analiza i potraznja

TRAŽNJA I PONUDA

PREDAVANJE 3

Prof. dr Jovo Jednak

Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 2

Tržište Tržište je skup kupaca i prodavaca, koji putem

svojih stvarnih ili potencijalnih međusobnih delovanja određuju cenu proizvoda (skupine proizvoda) i usluga.

Tržište je proces u kome se putem cena i konkurencije usklađuju odluke grupe kupca i prodavaca za određena dobra ili usluge.

Sastavni elementi tržišta su: – potražnja, – ponašanje kupca, – ponuda i – ponašanje prodavca.


Vrste tržišta Vrste tržišta:

– Tržište roba i usluga (odluke decentralizovane);

– Tržište inputa (rada, kapitala i zemljišta)

– Finansijsko tržište,

• odnosno tržište novca i kapitala,

• odnosno hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.


Veličina tržišta Pod veličinom tržišta se podrazumevaju

njegove granice, geografske i u smislu asortimana proizvoda koji bi trebalo da budu uključeni u to tržište.


Funkcije tržišta

a) informativnu;

b) selektivnu;

c) alokativnu

d) distributivnu


a) Informativna funkcija

Upoređujući postojeće informacije sa informacijama sa tržišta, privredni subjekti i domaćinstva donose svoje odluke o privrednim aktivnostima, odnosno kupovini roba i usluga.


b) Selektivna funkcija

Zakon ponude i tražnje motiviše i nagrađuje privredne subjekte koji su efikasniji i produktivniji, a kažnjava one koji su ekonomski neefikasni i nedovoljno produktivni.


c) Alokativna funkcija

Alokaciju ograničenih ekonomskih resursa na različite privredne grane, oblasti itd.


d) Distributivna funkcija

Dohoci vlasnika inputa proizvodnje predstavljaju nacionalni dohodak i njihov zbir jednak je veličini domaćeg proizvoda, tako da se određivanjem cena inputa proizvodnje opredeljuje raspodela nacionalnog dohotka.


Tržište, cene i konkurencija

Tržište može biti centralizovano (hartije od vrednosti, akcije, obveznice, pšenica, pirinač i sl.) ili

decentralizovano (kuće, polovni automobili i sl.) ili

elektronsko (finansijska sredstva i usluge).



Tržište je mehanizam putem kojeg kupci i prodavci međudeluju da bi nekoj robi odredili cenu i količinu.

U tržišnoj privredi svaka roba ima svoju cenu, koja predstavlja vrednost nekog dobra izraženu u novčanom obliku.


Tržište, cene i konkurencija Cene koordiniraju odluke proizvođača i

potrošača na tržištu. Više cene smanjuju tražnju potrošača, a

podstiču proizvodnju. Niže cene podstču potrošnju i obeshrabruju

proizvodnju. Cene su ravnotežni tas na vagi u tržišnom

mehanizmu. Cene po kojima kupci žele da kupe tačno onoliko koliko prodavci žele da prodaju postižu ravnotežu ponude i tražnje.


i autputa

Trošenja (= GDP)

Proizvode iuslugekupuju

Prihodi (= GDP)

ProizvodeI usluge prodaju

Rad, zemljai kapital

Dohodak (=GDP)

Tokovi inputa

Tokovi dolara

Faktori proizvodnje

Zarade, renteProfitii (= GDP)

PREDUZEĆA•Prodaju i kupujudobra i usluge

•Upošljavaju i koristefaktore proizvodnje

•Kupuju i trošeproizvode i usluge

•Poseduju i prodaju Faktore proizvodnje

DOMAĆINSTVA

•Domaćinstva prodaju•Preduzeća kupuju

TRŽIŠTAFAKTORA PROIZVODNJE

•Preduzeća prodaju•Domaćinstva kupuju

TRŽIŠTA ROBA I USLUGA

Copyright © 2004 South-Western




Savršena konkurencija je čisto tehnički izraz koji predstavlja tržište na kojem nijedno preduzeće ili potrošač nisu dovoljno veliki da mogu uticati na tržišnu cenu i podelu tržišta.

Na primer, tržište pšenice je potpuno konkurentno, jer ni najveća firma u poljoprivredi ne može uticati na cenu i podelu tržišta, pošto proizvodi samo mali deo pšenice.


Analiza ponude i tražnje

Sistem cena i tržište određuju većinu ekonomskih aktivnosti.

Analizi ponude i tražnje - kako potrošačke preferencije određuju tražnju za robama, dok su troškovi proizvodnje preduzeća, osnova za proizvodnju, odnosno ponudu roba.


Analiza tražnje i krive tražnje

Tražnja je količina dobara i usluga koje kupci žele da kupe po tržišnoj ceni.

Zakon tražnje podrazumeva da se, uz sve ostalo nepromenjeno, tražena količina nekog dobra smanjuje kada raste cena tog dobra.


Analiza tražnje i krive tražnje Odnos cena i količina dobara koja se kupuju nazivamo

tražnjom, odnosno krivom tražnje. Tabela 3.1. predstavlja hipotetički primer tražnje za pšenicom.

Tražnja za pšenicom Cena

(€ po mtc) Tražena količina

(milion mtc godišnje) P QD A B C D E

5 4 3 2 1

9 10 12 15 20

Tabela 3.1. Tražnja stavlja u odnos količinu i cenuPo svakoj tržišnoj ceni potrošači će hteti da kupe određenu količinu pšenice. Kakopada cena pšenice, tako raste tražena količina pšenice, i obrnuto.


Kriva tražnje

Kriva tražnje predstavlja grafikon koji pokazuje odnos između cene dobra i tražene količine.

Kriva ima negativan nagib naniže, od severozpada ka jugoistoku. Ovo važno svojstvo zove se zakon opadajuće tražnje.

Ovaj odnos između količine koja se potražuje i cene možemo napisati u obliku jednačine: QD = QD (P)

100 200 300 400 500 600količina

0

10

20

30

40

50

cena

Tražnja

Smanjenje cene...

Povećava količinu tražnje.

Kriva tražnje

Grafikon 3.1. Kriva tražnje nagnuta naniže je

opadajuća i izražava odnos tražene količine i cene


Pomeranje krive tražnje

Kriva tražnje na grafikonu 3.1. pokazuje koliko se kupuje pšenice pri bilo kojoj datoj ceni, pod uslovom da su ostali parametri nepromenjene. Ona je tokom vremena stabilna, ali ako se desi nešto što menja traženu količinu pri svakoj datoj ceni, kriva tražnje se pomera udesno ili ulevo.


Pomeranje krive tražnje Grafikon 3.2. Pomeranje krive

tražnje

Svaka promena koja povećava količinu proizvoda od pšenice

koju kupci traže (žele) da kupe po datoj ceni, pomera krivu tražnje iz

položaja D, D udesno, u D1,D1.

Svaka promena koja smanjuje tražnju proizvoda od pšenice koju kupci žele da kupe po datoj ceni,

pomera krivu tražnje ulevo, iz položaja D, D u D2,, D2.

Količina proizvoda od pšenice Q

Cen

a pr

oizv

oda

od

pšen

ice

P

D

DD1

D1D2

D2

0


Činioci koji utiču na tražnju (krivu tražnje) Pitanje je zašto se tražena količina dobara smanjuje kada cena raste. Efekat supstitucije

– Čim se cena nekog dobra povećava, potrošač odlučuje da to dobro supstituiše nekim drugim sličnim dobrom.

• Na primer, ako se povećava cena svinjskog mesa, konzumiraće se više pilećeg mesa

Efekat dohotka – Ovaj razlog dolazi do izražaja u uslovima rasta cena, jer rastom

cena svako postaje siromašniji ako ostali uslovi ostaju nepromenjeni.

• Na primer, ako se udvostruče cene benzina, a svako ko koristi benzin za vožnju automobila ima manji dohodak, usloviće se smanjena potrošnja benzina i ostalih dobara.


Komplementarnost – Dobra su komplementarna kada porast cene jednog

dobra dovodi do pada tražnje za drugim dobrom. • Na primer, automobili i benzin

Specifični - specijalni elementi, na primer vreme, utiču na veličinu tražnje. – Na primer, ako je kišno vreme odlika neke klime,

povećava se tražnja za kišobranima, – visoki snežni pokrivač u skijaškim centrima utiče na

povećanu tražnju za skijama, a temperatura na moru utiče na povećanu tražnju dasaka za jedrenje.

Činioci koji utiču na tražnju (krivu tražnje)


Ukusi ili preferencije potrošača – predstavljaju mnoštvo istorijskih i kulturnih uticaja.– Mogu održavati potrebe: za vodom, ljubavlju, uzbuđenjem i sl, a mogu biti i rezultat zavisnosti za cigaretama, sportskim aktivnostima i sl. – Mogu da sadrže elemente tradicije i religioznosti, npr. konzumiranje govedine ili post u određenim danima.

Očekivanja u pogledu budućnosti– Ako po zaposlenju očekujete veći dohodak, lakše ćete trošiti deo sadašnje ušteđevine, pogotovo ako očekujete ekonomski rast, smanjenje inflacije i stope nezaposlenosti.

Stanovništvo ili broj kupaca – Beograd sa dva miliona ljudi kupuje više nego Novi Sad sa 700.000 ljudi.




PROMENLJIVA ILI ČINIOCI

PROMENE KRIVE TRAŽNJE PO OSNOVU RAZNIH ČINILACA

Cena Uslovljava kretanje duž krive tražnje. Niže cene povećavaju tražnju za dobrima i uslugama, i obrnuto.

Dohodak Pomera krivu tražnje ulevo ili udesno. Komplementarnost ili cena srodnih dobara

Pomera krivu tražnje ulevo ili udesno. Rast cene jednog dobra uslovljava smanjenje tražnje za drugim dobrom, i obrnuto.

Specifični činioci Posebni uticaji podrazumevaju dostupnost alternativnih oblika zadovoljenja potreba, zbog čega su moguća pomeranja krive tražnje ulevo ili udesno.

Ukusi ili preferencije Pomeranje krive tražnje ulevo ili udesno, zavisno od preferencija.

Očekivanja Pomeranje krive tražnje ulevo ili udesno, zavisno od rasta životnog standarda.

Stanovništvo ili broj kupaca

Pomeranje krive tražnje ulevo ili udesno, zavisno od broja kupaca i kupovne moći.

Tabela 3.2. Promenljive (činioci) koje utiču na ponašanje kupaca i pomeranje krive tražnje

Kada se kriva tražnje pomeri pod uticajem raznih činilaca, osim cene dobra, te promene nazivamo promenama tražnje. Tražnja se povećava ili smanjuje kada se tražena količina pri svakoj ceni povećava ili smanjuje. Obratite posebnu pažnju na cenu dobra, jer promena cene

uslovljava kretanje duž krive tražnje, a promene bilo kog drugog činioca (promenljive) pomeraju krivu tražnje ulevo ili udesno.


Promene krive tražnje

POTROŠAČI POTRAŽUJU MANJE PRI SVAKOM NIVOU CENE (D’’)

POTROŠAČI POTRAŽUJU VIŠE PRI SVAKOM NIVOU CENE (D’)

P

Q

D’’

D

D’


Analiza ponude i krive ponude

Ponuda predstavlja količinu nekog dobra koju su preduzeća voljna da proizvedu i ponude u određeno vreme, na određenom mestu, po određenim cenama.

Ponuda, za neko dobro, pokazuje odnos između njegove tržišne cene i količine tog dobra koju su proizvođači voljni prizvesti i prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno troškovi proizvodnje. Ovu odliku možemo nazvati zakon ponude.


Analiza ponude Ponuda je količina dobara i usluga koje prodavci žele da

prodaju po određenoj, odnosno bilo kojoj realnoj ceni.

Ponuda pšenice Cena

(€ po mtc) Količina koja se nudi

(milion mtc godišnje) QS P QS A B C D E

5 4 3 2 1

18 16 12 7 0

Tabela 3.3. Ponuda pokazuje odnos između ponuđene količine i cene nekog dobra

Tabela prikazuje količinu ponuđene pšenice koju proizvođači žele da proizvedu i prodaju pri svakom nivou cena. Uočite direktnu ili pozitivnu vezu između cene i

količine koja se nudi. Viša cena - veća ponuda, niža cena – manja ponuda.


Kriva ponudeGrafikon 3.3. Kriva ponude prikazuje kako se menja ponuđena količina dobra kada se menja cena

Što je cena viša, više se nudi pšenice, a što je cena niža, manja je ponuda pšenice. Kako viša cena povećava ponuđenu količinu, kriva ponude je u pozitivnoj korelaciji s cenom tog dobra.

Svaki par (P, QS) brojeva iz tabele 3.3. prikazan je tačkama E, D, C, B, A na ovom grafičkom prikazu, a kriva dobijena spajanjem navedenih tačaka daje krivu ponude (S, S).

E

100 200 300 400 500 600količina

0

10

20

30

40

50cena

Ponuda: nagib naviše i udesno

Povećanje cena...

Povećava količinu ponude.

Ponuda

Documents

analiza i potraznja