1

ANALIZA ZDRAVSTVENOG STANJASTANOVNI TVA

KOLUBARSKOG OKRUGAZA 2007. GODINU

Zavod za javno zdravlje ValjevoCentar analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene za tite sa zdravstvenominformatikom i zdravstvenom biostatistikombr.datum. 30.06.2008.Valjevo, Vladike Nikolaja 5tel. 014/237-352 ; 238-174e-mail : zzzzsoc@ptt.yu

2

I UVOD

Poznavanje zdravstvenog stanja stanovni tva je va an element za zdravstvenuslu bu, jer se bez toga ne mo e planirati zdravstvena za tita. Specifi nost zdravstvenihpotreba i zahteva za njihovo zadovoljenje je u tesnoj vezi sa strukturom populacije.Postoje znatne razlike u zdravstvenim potrebama i zahtevima izme u seoskog igradskog stanovni tva, izme u mla ih i starijih dobnih grupa, izme u ena i mu karaca,izme u stanovnika razli itog nivoa obrazovanja...Ove razlike uslovljavaju specifi anmorbiditet i mortalitet, uslovljavaju razvoj i organizaciju zdravstvene za tite, razvojzdravstvenog kadra, ulaganja u opremu i prostor.... Analiza i ocena zdravstvenog stanja stanovni tva u 2006.god. na podru juKolubarskog okruga je deo organizovanih i planskih aktivnosti na pra enju ostvarivanjarazvojnih ciljeva i zadataka na unapre enju i za titi zdravlja stanovni tva.

Analiza je ra ena na bazi rutinskih podataka demografske statistike, podatakakojima raspola e Zavod za javno zdravlje Valjevo, izve tajnih obrazaca i podataka kojisu dostavljeni iz zdravstvenih ustanova sa podru ja Kolubarskog okruga i pored stanjazdravlja stanovni tva Kolubarskog okruga obuhvata i organizaciju i rad zdravstveneslu be, kadar i kori enje zdravstvene za tite.

II OSNOVNI PODACI O TERITORIJI I STANOVNI TVU

1. Stanovni tvo prema broju , polu, starosti i radnoj anga ovanosti

Kolubarski okrug se prostire se u srednjem delu zapadne Srbije na 2474 km2 odega poljoprivredne povr ine ine 68,9% . U est op tina Kolubarskog okruga (

Valjevo, Lajkovac, Ljig, Mionica, Ose ina i Ub ), prema podacima Republi kog zavoda zastatistiku Srbije za 2006.god., ivi 186.007 stanovnika (192.204 po Popisu 2002.) . Prose nagustina naseljenosti iznosi 75 stanovnika na 1 km2.. U ukupnom broju stanovni tva enskipol je dominantniji sa 50,7 % u a. Kulturno - istorijske znamenitosti ovog kraja su: Muselimov konak - tipi an primerturske arhiktekture, sazidan u XVIII veku, Kula Nenadovi a, koju je 1813. godine podigaovojvoda Jakov, Valjevska crkva, iz 1838. godine i predstavlja redak primer monumentalneklasicisti ke gra evine u Srbiji. U okrugu je razvijena metalna industrija, poljoprivrednaproizvodnja (proizvodnja ljiva, malina, kupina i jagoda) i prehrambenaproizvodnja.Turisti ka mesta u okrugu su planina Div ibare i Banja Vrujci.

3

Grafikon 1. Stanovni tvo Kolubarskog okruga prema polu

50,6

49,4

46

47

48

49

50

51

52

enski mu ki

Ujedinjene nacije starost stanovni tva procenjuju prema proporciji stanovni tva obapola od 65 i vi e godina u ukupnom stanovni tvu. Ta proporcija stanovni tva uKolubarskom okrugu ima tendenciju stalnog pove anja. Stanovni tvo pripada vrlo starojpopulaciji jer je udeo stanovni tva starijeg od 65 godina u op toj strukturi 19,41 %.Broj licai procentualno u e lica starih preko 65 godina, iz popisa u popis je sve ve i,dok istovremeno broj lica mla ih od 19 godina se smanjuje tako da indeks starenjaiznosi 115,63. Realna je pretpostavka da se takav trend i dalje nastavlja.Prose na staroststanovni tva je 41.91 godina.

Udeo nezaposlenih u populaciji radno aktivnog stanovni tva je izrazito visok i zaKolubarski okrug stopa nezaposlenosti iznosi 89 promila ( broj nezaposlenih na 1000 radnoaktivnih stanovnika). Stopa zaposlenosti ( broj zaposlenih na 1000 stanovnika ) je 236‰.

2. VITALNE KARAKTERISTIKE OKRUGA

Pod prirodnim kretanjem stanovni tva podrazumeva se takva promena stanovnika kojanastaje prirodnim odnosno biolo kim putem, ra anjem i umiranjem (natalitet i mortalitet).

Natalitet je pozitivni faktor u prirodnom kretanju i meri se stopomnataliteta.Poslednjih nekoliko godina stopa nataliteta ima niske vrednosti (manje od15,00/1000). U 2007. godini stopa nataliteta na nivou Okruga je 8,2 promila dok je u 2006.iznosila 8.2 ‰(tabela 1).

4

Tabela 1. Vrednosti stope nataliteta na podru ju Kolubarskog okruga u 2006.godini

Stopenataliteta

Grani nevrednosti (upromilima)

Op tine i vrednosti stope u2006.godini

visoka preko 20,00 -srednja 15,00 - 20,00 -

niska ispod 15,00

ValjevoLajkovacLjigMionicaOse inaUb

8.18,48,19,36,39,0

Izvor podataka: Republi ki zavod za statistiku

Mortalitet je negativan faktor u prirodnom kretanju stanovni tva, i predstavlja u izdravstveni indikator.Mo e se posmatrati kao op ta i specifi na smrtnost i meri se stopommortaliteta.Stopa op te smrtnosti na nivou Okruga u 2007. godini je 9,1 promila dok je u 2006.godini iznosila 15‰ (tabela 2).

Tabela 2.Vrednosti stope op te smrtnosti na podru ju Kolubarskog okruga u 2006. godini

Stope op tesmrtnosti

Grani nevrednosti (upromilima)

Op tine i vrednostistope u 2006.godini

vrlo visokapreko 15,00 Mionica

LjigUb

18,119,415,7

visoka 12,00 - 15,00 ValjevoOse inaLajkovac

13,714,914,5

srednja 10,00 - 11,99niska 8,00 - 9,99

Izvor podataka: Republi ki zavod za statistiku

Prirodni prira taj i vitalni indeks obja njavaju su tinu prirodnog kretanjastanovni tva. Prirodni prira taj daje razliku izme u ro enih i umrlih, a vitalni indeks tuma iracionalnost prirodnog prira taja tj.daje odnos ivoro enih prema umrlim. Kao rezultat smanjenog broja ivorodjenih i pove anog broja umrlih smanjio se iporast broja stanovni tva to ukazuje na pad stope prirodnog prira taja koja sada zaKolubarski okrug iznosi – 6,77 promila, dok je u 2006. godini iznosila -6,8 promila (-5,2‰2000.godine) (tabela 3).

5

Tabela 3. Vrednosti stope prirodnog prira taja na podru ju Kolubarskog okruga u 2005. godini

Stopa prirodnogprira taja

Grani nevrednosti (upromilima)

Op tine iregistrovane

vrednosti stopavisoka preko 9,00 Ljig -11,4povoljna 5,00 - 9,00 Valjevo

UbLajkovacMionicaOse ina

-5,6-6,7-6,1-8,8-8,6

niska ispod 5,00

Izvor podataka: Republi ki zavod za statistiku

Smrtnost odoj adi je najva niji indikator zdravstvenog stanja stanovni tva i meradru tveno-ekonomskih uslova u kojima populacija ivi i radi.To je najosetljiviji indikatordostupnosti, kori enja i efikasnosti zdravstvene za tite.

Stopa smrtnosti odoj adi na nivou Okruga u 2006 godini imala je vrednost od 9,1promila (broj umrle odoj adi na 1000 ivoro enih).

III OP TI POKAZATELJI ZDRAVSTVENOG STANJASTANOVNI TVA

1. MORBIDITET

1.1.Ambulantno-dispanzerski morbiditet

Morbiditet (oboljevanje) na podru ju Kolubarskog okruga u 2007.god. regostrovan jekroz medicinsku dokumentaciju i evidenciju koja se vodi u svim zdravstvenimustanovama na okrugu. Postoji i deo stanovni tva koji se i pored naru enog zdravlja nejavlja lekaru. Izve taji o utvr enim oboljenjima i stanjima u privatnim ordinacijama sene dostavljaju Zavodu za javno zdravlje Valjevo, mada se trudimo da u 2007.god. tostanje promenimo. Bez obzira na ove injenice registrovani morbiditet pru a dostarealnu sliku zdravstvenog stanja. Na podru ju Kolubarskog okruga u 2007.god. kroz rad zdravstvenih slu biregistrovano je 325.100 oboljenja sa stopom morbiditeta 1747.8/1000.Bez obzira to svibolesni ne koriste zdravstvenu za titu, kao to ni svi koji pose uju zdravstvenuustanovu nisu bolesni, ovako registrovan Mb ukazuje da prose no na svakog stanovnikaKolubarskog okruga dolazi skoro dva oboljenja.

6

Grafikon 2. Naj e registrovana oboljenja i stanja na podru ju KO u 2007. god.

Grafik 3. Struktura naj e registrovanih oboljenja i stanja na podru juKOLUBARSKOG OKRUGA u 2007. godini

XI19,04%XIII

5,97%XIV

6,70%

IX8,20%

X30,57%

ostalo24,50%

XXIXIIIXIVIXostalo

X - BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE

XI - BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE

IX - BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA

XIV- BOLESTI MOKRA NO-POLNOG SISTEMA

XIII – BOLESTI MI NO KO TANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA

7

Tabela 4. Najre e registrovana oboljenja i stanja na podru ju KO u 2007. god.

GRUPA OBOLJENJA ILI STANJA PO X MEDJUNARODNOJ KLASIFIKACIJI Broj

1IV BOLESTI LEZDA SA UNUTRA NJIM LU ENJEM, ISHRANE IMETABOLIZMA 8539

2 V DU EVNI POREME AJI I POREME AJI PONA ANJA 7791

3 VII BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA 6181

4 VIII BOLESTI UVA I BOLESTI MASTODNOG NASTAVKA 5604

5 I ZARAZNE I PARAZITARNE BOLESTI 3934

6 VI BOLESTI NERVNOG SISTEMA 3830

7III BOLESTI KRVI, BOLESTI KRVOTVORNIH ORGANA I POREME AJAIMUNITETA 3169

8 II TUMORI 2027

9 XV TRUDNO A, RADJANJE I BABINJE 897

10XVII URODJENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOZOMSKENEPRAVILNOSTI 138

1.2.Hroni na masovna nezarazna oboljenja

Najve i socijalno medicinski zna aj imaju bolesti kardiovaskularnog sistema imaligniteti jer dominiraju na om nacionalnom patologijom i u strukturi mortaliteta ( umiranja)i u strukturi morbiditeta ( razboljevanja ). Radi se o bolestima koje su :- dugotrajne, masovne i ostavljaju rezidualnu nesposobnost- posledice koje ostavljaju su brojne i zahvataju niz sfera dru tva ( zdravstvene , ekonomske

i socijalne )- zahtevaju dugi period stru nog nadzora i opservacije- ve ina terapijskih mera su neugodne i dugotrajne- ve ina bolesti iz grupe kardiovaskularnih i maligniteta su neizle ive- na njihovu pojavu prevashodno uti u faktori pona anja- prevencija ovih bolesti se ogleda, prvenstveno u borbi protiv faktora rizika ovih bolesti a to

su nepravilna ishrana, nedovoljna fizi ka aktivnost , pu enje , alkohol i stres.

8

1.2.1. Maligna oboljenja Radi pra enja i bolje evidencije obolelih od malignih oboljenja vodi se registar zamaligne bolesti u koji se unose obra eni podaci iz prijava pristiglih iz zdravstvenihustanova. U 2006.god. u Zavod je pristiglo 497 prijava novoobolelih. U poslednjih pet godina najbrojniji su :

ü C34-zlo udni tumor du nika i plu aü C50-zlo udni tumor dojkeü C20-zlo udni tumor zadnjeg creva

Naj i maligniteti koji se javljaju na teritoriji Kolubarskog okruga su :

Tabela br.5 Novootkriveni-mu ki pol

Napomena: 2005 i 2006 kona na – korigovana zbog prijava koje su stigle naknadno

Tabela br.6 Novootkriveni- enski polGod.utvr ivanja

2001 2002 2003 2004 2005 2005kona na

2006 2006kona na

2007

C50 71 82 81 75 70 85 65 80 53C18-C20 42 19 38 40 38 48 41 48 39C34 24 32 26 21 14 21 17 33 31C53 21 25 32 28 26 36 30 32 13C54 20 20 18 12 8 21 12 16 10C56 16 22 23 11 14 17 5 14 8C16 10 11 8SvelokalizacijebezCa ko e

327 459 339 308 243 341 240 359 236

Napomena: 2005 i 2006 kona na – korigovana zbog priajava koje su stigle naknadno

God.utvr ivanja

2001 2002 2003 2004 2005 2005kona na

2006 2006kona na

2007

C34 112 138 102 114 72 92 53 84 57C18-C20 64 68 60 57 44 60 43 54 50C61 33 45 35 26 26 32 61 66 43C16 29 35 31 26 19 26 16 27 19C67 29 38 28 29 27 34 22 24 15C32 20 17 19 10Svelokalizacijebez Ca ko e

439 495 407 401 264 372 285 408 277

9

1.2.2. Dijabet

Dijabet je drugo oboljenje iz grupe hroni nih masovnih nezaraznih oboljenja koje zbogestalosti javljanja ima veliki socio-medicinski zna aj. Bolest predstavlja trajno progresivno

patolo ko stanje i bolesnici se do ivotno le e. Posledice u ekonomskom, socijalnom izdravstvenom pogledu su velike, kako za obolele tako i za celu dru tvenu zajednicu. Prijave iodjave obolelih od dijabeta su problem kao i kod svih drugih oboljenja koja su obavezna da seprijavljuju. Tokom 2007. godine broj novootkrivenih obolelih od dijabeta bio je 408.

Tabela br.7 Broj novootkrivenih obolelih od dijabeta u periodu 2002-2007.god.Op tina 2002 2003 2004 2005 2006 2007Valjevo 26 52 41 26 66 204Ose ina 21 16 59 38 41 46Mionica 1 7 2 18 68Ljig 33 23 33 53 36 11Ub 78 73 73 73 68 60Lajkovac 43 38 48 45 34 19

U domu zdravlja Lajkovac postoji Savetovali te za dijabet u kojem oboleli ostvarujuzdravstvenu za titu vezanu za ovu bolest i preduzimaju se sve zdravstvene mere u ciljuprevencije, le enja i rehabilitacije obolelih.

1.2.3.Psihoze

Psihoze su oboljenja koja zauzimaju posle malignih bolesti i dijabeta zna ajno mestou ukupnom morbiditetu. U Zavodu za javno zdravlje postoji problem sa evidentiranjem ovihoboljenja zbog slabog prijavljivanja tako da je u 2006. godini pristiglo samo 25 prijava iakoje broj obolelih ve i.

Tabela br. 8 Broj prijava psihoza u periodu 2002-2007.god.

Op tina 2002 2003 2004 2005 2006 2007Valjevo 6 1 6 11 10 10Ose ina 1 4 3 4 2 3Mionica 1 3 2 1Ljig 1 2 2 5 4 4Ub 1 12 5 11 7 6Lajkovac 1 1 2 1

10

1.2.4. Kardiovaskularne bolesti

Kardiovaskularne bolesti a naro ito koronarna bolest i mo dana apopleksija, zadnjih godinabele e umeren rast. Tokom 2007. godine broj novootkrivenih obolelih od koronarnih bolestisrca bio je 497.

Tabela br. 9 Broj prijava obolelih od koronarnih bolesti srca u periodu 2002-2007.god.

Op tina 2002 2003 2004 2005 2006 2007Valjevo 3 70 77 110 122 268Ose ina 3 3 18 8 15 23Mionica 9 10 27 15 47Ljig 8 10 15 17 14 58Ub 11 39 36 37 35 63Lajkovac 3 14 15 20 24 38

Ohrabruju rezultati istra ivanja vr enih u toku poslednjih nekoliko decenija, koja pokazuju dasu ove bolesti preventabilne i da je mogu e uticati na smanjivanje njihove u estalosti, kako upogledu mortaliteta tako i morbiditeta.

1.3. Bolni ki morbiditet

Izve taj o hospitalizaciji je deo zakonom propisane medicinske dokumentacije zabolni ki le ene pacijente. Unosu podataka u bazu i njihovoj obradi, prethodi kontrola iifriranje podataka upisanih u izve taj, koje obavlja ekipa sastavljena od lekara i medicinskih

tehni ara zaposlenih u Odseku za statistiku Zavoda za javno zdravlje. Ovi podaci predstavljajudragocenu osnovu za pra enje, analizu i evaluaciju kori enja bolni ke zdravstvene za tite,kao i rada bolni kih zdravstvenih ustanova.

11

Tabela br.10 Bolni ko le enje na podru ju Kolubarskog okruga u periodu 2001.g-2007. godine

bolni ko le enje 2001. . 2002. . 2003. . 2004. . 2005. . 2006. . 2007. .

broj postelja 835 800 693 693 693 666 657

broj le enih lica 19021 19216 18951 19444 19922 20260 20211

br.ostvar. b.o.dana

197831 200008 195459 192297 185945 181492 171637

pros. du .le enja 10,0 10,4 10,3 9,9 9,3 8,9 8.49

zauzetost postelja 67,45 68,5 70,0 75,8 71,9 72,5 71.57

Ukupan broj postelja (2007) (bez dnevnih bolnica) u svim stacionarnim zdravstvenimustanovama na teritoriji Kolubarskog okruga iznosi 657+35. Zauzetost ovih postelja je71,57%, a prose na du ina hospitalizacije 8,49 dana.Zauzetost postelja, kao i prose na du ina le enja na pojedinim odeljenjima mo e se videti uslede oj tabeli.

Tabela br.11 Zdravstveni centar Valjevo - Op ta bolnica ValjevoB r o j

OdeljenjePostelja Le enih

bolesnikaOstvarenobol. dana

Zauzetostpostelja(u %)

Prose nadu inale enja

(u danima)Interno 119 3935 35630 82.03 9.05Neurologija 45 1266 11022 67.11 8.71Psihijatrija 41 585 14435 96.46 24.68Infektivno, zarazno 19 552 4974 71.72 9.01Pneumoftiziologija(TBC)

47 1108 17144 99.94 15.47

Dermatovenerologija 6 152 1954 89.22 12.86Ginekolo ko 32 1615 5342 45.94 4.38Aku ersko 31 1286 5836 51.58 4.54Patologija trudno e 17 460 3305 53.26 7.18De je, pedijatrija 19 1028 3852 55.54 3.75Neonatolo kopedijatrijsko

35 1301 5594 43.78 4.30

Hirurgija 103 4520 26821 71.34 5.93Ortopedija satraumatologijom

43 844 14069 89.64 16.67

Urologija 27 1044 7627 77.39 7.31O R L 17 670 3006 48.44 4.49

no 13 438 2079 43.81 4.75Produ ena nega 78 708 14541 51.07 20.54UKUPNO 692 21512 177231 70.20 8.24

12

Tokom 2007. godine hospitalizovano je vi e enske nego mu ke populacije u procentima ene54,99%. Razlog za to je da su ene generalno bolesnije od mu karaca ili da se e javljajukod lekara.

Grafikon 3.Stacionarno le eni stanovnici Kolubarskog okrugaprema starosti u 2007. godini

1-64%

7-198% 20-29

11%

30-399%

40-499%

50-5914%

60-6915%

0-11%

>7029%

0-1

1-6

7-19

20-29

30-39

40-49

50-59

60-69

>70

13

3406

25132344

2162

1577 15311356

964706 646

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

IX II XV XI XIX XIV X XVIII IV XIII

Grafikon 4. Deset naj ih grupa oboljenja u stacionarnimustanovama na podru ju Kolubarskog okruga u 2007. godini

IX - BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA

II - TUMORI

XV - TRUDNO A, RA ANJE I BABINJE

XI - BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE

XIX – POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA

XIV - BOLESTI MOKRA NO-POLNOG SISTEMA

X - BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE

XVIII - SIMPTOMI, ZNACI I PATOLO KI KLINI KI I LABORATORIJSKI NALAZI

IV- BOLESTI LEZDA SA UNUTRA NJIM LU ENJEM, ISHRANE I METABOLIZMA

XIII – BOLESTI MI NO KO TANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA

1.4. Apsentizam i invalidnost

Privremena odsutnost sa posla (apsentizam) ili stanje privremene ili trajnenesposobnosti za rad zbog bolesti ili povreda (invalidnost) su va ni podaci za analizuzdravstvenog stanja stanovni tva, naro ito radno aktivne populacije.Ovi podaci su tako e odvelike va nosti za zdravstvenu slu bu zbog preduzimanja preventivnih mera radi za titezdravlja radnika , kao i mera le enja i rehabilitacije obolelih.

14

Tabela br. 12 Broj slu ajeva i broj dana spre enosti za rad prema uzroku i polu-2007.

mu karci eneRedni

broj

UZROKSPRE ENOSTI-

NESPOSOBNOSTI ZARAD

Brojslu ajeva Broj dana

Brojslu ajeva Broj dana

1 2 3 4 51 Bolesti 4667 70640 5385 890042 Povrede na radu 233 4515 124 24653 Nega lana porodice 47 250 706 4302

SVEGA 4947 75405 6215 95771

2.MORTALITET

Jedan od najva nijih indikatora zdravstvenog stanja stanovni tva je mortalitet.Mortalitet statisti ki mo e da se prati kao op ta smrtnost, specifi na smrtnost, smrtnost premauzrocima smrti i dr. Stopa op te smrtnosti na Okrugu je u porastu i u 2006. godini iznosila je14,12 promila, dok je najve a u op tinama Valjevo, Ub i Mionica.

Specifi na smrtnost koristi se za pra enje smrtnosti po starosti, polu, vrsti bolesti i dr.Stopa smrtnosti odoj adi (izra ena na 1000 ivoro enih) na nivou Okruga u 2006. godini bilaje 0,72‰.

Naj i uzroci smrti stanovni tva u 2007.godini su:• Bolesti sistema krvotoka• Tumori• Simptomi, znaci i patolo ki klini ki i laboratorijski nalazi• Bolesti sistema za disanje• Bolesti lezda sa unutra njim lu enjem

15

Tabela br. 13 Vode i uzroci smrti na teritoriji KO po godinama2004 2005 2006 2007GRUPA OBOLJENJA ILI STANJA

PO X MEDJUNARODNOJKLASIFIKACIJI Broj Stopa/

1000Broj Stopa

/1000Broj Stopa/

1000Broj Stopa/

1000I ZARAZNE I PARAZITARNE BOLESTI 18 0.1 22 0.1 14 0.07 11 0.06

II TUMORI 309 1.6 458 2.4 475 2.53 471 2.52III BOLESTI KRVI, BOLESTIKRVOTVORNIH ORGANA IPOREME AJA IMUNITETA 3 0.0 2 0.01 2 0.01

IV BOLESTI LEZDA SA UNUTRA NJIMLU ENJEM, ISHRANE I METABOLIZMA

37 0.2 42 0.2 43 0.23 60 0.32V DU EVNI POREME AJI I POREME AJI

PONA ANJA 10 0.1 11 0.1 21 0.11 8 0.04VI BOLESTI NERVNOG SISTEMA 25 0.1 27 0.1 22 0.12 13 0.07

VII BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA

VIII BOLESTI UVA I BOLESTIMASTOIDNOG NASTAVKA

IX BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA 1467 7.6 1640 8.5 1717 9.15 1620 8.66X BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE 127 0.7 103 0.5 105 0.56 103 0.55

XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE 38 0.2 57 0.3 55 0.29 59 0.32XII BOLESTI KO E I BOLESTI

POTKO NOG TKIVA 1 0.0 2 0.0 0 0.0 1 0.0XIII BOLESTI MI NO KO TANOG

SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA 2 0.0 0 0.0 1 0.01 4 0.02XIV BOLESTI MOKRA NO POLNOG

SISTEMA 25 0.1 47 0.2 28 0.15 30 0.16XV TRUDNO A, RADJANJE I BABINJE

XVI STANJA U PORODJAJNOM PERIODU 1 0.0 2 0.01

XVII URODJENE NAKAZNOSTI,DEFORMACIJE I HROMOZOMSKE

NEPRAVILNOSTI 2 0.0 4 0.02XVIII SIMPTOMI, ZNACI I PATOLO KIKLINI KI I LABORATORIJSKI NALAZI 550 2.9 212 1.1 136 0.72 115 0.61

XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICEDELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA 49 0.3 44 0.2 26 0.14 17 0.09

XX SPOLJA NJI UZROCI OBOLEVANJA IUMIRANJA 10 0.53

XXI FAKTORI KOJI UTI U NAZDRAVSTVENO STANJE I KONTAKTE SA

ZDRAVSTVENOM SLU BOM 29 0.2 2 0.01Ukupno 2658 13.8 2700 14.0 2649 14.12 2568 13.73

2.1.Bolni ki mortalitet

Tokom 2007. godine u stacionarnim ustanovama Kolubarskog okruga umrlo je 975pacijenata ( stopa letaliteta 4.53/100), odnosno od 100 le enih umrlo je 5 pacijenata. Glavniuzrok umiranja bile su bolesti sistema krvotoka.

16

3. ZDRAVSTVENO STANJE POJEDINIH GRUPA STANOVNI TVA

3.1. Zdravstveno stanje dece i kolske omladine

Na podru ju Kolubarskog okruga zdravstvenom za titom obuhva eno je 38.239 dece,od toga pred kolskog uzrasta (0-6 g.) 12.333 i kolske dece i omladine (7-18 g.) 25.906.

3.1.1. Pred kolska deca (0 - 6 god.)

U dispanzerima za zdravstvenu za titu pred kolske dece (0 - 6 g.) tokom 2007. godineregistrovano je 42.590 oboljenja. Na svako dete ovog uzrasta registrovano je 3,4 oboljenja.

Naj e su se javljale (grafikon br.5) :

• bolesti sistema za disanje ( X grupa po MKB-u),• bolesti sistema za varenje (XI grupa),• bolesti ko e i potko nog tkiva (XII grupa),• simptomi, znaci i patolo ki, klini ki i laboratorijski nalazi (XVIII grupa),• bolesti uva i mastoidnog nastavka (VIII grupa).

17

Grafikon br. 5 Struktura registrovanih oboljenja pred kolske dece

Grafikon 5. Struktura registrovanih oboljenja kod pred kolske decena podru ju Kolubarskog okruga u 2007 godini

XVIII4,77%

XI11,50%

X65,11%

V3,63%

XII5,06%

ostalo8%

XVIIIXIXVXIIostalo

3.1.2. kolska deca i omladina (7 - 18 god.)

U dispanzerima za zdravstvenu za titu kolske dece i omladine na podru juKolubarskog okruga u 2007.godini evidentirano je 64.253 oboljenja odnosno 2,4 oboljenja najedno dete uzrasta 7-18 godina.

Kod kolske dece i omladine u 2006. godini naj e grupe registrovanih oboljenja istanja su (grafikon br. 6):

• bolesti sistema za disanje (X grupa po MKB-u),• bolesti sistema za varenje (XI grupa),• bolesti ko e i potko nog tkiva (XII),• bolesti mokra no-polnog sistema (XIV),• simptomi, znaci i patolo ki, klini ki i laboratorijski nalazi (XVIII grupa).

18

Grafikon 6. Naj e registrovana oboljenja i stanja kod kolskedece i omladine na podru ju Kolubarskog okruga u 2007 godini

XVIII3,16%

X44,33%

XII3,68%

XIV3,31%

XI35,96%

ostalo9,55%

XXVIIIXIXIVXIIostalo

3.2. Zdravstveno stanje odraslog stanovni tva

U kategoriju odraslog stanovni tva spada radno aktivno stanovni tvo, tj. onaj deoodrasle populacije koji je nosilac socio-ekonomskog razvoja i od koje zavisi budu nostdru tva.Odraslo stanovni tvo ine i stara lica ivotne dobi od 65 godina i vi e. Pru anjezdravstvene za tite ovom delu populacije odlikuje se metodolo kim specifi nostima kojepoti u iz posebnih biolo kih i zdravstvenih obele ja. Sa procesom starenja uve ava sebroj hroni nih i degenerativnih oboljenja (hipertenzije,bolesti srca i krvnihsudova,cerebrovaskularna oboljenja,psihi ki poreme aji, i dr.) to zahteva aktivniji odnos ive e anga ovanje zdravstvene slu be. Na osnovu podataka iz medicinske evidencije i dokumentacije koje se vode u slu bamaop te medicine, slu bama za zdravstvenu za titu ena i slu bama medicine rada mo e sepratiti i analizirati zdravstveno stanje odraslog stanovni tva.

19

3.2.1. Op ta medicina

Najve i deo stanovni tva prvi kontakt sa zdravstvenom slu bom ostvaruje u slu biop te medicine, pa i registrovani morbiditet predstavlja naj iri i najobuhvatniji deomorbiditeta. Broj registrovanih oboljenja je 153.354 sa stopom od 1010.1 na 1000 stanovnikastarijih od 18 godina.

Na osnovu podataka o utvr enim oboljenjima i stanjima registrovanim kroz izve tajeslu bi op te medicine, uo ava se da su naj e registrovane (grafikon br. 7):

• bolesti sistema za disanje ( X grupa po MKB-u),• bolesti sistema krvotoka (IX grupa po MKB-u),• bolesti sistema za varenje (XI grupa po MKB-u),• bolesti mi no- ko tanog sist. i vezivnog tkiva (XIII grupa po MKB-u),• bolesti mokra no-genitalnog sistema (XIV grupa po MKB-u).

Grafikon 7. Struktura registrovanih oboljenja u slu bi op te medicine uKolubarskom okrugu za 2007. godinu

IX20,14%

X24,65%

XIII9,41%

XIV7,1%

XI10,89%

ostalo27,82%

IXXXIIIXIVXIostalo

20

3.2.2. Zdravstvena za tita ena

Zdravstveno stanje ena i njihova radna sposobnost imaju veliki zna aj za dru tvo injegovu reprodukciju i zahtevaju kontinuitet u pra enju i prou avanju.

Na podru ju Kolubarskog okruga u 2007. godini u slu bi za zdravstvenu za titu enaregistrovano je 9.481 oboljenja sa stopom 117.3/1000.

Naj e registrovana oboljenja i stanja su (grafikon br. 8):

• bolesti mokra no- polnog sistema (XIV grupa po MKB-u),• faktori koji uti u na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom slu bom (XXI

grupa po MKB-u),• trudno e, ra anje i babinje (XV grupa po MKB-u),• tumori (II grupa po MKB-u),• zarazne i parazitarne bolesti (I grupa po MKB-u),

Grafikon 8. Struktura registrovanih oboljenja u slu bi zazdravstvenu za titu ena u Kolubarskom okrugu za 2007.

godinu

XIV82%

XV9% I 3%

II4%

XIII1%

ostalo1,25%

I II XIII XIV XV ostalo

21

3.2.3. Slu ba medicine rada

U dispanzerima medicine rada na nivou Okruga u 2006. godini registrovano je 48.607oboljenja i stanja.Stopa oboljevanja na 1000 radno aktivnih osiguranika je 397,1 promila.Naj e registrovana oboljenja su (grafikon br. 9 ):

• bolesti sistema za varenje (XI grupa po MKB-u),• bolesti sistema za disanje ( X grupa po MKB-u),• bolesti mi no-ko tanog siste. i vezivnog tkiva (XIII grupa poMKB-u),• bolesti sistema krvotoka (IX grupa po MKB-u),• bolesti mokra no- polnog sistema (XIV grupa po MKB-u).

Grafikon 9 Struktura registrovanih oboljenja u osnovnojzdravstvenoj za titi radno aktivnog stanovni tva na podru iju

Kolubarskog okruga za 2007. godinu

XIV5,12%

XI31,03% X

26,64%

XIII7,84%

IX7,25%

ostalo33,46%

XXIIIIXXIVXIostalo

22

IV IVOTNA SREDINA, HIGIJENSKE I EPIDEMIOLO KE PRILIKE

Zdravlje kao fizi ki, psihi ki i socijalno odre ena kategorija rezultanta je dinami neravnote e oveka i njegove sredine. Izme u bi -psih ci lnih k kt ristik ljudsk g

rg nizm i -s ci lnih k kt ristik iv tn sr din p st i n pr kidn r ciprint kci . S svim sigurn d st nj prir dn sr din im zn tn g utic nnj zdr vstv st nj : d stv br nih tnih f kt h mi sk , fizi , bi ili

ni prir r ti prir dnu r vn u, d di d p zdr vlj , sm nj njvit lnih sp bn sti, n st nk kutnih hr ni nih d tivnih lj nj , stih

vr iv nj , n st nk inv lidn sti p i smrt. Urb niz ci gr dskih i s skih n lj ,industri liz ci , r zv s br , prim n vih t hn gi i dr. p lj li su uslivlj nj i p diz nj st nd rd , li su iz s st vili br rizik p zdr vlj ljudi uiv tn , k mun ln i r dn sr dini ( , sump rdi ksid i drug isp rljiv i vrst

iv , nizu zr nj , p g tski m difik hr , k nc ni i t ksi nici n mirnic , pr dm tim up tr , t ki m li, p sticidi, f li u hr ni i v di

pi i dr.). K ntr n d iv tn m i r dn m sr din m im z cilj d p lj kv lit t iv , d

zb di higi nski ispr vnu v du z pi , ist v zduh, zdr vu hr nu, higi nsk n lj , v iiv tni st nd rd i dr. r s zdr iv tn i r dn sr din z dn s drugim f kt rim

zitivn uti u n zdr vstv st nj st vni tv , n nj bi i r pr duktivnsp bn sti.

1. STANJE IVOTNE SREDINE I HIGIJENSKIH PRILIKA NA PODRU JUKOLUBARSKOG OKRUGA U 2007. GODINI

Poslednjih godina bele i se porast bolesti na iji nastanak i tok zna ajno uti u faktoriivotne sredine (respiratorne bolesti, digestivne bolesti, kardiovaskularne bolesti, maligne

bolesti i dr). Akutne i parazitarne bolesti kao i povrede i trovanj stalno su prisutne u patologijistanovni tva uz oscilacije tj. p vr g p nj i sm nj nj br lih. N zn ni i sn vni nti iv tn sr din k i im u utic n n st k vih

lj nj su v zduh, v z pi , disp zici ( dl nj ) tp dnih m ri , n mirnic ,ishr , st mb ni k mun lni usl vi i mski p nci l st vni tv .

1. 1. V zduh

Z nj v zduh n st usl d prisustv prim sa k s n n u n rm ln mst vu v zduh . P bn su tljiv d k zb g n zr g r spir rn g sist , k a uzv u, im u v u u st st rgi skih r spir rnih lj nj ( rgi ski rinitis, stm ) u

nim sr din . Z d z javno zdravlje, V lj - Centar za higi nu i z tituovekove sr din vr i k ntr lu kv lit v zduh n t rit ri i K lub rsk g krug . Za sada

Ministarstvo ivotne sredine i Op tina Valjevo finansiraju merenja na po jednom mernommestu. Zavod iz svojih sredstava obavlja merenja na jo jednom mernom mestu. Dakle, ugradu Valjevu se obavljaju merenja na tri merna mesta.

23

N sn vu u st sti p vljiv nj u v zduhu str prim m gu biti tipi ni ilisp cifi ni p lut nti. N t rit ri i n g krug izv s m nj k s dnos n tipi

m ri k n st u u urb nim sr din k pr dukt s nj f silnihriv .

1.1.1. Tipi z m ri u v zduhu

Os u urb nim sr din u z p z sti v zduhsump rdi ksid m, i i vih ksidim im u v u u st st k lj , gu nj i

dr dr .Sump rdi ksid n n sn sluz i d iz ziv k – k ng sti u i p nj br

st cit i limf cit u t sti n sn l . vi ksidi, u kr tk m r ku, d d up– infl ci sluzk g rnjih dis nih put i br nh .

1.1.1.1.Sump rdi ksid K nc ntr ci sump rdi ksid u v zduhu n d sn vnih p z pr nukv lit v zduh . N st prilik m s nj f silnih g riv k u s bi im u r zli itpr t sump . Sump rdi ksid gl vni s st k tzv. zimsk g sm .

Gr ni vr dn st imisi (GVI) z sump rdi ksid izn si 150 g/m3.

1.1.1.2. n st pri n tpun m s nju g riv n uglj i n ft .U s bi n si

tr nsk m ri i n stic i k m gu slu iti k zgr k m gu ps rb ti g snmp nt . Gr ni vr dn st imisi (GVI) z izn si 50 g/m3.

1.1.1.3. vi ksidi m st u ksik gi i z uzim u vi ksidi (ili nitr zni g vi), i u

rm ln m s st vu tm sf prip u grupi g »u tr gu«. d n v sti su N0 iN02 , k i s z dni ki zn u k N0x. U v zduhu n lj vi ksidi u n m ri

ti u d izduvnih g m rnih v zil i pr dst vlj u n d indik nj izg izv .

Gr ni vr dn st imisi (GVI) z ksid izn si 80 g/m3.

1.1.2 Met gi r

Uz rci v zduh z dr iv nj k nc ntr ci tipi nih z ih m ri uzim suntinuir 24h.

Konc ntr ci sump rdi ksid dr s p nilinsk m m m; tdi ksiddifik m Greis Salcman - m m m. Konc ntr ci i s dr

ktri nim f ktr tr m. R zult ti m nj s izr u k sr dnj dn vnvr dn sti u mikr gr mim p kubn m m tru.

ti z uz rk nj su s n zili n sl im m rnim m stim :1. u ul. Vuk K br. 3 (zgr Gimn zi ),2. u n lju "P ti puk", PU "Milic N ic " i3. u naselju "Novo Valjevo", PU "Kaja"

24

Izvr st tisti br d bi nih r zult dr iv nj m n nj i nizm sr dnj dn vn vr dn sti, sr dnj m k nc ntr ci i br d s vr dn stimizn d GVI z sv tri pr p lut nt .

zult ti m nj su prik ni t rn , gd s m gu u iti utvr vr dn sti.

1.1.3 Pr duz i pr dl m

D ti su dn vni i m ni izv i k i su bili d stupni n dl nim ust igr nstvu put m m di .

Izvr liz utic izm g niv nj n zdr vstv st njizl p pul ci n b zi stru nih s zn nj iz bl sti i pr nj m n vi ih s zn nj iz

bl sti.ni su pr dl zi m n dl nim instituci i gr nstvu u v zi s p nj m i

pr duzim nj m m z tit u d nim p z sti.tr bn n st viti s d njim kci v nim z m nj misi z iv

zduh n s m m stu n st nk istih, t . k ntr ispr vn sti k tl i rg tskihstr nj .

Zavr ena je prva faza toplifikacije grada a tokom slede e godine se predvi a okon anjei druge faze ime e se ugasiti 24 kotlarnica srednje veli ine i znatno smanjiti aerozaga enje.

ljn int nzivir ti r n izgr dnji g r t vrl p ljn utic ti nkv lit t v zduh gr V lj . Pr dl d s , hitni pr duzmu sv m u ciljusm nj nj z pra enosti gr dsk z . Int nzivir nj m din mik pr nj ulic u u i irgr dsk z ni, v n zimsk g p ri g din , bitn s um njiti z pr st k mun lnsr din . P tr bn i r vn nj uli g ki g dv s p bnim kc nt m n”l c p sk ”. V i n n zimsk g p ri zn spr sti ir ku kci u njulic d st tk rizl i p .

Im i u vidu d industri u pr th dn m p ri du r dil sm nj nim k cit m, m i pr st s r m, d su p sl dic dru tv mskih usl utic n sm nj nj

br izv z iv nj v zduh i z ih supst nci , m kiv ti d sst st nj , p lj nj m dru tv mskih prilik i ivlj nj m r

industri skih k cit , d lj p ti.

Srednje mese ne vrednosti zaga enja vazduha za I-XII 2007. godine u µ/m3Centar grada Peti puk Novo naselje

SO2 N0x SO2 N0x SO2 N0x Jan 49 62 27 49 54 32 15 36 32Feb 68 52 30 40 42 26 19 29 23Mar 45 46 22 30 32 14 15 20 15Apr 20 47 12 8 23 7 6 19 6Maj 9 44 13 3 19 3 2 12 3Jun 8 41 13 3 24 5 2 15 5Jul 13 55 16 4 26 10 4 18 6

Avg 15 62 21 5 31 9 5 28 10Sep 15 62 21 5 31 9 5 28 10Okt 25 31 28 7 18 20 6 15 20Nov 67 29 48 49 23 53 31 18 47Dec 67 23 31 61 17 16 44 13 25

25

1.2. V z pi

zb nj zdr v z pi , n d bitnih pr dusl z uv nj zdr vljljudi i spr nj p k p din nih lj nj t i m vnih hidri nih pid mi

znih b sti.

N p dru u K lub rsk g krug v du z pi iz gr dskih v k risti 87.6% d191 558 st vnik . St vni tv n lj n gr dsk m p dru u k ni priklju ngr dsku mr u, sn bd s v m z pi pr l lnih v dnih . S skst vni tv sn bd v m z pi iz l lnih v dv u 25,3 % slu . C ntr lni

di i d l lnih v (ugl vn m v ih) n zi s p d k ntr m Z z javnozdr vlje V lj k i vr i mikr bi , fizi -h mi sk i bi liz v z pi u

" i "B" bimu.

ntr m v n mikr bi ku ispr vn st k d gr dskih v d 1119 uz tihuz rk nije bilo n ispr vnih. K d s skih v n b kt ri ki pr gl d uz 83uz , d k ih 5 (6,0 %) bil n ispr vn . V k d m njih l lnih v ppr vilu mikr bi ki n ispr vn .

i uzr k mikr bi n ispr vn sti k d gr dskih i l lnih v bili suindik ri f ln g z nj (k lif rmn b kt ri , prisustv Enterococcus–a i Pseudomonasaeruginosa), p n n tni i br k lif rmnih i p n ukupni br bnih

filnih b kt ri .

Fizi -h mi skim pr gl m v z pi iz gr dskih v , d 1119 uz tihuz rk n ispr vn bil 12 (1,0%). K d s skih v uz 83 uz rk , 5 (6.0%)bil n ispr vn .

N i uzr k h mi sk n ispr vn sti v z pi u gr dskim v dim bili sumutn i p n utro ak KMnO4. U l lnim v dim iz bl sti vih lizdstup nj d n rmi su v vr dn sti ktr pr dljiv sti, mutn , utr k li umrm ng , ni , nitr i pH.

d z javno zdr vlje V lj k ntr li ispr vn st v z pi u svim c nt lnimi l lnim v dim n t rit ri i K lub rsk g krug .

26

Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti voda za pi e iz gradskih vodovoda u 2007.godini

Bakter. pregled Fiziko – hemijski pregled

Rb Op tina Broj uzetihuzoraka

Brojneispravnih Broj uzetih

uzorakaBroj

neispravnih

%neisprav-

nih

Uzrokneispravno-

sti1 Lajkovac 38 - 38 0 - -

2 Ljig 99 - 99 12 12.1

3 Mionica 77 - 77 0 - -

4 Ose ina 130 - 130 0 - -5 Ub 227 - 227 0 - -

6 Valjevo 648 - 648 0 - -

UKUPNO: 1219 - 1219 12 1.0

Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pi e iz seoskih vodovoda u 2007.godini

Bakter. pregled Fiziko – hemijski pregled

Rb Op tina Broj uzetihuzoraka

Brojneisprav-

nih% neisprav-

nihBroj uzetih

uzoraka

Brojneisprav-

nih% neisprav-

nih

1 Lajkovac 12 1 8.3 12 2 16.72 Ljig 56 4 7.1 56 5 8.93 Mionica 83 5 6.0 83 5 6.04 Ose ina 27 1 3.7 27 2 7.45 Ub 38 14 36.8 38 10 26.36 Valjevo 43 4 9.3 43 14 32.6

7Belanovica

259 29 11.2 259 38 14.7

8Div ibare

12 1 8.3 12 2 16.79 Kaleni 56 4 7.1 56 5 8.9

UKUPNO: 83 5 6.0 83 5 6.0

27

1.3. Disp zici tp dnih v i vrstih m ri

) tp dn v u gr dskim n ljim ukl nj u s put m k liz ci mr , ktr , m g pr i s d st nj . K mun ln tp dn v k i sv industri sk

tp dn v u svim gr vim s dir ktn izliv u u v (sem delimi no u Valjevu)im d prin njih m z nju. Zn n pr bl m pr dst vlj u tp dn v iz b r kr ci u, p pl nir n p k njih g ispitiv nj u n dn g dini u s dnji sdl m insp kci m.

Industri sk tp dn v pt su p dinim m lim ( , b r, cink) ird ntim , d k s u k mun lnim tp dnim v n p k li in rg nskihri , m sti, ulj i dr. V lj vsk tin dn d r tkih u Srbi i k d dluku

du i k liz ci i i tim p st vil pr vn t lj z r nj pr bl tp dnih vn pr bl m pr dst vlj u tp dn v iz zdr vstv nih ust zb g svo

inf ktivn sti. zdr vstv nih ust d vr ut kl vir nj instrum , prib ,dn k vid st riliz ci , pr ispu nj tp dnih v u vnu k liz ci u.

U s skim d instvim zb g k nfigur ci t i tip n lj k liz ci mrni izgr . Sv d instv p din r ukl nj nj tp dnih v . bi tizliv nj u bli nji p k, vrt u ili s pti ku mu. b) tkl nj nj vrstih tp dnih m ri vr i s n n in k i d s . Gr dsk n ljim u privr d ni z dl nj vrstih tp i ugl vn m s n u n sr dnblizini v ili v ni ih s br nic . V vi g din pl nir s izgr dnj r gi ln

ni . U v lj vsk tini f rmir k misi z tr nj mikr ci z n vuprivr nu d ni u, p su k cit ti p st v iscrplj ni. D ni su ugl vn m

gr i l pristup psim , m , gl rim i dr. sk n lj n udr m st z dl nj vrstih tp , v s sm b v n s (r , p ci,

vrt ) i t pr dst vlj u n sr dnu sn st d ir nj z znih b sti. sn vni p ci urb nim i rur lnim d ni prik ni su u t .

Centralni na in dispozicije otpadnih voda - kanalizacija u 2007. godiniPriklju eno Pre avanje

RB Op tina Br.stanovnika

Imakanalizaciju Br.

stanovnika % Industrijskiho.v.

Sanitarniho.v.

1 Lajkovac 17019 Da 2500 14.7 Ne Ne2 LJig 14580 Da 2100 14.4 Ne Ne3 Mionica 16384 Da 5500 33.6 Ne Ne4 Ose ina 15109 U izgradnji U izgradnji - Ne Ne5 Ub 31924 Da 4300 13.5 Ne Ne

6 Valjevo 96542 Da 60000 62.1 Da delimi noDa

delimi no

UKUPNO: 191558 64300 33.57

28

Kona na dispozicija vrstih otpadnih materija - gradske deponije sme a u 2007. godiniHigijenska depon. Kont. nasipanje Tipska vozila

RB Op tina Naselje Imadepon.

Nemadepon. Da Ne Da Ne Da Ne

1 Lajkovac - Da - - Ne Da - Da -

2 LJig - Da - - Ne Da - Da -

3 Mionica - Da - - Ne Da - Da -

4 Ose ina - Da - - Ne Da - Da -

5 Ub - Da - - Ne Da - Da -

6 Valjevo - Da - - Ne Da - Da -

1.4. iv tn n mirnic i ishr

Pr bl m p st hr ni nih n znih b sti uzr nih nutritivnim f kt rim izr n i n K lub rsk m krugu. P sl dnjih g din u st ln m p stu su lj nj

s vlj u k p sl dic n pr viln ishr (g zn st, sr lj nj , di t,lj nj dig stivn g tr kt , hip rt nzi i dr.)

ntr lu higi nsk ispr vn sti n mirnic n t rit ri i krug vr i Z d z javnozdr vlje V lj . Br ni z iv i pr z mlji , v i v zduh d sp u u hr nu n

zli it m niv u d pr izv dnj , pr , tr nsp rt , uv nj i distribuci d p tr nj .

Od ukupno pregledanih 255 objekata u Kolubarskom okrugu u posmatranom periodu,stanje zadovoljava u 220, i ne zadovoljava u 35. Date su mere u 169 objekata a izvr ene sumere u 125 objekata.

Ukupno je uzeto 1261 uzorak briseva radnih povr ina, opreme za rad i ruku radnika i853 uzoraka namirnica na bakteriolo ki i 440 uzoraka namirnica na hemijski pregled u javnimobjektima.

Neispravnih uzoraka briseva je bilo 55 (4.6 %), mikrobiolo ki neispravnih uzorakanamirnica je bilo 47 (5.5 %) i hemijski 39 (8.9 %). Naj i uzrok neispravnosti su bili zabriseve Enterobacter, E. Coli Citrobacter, Pseudomonas i za namirnice E. Coli, Enterobacteri Proteus.

29

Higijensko - sanitarni nadzor u javnim objektima u 2007. godiniStanje zadovoljava Preduzete mere

RB Op tina Brojobjekata Da Ne Delimi no Date Izvr ene Delimi no

izvr ene

1 Lajkovac 21 18 3 17 11 6 212 LJig 32 27 5 25 22 3 323 Mionica 16 12 4 7 3 4 164 Ose ina 14 10 4 5 2 3 145 Ub 42 35 7 29 21 8 426 Valjevo 130 118 12 86 66 20 130 Ukupno 255 220 35 169 125 44 255

1.5. lsk i pr lsk sr din

U cilju z tit i un pr nj zdr vlj m i pr lsk d , lsk d i ml din ,spr di s higi nsk s nit rni n dz r n d ktim z k ktivni b k d , i

z ishr nu i sm lsk d . Z d z javno zdr vlje V lj s H slu iz d zdr vlj t m g dinizvr n dz r u 158 lskih i 16 pr lskih . Pri vr nju n dz p bn s

dil r un dr nju s nit rnih , dr nju u ni g pr st , sn bd njunik i dr. blj higi nski ispr vn m v m z pi i higi ni kih kuhinj (t gd

su s z dr , r v liki br kih kuhinj z tv n).

Rezultati pregleda mikrobiolo ke ispravnosti predmeta op te upotrebe i uzorakanamirnica u obdani tima

Mikrobiolo ka is. predm. op teupotr. Mikrob. ispravnost namirnica

Rb Op tina Broj obda-ni ta Broj

uzetihuzoraka

Brojneisprav-

nih

%neisprav-

nih

Brojuzetih

uzoraka

Brojneisprav-

nih% neisprav-

nih

1 Lajkovac 1 0 - - 0 - -2 LJig 1 0 - - 0 - -3 Mionica 1 0 - - 0 - -

4 Ose ina 1 0 - - 0 - -5 Ub 1 0 - - 0 - -6 Valjevo 11 12 0 - 70 0 0.0

Ukupno 16 12 0 0.0 70 0 0.0

30

U 11 obdani ta uzorkovano je 12 predmeta op te upotrebe na mikrobiolo ku ispravnosti svi su bili ispravni. Prikupljeni su podaci o mikrobiolo koj ispravnosti namirnica za 70uzoraka i svi su bili ispravni.

Rezultati pregleda mikrobiolo ke ispravnosti predmeta op te upotrebe i uzorakanamirnica u kolama

Mikrobiolo ka is. predm. op teupotr. Mikrob. ispravnost namirnica

Rb Op tina Brojkola Broj uzetih

uzoraka

Brojneisprav-

nih

%neisprav-

nih

Brojuzetih

uzoraka

Brojneisprav-

nih

%neisprav-

nih

1 Lajkovac 14 0 0 - - - -

2 Ljig 22 0 0 - 4 1 25

3 Mionica 18 0 0 - 4 0 -

4 Ose ina 14 0 0 - 4 0 -

5 Ub 28 4 0 - 8 0 -

6 Valjevo 62 12 0 - 15 1 6.7

Ukupno 158 16 0 - 35 2 5.7

U kolama je uzorkovano 16 predmeta op te upotrebe na mikrobiolo kuispravnost i svi su bili ispravni. Prikupljeni su podaci o mikrobiolo koj ispravnosti namirnicaza 35 uzoraka i 2 od njih je bilo neispravno.

1.6 Zdr vstv ust

U zdr vstv nim ust pr si ln m riziku d lj nj izl ni suzdr vstv ni r dnici i njih vi s dnici, d k z k risnik zdr vstv nih uslug v i d suizl ni n pr si ln ksp zici i u sr dini. Higi nsk -s nit rni n dz r u v lj vsk

lnici, st m lj nju D zdr vlj u V lj vu, 31 priv tnih st kihrdin ci i 1 priv tn RL rdin ci i uz uzim nj bris instrum , ruku r dnik idnih p vr in p zu vis k niv stv riv nj ntis ps u vim zdr vstv nim ust .

1.7 st higi nsk - s nit rn ktivn sti

Centar za higi nu i z titu iv tn sr din u skl pu sv ih r vnih ktivn sti vr izinf ki u l lnih v p m tru du m, d zins kci u i d tiz ci u r dnih,mun lnih i p nih pr st ri . N gl k tr st viti i n ispitiv nj v iz b zkr ci u p tin i b z m dicinsku r bilit ci u u kviru zdr vstv g c ntr .

31

bnu st vku pr dst vlj ispitiv nj fizi -h mi skih, mikr bi kih i bi kihlj p vr inskih v u cilju njih k riz ci . U skl pu bi kihlj b nit v , p d id ntifik ci indik rskih rg niz , dr s st n

ut purifik ci (s pr nj ) ispitiv g v .

V EPIDEMIOLO KA SITUACIJA U POGLEDU ZARAZNIH IPARAZITARNIH BOLESTI U

2007. GODINI NA TERITORIJI KOLUBARSKOG OKRUGA

Zarazne bolesti u 2007. godini

U 2007. godini je prijavljeno 4890 zaraznih i parazitarnih bolesti sa stopom incidencijeod 2544,2 na 100.000 stanovnika .

• Prijavljeno je za 28 % manje respiratornih zaraznih bolesti nego 2006. godine, to jebila posledica po tovanja preporuka o na inu prijavljivanja streptokoknih infekcijagrla i nosa .

• 88,3 % prijavljenih obolelih je od respiratornih zaraznih bolesti ( 4391 , st. incidencije2284,55 na 100 000) .

• Od crevnih zaraznih bolesti obolelo je 385 lica (inc .200,31 ), za 10 % manje nego2006. godine - 421 lice (inc. 219 na 100 000 ) .U e prijavljenih crevnih zaraznihbolesti bolesti na osnovu klini ke slike , bez etiolo kog ispitivanja uzro nika :Infectiones intestinales bacteriales aliae, Diarrhoea et gastroent.causa inf. susp,Intoxicationes inestinales bacteriales je manje u odnosu na prethodne dve godine iiznosi 58,3 % prijavljenih crevnih zaraznih bolesti , kada je bilo 81 % odn. 82 % .

• Porast broja obolelih u grupi vektorskih bolesti (73 %) je na nivou prijavljenog brojaobolelih u 2006. godini ,

• Porast broja obolelih u grupi zoonoza ( za 60 %) - porast prati trend od prethodnegodine .

• Porast broja obolelih bolesti koje se prenose polnim putem ( dvostruki porast) jeposledica boljeg prijavljivanja polne hlamidijalne infekcije.

Nema zna ajnijih pomeranja u rangu deset naju estalijih bolesti, sem pojave salmonelozena 9. mestu .

Od posledica zaraznih bolesti umrlo je ukupno 11 lica ( st. mort.5,7 na 100 000 ). Uzrasnospec. stopa mortsliteta je najvi a u kategoriji lica starijih od 60 godina (19,09 ) .

Vode i uzrok smrtnosti je bila tuberkuloza plu a .Epidemiolo ka situacija vakcinama preventabilnih bolesti

Prijavljen je jedan slu aj oboljevanja od parotitisa mu karca starog 30 godina , prethodno

nevakcinisanog .

Prijavljeno 29 oboljenja izazvanih hemofilusom inf. tip B. Obolela su nevakcinisana lica

(dvoje uzrasta do 3 godine) .

32

U 8 alimentarnih epidemija je obolelo 43 lica .Nije prijavljen ni jedan AFP slu ajPrivatne zdravstvene ustanove retko prijavljuju zarazne bolesti .Prijavljivanje laboratorijski izolovanih uzro nika , u nedostatku odgovaraju eg Pravilnikaje selektivno .

Ocena epidemiolo ke situacije : uobi ajena .

Obuhvat obaveznim imunizacijama na teritoriji Kolubarskog okruga

U 2007. godini na teritoriji Kolubarskog okruga u porodili tu Bolnice Valjevoimunizovano je 1262 dece u prvoj godini ivota ( prema podacima dobijenim iz porodili taBolnice Valjevo, ro eno je 1292 dece, te je tako obuhva eno 98,3 % ivoro enih ( 2006 /95,2 % )

Obuhvat OPV vakcinom u prvoj godini ivota nije precizan , jer je ra en na osnovu brojadece ro ene 2006. godine . Na taj na in procenjivan obuhvat je 94,18 % ( 1490/1582 ) -2006. je bio 90,89 %. Op tine Ljig i Ose ina imaju obuhvat ispod 90 % . Procenjuju iobuhvat na osnovu broj registrovane dece u uzrastu, on je 99,47 % ( 1490/1498 ).

OPV Re1 u drugoj godini ivota na nivou Okruga ,obuhva eno je 1512 dece od ro enih1586 - i postignut visok obuhvat od 96 ,55% .Op tine Ose ina i Ub imaju obuhvat ispod 95%.

OPV Re 2 u sedmoj godini obuhva eno je 1612 od 1708 planirane dece sa obuhvatom od94,8 % .Obuhvat u op tinama Lajkovac ,Mionica i Ub je ispod 90 %, to je posledica brojnijeromske populacije,koja zbog izbegavanja poha anja kole, ne odaziva se ni imunizaciji.

OPV Re3 vakcinacijom u etrnaestoj godini ivota obuhva eno je 1932 od 2005planirane dece (92,66%) .

Kompletnom DTP vakcinacijom sa 3 doze u prvoj godini ivota obuhva eno je 1492 odplaniranih 1580 dece Okruga - 94,18% .

DTP revakcinacijom u drugoj godini ivota postignut je obuhvat od 94,83 % (1504/1586) . Op tina Ub ima obuhvat ispod 90 % (240/269 )

DT revakcinacijom u 7. godini ivota obuhva eno je 1917/ 1708 planiranih ( 94,67 % ).Op tine Lajkovac i Mionica imunizovale su manje od 90 % planiranih.

Revakcinacijom u 14. godini ivota imunizovano je 1933 / 2085 (92,71 % ). U op tiniLajkovac je obuhva eno manje od 90 % (169/193 ) .

MMR vakcinacijom u drugoj godini ivota obuhva eno je 1529 dece od planiranih1591, te je postignut po eljni obuhvat od 96,10 % .

Revakcinacijom u 7. godini ivota je postignut bolji obuhvat nego u 2006. godini .Imunizovano je 93,36 % planirane dece -1616 / 1731 . U 2006. godini je imunizovano1417 od 1673 dece (84,7%).

Revakcinacijom u 12-oj godini ivota vakcinisano je 1779 od 1886 planirane (9,33 % ) .Dom zdravlja Ose ina i RJ Pecka su decu ro enu 1995 . godine vakcinisali prethodne, 2006.godine.

Zbog aktivnosti vanredne imunizacije MMR vakcinom u vreme progla enja epidemijemorbila u Novom Sadu , de je slu be su imunizovale jo 993 nevakcinisane dece donavr ene 14 . godine ivota Dom zdravlja Ljig je kompletno imunizovao sve zaostale uzrasteposle uvo enja revakcinacije u 7. godini ivota ( 1996 -1998) , a Dom zdravlja Valjevo decuro enu 1996. godine .

33

Zboog ranije poznatih problema sa snabdevanjem vakcine protiv hepatitisa B u prethodnedve godine , i u ovoj godini postizan je razli it uspeh u obuhvatu dece planiranih godi ta . Uprvoj godini ivota u op tini Lajkovac nije kompletno imunizovano ni jedno dete , ali su uop tinama Ljig ,Mionica, Valjevo kompletno imunizovana sva dece u uzrastu.Imunizacijom u12. godini obuhva eno 79 % planiranih (1586 / 2012).

Imunizacijom protiv oboljenja izazvanih Haemophilus-om influenzae tip b obuhva eno je1472 od 1582 planiranih (93,05 % ). Ose ina i Ub imaju oko 70 % primovakcinisanih. Uodnosu na prethodne godine, evidentan je pove an broj dece , koji je imunizovan unajranijem uzrastu.

U odnosu na 2006. godinu revakcinacija TT odraslih lica odre enog uzrasta je najzadzapo eta u svim domovima zdravlja , sem Ljiga. Postignut je nezadovoljavaju i obuhvat , semRJ Pecka doma zdravlja Ose ina koja je imunizovala sve planirane .

11285 4629U 2007. godini prema podacima Infektolo ke slu be Bolnice Valjevo, gde se nalazi

antirabi na stanica registrovano je 77 lica ozle enih od besnih i na besnilo sumnjivihivotinja.

U istom periodu nije bilo preekspozicione za tite rizi nih kategorija stanovni tva.U 2007. godini vakcinom protiv hepatitisa B kompletno je imunizovano 444 lica.Imunizacijom protiv gripa u sezoni 2007 / 08 obuhva eno je 6139 lica iz kategorija

obaveznih za imunizaciju . Najvi e je , kao i prethodnih godina imunizovano lica uzrastapreko 65 godina ( 74 % ) . U odnosu na prethodnu godinu , obuhva eno je dvostruko manjepripadnika javnih slu bi .

Prijavljeno je 58 bolni kih infekcija . Prema lokalizaciji, naj e prijavljivanebolni ke infekcije pripadaju infekcijama ko e i mekih tkiva - 21 (36,2 %) . Slede infekcijeoperativnog mesta (prijavljeno 13 – 22,4 % ) i infekcije krvi (12-20,7 % ).

Iz intenzivne hirir ke nege selektivno su prijavljivane skoro isklju ivo infekcije krvi i ito multirezistentnim uzro nicima (10) - 90 %.

Kretanje bolni kih infekcija na Pneumoftiziolo kom odeljenju pra eno je studijomprevalencije ( septembar) i fizikalne medicine sa rehabilitacijom (oktobar).

34

VI KADROVI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA OKRUGA

U zdravstvu Kolubarskog okruga ukupno je na neodre eno vreme zaposleno 2.136radnika (Tabela 14) i to u sedam samostalnih zdravstvenih ustanova:

- Zdravstveni centar Valjevo- Dom zdravlja Ub- Dom zdravlja Lajkovac- Zavod za za titu radnika Kru ik- Apotekarska ustanova Valjevo- Zavod za javno zdravlje Valjevo

- Stomatologija

Tabela 14. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama Kolubarskog okruga premadelatnosti, 2001.-2007.

Zdravstveni radnici izdravstveni saradnici

Nemedicinski/administrativniRadnici

% Broj % BrojUstanova

Uku

pno

200

1

Uku

pno

200

7

2001. 2007. 2001. 2007. 2001. 2007. 2001. 2007.Dom zdravlja Ub 140 124 71 77 100 96 29 23 40 28

Dom zdravlja Lajkovac 106 99 75 74 79 73 25 26 27 26DZ Ljig 68 59 76 78 52 46 24 22 16 13

DZ Mionica 61 56 74 86 45 48 26 14 16 8DZ Ose ina 52 49 81 77 42 40 19 23 10 9DZ Valjevo 409 282 80 80 327 227 20 20 82 55

Op ta bolnica 1316 1301 69 73 914 953 31 27 402 348Radna zajednica 92 10 9 90 83Z

C V

alje

vo

Svega 2047 1970 70 75 1427 1483 30 25 620 487ZZJZ Valjevo 63 75 71 84 45 63 29 16 18 12

Apotekarska ustanovaValjevo 90 98 71 74 64 73 29 26 26 25

Stomatologija 60 60Ukupno za okrug 2446 2203 70 76 1715 1679 30 24 731 524

ZC-Zdravstveni centar, DZ-Dom zdravlja, ZZJZ-Zavod za javno zdravlje

Napomena : 8 radnika zdravstvenog centra je na nepla enom i prikazani su u ZC.

35

Ukupan broj lekara zaposlenih na neodre eno vreme je 364 (Tabela 15.)

Tabela 15. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama Kolubarskog okruga prema odabranimzanimanjima, 2001. - 2007.

Lekari

Ustanova

Sveg

a

Op

taM

edi.

Na

spec

.

Spec

.

Stom

.

Farm

.

MSO

S

MSP

S

Bab

ice

ZT

LT

RT

2001. 23 13 2 8 8 0 37 7 2 4 9 1Dom zdravlja Ub2007. 21 14 2 5 6 30 7 2 3 8 12001. 16 2 3 11 5 0 34 3 3 3 6 1Dom zdravlja

Lajkovac 2007. 18 7 11 3 30 3 2 3 6 12001. 13 5 3 5 4 0 19 5 1 2 4 1DZ Ljig2007. 13 4 3 6 4 17 3 1 1 3 12001. 9 5 1 3 1 0 24 0 2 1 4 1DZ

Mionica 2007. 14 9 5 2 22 2 2 4 12001. 7 0 1 6 2 0 17 2 2 4 6 2DZ

Ose ina 2007. 12 7 5 1 15 1 2 2 5 12001. 67 14 11 42 35 0 155 13 6 18 24 5DZ

Valjevo 2007. 84 27 3 54 104 172001. 219 28 33 158 0 0 533 11 19 0 55 25Op ta

bolnica 2007. 202 9 22 171 2 523 16 15 66 212001. 0 0 0 0 0 0 9 0 0 0 0 0Radna

zajednica 2007.2001. 325 53 51 221 43 0 773 31 31 28 97 34

ZCValjevo

Svega2007. 325 56 58 241 3 681 37 20 5 78 242001. 9 1 3 5 0 0 5 1 0 0 8 0ZZJZ Valjevo2007. 10 2 8 5 1 72001. 0 0 0 0 0 30 0 0 0 0 0 0Apotekarska ustanova

Valjevo 2007. 362001.Stomatologija2007. 24 342001. 373 69 59 245 56 30 849 42 36 35 120 36Ukupno za okrug2007. 335 56 60 249 27 36 686 38 20 39 771 24

MSOS-medicinska sestra op teg smera, MSPS-medicinska sestra pedijatrijskog smeraZT-zubotehni ari, LT-laboratorijski tehni ari, RT-rentgen tehni ari,ZC-Zdravstveni centar, DZ-Dom zdravlja, OB-Op ta bolnica, ZZJZ-Zavod za javno zdravlje

36

VII OCENA ZDRAVSTVENOG STANJA STANOVNI TVA

Analizom indikatora zdravstvenog stanja stanovni tva mo e se uo iti :

• prirodni prira taj ima negativne vrednosti na nivou Okruga (-6.77‰),• stopa nataliteta na nivou Okruga ima niske vrednosti (7.35 promila),• stopa op te smrtnosti ima vrednost (14.12 promila),• stopa smrtnosti odoj adi je manja nego prethodne godine (0.72 promila),• naj i uzroci javljanja kod lekara u domovima zdravlja bile su bolesti sistema za

disanje (koje ine 30.57% ambulantno-dispanzerskog morbiditeta), dok su naj iosnovni uzrok hospitalizacije bolesti sistema krvotoka,

• naj i uzroci smrti su bolesti sistema krvotoka i maligna oboljenja,• hroni na masovna degenerativna oboljenja su u porastu i prate proces starenja koji

je na ovom podru ju uzeo maha,• epidemiolo ka situacija u pogledu zaraznih i parazitarnih oboljenja na nivou

Okruga ocenjena je kao uobi ajena,• stanje ivotne sredine i higijenskih prilika je pod kontrolom izuzev aerozaga enja i

stanja gradskih vodovoda u nekim op tinama ( Ub i Ljig).

U uslovima kada se ula u napori da se ubla e posledice dru tveno-ekonomske krize,jo uvek se mo e o ekivati porast onih bolesti i stanja u ijem nastanku zna ajnu ulogu imajupogor ani uslovi ivljenja, pad ivotnog standarda, ishrane, odr avanje li ne i komunalnehigijene, dejstvo stresogenih i drugih inilaca. Nepovoljan uticaj na zdravlje imaju imnogobrojni inioci koji uti u na rad zdravstvene slu be, kori enje i ostvarivanjezdravstvene za tite. Da bi odre ene negativne posledice dosada njeg stanja bile statisti ki merljive,potreban je du i vremenski period. Me utim, neki statisti ki podaci ve sada ukazuju da sudugogodi nji pozitivni trendovi u zdravstvenoj za titi stanovni tva zaustavljeni, a u nekimoblastima zdravlja i zdravstvene za tite negativni pokazatelji su ve sada izra eni.

U cilju za tite zdravlja stanovni tva i smanjenja oboljevanja potrebno je sprovestiodre ene mere.

VIII PREDLOG MERA

1. Kroz Programe i Planove rada zdravstvenih slu bi, merama primarne i sekundarneprevencije nastojati da se poznati faktori rizika detektuju i saniraju u najve oj mogu oj meri,kako bi se zdravlje stanovni tva o uvalo i unapredilo, a mogu e komplikacije prevenirale,ime bi se pobolj ao kvalitet ivota ali i smanjili tro kovi za le enje i rehabilitaciju.

2. Zdravstvene slu be putem kontinuiranog zdravstveno-vaspitnog rada treba daobezbede unapre enje zdravlja, formiranjem i podr avanjem zdravih oblika pona anja kakopojedinca tako i grupe. Najugro enijim grupama stanovni tva omogu iti sticanje znanja i

37

navika o zdravom na inu ivota, kako bi se na vreme spre ile posledice nastale dejstvomriziko faktora. 3. Neophodno je anga ovanje svakog pojedinca na o uvanju vlastitog zdravlja, kako bise o uvalo zdravlje dru tva u celini.

4. Na nivou zajednice obezbediti povoljnu fizi ko-biolo ku sredinu koja uti e nazdravlje stanovni tva (zdrava voda za pi e, ispravna hrana, ist vazduh, pravilno uklanjanjeotpadnih materija i dr.),.

5. Obuhvat stanovni tva vakcinacijama odr ati na dostignutom nivou (vi e od 95,00%)

6. Redukovati stope morbiditeta i mortaliteta, naro ito za bolesti koje se moguprevenirati.

7. U zdravstvenim ustanovama izvr iti reorganizaciju zdravstvene slu be u smislu ve eefikasnosti i racionalnosti. Prioritet dati vanbolni koj slu bi u smislu unape enja zdravlja,otkrivanja i suzbijanja faktora rizika. u radu primeniti Odluku i Uredbu o obimu i sadr ajuzdravstvene za tite, po tovati prioritete u pru anju zdravstvene za tite i primeniti dostupne,trenutno najefikasnije mere preventivne zdravstvene za tite.

8. Radi obezbe enja kompletne i blagovremene informacije o zdravstvenom stanjustanovni tva i zdravstvenoj za titi treba razvijati jedinstveni informacioni sistem u zdravstvu,uvo enjem automatske obrade podataka na svim nivoima pru anja usluga stanovni tvu.

9. Aktivnim anga ovanjem dru tva zaustaviti trend smanjenja nataliteta, a porastmortaliteta i negativnog prirodnog prira taja.

10. Zdravstvene ustanove u Okrugu treba vi e da sara uju sa Zavodom za javnozdravlje Valjevo, kao specijalizovanom zdravstvenom ustanovom u obimu koje zakonskipropisi to reguli u, naro ito u delu kori enja stru no-metodolo ke pomo i kod organizacijerada i razvoja zdravstvene slu be, kao i preduzimanja u cilju za tite i unapre enja zdravljaljudi. 11. Dru tvena zajednica mora da obezbedi minimum socio-ekonomskih uslova kojidirektno uti u na zdravlje ljudi, ali i minimum materijalnih sredstava potrebnih za sprovo enjei razvoj zdravstvene za tite.