FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJERSKI MENADŽMENTUNIVERZITET SINGIDUNUM

Analiza uticaja faktora vanekonomske prirode na međunarodni turizam

Metodologija društvenih istraživanja - Prof. dr Simo ElakovićTurističko tržište - Prof. dr Slobodan UnkovićPoslovni sistemi u turizmu - Prof. dr Krunoslav Čačić, Prof. dr Radmila ŽivkovićUpravljanje u hotelijerstvu - Prof. dr Slobodan Čerović

Mentor: Student:Prof. Dr. Slobodan Unković Lakić Željko 405664/2009

SADRŽAJ:

1.Uvod.............................................................................................................................22.Karakteristike razvoja međunarodnog turizma od 1950-2009.....................................5 2.1.Nivo......................................................................................................................5 2.2.Dinamika..............................................................................................................7 2.3.Struktura.............................................................................................................103. Istraživanje uticaja faktora vanekonomske prirode na međunarodni turizam u periodu od 1950 do 2009. godine.............................................................14 3.1.Arapski rat..........................................................................................................14 3.2.Klimatske promene.............................................................................................14 3.3.Elementarne nepogode širih razmera.................................................................16 3.3.1.Cunami......................................................................................................16 3.3.2.Poplave......................................................................................................17 3.3.3.Zemljotresi.................................................................................................18 3.3.4.Vulkanske erupcije....................................................................................18 3.3.5.Uragani......................................................................................................19 3.4.Ratovi.................................................................................................................20 3.5.Bolesti.................................................................................................................21 3.5.1.SARS.........................................................................................................21 3.5.2.Ptičiji grip..................................................................................................22 3.5.3.Svinjski grip..............................................................................................22 3.6.Terorističke akcije širih razmera........................................................................234.Sagledavanje mogućih uticaja faktora van ekonomske prirode na budući razvoj turizma do 2020..............................................................................................24 4.1.Projekcija razvoja turizma do 2020....................................................................24 4.2.Predviđene klimatske promene...........................................................................26 4.3.Epidemije širih razmera......................................................................................275.Zaključak....................................................................................................................28

1

1. Uvod

Kada sam se odlučio za ovu temu mog master rada nisam ni bio svestan u šta se zapravo upuštam. Ali ideja koja me je po najviše privukla je pre svega bila ta da se i sam više informišem i saznam o ovom neželjenom uticaju na turizam. Prvi problem na koji sam naišao tokom rada je stepen istraženosti ovog fenomena, jer na jako malo mesta sam uspevao da dođem do konkretnog bavljenja ovim problemom. Uvek se priča svodila na pojedinačne probleme neke konkretne zemlje. Tako da sam se ponajviše koristio internetom dok sam se bavio ovim istraživanjem. Ovim radom pre svega želim da ukažem na sve one neželjene efekte koji se pojavljuju u turizmu, a na koje sam turizam nema apsolutno nikakav uticaj i da dokažem da je njihovo delovanje jako štetno po turizam. Ja se iskreno nadam da sam uspeo u tome. U prvom delu ovog rada ću pisati o turizmu uopšteno što podrazumeva nivo, dinamiku i strukturu turizma. Drugi deo rad će se odnositi na konkretne probleme vanekonosmskih uticaja na turizam, dok ću u trećem delu pisati o predviđenim uticajima koji su mogući na turizam.

Reč turizam potiče od francuske reči „tour“ što u prevodu znači putovanje, obilazak, ekskurzija, a sveobuhvatna definicija turizma bi bila da je turizam uslužna industrija, koja se sastoji od većeg broja opipljivih i neopipljivih elemenata. U opipljive elemente spadaju transportni sistemi - vazdušni, železnički, putni, vodeni i u novije vreme, kosmički; usluge ugostiteljstva - smeštaj, hrana i piće, obilasci, suveniri itd. A neopioljive elemente čine: odmor i relaksacija, kultura, avantura, nova i drugačija iskustva.

Turizam se može podeliti u dve epohe

• epoha turizma privilegovanih klasa, i

• epoha savremenog turizma

Navedena podela se u osnovi može prihvatiti sa stanovišta istorijskog razvoja turizma, jer se bazira na objektivnim kriterijumima razvoja društveno-ekonomskih formacija ljudskog društva. Sigurno je da se ceo predkapitalistički period može svrstatiu prvu epohu razvoja turizma. Međutim, uopšteno govoreći, teško je povući neku određenu granicu između ove dve epohe kad je reč o kapitalističkom sistemu. Što se tiče socijalističkog sistema robne proizvodnje, dileme nema s obzirom na to da su osnovnu masu turista predstavljali oni koji su slobodno vreme i slobodna novčana sredstva ostvarili na bazi svog učešće uprocesu rada.1

1 Ekonomika turizma: Dr. Slobodan Unković i Dr. Bojan Zečević

2

To bi u osnovi značilo da je u periodu feudalizma ili robovlasničkom periodu samo mala grupa ljudi imala novčana sredstva, privilegije i slobodno vreme za putovanja. I taj period je epoha turizma privilegovanih klasa. Mada se u to vreme uglavnom putovalo iz želje za obrazovanjem i učenjem stranih jezika, jer ideja o turizmu, kao vremenu provedenom pre svega na odmor, nije ni postojala. Kao što nisu ni postojala turističke destinacije i odmarališta.

Epoha savremenog turizma počinje sredinom XIX veka i dolazi do punijeg izražaja u XX veku. U tom periodu sve više radnička klasa dolazi do izražaja i počinje da se društveno afirmiše. Tako da industrijalci, trgovci, bankari i slični dolaze do viška sredstava i slobodnog vremena koje su spremni da utroše na putovanja. Na turistička putovanja kreću i ljudi slobodnih profesija kao što su naučnici, profesori, viši činovnici i drugi i time je radikalno izmenjena socijalna struktura ljudi koji su išli na putovanja. Turisti više nisu ljudi privilegovanih klasa. To dalje znači da raspolaganje novčanim sredstvima postaje osnovni preduslov za uključivanje stanovništva konkretnih zemalja u turistička putovanja. Kapital dobija značaj ne samo kao sredstvo za realizovanje turističkih putovanja, nego i kao osnov za razvoj turističke pivrede, koja je dalji preduslov za dalji i brži razvoj turizma.

Masovnost koja počinje da se javlja u turizmu, pre svega ekonomskim jačanjem država, a samim tim i ekonomskim jačanjem njenog stanovništva dovodi do toga da i sam turizam počinje da jača kao jedna nova privredna grana. Na sam razvoj turizma kao privredne grane ogroman uticaj ima i razvoj saobracaja, a pre svega železnica koja je omogućavala masovnost u transportu.Što se tiče značaja organizacionih poduhvata za razvoj turizma, posebno treba istaći Tomasa Kuka, koji se smatra pretečom savremene organizacije turističkih putovanja. Tomas Kuk je prvi čovek koji je počeo da koristi železnicu za prevoz turista i osnivač je prve turističke agencije „Cook and Son“ 1841 godine. Ova agencija, koja i dan danas postoji i radi kao poznata putnička agencija u svetu, uticala je mnogo na razvoj međunarodnog turizma.

Pored pomenutih faktora, koji su uticali na brži razvoj turizma u periodu između XIX i pre svega XX veka, uticali su i ovi faktri:

• veći broj komfornih smeštajnih kapaciteta prilagođenih kulturnim i drugim navikama savremenih turista;

• nova turistička mesta u velikom broju zemalja sveta

• značajnija orijentacija turističkih putovanja prema turističkim mestima na morskim obalama

• edicije turističkih vodiča u većem broju zemalja sveta

• formiranje većeg broja društvenih turističkih organizacija u turističkim zemljama, posebno u turističkim mestima

3

• direktnije mešanje drzave i njen uticaj na razvoj turizma, kao i pojava odgovarajućih državnih organa u turizmu itd.2

Turizam je danas dosta razvijeniji i ujedno je privredna grana sa najvećim procentom rasta u odnosu na ostale privrede. Prema podatcima WTO-a 2007. godine u međunarodnom turizmu je učestvovalo 903 miliona turista i njihova potrošnja na ta putovanja je iznosila neverovatnih 856 milijardi dolara ne računajuči izdatke za prevoz. Što znači da je svaki turista u proseku trošio oko 950 dolara. U odnosu na 2006. godinu porast broja turista je za 6.6 procenata, a količina novca koja je potrošena je porasla za 5.6 procenata. Takođe se procenjuje da je na transport turista do željenih destinacija izdvojeno 156 milijardi dolara. Što znači da je ukupni prihod od turista u 2007. godini iznosio preko 1 bilijarde dolara. Što nas dovodi do zaključka da su prihodi od turizma dnevno iznosili skoro 3 milijarde dolara.

1950. godine 15 glavnih destinacija je uzimalo 98 posto učešća u kompletnom međunarodnom turizmu. Dok je recimo 1970. godine taj procenat pao na 75 procenata, a 2007. godine tih 15 glavnih destinacija ima udeo od svega 57 procenata. Što jasno govori o sve većem razvoju turizma u svim delovima sveta, kao i u prilog da su turisti danas mnogo zahtevniji i različitiji.

Turizam je danas globalno dobro i privredna grana koja zapošljava milione ljudi širom sveta. Ali ja se neću baviti o turizmu samo generalno nego ću imati poseban osvrt na ne ekonomske aspekte koji direktno ili indirektno pogađaju turizam. Pre svega na one stvari koje na vestima gledamo sa nevericom i njihvim uticajima na turizam. Najviše će se pominjati uticaji terorizma, vremenskih nepogoda, ratova, bolesti širokih razmera itd.

2 Opširnije o pojedinačnom dejstvu pojedinih faktora vidi rad S. I Z., cit. Delo, str.22-34.

4

2. Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u periodu od 1950-2009 godine.

2.1. Nivo međunaodnog turizma u svetu

Međunarodni turistički dolazci zbog posla, slobodnog vriemena i drugih namene su u svetu pali za 4% u 2009. I prihodi od međunarodnih dolazaka su u 2009. godini iznosili oko 880 miliona dolara. Dok su prihodi u 2008. iznosili 920 miliona dolara. To ipak predstavlja blago poboljšanje u odnosu na prethodnu procenu, jer imamo uspon od 2% u poslednjem kvartalu 2009. Nasuprot tome, međunarodni turistički dolazci u prva tri tromesečja respektivno su smanjena za 10%, 7% i 2%. Azija i Pacifik i Bliski istok beleže vidan oporavak s pozitivnim rastom u drugoj polovini 2009 godine.

"Globalna ekonomska kriza i neizvesnost oko A (H1N1) pandemije pretvorila je 2009 u jednu od najtežih godina za sektor turizma", rekao je glavni sekretar UNWTO-a, Taleb Rifai. "Međutim, rezultati poslednjih meseci pokazuju da je oporavak u toku, i da je čak krenuo nešto ranije i jačim intenzitetom nego što se u početku očekivalo".

Iskustvo nam pokazuje da su zarade u turizmu usko povezane sa trendom međunarodnih dolazaka, čak i u ovim teškim vremenima. Prema trendu iz prva tri tromesečja, međunarodnih turista za 2009 u procentima ima manje za oko 6%. Iako je ovo nesumnjivo razočaravajući rezultat za industriju naviklu na konstantan rast, takođe se može tumačiti kao znak komparativne otpornosti s obzirom na izuzetno tešku ekonomsku situaciju u celom svetu. Postaje jasno da pad međunarodnih dolazaka u turizmu uopšte nije neočekivan. Jer u poređenju sa padom ukupnog svetskog izvoza koji je 12%, pad u ukupnim međunarodnim turističkim dolazcima krajnje očekivan.

Slično situacijama u prethodnim krizama, potrošači skloni putovanju u 2009 putuju na destinacije koje su im bliže kući. Tako imamo situaciju da čak i predsednici Sjedinjenih Američkih Drzava, Francuske, Italije, Rusije itd. pozivaju svoje sugrađane da putuju u okviru svojih država ne bi li povećali prihode od domaćih turista. Što nas dovodi do situacije da su mnoge turističke destinacije bolje podnele ekonomsku krizu nego druge, i to baš zbog državnih mera da stimulišu domaći turizam. Te vladine mere su se posebno primile u državama kao što su: Španija, Brazil, Kina i druge.

Osim Afrike, koja prati pozitivan trend, sve regije sveta pokazuju negativne rezultate u 2009:

5

    • Europa je završila 2009 sa (- 6%), nakon vrlo kritične prve polovine (-10%). Odredišta u srednjoj, istočnoj i severnoj Europi, posebno su pogođena, dok su rezultati u zapadnoj, južnoj i mediteranskoj Europi relativno bolji.

    • Azija i Pacifik (-2%) pokazali su izvanredan oporavak. Za razliku kad su dolazci u periodu između januara i juna bili smanjeni za čak 7%, u drugoj polovini 2009 se vidi rast od 3% koji je usko povezan sa regionalnim ekonomskim oporavkom.

    • U Americi (-5%), dok se na Karibima vratio rast u zadnja četiri meseca 2009. Sporiji rast u ovom regionu je izazvao i grip tipa A (H1N1) koji je u pojedinim regionima imao dramatičan uticaj na međunarodne dolaske.

    • Bliski Istok (-6%), iako još uvek daleko od nivoa rasta iz prethodnih godina, imao je pozitivan trend u drugoj polovini 2009.

    • Afrika (5%) je odlićno podnela krizu, dok su se pod-Saharske regije posebno dobro kotirale.

Na sledećem grafikonu se vidi kreanje Međunarodnih turističkih dolazaka i njihov pad u 2009 u odnosu na 2008 (izuzev Afrike koja je doživela porast)

Izvor: UNWTO- News Conference HQ, Madrid, Spain 2010 Predviđanja WTO-a za gore navedene regione u 2010 u odnosu na 2009 godinu su takva da bi svi regioni bi trebalo da uđu u pozitivan trend. I to: Europa bi prema predviđanjima trebala da uđe u pozitivan trend i to između 1-3%. Aziji i Pacifiku se predviđa rast od 5-7%, Bliski istok očekuje rast od 5-9% što je ujedno i najviše. Za Ameriku se očekuje takođe rast od 2-4% i za Afriku, koja je jedina imala pozitivan trend u 2009 očekuje se ponovni rast između 4-7%.3

2.2. Dinamika međunarodnog turizma u svetu

3 UNWTO. www.unwto.org

6

Za početak i masovnost savremenog turizma se smatra 1950 godina. Tako da kada budemo pričali o dinamici međunarodnog turizma uzećemo 1950 godinu kao osnov. Posle razaranja u II Svetskom Ratu, kreće do velike obnove infrastrukturesvih (putevi, saobraćajnice, pruge, izgradnja novih aerodroma, hotela...), zemalja pogođenim ratom, što automatski poboljšava uslove za masovni turizam. U isto vreme ekonomija sveta se znaćajno poboljšava, čime raste i standard građana. A pojavom sve većeg broja sindikata koja se zalažu za prava radnika, radnici u većini slučajeva uspevaju da izdejstvuju više slobodnih dana za sebe. Sve ovo stvara odlične uslove za omasovljavanje turizma.

Upravo iz gore navedenih razloga dinamika razvoja međunarodnog turizma u svetu je bila izuzetno povoljna baš od 1950 godine. Njen intenzitet rasta bio je brži, kako od ukupnog razvoja svetske privrede, tako i ukupnog obima razmene roba i usluga sa inostranstvom. Za argumentovanje ovog stava dovoljno je navesti podatak da je u 1950. godini u svetskom turizmu učestvovalo svega 25,5 miliona turista sa potrošnjom koja je iznosila 2,1 milijardu Američkih dolara.To znači da je u proteklih 60 godina prosečna godišnja stopa rasta turističkog prometa iznosila 5,6% odnosno turističke potrošnje 11,4 %. U ovom periodu od 60 godina, beležen je stalni godišnji rast međunarodnog turizma, sa izuzetkom 1982 i već pomenute 2009 godine. 1982 godine turistički promet je bio manji za svega 0,36% a turistička potrošnja za 6,09% u odnosu na prethodnu godinu. Stagnantna pojava zabeležena je takođe i u 1983. godini sa blagim rastom broja turista od svega 1,23% i turističke potrošnje od 1,55%. Ova dvogodišnja stagnacija na međunarodnom turizmu, koja je bila uslovljena blažom ekonomskom recesijom u nekim najrazvijenijim zemljama sveta, nije bitno uticala na povoljnu razvojnu tendenciju međunarodnog turizma. Suprotno, međunarodni turizam je daleko lakše savlađivao dejstvo ekonomske recesije u odnosu na ostale segmente društvenog i privrednog razvoja. Ovo se odnosi i na 1997. i 1998. godinu posebno kada je u pitanju ozbiljna ekonomska kriza na područiju Jugoistočna Azije, područiju koje ima izuzetno važnu ulogu na svetskom turizmu. Naime čak i u ovim godinama zabeležen je blagi rast svetskog turizma. Već u 1999. godini međunarodni turizam je ponovo zabeležio značajniji rast od 3,7% u slučaju turističkog prometa i 2,9% potrošnje, a posebno u 2000. godini sa rastom broja turista od 7,3% i turističke potrošnje od 4,9%.4

Na sledećem grafikonu možemo i da vidimo kako se broj međunarodnih turističkih dolazaka kretao i kako su prihodi rastli u periodu od 1950-2001

4 “Savremena kretana na turističkom tržištu“ Dr. Slobodan Unković, Dr. Krunoslav Čačić i Dr. Ognjen Bakić

7

Izvor: WTO www.unwto.org

Ono što je bitno da se shvati jeste da je razvoj međunarodnog turizma u svetu uvek bio usko povezan sa razvojem svetske pivrede i kretanjima životnog standarda stanovništva. U to spadaju realni rast plata i slobodno vreme. Ali je takođe interesantno da se turizam, koji je zavisio od svetske ekonomije i životnog standarda ljudi, brže razvijao od te iste svetske ekonomije. Već sam pomenuo da je turizam grana privrede koja se najbrže razvijala. Nema sumnje da su na taj ubrzani razvoj turizma delovali i ostali faktori, kao što su: brzi razvoj stepena urbanizacije i motorizacije u razvijenim zemljama u cilju povećanja turističke tražnje, kao i veliko angažovanje države i krupnog kapitala u turistički razvijenijim zemljama. Ceo taj proces je bio urađen u cilju da se kroz turizam povećaju izvozne mogućnosti onih zemalja koje imaju povoljne prirodne i ostale uslove za razvoj turizma.

Prvih dvadeset godina obuhvaćenog perioda tj. Od 1950-1970. godnie karakteriše veliko omasovljavanje međunarodnog turizma, uz izuzetno visoke godišnje stope rasta (turistički promet od 10,0% i turristička potrošnja od 11,3%). Ova stopa rasta međunarodnog turizma je dosta povoljnija u odnosu na rast društvenog proizvoda u svetu. Istovremeno, zapaža se da je u ovom periodu zbog masovnog proširenja međunarodnog turizma (koji je postao dostupan i za stanovnike sa relativno nižim prihodima) što su kroz cene turističkih usluga podržavale turističke zemlje posebno sa područija Mediterana (Španija, Italija, Grčka, Jugoslavija i druge), realna turistička potrošnja po stranom turisti čak i smanjivala. Naime, uz uključivanje prosečne stope inflacije za ovaj period, proizilazi da je realna turistička potrošnja malo sporije rastla od turističkog prometa, u proseku za 1,5-2,0%. Istina, pri ovome treba imati u vidu i

8

fluktuacije kurseva konvertabilnih valutau odnosu na USD, što je i sa svoje strane uticalo na ove prosečne rezultate. Međutim, neovisno i od ovoga ocenjuje se da je period od 1950-1970. godine karakteriše velikim omasovljenjem međunarodnog turizma, i da je u tom pogledu turistička potrošnja sporije rasla u odnosu na turistički promet.

Period između 1970-2000. godine nastavljena je izuzetno povoljna razvojna tendencija međunarodnog turizma, koja je takođe bila povoljnija od rasta društvenog proizvoda u svetu. Istini za volju u ovom periodu intenzitet rasta je bio nešto niži u odnosu na prethodni dvadesetogodišnji period. Sto je donekle i razumljivo, ako se uzme u obzir dostignuti nivo razvoja od kojeg se startovalo 1970. godine. Ono što je bitno za ovaj tridesetogodišnji period jeste to da je nivo turističke potrošnje bio znatno brži u odnosu na turistički promet, a to znači da su se realne dnevne potrošnje po stranom turisti povećale. Što je posebno radovalo ljude koji su živeli od turizma. Najveći rast potrošnje je bio u periodu između 1970-1980. i 1985-1990. godine. Istovremeno, odstupanja od ovog trenda su u periodima između 1980-1985. i od1995-2000. godine. Sigurno su na ovo delovala i monetarna kretanja u pogledu povećanja USD u odnosu na druge konvertibilne valute. Ovo se posebno odnosi na 1999-2000. godinu u kojima je zabeležen izuzetno visok rast kursa u odnosu na druge konvertibilne valute, a posebno zemalja Evropske Unije koje su prihvatile zajedničku valutu EURO. Procena je da je u poslednjih deset godina ovog perioda turistička potrošnja godišnje rasla prosečno 3-4% brže u onosu na ostvareni turistički promet. Ovo je uslovljeno povećanjem životnog standarda stanvništva posebno u privredno razvijenijim zemljama sveta, daljim omasovljavanjem međunarodnog turizma, ali i znatnijim povećanjem kvaliteta usluga. Ove razlike između realnog rasta turističkog prometa bi bile nešto veće kada bi se u obračun uključili i izdatci za prevoz turista. Naime, od 1965. a posebno od 1970. godine bitnije se povećava uloga novijih turističkih destinacija koje se naaze na relativno velikoj udaljenosti u odnosu na važnije izvore tražnje u međunarodnom turizmu, a to su pre svega razvijene zemlje kao što su zemlje zapadne Evrope i Severne Amerike. To je sa svoje strane objektivno uslovilo povećanje izdataka za prevoz i pored svih mera koje su veliki organizatori putovanja uz podršku vazduhoplovnih kompanija preduzimali da se formiraju što povoljnije cene aranžmana i u ovim slučajevima. Za ovaj period je posebno potrebno ukazati na izuzetno dobre rezultate koji su ostvareni u periodu između 1995-2000. godine, jer je u tom periodu prosečna godišnja stopa rasta turističkog prometa iznosila 4,2% i turistička potrošnja je bila uvećana u odnosu na prethodnu godinu za 3,3%

9

2.3. Struktura međunarodnog turizma u svetu

U raspodeli međunarodnog turizma u svetu dominantno mesto zauzimaju tri glavna regiona i to: Evropa, Amerika i područije istočne Azije i Pacifika. Ova tri regiona su u 2009. godini apsorbovala 88,7% od ukupnog svetskog turističkog prometa, odnosno 91,8% od ukupnih prihoda realizovanih u međunarodnom turizmu. Sve ove brojke predstavljaju očekivani pad udela tri vodeća regiona u svetskom turizmu. Udeo Evrope na međunarodni turizam u odnosu na 2008. godinu je pao za 5,7%, Amerike 4,8%, a Azije i Pacifika za 1,6%. Recimo i to da su ova tri regiona u 2000. godini apsorbovala 92,2% od ukupnog svetskog turističkog prometa, odnosno 94,4% od ukupnih prihoda realizovanih u međunarodnom turizmu. Ovi regioni su u 1950. godini imali još veće učešće sa 97,6% u broju međunarodnih turista i 96,1% u raspodeli prihoda.

Evropski region u okviru svetskog turizma u 2009. godini zauzima superiorno prvo mesto sa 52,2% učešća u turističkom prometu i 48,5% u realizovanim prihodima. Ovaj region je bio još superiorniji u 1950. godini kada je u pitanju turistički promet sa 67,0% učešća, dok je tada bilo nepovoljnije učešće u raspodeli prihoda sa učešćem od 42,4%.

Po regionima unutar Evrope raspodela izgleda ovako: Severna Evropa učestvuje sa 6,0% prometa turista i 7,1% prihoda, zatim Zapdna Evropa učestvuje sa 16,6% prometa turista i 16,9% prihoda od turizma, potom Centralna i Istočna Evropa učestvuje sa 10,2% prometa u međunarodnom turizmu i svega 5,6% prihoda od turizma i na kraju Južna Evropa/Mediteran koji dominira sa 19,4% učešća međunarodnih dolazaka u turizmu i 18,9% prihoda od turizma. Ujedno ovo je i najrazvijenija i najposećenija turistička regija na svetu.

Drugi po značaju je region Istočne Azije i Pacifika sa učešćem od 20,6% u turističkom prometu i počinje da zauzima izuzetno važno mesto u međunarodnom turizmu. Dok su prihodi od turizma Istočne Azije i Pacifika 23,9%. Ovaj region je drugo mesto je preuzeo od Amerike i to pre svega nekoliko godina. Pre samo 10 godina, tačnije 2000. godine ovaj region je učestvovao u međunarodnom turističkom prometu sa 16,0% a u raspodeli prihoda je učestvovao sa 17,2%. Ovo učešće bi bilo još veće da na ovo nije delovala ozbiljna ekonomska kriza u regionu u 1997. i 1998. godini iz koje se najvećim delom izašlo krajem 1999. godine, što je trenutno usporilo izuzetno dinamičan razvoj inostranog turizma ovog regiona. U 1950. godiniovaj region je imao skromno učešće u svetskom turizmusa 0,7% učešća u turističkom prometu i 1,4% u raspodeli svetskih prihoda u međunarodnom turizmu.

Po regionima unutar Istočne Azije i Pacifika raspodela učešća i prihoda izgleda ovako: Severo-Istočna Azija je učestvovala sa 11,1% u međunarodnom turističkom prometu dok su prihodi ovog regiona iznosili respektabilnih 11,8%. Zatim Jugo-

10

Istočna Azija koja je u broju međunarodnih turista učestvovala sa 7,1%, a u raspodeli prihoda je učestvovala sa 6,4%. Potom imamo Okeaniju koja je po broju učesnika u međunarodnom turizmu učestvovala sa skromnih 1,2% i po podeli prihoda od turizma sa 3,9%. I na kraju Južna Azija koja je učestvovala sa 1,1% u međunarodnom turističkom prometu i sa 1,8% u raspodeli prihoda od turizma.

Region Amerike zauzima izuzetno važnu ulogu u međunarodnom turizmu, ali se njegov uticaj značajno smanjio poslednjih godina. Ovaj region je 2000. godine učestvovao u međunarodnom turističkom promtu sa 18,4% i čak 28,8% u prihodima od međunarodnog turizma u svetu. Što je bio izuzetno povoljan odnos prometa i prihoda za taj period. Međutim u 2009. godini situacija je značajno promenjena i tada je ovaj region učestvovao sa 15,9% u međunarodnom turističkom prometu i sa 19,4% u međunarodnoj raspodeli prihoda od turizma u svetu.

Amerika je regionalno raspoređena na sledeći način: Severna Amerika najviše učestvuje od svih regiona i to sa 10,5% u međunarodnom turističkom prometu i sa 14,0% u prihodima od međunarodnog turizma u svetu. Zatim Karibi čiji je udeo u međunarodnom prometu 2,2% i 2,6% u prihodima od međunarodnog turizma. Centralna Amerika u međunarodnom turističkom prometu učestvuje sa svega 0,9% i prihodima od međunarodnog turizma od 0,7%. I na kraju Južna Amerika čiji je udeo u međunarodnom turističkom prometu 2,3% i 2,1% u prihodima od međunarodnog turizma.

Znači, kod posmatranja dinamike regionalnog učešća međunarodnog turizma u svetu od 1950. godine do danas, dogodile su se bitne izmene. One se prvenstveno odnose na značajnije smanjenje uloge regiona Severne Amerike odnosno smanjenja uloge Centralne i Južne Amerike i Karipskog područija kada su u pitanju prihodi od turizma, uz istovremeno izrazito povećanje uloge Istočne azije i Pacifika. Evropa je uglavnom uspela da sačuva svoje dominantno mesto, uz smanjenje učešća u raspodeli turističkog prometa, ali uz istovremeno povećanje svog učešća u raspodeli prihoda od svetskog turizma.

Kada su u pitanju ostala dva turistička regiona vidi se da je njihov uticaj veoma skroman. Tako da se u periodu od 1950. godine do danas situacija nije značajno promenila.

Iako je u 2009. godini jedina imala pozitivan trend međunarodnog turizma u odnosu na 2008. godinu, Afrika i dalje ne igra bitnu ulogu u međunarodnom turizmu. Tako je ovaj region u 2009. godini u međunarodnom turističkom prometu učestvovao sa skromnih 5,2% i prihodima od međunarodnog turizma od 3,4%.

Afrika se deli na dva turistička regiona i to na Severnu Afriku i Podsaharsku Afriku. Severna Afrika na međunarodnom turističkom prometu učestvuje sa 2,0% i prihodima od međunarodnog turizma od 1,2%, dok Podsaharska Afrika na međunarodnom turističkom prometu učestvuje sa 3,2% i prihodima od međunarodnog turizma od 2,2%. I upravo ovi podatci Afriku čine i najnerazvijenijom turističkom regiom na svetu.

11

I poslednji region koji nam je ostao je Srednji Istok. Ovaj region beleži porast interesovanja prihodima od međunarodnih turista i dobija sve više na značaju. 2009. godine ovaj region na međunarodnom turističkom prometu učestvuje sa 6,0% i prihodima od međunarodnog turizma od 4,8%. Što je izuzetno povoljno jer je isti region 2000. godine učestvovao u turističkom prometu sa 2,9% i prihodima od međunarodnog turizma od 2,3%. A 1950. godine bilo je još drastičnija razlika (0,8% odnosno 1,5%) 5 6

Evo i na grafičkom prikazu kako izgleda udeo regiona na međunarodni turizam sa sve predviđanjima za 2020. godinu.

Izvor: UNWTO- facts & figures. 2010 Edition.

Međunarodna raspodela prometa za 2009. god. 10 najposećenijih država izgleda ovako:

RANG DRŽAVABROJ POSETILACA U MILIONIMA

5 www.unwto.com6 “Savremena kretana na turističkom tržištu“ Dr. Slobodan Unković, Dr. Krunoslav Čačić i Dr. Ognjen Bakić

12

1 Francuska 74,2

2 Amerika 54,9

3 Španija 52,2

4 Kina 50,9

5 Italija 43,2

6 Velika Britanija 28

7 Turska 25,5

8 Nemačka 24,2

9 Malezija 23,6

10 Meksiko 21,5

Međunarodna raspodela prihoda za 2009. god. 10 najposećenijih država izgleda ovako:

RANG DRŽAVA ZARADA U MILIONIMA DOLARA

1 Amerika 93,9

2 Španija 53,2

3 Francuska 49,4

4 Italija 40,2

5 Kina 39,7

6 Nemačka 34,7

7 Velika Britanija 30

8 Australija 25,6

9 Turska 21,3

10 Austrija 19,4

3. Istraživanje uticaja faktora vanekonomske prirode na međunarodni turizam u periodu od 1950 do 2009. godine.

13

U ovom delu rada ču se pozabaviti suštinom moje teme. A to su sve one ne ekonomske stvari koje utiču na turizam. Vanekonomski faktori o kojima ću pisati su ratovi, elementarne nepogode širih razmera, klimatske promene, terorističke akcije širih razmera i bolesti.

3.1. Arapski rat

U periodu koji posmatramo prvi značajniji van ekonomski faktor koji je negativno uticao na turizam je Arapski rat. Rat se odigrao 1967. godine i vođen je između Izraela sa jedne strane i Egipta, Sirije, Jordana i Iraka s druge strane. Iako je rat trajao svega 6 dana tenzije u tom kraju sveta su zančajno uticale na smanjenje broja međunarodnih turista tom regionu (Srednji Istok i Mediteranski pojas). Rat u tom delu sveta je značajno uticao i na svetski priliv turista u ostatku sveta. Tako recimo, u vreme kada je međunarodni turizam bio usklađen sa razvojem svetske privrede i kretanjima životnog standarda stanovništva i kada se zbog sve bržeg razvoja modernizacije i urbanizacije kao i sve većeg angažovanja države i krupnog kapitala razvijao vrtoglavo brzo, dešava se da 1968. godine imamo povećanje turističkog prometa od svega 1,09% i povećanje prihoda od turizma za 3,68%. Međutim, i u ovom slučaju, iako su ratni sukobi i tenzije u ovom regionu intezivnih međunarodnih turističkih kretanja nastavljeni, Mediteran je učestvovao sa više od jedne trećine ukupnog svetskog prometa i prihoda u turizmu. Već u 1969. godini međunarodni turizam beleži značajnu stopu rasta od 8,3% u ukupnom međunarodnom turističkom prometu ičak 12,1% povećane turističke potrošnje.

3.2. Klimatske promene

Svetske i regionalne temperature su u porastu. 1998. godina je bila najtoplija godina ovog veka, a devedesete su bile najtoplija decenija. Četiri najtoplijie godine na globalnoj nivou su 1998, 1997, 1995 i 1990. Prema ovom klimatskom modelu očekuje se povećanje temperature od 0,2 do 0,3 ° C po decenijii, a visina mora se očekuje da će rasti po stopi od 4 do 10 cm po deceniji.

Uticaji klimatskih promena na turizam verovatno će da se manifestiraju na nekoliko različitih načina u skladu s lokalnim uslovima. Upravo ovi uticaji globalnog zagrevanja će najrazličitije uticati na mnoge ekosisteme. Najozbiljniji uticaj, što se podizanja nivoa mora tiče, imaće Maldivi koji su izuzetno popularna turistička destinacija. Inače da podsetimo Maldivi su grupa od oko 1200 ostrva u Indijskom okeanu i glavni problem je to što je prosečna visina ostrva oko 1.5 metara i preti mu potpuni potop. Očekuje se da će klimatske promene povećati rizik od bolesti u nekoliko delova sveta i time obeshrabriti turizma. Sve češća razdoblja ekstremne topline će izazvati nelagodu u mnogim naseljima istočnog Mediterana koja žive pre

14

svega od turizma, gde će se broj dana sa temperaturom iznad 40°C povećati. Smanjenje oblaka u Australiji će se povećati, a izloženost suncu i štetno zračenje će smanjiti broj dana u godini sa snežnim pokrivačem. Takođe postoji i bojazan da će baš zbog ovih razloga doći do pojave malarije u Španiji, najpopularnije odredište za turiste iz Velike Britanije.

Globalno zagrevanje može uticati i na zimski turizam, pre svega na Alpe ali i na druge skijaške destinacije, sa manje snega i sve kraće skijaške sezone. Ovi utcaji će biti posebno izraženi u nižim skijalištima, kao što su Garmish-Partenkirchenu u Nemačkoj i na Škotske visoravni gde je već sada zbog uticaja globalnog zagrevanja uticaj ovih planina na svetski turizam marginalizovan.

Međutim, slika nije potpuno negativna. Sa sve većim brojem sunčanih dana ljudi će imati sve veću želju da odu negde na odmor, a sezona na mnogim letovalištima će se produžiti. Toplija klima će verovatno uticati povoljno na Veliku Britaniju gde je trenutna klima jako promenljiva. I tako bi sa dosa povoljnijom klimom Britanci bili ohrabreni da letuju kod kuće.

Porast temperature na globalnom nivou od 1856 do danas.

Izvor: Climate Change and Its Impact on Tourism. David Viner and Maureen Agnew

3.3. Elementarne nepogode širih razmera

3.3.1. Cunami

15

26. Decembra 2004. godine u Indijskom okeanu dogodio se snažan zemljotres koji je izazvao cunami neviđenih razmera. Pretpostavlja se da je taj cunami usmrtio više od 160 hiljada ljudi.

Oblast pogođena cunamijem

Ironično je to da je baš ta 2004. godina bila fantastična godina što se tiče međunarodnih dolazaka u ovaj region, iako je nedugo pre toga ovaj region preživeo ptičiji grip, SARS, invaziju na Irak i teroristički napad na Bali, koji jesu značajnije uzdrmali region. Iako je bilo realno za očekivati da će 2005. godina biti turistički nepovoljna to se ipak nije desilo. Čak šta više 2005. godina je bila najbolja godina do tada, sa fantastičnim rastom broja turista. To nam ukazuje i sledeće grafikon. Države koje su najjače pogođene ovom katastrofom su: Indonezija, Tajland, Šri Lanka, Indija i Maldivi.

16

Izvor: World Tourism Organization (UNWTO)

3.3.2. Poplave

Poplave su elementarna nepogoda koja najmanje utiče na turistička dešavanja. Poslednja veća poplava koja je imala neki uticaj na turizam je poplava iz Avgusta 2010. godine koja je pogodila pre svega Nemačku, Češku i Poljsku. U ovoj poplavi je poginulo 11 ljud, a mnoge kuće su opustošene, a neke turističke atrakcije su takođe pogođene ovim masovnim pljuskovima. Tako je recimo Spa grad Bad Muskau, koji leži na granici Njemačke i Poljske vidno poplavljen, a Muskauer Park, jedan od UNESCO spomenika Svetske kulturne baštine je pod vodom. Srećom, šteta nije nenadoknadiva i sve je učinjeno da se ovo prelepo zdanje obnovi. Trenutno imamo situaciju masovnih poplava u Pakistanu, ali s obzirom da on nije bitna turistička destnacija onda ga i nećemo značajnije pominjati.

Svi se sećamo poplava Beograda iz 2006. godine zbog kojih je izvestan broj turista otkazao dolazak u naš glavni grad. Ali da potsetimo da je u tom naletu poplava potopljena bila gotovo cela centralna Evropa kao i veći turistički gradovi na obalama reka kao što su Budimpešta, Bratislava, Beč i mnogi drugi. Ali sve ove poplave nisu imale značajniji uticaj na priliv stranih turista u zemljama pogođenim ovom prirodnom katastrofom.

17

3.3.3. Zemljotresi

Zemljotresi su jedina prirodna pojava koja se ne može predvideti. I baš zbog toga oni ne mogu da utiču na odluku turista gde će otići na odmor. Svi znamo koje oblasti u svetu su podložne zemljotresima, ali bez obzira na potencijalnu opasnost turisti ih i dalje posećuju. Neke od najpoznatijih svetskih turističkih destinacija se nalaze baš u ovim delovima sveta. I on je poznat kao „Vatreni prsten Pacifika“

Vatreni prsten Pacifika

U istoriji se ne pamti da je jedan zemljotres bitno uticao na broj turista u toj oblasti. Izuzmimo ovde zemljotres koji je izazvao cunami 2004. godine. Ali videli smo da ni taj cunami nije bitno uticao na pogođenu oblast.

Poslednji veliki zemljotres se desio na Haitiju prošle godine, ali s obzirom da Haiti nije turistička destinacija onda on i nije bitno uticao na turiam na Karibima.

3.3.4. Vulkanske erupcije

Vulkanse erupcije su jedan od najdivnijih prirodnih fenomena koji gotovo uvek ostavljaju bez dah. I kao takve su u mnogo slučajeva čak i mamac za turiste. Pretraživajući po internetu o ovoj temi čak sam uspeo da pronađem da u Americi postoje i specijalizovane agencije koje daju ture o razgledanju vulkanske lave na Havajima.

18

Međutim, vulkanske erupcije nisu baš tako sjajne. Krize u turizmu su česte i uzroci za tako nešto su najrazličitiji, ali teško da je iko mogao da predvidi da će erupcija vulkana na relativno izolovanom ostrvu izazvati takav vazdušni kolaps.

Još od 11 Septembra 2001. godine u mnogim zemljama nije toliko aviona bilo prizemljeno kao što se to desilo sredinom Aprila 2010. godine i to sve zbog erupcije vulkana. Ova erupcija je uspela da prizemlji avione u većem delu Evrope i po nekoliko nedelja. Činjenica je da su aviokompanije dnevno gubile preko 200 miliona dolara što izuzetno mnogo. Kada uzmemo u obzir da su turistička putovanja usko povezana sa avio saobraćajem svatamo da je turizmu, pre svega u Evropi, nanesena ogromna šteta. Više miliona ljudi nije moglo da stigne do željene destinacije. Još nemeamo zvanične podatke o tome koliki je turistički gubitak, ali moja slobodna procena je da je u pitanju više desetina miliona dolara.

3.3.5. Uragani

Uragani su česta pojava koja negativno utiče na priliv turista. Najčešće pogođen region ovom prirodnom nepogodom je Karipski region u Centralnoj Americi. Uragani potencijalno mogu da naprave pravu pustoš na Karibima, a već su se takve stvari dešavale koje su dovodile do značajne materijalne štete i obeshrabljivanja turista da posete ovo područije. Posebno je kritičan period od 1. Juna pa sve do 31. Oktobra koji se smatra ujedno i za sezonom uragana. S obzirom na očigledan porast broja uragana u ovom regionu, verovatno povezan sa klimatskim promenama, u poslednjih nekoliko godina, potencijalni budući uticaj na turizam - jedu od glavnih grana industrije za mnoge narode u ovom delu sveta - se može smatrati izuzetno zabrinjavajućim.

Nisu samo Karipska ostrva pod pretnjom uragana. Sećamo se svi pustoši koje je iza sebe ostavio uragan Katrina. U toj nezpamćenoj elementarnoj nepogodi gotovo ceo grad Nju Orlens je uništen. Čuvena Burbon ulica je bila gotovo cela poplavljena.

Prihodi Nju Orlensa od turizma u periodu od 2005 do 2008. godine.

19

Kao neko ko je proveo godinu dana života u Sjedinjenim Američkim Državama, i to baš u delu gde su uragani česti i mogući (jug Floride), imam neophodno uskustvo da kažem par reči o tome kako uragani utiču na turizam. Ki Vest je grad u kome sam živeo, a privreda tog gradića-ostrva je zasnovana isključivo na turizmu. 2008. godina je godina kad sam se ja zatekao tamo, a ujedno je to i bila godina sa najvećim brojem uragana i tropskih oliuja (tropska oluja se pretvara u uragan). Uragani Fej, Gustav, Hana, Ajk, Džozefin i još po neki su se smenjivali kao na traci. Sećam se da je u tom periodu između Avgusta i Septembra ostrvo više puta evakuisano. Evakuacija se svodila na to da ostrvo može da napusti ko želi od lokalnog stanovništva, a turisti su bili u obavezi da se evakuišu. Tako da od 30 dana koliko je trajao taj najveći udar uragana, turisti su bili prisutni tek nekih 15-ak dana. Svi mi koji smo bili direktno zavisni od broja turista smo bili primorani na odmor.

3.4. Ratovi

Ratovi sami po sebi nikako nisu prijatna stvar i jasno je zašto turisti izbegavaju područija pogođena ratnim dešavanjima. Postoji mnogo slučajeva u svetu gde zbog rata interesovanje turista za tu državu drastično pada, a ne retko su pogođeni i regioni u kojima se dešavaju ta ratna dejstva. Nama najbliži primer su ratna dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije, a posebno Hrvatske kao jedne visokorazvijene turističke sredine. I upravo tim slučajem ćemo se i pozabaviti.

Naime u periodu između 1991. i 1995. godine izbio je građanski rat koji je zahvatio Hrvatsku, a kasnije i Bosnu i Hercegovinu. U vreme SFR Jugoslavije, Hrvatska je važila za turistički najrazvijeniju državu i prihodi od međunarodnog turizma Hrvatske su činili neverovatnih 80% ukupnog međunarodnog turističkog prometa bivše Jugoslavije. Početkom rata ukuan broj turista je sa preko 10 miliona pao na svega 2 miliona.

Kretanje broja turista (plava linija) i potrošnja u $ (roza isprekidana linija)

20

Prema ovom grafikonu jasno se vidi da je rat dramatično uticao na broj turista u Hrvatskoj u periodu između 1991. i 1995. godine. Grafikon nam takođe pokazuje da i rata u regionu može imati negativan uticaj na turizam neke druge zemlje. To se vidi 1999. godine kada je bombardovana Srbija. U tom periodu Hrvatska beleži pad turističkog prometa po prvi put od završetka rata.

3.5. Bolesti

U poslednjoj deceniji u svetu se pojavio značajan broj zaraznih virusa koji su imali uticaj na svetski turizam. SARS, ptičiji i svinjski grip su bili jedan od razloga turističke stagnacije pojedinih regiona u svetu, a neretko je u tim regionima bilo potpuno odsustvo turista. Upravo ću se u ovom delu posvetiti isključivo tim problemom koji je u jednom periodu zahvatio svetski turizam.

3.5.1. SARS

SARS kriza počinja značajno uticati na turizam i putovanja u Martu 2003. godine i traje šest meseci u Kini, 4 meseca u Hong Kongu i Singapuru, i 3 meseca u Vijetnamu, i sa manjim uticajem sve do kraja 2004. godine. Na turističkim destinacijam se osećalo značajano odsustvo priliva stranih posetilaca, a drastično se smanjio broj putnika u svim vrstama saobraćaja. Klasičan primer drastičnog uticaja ove zaraze na turizam je taj da je u Hong Kongu zauzetost soba sa prosečnih 82% pala na svega 15%. Ovaj region Azije je turistički ponajviše zavisio baš od ljudi iz zemalja pogođenim ovom zarazom, što je dodatno uticalo na pogorčanje turističke situacije u tom regionu. Primer tome je i to da 80% stranih turista Malezije baš iz zamalja najviše pogođenim ovom bolešću.

Procentualno smanjenje broja turista u nekim od zemalja pogođenim SARS-om

21

*ASEAN- Malezija, Tajland, Singapur i Filipini.

U vreme dok je SARS još uvek bio aktuelan, velike avio kompanije su pretrpele ogromne gubitke i to sve zbog straha putnika od ove zarazne bolesti. Gubitci su se ponajviše odnosili na područija pogođena ovom zaraznom bolešću. Poznato je da je u jednom momentu, u sred epidemije, Diskaveri kanal emitovao emisiju o tome da postoji mogućnost da se zaraziš ovom bolešču sedeći u avionu dok on preleće ugroženu oblast. To je bio samo jedan od dodatnih razloga za pad interesovanja za aviokompanije. Udruženje Azisko Pacifičkih Aviokompanija (AAPA) je izvetilo da azijske aviokompanije ne očekuju brzi oporavak. Kompanije su otkazale više od 1.150 letova nedeljno tokom meseca maja. A tokom marta, međunarodni putnički kilometri (RPK) su pali za 10,6% u odnosu na prethodnu godinu.

3.5.2. Ptičiji grip

Već pomalo naviknuti na prethodnu epidemiju koju je izazvao SARS, ptičiji grip je imao dosta manji uticaj na međunarodni turizam. H5N1 je tip viurusa koji se pojavio u svetu 2005. godine i tada je izazvao opštu pometnju. Virus i dan danas postoji u nešto izmenjenom obliku i u značajno manjoj formi. I u ovom naletu virusa su opet najviše bile pogođene zemlje južne Azije, ali je slučajeva zaraze bilo u svim krajevima sveta. S obzirom na to da ovaj grip nije značajno uticao na turizam u bilo kom obliku onda se njim i neću previše baviti. Bitno je samo spomenuti da intenzitet ovog gripa nije bio tako upečatljiv kao kod pojave SARS-a što je i dovelo do toga da ova bolest ne ostavi dublji trag što se negativnog uticaja na turizam tiče. Dosegao je status pandemije.

3.5.3. Svinjski grip

Ovaj grip se pojavio 2009. godine i zemlja gde se on pojavio je Meksiko. Svinjski grip, takođe poznat i kao grip A (H1N1), je dosegla status pandemije, što znači da ne samo utiče na zemlju porekla (Meksiko) nego da postoje slučajevi i u ostalim delovima sveta. Svetska zdravstvena organizacija je u to vreme službeno potvrdila da je svinjski grip dosegla nivo upozorenja Faze 5, što znači da se brzo širi sa osobe na osobu. WHO (svetska zdravstvena organizacija) i vodeće zdravstvene vlasti širom sveta nisu savetovali bilo kakva ograničenja u putovanjima na pogođene zemlje, ali su savetovali da sva putovanja u Meksiko koja nisu neophodna se odlože. A neke turističke agencije, koje se bave isključivo odlascima u Meksiko, su prekinule sa radom. Meksiko je najviše pretrpeo pojavom ove zaraze, jer je čak 61% turističkih odlazaka u tu državu otkazano. Poznata letovališta koa što su Kankun, Plaja del Karmen su bila potpuno pusta. Ostatak sveta nije značajnije osetio uticaj ovog gripa.

22

3.6. Terorističke akcije širih razmera

U novije doba pojavlila se možda i najgora bolest današnjice, terorizam. Strah od terorističkih napada tera ljude da sve više razmišljaju o svojoj bezbednosti, a ne o tome kako će uživati u svom odmoru. Primera ima raznih, od napada na Nju Jork 2001, Bali 2002. godine, London 2005. godine. Nažalost postoji još mnogo sličnih terorističkih napada kao što su oni u Oklahom Sitiju, Keniji, Zimbabveu, Španiji itd. ali ova dva su ona o kojima ću pisati.

11. Septembra 2001. godine je izvršen možda i najupečatljiviji i najveći teroristički napad u istoriji. Naime u napadima na Nju Jork i Vašington poginulo je oko 3000 ljudi, a meta napada je bio „Svetski trgovinski centar“ u Nju Jorku i Vašingtonski „Pentagon“. Napad je izvela grupa od 19 terorista tako što je otela četri aviona koja su letela iz raznih gradova Evrope ka Americi i upravo sa tim avionima udarila u mete. Po jedan avion je udario u kule bliznakinje (Svetski trgovinski centar) jedan u Pentagon, a četvrti se srušio u Američkoj saveznoj državi Pensilvaniji.

Posle voih napada zavladala je prava panika i strah od letena u Američkoj javnosti. Vazdušne kompanije počinju da beleže velike padove u prometu, a neke od njih i bankrotiraju pa ih druge kompanije preuzimaju. Manjak ljudi u avionima na redovnim letovima automatski znači i manjak turista. Hotelske sobe su prazne. Restorani, za koje je nekada trebalo nedeljama unapred obezbediti rezervaciju - primaju i nenajavljene goste. Neke od najvećih turističkih atrakcija, kao što su Kip slobode ili zgrada Ujedinjenih nacija, sada mogu da se vide, ali ulaz u njih nije dozvoljen. Gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani kaže da je najbolji način da se pomogne Njujorku doći u taj grad kao turista: ”Njujork se povratio i ponovo oživeo, kaže gradonačelnik Đulijani. Zato dođite, molimo vas. Potreban nam je vaš novac.“ kaže Đulijani.7 Ova moljenje gradonačelnikaa je jasan pokazatelj koliko su turisti neophodni Nju Jorku. Nju Jork je samo prošle godine imao skoro 50 miliona posetilaca, a prihod od tih posetilaca je bio preko 30 milijardi dolara.

Dana 12. oktobra 2002 tri mete su bombardovane na indonežanskom ostrvu Bali: Sari noćni klub i Pedi Bar u Kuti i američki konzulat u Denpasar, nedaleko od bivše australijske konzularne kancelarie. Bomba koja je eksplodirala u konzulatu je bila poprilično neefikasna, ali one u Kuti su bile užasavajuće. Na prvi pogled nije izgledalo da je bomba u Baru Pedi imala veliki uticaj, ali je sporedni efekat bio smrtonosan. Mnogi ljudi su pobegli iz prvog bara i istrčali na ulice, a u neposrednoj blizini je eksplodirala druga bomba. Ukupn broj mrtvih je bio 201 i dolazili su iz 22 različite države, a ponajviše iz Australije. Bali je u pravom smislu reči prozor za Indonežanski turizam jer doprinosi Indoneziji sa 61% prihoda od stranih turista i zaradu od oko 5,5 milijardi US $ godišnje. Nakon napada stopa stranih turista je pala za 32%. A na nivou godine Indonezija je sa preko 5 miliona. stanih turista u 2002. godini pala na ispod 4.5 miliona stanih turista u 2003. godini.

7 Voice of America

23

4. Sagledavanje mogućih uticaja faktora vanekonomske prirode na budući razvoj turizma do 2020. godine.

Devedesetih godina dvadesetog veka (UNWTO) Svetska turistička organizacija je uradila studiju o tome kako oni zamišljaju kako će se turizam u svetu kretati do 2020. godine. Ovom studijom je obuhvaćeno svih 6 regiona (Evropa, Afrika, Amerika, Bliski Istok, Južna Azija i Istočna Azija i Pacifik) i to predviđanje je upravo ono o čemu ću ja pisati u ovom delu mog rada.

4.1. Projekcija razvoja turizma do 2020. godine

Svet 2020. godine će biti karakterističan po svažnom napretku novih tehnologija u svim aspektima života. Postaće moguće živeti život bez eksponiranja pred drugim ljudima jer će sve životnje radnje biti moguće obaviti od kuće. I baš zbog ovih razloga i želje za socijalizacijom, makar i samo par nedelja godišnje, ljudi će sve više vremena želeti da odputuju negde. Takođe se predviđa da do 2020. godine turisti će zaći u svaki kraj zemaljske kugle, pa i šire. Jer poznato je da već sada imamo nešto što se zove svemirski turizam.

Prema predviđanjima ove studije, 2020. godine međunarodnih turističkih dolazaka će biti oko 1.6 milijardi, a prihodi od međunarodnog turizma, ne uključujući transport, će dostići 2 bilijarde dolara. Što znači da će se 2020. godine na međunarodni turizam trošiti više od 5 milijardi dnevno. Naravno opet ne uključujući troškove transporta. Broj ljudi koji putuje u 21. veku će nastaviti da raste. Predviđanja su da će ekonomska moć stanovništva rasti i samim tim će se javiti sve veći broj turista.

Dugoročna predviđanja institucija kao što je Svetska Banka predviđa godišnji rast izvoza u još ne dovoljno razvijenim industrijama od 4%, a u industrijski razvijenim državama oko 2.5%. Kao rezultat ovog predviđanja očekuje se da će se bruto društveni proizvod do 2020. godine duplirati. Uprkos odličnim predviđanjima koja je ova studija izvela, važno je imati u vidu da međunarodni turizam ima još mnogo potencijala koji bi trebalo eksplatisati.

Po regionima to bi izgledalo ovako:

Evropa bi u 2020. godini ostala nasjposećenija destinacija u svetu sa proektovanih 717 miliona turista. Prosečna stopa rasta bi bila od 3.1% godišnje, međutim, to je za procenat manje od svetskog proseka. Ovaj pad od jednog procenta je posledica uloge Evrope u međunarodnoj raspodeli koji je pao sa 60 na 46%.

24

Prema ovim predviđanjima koji su odavno urađena, je rečeno da će Istočna Azija i Pacifik prestići Ameriku na drugom mestu u broju posetilaca. I ta predviđanja su se ostvarila već u 2009. godini kada je region Istočna Azija i Pacifik u međunarodnom turizmu učestvovao sa 20.6% , a region Amerike sa 18.4%. Na ovaj razvoj događaja je uticalo to što je godišnja stopa rasta turizma za Istočnu Aziju i Pacifik bila 6.5%, a za regiona Amerike 3.9%. Očekivanja su da Avaj region 2020. godine ima udeu u raspodeli turista od 25%.

Od Amerike se ne očekuje da ima velika napredovanja u raspodeli međunarodnih turista. Čak naprotiv, u 2020. godini će prema predviđanjima u međunarodnom turizmu učestvovati sa svega 18% što predstavlja procentuali pad.

Afrika i Bliski Istok će imati dobar napredak i broj turista će se povećavati negde malo iznad proseka. Udeo u međunarodnoj raspodeli turista će porasti i do 5% sa godišnjom stopom rasta turizma od 7.1% što je za čak 3 poena više od svetskog proseka. A Bliski Istok će biti region koji se najbrže razvija.

Što se Južne Azije tiće, očekuje se da će 2020. godine broj stranih turista biti oko 19 miliona što je pet puta više nego 1995. A udeo u međunarodnom turizmu 2020. će biti 1.2%.

Regionalni udeo do 2020. godine

25

4.2. Predviđene klimatske promene

Globalno zagrevanje je danas jedan od najvećih problema sa kojima se čovečanstvo susreće. Temperatura raste od 0.2-0.3 stepena celziusa, a visina mora od 4-10 cm po deceniji. To su rezultati koji su danas aktuelni, a predviđanja uopšte nam nisu optimistična, čak naprotiv. Smanjenje emisije energije u atmosferu je danas jedan od ključnih problema sa kojim trebamo da se susretnemo. Politički lideri pokušavaju da sazivanjem samita, koji se bave problemom emisije štetnih gasova u atmosferu, dođu do adekvatnog rešenja, ali većina ovih pokušaja je bar za sada bila više-manje bezuspešna. Posledni takav pokušaj se održao u Kopenhagenu decembra 2008. godine.

Očekivani porast temperature

GFDL-Geofizička labaratorija za izučavanje fluida

NCAR-Nacionalni centar za atmosferska proučavanja

Porast temperature vodi ka tome da nivo mora raste, a sa porastom nivoa mora mnoga ostrva koja zavise od turizma će biti poplavljena. Već sam spominjao Maldive kao izrazito turističku državu kojo preti potop. Povećanje temperature će neke destinacije učiniti nepodnošljivim za ljude, dok će na nekim destinacijama doći do produženja sezone. Isto tako sve ovo nas možda vodi ka nekim drugim novim destinacijama.

26

4.3. Epidemije širih razmera

U poslednoj deceniji smo imali značajan broj epidemija koje su više ili manje uticale na turizam. Od SARS-a i ptičijeg preko svinjskog gripa ljudi su strahovali za svoje zdravlje i izbegavali da turistički posete podrućija pogođena ovim bolestima. Ali značajno je da se napomene da je upravo SARS izazvao najviše štete turizmu, a da su i ptičiji grip, a zatim i svinjski grip koji su se kasnije pojavili imali mnogo manje uticaja na turizam. Slobodan sam reći da su ljudi već pomalo naviknuti pojavama ovih epidemija, ali i informisanošću, počeli da manje obraćaju pažnju na njihove uticaje. Takođe sam uveren da će se na njih sve manje obraćai pažnja kao i da će velike farmaceutske kompanije biti efikasnije u pronalaženju leka za neku narednu bolest. Naravno ovde ću ostaviti otvoren prostor za pojavu neke izuzetne opake zarazne bolesti koja bi mogla imati strahovit uticaj ne samo na turizam. Ali se iskreno nadam da do toga neće ni doći.

27

4. Zaključak

Koristeći komparativnu metodu u ovom radu, trudio sam se da kroz razne primere i grafikone pokažem da su uticaji koje iza sebe ostavljaju teroristički napadi, poplave, zemljotresi, cunamiji, ratovi itd. poražavajući po turizam.

Prvi deo moje teme je posvećen uopštenim stvarima o turizmu, što podrazumeva osnovne podatke o turizmu kao što su nivo, dinamika i struktura turizma u periodu od 1950-2009. godine. I tu se ve vidi da je turistička dinamika izuzetno povoljna jer je izuzev manjih oscilacija poslednjih godina, turizam grana industrije koja se ubedljivo najbrže razvija. To podvrđuje i moje pisanje u prvom delu ovoga rada, jer je 1950. godine u međunarodnom turizmu učestvovalo 25.5 miliona turista, a danas imamo oko 900 miliona stranih turista. Nivo turizma danas je i dalje povoljan bez obzira na ekonomsku krizu, a dalje prognoze što se tiče turizma su i dalje povoljne. Struktura turizma se svodi na to da je Evropa manje-više dominantna u raspodeli prihoda i broju posetilaca, ali je region Istočne Azije i Pacifika region koji se izuzetno povoljno razvija. Zaključak ovog dela je da je turizam grana industrije koju treba strpljivo negovati i gajiti jer je procena da će turistima postati interesantan svaki kutak ove zemaljske kugle i da će turisti i zakoračiti u svaki kutak. Jer već danas imamo situaciju da gotovo svaki šesti stanovnik ove planete jednom godišnje ode na turističko putovanje. A procene su da će se taj broj samo povećavati.

U drugom delu je ponajviše i pisano o suštini moje teme, dakle o van ekonomskim uticajima na turizam i razlozima zašto oni pre svega negativno utiču na turizam. Ratovi, klimatske promene, elementarne nepogode (cunami, polave, zemljotresi, vulkanske erupcije, uragani), blesti (SARS, ptičiji i svinjski grip) i terorističke akcije su oni negativni uticaji koji turizam povremeno „sapliću“ i ne dozvoljavaju mu da se još brže razvija. Ali iako su neki od ovih uticaja zastrašujući, izuzetno je važno da se zna da su oni regionalnog karaktera, što znači da nikada ne pogađaju globalno. Kada se bilo kakav neželjeni van ekonomski uticaj desi, on pre svega pogađa samo taj region i u tom regionu dolazi do pada turističkog interesovanja. Gotovo nikada do sada se nije desilo da van ekonomski uticaj značajno utiče na turizam na globalnom nivou, jedini mali izuzetak je turistička akcija 11. septembra u Nju Jorku koja je dovela do smanjenja putnika u vazdušnom saobraćaju, a samim tim je i turizam bio pogođen.

Poslednji deo rada je bio posvećen o prognozama Svetske Turističke Organizacije (UNWTO) o kretanjima u turizmu do 2020. godine. U tom delu sam pisao o prognozana koje je UNWTO izneo da će se desiti u svetskom turizmu. Prema tim prognozama 2020. godine će u svetu učestvovati 1.6 milijardi turista, a prihodi od tih turista će iznositi oko 2 bilijarde dolara. Što znači da će turisti na svoje putovanje izdvajati preko 1000 dolara. Ova predviđanja su optimistična ali su napravljena još devedesetih godina prošlog veka, i nisu računi na ekonomsku krizu koja je pogodila

28

svet 2008. godine. Takođe nisu računali na neke nove krize ekonomske ili neekonomske koje će možda i drastičnije uticati na turizam u narednom periodu.

Poenta ovog rada je da ni jedna van ekonomska kriza nije uticala na turizam ni približno onoliko koliko su na njega uticale ekonomske krize. I da ni jedan od van ekonomskih događaja nije pogodio turizam značajnije. Jer poenta je ako ljudi imaju pare za putovanje, oni će i otići na to putovanje. Nije bitno to što se možda nešto desilo na destinaciji na koju su oni planirali da odu. Jer ako se nešto desilo na toj destinaciji ili u tom regionu, onaj ko ima sredstva da odputuje na neko mirnije i u tom momentu bezbednije mesto, on će i odputovati. Dok je poenta kod velikih ekonomskih kriza da ljudi nemaju sredstva za putovanje, ili oni koji imaju ta sredstva uglavnom ih štede jer je to glavni savet stručnjaka ekonomista.

Prema mojoj proceni u budućnosti će se pojaviti još dosta vanekonomskih faktora koji će uticati na turizam, ali turisti će im pridavati sve manje značaja i manje-više će se pozitivan trend turizma održavati.

29

LITERATURA

1. Dr. Slobodan Unković, Dr. Krunoslav Čačić, Dr. Ognjen Bakić, Savremena kretanja na turističkom tržištu, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2002.

2. Dr. Slobodan Unković, Dr. Bojan Zečević, Ekonomika turizma, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2004.

3. World Tourism Organization, Global Forecasts and Profiles of Market Segments, UNWTO, Madrid, 2001.

4. Prof. Dr. Milorad Unković, Međunarodna Ekonomija, Unirvezitet Singidunum, Beograd, 2007.

Internet adrese:

1. www.unwto.net

2. www. tourism south asia .com

3. www.visit europe .com

4. www. tourismworld .com

5. www.go africa .about.com

30