Dina Nedeqkovi}

ARTO I WEGOVDVOJNIK

66 Dina Nedeqkovi}

DINA NEDEQKOVI] ro|ena je u Beogradu 13. septembra1979. u porodici bliskoj teatarskim krugovima. Okru`ena umet-ni~kim portretima i tkz. grupnim scenama u pleneru bake ZorkeNedeqkovi} (prve `ene - fotografa juga Srbije {kolovane uBudimpe{ti) zavr{ava Filolo{ku gimnaziju. Upisuje Dramatur-giju na FDU i zavr{ava je 2001. u klasi prof. Neboj{e Pajki}a.Ipak, wen pravi Univerzitet je Kinoteka u kojoj prou~ava isto-rijat nemog filma (studija: ”Demonsko, fantasti~no, demonskafantastika i demonski nema~ki ekran”). Istra`uje i ”teatarsurovosti”, tekst: ”Prolegomena za Antonela Artoa”.

Napisala je drame:

”Nema vi{e neba”, 1998.

”Kamen mudrosti (pantomima)”; 2000.

”@e| i glad”, 2001.

”Arto”, 2003.

”A passion play”, 2004.

LICA:

ANTONEN ARTO

KOMESAR

DOKTOR MEDSEN

SESTRA – BOLNI^ARKA

DR MOREL

EUFRAZIJA ARTO (ro|enaNalpas), Artoova majka

RO`E BLEN

DR GASTON FERDIJER

GOSPO\A FERDIJER

DR MI[EL LATREMOLIJER

GOSPO\A LATREMOLIJER

DR FREDERIK DELAGLAND

OTAC ANRI @ILIJEN

IDA BURDE

ANDRE BRETON

ANRI TOMAS

MARTA ROBER

@AN DIBIFE

VRTLAR

Arto i wegov dvojnik 67

Dina NEDEQKOVI]

ARTO I WEGOV DVOJNIK

Gra|ani, policajci, bolni~ko osobqe, bolesnici, slu`benici,kelneri, kafanski gosti i drugi.

Vreme: 1937–1948.

Radwa se doga|a: u parku iza crkve Svetog Patrika, u kaznio-nici Montyoj, u Dablinu, u du{evnim bolnicama u Avru, Ruanu,Vil-Evraru, Rodezu, na stanici Osterlic, u bistrou u ulici Bi-fon, u pozori{tu ”Vje Kolombje”, u Parizu, na privatnoj klinici uIvriju.

I

^etvrtak, 23. septembra 1937, po podne. Park u zale|u katedrale Sve-tog Patrika u Dablinu.

Po parku se igraju deca. Na okolnim klupama sede majke, penzioneri,invalidi.

ARTO: (Nekolicini gra|ana koji su se okupili oko wega)Snage Antihrista prelaze na delo. Ve} izlaze iz morskihdubina. Prvo je torpedovan razara~ “Hevok”, zatim brod“Vudvort”, a onda ona dva sovjetska broda. Sad, u pone-deqak, dva izaslanika Antihrista treba da se sretnu uBerlinu i da se dogovore kako da zapale svet. Jedan se,mislim, zove Musolini, pre rata je bio novinar~i} ujednom rimskom listu gde je pisao o pija~nim cenama isitnim kra|ama po pijaci; drugi je Hitler koga li~nopoznajem; bio je vo|a statista u Pabstovom filmu “Operaza tiri gro{a” koji sam snimao tokom oktobra i novembra1929. u Berlinu. Govorio mi je jednom prilikom u film-skoj kantini kako namerava da u Nema~ku uvede hitle-rizam. Ja ga tada nisam i{amarao jer mi se u~inilo da jepijan i da pri~a koje{ta. Sad u ponedeqak treba dautana~e stvar kako da zapale svet. Posao im je olak{anjer veliki ~e{a~i muda Kamij [otan, ^embrlen i DeValera ne vide ni{ta, nego nastavqaju da ~e{u muda tamogde su stali. Dr`e glupe sastanke o za{titi od morskihgusara, a ne vide da je svet po~eo da gori i da vatra kuqana sve strane. Uz pomo} radija i {tampe krije se pravostawe stvari. Ja ih godinama mrzim, i wih i wihovepoliti~ke ideje, wihove socijalne la`i, moralne, ne-moralne, amoralne. Sve je to jedna gomila huqa i budala.Serem im se na republiku, na demokratiju, na socijali-zam, na komunizam, marksizam, idealizam, marksizam. Se-rem im se na dijalekti~ki na~in mi{qewa, nedijalekti-~ki isto tako, na Narodni front, na vladu, Francusku isve Francuze!

JEDANGRA\ANIN: U pravu je ...

ARTO: Sem onih nekoliko, koje sam ve} pismeno obavestio da ihizuzimam. Francuzi, bilo da se smatraju levi~arima ilidesni~arima, sve je to jedna gomila budala; svih wih mi je

68 Dina Nedeqkovi}

pun kurac; wih i wihovih sva|a, sitnih interesa! Svi oni{ire mrak nad `ivotom. Gospo|o, imati danas decu, to jezlo~in Cela }e zemqa uskoro propasti.

JEDNAMAJKA: Do|i Sili brzo da vidi{ jednog ludog Francuza!

ARTO: Ja znam, avaj!, kako je ovaj svet napravqen i dobio samzadatak da to otkrijem svima ostalim. Svet je ovaj jednotu`no i `alosno mesto. Ovaj {tetni i zlo~ina~ki svettreba zato da bude u svoj svojoj celini uni{ten. Jednavelika vatra }e ga uskoro progutati. Evo, ba{ za koji dantreba da izgori Pariz. Gleda}u da spasem sve one kojebudem mogao da spasem. Ta stra{na tajna koju moram davam ka`em jeste da je Hristos u stvari princ zla i nastrani zla ... da, da... I on je za razarawe i na strani onihkoji razaraju. Jednoga dana se sa`alio nad qudima; u`a-snuo se nad nepreglednom patwom koju treba da podnesu ihteo da ih nau~i li{avawu i osloba|awu od `ivota. Ja }uli~no govoriti nad op{tim rasulom u bo`je ime. Do{loje vreme koje je najavila apokalipsa. Hristos, oli~en umeni, sru{i}e sve katoli~ke crkve i Papa }e biti osu|enna smrt i ra{~ere~en.

DRUGIGRA\ANIN: Ka`e da je sve ovo zakuvao Vatikan. [to je ta~no.

ARTO: Molim vas jedino da sve bude izvr{eno kao {to sam rekaoi da {tap do|e u Hristove ruke. Ja sam do{ao ovde uIrsku po bo`jem nare|ewu i nare|ewu wegovog sinaIsusa Hrista. Pomenuti Hristos ostavio mi je {tapSvetog Patrika da pomo}u wega izvr{im misiju koja mi jepoverena: da najavim kraj. [tap je tu, u katedrali, visiona zidu nekih hiqadu i po godina i onda je negde, u drugojpolovini dvadesetog veka, misteriozno nestao. [tap imadvesta miliona vlakana, ima trinaest ~vorova i mnogemisti~ne znakove, me|u wima ova veverica {to je for-malni dokaz da se Bog objavquje u stvarima i da je tunegde. A ovde na jabu~ici nalaze se neizbrisivi tragovikrvi. Taj {tap je sam gospod Bog dodelio svetom Patriku,nare|uju}i mu da ide da {iri novu veru me|u Galima.[tap je posle toga stigao u ruke jednog savojskog ve{ca;on je {tap dao svojoj k}eri, a ona mome dobrom prijatequRene Tomasu koji `ivi u Parizu u ulici Dater 21, koji mije, ispuwavaju}i Bo`ju voqu, predao taj {tap, kada sam se

Arto i wegov dvojnik 69

vratio iz Meksika. [tap sam doneo ovde u Irsku da gavratim Ircima, jer se jo{ jedino ovde ~uva vera, s tim daga vi predate Isusu Hristu kome }e uskoro biti potrebankad se Antihrist ponovo pojavi – {to je pitawe dana.[tap ima ~udesnu mo} i sa wim }e Hristos upaliti svet iobaviti sve {to je re~eno u Apokalipsi. [tap pri obi-~nom dodiru pali zemqu, i kao {to vidite, iz we odmahbukne plamen.

Na mestu gde je dodirne, iz zemqe bukne plamen.

DRUGIGRA\ANIN: Obja{wava kako je u Francuskoj po~eo da se igra kriket...

ARTO: Ako mislite da sam ludak ili megaloman, utoliko gore povas. A ako mislite da se hvalim, onda ste stvarno budale.Dosta mi je, dosta, rata u Kini, [paniji, procesa uMoskvi, Pape Pija XI, De Valere, Antoni Idna, LeonaBluma, crkve i molitava!

JEDANGRA\ANIN: ^ovek je u pravu! Sve mi to pla}amo.

ARTO: Ja sam spreman da obavim misiju koja mi je poverena i poprvi put demistifikujem svet.

JEDANGRA\ANIN: Ka`e da skupqa priloge za neku sektu.

ARTO: Ja znam {ta ovaj svet jeste, a {ta nije. Uglavnom nije. Izato }e morati krvqu da plati zlo~in {to se prevario.Sada{wi papa bi}e osu|en na smrt i streqan. Ja sam ga navreme obavestio, ali se pravi lud!

Dva policajca, pozvana od gra|ana, prilaze mu oprezno.

ARTO: Ne poku{avajte da mi pri|ete, ne prilazite mi! Ovaj{tap je ~udesan, sve }e vas zgromiti! Pazite, pazite!!!

Policajci, ne obaziru}i se na plamen, koji svaki put kada dodirne zemqupokuqa, odvode ga.

70 Dina Nedeqkovi}

II

28. septembra 1937.

Kaznionica Montyoj u Dablinu. Prijemno odeqewe.

Komesar diktira daktilografkiwi.

KOMESAR: Prema ispravama na|enim kod bolesnika, zove se Anto-nen Arto, francuski je podanik, ro|en u Marseju, 4.septembra 1896., od oca Antoana Roa Artoa i majke Efra-zije, ro|ene Nalpas, pisac po zanimawu.

ARTO: Istina je, me|utim, sasvim druga~ija: pre svega, ja sezovem Antoneo Arlanopulos, ro|en u Smirni 29. sep-tembra 1904., nastawen u Parizu, ulica Dater 21, karika-turista po zanimawu; gr~ki podanik, budu}i da mi je dedabio Grk, baba Grkiwa, i tako sve do postanka sveta, biosam i osta}u Grk. Francuz niti sam bio niti imam nameruda budem. [to je svima poznato i za {ta mogu na}i u svakodoba hiqade svedoka. Ne znam samo ko je ovde bolestan...

KOMESAR: Prema naknadnoj anketi policijskih organa, u Irsku jedo{ao 14. avgusta 1937. iz Belgije, redovnom linijomAnvers – Kob. Iz Koba je nastavio za Golvej, gde sti`e 17.avgusta i odseda u “Imperijal” hotelu. Posle zadr`avawaod nedequ dana u Golveju, pre{ao je u Kilronan, naAranskim ostrvima, pod izgovorom da tra`i zave{tawestarih Druida...

ARTO: I to nije bilo pod izgovorom.

KOMESAR: Petog septembra vra}a se ponovo u Golvej gde je i daqegost “Imperijal” hotela. U istom hotelu ostaje do 8.septembra, kada ga napu{ta, neizmiriv{i hotelski ra~unod tri nedeqe ...

ARTO: Ovo je dobro.

KOMESAR: Iz Golveja prelazi u Dablin, gde se nalazi u vremenu od 8.do 23. septembra. Na{oj slu`bi nije poznato gde je bora-vio u Dablinu u pomenutom periodu, niti ~ime se bavio,niti je bolesnik bio u stawu da nam to ka`e...

ARTO: Niti je pak bolesnik bio u stawu da nam to ka`e...nastavite, nastavite, pratim vas.

Arto i wegov dvojnik 71

KOMESAR: Dana 23. septembra u parku crkve Svetog Patrika, po{toje neprili~nim pona{awem, provokativnim optu`bamaprotiv dr`ave i postoje}eg poretka, te skaradnim gesto-vima, bogohuqewem i harangirawem protiv katoli~kecrkve i wegovog vrhovnog poglavara Pape Pija XI, iza-zvao mnoga negodovawa i opravdan gnev gra|ana...

ARTO: U Dablinu sam u parku, iza crkve Svetog Patrika svedo-~io istinu poezije... Svet me je pa`qivo slu{ao, razume-vaju}i da se polako gu{imo u ovom glupom i otu`nomsvetu i koliko nam nema spasa. Svi su me slu{ali pa`qi-vo, neki su plakali, duboko pogo|eni onim {to sam imgovorio. Onda sam po~eo da se molim da ovaj zlo~ina~kisvet bude {to pre uni{ten i sravwen sa zemqom. U jednomtrenutku, primetio sam kako sve{tenstvo budno pratimoje molitve, da sve vreme ima upravqen pogled na mene ida od mojih molitvi o~ekuje spasewe. Sa velike razdaqi-ne, pomo}u talasa, ~e{u}i se po mudima, uspevali su da miizvla~e spermu i da je sisaju. I to, pazite, da je sisaju izmene dok sam budan i da je uzimaju kao sveti duh. A uop{teme nisu slu{ali, wih je zanimala jedino moja sperma.Kada sam im rekao da me to boli, po~eli su da vi~u namene, da me udaraju. Da bi ih naterao da u}ute i prestanu,upotrebio sam {tap Svetog Patrika, a koji mi je samHristos dao. Bio sam prinu|en da upotrebim taj {tapkoji na svom devetom ~voru ima magi~ni simbol groma.Posle svakog udarca zli dusi su se vra}ali... Bi}e da je tobio {tap samog Lucifera koji se izdavao za Boga, a bio jeobi~an vampir. A onda mi je {tap nasilno oduzet odengleske vlade i policije.

KOMESAR: Na prijavu jednog gra|anina, ogor~enog zbog provoka-tivnih komentara, upu}enih protiv vlade premijera Imo-na de Valere i javnog reda i poretka Republike Irske...[ta jo{ `elite da dodate?

ARTO: Posle velike mise {etao sam se po obli`wem skveru i tuzastao ispred jedne kwi`are u ~ijem sam izlogu videoavganistansko izdawe moje plakete “Umetnost i smrt”. Tukwigu je na taj jezik prevela moja prijateqica Ela Kato.I kad sam u{ao u kwi`aru da je kupim, jedan agent--provokator udario me je nekim tupim predmetom povratu... i sada imam jednu izbo~inu na vratu. ^ak je ubediomase da ~ine isto! A sve to da bi mi oteli {tap SvetogPatrika, koji su pla}eni od Inteliyens servisa... Ircisu potpuno nepomerivi za poeziju.

72 Dina Nedeqkovi}

KOMESAR: Zbog bolesnikovog stawa nervnog rastrojstva o ~emu seprila`e mi{qewe nadle`nog lekara iz Hospital hausof Saint John of God., Stilorgan, Dablin; uz saglasnostFrancuske ambasade u Dablinu, koja je upoznata sa ovimslu~ajem, i ~iji je predstavnik posetio bolesnika, re-{eno je da se dana{weg dana, Antonen Arto, francuskidr`avqanin, uz medicinsku pratwu koju }e obezbeditiHospital haus of Saint John of Got, otpremi u Kob ideportuje u Avr i preda na daqu nadle`nost francuskimvlastima. Kazniona Montyoj u Dablinu, 28. septembra1937. god.

III

^etvrtak 30. septembar 1937.

Op{ta bolnica u Avru. Psihijatrijsko odeqewe.

Lekar Medsen diktira izve{taj.

Dr MEDSEN: Imenovani Arto, star 41 godinu, primqen je na mojeodeqewe 30. septembra 1937. godine, pati od du{evnihporeme}aja koje karakteri{u ideje da je progowen, pra-}ene halucinacijama. Tvrdi da mu se daju otrovna jela, damu se pu{taju otrovni gasovi u }eliju, da mu se na glavubacaju ma~ke, vidi oko sebe crne qude koji ga progawaju.U svakoj prilici tra`i od osobqa da utvrdi wegov iden-titet. Iz straha od trovawa, odbija da primi pojedinajela pod izgovorom da su otrovana. @ali se na bolove,subjektivne prirode, ~ije poreklo ni realnost nismomogli utvrditi. Wegov govor je nekoherentan, sa la`niminterpretacijama doga|aja...

SESTRA: Posetila sam ga jutros. Bolesnik tvrdi da je napadnut odstjuarda i mehani~ara; da su ga udarali po glavi fran-cuskim kqu~em i da od tada ima bolove. Ka`e da su mu uDablinu oduzeli neki {tap i tra`i da mu se vrati.Stalno zahteva da se ta~no utvrdi ko je on. Tvrdi da je posredi neka zabluda, koliko sam mogla razumeti. Stalno jevikao i bio uznemiren...

Dr MEDSEN: (Nastavqa da diktira)Kako je imenovani Arto u stalnom stawu agresivnosti,opasan po okolinu i po samog sebe, i kako u Op{tojbolnici u Avru nema uslova za wegovu daqu hospita-lizaciju, ja dole potpisani lekar Medsen, tvrdim da je

Arto i wegov dvojnik 73

neophodno wegovo hitno prebacivawe u neki od azila udepartmanu gde bi mogla da mu se pru`i odgovaraju}alekarska nega. Stoga molim op{tinske vlasti da pre-duzmu potrebne korake za wegov sme{taj na odgovaraju}udu{evnu kliniku. S po{tovawem... i tako daqe. I neka seto odmah po{aqe u op{tinu.(Sestri)Da li je stvarno napadnut na brodu?

SESTRA: Nema nikakvih vidqivih povreda. Iako, stalno se `alina neke bolove. Pratioci ka`u da je na brodu do{lo dokrize. Nisu znali {ta da rade sa wim. A mo`da su ga iudarili da ga smire.

Dr MEDSEN: A, ~ime e bavi?

SESTRA: Tvrdi da je karikaturista. Ka`e da je iz Smirne. Da jepravoslavne vere i da zato ho}e da ga otruju. Tvrdi da sumu podmetnuti papiri neke osobe za koju ne zna. Ah, da,onaj {tap – tra`i da mu se vrati.

Dr MEDSEN: U vezi s tim povredama... neka se ipak uradi rendgenskisnimak.

SESTRA: Tu je i jedan slu`benik iz policije koji `eli da ga vidi.Ka`e da je do{ao po slu`benoj du`nosti.

Dr MEDSEN: Bi}e mo`da boqe da ga ja odvedem.(Odlazi)

IV

Malo kasnije.

Artoova samica sa re{etkama.

Arto u luda~koj ko{uqi. Ispred wega dr Medsen i slu`benik policije.

ARTO: To nije moj {tap, nego Svetog Patrika i treba da gavratim Ircima! Ja vrlo dobro znam ko ste vi i ko vas{aqe. Ni{ta mi nemojte govoriti. Moj uslov je jasan.Vratite mi odmah taj {tap i pustite me da se vratim uGr~ku, gde me ~ekaju svi moji. @elim da se vratim nor-malnom `ivotu; ja nisam nikakav politi~ki agitator,politika me ne zanima. Ja sam Grk iz Smirne, pravoslavaci umetnik! Dajem vam tri minuta vremena da ispunite svemoje zahteve. Posle toga svet }e biti uni{ten... svi, svi,Tri minuta, rekao sam! Po~iwem da brojim...

74 Dina Nedeqkovi}

V

Februar 1938.

Klinika za du{evne bolesti Quatre mares a Sotteville – les – Roven.

Kabinet lekarke gospo|e Morel.

Dr MOREL: To je bio Mara, u Gansovom “Napoleonu”. Taj sam filmdavno gledala... pre mo`da deset godina, ali va{e licesam upamtila. Jednom kad se vidi vi{e se ne zaboravqa.

ARTO: Drago mi je da sam do{ao ovde. Odmah sam osetio prija-teqske vibracije. Vi ste prva osoba koja me je upitala jeli mi boqe i kako sam.

Dr MOREL: Setila sam se va{eg imena kada je iz Avra stigao zahtevda budete sme{teni kod nas.

ARTO: (Odmahuju}i rukom)U Avru su se desile grozne stvari, ne znam da li vam je topoznato. ^im sam stigao u pristani{te navukli su miluda~ku ko{uqu i zatvorili me. Dr`ali su me 17 dana u}eliji i mu~ili me sve vreme. Za{to? Vidite, to je bilo uvezi sa ~udesnim {tapom koji sam imao. Prilikom depor-tovawa, na brodu “Va{ington” dva pla}enika, jedan stju-ard, drugi brodski mehani~ar, poku{avaju da me likvidi-raju. Ja ih sre}om prime}ujem na vreme, branim se iizbacujem iz kabine. Brod sti`e u luku. U Avru, sve je ve}pripremqeno za moj do~ek. Me|utim i javno mwewe Fran-cuske bilo je u toku ovog obra~una tri svetske velesile sajednim nedu`nim i nenaoru`anim ~ovekom. Moji prija-teqi su hteli da me po svaku cenu spasu. Bili su, me|utim,slabo naoru`ani. Borbe na ulici su trajale ~etiri dana.Bilo je na stotine mrtvih koje su odmah sklawali da se nebi ni{ta saznalo. Tu je poginuo i Andre Breton, koganikada ne}u pre`aliti. Borio se kao lav dok nije biopoko{en hicem jednog elitnog strelca. Kona~no su ihsavladali, a mene su u luda~koj ko{uqi odveli u Azil.Sve vreme agenti iz policije donosili su neke malepakete sa belim prahom tra`e}i da mi ga stavqaju u jelo.Ne, to nije bio heroin ve} kalijum - cijanid.

Dr MOREL: Dobro, to je sve pro{lo, vi{e se ne}emo na to vra}ati.Ovde vam vi{e niko ne preti, zar ne?

Arto i wegov dvojnik 75

ARTO: Ali ako na|em vlastiti ritam postojawa, svi me gledaju u~udu! Ako po hodnicima ili u vrtu skandiram naglas svojepesme, svi me zaprepa{}eno gledaju. Svaka budala oduli~nog prodavca mo`e da se dere koliko ho}e, ali kadpesnik izra`ava ono {to misli, kada tra`i svoju du{usredstvima koja mu stoje na raspolagawu, odmah ga stave uluda~ku ko{uqu, samo zato {to priziva svoju poeziju.Poku{ao sam da probudim dobre savesti oko sebe...

Dr MOREL: Ali, to je sada gotovo. Ovde ste gotovi, le~ite se, odma-rajte, niko vas vi{e ne}e dirati. Sve je to sada za nama.

ARTO: Ona bitka je bila izgubqena zato {to jo{ uvek nisam biodovoqno nevin. Da se uspne{ na nebo mora{ da bude{potpuno ~ist. Breton nije mogao da uspe... Ja sam uspeo dase spasim jer sam ~ist. A kad ne uspe{ da nekoga likvi-dira{, onda ga progla{ava{ ludim! Gospo|ice Morel, dali mislite da sam ja lud?

Dr MOREL: Vi ste samo uznemireni. Mo`da vi{e od ostalih. Vi{ei... dubqe. Vi ste samo preko mere uznemireni.

ARTO: ^im sam vas video, odmah sam shvatio da ste vi jedna ~istadu{a. Va{u du{u sam video nekoliko puta, izdaleka inakratko, kako prolazi dvori{tem. Posledwi put sam jevideo ju~e oko devet sati na samom travwaku. Negde je`urila.

Dr MOREL: Nadam seda }e sa sve biti dobro. Nastojali smo da vampomognemo koliko smo mogli. Dobili ste sobu sa neko-liko mirnih pacijenata. To je zasada sve {to smo mogli dau~inimo.

ARTO: Pravi lek bi bio heroin i to u velikim dozama. Vidite,oni koji uzimaju droge imaju neki mawak u organizmu.Sudbinski ili genetski. To je opijum, ono {to najvi{eli~i na du{u. Da se razumemo, heroin, kada nije za~aran,uop{te ne izaziva zavisnost. Ja to znam iz li~nog isku-stva.Mo`da bi se le~ewe moglo po~eti sa kodeinom. Iliopijumom. Ili kodoform... Jer, du{a mora imati nekuhranu da bi se pridigla. Ja sam ne mogu postati ovisnikjer mrzim preterivawa. Treba po~eti sa kodeinom...

76 Dina Nedeqkovi}

VI

Novembar 1940.

Du{evna bolnica Vil - Evrar.

Spavaonica. Nekoliko bolesnika na krevetima, zauzeti svojim poslom.

ARTO: (Velikim koracima {eta po sobi. Stihove svoje skan-dira i povremeno peva)Taentur Anta KameridaAmarida Anta Kamentur...Fatura de Faturene erak tumptar...

JEDANPACIJENT: Zave`i vi{e! Svima si se popeo na kurac svojom der-

wavom!

ARTO: (Pacijentu)I{~ezni! Ina~e }u te pretvoriti u Naja pquva~icu,zatim u morsko prase, pa u `enku fazana, zatim u kartumeteora kojoj je davno isteklo vreme! I{~ezni, i{~e-zni... Gotov si, jadna budalo!(Izbegava napade zlih duhova koji ulaze kroz pozor. Skla-wa se iza ormara)Odlazi, zli du{e, video sam te! Ne vredi ti da se skri-va{! Odlazi!Ak tu erta mak turanAk tu erta mak turan!Nipta mi ne mo`e{... Evo ga jo{ jedan... Evo ga! Evo ga!Evo... A uzmi~ete... sad be`ite? Je li? Mak tu erta!Be`ite, be`ite...

Ulazi bolni~ar.

BOLNI^AR: Arto, imate posetu. Va{a majka bi da vas vidi.

Ulazi gospo|a Arto.

ARTO: Da li znate {ta pri~ate i kome pri~ate? Ja sam AntoneoArlo, Arlanopulos, ro|en u Smirni, od oca Grka i majkeGrkiwe, trenutno nastawen u Parizu – O kakvoj majcipri~ate. Ta tu `ena je prevarantkiwa. Poslana od poli-cije. Molim vas, ne pri~ajte mi o woj i iza|ite napoqe!(Okre}e se prema prozoru)Ak tu erta mak turan!Ak tu erta mak turan!

Arto i wegov dvojnik 77

Zli dusi, sile sovjeta, anarhije, komunizma, crkve, ritua-la... Izazivam vas, iza|ite! Evo ih, cela ~eta... gra|ana,malogra|ana, mlekara, lekara, vi{ih administrativnihreferenata, popova, lopova, dece!!!

PACIJENT: (Bolni~aru)Reci tom kretenu da umukne!

G|a ARTO: Nanaki, kako vam je?

ARTO: Ko je ova `ena?

BOLNI^AR: To je va{a majka, do{la je da vas vidi. Ako `elite,mo`ete iza}i u dvori{te.

ARTO: Davno, kada sam ro|en, majka mi se zvala Marija, a otacJosif. Oboje su `iveli u Nazaretu. Ima ve} dve hiqadegodina kako sam oti{ao od ku}e. Ja drugih roditeqanemam. I ka`ite policiji da smisli ne{to pametnije.... Evo ih opet!Ak tu erta mak turan!(Vadi iz yepa smotane papiri}e – amulete i baca ih na~arobwake)

VII

Jesen 1942.

Du{evna bolnica Vil - Avrar.

Ro`e Blen u poseti Artou.

ARTO: Sada imam svuda bolove. Na svim klinikama, dragi Blen,nastavqali su da me mu~e. Nije bilo dana kada nisupoku{avali da me otruju. Jednom sam, tridesetosme, imaou`asne bolove u stomaku, pa su mi dali pra{ak protivbolova. kada sam uzeo taj pra{ak, sutradan sam dobiokrvavi proliv i nesvesticu, posle ~ega sam le`ao mesecdana. nazvali su to “ozbiqna intoksikacija”. Otrov mi jedao jedan mladi lekar, ina~e qubavnik jednog ~arobwaka.Dva dana u komi, i to od pra{ka za bolove! Recite mi,onda, ko je tu lud?! Na sve moje razumne proteste odgovo-reno mi je nasiqem.

78 Dina Nedeqkovi}

BLEN: Jutros sam razgovarao sa va{im lekarima. kazao sam im daste vi druga~iji slu~aj i da vi imate druga~ije ideje odostalih, kao {to ste uvek i mislili druga~ije od svih.Pitao sam ih da li to zna~i biti lud? Znate, Arto, satakvim izuzetnim mislima treba ra~unati i na izuzetneotpore... Za va{ govor jo{ uvek nije prona|en prevo-dilac. Mo`da ih uop{te nema?

ARTO: Ne vredi sa wima ni o ~emu razgovarati. Slu{ajte, Ro`e,jo{ 1916, kada sam u Marseju uboden no`em u grudi, znaosam da je ovaj svet zlo~ina~ki. Sve je to po~elo {tapomSvetog Patrika. Vi bar znate kakvu je mo} imao taj {tap?

BLEN: Da, se}am ga se dobro. Jedno vreme... one godine kad ste sevratili iz Meksika, niste se odvajali od wega.

ARTO: Kada sam se vratio iz Meksika u Pariz, `eleo sam daodbacim heroin. Zato sam i uzeo taj {tap. Svi su videlida ga nosim. Napali su me pred kwi`arom i oteli {tap,udariv{i me krvni~ki po mudima. to ste verovatno ~ita-li u svim novinama.

BLEN: Slu{ao sam ne{to o tome...

ARTO: A bio je sasvim miran dan! Po~eo sam da govorim okupqe-nima u Dablinu, u dvori{tu crkve Svetog Patrika. Aonda je po~ela neravnopravna borba: napali su nas, sveokupqene, mitraqezima. Mnogi su poginuli. Zarobili sume posle nekoliko dana, znaju}i da }u biti bez novca.Okrivili su me da se bavim politikom. Jesam li se ja,molim vas, ikada bavio politikom?

BLEN: Koliko znam, niste.

ARTO: E, ba{ kao agitatora strpali su me na brod “Va{ington”!Dva stjuarda su hteli da me ubiju, no ja sam se branio. A janisam lud i znam o kakvoj se zaveri radi. Pitam se samo,{ta li je sa {tapom? Gde li bi mogao biti – {ta mislite?

BLEN: Tok istorije je takav kakav jeste i tu sad vi{e ni{ta nemo`emo da uradimo, sa ili bez va{eg {tapa. Trebalo bida poku{ate da izdr`ite dok sve ovo ne bude gotovo. Akomo`ete.

ARTO: Verovao sam da }u izdr`ati, zaista verovao. Me|utim,nisam mogao... Te muke je bilo nemogu}e izdr`ati. Umrosam ovde, u Evreru, jedne no}i, avgusta 1939. Bilo mi jetada 40. godina, a nije ~udo umreti s toliko godina. Iznam da je ~ovek koji je umro bio Antonen Nalpas i sada gami samo oplakujemo.

Arto i wegov dvojnik 79

BLEN: Ja znam kroz koliko muka ste pro{li i koliko vam jete{ko. Va{i prijateqi u Parizu poku{avaju da vampomognu. Postoji jedan ~ovek u klinici u Rdezu kojipoznaje va{ rad. To je slobodna zona, tamo }e vam sigurnobiti lak{e.

ARTO: Jedini lek bi bio heroin, naravno naj~istiji. Heroin minikada, nikada, nikada nije prepisivan. Na sve moje zahte-ve, odgovarano mi je mu~ewem, dr`awem u samicama itrovawem. Jedini na~in da se oduprem trovawu je heroin.On bi mi ubla`io bolove u mi{i}ima. Zato vas molim,Ro`e, u ime na{eg prijateqstva, nabavite mi heroin. Jaimam pouzdanu informaciju da se sada on mo`e lakonabaviti. Upravo je stigao jedan veliki kontigent saTibeta. Vest je potpuno proverena. ne, nemojte re}i:poku{a}u. Ka`ite: na}i }u i done}u vam ga.

VIII

Kraj 1942.

Du{evna bolnica Vil - Evrar.

Artoova majka u poseti.

G|a ARTO: Ni{ta drugo nisam mogla na}i. U Parizu je velika osku-dica svega. Redovi su sve du`i, racionalisawe jo{ stro-`ije nego ranije, ka`u da skoro sve ide za vojsku. Bakal-nice su skoro prazne. I na crnoj berzi je sve te`enabavqati.

ARTO: Sve su to pri~e! Opet su vas prevarili, opet. Ja imamsvoje izve{ta~e – Pariz je pun svega. Koje glupe pri~e oracionalisawu, kada svi bolesnici dobijaju svakodnevnopakete prepune hrane? Ne govorite mi ni{ta – ja znam da~inite {ta mo`ete. Nije stvar u tome. Ovde me siste-matski izgladwuju. U situaciji u kojoj sam treba mi hrane,{to vi{e. I nemojte kazati da toga nema! Ima svega kol’ko ho}e{. U Parizu, jednostavno, u|ete u prodavnicu,ubijete bakalina i uzmete {ta vam treba. Svi to nor-malno tako rade. Ali, svi su u dosluhu kako da vas spre~eda do|ete do hrane i donesete mi je.

G|a ARTO: Razgovarala sam sa doktorom Menioom...

80 Dina Nedeqkovi}

ARTO: Gluposti, gluposti. S wim se ne mo`e razgo-varati. ^udi me da su vam dozvolili da razgo-varate sa mnom. Mnoge prijateqe su za~arali iu~inili da izgube put i i{~eznu. To su mo}ni~arobwaci. Dok sam imao {tap, bio sam bezbedan.Moje su odbrane preslabe i zato mi treba hrane.Prevarite ~arobwake i nabavite mi je!

G|a ARTO: Govorila sam da doktorom Menioom. Va{ pri-jateq Desnos, poznaje doktora Ferdijera, koji bimogao da vas prebaci u slobodnu zonu. Tamo bivam bilo boqe i boqe bi se starali o vama.oti{li biste odavde, da li me razumete?

ARTO: Ko }e dotle izdr`ati, ko? Vremenom ose}am dami du{a odlazi, posle toliko samica, nasiqa,trovawa. uskoro u telu Antonena Nalpasa ne}ebiti vi{e nikoga...

IX

Bo`i}no popodne 25. decembra 1943.

Kraj obreda.

Rodez. U stanu doktora Ferdijera.

Dr FERDIJER: (Razgovara sa dr Latremolijerom i dr Delangla-dom sa kojima sedi na kraju velikog trpezarij-skog stola)... Sve je to ludak do ludaka! Ve} sama `eqa zavla{}u simptom je neke ozbiqne frustracije li-~nosti. Qudi... i to obi~no najbezna~ajniji u jed-nom narodu, bez ikakvog dara za bilo {ta, koji seni u {ta ne razumeju, `ele vlast nad tim narodom.A tu im poma`u iste takve agresivne bezna~aj-nosti kao {to su oni! To ne ide u bolnice ni nasahrane. Za wih je smrt puka apstrakcija! Sve jeto goli ludak!

Dr LATREMOLIJER: Gledao sam neki dan Musolinija u “@urnalu”. Tovi{e nije ni senka nekada{weg Musolinija... Ipod ozbiqnom dozom sedativa.

Arto i wegov dvojnik 81

Dr FERDIJER: Uop{te se ne zna {ta je to ... sifilis ... rak... iline{to tre}e. Dr`e ga na morfijumu. lekari mu,navodno, daju tri meseca `ivota...

Dr LATREMOLIJER: ... Potpuno drugi ~ovek!

Dr FERDIJER: Me|utim, sve te wegove nagle promene }udi pokojima je upam}en, ta nekoherentna brbqivost, tapotreba za stalnom promenom mesta, ta freneti-~na preru{avawa: te `etelac, te rudar, te zidar,skija{, kowanik, motorista, kowanik, pilot, zapo-vednik krstarice, govorila su jasno o ~emu se turadi. I u svakoj drugoj prilici bio bi zatvoren unajbli`u kliniku kao hroni~ni hipomanijak. Ali,na ~elu dr`ave? To nikako! To prolazi nepri-metno. To ~ak postaje norma pona{awa U`as!

Dr LATREMOLIJER: To se imitira!

Dr DELANGLAD: ... Potpuno slomqen ~ovek. Izobli~en, propao,kao da je umoran od svega.

Dr FERDIJER: Da, ne{to se o~igledno desilo s wim. Izgleda daje ispraznio svoju torbu s trikovima i po`eleoda se skloni sa scene. Hitler, koji je naravno jo{ve}i ludak od wega, to je vrlo dobro razumeo.Zato je i po`urio sa padobrancima iz tog hotelau Kampo Imperatore, gde mu je, izgleda, bilo sa-svim dobro.

Dr DELAGLAND: Partner kome vi{e nema spasa se ne ispu{ta...

Dr FERDIJER: Eno ga na ostrvu Garda, okru`en esesovcima, gdeim slu`i za stra{ilo. Ne daju mu da ikoga vidi...Nikakve izjave, ni fotografisawa.

Dr LATREMOLIJER: I verovatno }e ga naterati da streqa grofa ]anai tu petoricu jadnika zbog navodne zavere.

Dr Ferdijer i dr Latremolijer nastavqaju razgovor. Dr Delangladprelazi na drugu stranu stola gde sede gospo|a Ferdijer i Latremolijer,otac @ilijen i Arto.

G|a FERDIJER: Imala je dvadeset godina kada su se sreli. Radilaje u Minhenu u nekoj fotografskoj radwi kaopomo}nica. On je verovatno do{ao da se foto-grafi{e.

Dr LATREMOLIJER: Vaqda je imao li~nog fotografa?

82 Dina Nedeqkovi}

G|a FERDIJER: Imao je, ali je svejedno voleo da se fotografi{e.U{ao je u radwu i seo. Ona ge je name{tala.Qubav na prvi pogled. Iako je bio preko dvadesetgodina stariji od we.

G}a LATREMOLIJER: Stvarno ne vidim {ta je na{la u wemu! Ne znam...

G|a FERDIJER: Bila je umetni~ka du{a. Volela je poeziju. On jebio arhitekta.

Dr DELANGLAD: Koliko znam, bio je moler!

G|a FERDIJER: Gluposti!

Dr DELANGLAD: Sam je ru~no molovao figurice koje se ina~e radevaqkom. Dobro, umetni~ki moler, ali ipak moler!

G|a FERDIJER: Obi~na propaganda! Bio je arhitekta. ne znam dali je studirao arhitekturu, ali ona mu je bilajedina pasija. Hteo je da sru{i svet i sagradinovi, po svome planu. Sem toga, ve} je dobio naizborima kada su se sreli. Prava qubavna pri~a...od svih su se krili.

Ne obra}aju}i pa`wu na wih, Arto jede uz glasno mqackawe, mrvi na svestrane hleb i rasipa jelo po stolwaku. S vremena na vreme, ispqune nekuko{~icu na pod. Tokom obeda ustaje nekoliko puta, baca se na kolena iizgovara misti~ne inkantacije. Povremeno, rukom zaklawa teme da bi seodbranio od talasa magije. Prisutni se pona{aju kao da ga ne prime}uju.Na to ih povremeno opomiwe Dr Ferdijer: “Ne obra}ajte pa`wu!”.

G|a LATREMOLIJER: Ne znam kako je te stvari mogu}e sakriti!

G|a FERDIJER: Naravno da nije mogu}e! Htela je da raskinu.prekliwala ga je da se ostavi svojih ~udih pla-nova. Dva puta je poku{ala samoubistvo. Ali, onne i ne! Navodno, sada gradi operu usred Berlina,ispod zemqe.

G|a LATREMOLIJER: Nije mogu}e!

G|a FERDIJER: U slu~aju bombardovawa, `eli da ostvari potpu-nu akusti~nu izolaciju. Rat ga, navodno vi{e nezanima ...

ARTO: (Dok se pale sve}e i otvara {ampawac, Artoustaje sa stolice i nazdravqa)Sre}an sam {to zajedno sa vama proslavqam ovajBo`i}ni dan. Moj dolazak u Rodez je moje ponovnoro|ewe. Posle Svete Ane, deset meseci, egzila u

Arto i wegov dvojnik 83

Vil - Evraru, ~etiri godine, du{evne bolnice u[azel Benoa osamnaest dana, Rodez mi je jedinospasewe. A to je bilo spasewe i na{eg Gospoda.Doktor Ferdijer, koji me od ranije zna kao pisca,umetnika i pozori{nog ~oveka, u~inio je svenajboqe. Omogu}io mi je da se vratim pisawu,dozvolio posete mojim prijateqima, stao u mojuodbranu du{e... To su najlep{e re~i koje sam ~uosa ovaj praznik – hvala vam, Ferdijer.Zahvalan sam prijatequ slikaru Delanglandu ko-ji me je ponudio duvanom. Drago mi je {to me je,posle toliko vremena, izveo napoqe, odveo dokwi`are. Pokazao mi je katedralu Na{e Gospe uRodezu. Sva moja dela osim “Pozori{ta i wegovogdvojnika”, “Prepiske sa @akom Rivijerom”, “No-vih otkrovewa bi}a” pro`eta su tim duhom otpad-ni{tva i kao takva treba da budu uni{tena i ja ihse odri~em.

OPAT @ILIJEN: Pomogao vam je Svevi{wi, sinko. Jer, kao {topi{e u kwizi o Jovu: On dovodi knezove u ludiloi obara jake. On oduzima besedu re~itima i star-cima oduzima razum. On uzima srce glavarimanaroda zemaqskih i zavodi ih u pustiwu gde putanema, da pipaju u mraku bez vidjela i ~ini datumaraju kao pijani... Amin.

ARTO: @elim da se zahvalim i vama, doktore Latremo-lijer, {to ste se na{li u najte`em trenutku moga`ivota, zajedno sa va{om suprugom u Avru; sep-tembra 1937, kada sam deportovan iz Irske. Uneredima je poginuo Andre Breton. Hvala vam{to ste `rtvovali svoj `ivot za moj spas i izbav-qewe; hvala vam.

Dr LATREMOLIJER: Znate, gospodine Arto, koliko se se}am, ja sam uto doba...

ARTO: Znam da ste svoju smrt zaboravili, to je od zlih~arobwaka. Na{ je `ivot kao pozajmqeno odelo.Ne mo`emo izraziti ni re}i ono {to ose}amo uistini na{e svesti. Stvari ovog sveta su te{ke imu~ne i ~esto ne znamo gde nam je du{a ni {taho}e. Dovoqna je mala svetlost odozgo da je pro-svetli.

84 Dina Nedeqkovi}

U tom ~asu na velikom zidnom ~asovniku izbijaju prvo ~etiri ~etvrti,a onda dva sata. Prepla{en od ovih zvukova, Arto se sklawa u }o{ak i nasvaki udar trza se u smrtnom strahu. Kada prestaje zvowava ostaje idaqe u }o{ku.

Dr FERDIJER: Ne obra}ajte pa`wu...

Dr DELANGLAND: (Posle pauze)Da... sino} na vestima javqaju da je general Ajzen-hauer imenovan za komandanta snaga koje treba daizvr{e iskrcavawe.

G|a FERDIJER: Gospo|a Dezan`, koju sam videla pre neki dan,ispri~ala mi je da joj se u snu javio wen bratOgist, koji je nekada bio poslanik Rodeza, irekao joj je da }e iskrcavawe po~eti {estog mar-ta, a da }e Hitler umreti u snu, od gu{ewa. Takvese stvari ne izmi{qaju. [ta mislite, gospodineArto?

ARTO: (Koji se povratio od straha i polako do{ao ksebi)Hitlera sam sreo prvi put u “Romani{ kafeu”ili “Ciganskoj kafani”, kako su je zvali, to jepreko puta Kurfurstendama, 1937. godine, u Ber-linu; gde sam snimao “Metak u zoru”. Bilo je ve}kasno, a on je pri{ao mom stolu i po~eo pri~atikako namerava da nametne hitlerizam Evropi,kao {to bi neko hteo da nametne grupi gra|ana“ho - ruk - ura - hop!”, kao {to su hteli da uveduEvroaziju i sve te sumanute ideje. Odmah sam murekao da je udaren mokrom ~arapom. I od ranijesam ga znao kao nabe|enog mistika, {to }e re}imegalomana i ~arobwaka. Tu je po~ela stra{natu~a, gde sam tog samozvanog Hitlera odalamio izsve snage. Policija me je uzela u za{titu od togmoldavskog Vlaha, jer taj istorijski Hitler jeVlah...

Iako jo{ nije zavr{io sa obedom, Arto po~iwe usrdno da recituje svojemolitve dok kle~i na kolenima iz kuhiwe sti`e torta, sa upaqenimsve}icama, koju unosi slu`avka. Sklawaju}i se, u pani~nom strahu, is-pred ovog prizora, Arto ska~e na stolicu koja se nalazi pored prozora, aonda pokriva lice zavesom.

Arto i wegov dvojnik 85

X

Novembar 1944.

Du{evna klinika u Rodezu. Kabinet dr Latremolijera.

Dr LATREMOLIJER: Nikakva zavera, do danas, nije registrovana pro-tiv vas, bar koliko je meni poznato. Ovde vam svi`ele dobro; dr Ferdijer, ja i ostali lekari ibolni~ari ~inimo {ta mo`emo. U tome bi ste,naravno, mogli i vi da nam pomognete – da pa`qi-vije pratite {ta je fantazija, {ta je stvarnost.Ho}u da ka`em da u va{im pritu`bama ima punofantazije. I dok se taj odnos ne promeni, vi }eteostati ovde... Sve to {to ste mi napri~ali, ~istaje ma{ta, nema to veze sa realno{}u. Za{to nepoku{ate da sami uradite ne{to za sebe?

ARTO: Pa to je ne~uveno! Kako mogu da se spasem, kadasve osobe koje mi dolaze u pomo} bivaju likvidi-rane ili na sve na~in spre~avane da do|u do mene– kako onda da se spasem? ’Ajde, objasnite mi tuneverovatnu ideju!

Dr LATREMOLIJER: Ne znam o ~emu pri~ate?

ARTO: Evo, nave{}u vam neke primere: moja dobra prija-teqica Ani Benar, krenula je iz Pariza, sa sta-nice Orlean, 14. oktobra 1944. da me poseti,javila mi ta~an ~as polaska, a nikada se nijepojavila. Objasnite mi {ta se desilo s wom.Rasula se po podzemnim sazve`|ima? [ta je? Ja}u vam objasniti: likvidirana je negde na putu,dok je i{la k meni. Wen le{ je zamewen dvojni-com, ali mene nisu uspeli da prevare. I ta osobakoja momentalno `ivi misli da je ona, ali ona jesamo wena dvojnica. ju~e sam video jednu devoj-~icu od ~etiri-pet godina koja mi je kazala da sezove Ani. A da li je to stvarno ona?

Dr LATREMOLIJER: Pri~ajte, pri~ajte, slu{am vas.

ARTO: [ta se desilo sa Sesil [ram, {ta? To je jedna~estita osoba iz jedne ugledne porodice iz Bri-sela. Sa wom sam trebao da se ven~am 1937. godine,ali smo se rastali iz razloga o kojima je boqe davam ne govorim. Umrla je 1940. i sahrawena je na

86 Dina Nedeqkovi}

grobqu Per - La{ez. Pre smrti mi je poslalaznak da me nikada ne}e zaboraviti. I {ta sede{ava? Vade wen le{ iz groba, daju mu drugudu{u, prave savr{enu dvojnicu! Trenutno `ivi uBriselu. ^ije je to delo, pitam vas? Samog sifi-listi~ara Lucifera, zlih duhova, izaslanika ze-maqskog zla. Sve to rade da bi me ubedili da me jezaboravila. Mada, ja znam da je to wena dvojnica.I ko onda bulazni, pitam vas? To su imena, pre-zimena, adrese – sve same ~iwenice, ne gluposti ilupetawa!

Dr LATREMOLIJER: Samo vi pri~ajte, pri~ajte. Pratim vas i slu{am,naravno. Nastavite, nastavite!

ARTO: Rejmon Keno je `eleo da me poseti za Bo`i} 1943.Krenuo je krenuo je iz Pariza, nosio mi je {e}er,pirina~, maslac, yem... Nikad nije stigao do mene.Zato {to je pred put, razboleo se, izgubio pam-}ewe, zaboravio sve o meni! Da li mu je du{azamewena, da li je na wegovo mesto postavqendvojnik koji me vi{e ne poznaje? Keno je biojedan od mojih najboqih prijateqa. Za{to mu jeoduzeto se}awe? On vi{e ~ak ni ne zna ko sam ja!To su ~iwenice. Molim vas, dajte mi neko lo-gi~no obja{wewe.

Dr LATREMOLIJER: Imate li jo{ takvih slu~ajeva?

ARTO: Evo vam jo{ jedan slu~aj: vi znate da sam i{ao uMeksiko kod Tarayumara da se obra~unam sa zlimduhovima koji su sa visokih planina bacili namene ~ini, {to mi je zadavalo velike probleme.Imao sam nepodno{qive bolove, pa sam morao dauzimam opijum, da ih umirim bar malo. Ali, tibolovi su postajali sve ja~i, pa sam pozvao prija-teqicu Anu Manson da mi nabavi malo heroina.To je bilo maja 1939. Tada sam bio u Vil - Evraru.Se}am se maja 1939., jednog ~etvrtka, ~ekao sam jeda mi donese heroin, koji mu je bio neophodan.Krenula je i stigla ovamo. Zaustavqena je nakapiji, odvedena kod doktora Menioa i [anesa,oduzeto joj je nekoliko grama heroina koji mi jeponela, a usput su je obojica pojebali. Da, da... Ito pod pretwom da }e je odvesti policiji. Ona

Arto i wegov dvojnik 87

nije imala hrabrosti da mi to ispri~a, ali su misve to drugi dojavili. Cela je bolnica je~ala odwenog zapomagawa – to su svi ~uli. Doktor Lub-~anski je sve to ~uo, ali kada sam ga pitao da sveto posvedo~i, prao je ruke kao Pontije Pilat. Su-tra je napisao pismo dr [ansenu. Odgovoreno mije da bulaznim. Na tome se sve zavr{ava: “Gospo-dine Arto, vi bulaznite”:

Dr LATREMOLIJER: Je li to sve?

ARTO: Ne, to nije sve! Gospodine Latremolijer, ono {tosam hteo da vam ka`em, to je da ne mogu da `ivim uovoj izolaciji koja se pravi oko mene; ne mogu dapodnesem da svi ti koji me vole bivaju spre~avanida mi pomognu. Jedini na~in da mi pomognete je dami se omogu}i da redovno primam opijum i her-oin. Oni koji uzimaju droge to ~ine zato jer uwima postoji sudbinski mawak ne~ega {to jepotpuno genetsko. Pesnici su naslutili, pre svihostalih, {ta je to {to oduvek nedostaje `ivotu.To je bio opijum. I ne odmahujte rukom, molimvas. Qudi se truju opijumom, jer dana{wi opijumne vaqa. Ipak, to je jedini lek protiv tog sme}akojim me truju po bolnicama, a koje zovu leko-vima. Opijum ovoga sveta zaista ne vaqa. Poqamaka se zalivaju svakodnevno bakarnim sulfa-tima, da bi ga zatrovali. ^ist mak je potpunobezopasan. Vi ste razuman ~ovek. Ja ve} sedamna-est godina uzimam opijum bez ikakvih problema.Jedino me potpuno ~ist opijum mo`e spasiti...

Dr LATREMOLIJER: O tome smo ve} razgovarali. Da vas upozorim,gospodine Arto – vi ste zavisnik i budu}i zavi-snik, a sve to {to govorite je nerealno. Opijumvam se ne mo`e dati jer narkotici ne spadaju usredstva kojima se slu`imo pri le~ewu. Vi stetoksikoman i od toga se le~ite. Ne radi se ogenetskom mawku, ve} o zavisnosti. [to vi{ebudete uzimali droge, to }e vam biti potrebnija ito }e biti lo{ije po vas. Jesmo li se razumeli?

ARTO: Pre svega, ja iz iskustva znam da opijum uop{tenije {kodqiv! Ja sam u stawu da ka`em sebi: danas}u uzeti jedan ili dva kalvadosa, ali ne}u uzeti~etiri, {est ili deset. Ja sam razuman ~ovek!

88 Dina Nedeqkovi}

Dr LATREMOLIJER: Ve} sam vam rekao, Arto, opijum ne spada u sred-stva koje prepisujemo pacijentima...

ARTO: A za{to mi se onda uskra}uje heroin, koji bi mesigurno izle~io i omogu}io mi da nastavim borbuprotiv demona? Uz wegovu pomo} bih razorio~itavu planetu koja je jedan sviwski obor raznihdemona i zlih sila! Ja sam se tim stvarima ozbiq-no bavio i poznajem tu stvar u tan~ine. I za{tosve one koji `ele da mi pomognu i donesu heroinspre~avaju da do|u do mene? Ja nemam nikakvogna~ina da se odbranim od zlih sila koje me na-padaju sa svih strana... Kako mislite da `ivim?

XI

Septembar 1945.

Rodez.

Ispred bolni~ke kapele Arto sre}e opata @ilijena.

ARTO: I prestanite da bacate ~ini na mene i da sebavite magijom! Prestanite, jer }e vas sve toskupo stajati – i vas i sviwe koje ste najmili! Janisam od va{ih, napustio sam davno va{u bratiju!Od kako sam vam, na Belu nedequ, jebala vas ona,bacio u lice naforu i pri~e{}e, jebali vas oni;i kad sam ponovo re{io da budem ja, ono {to samuvek bio, Antonen Arto, nevernik du{om i te-lom, bez crkve i Boga, koji je oduvek mrzeo Boga iwegove razne vere: Hristovu, Jehovinu i Brami-nu, ubacite tu i Lame i obrede drugih mawihsekti! @upnici, popovi, rabini, bramani, nositese, ja nisam od va{ih i prestanite da bacate namene ~ini!

OPAT @ILIJEN: Vidim, sine, da ste ponovo izgubili Boga...

ARTO: ... I to da vam ka`em... nemojte misliti da vasnisam video ju~e kako bacate ~ini sa oltara! Vi iva{ ministrant. Ka`ite Hristu, kada ga vidite,da vi{e nismo u istoj ku}i. Recite mu da samosnovao sopstveno preduze}e, i da se nosi, Amin!

Arto i wegov dvojnik 89

OPAT@ILIJEN: Gospode, pomozi mu da na|e put koji je izgubio!

ARTO: (Pada na kolena i po~iwe svoju litaniju)Ovarazam eni ti belaberber eni teribelatiber enti nariladaruzara faruza a fara rudi.

Ulaze gospo|e Ferdijer i Latremolijer.

G|a FERDIJER: (Opatu @ilijenu)O~e @ilijene, htele smo da vas zamolimo, ako ste slo-bodni, da danas svratite do nas...

OPAT@ILIJEN: (Artou)

Pozdravite gospo|e. Niste ih zaboravili Arto?

ARTO: (Gleda ih u ~udu i pokazuje prstom na gospo|u Ferdijer)Poznajem je dobro... To je sveta Lezbija! A ova tu...(Pokazuje na gospo|u Latremolijer)je jedna opasna ve{tica, u slu`bi |avola, ve} odavno...(Baca na wih papirne amulete, frk}e, kija i pquje ih)Brrr, frrr, }iha, fuj, fuj, pu, pu...

Gospo|e Ferdijer i Latremolijer `urno odlaze.

ARTO: (Opatu @ilijenu)Mislite da ne znam da ste u zaveri sa doktorom Ferdi-jerom? Mislite da ne znam za va{e grupne jeba~ine?Mislite da ne znam za{to mi je dao pedeset elektro{okova, samo da bih izgubio svoju svest i li~nost. Jer,moje ja je i suvi{e svetlo i suvi{e jasno. Mislite da ja neznam da je on seksualni manijak i da zato uzima heroin?Doktor Ferdijer je sviwa. Bio je qubomoran na mojestvarala~ko bogatstvo, na duhovni rad. mene dr`i u zatvo-ru samo da moja svetlost ne bi iza{la napoqe i ozarilasvet. Samo zato.

OPAT@ILIJEN: Neka vam Bog pomogne, sine, i neka vas prosvetli. Neka

u|e svetlost i va{u pomra~enu du{u.

ARTO: Samo zato sam u ludnici da biste vi mogli da izvla~itespermu iz mojih muda, za va{e molitve! Nosite se, jebitese! Odbijam da budem bunar za ceo svet! Prestanite sa

90 Dina Nedeqkovi}

~inima i recite Hristu da mi se skloni s puta! Jeste lime razumeli?(Nastavqa svoje litanije)[a la vita, taira, ara krimatiter, tapsiru...

OPAT@ILIJEN: Pomozi mu, Bo`e, da na|e mir i put...

(Tiho po~iwe molitvu za spas Artoove du{e)

XII

Septembar 1945.

Du{evna bolnica Rodez. Kabinet dr Ferdijera.

Ulazi Arto, besno.

ARTO: Pitam vas, doktore Ferdijer, zar nije dovoqno {to `i-vim u senci naj katoli~kije crkve na svetu? Zar to nijedovoqno?

Dr FERDIJER: [ta je sad opet?

ARTO: Tra`im da mu zabranite da baca ~ini. Toga mi je stvarnodosta... Gledajte ga samo! Evo, celo jutro ~u~i u torwukapele i baca ~arolije! Celo sam jutro izgubio brane}ise od tih talasa.

Dr FERDIJER: Niste mi rekli – ko to baca ~ini na vas?

ARTO: A vi, kao, ne vidite oca @ilijena? [ta se pravite ludi?

Dr FERDIJER: Ne, zaista ne vidim. Sedite, Arto i recite o ~emu sezaista radi. Slu{am vas pa`qivo...

ARTO: Evo ga, evo ga!(Sklawa se `urno iza jednog ormara)Sre}om, uhvatio sam mrtvi ugao! Bilo je blizu.(Oprezno se vra}a za sto)Jutros je od 11 do 12 ~asova ba~eno ta~no {esnaest ~ini.Nisam ih sve izbegao, jer je to najopasnije vreme, tad sunajopasnije. Eto, o tome se radi! A to je ~itava aferaza~aravawa, govorio sam vam. U tome svi imaju u~e{}a,danas mawe, sutra vi{e. Policija uvek zaustavqa sao-bra}aj dok se to de{ava, da bi neprimetno skupqalile{eve. O tome niko ne govori iz licemerstva, svima jenaturena bedasto}a beskrajnog baqezgawa. Ne}u dozvo-

Arto i wegov dvojnik 91

liti ovim grupama ~arobwaka koje naviru iz svih dru-{tvenih slojeva, raznim pegla~ima iz ve{eraja, posluzi,bojayijama, bakalima, magacionerima, vinarima, ra~un-yijama... da uti~u na moju svest.

Dr FERDIJER: Gospodine Arto, objasnio sam vam vi{e puta da va{abolest podrazumeva i razne prate}e la`ne predstave iumi{qawa... ^arobwaci, ve{ci, demoni, ~ini – sve to nepostoji.

ARTO: Ali, ako vam ka`em da sam ih video, da imam svedoke? Akovam navodim imena, adrese, vreme, datume...

Dr FERDIJER: Ka`em vam, sve to ne postoji. I verovati u wih, zna~iprizivati ih. Vi ih svaki dan prizivate. I sve dok ihbudete prizivali, osta}ete ovde. Daqe, ka`u mi da po ceodan {partate hodnicima, mlatite rukama i recitujetenerazumqive re~i.

ARTO: Vi zaboravqate da sam se ja ranije bavio re`ijom i da je uwima bilo inkantacija i skandirawa!

Dr FERDIJER: Znam, bilo je. Ali ovo nije predstava, ovo je `ivot. Takose i pona{ajte. Kada se vratite pozori{tu, slobodnonastavite sa skandirawem... A la`ne predstave koje ima-te, verovawe da su svi u zaveri protiv vas, sve te litanije,formule protiv demona, se~ewe vazduha rukama, egzal-tacije i buncawe – sve su to bilo manifestacije, bilopropratne pojave va{e bolesti. Ni{ta vi{e.

ARTO: Gospodine Ferdijer, morate shvatiti da nejasna stawapesnika nisu buncawa! Vi ne razumete – to je su{tinapoezije! To ~ini pesnika pesnikom!

Dr FERDIJER: Mo`da, ali mi ne govorimo o tome! I {to me kasnijebudete shvatili, to gore po vas. Morate sami da po~neteda se pitate za{to ste ovde i ima li tu neke va{e zasluge.I kada po~nete shvatati da ne postoji nikakva zaveraprotiv vas, da vi sami proizvodite nesre}e i demone, tektada }ete mo}i da ozdravite.

ARTO: Svaki put kada vas slu{am da govorite o tom ozdravqewu,kao da dobijem udarac ~eki}em po glavi... GospodineFerdijer, u to me nikada ne}ete ubediti, da }u ozdraviti,jer JA ZNAM DA SAM ZDRAV!

Dr FERDIJER: I kona~no... {to bi bacali magiju na vas? Ka`ite mi –za{to! I to na vas, koji ste potpuno zdravi? Objasnite mito.

92 Dina Nedeqkovi}

ARTO: Zato {to vrlo dobro znaju ko sam ja, eto zato! To uop{tenije zavera od ju~e. Opat @ilijen i ostali su samo sitnipla}enici.

Dr FERDIJER: Pri~ate koje{ta, dragi Arto, zaista lupetate...

ARTO: ^itava zemqa i Pariz pre{li su na stranu ~arobwaka. Jasam ta meta na koju ciqaju sve te ma|ije. Oni ho}e dazamene moju du{u i da u moje telo stave neku drugu du{u,isto tako bednu, kao {to je kod svih qudi. @ele da mespre~e u ideji da se ve} jednom iza|e i svr{i sa ovimsmrdqivim svetom. Svima je i te kako stalo da AntonenArto ostvari svoje ideje koje iznosi u svojoj poeziji. Jasamo nastojim da prona|em osnovnu materiju du{e i oslo-bodim wene bitne fluide. [ta mislite, za{to sam strpanu ludnicu? Ne poku{ajte samo da me ube|ujete da ovo nijeludnica!

Dr FERDIJER: ... Ja to i ne poku{avam.

ARTO: Samo zbog toga sam `eleo da ovaj svet bude integralnouni{ten. Svi su se udru`ili: bakalin, kasapin, `upnik,pera~, po{tar, svi oni.

Dr FERDIJER: Da li ste svesni da je napoqu rat? Qudi su u stra{nojnema{tini; gladni su i imaju zimu koja dolazi. Vi stebolesni, Arto. Shvatite ve} jednom da niko od tih qudi~ak i ne zna da vi postojite. Ja se samo trudim da pomog-nem va{oj du{i.

ARTO: Bilo ko mo`e re}i bilo {ta, ali kad ja ne{to ka`em to jebuncawe i fantazija. Ja vam dajem imena, lica, pokazujemvam mesta gde se okupqaju! Na sve {to ka`em meni seodgovara: evo ga Arto, opet bulazni, opet fantazira.Nikakva zavera ne postoji – vi bulaznite! A, evo ga jedan!Brzo lezite! Ovaj me je dobro lupio po glavi! [tastojite, brzo lezite.(Baca se na zemqu, kle~i i po~iwe litaniju)Potam am kramkratanam anankretakaraban anangletatanamam koimanara trafund ana a.

Na znak dr Ferdijera, ulaze dva bolni~ara.

Dr FERDIJER: Izvedite gospodina Artoa i sutra mu nemojte davati dajede jer ide na elektro-{okove.

Arto i wegov dvojnik 93

XIII

Februar 1946.

Kafe u Rodezu.

Adamov u poseti Artou.

ADAMOV: ... Tu kwigu sam pisao posledwih deset godina, sa velikommukom. Verovatno zato {to sam dodirivao nedodirqivo.Hteo sam da jasno postavim problem svoje egzistencije:mog klo{arewa, moje potrebe da patim i bacam na sebenevi|enu sramotu. Da uvek izaberem najte`i na~in, razu-mete. To treba da iza|e kod “Galimara” pre leta, bar su mitako rekli.

ARTO: Kod mene je sasvim druga stvar u pitawu. Ja uop{te nisam`eleo da patim. Mene su na to naterali, mada mi nije bilojasno za{to je drugima stalo do toga. Sva moja bedapo~iwe od toga {to sam se na{ao u Dablinu sa {tapomSvetog Patrika. Taj {tap je imao ~udesnu mo}, a 1937. susve novine to objavile. Iako je to nepobitna ~iwenica, jasam svejedno ve} deset godina interniran, smatran zaludaka, ubijen serijama elektro {okova. Ne znam da livam je poznato da mi sisaju spermu dok spavam. Podizgovorom da im je ona neophodna za `ivot... I samo mezato dr`e u ludari, jer ne dam da moje seme razvla~i nekobez moje saglasnosti.

ADAMOV: Bar da vam ka`u kad vam je sisaju. Meni, vidite, to uvekka`u.

ARTO: ]utite, nesre}ni~e, }utite! To ne smete da izgovarate!Svet }e biti spasen bolesti kada se odrekne svog zlo~i-na~kog principa tela. Pitawe ostaje – kako ~itati poe-ziju. Treba je skandirati da bi se do{lo do prajezika.Dervi{i i crna~ki vra~evi rade to isto. A meni je zbogtoga navu~ena luda~ka ko{uqa. Pitam vas – kako bitrebalo da `ivi pesnik? Sve to sam izneo u kwizi“Letura d’sparhi fali teter fendi fotia o fote indi”.U kwizi sam naveo i neke primere. Naravno, svaki ~i-talac treba da na|e svoj ritam:ratara ratara tatraraatara tatara ranarotara otara kataraotara ratara kanar ... itd.... To je moj na~in da pevam re~enice i da ih skandiram dokih pi{em; kao {to drugi pevaju “Aupres de ma blonde” ili“Viens poulpoul”.

94 Dina Nedeqkovi}

ADAMOV: ... Tome dodajte i “Madelon”, koja mi isto ide na jaja.

ARTO: ... A na stranu {to se tako borim protiv demona i zlihduhova. To je sistem daha koji sam prona{ao i koji se zoveatletizam ose}ajnosti. To su ta skandirawa i inkan-tacije, litanije i neobi~ni pokreti. Kada bi dr Ferdijerto video na sceni, verovatno bi rekao: “To je Artoovare`ija”. Ovako, ~ak me i on smatra ludim, jer to radim uludari. Ja sam integralni pesnik!

ADAMOV: Kao {to su oni integralni malogra|ani...

ARTO: Ti pokreti koje pravim su unutra{wi pokreti duha ko-jima tra`im svoju misao.

ADAMOV: Meni se to stalno de{ava! Ima bezbroj rituala kojemoram da uradim pre svakog va`nog ~ina: da dodirnemzemqu, dlanom drvo, da upalim {ibicu ili pqunem. I svite gledaju u ~udu, zna{ da buqe u tebe, a mora{ to dauradi{.

ARTO: Vidite, ceo moj problem je da sve ovo vreme `ivim kaobolesnik, iako se ose}am zdrav i to zdravqe je izgledaosnova moje bolesti ili zdravqa. Oni ludilom nazivajustawa u kojima se ogla{ava moja du{a. Ka`u mi da halu-ciniram i onda me ubiju sa 20 elektro {okova! Odakle imta pokvarenost? Da li me razumete?

ADAMOV: Kako vas ne razumem, kad sam i sâm {est godina proveo poludarama? Kad imate neodoqivu potrebu da patite ilikad pri|ete nekoj `eni i ka`ete: ho}ete li da mi opalite{amar? Ona vas gleda u ~udu! Ja sam govorio u kafanama:ho}ete li da mi saspete to pivo u lice? On vam ga svejednosaspe, ali vas gleda u neverici! Tra`io sam od jedne `eneda mi blatwavim espadrilama gazi po licu, pa da mi se, nakraju, popi{a...

ARTO: O, dragi prijatequ, vi savr{eno shvatate o ~emu se radi!Jednog dana kada je Bodler, u ~asu lucidnosti, razumeosvet takav kakav zaista jeste, izgubio je mo} govora, jer senije mogao pomiriti sa takvim svetom. Edgar Po, koji jeznao gde se nalazi, udavio se u alkoholizmu. A zna se da suwegov delirijum - tremens izazvali demoni. Ista je stvari sa @erarom de Nervalom, koji se obesio. Ja nisam niPo, ni Lotreamon, ni Rembo – svi oni su davno mrtvi izabole ih {ta se de{ava danas...

Arto i wegov dvojnik 95

ADAMOV: Molim vas, pitajte prvog prolaznika gde je najbli`ajednogrba kamila. Ili kako se tuca tvoja doma}ica. Svite gledaju u ~udu... Stra{no!

ARTO: Ovaj svet uop{te ne vaqa. Misli koje izlaze iz wega supokvarene, sve se sunovra}uje u zlo. Mrzi me da `ivim,Adamove. Ako su me smatrali bolesnim zato {to me nisurazumeli, nije me trebalo slati u Rodez. Ja u sebi nosimideju nevinosti.

ADAMOV: Ne govorite mi o tome... sve to sam iskusio na vlastitojko`i. Malo ih je odbilo da mi nanese bol. Samo mogure}i, malo.

ARTO: To je zato {to je du{a iza{la iz stvari. Ono {to jo{najvi{e li~i na du{u je opijum, agar - agar, heroin,pejotl, kokain. U opijumu le`i tajna besmrtnog kvascadu{e. Opijum se razlikuje od pejotla i poma`e da nepukne{ pred zlom sveta. Potreban mi je da zavr{im posaoovde. To je hri{}anska samilost – dati ga ~oveku kojiumire od neizdr`ivih bolova du{e. Adamove, nabavitemi u Parizu ~istog opijuma, molim vas!

ADAMOV: U Parizu, na tr`i{tu, sada, nema opijuma, niti znamnekoga preko koga se mo`e nabaviti. Doktor Ferdijer mije skrenuo pa`wu da bi ste mogli da mi tra`ite drogu.

ARTO: [ta on ima da vam skre}e pa`wu! Ja ovde nisam zatvorenkao narkoman, tako da mi je potpuno nejasno za{to mi nedaju da koristim laudanijum i sve {to mi je potrebno!Jedini lek protiv svih govana kojim me kqukaju je opijum,ali i sve ostalo. Ja imam telo koje je izuzetno otporno navisoke doze opijuma i to mi je samo pomagalo da boqeradim i da se branim. I heroin i kokain ne izazivajuzavisnost.

ADAMOV: Isto to mi je govorio i Ro`e L’ Kont: “Jedini ti mo`e{da me izvadi{”. Posledwi put kada sam tra`io drogu zanekoga, to je bilo za wega. To je bilo 1942. Ro`e, plavihiskola~enih o~iju, lica providnog kao fini porculan.Nije bilo lekara u 14 . arondismanu kod koga nisamproveo sate u ~ekaonici, koga sve nisam molio za lauda-nijum. Heroina i morfijuma vi{e nije bilo na tr`i{tu.Zaticao sam ga nekada kako spava sa iglom zabodenom uvenu. Isto je tako govorio, kao vi, da poznaje sebe i da sesavr{eno kontroli{e. Prekliwao sam ga da prekine,

96 Dina Nedeqkovi}

pravio se da droge nema. Nastavio je da se puni laudani-jumom. Isto je pri~ao... Na kraju je dobio tetanus. Pre-ba~en je u bolnicu, posledweg dana ’42., ali je bilo kasno.Poznavao sam mnogo narkomana i svi su pri~ali isto...

ARTO: A vi pri~ate kao Ferdijer. Ja sam vam ve} rekao da opijumdobrog kvaliteta ne mo`e biti {kodqiv. To su bu|avilekari izmislili u svom konformizmu. Ako ga uzmete, toje nelegalno – a kako da do|em do opijuma? Potreban mi jeza rad. Mo`ete li mi ga nabaviti?

XIV

18. mart 1946.

Du{evna bolnica u Rodezu.

Ordinacija dr Ferdijera.

Dr FERDIJER: Hteo bih da vam ka`em da je va{ slu~aj na putu da se re{i.U pregovorima sam sa op{tinom oko regulisawa va{egstatusa. Trebalo bi zapravo da vas otpustimo kao izle-~enog; to je wihov izri~it zahtev. To je, dakle pitaweva{eg statusa. Da li va{e stawe jo{ uvek zahteva negu, tj.da li ste jo{ uvek bolesni? O tome je bilo re~i kada suvam u posetu dolazili Adamov i Marta Rober. Potra`i}ese na~in da vam se obezbedi nekakvo izdr`avawe, a ilekarski nadzor koji vam je neophodan.

ARTO: Moram da vas prekinem. Ja nisam bolestan niti sam toikada bio. Jo{ mawe mi je potreban nekakav nadzor. Jasam zatvoren u Dablinu samo zbog poezije, ni{ta vi{e.

Dr FERDIJER: Ka`em vam, pitawe je samo formalno. Vi da biste senavikli na samostalni `ivot, a mi da dobijemo malovremena da to re{imo. Bi}e najboqe da odete na nekolikonedeqa u Espalion. To je dvadeset kilometara odavde, agrad je vrlo prijatan. Stanovali biste u hotelu “Bertije”zajedno sa Ri{oom, koji se tamo odmara posle le~ewa odalkoholizma. On vas ceni a vi malo pripazite na wega, jerbi mogao lako da se ponovo vrati fla{i. Vama bih jedinonapomenuo da ne odlazite u apoteku i da ne tra`iteni{ta {to vam nije potrebno. Nemojte vi{e pisati pri-jateqima da vam nabavqaju drogu, kao {to ste ovde re-dovno radili.

Arto i wegov dvojnik 97

ARTO: Ja i nisam le~en od narkomanije. Tako|e vam mogu re}i dasam ja opijum uzimao samo kao lek protiv bolova, a ne kaonasladu. Uzimao sam ga tu i tamo da bih umirio bolove. Viznate da mi je u Marseju brutalno zaboden no` u predelusrca i dan - danas imam nesnosne bolove od toga. U SvetojAni sam trovan, a da ne spomiwem u`asan udarac i muda naklinici u Vil - Evraru.

Dr FERDIJER: Po{to sami tvrdite da ste razuman ~ovek i da vam drogauop{te ne treba – utoliko boqe! Oti}i}ete sutra uEspalion, stanova}ete tamo sa Ri{oom. Vodite ra~una ona{em prijatequ, a po~iwite da se navikavate na samo-stalni `ivot. Kada se vratite, zajedno }emo po}i u Parizi to }e biti va{e kona~no napu{tawe klinike. Sve daqe}e, naravno, zavisiti od vas. Dotle }emo se truditi dare{imo va{ materijalni status. Va{i prijateqi ve}sre|uju tu stvar. I uop{te... va{ izlazak iz klinikerezultat je jedne velike akcije koju vode va{i prijateqida bi vas vratili u normalan `ivot. Ne bismo smeli da ihrazo~aramo.

ARTO: Gospodine Ferdijer, ja sam, pre nego {to sam nasilnozatvoren u Dablinu, vodio potpuno normalan `ivot. To zamene ne}e biti ni{ta novo. A svoje prijateqe nikadanisam razo~arao. Ako su oni mene razo~aravali ponekad,to je bivalo u slu~ajevima kada im je oduzimano se}awe.

Dr FERDIJER: Hm... da. Sutra ujutru }e do}i po vas na{ {ofer i pre-baciti do Espaliona. @elim vam sre}u, gospodine Arto.To je sve {to sam `eleo da vam ka`em.

XV

Subota 25. maj 1946., oko {est ~asova ujutru.

Stanica Ostrelic u Parizu.

Na peronu su Ida Burde, Kolet i Anri Tomas, Marta Rober i @anDibifer. Kasnije Arto i dr Ferdijer.

IDA BURDE: Jedva sam se probudila... Za{to ba{ u zoru?

ANRI TOMAS: Za{to nije do{ao Adamov?

98 Dina Nedeqkovi}

MARTA ROBER: On te scene ne podnosi najboqe... stanica, do~ek, velikescene. Vi{e je voleo da se uzdr`i. Dogovorili su se dase vide sutra u {est u “Kafe de Flor”.

KOLET TOMAS: Ko se dogovorio?

MARTA ROBER: Pojma nemam. Verovatno ih je sve obavestio dr Fer-dijer. Sutra tamo treba da se na|u Polan i Adamov saArtoom.

ANRI TOMAS: [to ne bi podnosio, ne razumem. Sa Artoom je sada sve uredu. Kada smo ga Kolet i ja posetili u martu, pona{aose normalno.

MARTA ROBER: ... Da ne preterujemo.

KOLET TOMAS: A gde }e stanovati?

MARTA ROBER: Preko jedne prijateqice na{li smo jednu kliniku uIvriju. Vodi je dr A{il Dermas... ako ga znate. Le~io jeL’ Konta i Lu~iju Xons. jedan stvarno fini tip.

KOLET TOMAS: A za{to na kliniku?

MARTA ROBER: Tako je tra`io dr Ferdijer. Potrebna mu je ipak nekanega.

@AN DIBIFE: Trebalo bi da izbegavamo neke teme, da ga ne uzrujavamo.

Voz ulazi u stanicu. Na vratima vagona pojavquju se Arto, dr Ferdijer,za wima dva du{evna bolesnika, pra}ena sa dva bolni~ara.

Dr FERDIJER: Dragi Arto, ovo je za mene zna~ajan dan. Drago mi je {tovas mogu predati u ruke va{ih prijateqa. @eleo bih dase brinu o vama kao {to smo se mi brinuli dok ste bilikod nas. Neka vam je sre}no. Nadam se da }emo imatiprilike da se vidimo kao stari prijateqi. Dame igospodo, brinite se o va{em prijatequ... Mene sad ~e-kaju poslovi. Sretno i dovi|ewa.

Odlazi, po{to se pozdravio sa Idom Burde. Rukovawa i grqewa.

KOLET TOMAS: Kada ste krenuli?

ARTO: Negde oko deset.

KOLET TOMAS: Osam sati drndawa... Sigurno ste stra{no umorni.

ARTO: Proveo sam gotovo celu no} u hodniku. Doktor Ferdijernije mogao da spava pa sam mu pravio dru{tvo. Bila su ita dva ludaka koje vodi u Svetu Anu koji su se derali kaomahniti. Ne podnose voz, ni duga putovawa.

Arto i wegov dvojnik 99

ANRI TOMAS: Gde bismo mogli da idemo?

KOLET TOMAS: U “Kafe de flor”.

IDA BURDE: Ma {ta je vama? Sada je jedva pola sedam! Oni otvarajutek u osam.

KOLET TOMAS: To nisam znala.

IDA BURDE: Naravno da ne mo`ete znati, kad ustajete u deset. Kad viodete tamo, uvek je otvoreno.

ANRI TOMAS: Ima tu jedan bistro u ulici Bifon. Malo~as kad smoprolazili ~ini mi se da je bio otvoren.

Svi se zapute prema bistrou.

XVI

Malo kasnije.

Bistro na po~etku ulice Bifon.

Isti oko velikog kafanskog stola.

MARTA ROBER: ... Eto, vidite, i to se na kraju zavr{ilo.

ARTO: To se moralo zavr{iti. Dr Ferdijer mi je sam priznaoda je moje dr`awe na klinici od prvog dana bilo nele-galno. Sve je to po~elo nepravdom koja mi je u~iwena uDablinu 1937. Po svaku cenu su `eleli taj {tap SvetogPatrika. Neko me je udario tupim predmetom po glavidok sam mirno razgledao izlog kwi`are. To je bilo 23.septembra 1937. Koji je danas dan?

MARTA ROBER: 25. maj 1946...

ARTO: Pa sad ra~unajte! Istovremeno su u~inili da se iz svihBiblija izbaci ta pri~a o {tapu Svetog Patrika. Svenovine koje su pisale o tim doga|ajima uni{tene su.Tako Arto vi{e nije postojao. U ludnici je bio jedanmitoman koji je tvrdio da je Antonen Arto. Trebalo mese osloboditi, {to je i u~iweno elektro - {okovimakoji su mi oduzeli se}awe.

KOLET TOMAS: [ta je to u stvari?

100 Dina Nedeqkovi}

ARTO: To je, navodno, nov metod le~ewa mentalnih bolesnika.Uveo ga je 1936. Hugo ]erleti upravnik jedne rimske,rimske klinike. Video je kako se u klanicama teladimastavqaju pre klawa elektrode, da bi bili mrtvi preklawa. Metoda je mo`da odli~na za telad, ali za qudesigurno nije.(Pla~e)Stave vas na jednu metalnu plo~u, ve`u vam kai{evimanoge i ruke, telo vam pri~vrste pojasevima, a na slepo-o~nice stave elektrode. U usta vam stave gumu da nebiste slomili zube ili pregrizli jezik. I onda pu{tajustruju od 90 do 150 volti, po nekoliko puta u minutu.

Bistro u kome sede se zamra~uje. Pali se deo u dubini scene. Ulaze dvabolni~ara i pola`u bolesnika na metalnu plo~u. Vezuju mu remewem rukei noge, stavqaju gumu u usta. Onda se izmi~u i spu{taju polugu kojapu{ta struju. Trep}e magnezijsko svetlo. Konvulzije bolesnika. Deo udubini scene se ponovo zamra~uje.

Ponovo se pali svetlo na sceni sa bistroom.

ARTO: (Nastavqa gde je stao)... To vam bri{e pam}ewe, ubija vam misao. Vi ste tekjedan ~ovek koji zna da ga vi{e nema i koji posle mese-cima tra`i svoje izgubqeno bi}e, kao {to mrtvac tra-`i izgubqenu du{u. Budite se kao pored svog le{a...Mo`ete samo da pla~ete za sobom.(Pla~e)... Devet godina zato~ewa, pet meseci sistematskog tro-vawa, dve godine elektro - {okova, fizi~ki napad nabrodu, dva uboda no`em u le|a, udarac pajserom u ki~mu.To je dokaz da se nije radilo samo o gowewu zbog suma-nutih ideja. Pedeset puta sam umro u Rodezu. Ali, japamtim! Pri prvoj seriji elektro - {okova slomqen mije deveti pr{qen. Dva meseca sam ostao nepokretan ukrevetu. @ivot mi se zgadio. Svaki put kada bih sepo`alio, odgovarano mi je da sam lud, da bulaznim. Kadpri~a bolesnik nikada, nikada nije u pravu...

MARTA ROBER: Nemojte vi{e o tome, Arto. to je gotovo i vi{e vasnikada ne}e mu~iti. Prvo treba dobro da se odmorite.Stanova}ete u jednom paviqonu, usred parka, sa mnogozelenila.

@AN DIBIFE: A gde je to ta~no?

Arto i wegov dvojnik 101

MARTA ROBER: Adamov mi je dao neku adresu u Ivriju.(Vadi papir iz ta{ne i ~ita)Klinika A{il Delmas 23., ulica Meri d’ Ivri.

@AN DIBIFE: To je u centru Ivrija.

ARTO: Ja sam po nagovoru dr Ferdijera pisao Adamovu da mina|e neki miran stan izvan Pariza. On je na{ao kli-niku – ne razumem. Boqe je bilo uzeti neki pansion. Uredu, u Ivriju... Ali, mo`da pansion...

MARTA ROBER: To vam je sigurno boqe od pansiona. Ja poznajem doktoraDelmasa, divan ~ovek. Bi}ete zadovoqni, vide}ete.

ARTO: To mi nije jasno... Budu}i, je li, da nisam bolestan...Klinika?

MARTA ROBER: A za{to? Ka`em vam da je Delmas prijateq!

ARTO: Dobro, u redu.

Zovu kelnera, pla}aju ra~un i polaze.

XVII

Ponedeqak, 13. januar 1947. oko 21 ~as.

Foaje teatra “Vje Kolombje”.

Nekoliko minuta pre Artoovog predavawa.

Andre Breton sa grupom prijateqa.

BRETON: ... Naravno da je neshvatqivo... ^oveka koji se sam bori sasobom, koji je jo{ pre deset godina pre{ao s one strane...koji je pre {est meseci iza{ao iz du{evne bolnicepozivati da javno govori – naravno da je neshvatqivo! Ito kome? Publici u kojoj }e se najvi{e na}i onih koji sudo{li iz monstruozne `eqe da se mo`da zabave.

NEKOIZ GRUPE: Ovo predavawe su ipak organizovali wegovi prijateqi,

koji tvrde da je on potpuno izle~en.

BRETON: Re}i za wega da je izle~en – ja se na takvu tvrdwu ne bihusudio. To tvrditi, zna~i i}i protiv wega samog. Wegovabolest i nije od onih koje povla~e tzv. intelektualnideficit i dosta wegove svesti nije o{te}ena. Artoovaispovest je duboko li~na, upu}ena prijateqima od poverewa,koji toleri{u wegova odlepqivawa od zemqe. Zato u orga-nizovawu ovakvog jednog skupa ima ne~eg mra~nog i tu`nog.

102 Dina Nedeqkovi}

U foaje ulazi Arto, pozdravqa Bretona koji se izdvojio iz grupe iprilazi mu.

ARTO: Ima jedna stvar, Andre, koje me dugo mu~i i koju bih hteosada da ra{~istim. Razgovarao sam sa mnogima o tome.Kada sam im tvrdio da ste vi poginuli u Avru, brane}i me,svi su mi govorili da to nije ta~no. Molim vas, u imena{eg starog prijateqstva, ka`ite mi istinu i u}utkajteklevetnike: da li ste poginuli septembra 1937. u luci uAvru, ne dozvoqavaju}i policiju da me odvede u ludnicu.Andre, ja to znam, ali bih voleo da to ~ujem od vas.

BRETON: Dragi Arto, mora}u da vas razo~aram. Vidite, {to se ti~etog doga|aja, na{e uspomene nisu... kako bih rekao... podu-darne. ne znam da li me razumete...

ARTO: Ma ~ekajte, Andre! To ste ipak vi poginuli pod kur{u-mima 1937. Pa to je bilo ispred op{te bolnice! ^itavojutro su zvonila zvona u va{ pomen! Nemogu}e da se nese}ate... Ja znam da se ~ovek posle smrti te{ko vra}asebi, ali nemogu}e da ste sve to zaboravili!

BRETON: Zaista mi je `ao, Arto.

ARTO: Zna~i... zar i vama?!! Oduzeli su vam se}awe, zli demoni!Jadni prijatequ!(Obra}a se ~oveku koji nailazi)Da li znate ko je ovaj ~ovek koji umi{qa da je AndreBreton?

XVIII

Malo kasnije.

Sala pozori{ta “Vje Kolombje”.

Arto ~ita svoje predavawe.

ARTO: Dame i gospodo! Ima nekoliko stvari koje ne}u mo}i daoprostim dana{wem dru{tvu. Izne}u ih ve~eras, jednomzauvek, da ne bude vi{e nikakve zablude, niti bilo kogaprotiv koga. Iako potpuno svestan i zdrav duhom, proveosam deset godina zatvoren po ludnicama. I to je stvar kojunikada ne}u oprostiti ovom dru{tvu bedastih u{kop-qenika. To o~ajno dru{tvo nije uspelo da ikome ponudineki vaqan razlog postojawa. Doktor Gaston Ferdijerukrao mi je ne znam koliko trilijardi vekova se}awa, zadve godine elektro-{okova.

Arto i wegov dvojnik 103

Da ponovim ukratko:9 godina internacije5 godina trovawa2 godine elektro - {okova2 uboda no`em.Dodajte tome i strahovite zuboboqe. U du{evnim klini-kama Francuske, izme|u 1938. i 1943. izgubio sam posled-wih osam zuba koji su mi jo{ bili ostali. Posledwi zubsam izgubio kad sam pao onesve{}en, posle jednog elektro- {oka u Rodezu... Dobio sam sinusitis, astmu, reumu,ko~ewe vrata...

GLAS IZPUBLIKE: Ma gluposti, {ta nas se to ti~e!

ARTO: Gospodin, koji se tamo javqa, i svi oni koje ova pri~a opatwama koje sam podneo ne zanima, mogu da iza|u napoqe.Pri~a je tek na po~etku.(Mladi}a koji se javio redari izvode do izlaza)... Ovome treba dodati i mnogobrojna trovawa o kojima susvi }utali kao zaliveni; a na ovu mra~nu i prqavu stvarnije se mogla napraviti ni najmawa aluzija, a da ti odmahne ka`u da benavi{, halucinira{, da ima{ maniju gowe-wa, mitomaniju, hipomaniju, megalomaniju i ne znam {tasve jo{. Jedini razlog moga zato~ewa bio je izvesni {tapkoji sam hteo odneti Ircima. Taj {tap bi}e, prvo, glavnirazlog moga hap{ewa i deportovawa, a na kraju, mojeinternacije koja }e potrajati devet godina.Po{ao sam uIrsku kada sam bio sasvim siguran da je to {tap opisan usvim legendama, pri~ama, uybenicima iz istorije, kao{tap pomo}u koga je pomenuti Patrik nametnuo Ircimaneku me{avinu vere izme|u Lucifera, Hrista i Satane...I to mi se ne ~ini ni jasno ni normalno da jednoga danapisca koji se {eta Dablinom sa tim {tapom, mo`daneobi~nim, ali koji u wegovim rukama pre li~i na pozo-ri{ni rekvizit nego na oru`je; da toga pisca na dablin-skom trgu 23. septembra 1937., u tri sata posle podne,jedan agent provokator, tako... mali rastom, pomalo albi-nos; opali iz sve snage gvozdenom {ipkom po vratu,udarcem koji mu prepolu}uje ki~mu... Od ~ega mi je danasostala povreda i o`iqak, a koji su videli i potvrdilidvadeset lekara. Posle velikih nereda izme|u gra|ana ipolicije, uhap{en sam i deportovan brodom u Avr. Ugu`vama je poginulo osam hiqada qudi, a meni su se tadaprvi put otvorile o~i i ugledao sam pravo prqavo lice

104 Dina Nedeqkovi}

stvari.(Kod svakog recitovawa Arto ustaje)Radar ala biriztabul sa bizer radar ta budersa ta lala putar putarNa mene su, pored ostalog, tokom godina bacane ~ini. Predeset godina, kada sam bio u Meksiku, pewali smo sekowima na jednu jaku uzbrdicu. Po lokalnim brdimavideo sam, a nisam se usu|ivao da verujem, video sam qudepolegle po zemqi u ~udnim pozama. Pitao sam vodi~a {tato zna~i. Nasme{iv{i mi se je rekao: zar ne vidite damasturbiraju ne bi li nas spre~ili da se pewemo, osta-vite ih na miru. Upravo bacaju ~ini i poku{avaju da nasza~araju. Kako to – bacaju ~ini?! [aqu na mene u`asnetalase i treba da ih ostavimo na miru?! Na mene su bacane~ini na toj planini u Meksiku, samo zato {to sam znao daje ovaj svet la`an i da je to sve fasada. A i posle, gotovosvuda gde sam bio, naro~ito u Rodezu gde sam bio tolikonaivan da o tome ne{to ka`em doktoru Ferdijeru, {efutamo{we klinike.– ’Ajde, ’ajde, {ta pri~ate, Arto? Izgleda da ponovopo~iwete da lupetate.– Za{to bi to bilo benavqewe... navodim vam ~iwenice idajem dokaze.– To je to. Upravo nastavqate da tvrdoglavo halucinira-te. Mora}emo da po~nemo ponovo sa elektro- {okovima.– Ali, ja sam jedini pisac koji je govorio o magiji, akoizostavimo Uismansa koji je govorio o tome u romanu”Tamo”.– Ostavite Uismansa! On je bio ludak, kao i svi ostali. IBodler i Nerval, sve je to goli ludak! Nikada niko nijemogao da doka`e da magije stvarno postoje.Ja znam vrlo dobro {ta vredi nauka i znam da ne vredini{ta. Ja definitivno izjavqujem: ma|ije postoje.(Ustaje.)Nema analizenema sintezenema dijalektikenema anarhijenema bur`oazijenema partijanema klasanema revolucijanema komunizma

Arto i wegov dvojnik 105

nema vrlinenema porokanema principanema osenema sredinenema puta.(Seda.)... Me|utim, jo{ nisam bio ni otvorio usta da bih murekao da sam za~aran i na koji na~in, jer sam bio sakupioizvestan broj detaqa za sasvim konkretna mesta, prilikei sl., kada me je doktor Ferdijer prekinuo:– Opet buncate! Boga mi, mora}emo opet po~eti sa elek-tro-{okovima...I, tako mi je doktor Ferdijer ukrao trista trilijardivekova se}awa za samo dve godine elektro - {okova.(Di`e se i recituje)A sada postavqam pitawe qudima da mi ka`u:koliko sam to ostavio iza sebe mrtvih me|u wimaako se po~ne ra~unati od izvesnog dana aprila meseca1945.Koliko sam sru{io ku}a po gradovimakoliko zapalio neobja{wivih po`ara,koliko ra{irio epidemija,koliko uzrokovao najopa`enijih bolestikoliko rasporio ili isekao qudskih truplakoliko odrezao qudskih spolovila?(Seda na stolicu)Kada sam se obratio gospodinu Paskalu Piji sa molbomda u svome listu “Komba” donese vest o ovom mom preda-vawu, Pia mi je odgovorio da pri~a o mom `ivotu nezavre|uje da bude ispri~ana i da ja nisam osoba dovoqnova`na da bi detaqi mojih dogodov{tina bili takve pri-rode da bi mogli zaista uzbuditi veliki duh javnosti –beslovesni duh bedasto}e. Eto, koliko je moja pri~ava`na!(Ustaje i recituje)Pra kurukarukaz urabelaa parela eta ves!Ja nikada nisam ni umi{qao da sam neka va`na li~nost,~ak ni da sam li~nost, a ni{ta mi nije bilo odvratnije odrazmetawa. Jer, ja ne predstavqam misao svih qudi, negosamo svoju li~nu misao – revolucionarniju od bilo kojedruge. Moja u`asna sudbina ve} me je odavno stavila izvan

106 Dina Nedeqkovi}

qudskih okvira. U mome slu~aju, to je ili apsolutno ilini{ta! Pri~a o jednom piscu zdravog duhom, sekestri-ranom i zato~enom tokom devet godina neva`na je, ja toznam. Ona mo`e interesovati samo prijateqe moga dela,koji su malobrojni. Ipak, ja znam da u svetu ima i drugihbolova i muka osim mojih. Ali, ja ho}u da spre~im da ijedan ~ovek upadne u takvu ma{inu za mlevewe mesa. Ono{to zameram qudima svoga vremena, to je da su najgnu-snijim magijskim radwama u~inili da se rodim u svetu ukom nisam hteo i to {to su istovetnim radwama u~inilisve da me spre~e da na|em neki otvor u wemu i da ganapustim. Ovo dru{tvo u kome `ivimo pritiska nassvojim policajcima, popovima, lekarima, azilima, tamni-cama, kaznionama, giqotinama, gubili{tima, instituci-jama, jer od kako sam iza{ao iz ludnice ja vi{e nepodnosim nikoga i ni{ta.[ta je `ivot? Gde smo to mi? [ta se u stvari doga|a? –Bila su pitawa koja sam sebi neprestano postavqao.(Ustaje i skida sako)Ko sam ja?Ja sam Antonen Artoi ka`emkao {to ve} govorimneposrednovide}ete moje sada{we telokako se rasprskavai ponovo sakupqau deset hiqada vidovaop{te poznatihjedno novo telopa me ne}ete mo}i vi{e nikadazaboraviti.(Seda)Ja sam posledwe telo koje je `ivelo pod zakonima poezijei muzike. Velike usamqenosti u mislima vode u velikeosamqenosti u `ivotu. Izuzetne misli dovode do izu-zetne samo}e.(Ustaje)OVI NEOBJA[WIVI TEGOVI SUMUKE OD BESKRAJA.SVETLOST OVOGA SVETA JE LA@NA.OVAJ ZLIKOVA^KI SVET TREBA DA BUDEINTEGRALNO UNI[TEN I DASE ZAVR[I JEDNOM SA BO@JIM SUDOM.

Arto i wegov dvojnik 107

XIX

^etvrtak, 4. mart 1948.

Klinika u Ivriju.

Vrtlar pokazuje nekolicini posetilaca Artoovu sobu.

VRTLAR: Kada sam mu jutros doneo doru~ak i kr~ag vode, na{ao samga kako sedi na podu, le|ima naslowen na krevet, obla-~e}i ~arape. Levu je bio navukao, a mu~io se sa desnom.Kada ih je navukao, digao se, otvorio prozor... stao, natrenutak, na ram i poleteo. Ne, cipele mu nisu trebale,ostale su ovde. Pri~vrstio je bio pelerinu nekom kop~omi po~eo da leti. Prvo sasvim strmoglavo, a onda, usprav-qaju}i se, sve vi{e stremio k neverovatnoj visini. Leteoje prvo iznad ulice Meri d’Ivri, pa je preleteo Senu i[aranton. Video sam ga jedno vreme. Pratio bih ga idaqe, ali kada je bio iznad stanice nai{ao je oblak kojiga je potpuno zaklonio. Kada je u oblak propao, vi{e ganije bilo... U{ao sam, ka`em, kao i svako jutro s do-ru~kom... Rekao mi je, ~ini mi se:

Glas Artoa u off-u: SVETLOST OVOGA SVETA JE LA@NA!

Arto na nebu.

KRAJ

108 Dina Nedeqkovi}