TEORIJA I POLITIKA BILANSA

TEORIJA I POLITIKA BILANSA12. VEŽBE

NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA

Šta su to načela urednog bilansiranja?

Načela urednog bilansiranja su pravila čija primena treba da obezbedi dobijanje razumljivih, pouzdanih i uporedivih finansijsjkih izveštaja koji sadrže sve važne informacije potrebne za donošenje poslovnih odluka od strane njihovih korisnika


1. Načelo jasnosti

Šta je osnovni zahtev ovog načela? Osnovni zahtev ovog načela je da godišnji

obračun bude sastavljen tako da bude razumljiv njegovim korisnicima

Šta se podrazumeva pod terminom “razumljiv njegovim korisnicima”?

Pod tim terminom se podrazumeva da se o razumljivosti finansijskih izveštaja govori u odnosu na korisnike koji imaju dovoljan stepen znanja (edukacije) iz oblasti računovodstva i finansijskog izveštavanja – finansijski izveštaji nisu namenjeni laicima


1. Načelo jasnosti

Odnosi se na formalnu urednost finansijskih izveštaja

Načelo jasnosti ne dozvoljava da inače tačne informacije budu prezentirane na nepregledan i nejasan način


1. Načelo jasnosti

Na koji način se obezbeđuje realizacija načela janosti?

Realizacija načela jasnosti se obezbeđuje putem:1. adekvatnog raščlanjavanja

računovodstvenih kategorija2. adekvatnog obeležavanja delova

kategorija koji su dobijeni raščlanjavanjem3. upotrebe bruto pincipa


1. Načelo jasnosti

Šta se podrazumeva pod “adekvatnim raščlanjavanjem” računovodstvenih kategorija i kako se ono obezbeđuje?

Adekvatno raščlanjavanje podrazumeva da se osnovne računovodstvene kategorije moraju raščlaniti na uže delove - grupe, podgrupe i račune


1. Načelo jasnosti

Adekvatno raščlanjavanje se postiže:- aktiva se prvobitno raščlanjava prema

kriterijumu poslovnog cilja (a ne prema objektivnim kvalitativnim svojstvima) na stalnu i obrtnu imovinu

- zalihe se prema prirodnim vrstama raščlanjavaju na zalihe materijala, robe, gotovih proizvoda

- potraživanja se mogu dublje raščlanjavati prema pravnoj povezanosti na potraživanja prema trećim licima i potraživanja prema povezanim licima

- potraživanja se takođe mogu dublje rščlaniti prema specifičnim rizicima (sigurnosti naplate) na osigurana i neosigurana


1. Načelo jasnosti

Adekvatno raščlanjavanje se postiže:- pasiva se prvobitno raščlanjava prema poreklu

izvora finansiranja na sopstveni kapital i pozajmljeni kapital

- pozajmljeni kapital se dublje raščlanjava prema dospelosti na dugoročne obaveze i kratkoročne obaveze

Adekvatno raščlanjavanje se postiže:- stepen raščlanjavanja mora biti takav da

zadovolji informacione potrebe korisnika (ne sme postojati ni nedovoljno ni preterano raščlanjavanje)

- delovi dobijeni raščlanjavanjem moraju biti homogeni (npr. na nekom računu moraju biti obuhvaćene samo one promene koje se odnose na taj račun) i moraju biti integralni (npr. na nekom računu moraju biti obuhvaćene sve promene koje se odnose na taj račun)


1. Načelo jasnosti

Šta se podrazumeva pod “adekvatnim obeležavanjem” delova koji su dobijeni raščlanjavanjem?

Adekvatno obeležavanje podrazumeva da raščlanjeni delovi svake od računovodstvenih kategorija budu obeleženi tako da se iz njihovog naziva nedvosmisleno može dokučiti njihova sadržina


1. Načelo jasnosti

Šta se podrazumeva pod upotrebom “bruto principa”?

Bruto princip zabranjuje:- sažimanje pozicija BS i BU (odvojeno

prikazivanje potraživanja od kupaca i potraživanja po osnovu datih avansa, odvojeno zalihe materijala od zaliha gotovih proizvoda, indrektno otpisivanje osnovnih sredstava i sitnog inventara)

- saldiranje pozicija BS i BU (odvojeno potraživanja i obaveze, posebno prihode od prodaje a posebno troškove prodatih proizvoda)


1. Načelo jasnosti

Iz načela jasnosti izveden je princip pojedinačnog vrednovanja

Načelo jasnosti odnosi se na sve delove godišnjeg obračuna ali i na izveštaj o poslovanju koji ne predstavlja sastavni deo godišnjeg obračuna


2. Načelo istinitosti (tačnosti)

Načelo istinitosti se odnosi na materijalni aspekt finansijskh izveštaja

Koja je osnovna razlika između pojmova istina i tačnost?

Istina je etička kategorija i posmatra se apsolutno (nešto je ili istinito ili nije istinito)

Tačnost (relativna istina) se uvek posmatra relativno (nešto je tačno ili nije tačno ali u odnosu na neki prethodno definisani kriterijum)


2.Načelo istinitosti (tačnosti)

Godišnji obračun treba da bude tačan (relativno istinit) u odnosu na ciljeve koje treba da ispuni (npr. BS koji sadrži latententne rezerve – istinit za poverioce ali nije istinit za državu)

Realizacija ciljeva koje godišjni obračun treba da ispuni podrazumeva primenu odgovarajućih pravila bilansiranja (procenjivanja) – primenu odabranih računovodstvenih politika

Dakle, tačnost finansijskih izveštaja se utvrđuje u odnosu na ciljeve sastavljanja finans. izvešt koji se ostvaruju primenom odabranih pravila bilansiranja (procenjivanja)



Pored toga, tačan finansijski izveštaj je onaj pri čijoj izradi nije bilo samovolje sastavljača (princip isključenja samovolje) – bilansne vrednosti moraju biti objektivno procenjene

Kako se utvrđuje objektivnost procene?



Da bi bio tačan redovni godišnji obračun mora sadržati:

a) samo činjenice koje su objektivno procenjene u skladu sa načelima i odabranim pravilima bilansiranja

b) sve i samo posledice poslovnih događaja koji su stvarno nastali (obračun ne sme da sadrži pozicije i iznose koji su posledica fiktivnih događaja) – npr. potencijalne obaveze ili neiskorišćene kredite



Iz načela istinitosti (tačnosti) izvedena su dva principa:

1. Princip potpunosti2. Princip zabrane prikazivanja pogrešnih

ili fiktivnih pozicija


3. Načelo bilansnog identiteta

Koji je osnovni zahtev načela bilansnog identiteta?

Početni bilans tekuće poslovne godine treba da bude potpuno jednak krajnjem bilansu prethodne poslovne godine



Koji su osnovni ciljevi načela bilansnog identiteta?

1. Obezbeđenje poštovanja načela potpunosti – promena sadržine pojedinih bilansnih pozicija ili ispuštanje bilo kog imovinskog predmeta ili obaveze narušili bi interese investitora i poverilaca

2. Onemogućavanje manipulacije pri obračunu periodičnog rezultata – promena stanja na početku godine vodi promeni rezultata na kraju godine (povećanje vrednosti imovine, ispuštanje nekih pozicija, unošenje pozicija sa nižim iznosima)



Kako se postiže bilansni identitet?

Račun izravnanja prethodne godine i račun otvaranja tekuće godine moraju biti jednaki ali sa suprotnim znakom

Račun otvaranja treba da bude inverzna slika računa izravnanja



Račun izravnanja (t)

Račun otvaranja (t+1)

Promet računa aktive

Promet računa pasive

Promet računa aktive

Promet računa pasive



U koja dva slučaja je dopušteno odstupanje od načela bilansnog identiteta?

1. novčana reforma – Prilikom prelaska sa jedne na drugu prezentacionu valutu (npr. prelazak sa dinara na evro dovodi do potrebe za preračunavavanjem svih bilansnih pozicija). Na koji način se kontroliše ispravnost preračunavanja?

2. zahtev revizora za ispravkama godišnjeg obračuna – Ispravka uočenih grešaka se vrši u početnom a ne u krajnjem bilansu. Te ispravke mogu podrazumevati unošenje nekih novih pozicija ili promenu vrednosti postojećih pozicija (npr. povećanje iznosa sumnjivih potraživanja, kapitalizaciju troškova razvoja)


4. Načelo pojedinačnog vrednovanja

Kako se definiše zahtev ovog načela?

Zahtev da se imovinski predmeti, prava i obaveze obuhvataju i procenjuju pojedinačno (a u bilansu iskazuju zbirno)

Ovo načelo se ne primenjuje samo na bilansiranje već i na inventarisanje – u tom slučaju se naziva „Načelo pojedinačnog obuhvatanja“

Da li postoji razlika itmeđu „Načela pojedinačnog vrednovanja“ i „Načela pojedinačnog obuhvatanja“?



Koji je osnovni cilj ovog načela?

Osnovni cilj ovog načela je da preko pojedinačnog vrednovanja pruži osnovu za primenu načela impariteta i načela realizacije

Imovina se može vrednovati najviše do iznosa koji je uložen u njeno sticanjeObaveze se moraju vrednovati najmanje u iznosu koji je primljen od poverilaca



Skriveni gubici sadržani u imovinskim delovima i obavezama mogu se utvrditi samo ako nam je poznata njihova pojedinačna vrednost

Potencijalne dobitke sadržane u imovinskim delovima i obavezama možemo utvrditi samo ukoliko nam je poznata njihova pojedinačna vrednost

Pojedinačnu vrednost imovinskih delova i obaveza možemo znati samo ukoliko primenjujemo načelo pojedinačnog vrednovanja


5. Načelo kontinuiteta

Koja teorija bilansa je najzaslužnija za formulisanje i razvoj ovog načela?Osnova za formulisanje načela kontinuiteta nalazi se u dinamičkom shvatanju cilja bilansa

Zašto?Dinamička teorija bilansa (Schmalenbach) smatra da je osnovni cilj bilansa utvrđivanje što tačnijeg periodičnog rezultata – uporedivog periodičnog rezultataOsnovni cilj je utvrđivanje rezultata koji je vremenski uporediv – kako bi se putem poređenja prinosnog i finansijskog položaja u vremenu ocenio razvoj preduzeća



Kakva je veza između vremenske uporedivosti prinosnog položaja i vremenske uporedivosti finansijskog položaja?Izabrana pravila za vrednovanje imovine i obaveza određuju pravila za vrednovanje rezultataSamim tim, obezbeđenjem uporedivog rezultata (prinosnog položaja) u nizu obračunskih perioda automatski se obezbeđuje i uporedivost finansijskog položaja u vremenu



Koji je osnovni zahtev koji postavlja načelo kontinuiteta?Načelo kontinuiteta predstavlja zahtev da se bez opravdanih razloga ne sme vršiti promena načina na koji prezentujemo i procenjujemo bilansne pozicije prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja

Dakle, načelo kontinuiteta podrazumeva:1. formalni kontinuitet (formalnu

uporedivost)2. materijalni kontinuitet (materijalnu

uporedivost)



Koja je osnovna razlika između načela kontinuiteta i načela bilansnog identiteta?Načelo bilansnog identiteta zahteva jednakost krajnjeg i početnog bilansa – račun otvaranja predstavlja inverznu sliku računa izravnanjaNačelo kontinuiteta zahteva uporedivost zaključnih bilansa u nizu obračunskih perioda



oFormalni kontinuitet (formalna uporedivost)

1. Jednakost raščlanjavanja (i obeležavanja)2. Nemenjanje sadržine bilansnih pozicija3. Nemenjanje načina otpisivanja4. Nemenjanje dana bilansa




Šta podrazumeva jednakost raščlanjavanja?Jednakost raščlanjavanja podrazumeva:

- nepromenljivost redosleda bilansnih pozicija (ili princip rastuće likvidnosti i dospelosti ili princip opadajuće likvidnosti i dospelosti)

- nepromenljivost naziva bilansnih pozicija (amortizacija za nematerijalna ulaganja, a depresijacija za materijalna ulaganja)

NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA5. Načelo kontinuiteta


Šta podrazumeva nemenjanje sadržine bilansnih pozicija?Nemenjanje sadržine bilansnih pozicija znači:

- ne vršiti spajanja i razdvajanja pojedinih bilansnih pozicija (npr. ne vršiti spajanje zaliha materijala i zaliha gotovih proizvoda, ne vršiti razdvajanje materijala na osnovni, sporedni i pomoćni)

- ne vršiti premeštanje pozicija ili delova pozicija u druge pozicije (npr. ne vršiti premeštanje AVR u poziciju Potraživanja, ne vršiti premeštanje pozicije Neuplaćeni upisani kapitala iz SK u aktivu BS




Šta podrazumeva nemenjanje načina otpisivanja?Nemenjanje načina otpisivanja predstavlja zahtev da se ne prelazi sa indirektnog na direktno otpisivanje materijalnih i nematerijalnih ulaganja, važi i obrnuto

Da li se promenom načina otpisivanja (indirektno ili direktno) utče na visinu utvrđenog otpisa?Ne, ali se time utiče na uporedivost podataka u vremenu




Šta podrazumeva nemenjanje dana bilansa?Nemenjanje dana bilansa podrazumeva obavezu da se osnovni set finansijskih izveštaja sastavlja uvek na isti dan – dan bilansa (kod nas postoji zakonska obaveza da se FI sastavljaju na dan 31.12.)

Da li je u našoj praksi moguće odstupanje od zakonom utvrđenog dana bilansa?Moguće je kod preduzeća koja su pod jakim uticajem sezonskog trenda (hoteli u planinskim predelima)



oFormalni kontinuitet (formalna uporedivost)Koji razlozi mogu usloviti opravdano odstupanje od načela formalnog kontinuiteta?

1. ekonomski razlozi - promena proizvodnog programa (sa kredita

za obrtna sredstva na investicione kredite)

- promena delatnosti (prelazak iz trgovine u industriju, prelazak iz bankarskog sektora u sektor osiguranja)

2. pravni razlozi- promena pravne forme (iz d.o.o. u a.d.; iz

društva lica u društvo kapitala)

- statusna promena (fuzija, podela preduzeća)



oMaterijalni kontinuitet (materijalna uporedivost)

Materijalni kontinuitet se obezbeđuje primenom istih pravila procenjivanja u nizu uzastopnih obračunskih perioda

Na koji način se realizuje materijalni kontinuitet?Materijalni kontinuitet se realizuje kroz:

1. stalnost procenjivanja 2. stalnost vrednosti


5. Načelo kontinuitetaoMaterijalni kontinuitet (materijalna uporedivost)

Šta podrazumeva stalnost procenjivanja?Stalnost procenjivanja podrazumeva korišćenje istih pravila procenjivanja (vrednovanja) bilansnih pozicija u nizu sukcesivnih obračunskih perioda:

- na isti način utvrđujemo CK nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda (primenjujemo isit sistem obračuna troškova)

- primenjujemo istu metodu otpisivanja stalne imovine (vremeska ili funkcionalna amortizacija)

- primenjujemo isti model naknadnog vrednovanja nematerijalnih i materijalnih ulaganja (NV ili revalorizacija)

- primenjujemo iste metode otpisa potraživanja



Šta podrazumeva stalnost procenjivanja?Stalnost procenjivanja podrazumeva kontinuiranu primenu prethodno usvojene računovodstvene politike sve dok se okolnosti ne promene do te mere da primenjena računovodstvena politika više ne obezbeđuje utvrđivanje realnog prinosnog i finansijskog položaja preduzećaNije dozvoljeno menjati računovodstvenu politiku kako bi se namerno uticalo na prinosni i finansijski položaj preduzeća (u slučaju rasta poreske stop prelazak sa linearne na degresivnu amortizaciju kako bi se smanjila oporeziva dobit)



U kojim situacijama je dozvoljeno odstupiti od stalnosti procenjivanja?

1. Donošenje novog standarda (donošenjem standarda MSFI 5 Stalna imovina namenjena prodaji se bilansira u okviru obrtne imovine)

2. Izmena postojećeg standarda (izmena MRS 2 koji je nekada dozvoljavao FIFO, LIFO i prosečnu cenu, danas samo FIFO i prosečnu cenu

3. Promena uslova privređivanja (u inflatornim uslovima potrebno je preći sa FIFO metode na metod prosečne cene kako bi se realnije obračunao rezultat)



Šta je sve neophodno objaviti u napomenama ukoliko dođe do promene računovodstvene politike?

- razloge promene- kvantifikovanje efekata promene na imovinu i

rezultatNa taj nači se menadžment sprečava u nameri da oblikuje periodični rezultat promenom računovodstvenih politika



Šta podrazumeva stalnost vrednosti?Stalnost vrednosti je zahtev da vrednosti koje su utvrđene pri nabavci imovine budu merodavne za kasnije bilanse (podrazumeva primenu istorijskog troška)Stalnost vrednosti treba da omogući da polazeći od sadašnje vrednosti imovinskih delova putem obračunatih vrednosti otpisa dođemo do inicijalne nabavne vrednosti)Cilj je smanjenje mogućnosti uobličavanja periodičnog rezultata




Koja dva načela izvodimo iz zahteva stalnosti vrednosti?

1. Načelo neograničene povezanosti vrednosti2. Načelo ograničene povezanosti vrednosti




Kako se definiše načelo neograničene povezanosti vrednosti?To je načelo koje dozvoljava vanredno otpisivanje imovine ili povećanje obaveza ali ne dozvoljava da se vrednost imovine poveća, odnosno, vrednost obaveze smanji ukoliko prestanu da postoje uslovi koji su doveli do vanrednog otpisa



Kako se definiše načelo ograničene povezanosti vrednosti?Načelo ograničene povezanosti vrednosti dopušta povećanje vrednosti aktive, odnosno smanjenje vrednosti obaveza ako prestanu da važe uslovi koji su doveli do vanrednog otpisaNajviša vrednost do koje se aktiva može povećati jeste ona koju bi aktiva imala da nije došlo do vanrednog otpisaNajniža vrednost na koju se obaveza može svesti jeste njena nabavna vrednost


6. Načelo opreznosti

Ovo načelo vodi poreklo još iz XIV veka (odnosilo se samo na zalihe), kada su privredom dominirali zanatlije i sitni trgovci Zakonom je propisana obaveza primene ovog načela tek u XVII veku (kada se njegova primena proširila na sve oblike imovine i obaveza)

Koji je osnovni cilj ovog načela?Cilj ovog načela je zaštita interesa poverilaca i vlasnika



Koji je osnovni zahtev koji postavlja načelo opreznosti?Osnovni zahtev koji postavlja načelo opreznosti je onemogućavanje precenjivanja neto imovine preduzeća:

- precenjivanjem aktive i- potcenjivanjem obaveza



Poštovanje koja dva principa treba da spreči precenjivanje neto imovine preduzeća?

1. Princip niže vrednosti2. Princip više vrednosti



Šta se podrazumeva pod principom niže vrednosti?Ovaj princip zahteva da nabavna vrednost ili cena koštanja bude gornja granica za vrednovanje pozicija aktiveOvaj princip nalaže da se za bilansiranje pozicija aktive koristi tržišna cena ukoliko je na dan bilansa ona niža od nabavne vrednosti ili cene koštanja nekog imovinskog dela



Koja su dva pojavna oblika principa niže vrednosti?

a) strogi princip niže vrednosti – primenjuje se na obrtna sredstva čija se prodaja očekuje u kratkom roku (zalihe robe, kratkoročne HOV)

b) ublaženi princip niže vrednosti – primenjuje se na stalnu imovinu čije se otuđenje ne očekuje u kratkom roku (HOV koje su raspoložive za prodaju)



Šta se podrazumeva pod principom više vrednosti?Ovaj princip zahteva da nabavna vrednost bude donja granica za vrednovanje obaveza preduzeća (nabavna vrednost obaveze je iznos novca ili vrednost isporuke koju smo primili od našeg poverioca)Ovaj princip nalaže da se za bilansiranje obaveza koristi stvarna vrednost obaveze (suma novca koju treba platiti na dan bilansa) ukoliko je ona veća od knjigovodstvene vrednosti obaveze (negativne kursne razlike, zatezna kamata)



Načelo opreznosti se bavi i onemogućavanjem precenjivanja rezultata (iskazivanjem gubitaka manjim nego što jesu a dobitaka većim nego što jesu)

Koja dva principa treba da omoguće oprezno odmeravanje rezultata?

1. Princip realizacije2. Princip impariteta

NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA6. Načelo opreznosti

Koja je osnovna ideja principa realizacije?Priznati dobitke i gubitke samo ako su tržišno verifikovaniPrincip realizacije treba da da odgovor na pitanje da li prihodi a samim tim i rezultat pripadaju određenom obračunskom periodu

Koja je osnovna ideja principa impariteta? Dobitke i gubitke ne treba tretirati na isti način već nejednako (imparitetno)Princip impariteta ima za cilj da oslobodi buduće obračunske periode od gubitaka nastalih kao posledica odluka koje su donete u tekućem ili nekom od prethodnih obračunskih perioda


7. Načelo realizacije

Koji je osnovni zahtev koji se stavlja pred načelo realizacije?Načelo realizacije predstavlja zahtev da se knjigovodstveno mogu priznati samo oni dobici i gubici koji su tržišno verifikovani



Koja je osnovna razlika između pojmova proces realizacije i trenutak realizacije?Proces realizacije jeste proces koji traje od trenutka nabavke faktora procesa rada (pribavljanja potrebnog novca) pa do trenutka prodaje učinaka (naplate potraživanja ili isteka garantnog perioda) – sve to u cilju ostvarivanja pozitivnog rezultata od prodaje učinakaTrenutak realizacije jeste trenutak u čitavom procesu realizacije koji će biti relevantan za priznavanje dobitaka i gubitaka (završetak proizvodnje, zaključenje ugovora sa kupcem, trenutak isporuke robe kupcu, naplata potraživanja, istek garantnog perioda)Od čega zavisi izbor adekvatnog trenutka realizacije?



Koji su osnovni ciljevi načela realizacije?1) Da se događaj nabavke i proizvodnje

učini neutralnim po visinu rezultata (zabrana iskazivanja rezultata koji nisu tržišno verifikovani)

2) Da se utvrdi adekvatan trenutak realizacije (u zavisnosti od načina na koji se vrši prodaja)



Kako se u knjigovodstvenom smislu iskazuje akt realizacije?U knjigovodstvenom smislu akt realizacije se iskazuje kao:

1) isporuka proizvoda i usluga koji su do tog trenutka činili zalihe ili vrednost uloženih faktora proizvodnje

2) sticanje protivvrednosti za učinjenu isporuku saglasno ugovoru sklopljenim sa kupcem



U koja dva oblika se može javiti rezultat od prodaje?

1) Bruto poslovni dobitak – kao razlika između prodajne cene jedinice proizvoda i prosečne cene koštanja

2) Kontribuciona marža – kao razlika između prodajne cene jedinice proizvoda i cene koštanja koja obuhvata samo varijabilne troškove



Da li može doći do formalnog (pravnog) i suštinskog (ekonomskog) razlikovanja trenutka realizacije?Može doći i tada smo, u skladu sa konceptualnim okvirom, dužni da se opredelimo za ekonomsku suštinu transakcije.Primeri:

- faktoring (prodaja potraživanja)- REPO poslovi (kupoprodaja HOV)



Šta utiče na izbor trenutka realizacije kada su u pitanju prihodi od prodaje?Na izbor trenutka realizacije utiče način na koji se prodaja vrši



Prodaja za gotovo

Šta se smatra trenutkom realizacije kod prodaje robe za gotovo (u trgovini na malo) ?Trenutak plaćanja kupljene robe

Koja su dva osnovna prigovora na ovakav način priznavanja prihoda?

- kupac može da vrati robu usled lošeg kvaliteta (tada mora doći do storniranja prihoda i vraćanja novca)

- date garancije i drugi rizici (ovo ne utiče na priznavanje prihoda, ali može da utiče na njihovu visinu)



Prodaja na kredit

Šta se smatra trenutkom realizacije kod prodaje robe na kredit?Trenutkom realizacije smatra se momenat kada kupac prihvati isporuku i fakturu koja sadrži formalnu, materijalnu i vremensku urednost

Kako se definiše formalna, materijalna i vremenska urednost fakture?



Prodaja na kredit

Prodaja je u slučaju prodaje na kredit podeljena na događaj realizacije i događaj plaćanja.

Ovo za posledicu ima nastanak kog imovinskog dela?Kao posledica nepodudaranja događaja realizacije i događaja plaćanja nastaju potraživanjaPotraživanja nastaju samo onda kada trenutak prodaje prethodi trenutku plaćanjaPotraživanja su samostalna sredstva čiji se rizici naplate obuhvataju preko otpisa i formiranja rezervisanja



Avansno plaćanje

Prodaja uz uslov plaćanja unapredPlaćanje je čist događaj finansiranja

U kojim okolnostima je ovaj način plaćanja dominantan?U uslovima nepoverenja između tržišnih transaktora

Kakav je knjigovodstveni tretman primljenih, a kakav datih avansa?



Avansno plaćanje

Koji trenutak se smatra trenutkom priznavanja prihoda?Prihod se priznaje u trenutku isporuke, jer tada svojina i rizici nad dobrima prelaze sa prodavca na kupca.Prelaskom svojine stiču se uslovi da prodavac prizna rashode i prihode.Koliko kupca stvarno košta roba u slučaju avansnog plaćanja?



Prihodi od usluga

Trenutak priznavanja prihoda zavisi od vrste usluge koja je pruženaTaj trenutak može biti trenutak izvršenja usluge – transportne usluge, zanatske uslugeKod nekih usluga uslov za priznavanje prihoda je protok vremena – izdavanje prostora u zakupKod usluga zastupanja (advokatske kancelarije, knjigovodstvene agencije) trenutak priznavanja prihoda je dospelost provizije na naplatu



Priznavanje prihoda tokom proizvodnje

Kada postoji potreba za ovakvim načinom priznavanja prihoda?Kada se proizvodnja proteže na veći broj obračunskih perioda (mostogradnja, brodogradnja, izgradnja stambenih prostora)Koji je osnovni cilj?Osnovni cilj je pravilna alokacija periodičnog rezultata po obračunskim periodima tokom čitavog procesa realizacije




Koji su argumenti za i protiv priznavanja rezultata periodima u kojima se vrši proizvodnja (izgradnja)?Argument za: dobitak nastaje tokom čitavog procesa proizvodnje, a u trenutku isporuke proizvoda on se samo tržišno verifikuje – ekonomska suština važnija od pravne formeArgument protiv: pouzdana visina rezultata se može znati tek kada je porudžbina dovedena do kraja – kada je proces proizvodnje završen




Na koji način se smanjuje rizik iskazivanja dobitka koji neće biti realizovan?Podelom velikih porudžbina na deloveDa bismo utvrdili deo dobitka koji se odnosi na jedan obračunski period potrebno je da utvrdimo stepen dovršenosti ugovorenog posla




Stepen dovršenosti posla =

Planirani iznos troškova za izvršene

radove

Ukupan iznos planiranih troškova




1)Prihodi koji se priznaju u BU = Stepen dovršenosti posla x Planirani prihodi

2)Dobitak koji se priznaje u BU =Stepen dovršenosti posla x Planirani dobitak

3)Dobitak koji se priznaje u BU =Ugovorena stopa dobitka x Planirani iznos trpškova za izvršene radove




Primer: Preduzeće „X“ kao izvođač radova je sa gradskom upravom zaključilo ugovor o izgradnji novog mosta. Prema ugovoru most treba da bude završen u roku od 4 godine. Ugovorena prodajna cena je 1.000.000 evra. Prema kalkulaciji planske CK izgradnja mosta koštala bi preduzeće „X“ 800.000 evra. Planirani iznos troškova za izvršene radove na kraju prve godine iznosi 200.000 evra. Utvrđeno je da su kao posledica subjektivnih slabosti planirani troškovi prekoračeni za 30.000 evra. Ugovorena stopa dobitka je 25%. Koji iznos prihoda/dobitka treba priznati na kraju prve godine?




Koji su osnovni razlozi za priznavanje prihoda (dobitaka) tokom proizvodnje?

1) poboljšanje – veća iskazna moć računa uspeha

2) sigurnija osnova za donošenje poslovnih odluka

3) kontrola izvršenja plana




Da li je priznavanje prihoda (i dobitaka) tokom procesa proizvodnje obaveza ili mogućnost?Mogućnost, a ne obaveza, ali uz ispunjenje određenih uslova:

- proizvodnja za poznatog kupca

- deljivost porudžbine

- poznat iznos prihoda i dobitka

- dobar bonitet investitora (nepostojanje rizika od nezavršetka posla)

- razvijen pogonski obračun (da pruži podatke o planiranim i stvarnim troškovima)



Prihodi od učešća u kapitalu

Kako biste definisali ove prihode?

U zavisnosti od forme privrednog društva u kojem imamo učešće, u kom vidu se mogu javiti ovi prihodi?

- dividende (a.d.)- učešće u dobiti (d.o.o.)




U kom trenutku se ovi prihodi smatraju realizovanim?Ovi prihodi se mogu smatrati realizovanim u trenutku kada je utvrđen dobitak od strane preduzeća u čijem se kapitalu učestvuje i donošenjem odluke o raspodeli tog dobitka.Primer: preduzeće „A“ ima učešće od 10% u kapitalu preduzeća „B“ po osnovu posedovanja običnih akcija. Preduzeće „B“ je krajem 2011. god. utvrdilo dobitak u visini od 10.000. Skupština akcionara preduzeća „B“ je tokom 2012. god. donela odluku o raspodeli 30% dobitka. U bilansu uspeha koje godine će preduzeće „A“ priznati prihode od učešća u kapitalu i u kom iznosu?




Primer: Preduzeće „F“ ima učešće od 10% u kapitalu preduzeća „G“ po osnovu posedovanja preferencijalnih kumulativnih akcija. Preduzeće „F“ je na kraju 2012. god. utvrdilo dobitak u visini od 30.000 i tokom 2013. god. donelo odluku o raspodeli 50% dobitka. Ugovorena godišnja dividenda na preferencijalne kumulativne akcije iznosi 1.000.

U bilansu uspeha koje godine i u kom iznosu će preduzeće „F“ priznati prihode od učešća u kapitalu?



Prihodi uslovljeni protekom vremena

To su prihodi koji se dodeljuju periodima prema vremenskoj srazmeri, nezavisno od toga da li i kada su naplaćeni.Nezavisno od toga da li imamo unapred naplaćene prihode (unapred naplaćena zakupnina za 12 meseci) ili obračunate a nenaplaćene prihode (kamata se obračunava mesečno (mesečno kapitalisanje), a naplaćuje se godišnje)


8. Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu (Načelo uzročnosti)

Koji je osnovni zahtev koji postavlja načelo uzročnosti?

Zahtev da rashodi budu dodeljeni obračunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su date rashode izazvali



Kakva veza postoji između načela realizacije i načela uzročnosti?

U „nadležnosti“ načela realizacije je da utvrdi koji su to prihodi koji se odnose na tekući obračunski period a onda načelo uzročnosti ima „nadležnost“ da utvrdi koji su to rashodi koji su povezani sa prihodima tekućeg obračunskog perioda priznatim u skladu sa načelom realizacije



Koji je osnovni cilj načela uzročnosti?Osnovni cilj je utvrđivanje što tačnijeg periodičnog rezultata – uporedivog i u potpunosti raspodeljivog periodičnog rezultata

Ovo predstavlja realizaciju cilja bilansa prema kojoj bilansnoj teoriji?Dinamičkoj teoriji bilansa



Razgraničenje prema predmetuOdnosi se na trošenje faktora procesa rada (trošenje vrednosti) koje nastaje u cilju proizvodnje i prodaje učinaka, odnosno ostvarenja prihoda od prodaje dobara i usluga

Razgraničenje prema vremenuOdnosi se na rashode koji nastaju protekom vremena i rashode koji nastaju od slučaja do slučaja (s vremena na vreme)



Razgraničenje prema predmetu

Kada govorimo o razgraničenju prema predmetu, zapravo, govorimo o razgraničenju između troškova (kao vrednosti koja je uložena u proizvodnju učinaka – CK nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda) koji se nalaze u aktivi BS i rashoda (CK realizovanih učinaka) koji se nalaze na rashodnoj strani BU



Razgraničenje prema predmetuKoji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se ulaganja izvršena u toku procesa proizvodnje mogla smatrati troškovima?

1. Ulaganja su bila neophodna

2. Ti troškovi čine CK proizvedenih proizvoda

3. Do trenutka prodaje takva CK predstavlja meru vrednosti zaliha gotovih proizvoda

4. Da tek u trenutku prodaje sa računa gotovih proizvoda na račun rashoda prenesemo CK prodatih proizvoda




Od čega u najvećoj meri zavisi da li će se prilikom razgraničenja između troškova i rashoda javiti problem? Od odnosa nabavka – potrošnja – prodaja




Problem u vezi sa razgraničenjem prema predmetu (između troškova i rashoda) ne bi postojao ukoliko važi sledeća jednakost:

NABAVKA = POTROŠNJA = PRODAJA




Problem u vezi sa razgraničenjem prema predmetu (između troškova i rashoda) postoji ukoliko važi nejednakost:

NABAVKA = POTROŠNJA = PRODAJA




Koja veličina treba da nam da odgovor na pitanja - koliko je od nabavljenih faktora procesa rada utrošeno u procesu proizvodnje a koliko je od proizvedenih proizvoda prodato?Odgovor na ovo pitanje daje nam Cena koštanja gotovih proivodaDa bismo dobili tačnu CK gotovih proizvoda moramo imati kvalitetan i dobro organizovan pogonski obračun.

NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA8. Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu (Načelo uzročnosti)

Razgraničenje prema predmetuKoje vrste troškova mogu predstavljati problem prilikom utvrđivanja tačne CK?Problem mogu predstavljati opšti troškovi zbog njihove karakteristike da se ne mogu neposredno po nastanku na bazi odgovarajućeg dokumenta vezati za nosioce troškova (proizvode i usluge) – npr. troškovi goriva i energije, troškovi osvetljenja, troškovi amortizacije, troškovi plata režijeDa bi se rešio ovaj problem neophodno je izabrati adekvatne ključeve za alokaciju opštih troškova (mašinski časovi, časovi izrade, snaga elektromotora, površina, broj sijaličnih grla)




Da li direktni troškovi i posebni pojedinačni troškovi stvaraju probleme prilikom utvrđivanja tačne CK?

Ne. Zato što se oni odmah po nastanku mogu neposredno, na osnovu odgovarajuće dokumentacije, zaračunati nosiocima troškova – npr. troškovi materijala za izradu, troškovi zarada izrade, izrada nacrta i projekata




Koji troškovi se nikada ne uključuju u CK ? U CK ne mogu se uključiti subjektivno uslovljena

trošenja i troškovi neiskorišćenog kapaciteta – oni predstavljaju rashod perioda

Zašto? Zato što su to troškovi koji nisu uzrokovani

proizvodnjom i prodajom učinaka



Razgraničenje prema vremenu

Razgraničenje prema vremenu odnosi se na:

- troškove i rashode koji nastaju protekom vremena

- troškove i rashode koji nastaju od slučaja do slučaja ( s vremena na vreme)




Troškovi i rashodi koji nastaju protekom vremena Osnovni princip koji se poštuje je princip

vremenske srazmere U bilans uspeha se unosi, odnosno, periodu se

dodeljuje deo troškova, odnosno rashoda koji mu pripada nezavisno od ukupno plaćenog ili obračunatog iznosa

Npr. rashodi kamata, zakupnine, članarine, godišnje pretplate za stručne publikacije




Troškovi i rashodi koji se javljaju od slučaja do slučaja1) Rashodi koji su naknadno obračunati ( u odnosu na period u kom su nastali, pa ih dodajemo periodu u kojem smo saznali da su nastali) – rashodi od ukidanja rezervisanja, naknadni otpisi potraživanja, naknada šteta nastalih u ranijim godinama2) Rashodi bez protučinidbe (nisu vezani ni za stvaranje učinaka, ni za stvaranje prihoda) – troškovi neiskorišćenog kapaciteta, dati pokloni, manjkovi koji padaju na teret preduzeća


9. Načelo impariteta

Koji je osnovni cilj načela impariteta?Cilj je da se rashodima datog perioda dodele ne samo gubici koji su tržišno verifikovani već i oni koji su nastali a nisu tržišno verifikovani - koji rezultiraju iz nezavršenih, nerealizovanih poslova (po osnovu obezvređenja imovine i zaključenja štetnih ugovora)Cilj je da se gubici koji su nastali sada (u tekućem obračunskom periodu) ne prenose u buduće obračunske periode kada će biti tržišno verifikovaniPrvobitno se ovo načelo primenjivalo samo na zalihe, a danas se primenjuje na sve oblike imovine i obaveza



Kako se tumači primena ovog načela u uslovima koncepta istorijskog troška, a kako u uslovima fer vrednosti?

Načelo impariteta je nije u saglasnosti sa jednim od načela urednog bilansiranja? Kojim? Koje je osnovno opravdanje za nepostojanje saglasnosti?

Kako treba vrednovati imovinu/obaveze u skladu sa načelom impariteta?



Na kojim pretpostavkama počiva utvrđivanje negativnih doprinosa rezultatu?

1) Gubici koji se utvrđuju primenom načela impariteta nisu jednaki gubicima koji se utvrđuju primenom principa niže vrednosti

2) Alternativne vrednosti na tržištu nabavke nisu merodavne za utvrđivanje gubitaka u slučaju primene načela impariteta

3) Za utvrđivanje gubitaka merodavne su cene na tržištu prodaje



Gubitak sadržan u zalihama gotovih proizvoda

Primer: Cena koštanja gotovih proizvoda iznosi 150.000, preduzeće bi prodajom ovih proizvoda ostvarilo prihode od prodaje u iznosu od 165.000, varijabilni troškovi prodaje bi iznosili 20.000. Da li u ovom slučaju postoji gubitak sadržan u zalihama gotovih proizvoda i koliko on iznosi?



Gubitak sadržan u zalihama nedovršene proizvodnje

Primer: Cena koštanja nedovršene proizvodnje iznosi 80.000, varijabilni troškovi prodaje bi iznosili 25.000, planirani varijabilni troškovi prerade iznose 30.000. Preduzeće bi prodajom gotovih proizvoda moglo da ostvari prihod u iznosu od 110.000. Da li u ovom slučaju postoji gubitak sadržan u zalihama nedovršene proizvodnje i koliko on iznosi?



Gubitak sadržan u zalihama materijala

Primer: Preduzeće „NN“ na zalihama ima: 100kg materijala „X“ čija je prosečne nabavna cena 4 din/kg i 250kg materijala „Y“ čija je prosečna nabavna cena 2 din/kg. Međutim, za proizvodnju 150 komada proizvoda „S“ neophodno je 120kg materijala „X“. Preduzeće nabavlja još 20kg materijala „X“ po ceni od 5 din/kg. Opšti varijabilni troškovi proizvodnje iznose 100, a direktni troškovi rada 300. Preduzeće bi moglo da proda jedan komad proizvoda „S“ po ceni od 10 din. Varijabilni troškovi prodaje bi iznosili 50. Da li postoji gubitak sadržan u zalihama materijala?



Gubitak sadržan u zalihama robe

Primer: Prodajna vrednost robe iznosi 130.000, potencijalna razlika u ceni 20.000, varijabilni troškovi prodaje bi iznosili 35.000. Da li postoji gubitak sadržan u zalihama robe i koliko on iznosi?

NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA9. Načelo impariteta

Gubitak sadržan u materijalnim ulaganjima

Primer: Preduzeće je nabavilo mašinu „X“ pre dve godine za 300.000, procenjeni korisni vek trajanja ove mašine je 10 godina. U privredi postoji recesija i tražnja za proizvodima koji se proizvode na mašini „X“ je značajno opala tako da je uprava odlučila da izvrši testiranje opreme na obezvređenje. Procenjena sadašnja vrednost priliva gotovine po osnovu upotrebe mašine u narednih osam godina iznosi 350.000 dok sadašnja vrednost odliva gotovine po osnovu tekućeg održavanja i plaćanja godišnje premije osiguranja iznosi 150.000. Kao diskontna stopa korišćena je WACC = 16%. Da li treba izvršiti vanredni otpis materijalnih ulaganja?



Gubitak sadržan u potraživanjima

Primer: Stanje na računu Kupci iznosi 300.000, preduzeće očekuje da će u narednoj godini uspeti da naplati 280.000 od ukupnih potraživanja. Da li postoji gubitak sadržan u potraživanjima i koliko on iznosi?



Gubitak sadržan u obavezama

Primer: Jedno kinesko preduzeće ima obavezu od 1.000$ (1$ = 6 CNY) koja dospeva u martu sledeće godine. Centralna banka Kine donela je odluku o devalvaciji CNY za 10% (1$ = 6,6 CNY). Da li ovo preduzeće ima gubitak sadržan u obavezama i koliko on iznosi?

Documents

TEORIJA I POLITIKA BILANSA