидноси у односу на претходну годину и износи 5,670, али предузеће и даље остварује текућу ликвидност.

1.1.2.2. Коефицијент убрзане (ефективне) ликвидности

Коефицијент убрзане ликвидности посебно је мјерило ликвидност. Овај показатељ говори о томе има ли предузеће довољно краткорочних средства да подмири доспјеле обвезе, тј. коефицијент убрзане (ефективне) ликвидности утврђује се испитивањем односа између краткорочне расположиве ликвидне имовине и доспјелих краткорочних обавеза. Из ликвидне имовине, при анализи убрзане ликвидности, изостављају се залихе. Управо због тога се овај показатељ назива и коефицијент редуковане ликвидности. Ако је коефицијент убрзане ликвидности 1,000 или виши оцјењује се да ће предузеће бити ликвидно. Овај коефицијент је повезан са правилом финансирања 1:1 („acid test”). Што значи да коефицијент убрзане ликвидности би требао бити минимално 1,000, то јесте да краткорочне обвезе не би смјеле бити веће од краткорочне имовине умањене за залихе.

Ако је овај коефицијент једнак 1,000 предузеће остварује оптималну ликвидност. Преко овог износа, предузеће је ликвидно осим у случају када је овај коефицијент много изнад 1,000. Тада предузеће остварује претјерану ликвидност која није добра јер новчана средства не циркулишу. Било која вриједност овог коефицијента испод референтне вриједности указује да предузеће не остварује ликвидност. Тако да неликвидност предузећа може бити трајна или привремена неликвидност.

Графикон бр.5. – Коефицијент убрзане ликвидностиКоефицијент убрзане ликвидности је у све три посматране године већи од 1,000

што значи да предузеће остварује убрзану ликвидност. Тако да у 2009.години предузеће



остварује коефицијент убрзане ликвидности од 5,830, у 2010.години од 8,730 и у 2011.години 4,164 што је знатно мањи него у претходним али предузеће и даље остварује убрзану ликвидност. То нам показује да предузеће располаже са довољно готовине и краткорочних потраживања да покрије износ краткорочних обавеза.

1.1.2.3. Коефицијент тренутне ликвидности

Коефицијент тренутне ликвидности показује колика је покривеност краткорочних обвеза ликвидном краткотрајном имовином, односно новчаним средствима. То јесте статичко мјерење ликвидности, јер се упоређују расположива новчана средства и доспјеле обавезе у одређеном тренутку (за одређени дан). Референтна вриједност овог показатеља јесте 1,000. Јако битно је споменути да није реално да предузеће остварује тренутну ликвидност. Сматра се да би износ готовине и уновчивих хартија од вриједности требао да покрије 50% доспјелих краткорочних обавеза за плаћање. Ово правило није без резерве, ако се имају у виду увођења кредитних линија и „standby” аранжмана као замјене за новчану равнотежу у ликвидности.6

Графикон бр. 6. – Коефицијент тренутне ликвидности

На основу три посматране године може се закључити да предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. из Бијељине не остварује тренутну ликвидност, што значи да има коефицијент тренутне ликвиднсоти мањи од референтне вриједности (1,000). Тако да може се уочити да коефицијент тренутне ликвиднсоти је у 2009.г. најближи референтној вриједнсоти, али је у постепеном паду.

6Проф. др Ђоко Н. Малешевић, Доц. др Витомир Б. Старчевић, Пословна анализа, Факултет пословне економије Бијељина, 2010. г., стр. 357.



1.1.2.4. Просјечан број дана наплате потраживања

Период у коме предузеће бескаматно кредитира своје купце можемо рећи да представља просјечан број дана наплате потраживања. На основу овог показатеља можемо видјети колико је предузеће способно да наплати потраживања од купаца. Тако да сваком предузећу је у интересу да своја потраживања наплати у што краћем могућем року.

Графикон бр. 7. – Просјечан број дана наплате потраживања

На основу ове протекле три посматране године ово предузеће наплаћује своја потраживања са малим закашњењем. У просјеку своја потраживања наплаћује нешто мало више од мјесец дана што може се видјети да у 2009. за 25 дана, у 2010. за 67 дана и у 2011. за 37 дана, гдје може се видјети из приложеног да предузеће најбрже своја потраживања је остваривало у 2009. години.

Када гледамо све укупну ликвидност овог посматраног предузећа може се уочити да је ово предузеће изузетно ликвидно тј. остварило је општу, убрзану (ефективну) ликвидност. Ово предузеће од посматране ликвидности није само остварило тренутну ликвидност, али није ни реално очекивати да предузећа имају тј. остварују реалну ликвидност. Што нам говори да предузеће има много већу краткорочно везану имовину од краткорочних обавеза.



1.1.3. Солвентност

СОЛВЕНТНОСТу КМ

П О З И Ц И Ј А АОП 2009 2010 2011 1. Пословна актива 062 3.511.594 3.833.638 3.955.7582. Дугови 125,132 198.262 351.652 255.491 КОЕФИЦИЈЕНТ СОЛВЕНТНОСТИ (1/2) 17,712 10,902 15,483

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Коефицијент солвентности (Веће од ...)

1,000 1,000 1,000

Солвентност предузећа подразумјева аналитичко испитивање могућности предузећа да превазиђе евентуалне тешкоће у пословању а да при томе не угрози сигурност повјерилаца у погледу њихових потраживања. Солвентност се дефинише као способност предузећа да може да измири не само доспјеле обавезе већ и оне које се налазе у фази доспјевања. Међутим, у наштој пракси, појам солвентности се често поистовјећује са појмом ликвидности. Али ови појмови не показују исто. Солвентност је пословно стање које условљава мањи или већи обим средстава одређеног степена ликвидности. Отуда финансијско пословање може бити солвентно или несолвентно, а средства у предузећу имају мањи или већи степен ликвидности.7

Графикон бр. 8. – Коефицијент солвентности

Солвентност предузећа се може добити из односа пословне активе и укупних дугова, а уколико је коефицијент солвентности веће од 1,000 може се рећи да је то предузеће солвентно. На основу графинона бр.8. може се видјети да предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. из Бијељине остварује изванредну солвентност, тј. има коефицијент солвентности много већи од референтне вриједнсоти од 1,000. Што нам даље ово указује да су сви дугови предузећа веома добро покривени.

7 Prof. dr Đoko N. Malešević, Doc. dr Vitomir B. Starčević, Poslovna analiza, Fakultet poslovne ekonomije Bijeljina, 2010. g., str. 444.



1.1.4. Задуженост

АДЕКВАТНОСТ КАПИТАЛАу КМ

П О З И Ц И Ј А АОП 2009 2010 2011Износ % Износ % Износ %

1. Капитал 101 3.313.332 94,35 3.481.986 90,83 3.700.267 93,542. Дугови 125,132 198.262 5,65 351.652 9,17 255.491 6,46ПАСИВА (1 + 2) 3.511.594 100,00 3.833.638 100,00 3.955.758 100,00РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Капитал/Дугови: Капитал: 50%Дугови: 50%

Показатељи задужености омогућују праћење структуре извора финансирања предузећа. Показатељи задужености мјере односно показују до које мјере је предузеће финансирано из туђих извора и колико је оно способно подмирити своје дужничке обавезе. Наиме, они показују финансијску структуру и мјере дугорочни ризик који произилази из такве структуре. Указују на равнотежу између двије врсте извора дугорочног финансирања и то средстава инвестирана од стране власника и од стране зајма.

Постотни удио властитих и туђих извора финансирања предузећа на одлучујући начин утиче на цјелокупно пословање предузећа. Високи удио властитих извора финансирања пословања чини предузеће стабилним и независним, док високи удио туђих извора финансирања пословања знатно утиче на смањивање укупне рентабилности предузећа, на ликвидност, односно стабилност предузећа.

Референтне вриједности односно структура капитала треба да буде у односу 50% сопственог капитала и 50% позајмњеног капитала.

Графикон бр. 9. – Однос дугова и капитала

Посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина преко 92% средстава прибавља из сопствених извора што је јако добро и веома повољна ситуација, односно то значи да свега око 8% је позајмљени капитал. Удио властитих и туђих извора финансирања предузећа утиче на цијелокупно пословање предузећа. Тако да овде висок удио властитих извора финансирања пословање предузећа чини стабилним и независним.



1.1.5. Адекватност капитала

СТРУКТУРА КАПИТАЛАу КМ

П О З И Ц И Ј А АОП2009 2010 2011

Износ % Износ % Износ %1. Акцијски капитал 103 - - -Акцијски капитал - укупно3. Удели друштва са ограниченом одговорношћу 104 302.500 9,13 302.500 8,69 302.500 8,184. Задружни удели 105 - - -5. Улози 106 - - -6. Државни капитал 107 - - -7. Остали основни капитал 108 - - -I ОСНОВНИ И ОСТАЛИ КАПИТАЛ (1 до 7) 302.500 9,13 302.500 8,69 302.500 8,18II ЕМИСИОНА ПРЕМИЈА 110 - - -III РЕЗЕРВЕ 111 30.200 0,91 30.200 0,87 30.200 0,82IV РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ 114 - - -V НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК 117 2.980.632 89,96 3.149.286 90,45 3.367.567 91,01VI ГУБИТАК ДО ВИСИНЕ КАПИТАЛА 122 - - -

УКУПНИ КАПИТАЛ (I до VII) 3.313.332 100,00 3.481.986 100,00 3.700.267 100,00

Адекватност капитала је веома значајна за свако предузеће, веома је битна сктуктура капитала у предузећу, односно каква је постојећа структура капитала односно адекватност капитала. За предузеће је веома битно да менаџмен предузећа донесе веома добру одлуку тј. адекватну одлуку о структури капитала.

Од 100% укупног капитала у 2009.години 89,96% чини нераспоређени добитак, у 2010.години 90,45% и у 2011.години 91,01%. Ово друштво је друшто са ограниченом одговорношћу које спада у друштво капитала гдје чланови друштва учествују у укупном капиталу са удјелима од 9,13% у 2009.години, са 8,69% у 2010.години и са 8,18% у 2011.годни од укупног капитала. На основу горе приказане табеле може се видјети да у структуру капитала улазе и резерве, али које су веома мале у односу на укупан капитал и у укупном капиталу учествују са мање од 1% то је нпр. у 2009.години око 0,91% или око 30.200КМ.



1.2. Имовински положај предузећа “ПРОДУКТ” Д.О.О. Бијељина

За имовински положај може се рећи да је друго подручије у финансијском извјештају. Овај аспект финансирања се анализира сходно познатим критеријумима употребе имовине у остваривању пословног задатка. Ти критеријума су: правац улагања, динамика и интензитет улагања и рационалност или цјелисходност улагања. Имовински положај предузећа чини актива. Анализа имовинског положаја обухвата:

1. анализа структуре (структура укупне активе, структура пословне активе и структура оперативне активе)

2. анализа фиксне имовине (основних средстава) у оквиру које је: структура фиксне имовине, дотрајалост фиксне имовине, техничка опремљеност и искоришћење капацитета;

3. анализа обртне имовине у оквиру које је: структура обртне имовине и брзина обртања;

4. анализа обрта пословне имовине и рока повраћаја.

1.2.1. Структура имовине

БИЛАНС СТАЊАу КМ

П О З И Ц И Ј А2009 2010 2011

Износ % Износ % Износ %А К Т И В АА. СТАЛНА ИМОВИНА 1.915.160 54,54 2.443.000 63,73 2.507.126 63,38I Нематеријална улагања - - - - - -II Некретнине, постројења, опрема и инвестиционе некретнине 1.915.160 54,54 2.443.000 63,73 2.507.126 63,38III Дугорочни финансијски пласмани - - - - - -Б. ТЕКУЋА ИМОВИНА 1.596.434 45,46 1.390.638 36,27 1.448.632 36,62 I Залихе, стална средства и средства обустављеног пословања намењена продаји 437.989 12,47 495.963 12,93 366.934 9,28 II Краткорочна потраживања, пласмани и готовина 1.158.445 32,99 894.675 23,34 1.081.698 27,34 1. Краткорочна потраживања 1.005.118 28,62 828.099 21,60 998.090 25,23 2. Краткорочни финансијски пласмани - - - - - - 3. Готовински еквиваленти и готовина 150.807 4,29 59.329 1,55 65.851 1,66 4. Порез на додату вриједност - - - - 1.144 0,03 5. Активна временска разграничења 2.520 0,08 7.247 0,19 16.613 0,42В. ГУБИТАК ИЗНАД ВИСИНЕ КАПИТАЛА - - - - - -Г. ПОСЛОВНА АКТИВА 3.511.594 100,00 3.833.638 100,00 3.955.758 100,00Д. ВАНБИЛАНСНА АКТИВА - - - - -Ђ. УКУПНА АКТИВА 3.511.594 100,00 3.833.638 100,00 3.955.758 100,00



П А С И В А А. КАПИТАЛ 3.313.332 94,35 3.481.986 90,83 3.700.267 93,54I ОСНОВНИ КАПИТАЛ 302.500 8,61 302.500 7,89 302.500 7,65 1. Акцијски капитал - - - - - - 2. Удјели друштва са ограниченом одговорношћу 302.500 8,61 - - 302.500 7,65 3. Задружни удјели - - - - - - 4. Улози - - 302.500 7,89 - - 5. Државни капитал - - - - - - 6. Остали основни капитал - - - - - -II УПИСАНИ НЕУПЛАЋЕНИ КАПИТАЛ - - - - - -III ЕМИСИОНА ПРЕМИЈА - - - - - -IV РЕЗЕРВЕ 30.200 0,86 30.200 0,79 30.200 0,76V РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ - - - - - -VI НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК 2.980.632 84,88 3.149.286 82,15 3.367.567 85,13VII ГУБИТАК ДО ВИСИНЕ КАПИТАЛА - - - - - -Б. ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА - - - - - -В. ОБАВЕЗЕ 198.262 5,65 351.652 9,17 255.491 6,46I Дугорочне обавезе - - 250.000 6,52 - -II Краткорочне обавезе 198.262 5,65 101.652 2,64 255.491 6,46 1. Пасивна временска разграничења 2.154 0,06 436 0,01 14.635 0,37Г. ПОСЛОВНА ПАСИВА 3.511.594 100,00 3.833.638 100,00 3.955.758 100,00Д. ВАНБИЛАНСНА ПАСИВА - - - - - -Ђ. УКУПНА ПАСИВА 3.511.594 100,00 3.833.638 100,00 3.955.758 100,00

Код анализе имовинског положаја посебно се анализира актива а посебно пасива предузећа. Актива обухвата сталну имовину, текућу имовину и губитак изнад висине капитала, а пасива обухвата капитал, дугорочна резервисања и обавезе.

Када се говори о односу сталне и текуће имовине у активи овог посматраног предузећа може се из горе наведене табеле видјети да је текућа имовина нешто мања од сталне имовине, што значи да се улаже у производњу ида је бржи обрт капитала. Из приложеног кроз три године види се да у средства посматране активе улази текућа имовина са 39,45% и стална имовина са 60,55%.

Појединачно гледана стална имовина се састоји само из некретнина, постројења и опреме, док гледанао текућа имовина се састоји највише од краткорочних потраживања, пласмана и готовине са око 72,65% и залиха са 27,35 %.

Посматрајући структуру пасиве овог предузећа види се да се она састоји од капитала и обавеза. Структуру пасиве највићим дијелом чини капитал са око 93% укупне пасиве. Основни капитал у оквиру укупног капитала је у ове три посматране године исти и то у износу од 302.500 КМ. Односно укупан капитал предузећа чини основни капитал 9,13% , резерве са око 0,91% и нераспоређени добитак са око 89,96%.

Обавезе посматраног предузећа су веома мале и чине свега око 6,5% укупне пасиве. Обавезе предузећа се састоје само од краткорочних обавеза, изузев 2010.године када у структуру обавеза улазе и дугорочне обавзе.



1.2.2. Стање и ефикасност имовине

ЕФИКАСНОСТ ИМОВИНЕу КМ

П О З И Ц И Ј А АОП 2009 2010 2011 1. Укупан приход 300 3.869.049 2.390.552 3.333.2542. Просечна пословна имовина 062/2 1.755.797 1.916.819 1.977.879 3. ЕФИКАСНОСТ ИМОВИНЕ (1/2) 2,204 1,250 1,690

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Ефикасност имовине (Веће од ...) 0,000 0,000 0,000

На основу укупног прихода и просјечне пословне имовине може се видјети ефикасност имовине код анализе имовинског положаја. Ефикасност имовинског положаја нам указује колико се укупног прихода добија на једну марку уложене просјечне пословне имовине. Ефикаснос имовине мора да буде позитивна то јесте већа од референтне вриједности од 0,000.

Графикон бр. 10. – Индикатро ефикасности имовине

Када се гледа укупан приход посматраног предузећа види се да укупан приход варира уз благи пад док просјечна пословна имовина благо и постепено расте, што за последицу има да показатељ ификасности имовине варира уз постепени пад.

У 2009.години је најбољи показатељ ефинасности имовине и износи око 2,204 што значи да предузеће на јенду марку уложене просјечне пословне имовине добија око 2,204 КМ прихода.



1.2.3. Коефицијенти обрта

ИМОВИНСКИ ПОЛОЖАЈу КМ

П О З И Ц И Ј А АОП 2009 2010 20111. Приходи од продаје 202,206 3.700.340 2.145.937 3.200.7002. Просечна обртна имовина 031/2 798.217 695.319,5 724.3163. Просечне залихе 032/2 218.994,5 247.981,5 183.4674. Просечна потраживања 040/2 502.559 414.049,5 499.045 5а. Коефицијент обрта обртне имовине (1/2) 4,636 3,086 4,4195б. Дани везивања обртне имовине 79 118 83 6а. Коефицијент обрта залиха (1/3) 16,897 8,654 17,4466б. Дани везивања залиха 22 42 21 7а. Коефицијент обрта потраживања (1/4) 7,363 5,183 6,4147б. Дани везивања потраживања 50 70 57

Коефицијент обртаја је један од показатеља ефикасности којом предузеће користи своја средства, показује колико се пута у одређеном раздобљу обрну поједине врсте средстава у предузећу. Код наше анализе имовинског положаја коефицијенти обрта су: коефицијент обрта обртне имовине, коефицијент обрта залиха и коефицијент обрта потраживања.

Обрт обртне имовине исказује брзину обрта која се изражава коефицијентом обрта и бројем дана трајања једног обрта. Коефицијент обрта исказује колико се пута обртна имовина обрнула у периоду за који се мјери обрт, а број дана трајања обрта исказује колико је дана трајао један обрт имовине. Што је коефицијент обрта виши а број дана обрта мањи ефикасност обртне имовине је већа и обрнуто.8

Графикон бр.11. – Коефицијент обрта обртне имовине Графикон бр.12. – Дани везивања обртне имовине

8Проф. др Спасоје Тушевљак, Проф. др Јован Родић, Финансије предузећа, Цонссецо институт Београд, 2003., стр. 358.



Посматрано предузеће кроз све три године остварају коефицијент обрта обртне имовине на веома добром ниво, али овај коефицијен из године у годину има благи пад због пада укупних прихода. Овде може се видјети да је веома добра ефикасност обрта обртне имовине из разлога што је коефицијент обрта обртне имовине већи то је број дана везивања обртне имовине мањи а то значи да је ефикаснос обрта имовине све већа.

Коефицијент обрта залиха исказује брзину обрта која се изражава коефицијентом обрта залиха и бројем дана трајања једног обрта. Коефицијент обрта исказује колико се пута просјечне залихе обрну у приоду за који се мјери обрт, а број дана трајања обрта исказује колико је дана трајао један обрт просјечних залиха.

Графикон бр.13. – Коефицијент обрта залиха Графикон бр.14. – Дани везивања залиха

На основу три посматране године може се рећи да ово предузеће има изванредан коефицијент обрта залиха. Коефицијен обрта залиха је у постепеном расту изузев у 2010.години када је дошло до великог пада коефицијента обрта залиха, али на крају 2011.године достиже 17,446. Дани везивања залиха су такође веома повољни и у благом су паду изузев 2010.године гдје су порасли на 42 дана.

Коефицијен обрта потраживања и дани везивања потраживања нам показују којом брзином је предузеће способно да наплати своја потраживања.

Графикон бр.15. – Коефицијент обрта потраживања Графикон бр.16. – Дани везивања потраживања

Коефицијент обрта је изузетно повољан, али није добро што се примјећује благи пад и благи раст дана везивања потраживања. Вријеме неопходно за остварење једног циклуса потраживања је јако кратко износи 50 дана у 2009.г. док 57 дана у 2011. г.



1.3. Приносни положај предузећа „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина

Ова финансијска анализа темељи се на билансу успијха (рачуну добитка и губитка). Сврха јој је да испита и оцјени успијешност или неуспијешност предузећа, факторе ризика, границу профита и стопу сигурности од уласка у зону губитка, утицај трошкова финансирања и пореског система на финансијску моћ и коначно, исход рентабилности улагања средстава (капитала).

Редослед методолошких поставки које ћемо обратити за анализу приносног положаја и креирање информација за финансијско извештавање у овом домену је:

структура пословних прихода и пословних расхода, структура прихода и расхода, профитабилност предузећа, ризик остваривања финансијског резултата и рентабилност

При анализи приносног положаја врши се: временско и просторно упоређивање

Временско упоређивање приказује развој, напредовање предузећа у оставривању приносног положаја. Наравно, што то упоређивање обухвата више узастопних обрачунских периода утолико се јасније уочавају тенденције приносног положаја.

Просторно упоређивање је важно ради оцјене како предузеће стоји у односу на конкуренцију. При томе се поставља проблем избора упоредног предузећа, тј. предузећа са којим ће се вршити упоређивање. Тај проблем се може рјешити на два начина:

1. – да се за упоредно предузеће узме најбоље конкурентно предузеће или2. – да се упоређивање врши са свим конкурентним домаћим предузећима, то су

предузећа она струке и дјелатности којој припада анализирано предузеће. Ако се просторно упоређивање врши са најбољим конкурентним предузећем

анализа ће показати приближава ли се или заостаје предузеће у односу на најбоље конкурентно предузеће, то је битно сазнање за вођење пословне политике у правцу приближавања приносног положаја посматраног предузћа приносном положају конкурентног предузећа. Ако се просторно упоређивање врши са свим конкурентним предузећима анализираног предузећа, анализа ће показати има ли оно бољи или лоши приносни положај од просјека свих конкурентних предузећа, а то је опет важно сазнање за вођење пословне политике с циљем да предузеће буде надпросјечно, јер му само то пружа шансу да у конкуренцији опстане на тржишту.Ако се упоређивање врши са најбољим конкурентним предузећем предмет анализе је његов биланс успјеха, а ако се упоређивање врши са свим конкурентним предузећима предмет анализе је њихов збирни билан успијеха.9

9 Проф. др Спасоје Тушевљак, Проф. др Јован Родић, Финансије предузећа, Цонссецо институт Београд, 2003., стр. 290.



1.3.1. Структура пословних прихода и пословних расхода

ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИу КМ

П О З И Ц И Ј А2009 2010 2011

Износ % Износ % Износ % Структура пословних прихода:1. Приходи од продаје робе 2.238.546 58,30 22.347 0,95 186.304 5,722. Приходи од продаје учинака 1.461.794 38,07 2.123.590 90,32 3.014.396 92,573. Приходи од активирања или потрошње робе и учинака - - - - - -4. Повећање вредности залиха учинака 52.641 1,37 - - - -5. Смањење вредности залиха учинака - - 8.020 -0,34 35.500 1,096. Остали пословни приходи 87.016 2,26 213.267 9,07 91.034 2,80I Пословни приходи (1 до 6) 3.839.997 100.00 2.351.184 100.00 3.256.234 100.00 Структура пословних расхода:1. Набавна вредност продате робе 1.639.869 44,02 73.726 3,62 185.622 6,162. Трошкови материјала 1.765.536 47,39 1.723.895 84,60 2.502.330 83,093. Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи 158.690 4,26 85.147 4,18 114.251 3,794. Трошкови производних услуга 30.774 0,83 12.984 0,64 18.170 0,615. Трошкови амортизације и резервисања 79.394 2,13 86.839 4,26 133.148 4,426. Нематеријални трошкови 47.608 1,28 40.124 1,97 46.895 1,567. Трошкови пореза 3.369 0,09 14.878 0,73 11.032 0,378. Трошкови доприноса 157 0,004 85 0,004 114 0,004II Пословни расходи (1 до 8) 3.725.397 100,00 2.037.678 100,00 3.011.562 100,00 III РЕЗУЛТАТ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ (I - II) 114.600 313.506 244.672РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Резул. посл. активности (Веће од ...) 0 0 0 IV ОДНОС ПОСЛ. ПРИХОДА И РАСХОДА (I / II) 103,08% 115,39% 108,12%РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Однос посл. прихода и расхода (Веће од ...) 100,00% 100,00% 100,00% V РЕЛАТИВНА РАЗЛИКА ПОСЛ. ПРИХОДА И РАСХОДА ((I/II)-100%) 3,08% 15,39% 8,12%

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Релативна разлика посл. прихода и расхода (Веће од ...) 0,00% 0,00% 0,00%



1.3.1.1. Пословни приход

Предузеће које остварује приходе из редовног пословања називају се пословни приходи. За свако предузеће је веома битно да пословни приходу у највећој мјери учествује у укупном приходу предузећа поред финансијских прихода и ванредних прихода.

Пословни приход чини приход од продаје плус повећање вриједности залиха учинка минус смањење вриједности залиха учинка. Ако пословни приход садржи повећавање вриједнсоти залиха учинка то значи да је произвидња била већа од продаје и обрнуто.

Предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина кроз све три године остварују изузетно повољну структуру укупних прихода, од 100% укупних прихода посматраног предузећа око 98% прихода одлази на пословне приходе.

Графикон бр. 17. – Пословни добитак

Посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина има веома добру структуру пословних прихода. У сктруктуру пословних прихода око 93% прихода предузеће остварује путем продаје учинка. Једино у 2009.години приходи од продаје учинка су знатно мањи и учествују у пословном приходу са око 40%, а значајнији дио прихода је приход од продаје роба. С обзиром да у пословни приход улези и приход од повећавања вриједнсоти залиха учинка, то нам говори да је производња била већа од продаје у посматраној години.



1.3.1.2. Пословни расходи

Расходи су сви трошкови садржани у продајним учинцима тј. производима и услугама, као и трошкови који терете укупан приход у обрачунском периоду у којем су настали. Расходи су дакле сва улагања у пословни процес која обухваћају потрошњу добара ради стварања учинака и осталу потрошњу добара у предузећу повезану с настанком издатка. Расход је негативна компонента пословног успијеха предузећа, јер указује на повећање обвеза или смањење имовине и власничког капитала.

Три су категорије расхода: 1. пословни расходи; 2. расходи од финансирања; 3. ванредни расходи.

Пословни расходи настају као резултат обављања основне дјелатности предузећа и њихова висина зависи о обиму и врсти дјелатности. Ту спадају трошкови производње настали због стварања учинака, расходи набавке робе, административни расходи и други расходи нужни за одвијање основних радних процеса, затим расходи набавке и продаје, те накнадне корекције трошкова које се сматрају расходима пословања. Код типичног предузећа највеће оптерећење пословног прихода чини варијабилни расходи који обухватају трошкове материјала, горива и енергије и трошкове производних услуга.

Графикон бр. 18. – Релативна разлика између пос. прихода и пос. расхода

Код нашег посматраног предузећа трошкови материјала представљају највићи дио трошкова па тако у 2010.години оно чак заузимају око 84,6% пословних расхода. Једино може се видјети да предузеће у 2009.години има велике тошкове набавке продате робе у односу на следеће двије године. Релативна разлика изеђу пословних прихода и расхода је на прихватљивом нивао. У 2009.године релативна разлика пословних прихода и расхода је јако мала и износи свега 3,08%, али је на прихватљивом нивоу.



1.3.2. Структура прихода и расхода

БИЛАНС УСПЕХАу КМ

П О З И Ц И Ј А АОП2009 2010 2011

Износ % Износ % Износ % 1. Пословни приходи 201 3.839.997 99,25 2.351.184 98,35 3.256.234 97,692. Финансијски приходи 231 727 0,00 521 0,00 354 0,003. Остали приходи 246 28.325 0,75 38.847 1,65 76.666 2,31I ПРИХОДИ РЕДОВНИХ АКТИВНОСТИ (1+2+3) 3.869.049 100,00 2.390.552 100,00 3.333.254 100,00

4. Ванредни приходи 268 - - - - 48.472 1,455. Ревалоризациони приходи 270 - - - - - -II УКУПНИ ПРИХОДИ (I+4+5) 3.869.049 100,00 2.390.552 100,00 3.333.254 100,00

6. Пословни расходи 216 3.725.397 97,55 2.037.678 94,47 3.011.562 98,777. Финансијски расходи 238 11.805 0,31 29.212 1,35 9.237 0,308. Остали расходи 257 81.570 2,14 90.174 4,18 28.194 0,92III РАСХОДИ РЕДОВНИХ АКТИВНОСТИ (6+7+8) 3.818.772 100,00 2.157.064 100,00 3.048.993 100,00

9. Ванредни расходи 269 53.245 1,39 51.327 2,37 - -10. Расходи ревалоризације и признавања импаритетних губитака

280 - - - - - -

IV УКУПНИ РАСХОДИ (III+7+8) 3.818.772 100,00 2.157.064 100,00 3.048.993 100,00

На основу биланса успијеха можемо видјети структуру прихода и расхода. Структуром прихода и расхода можемо увидјети из којих врста прихода и расхода се састоје укупни приходи и укупни расходи, зато се посебно посматрају укупни приходи а посебно укупни расходи. Структура укупних прихода показује нам по основу чега и колико је остварено прихода, а распоред укупног прихода показује његово оптерећење појединим врстама расхода и удио финансијеског резултата у укупном приходу.10

Укупни приходи предузећа се састоје од: Пословног прихода Прихода финансирања Ванредног прихода Ревалоризациони приход

10 Проф. др Спасоје Тушевљак, Проф. др Јован Родић, Финансије предузећа, Цонссецо институт Београд, 2003., стр. 291.



Графикон бр.18. – Структура прихода

Посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина у посматраној структури укупног прихода највећи дио укупног прихода чини пословни приход са око 98%. Уколико предузеће остварује ванредни приход није препоручљиво да он буде већи од 1%. Наше посматрано предузеће остварује ванредни приход само у 2011.години који је мало изнад границе и он износи око 48.472 КМ или око 1,45%. У структуру укупних расхода посматраног предузећа улази:

Пословни расходи Финансијски расходи Остали расходи Ванредни расходи Расходи ревалоризације и признавања импаритетних губитака

Графикон бр. 20. – Структура расхода Графикон бр. 21. – Однос укупних прихода и расхода

Код овог посматраног предузећа „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина види се да око 96% пословних расхода је из редовног пословања. Такође може се видјети да у све три посматране године ово посматрано предузеће остварује добит, што значи да су му укупни приходи већи од укупних расхода.



1.3.3. Профитабилност предузећа

БИЛАНС УСПЕХАу КМ


2009 2010 2011 1. Добитак/(Губитак) пре опорезивања 293,294 50.277 233.488 284.2612. Текући и одложени порез на добит 295 9.677 24.833 29.9813. Укупни нето добитак (губитак) у обрачунском периоду 317,318 40.600 208.655 254.280

4. Укупан приход 300 3.869.049 2.390.552 3.333.254 КОЕФИЦИЈЕНТ ПРОФИТАБИЛНОСТИ ПРЕДУЗЕЋА (3/4) 0,010 0,087 0,076

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Коефицијента профитабилности (Веће од ...) 0,000 0,000 0,000

Профитабилност предузећа може се рећи да је успијешност пословања предузећа. Профитабилност односно коефицијента профитабилности добијамо из односа укупног нето добитка у обрачунском периоду и укупних прихода. Кофицијент профитабилности треба да буде позитиван тачније већи од референтне вриједности 0,000 да би за посматрано предузеће могли рећи да је профитабилно.

Графикон бр. 22. – коефицијент профитабилности

На основу графикона бр. 22 може се закључити да посматрано предузеће остварује профитабилност у све три посматране године. Односно кефицијенти профитабилности су већи од референтне вриједнсоти 0,000. Предузеће остварује најмању профитабилност у 2009.години. Како посматрано предузеће прелази и оријетише се само на производњу видимо да профитабилност предузећа расте, док се прије тога бавило продајом мјешовите робе.



1.3.4. Ризик остварења финансијског резултата

Код ризика остваривања финансијског резултата потребно је да искажемо варијабилне расходе и фиксе и релативно фиксне расходе као и расходе од камата како би исказали маржу покрића која се добија из односа то јесте разлике укупних пословних прихода и укупних варијабилних расхода. Да би могли да одредимо факторе ризика потребно је да израчунамо пословни резултат и бруто финансијски резултат. Пословни резултат се добија такође из односа то јесте разлике марже покрића и фиксих и претежно фиксних расхода, док се бруто финансијски резултат добија и односа такођ разлике пословног резултата и расхода од камата.

Фактори ризика зависе од фактора пословног ризика, фактора финансијског ризика и фактора укупног ризика односно фактори укупног ризика у себи садрже на неки начин факторе пословног ризика и факторе финансијеског ризика. Фактори укупног рузика се добијају из умошка фоктора пословног ризика и фактора финансијског ризика.

РИЗИК ОСТВАРЕЊА ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТАу КМ

П О З И Ц И Ј А 2009 2010 2011 1. Пословни приходи 3.839.997 2.351.184 3.256.2342. Варијабилни расходи 3.405.405 1.797.621 2.687.9523. Маржа покрића (1 - 2) 434.592 553.563 568.2624. Фиксни и претежно фиксни расходи 319.992 240.057 323.6105. Расходи камата 10.762 13.057 9.2376. Пословни резултат (3 - 4) 114.600 313.506 244.6527. Бруто финансијски резултат (6 - 5) 103.838 300.449 235.415 8. ФАКТОРИ РИЗИКА :8.1. Пословног (3/6) 3,79 1,77 2,328.2. Финансијског (6/7) 1,10 1,04 1,048.3. Укупног (8.1. * 8.2.) 4,17 1,84 2,41 9. Коефицијент марже покрића (3/1) 0,113 0,235 0,17510. Потребан пословни приход за остварење неутралног пословног добитка (4/9) 2.831.788 1.021.519 1.849.200

11. Стопа еластичности остварења неутралног пословног добитка ((1–10)/1)´100 26,26% 56,55% 43,21%

12. Потребан приход за остварење неутралног добитка редовне активности (4+5)/9 2.927.027 1.077.081 1.901.983

13. Стопа еластичности остварења неутралног добитка редовне активности ((1–12)/1)´100 23,78% 54,19% 41,59%



Графикон бр. 23. – Фактори ризика

Наравно, у интересу сваког предзећа је да му фокроти пословног ризика буду што мањи. Наше посматрано предузеће има ниске факторе пословног ризика и може се рећи да су на задовољавајућем нивоу. Најмањи пословни ризик предузеће оставрује у 2010.години гдје фактор пословног ризика износи 1,77, док је у осталим годинам такође веома добар али је нешто виши у односу на 2010.годину, тако да у 2009.годни износи 3,79 и у 2010.години износи 2,32.

Фактори финансијског ризика зависе од пословног резултата и бруто финансијског резултата. Посматрано предузеће има веома низак финансијски ризик, зато што су му фактори финансијског ризика изузетно мали. Фактори финансијског ризика су приближни у свакој години и износе: -2009.године 1,10, - 2010.године 1,04 и -2011.године такође 1,04. То нам говори уколико дође до повећања пословног добитак од 10% доћи ће и до повећања бруто финансијског резултата од 11%.

Као и до сад посматрани фактори ризика и фактори укупног ризика су изузетно на прихватљивом нивоу. Најнижи фактори укупног ризика су ун 2010.години гдје су јако мали и износе 1,84,а највишу се у 2009.години гдје износе свега 4,17. Тако да може се рећи да посматрано предузеће има изузетно добре то јесте веома ниске факторе ризика кроз све три године.

Графикон бр. 24. Коефицијент марже покрића



Посматрани коефицијент марже покрића добија се из односа марже покрића и пословних прихода. Коефицијент марже покрића може се рећи да су нисики али су на прихватњивом нивоу и крећу се у ове три посматране године у интервалу од 0,113 то 0,235.

Графикон бр. 25. –Стопа еластичности остваривања неутралног пословног добитка

Стопа еластичности остварења неутралног пословног добитка нам показује у коликој мјери предузеће оставрује финансијски резултат то јесте виши или нижи од неопходног за остваривање нултог финансијског резултата. Тако да наша стопа еластичности оставрења неутралног пословног добитка се креће у интервалу од 26,26% до 56,55%.

1.3.5. Рентабилност

Рентабилност предузећа јесте резултат пословања предузећа. Моћ зарађивања представља најбољи индикатор рентабилности. Овај индикатор показује степен способности датог улагања. Рентабилнсот се може примјенити на неколико врста капитала. Може се примјенити на: -укупни, - сопствени, - инвестирани, и акционарски капитал.

У оквиру анализе приносног положаја врши се анализа рентабилности капитала. У нашем посматраном предузећ анализу рентабилности вршићемо на основу три посматрана капитала.

То су: Анализа рентабилности собственог капитала Анализа рентабилности укупног капитала и Анализа рентабилности инветираног капитала



РЕНТАБИЛНОСТу КМ

П О З И Ц И Ј А АОП 2009 2010 20111. Нето добитак / (губитак) 298 40.600 208.655 254.2802. Расходи камата 240 10.762 13.057 9.2373. НЕТО ПРИНОС НА УКУПАН КАПИТАЛ (1+2) 51.362 221.712 263.517

4. Просечан сопствени капитал 102/2 151.250 151.250 151.2505. Просечан укупан капитал 101/2 1.656.666 1.740.993 1.850.1346. Просечан инвестирани капитал (102+114)/2 151.250 151.250 151.250 7. Рентабилност сопственог капитала (1/4)х100 62,84% 137,95% 168,12%

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Рентабилност сопственог капитала (Веће од ...) 0,00% 0,00% 0,00%

8. Рентабилност укупног капитала (1/5)х100 2,45% 13,13% 13,74%

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Рентабилност укупног капитала (Веће од ...) 0,00% 0,00% 0,00%

9. Рентабилност инвестираног капитала (3/6)x100 33,96% 146,59% 174,23%

РЕФЕРЕНТНА ВРЕДНОСТ - Рентабилност инвестираног капитала (Веће од ...) 0,00% 0,00% 0,00%

Укупан капитал једнак је укупном уложеним средствима то јесте активи умањеној за висину губитка. Рентабилност укупног капитала, односно укупно уложених средстава исказује се у бруто и нето изразу.11 Рентабилност укупног капитала рачуна се из односа нето добитка и просјечног укупног капитала умножено са 100 да би се добио процентуални резултат. Референтна вриједност овог показатеља је 0,000. Што нам указује да предузеће уколико остварује позитивну вриједнос односно већу од референтне вриједности онда остварује рентабилност укупног капитала.

Посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина остварује рентабилност укупног капитала. Предузеће остварује рентабилност скоро на истом нивоау у 2010.години и у 2011години са око 13,5%, док у 2009.години предузеће остварује такође рентабилнсот која је изузетно мала.




Графикон бр. 26. – Рентабилност укупног капитала

Рентабилност сопстевеног капитала је показатељ који следи у анализи рентабилности након анализе рентабилности укупног капитала. Власници капитала су примарно мотивисани на постизање максималне стопе рентабилности сопстевног капитала увећавањем нето добитка на дужи рок. Ову стопу рентабилности битно одређује висина нето добитка, политика опрезивања добитка и висина сопственог капитала.12 Анализа рентабилности сопственог капитала се врши тако што се у однос стави остварена нето доби и просјечни сопствени капитал и наравно множи се са 100 да би добили прецентуалну вриједност стопе рентабилности сопственог капитала.

Графикон бр. 27. – Рентабилност сопственог капитала




Посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина остварује у све три посматране године рентабилност сопственог капитала. Узимајући у обзир да је сопствени капитал константан, онда кључну улогу у формиранју рентабилности сопстевног капитала има нето добитак. Како се креће то јесте варира нето добитак тако варира и стопа сопственог капитала.

Рентабилност инвестираног капитала односно инвестирани капитал чине сопстевни капитал и дугорочни дугови. Стопа рентабилности инвестираног капитала одређена је: виснином нето добитка, висином и износом камате на дугорочне дугове и висином инвестираног капитала.13 Рентабилност инвестираног капитала рачунамо из односа нето приноса на укупан капитал и просјечног инвестираног капитала, који се наравно као и до сад множи са 100 да би добили просентуалну вриједност. Стопа рентабилности треба да буде позитивна односно већа од 0,000, да би предузеће остваривало рентабилност.

Графикон бр. 28. – Рентабилност инвестираног капитала

Посматрано предузеће „ПРОДУКТ „ Д.О.О. Бијељина остварује кроз све три посматране године рентабилност инвестираног капитала. На основу графикона бр. 28. види се да предузеће остварује веома добру рентабилност инвестираног капитал. У односу на посматране године ово предузеће најмању рентабилност оставрује у 2009. Години гдје је она износи свега 33,96%, док највиша рентабилнос инвестираног капитала се уочава у 2011.години гдје износи 174,23%. што је резултат највишег приноса на укупан капитал.

На основу анализа рентабилности уочава се да посматрано предузеће остварује рентабилности сва три посматрана капитала.




1.4. Рекапитулација финансијских показатеља оцјене кредитног бонитета по традиционалном поступку предузећа „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина

Постоје различити приступи оцјени бонитета предузећа, зависно од тога да ли се та оцјена односи само на анализу показатеља који потврђују да је предузеће сигуран дужник, или на индикаторе који потврђују положај предузећа на тржишту, указују на његову перспективу пословног развоја и пословну орјентацију. На основу табеле рекапитулације финансијских показатеља можемо видјети најбоље слику пославања једног предузећа, то јесте ова табела садржи све показатеље које су потрбни и битни за оцјену кредитног бонитета предузећа. Ова тебела се састоји из неколико дијелова.

РЕКАПИТАЛУЦИЈА ФИНАНСИЈСКИХ ПОКАЗАТЕЉАР.бр. ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉ 2009 2010 2011

1. Финансијска равнотежа1.1. Краткорочна финансијска равнотежа 5,843 8,801 4,2341.2. Дугорочна финансијска равнотежа 0,670 0,767 0,7272. Ликвидност

2.1. Текућа ликвидност 8,052 13,680 5,6702.2. Редукована ликвидност 5,830 8,730 4,1642.3. Тренутна ликвидност 0,761 0,584 0,2583. Солвентност 17,712 10,902 15,4834. Задуженост

4.1. Капитал 94,35% 90,83% 93,54%4.2. Дугови 5,65% 9,17% 6,46%5. Стање и ефикасност имовине 2,204 1,250 1,6906. Коефицијент обрта

6.1. Коефицијент обрта обртне имовине 4,636 3,086 4,4196.2. Коефицијент обрта залиха 16,897 8,654 17,4466.3. Коефицијент обрта потраживања 7,363 5,183 6,4147. Коефицијент профитабилности предузећа 0,010 0,087 0,0768. Ризик остварења финансијског резултата

8.1. Пословни ризик 3,79 1,77 2,328.2. Финансијски ризик 1,10 1,04 1,048.3. Укупни ризик 4,17 1,84 2,418.4. Коефицијент марже покрића 0,113 0,235 0,1759. Рентабилност

9.1. Рентабилност сопственог капитала 62,84% 137,95% 168,12%9.2. Рентабилност укупног капитала 2,45% 13,13% 13,74%9.3. Рентабилност инвестираног капитала 33,96% 146,59% 174,23%

Први дио табеле се односи на показатеље финансијске равнотеже. На основу показатеља може се видјети да посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина



остварује како краткорочну тако и дугорочну финансијку равнотежу. На основу првих показатеља може се запазити успијешност предузећа.

Други дио табеле се односи на ликвидност предузећа да плати све доспијеле обавезе о року доспијећа. На основу коефицијената ликвидности може се рећи да посматрано предузеће оставрује ликвидност то јесте да је ликвидно. Од наведених ликвидности предузеће не остварује само тренутну ликвидност али за предузеће у пракси и није реално очекивати да оно има тренутну ликвидност то је веома тешко постићи.

Трећи дио табеле се односи на солвентност предузећа. У односу на референтну вриједност солвентности може се закљућити да предузеће остварује солвентност и то на одличном нивоу.

Четврти дио табеле се односи на задуженост посматраног предузећа. На основу ове анализе може се видјети да предузеће није задужено и да се не финансира из кредита него највићим дијелом из капитала преко 91%. Што доводи до закључка да предузеће има јако добру структуру капитала.

На основу петог дијела табеле уочаавамо да посматрано педузеће има такође и јако добро стање и ефикасност имовине, јединио што се може примјетити да има благу тенденцију пада.

Шести дио табеле се односи на анализу коефицијента обрта. Такође као и до сада анализирано ово предузеће има јако добре и коефицијенте обрта обртне имовине, залиха и потраживања. То значи да су циклуси обрта у предузећу јако брзи и омогућују више процеса репродукције. Такође у зависноси од коефицијента обрта и дани везивања су такође јако мали, односно мало дана треба за обрте имовине залиха и потраживања.

Седми дио табеле нам показује профитабилност посматраног предузећа, односно успијешност послаовања. Тако да на основу посматране табеле може се видјети да предузеће успјешно послује и што је јако добро профитабилност је све већа из године у годину, што нам указује да из године у годину расте нето добитак предузећа.

Осми дио наше посматране табеле нам указује на ризик остваривања финансијског резултата. У сва три посматране године предузеће има и веома ниске ризике како пословног тако и финансијскор ризика, али видимо да је предузеће више изложено пословном ризику. Што нам говори да нам и укупан ризик пословања мора бити низак.

И последњи девети дио наше табе се односи на рентабилност предузећа. Предзтеће у однсоу на сопствени, укупни и ивестирани капитал остварајуе рентабилност и све је на одличном нивао. Од поменутих рентабилности капитала предузеће остварује рентабилност у сваком погледу, али најмања рентабилност је укупног капитала наручито у 2009.години.

На основу свих цјелокупних анализа може се закључити да предузеће у свим сегментима задовољава све услове у пословању. На крају може се закључити да посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина има веома добар кредитни бонитет, односно да је јако уредно предузеће које измирује све своје обавезе и дужности и да је за сваку похвалу.

Р. бр. ОПИС 2009 2010 20111. Капитал 3.313.332 3.481.986 3.700.267



2. Укупна актива 3.511.594 3.833.638 3.955.758 Х1 (1/2)

0,944 0,908 0,935

3. Нето добит 40.600 208.655 254.2804. Укупна актива 3.511.594 3.833.638 3.955.758

Х2 (3/4)

0,012 0,054 0,064

5. Бруто добит 103.522 233.488 284.2616. Укупна актива 3.511.594 3.833.638. 3.955.758

Х3 (5/6) 0,029 0,061 0,072

7. Тржишна вредност капитала 3.313.332 3.481.986 3.700.2678. Укупне обавезе 198.262 351.652 255.491

Х4 (7/8) 16,712 9,902 14,483

9. Приходи од продаје 3.839.997 2.351.184 3.256.23410. Укупна актива 3.511.594 3.833.638 3.955.758

Х5 (9/10) 1,094 0,613 0,823

'' Z '' Z= 1,2Х1+ 1,4Х2 + 3,3Х3 + 0,6Х4 + 1,0Х5

12,37 7,68 10,96

ZЕТА Z= 0,012Х1 + 0,014Х2 + 0,033Х3 + 0,006Х4 + 0,999Х5

1,21 0,69 0,92

2. НОВИЈЕ МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ ОЦЕНЕ КРЕДИТНОГ БОНИТЕТА ПРЕДУЗЕЋА „ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА - „Z-score“ и „ZETA“ АНАЛИЗА

ZETA анализа је модел оцјењивања кредитне способности, бонитета, зајмопримца. Модел су седамдесетих година развили Алтман, Халдеман и Нарајана за процену ризика банкрота индустријских предузећа. ZETA анализа комбинује класичне мјере успјешности пословања, омјерну анализу биланса стања и биланса успјеха, с дискриминацијском анализом, методом мултиваријантне статистике. Модел укључује као објашњавајуће варијабле показатеља омјерне анализе, нпр. профитабилност, стабилност прихода, ликвидност, способност сервисирања дуга. 14

Модел се одређује анализом прикупљених података двије одабране групе предузећа, оних која су банкротирала и оних која успешно послују. Анализа одређује дискриминацијску функцију у коју се сврставају вриједности одабраних омјера предузећа чију је кредитну способност потребно проценити. Уврштавањем омјера израчунава се показатељ (ZETA score) који указује има ли анализирано предузеће сличности с групом банкротираних предузећа. ZETA анализа се примењује у банкарској пракси и показала се успјешнијом у предвиђању банкрота од класичне омјерне анализе (неуралне мреже).

14 www.poslovni.hr



Z - score модел је у могућности да предвиди банкрот предузећа у сљедећих пет година са одређеним степеном вјероватноће. Вриједност Z - score показатеља изнад 2,99 показује да предузеће спада у групу здравих предузећа и она се смјешта у бијелу зону, дакле ризик од банкрота је јако мали. Вриједност показатеља између 1,81 и 2,99 сврштава предузеће у сиво подручје. У овој ситуацији инвеститори улажу новац у предузеће са одређеним нивоем ризика, иако предузеће показује задовољавајуће перформансе пословања. Уколико је Z - score испод 1,81 могућност банкрота је јако велика. Перформансе предузећа нису на задовољавајућем нивоу. Ризик улагања је висок.

Графикон бр. 29. – Вриједност Z-score и ZETA показатеља

Предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина остварује вриједност параметра веома изнад доње границе бијеле зоне од 2,99. Тако да ово предузеће улази у група предузећа које спадају у здрава предузећа и налази се у бијелој зони. Што је веома похвално, ризици од банкрота за ово предузеће су јако мали наручито у 2009.години.

3. АНАЛИЗА НЕТО НОВЧАНОГ ТОКА ПРЕДУЗЕЋА „ПРОДУКТ“ Д.О.О. БИЈЕЉИНА




2009 2010 2011А ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИI Приливи готовине из пословних активности (1 до 3) 301 3.022.5611 Приливи од купаца 302 3.022.5612 Приливи од премија, субвенција, дотација и сл. 303 -3 Остали приливи из пословних активности 304 -II Одливи готовине из пословних активности (1 до 5) 305 2.801.8171 Одливи по основу плаћања добављачима 306 2.655.5652 Одливи по основу плаћања запосленима 307 114.2513 Одливи по основу камата 308 9.2374 Одливи по основу пореза на добит 309 22.7645 Остали одливи из пословних активности 310 -III Нето прилив готовине из пословних активности (I-II) 311 220.744IVНето одлив готовине из пословних активности (II-I) 312 -Б ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊАI Приливи готовине из активности инвестирања (1 до 7) 313 -1 Приливи по основу краткорочних финансијских пласмана 314 -2 Приливи по основу продаје акција и удјела у капиталу 315 -3 Приливи од продаје дијелова предузећа 316 -4 Приливи од продаје нематеријалних улагања и основних средстава 317 -5 Приливи по основу осталих дугорочних финансијских пласмана 318 -6 Приливи од камате 319 -7 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку 320 -II Одливи готовине из активности инвестирања (1 до 5) 321 178.222-1 Одливи по основу краткорочних финансијских пласмана 322 -2 Одливи по основу куповине акција и удјела у капиталу 323 178.2223 Одливи по основу куповине дијелова предузећа 324 -4 Одливи по основу набавке нематеријалних улагања и основних средстава 325 -5 Одливи по основу осталих дугорочних финансијских пласмана 326 -III Нето прилив готовине из активности инвестирања (I-II) 327 -IV Нето одлив готовине из активности инвестирања (II-I) 328 178.222

В ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊАI Приливи готовине из активности финансирања (1 до 3) 329 1.030.0001 Приливи по основу повећања основног капитала 330 -2 Приливи по основу дугорочних финансијских обавеза 331 1.030.000



3 Приливи по основу краткорочних финансијских обавеза 332 -II Одливи готовине из активности финансирања (1 до 5) 333 1.066.0001 Одливи по основу откупа сопствених акција и удјела 334 -2 Одливи по основу дугорочних финансијских обавеза 335 1.030.000.3 Одливи по основу краткорочних финансијских обавеза 336 -4 Одливи по основу финансијског лизинга 337 -5Одливи за дивиденде и учешћа у добитку 338 -II Нето прилив готовине из активности финансирања (I-II) 339 -IV Нето одлив готовине из активности финансирања (II-I) 340 36.00Г УКУПНИ ПРИЛИВИ ГОТОВИНЕ (АI+БI+ВI) 341 4.052.561Д УКУПНИ ОДЛИВИ ГОТОВИНЕ (АII+БII+ВII) 342 4.046.039Ђ НЕТО ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ (Г-Д) 343 6.522Е НЕТО ОДЛИВ ГОТОВИНЕ (Д-Г) 344 -Ж ГОТОВИНА НА ПОЧЕТКУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА 345 59.329З ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ 346 -И НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ 347 -Ј ГОТОВИНА НА КРАЈУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА (Г-Д+Ж+З-И) 348 65.851

Графикон бр. 30. – Однос између прилива и одлива готовине

Извјештај о новчаним токовима, познат је као извјештај о токовима готовине или токовима средстава То је финансијски извештај који показује како промјене на рачунима биланса успјеха и приходи утичу на готовину и готовинске еквиваленте, и разлаже анализу до пословних, инвестиционих и финансијских активности. У суштини, извјештај о токовима готовине се бави токовима новца у и из предузећа. Као аналитичко средство,



извештај о новчаним токовима је користан у одређивању краткорочне ликвидности предузећа, посебно способности да плати рачуне. Међународни рачуноводствени стандард 7 (ИАС 7), је међународни рачуноводствени стандард који се односи на извештаје о токовима новца.

Анализа биланса токова готовине предузећа „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина се заснива само на анлизи биланса тока готовине из 2011.године из разлога што предузећа нису била по закону обавезна да воде биланс тока готовине до 2011.године. Предузећа су обавезна да воде биланс тока готовине од 2011.године према закону који је исте године ступио на снагу и који се и данас примјењује.

Посматрано предузеће „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељина има веома повољне токове готовине односно има повољан нето новчани ток у 2011.години (графикон бр. 30.) јер је имало већи прилив од одлива готовине, који свега износио 6.522КМ.

ЗАКЉУЧАК

На основу извршених свих анализа овог посматраног предузећа „ПРОДУКТ“ Д.О.О. Бијељона од 2009. до 2010.године може да се закључи да се ово предузеже налази у јако повољној позицији.



На основу наше прве анализе то јесте анализе финансијског положаја закључује се да је предузеће јако урено и коректно. Предузеће оставрује како краткорочну тако и дугорочну финансијску равнотежу. Остварује и ликвидност што значи да је предузеће своје обавезе у могућности да плаћа о року доспијећа. Једино од свих анализираних ликвидности посматрано предузеће не остварује само тренутну ликвидност, али није ни за очекивати да било које предузеће оставрује тренутну ликвидност, зато што је то вема тешко остварити у пракси. У погледу задужености, што је јако добро предузеће није презадужено него се финансира из сопстевног капитала око 95%, то значи да је финансирање предузећа помјерно ка сопственом капиталу а не ка позајмљеном.

На основу наше друге анализе односно имовинске анализе закључује се да предузеће остварује ефективност имвине. Такође као и до сада анализирано ово предузеће има јако добре и коефицијента обрта обртне имовине, залиха и потраживања. То значи да су циклуси обрта у предузећу јако брзи и омогућују више процеса репродукције. Такође у зависноси од коефицијента обрта и дани везивања су такође јако мали, односно мало дана треба за обрте имовине залиха и потражив.

Код наше треће анализе односно анализе приносног положаја закључује се да предузеће има веома повољну структуру прихода и расхода: Велики највећи дио прихода предузеће оставрује из редовног пословања. Ванредни приходи и расходи су веома мали и могу се толерисати, што нам на једна начин говори да предзеће уредно послује. Један од кључних индикатора за инвеститоре јесте индикатор профитабилности који је кроз све три године посматрања позитиван код предузећа које је предмет анализе. Постојање профитабилности значи да је предузеће било у стању да избјегне ризик пословне активности (губитак). Ово предузеће оставрује јако добру и рентабилнсот.

На основу четврте анализе односно Z-score и ZETA анализе може се рећи да се наше посматрано предузеће налази у бијелој зони, што нам говори да је ово предузеће сигурно у будућности, односно има изузетно мале ризике од банкрота

Генерално гледано у ово предузеће се може са сигурношћу улагати из разлога што ово предузеће има веома добар кредитни бонитет, није задужено и структура капитала је помјерена ка сопственом капиталу. Док на основу анализе финансијског положаја се уочава да предузеће остварује како краткорочну тако и дугорочну финансијску равнотежу, своје обавезе плаћа о року доспјећа то јесте одликује се како ликвидношћу и солвентношћу тако и рентабилношћу и профитабилношћу. Јако значајно за ово предузеће јесте да ово предузеће на основу Z-score и ZETA анализе улазу и бијелу зону то јесте зону финансијески стабилних предузећа, што је још једна битна чињеница за предузеће да би привукло инвеститоре.

ЛИТЕРАТУРА

1. Др Ђоко Н. Малешевић, др Витомир Старчевић, „Пословна анализа“, Факултет пословне економије Бијељина, 2010.г.

2. Др Спасоје Тушевљак, др Јован Родић, „Финансије предузећа“, Цонссецо институт Београд, 2003.



3. Др Ката Шкарић – Јовановић, „Финансијско рачуноводство“, Економски факултет Београд

Линкови:www.poslovni.hrwww.wikipedia.orghttp://limun.hr/


http://www.wikipedia.org/

http://www.poslovni.hr/

Documents

Analiza Bilansa Produkt DOO