BERMUDSKI TROUGAO

• Lokacija jugoistočno od SAD, između Floride, Bermudskih ostrva i Portorika, poznata je kao “BERMUDSKI TROUGAO “

• Tokom poslednjih nekoliko vekova nestanci brodova i aviona pripisivali su se misterijama, višim silama i paranormalnim pojavama.

• Iako postoje dokazi i statistike, po kojima se broj nestanaka ne razlikuje značajno u odnosu na druge oblasti u okeanu, činjenica je da su mnoge okolnosti ostale nerazjašnjene, pa je čuveni Bermudski trougao postao i Đavolji trougao.

• Poznat je još i kao "Ivica izgubljenog sveta" • Podaci govore da je u "Bermudskom trouglu" do

danas nestalo više od osam hiljada ljudi.

• Njegova loša reputacija prvi put je zabeležena kod Kristofera Kolumba, koji je u svom dnevniku 8. oktobra 1492. pisao o čudnim navigacijama kompasa.

• Samo nekoliko dana kasnije primetio je neobičnu svetlost, što je uznemirilo posadu koja je zapretila da će se zbog misterioznih okolnosti vratiti u Španiju.

• Obalska straža SAD-a je 1970. pokušala da objasni razloge nestanaka.

• Naime, ovo nije jedina oblast u kojoj se javlja magnetna varijacija i odstupanje od kursa čak do 20 stepeni.

• Magnetna varijacija je nešto s čime su kapetani brodova upoznati i nije nešto što bi moglo da poremeti iskusnog moreplovca.

• Iako su magnetna polja u svetu u stalnom kretanju, Bermudski trougao je u fazi mirovanja.

• Bez obzira na to što je tačno da su magnetne vrednosti unutar trougla specifične, stručnjaci smatraju da to ovu oblast ne čini toliko neobičnijom u odnosu na bilo koje drugo mesto na Zemlji.

• Profesor Džozef Monagan i student Dejvid Mej, sa Univerziteta Monak u Australiji, na osnovu okeanografskih istraživanja otkrili su da na morskom dnu u području između obale Portorika, jugoistočne obale Majamija i Bermuda, koje čine zamišljeni tajanstveni trougao, postoje značajne količine metan-hidrata i brojni tragovi erupcija.

U spornom tlu događaju se erupcije metana, koji nakon tektonskih pomeranja izlazi kroz pukotine na morskom dnu i, oblikovan u velike mehure koji se dodatno šire putuje prema morskoj površini.

Monagan i Mej tvrde da takvi ogromni mehuri, u trenutku kada izađu na površinu, mogu da prevrnu i velike brodove, a isti gas, kada uđe u motore aviona koji u tom trenutku lete iznad mehura, može da uzrokuje teška oštećenja motora i rušenje letelice u more. Tokom 60-ih godina prošloga veka istraživač mora Ivan T. Sanderson precizirao je i popisao sva mesta u svetu na kojima su zabeleženi misteriozni nestanci brodova i aviona.

• Uragani su vrlo snažne oluje koje se pojavljuju širom Atlantskog okeana blizu ekvatora, i kroz istoriju su bili odgovorni za gubitak hiljada života i veliku štetu u novcu. Potapanje broda „Bobadilja“ iz španske flote u 1502. godini je prvi zapisani slučaj destruktivnog uragana.

• U prošlosti uragani su bili odgovorni za nekoliko nesreća u Bermudskom trouglu.• Golfska struja potiče iz Meksičkog zaliva, prolazi kroz Floridski tesnac i utiče u

severne delove Atlantskog okeana. • U suštini, struja je kao reka u okeanu, tako da može da nosi, i zaista i nosi,

plutajuće predmete. • Mali avion koji bi pristajao na vodi ili plovilo sa problemima u motoru bi bilo

lako odnešeno strujom, što se i desilo krstarici „Vičkraft“ 22. decembra 1967. godine, kada je posada prijavila probleme sa motorom blizu Majamija 1,6 kilometara od obale, ali nije pronađena kada je obalska straža stigla da ih spasi.

• Izuzetno veliki talasi se mogu javiti čak i u mirnim morima. • Jedan takav je potopio platformu „Oušn Rejndžer“, tada najveću morsku

platformu na svetu, da se izvrne blizu obale Njufaundlenda 1982. godine. • Nema, međutim, posebnog razloga da se veruje da su ovakvi talasi išta češći u

Bermudskom trouglu, baš kao što ni ovakvi talasi ne mogu poslužiti kao objašnjenje nestanka letelica.

• Legenda o Bermudskom trouglu zapravo je počela 1950. kada je Edvard Van Vinkl Džons napisao članak koji je objavio Asošijeted pres. Džons je prijavio nekoliko incidenata koji su se ticali nestanaka brodova i aviona u relativno kratkom periodu.

• Kao dokaze naveo je pet američkih bombardera koji su nestali 5. decembra 1945, dva putnička aviona čiji nestanak je prijavljen 30. januara 1947. i 17. januara 1949, a ukupno se 135 osoba iz ovih slučajeva vodi kao nestalo. Kako bi Džons rekao, oni su “progutani bez traga“.

• Termin “Bermudski trougao” uveo je novinar Vinsent H. Gedis kada je slučaj 1.000 nestalih osoba objasnio “obrascem čudnih događaja”.

• Međutim, kritičar Lari Kuše tvrdio je da drugi autori preuveličavaju svoje statistike, kao i da su mnoge slučajeve nazivali misterioznima, iako su oni bili vrlo jasni. Među optužbama je čak naveo i neke incidente koji su zavedeni na crnoj listi Bermudskog trougla, iako su se desili na nekom drugom mestu.

• Kao razlog preuveličavanja činjenica Kuše objašnjava potrebu za stvaranjem senzacionalne priče koja je autore toliko zaslepila da su možda i nenamerno navodili činjenice za koje bi možda i shvatili da nisu sasvim tačne, samo da su se malo više bavili istraživanjima.

• Iako je Kušeevo delo “Rešena misterija Bermudskog trougla” toliko temeljno raskrinkalo ovaj mit i uspelo da razuveri mnoge, ipak je postojao talas koji je nastavio s mistifikacijom i izgleda bio sasvim dovoljan da do danas održi mit u životu.