1. poglavlje

Kameron je još jednom pogledao

adresu ispisanu na listu papira, a zatim

kuću pred sobom. Kuća se ni po čemu

nije razlikovala od ostalih u ulici, ali je

on baš tu traţio. Duboko je uzdahnuo i

izašao iz kola.

Mala gvozdena kapija zaškripala je

kada ju je otvorio. Zakoračio je u

tipično englesko dvorište u predgrađu

Londona. Ponovo je uzdahnuo i brzim

koracima pošao stazom prema

ulaznim vratima.

Pozvonio je i sačekao nekoliko

trenutaka. Iz kuće nisu dopirali

nikakvi zvuci. Pokušao je ponovo.

Strpljivo je čekao ali se ništa nije

dešavalo. Polako je pritisnuo kvaku,

vrata su bila zaključana.

Tiho je opsovao sebi u bradu.

Povukao se nekoliko koraka unazad

osvrćući se oko sebe. Traţio je način da

uđe u zadnje dvorište. Ponovo je

opsovao kada je shvatio da će morati

da obiđe nekoliko kuća.

Da nije bilo obećanja koje je dao

prijatelju, sada bi se okrenuo i otišao.

Umesto toga, izašao je na ulicu i

ţurnim koracima krenuo prema uglu.

Skrenuo je levo i napravio pun krug

pre nego što se ponovo našao pred

dvorišnim ulazom te kuće.

Opet je podsetio sebe na činjenicu

da ovo čini svom prijatelju i odlučnim

korakom popeo se na trem. Imam

sreće, pomislio je odahnuvši, zadnja

vrata bila su otključana. Ušao je polako

trudeći se da ne stvara buku da ne bi

prestrašio stanare.

Brzo je obišao prizemlje, u kojem su

bili kuhinja, trpezarija, dnevna i radna

soba, ali je sve bilo pusto. Do đavola,

pomislio je, ostalo mu je malo vremena

a to dete nije kod kuće. Razmišljao je

nekoliko trenutaka a onda se trgnuo

začuvši šumove sa sprata.

Znači, neko je ipak kod kuće,

zadovoljno je klimnuo glavom.

Preskakao je po dva stepenika i obreo

se u širokom hodniku sa četvora 'vrata.

Zastao je i oslušnuo. Do njega je

dopirao zvuk vode koja teče.

- Ima li koga?! - viknuo je

nepogrešivo krenuvši u pravcu zvuka.

Ništa se nije desilo. Nije čuo

nijedan drugačiji zvuk koji bi mu rekao

da ga je neko čuo. Otvorio je jedna

vrata i našao se u prostranoj spavaćoj

sobi. I pored plavih tonova koji su

preovlađivali, odmah mu je bilo jasno

da je to devojačka soba. Bezbrojne

sitnice jasno su govorile da ih je tu

stavila ţenska ruka.

Na dobrom sam putu, pomisli

osmehnuvši se. Šum vode je sada bio

jači i dopirao je kroz odškrinuta vrata.

Krenuo je u pravcu zvuka, a zatim je

zastao. Ipak bi bilo previše da devojci

upadne u kupatilo.

- Da nisi mrdnuo! - oštro naredi

ţenski glas.

Kameron se trgnuo i ispravio.

Uprkos naredbi, taj glas bio je mek i

senzualan. A najviše ga je iznenadilo to

što je taj glas dolazio odnekud iza

njega. Razmišljao je da li da posluša, a

onda je ipak zaključio da bi to bilo

najpametnije.

- Ruke uvis, i polako se okreni!

- To bi podrazumevalo da se

pomerim.

- Nemoj da glumiš

pametnjakovića nego uradi kako sam

ti rekla!

Poslušao ju je. Polako se okrenuo.

Ne, to nije mogla da bude devojka koju

traţi, zaključio je. Ogistini Lejland bilo

je skoro trideset godina, a devojci pred

njim teško da je bilo dvadeset.

Duboko je uzdahnuo svestan

činjenice da ne moţe da odvoji pogled

sa nje. Na sebi je imala samo veliki

frotir obavijen oko tela. Kratka, crvena

kosa bila je mokra i u nepravilnim

pramenovima uokvirivala je njeno lice.

To je divno lice, pomisli zadivljeno.

Blago naglašena trada, odlučna vilica,

pune usne i visoke jagodice. Stekao je

utisak da ga njene zelene oči seku po-

put stakla. Bilo je to savršeno lice.

Kao i ostalo, pomislio je odmerivši

je pogledom. Peškir nije mogao da

skrije njene duge i vitke noge, kao ni

punoću njenih grudi. Osetio je potrebu

da usnama pokupi kapljicu koja je

nestala u procepu njenih grudi.

****

Nije se osmehnuo shvativši da ruka

u kojoj je drţala pištolj nijednom nije

zadrhtala. Još bi mu samo trebalo da

ga pogodi pa da ova priča bude

potpuna. Duboko je uzdahnuo i

pogledao devojku pravo u oči.

- Ţao mi je - uputio joj je

najšarmantniji osmeh. - Nije mi bila

namera da te uplašim, devojko.

Devojka nakrivi glavu gledajući ga

iskosa, kao da razmišlja da li da mu

po- veruje. Samo mu je još to

nedostajalo, pomisli jetko. Devojka sa

revolverom i savršenim parom nogu,

vitkim telom i...

- Šta gledaš?! - preseče ga njen

glas.

- Ţao mi je - slegnuo je ramenima.

- Tebi je ţao? - devojka se ledeno

nasmeja.

- Glupa greška... - rekao je polako

zakoračivši prema njoj.

- Ne mrdaj!

- U redu - odmah je stao. - Znam

da ovo izgleda kao...

- Provala? - upitala je podiţući

jednu obrvu.

- Kao provala - prihvatio je. - Ja, u

stvari, traţim Ogistinu Lejland. Ovo bi

trebalo da je njena adresa.

- A zašto?

- Imam poruku za nju - rekao je

jednostavno.

- A tu poruku nisi mogao da

saopštiš telefonom ili u pismu - rekla je

devojka ironično.

- Nisam - Kameron sleţe

ramenima.

- Stvar je lične prirode.

- Zaista?

Devojka sede u fotelju i prekrsti

duge noge. Pruţila je ruku i sa noćnog

stočića uzela paklu cigareta. Izvadila je

jednu i pripalila je, a zatim duboko

uvukla dim u pluća. Za sve to vreme u

drugoj ruci drţala je revolver.

- Da čujem - rekla je konačno.

- Šta? - upita zbunjeno Kameron

shvativši da je sve vreme gledao u

njene noge.

- Poruku - obrecnu se devojka. -

Nadam se da nema nikakve veze sa

mojim nogama, inače ćeš morati

mnogo da objašnjavaš policiji,

- Nema potrebe da zoveš policiju

- brzo reče Kameron. - Već sam ti rekao

da je poruka lična. Samo mi reci gde

mogu da nađem Ogistinu i otići ću.

- Našao si je - mimo reče devojka.

- Molim?! - zbunjeno je zatreptao.

- Ja sam Ogistina Lejland -

devojka se osmehnu. - Da čujem

poruku.

- Nemoguće je da si ti Ogistina -

Kameron odmahnu glavom. - Ti si

dete, a njoj je dvadeset i osam godina.

- Hvala na komplimentu, a sada

da čujem poruku.

- Ti si Ogistina?! - gledao ju je u

ne- verici.

- Da nećeš moţda da ti pokaţem

ličnu kartu?! - planu devojka. - Počni

da pričaš ili zovem policiju.

- U redu, u redu - rekao je

nervozno. - Dţejkob Ficpatrik ţeli da te

vidi.

- Zašto on ţeli mene da vidi? -

devojka se namršti.

- To ćeš lepo s njim raspraviti.

- Ne pada mi na pamet da

putujem u Australiju - devojka

odmahnu glavom. - I ne interesuje me

šta on ţeli da mi kaţe.

- Ţao mi je - Kameron prekrsti

ruke i zagleda se u nju. - Dao sam mu

reč da ću te dovesti i tako će biti.

- I menije ţao - Ogistina ugasi

cigaretu. - Nije trebalo to da obećaš. A

sada te molim da napustiš moju kuću.

- Neće moći, devojko - odmahnuo

je glavom. - Ne mrdam odavde bez

tebe. U ţivotu nisam pogazio obećanje

pa neću ni sada.

- Onda imamo problem - devojka

se nasmeja.

- Očigledno - i on se osmehnuo. -

Da li bi mogla da skloniš taj pištolj?

- Misliš? - pogledala ga je iskosa. -

Dobro, skloniću ga.

Ustala je i pošla do komode sa

fiokama. Spustila je revolver u futrolu i

tek tada se okrenula prema Kameronu.

Iako je izgledala opušteno, osećao je da

su joj mišići napeti. Bio je siguran u to

da bi se bacila na njega kao lavica na

prvi znak nevolje.

Ogistina se naslonila leđima na

komodu zagledavši se u pridošlicu.

Čekala je da on prvi nešto kaţe, nije

ţelela da mu olakša situaciju. Ako je

bio dovoljno lud da upadne u njenu

kuću, neka se sam snalazi.

- Da li bismo mogli da

porazgovaramo? - predloţi Kameron

pročistivši grlo.

- Sačekajte me dole dok se

obučem - rekla je i pokazala mu rukom

vrata.

Kameron ţurnim koracima izađe iz

sobe. Nasmejao se zbog situacije u

kojoj je upravo bio. U jednom trenutku

osećao se kao nevino osuđeni pred

streljačkim vodom. Nije sumnjao u to

da bi pucala.

Međutim, nijednog trenutka nije

pomislio da je bio u stvarnoj opasnosti

U stvari, bio je, ispravio je sebe silazeći

niza stepenice. Bio je u opasnosti da

učini nešto neprimereno. Nikada pre

nije tako burno reagovao na bilo koju

ţenu.

U isto vreme činila mu se sitnom i

krhkom ali odvaţnom. Iznenadilo ga je

to što mu je srce poskočilo kada ju je

ugledao onako opuštenu i naslonjenu

na komodu. Poţeleo ju je gotovo istog

trenutka.

***

Ogistina odmahnu glavom kada je

ostala sama u sobi. Umela je da pročita

ljude, a od ovog čoveka nije joj pretila

opasnost. Bar ne stvarna sa kojom ne

bi mogla da se izbori.

Vratila se u kupatilo i zatvorila je

vodu. Uzela je peškir i počela njime da

suši kosu. Posle nekoliko minuta

rastresla ju je i sloţila prstima. Nikada

se nije mnogo trudila oko frizure.

Obukla je farmerke i košulju kojoj

je podvrnula rukave. Nije je uvukla u

pojas farmerki već je, za svaki slučaj,

tamo zakačila futrolu sa pištoljem. Što

je sigurno sigurno je, pomislila je

izlazeći iz sobe.

Ušla je u dnevnu sobu i sela u

fotelju naspram posetioca. Podvukla je

noge ispod sebe i zagledala se u njega.

Osmehnula se kada je videla onaj

tipični muški pogled koji je često

osećala na sebi.

A ovog čoveka primetila bi svaka

ţena, pomisli odmerivši ga. Imao je

svedu, gotovo plavu kosu i bio je visok

i preplanuo, sa širokim ramenima

kakva ne mogu da se steknu sedenjem

u kancelariji.

Svojom pojavom ulivao je

poverenje da ume da prevaziđe svaku

situaciju, pa i ovu u kojoj su se njih

dvoje našli. Ogistina je bila sigurna da

bi svaka ţena poţelela pored sebe

takvog muškarca.

- Nadam se da ne mislite da sam

provalnik - rekao je Kameron

osmehnuvši se.

- Teško je izmisliti takvu priču -

slegnula je ramenima. - Volela bih da

čujem tvoje ime ako nije tajna.

- Naravno - osmehnuo se. -

Kameron Harper.

- Odlično, Kamerone, a sada bi

mogao da se izgubiš iz moje kuće.

- Neće moći, draga - rekao je

oteţući.

- Ne mrdam odavde bez tebe, to

sam ti već rekao.

- A kako nameravaš to da učiniš?

- upitala je ironično.

- Rekli su mi da sam veoma

nadaren za konverzaciju.

- Konverzacija ti u ovom slučaju

neće pomoći - odmahnula je glavom.

- Drago mi je što smo se sreli Zbo-

gom.

- Zašto mi se čini da ţeliš da me

oteraš? Ne moţe to tako, draga moja.

- Slušaj - planula je - imao si sreće

što ti nisam raznela glavu. Ne bi bilo

dobro da nastaviš da izazivaš sreću!

- Ma, hajde! - nasmejao se raspo-

loţeno. - Ukazala ti se izvanredna

prilika, pa zašto nisi? Ako ţeliš moj

savet...

- Nisu mi potrebni tvoji saveti! -

obrecnula se besno.

- Ipak ću ti ga dati - po izrazu

njegovog lica videlo se da ga sve to

zabavlja.

- Sledeći put, ako ne ţeliš da ti

neko nepozvan upadne u spavaću

sobu, zaključaj vrata.

- Sledeći put ću prvo pucati pa

tek onda postavljati pitanja –

promrmljala je.

- Čuo sam te - glasno se

nasmejao.

- Onda? Kada polazimo?

- Nikud mi ne idemo - rekla je

oštro.

- Ti ideš, i to što dalje od mene.

- Slušaj, devojko - naglo se

uozbiljio - odvešću te milom ili silom.

Biraj.

- Sad je stvarno dosta! - Ogistina

skoči na noge. - Napolje iz moje kuće!

Odmah! I poruči svom prijatelju da ne

ţelim da ga vidim!

- Polako... - ustao je i on.

- Ili izlazi ili ćeš naredna dva

dana provesti u ćeliji! - sevala je očima.

- Zelene kao staklo, a sto puta

oštrije - rekao je.

- Molim? - zbunjeno je zatreptala.

- Tvoje oči - gledao ju je

netremice. - Nikada nisam video takve

oči. I, treba da popričamo.

Ogistina duboko uzdahnu

pokušavajući da se smiri. Nije joj se

dopao njegov ispitivački pogled.

Namrštila se.

- Ti i ja nemamo o čemu da

razgovaramo - odbrusila mu je.

- Grešiš, draga - osmehnuo se

samouvereno. - Ti i ja moramo da

porazgovaramo o Dţejkobu.

- Ne ţelim da pričam o tom

čoveku niti ţelim da pričam sa tobom -

prekrstila je ruke na grudima. - Koji

deo nisi razumeo?

- A koji deo ti nisi razumela kada

sam ti rekao da ćeš ići sa mnom milom

ili silom? - odjednom je nestalo leţerne

nezainteresovanosti iz njegovog

drţanja.

- E, to bih volela da vidim! - pod-

smehnu se devojka.

- U redu! - zakoračio je prema

njoj.

- Sama si to traţila.

Pre nego što je uspela da reaguje

Kameron je bio pred njom. Sagnuo se i

veštim pokretom prebacio ju je kao

dţak preko svog ramena. Ogistina je

počela da se otima, ali uzalud.

Preostalo joj je da ga iz sve snage

udara pesnicama po leđima. Efekat je

bio zanemarljiv, Kameron nije

reagovao na njene proteste, samo ju je

čvršće stisnuo rukom oko kolena.

- Spusti me, manijače!

- Smiri se, Ogistina. Ništa ti se

neće desiti.

- Kuda me nosiš?!

- Videćeš.

Otključao je vrata i izašao u prednje

dvorište. Minut kasnije otvorio je

zadnja vrata svog automobila i ubacio

devojku unutra. Ogistina nije uspela

da se sabere a on je već startovao

motor i krenuo.

- Ogistina, mislim da... - počeo je

tihim, dubokim glasom gledajući je u

retrovizoru.

- Nije vaţno šta misliš! -

prekinula ga je grubo. - Očigledno si

idiot koji ima napad ludila.

- Nisam luđak, uveravam te.

- Kako objašnjavaš ovo

kidnapovanje?! - gledala ga je besno. -

Ako nisi lud, onda si pijan! Drugo

objašnjenje ne mogu da smislim.

- Nisam pijan - rekao je ledeno. -

Treba da provedem narednih deset sati

upravljajući avionom. Samo bi luđak

ugrozio sopstveni ţivot.

- Zaustavi auto da izađem, a ti

radi šta hoćeš!

- A ne, draga moja - osmehnuo

se.

- Ideš sa mnom.

- Ovo postaje smešno! - nemoćno

je podigla ruke uvis.

Ogistina se zavalila u sedište, kako

da iskoči iz kola u pokretu? Ionako

neće moći da poleti bez prethodne

kontrole. Biće dovoljno vremena da

reaguje a, osim toga, nije imala pasoš

uza se.

Ovaj kauboj dobro se snalazi u gu-

stom londonskom saobraćaju, pomisli

devojka.

Nije bila uplašena, mogla je da se

izvuče iz ove situacije da je htela. Za-

nimalo ju je kako će se sve završiti.

Htela je da vidi dokle je Kameron

spreman da ode. A najviše od svega

interesovalo ju je to zašto je Dţejkob

ţeleo da je vidi. Osim toga, dobro bi joj

došao odmor jer su poslednja dva

slučaja bila izuzetno teška.

Ubrzo su izašli iz grada i skrenuli

prema aerodromu sa kojeg su poletali

privatni avioni. I pre nego što se snaš-

la, Kameron je vozio po pisti ka sjajnoj

”cesni”. Na vratima je krupnim

zlatnim slovima pisalo ’’Ogistina”.

Zbunjeno se zagledala u natpis. Ka-

meron je zaustavio automobil, izašao

iz njega i otvorio joj vrata. Nije se

bunila, polako je izašla. Duboko je

uzdahnula zagledavši mu se u oči.

- I? Šta sada? - zavukla je ruke u

dţepove farmerki i naslonila se na

kola.

- Sada ću obaviti poslednju

proveru pre leta - rekao je vadeći torbu

iz gepeka.

- Pa, srećno - krenula je ka

aerodrom- skoj zgradi.

- Hej, stani! - uhvatio ju je za

nadlakticu, - Neću da ponavljam, ti

ideš sa mnom.

- Ako me nateraš da pođem s

tobom, to je kidnapovanje - rekla je

mirno. - A za to je u Engleskoj

propisana ogromna kazna.

- Da, ali prvo treba da prijaviš

kidnapovanje - osmehnuo se

samouvereno. - A uskoro ćeš biti

daleko odavde.

- Moţda, ali će neko ubrzo otkriti

da me nema - uzvratila mu je

osmehom.

- Pozvaćeš tog nekog čim

uzletimo i reći ćeš da si uzela kraći

odmor - povukao ju je prema avionu.

- Misliš? - otrgla se iz njegovog

stiska.

- Uostalom, zašto bih to uradila?

- Dţejkob umire - rekao je tiho. - I

ţeli da te vidi.

Ogistina zastade kao ukopana. Iako

nije poznavala tog Dţejkoba, ta vest ju

je pogodila. Trudila se da to ne pokaţe.

Grozničavo je razmišljala nekoliko

minuta, a zatim je duboko uzdahnula.

Došlo je vreme za pitanja i odgovore,

pomislila je.

- Nemam pasoš - rekla je.

- Pronašao sam ga u fioci tvog

radnog stola dok si se oblačila -

Kameron iz dţepa izvadi njen pasoš.

- Ne mogu da verujem! Šta si još

našao dok sam se oblačila?!

- Ništa! - nasmejao se njenoj

razjarenosti. - Podsećaš me na divlju

ţdrebicu a ja ih rado pripitomljavam -

oči su mu zasijale.

- Moţda ćeš shvatiti da ne moţeš

baš svaku da pripitomiš - unela mu se

u lice.

- Još se nije rodila ona koja će

meni odoleti - rekao je blago je

gurnuvši uza stepenice.

2.poglavlje

Mirno je gledala kako Kameron

vrši poslednje provere pred poletanje.

Ulje, gorivo, stajni trap, motor... Sve

ovo počelo je da je zabavlja, ali to ne bi

priznala ni za ţivu glavu.

Sve se odvijalo kao u nekom

niskobudţetnom filmu, pomisli

devojka, sa svim elementima komične

melodrame. Još samo da završi sa

Kameronom u krevetu...

- Planiraš sam da letiš? - upitala

ga je gledajući kako proverava

komandnu tablu.

- Nije valjda da se plašiš, Ogistina

- pogledao ju je nakratko pre nego što

se ponovo posvetio instrumentima na

tabli.

- Uveravam te da nema razloga

za to. Dobar sam pilot.

- Baš utešno - nasmešila mu se

ironično.

- Ako ţeliš, idi u kabinu i spusti

sedi- šte - predloţio je. - Tako će ti let

brţe proći.

- Ma, šta mi napriča!

- Ne izazivaj me - opomenuo ju je

ozbiljno.

Devojka se veselo nasmejala

zadovoljna što je uspela da prodre

kroz njegov oklop bezbriţnog dečaka.

Izašla je iz pilotske kabine praćena

njegovim gunđanjem. Udobno se

zavalila u sedište i vezala je sigurnosni

pojas.

Dok je slušala Kameronov duboki

glas kako razmenjuje poslednje

informacije sa kontrolnim tornjem,

neosetno je utonula u san. Iza nje su

bile nedelje napornog rada i san joj je

bio neophodan.

Probudio ju je osećaj daje neko

uporno posmatra. Otvorila je oči i

susrela se sa Kameronovim pogledom.

Uspravila se u sedištu, otkopčala je

sigurnosni pojas i lenjo se protegnula

isteţući ukočene mišiće.

- Avionom upravlja automatski

pilot - objasni Kameron.

- Pretpostavila sam - klimnula je

glavom. - Tako je sigurnije,

pretpostavljam.

- Opet izazivaš? - pogledao ju je

ispod oka. - Ne bih ti to savetovao.

- A da li bi mi objasnio čemu je

sluţila ona predstava? - upitala je

oštro.

- Nisam imao dovoljno vremena

na raspolaganju i nisam hteo da se

raspravljam s tobom - slegnuo je

ramenima. - Misli o tome kao o

avanturi.

- Blago meni! - uzviknula je

sarkastično. - Baš su mi nedostajale

avanture, hvala ti.

- Nema potrebe da budeš

zajedljiva - prekorno ju je pogledao. -

Koliko znam, svaka ţena sanja o tome

da je, bar jednom u ţivotu, otme

zgodni muškarac.

- Prvo, ja nisam ’’svaka ţena” -

imitirala je njegov akcenat - a drugo,

ko ti je rekao da si zgodan?

- Zaista traţiš batine, Ogistina!

- Moţeš da pokušaš - rekla je

slatkim glasom. - Posle toga ćeš

provesti neko vreme u bolnici.

Kameron ju je nekoliko trenutaka

po- smatrao a zatim je zabacio glavu i

grohotom se nasmejao. Ogistina

pomisli da izgleda mnogo mlađi kada

se ovako smeje. Po njenoj proceni, bilo

mu je oko trideset pet godina.

Dohvatila je časopis sa police i

počela da ga lista. Posle nekoliko

trenutaka krišom je podigla pogled. I

protiv njene volje pogled joj se

zaustavio na njenom "otmičaru”.

Sedeo je preko puta nje čitajući

novine. Kada su im se pogledi sreli,

podigao je obrvu i zagledao se u nju.

Pitala se kako te sivoplave oči

izgledajukada se u njima javi pravi

plamen besa.

Odloţila je časopis i, naslonivši gla-

vu, zatvorila je oči. Utonula je u misli.

Dţejkob Ficpatrik je za nju bio

samo ime na papiru. Tačnije, njegovo

ime bilo je upisano u njenoj krštenici

već dvadeset osam godina.

Dţejkob je ostavio nju i majku kada

su joj bile tri godine. Otišao je u

Australiju i više se nije vratio. Ništa

nije čula o njemu do danas. Bila je

iskrena prema sebi i priznala je da ţeli

da vidi tog čoveka.

Ono malo što je znala o njemu

otkrila je nedavno. Bio je moćan

biznismen i uspešan političar u

poslednjih petnaest godina. Prema

novinskim člancima koje je pronašla,

niko nije bio bolje upućen u političku

scenu Australije od njenog oca.

Otkrila je i da se ponovo oţenio pre

desetak godina. Ţena mu je umrla pre

dve godine a dece nisu imali. Dţejkobu

je iz tog braka ostao pastorak, poznati

plejboj.

Sve su to bili podaci koji su mogli

da se nađu na internetu. Međutim, nju

je interesovalo nešto drugo, nešto što

nije mogla da pronađe u novinskim

isečci- ma. Htela je da zna zašto ih je

Dţejkob ostavio i zašto nikada više nije

došao da je vidi.

Zato je pristala na ovu komediju,

ţelela je, konačno, odgovore. Na kraju

krajeva, njeno je pravo da ih čuje.

Opustila se i ponovo je zadremala.

Probudio ju je duboki Kameronov glas.

- Hej, spavalice! - doviknuo joj je

iz kabine. - Veţi se, slećemo!

- Zar smo već stigli? - pospano

upita vezujući pojas.

- Moramo da sletimo zbog goriva,

a i ogladneo sam!

Potom se posvetio komandama i

nije obraćao paţnju na nju. Uspravila

se pro- verivši pojas. Tek kada je on to

pomenuo, shvatila je da je i ona

gladna.

Nagnula se prema prozoru

pokušavajući da nešto vidi. Bila je noć i

videla je svetla nekog grada ispod njih.

Avion se spustio, Kameron je izašao iz

pilotske kabine i poţurio da otvori

vrata.

- Koji je ovo grad? - upitala ga je

dok su išli prema aerodromskoj zgradi.

- Hong Kong - rekao je kratko.

Dok su čekali da prođu pasošku

kontrolu, njihova tela dodirnula su se

nekoliko puta. Ogistina je svaki put

osetila blagi nemir. Počela je da se pita

šta joj se to dešava.

- Kuda si krenuo? - ţelela je da

zna.

- Na večeru - uhvatio ju je za

ruku i poveo prema taksiju.

- Mogli smo da jedemo u

aerodrom- skom restoranu - pobuni se

devojka.

- Kada sam u Hong Kongu, uvek

jedem na istom mestu - rekao je

otvarajući joj vrata.

Slegnula je ramenima i skliznula na

sedište. Kameron je seo pored nje i re-

kao taksisti ime hotela.

Taksista je brzo vozio kroz gusti sa-

obraćaj dok je Ogistina zainteresovano

gledala kroz prozor.

- Mislila sam da idemo na večeru

- promrmljala je kada su stali

ispred luksuznog hotela.

- I idemo - osmehnuo se. - Imaju

najboljeg kuvara na ovoj hemisferi.

Na ulazu joj je bilo jasno da je

Kameron čest gost ovde. Svi su ga

dočekali ljubazno. Restoran je bio

ekskluzivan a gosti su bili odeveni u

večernja odela i toalete.

- Čini mi se da nisam obučena za

ovakvo mesto - rekla je idući za kono-

barom.

- Zar je vaţno kako je lepa ţena

obučena? - sačekao je da ona sedne. -

Tvoj izgled je vaţniji od svega ostalog.

- Ni ti nisi ništa bolji - osmehnula

se.

- Otkriću ti tajnu - rekao je

naginjući se ka njoj. - Trik je u tome da

gledaš ljudima u oči. Tako nikada neće

znati šta si obukla.

- Hvala za savet - nasmejala se

prihva- tajući jelovnik.

- Imaš li poverenja u mene? -

upitao je.

- Iznenadi me - odloţila je

jelovnik zavalivši se u stolici.

Kameron je poručio večeru i

aperitive. Bila je iznenađena njegovim

poznavanjem vina. U početku je

mislila da je on Dţejkobov radnik, ali

sada više nije bila sigurna u to.

- Niši mi rekao čime se baviš -

primetila je naizgled nezainteresovano.

- Imam mali ranč nedaleko od

Dţekobovog - nemarno je slegnuo

ramenima.

- Zašto je tebe poslao?

- Imao sam nekog posla u

Londonu - rekao je neodređeno. - Osim

toga, Dţej mi je prijatelj.

Klimnula je glavom otpivši gutljaj

pića. Ipak je bila u pravu. Kameron je

kauboj, pravi australijski kauboj.

Verovatno ga interesuju samo farma i

stoka.

Pogled joj je pao na njegove ruke i

iznenađeno je trepnula. Bile su lepe i

nimalo grube, to nisu bile ruke čoveka

koji se bavi teškim fizičkim radom. Da

li je moguće da ga je pogrešno

procenila, zapitala se.

Ili joj nije rekao baš sve. Primetila je

da na ruci ne nosi burmu, što opet

ništa nije značilo. Mnogi muškarci ne

nose burme. Ostatak večeri protekao je

u prijatnoj atmosferi. Nije se bunila

kada joj je predloţio da pređu u bar i

popiju još jedno piće.

Prigušeno svetio otkrilo je tek neko-

licinu gostiju. Kameron je poručio piće

ne upitavši je šta ţeli. Prijatna muzika

za ples dopirala je iz jednog ugla.

Ogistina je uhvatila Kameronov

pogled. Činilo joj se da moţe da

pročita ono što mu se mota po glavi.

Znala je da je pitanje trenutka kada će

je pozvati na ples.

- Hoćemo li? - ustao je pruţivši joj

ruku.

Poţelela je da se nasmeje, ali se

uzdrţala. Kameron ju je odveo do

malog podijuma privukavši je sebi.

Prijatno ju je iznenadilo to što je on

odličan plesač. Uprkos visini, kretao se

lako i gipko.

Priznala je sebi da uţiva i nesvesno

mu se pribliţila. Kameron je odgovorio

blagim stiskom. Privukao ju je bliţe

sebi i obavio ruke oko njenog tela.

Mogla je da oseti snaţne otkucaje

njegovog srca.

- Otkad sam te ugledao, ţeleo

sam da te poljubim - prošaputao joj je

na uvo.

- Nadam se da nećeš pozvati

nikoga u pomoć, Ogistina.

Spustio je usne na njene. Njegov

zagrljaj bio je čvrst i uzbudljiv, baš

kako ga je zamišljala. Usne su mu bile

beskrajno neţne, osetila je neočekivano

i ogromno zadovoljstvo.

Nije se povukla. Obavila je ruke

oko njegovog vrata ţeljno mu

odgovorivši na poljubac. Kameron ju je

jače privukao. Njegova snaţna,

negovana ruka, spustila se niţe, do

njenih bokova.

Miris njegovog tela delovao je

uzbuđu- juće na njena čula. Preplavila

ju je nesputana ţelja, to joj se odavno

nije desilo. Osetila je svaki napeti mišić

njegovog tela ispod tanke košulje.

Bila je bolno svesna njegove ţelje.

Ne razmišljajući o posledicama, pripila

se uz njega. Ljubio joj je vrat

izazivajući ogromno zadovoljstvo u

njoj. Osećala je svaki delić njegovog

tela, kao da su u krevetu.

- Ogistina - prošaputao je muklo -

veoma mi se dopada da te drţim u na-

ručju.

Pogledala ga je u oči a zatim je

ponovo utonula u njegov zagrljaj.

Ogistina je znala da ga neće odbiti ako

bude poţeleo da provede noć sa njom.

Obično je bila veoma oprezna kada

su muškarci u pitanju, a sada je bila

spremna za kratku, neobaveznu

avanturu na drugom kraju sveta.

- Trebalo bi da letimo noćas do

Melburna - rekao je promuklo. -

Mnogo sam popio, Ogistina, a tvoje

usne su me opile jače od svakog pića.

Hoćeš li me pozvati u svoju sobu

noćas?

- Da li je opasno probuditi se

ujutro s tobom krevetu? - uzvratila mu

je pitanjem.

- Kunem ti se da nije - osmehnuo

se.

- Koliko je sati? - upitala je

šapatom.

- Skoro će ponoć.

- Idemo - rekla je tiho.

Kameron je platio piće i poţurio na

recepciju. Nekoliko minuta kasnije, sa

ključem u rukama, prebacio joj je ruku

preko ramena i pošli su do liftova.

Čim su se vrata lifta zatvorila,

strasno ju je poljubio. Nerado su se

odvojili kada se lift zaustavio. Ogistina

minut kasnije shvati da se nalaze u

veoma luksuznom apartmanu.

Kameron je zatvorio vrata za

sobom. Kada joj je prišao sasvim blizu,

odmerio ju je od glave do pete. U

njegovim očima prepoznala je

zadovoljni muški pogled koji joj je

govorio da mu se dopada ono što vidi.

Nije pomišljala na to da zaustavi

njegove ruke, koje su počele da svlače

jedan po jedan deo njene odeće. U

čitavom telu osetila je navalu vreline

koja je prerastala u pravu groznicu.

Pogledala ga je kroz poluspuštene

trepavice. Kameron je bio najprivlačniji

i najmuţevniji muškarac koga je srela.

Pri pogledu na njegova široka prsa

prekrivena zlatnim dlačicama osetila je

da joj se suše usta. Pramen plave kose

pao mu je na čelo dajući mu dečački

izgled.

Beskrajno neţno Kameron je

zavukao ruke u njenu kosu i poljubio

je.

Ako je negde, u nekom kutku

njenog razuma postojala svest o tome

da treba da prekine sve to, nestala je u

tom trenu. On se malo odmaknuo od

nje i zagledao se u njene oči pogledom

zamućenim od strasti.

Da je smatrala sebe najruţnijom ţe-

nom na svetu, njegove oči ubedile bi je

tog trenutka u suprotno. Znala je da je

niko nikada više neće ţeleti kao

Kameron u tom trenutku. Niti će ona

ikada ponovo poţeleti nekoga kao što

je poţelela njega. Ne skidajući pogled

sa nje, Kameron se oslobodio

poslednjeg komada odeće. Primetila je

da je i on veoma uzbuđen ali činilo joj

se da potpuno vlada situacijom. Za

razliku od mene, pomislila je smušeno.

Ponovo je osetila njegove usne na

svojima pa mu je istom ţestinom od-

govorila.

Ogistina kasnije nije mogla da se

seti kako su završili u krevetu, ali

osetila je prijatnu teţinu njegovog tela i

prepustila mu se. Izvila je telo prema

njemu kada je osetila njegove ruke na

svojim grudima.

Nikada u ţivotu nije osećala takvo

zadovoljstvo. Nijedan muškarac nije

uspeo da probudi toliku strast u njoj.

Kada je konačno osetila njegove

bokove među svojim butinama, učinilo

joj se daje odahnula. Više nije mogla da

izdrţi a Kameron je nije pustio da

dugo čeka. Spojila su se njihova tela.

Bila je spremna i prepustila se

njegovom ritmu. Izvila se prema

njemu kao .da je čitavog ţivota čekala

taj trenutak. Za nju više ništa na svetu

nije bilo vaţno. Kretali su se u

savršenoj harmoniji, kao jedno.

Pogledi su im se sreli, mutni od

strasti i neizgovorenih obećanja. Posle

nekog vremena Ogistina oseti da njeno

zadovoljstvo raste. Pritisnula je

rukama njegova leđa privlačeći ga

bliţe sebi.

Vrhunac zadovoljstva zahvatio ih je

u istom trenu. Ostali su spojeni teško

dišući. Ogistina nije ţelela da se

pokrene da ne bi prekinula taj čarobni

trenutak. Ţelela je da ostane u

njegovom zagrljaju, zauvek.

Otvorila je oči pogledavši ga zama-

gljenim, čeţnjivim pogledom. Kame-

ron ju je poljubio strasno, zahtevno.

Jezikom je rastvorio njene usne i pri-

vio je u čvrst zagrljaj. Spremno mu je

uzvratila poljubac.

U njoj se ponovo rasplamsavala va-

tra, čeznula je za tim da mu se ponovo

preda. Obavila mu je ruke oko vrata i

zavodljivo se promeškoljila pod njim.

- Opet? - prošaputao joj je neţno

na uvo.

- Opet - promrmljala je.

Ponovo se gladno predala strasti

koju do tada nije poznavala. Podelili su

zadovoljstvo veličanstvenije nego pret-

hodnog puta.

****

- Ti nisi normalna! - Ogistina je

uporno ponavljala svom odrazu u

ogledalu.

Ipak, bilo je nečeg u njenim očima,

nečeg oko usana čega ranije nije bilo.

Duboko je uzdahnula svesna činjenice

da prvi put u ţivotu ne razume sebe.

Nije mogla da objasni sebi šta se

dogodilo i zašto nije mogla da odoli

Kameronu Harperu.

Ona nikada nije traţila veze za

jednu noć ili vikend, koliko je mogla

da traje njena veza sa Kameronom.

Nikada joj seks nije bio najvaţniji.

Viđala je i ranije zgodne muškarce

pa nije podlegla porivu da završi sa

njima u krevetu. Podigla je

bespomoćno ruke uvis, već sat

vremena pokušavala je da shvati kako

se sve to desilo.

I, najgore od svega bilo je to što ovu

noć neće moći da zaboravi. Pomisao na

to da ga posle kratkog boravka u

Australiji više neće videti, bila joj je

nepodnošljiva.

Zatresla je snaţno glavom kao da

ţeli da razbistri misli. Oni su bili

stranci koji su se sreli pod čudnim

okolnostima, zaključi devojka.

Ipak, bila je poštena i priznala je

sebi da joj je Kameron pruţio najlepšu

noć u ţivotu. Mada nije imala veliko

ljubavno iskustvo, shvatila je da je

upravo dpţivela nešto izuzetno.

Znala je da to što je doţivela sa

njim nikada neće doţiveti ni sa kim

drugim. Ona, Ogistina Lejland, uvek je

bila savršeno razumna, a sada...

Nije znala kud je noćas nestala ona

uzdrţana, konzervativno vaspitana

devojka koja je prvi put izašla na

sastanak sa momkom kada je napunila

osamnaest godina. Sada je odraz u

ogledalu pokazao strasnu, vatrenu

mladu ţenu.

Povremeno je izlazila sa momcima,

onoliko koliko joj je to posao dozvolja-

vao. Jedna ili dve veze bile su ozbiljne

ali je oba puta znala da još uvek nije

našla pravog.

A od tog pravog očekivala je da

bude razuman čovek koji radi pristojan

posao za pristojnu platu i da je

spreman da posveti ţivot porodici i

deci.

Nije sanjala o heroju, o filmskom

glumcu ili poznatom naučniku. Nije

čak sanjala ni o novcu. Ţelela je

običnog, prosečnog, normalnog

čoveka. Kako onda da objasni ono što

se noćas dogodilo, ponovo se zapitala.

Zašto je dozvolila nepoznatom

kaubo- ju da je povede sa sobom? I

zašto mu je dopustila daje uzme kao

da mu pripada? I zašto sada nije mogla

da zaboravi njegove dodire i poljupce?

To nije bila ljubav, bila je ubeđena u

to, sve se prebrzo desilo. Preostao je

samo jedan odgovor, u pitanju je strast

kojoj će robovati do kraja ţivota.

Više ništa ne znam, pomisli očajno

devojka. Znala je samo jedno: da je

spremna na sve, apsolutno sve, samo

da provede još jednu noć sa

Kameronom. Pod bilo kojim uslovima.

Ipak, Ogistina nije mogla da se

otme utisku da nije jedina ţena u

njegovom ţivotu. Dosad je navikla da

se oslanja na svoj instinkt i on je nikada

nije prevario. A sada joj je govorio da

Kameron nije slobodan.

Moţda je tako najbolje. Za nekoliko

sati uspeo je da od odgovorne osobe

stvori ovu... Ţenu spremnu da mu se

preda. Neće se previše vezati za njega,

obećala je sebi.

Iz nekog razloga Kameronova

blizina budila je u njoj ţelju da se igra

sa svojom sudbinom, da ispituje

granice do kojih je bezbedno ići.

Ogistina se trţe iz obamrlosti i

prizvavši u pomoć svu svoju snagu,

uputi se pod tuš.

- Na šta li si mislila, Tina? -

progunđala je puštajući vodu.

Ali odlično je znala na šta misli ako

je misliti dobar izraz za ono što se

dogodilo. Naslonila se rukama na zid

kabine i pustila da joj mlaka voda klizi

niz telo. Osetila je da se polako opušta.

Donela je i neke odluke. Prepustiće

se sudbini da je vodi, neće se opirati

ničemu što joj priredi. Odbaciće sve

osobine pristojne devojke i uţivaće u

slobodi koju time stiče. Iskoristiće to

do kraja. Jednom u ţivotu biće

neobuzdana.

Neće traţiti nikakve zakletve na lju-

bav, već samo uţivanje. Biće to kratko i

slučajno uţivanje, bez obaveza i bez

obećanja. Duboko je uzdahnula zatvo-

rivši tuš. Obmotala je veliki frotir oko

sebe i rastresla kosu prstima, a zatim je

zakoračila u sobu. Zastala je nasred

sobe ne znajući šta da radi. Celo njeno

biće čeznulo je za Kameronom.

On je mirno spavao leţeći na

stomaku i ona se plašila da će ga

probuditi. Duboko je uzdahnula.

Viđala je i dosad naga muška tela ali

ovakvo nikada ranije...

Pred njom je leţao čovek koji je

pod- sećao na renesansnu skulpturu.

Koţa mu je bila potamnela od sunca i

prekrivena sitnim, zlatnim dlačicama.

Snaţni mišići isticali su se ispod

zategnute koţe. Bilo joj je jasno da te

mišiće nije stekao u teretani za kratko

vreme. Takođe je bila svesna činjenice

da takvo telo privlači paţnju i

najprobirljivijih ţena.

Pogledala je sat na noćnom stočiću

shvativši da će uskoro svanuti. Od-

mahnula je glavom i uvukla se u

krevet. Ostala je blizu ivice, daleko od

Kamerona. Legla je na bok i zagledala

se u njegovo usnulo lice, a onda je

utonula u san.

Probudila ju je toplina. Shvatila je

da joj neko ljubi vrat i miluje njen

stomak Kroz svest su joj prošle scene iz

prethodne noći. Osetila je da su joj se

obrazi zaţarili.

- Da li si to pocrvenela, ţdrebice?

- upitao je tihim, hrapavim glasom.

- Dešava se i najboljima -

promrmljala je.

Ogistina je osetila da je ponovo

obuzima ţelja. Kameron uhvati njen

pogled i osmehnu se. Ona se takođe

osmehnula osećajući da njenim

venama kola divlje uzbuđenje.

Njegova ruka ldiznula je između

njenih butina i Ogistina uzdahnu.

Zatvorila je oči prepuštajući se nje-

govim usnama i dodirima. Uţivala je u

toplini kojom je zračilo njegovo snaţno

telo. Predala mu se privlačeći ga bliţe

sebi.

- Divna si - promrmljao je

Kameron

- Ţelim te.

- I ja tebe ţelim - rekla je

promuklo. Svaki njegov pokret

udaljavao ju je od zdravog razuma.

Njegovi uzdasi mešali su se sa njenima

i stopili se u jedan zajedno dostigavši

vrhunac i zajedno utihnuvši.

- Ti si najfantastičnija ţena koju

sam upoznao - rekao je neravnomerno

dišući.

- Ni ti nisi loš - uzvratila mu je.

- Nisam loš? - pridigao se na lakat

zagledavši se u njene oči. - To je sve što

ţeliš da mi kaţeš?

- Pretvorio si me u roba strasti -

sklonila mu je nestašni pramen sa čela.

- Čini mi se da bih se svega

odrekla za jednu noć s tobom.

- Samo jednu? - nakrivio je glavu.

- Onoliko noći koliko moţeš da

mi pruţiš - ispravila se.

- To zvuči mnogo bolje -

osmehnuo se zadovoljno. - A sada,

ustaj! Treba još nakratko da se

zaustavimo u Melburnu. Dţej je

verovatno postao nestrpljiv.

Brzo je ustala i počela da se oblači.

Krajičkom oka videla je da i Kameron

to radi. Zavladala je tišina ali, na njeno

iznenađenje, nije bila neprijatna.

Kameron je izmirio hotelski račun i

ubrzo su bili na putu do aerodroma.

Ovoga puta odlučila je da let provede

u pilotskoj kabini. Nekoliko sati

kasnije avion ponovo poče da se

spušta i ona ugleda grad okupan

suncem.

- Idemo - rekao je Kameron

ustajući.

- Čeka nas mnogo posla.

- Kakvog posla? - zbunjeno je

pošla za njim.

- Videćeš - zagonetno se

nasmešio. Uhvatio ju je za ruku i

poveo prema

velikoj garaţi. Očekivala je dţip, ali

nije se previše iznenadila kada je

ugledala malu crvenu ’’korvetu”.

Dţentlmenski joj je otovrio vrata i

sačekao da se smesti, a zatim je obišao

kola i seo za volan.

Čim je startovao motor, spustio je

ruku u njeno krilo. Ogistina se prvo

iznenađeno trgnula, a zatim ga je brzo

uhvatila za ruku da spreči neki

slobodniji pokret. Osetila je blagi

stisak, a onda je isprepleo svoje prste

sa njenima.

- Ovako je bolje - osmehnuo se. -

Volim da te dodirujem.

- Kuda idemo?

- U kupovinu. Zašto mi ne

nasloniš glavu na rame, a ja ću te

zagrliti?

- Po pravilu, potrebne su ti obe

ruke za voţnju - rekla je kroz smeh. - O

kakvoj kupovini pričaš? .

- Treba ti garderoba - namignuo

joj je. - Biće to zanimljivo iskustvo.

- Ne dolazi u obzir da mi kupuješ

odeću! - pobuni se devojka izvlačeći

ruku iz njegove.

- Smiri se, Ogistina. U stanju si da

planeš kao letnji poţar, što je

fantastično u spavaćoj sobi ali ovde...

- E, ne mogu da verujem! -

pogledala gaje zapanjeno. - Kada bolje

razmislim, zaustavi kola da izađem.

Vraćam se iz ovih stopa kući!

- Smiri se, pobogu! - pogledao ju

je a zatim se ponovo koncentrisao na

put. - Gora si od svake divlje ţdrebice,

časna reč. Počinjem da verujem da je

jedini način da te drţim pokornom to

da stalno vodim ljubav s tobom. Nije

da se bunim, ali malo mira...

- Slušaj ti! - poskočila je na

sedištu. - Ako još jednom...

- Sve što kupiš ide na Dţejev

račun! - zaustavio je bujicu njenih reči.

- U redu? Ne moţeš sve vreme

boravka ovde biti u tome što sada imaš

na sebi.

- Ne bih imala taj problem da me

nisi kidnapovao!

- Znam - duboko je uzdahnuo. - A

sada se smiri.

Nekoliko puta duboko je

uzdahnula, morala je i da izbroji do

deset. Konačno se smirila i dozvolila

mu da je ponovo uhvati za ruku.

Ostatak voţnje proveli su u tišini.

Kameron je zaustavio automobil u

elitnom delu grada. Ogistina je bila

praktična, retko je davala mnogo

novca na garderobu pre svega zato što

ju je na poslu uglavnom uništavala, pa

je to bilo bacanje para.

Prodavačica joj je donela nekoliko

haljina u kabinu. Počela je da se svlači.

Trgnula se kada je devojka vrisnula a

onda je shvatila da je uzrok njen

revolver za pojasom.

- Šta se desilo? - upita Kameron

pojavivši se na vratima.

- Ništa - Ogistina sleţe ramenima

i odloţi pištolj.

- To si ponela?! - uzviknuo je

iznenađeno.

- A šta si očekivao?! - oči su joj

sevnule.

Kameron je nešto progunđao sebi u

bradu i izašao iz kabine. Ogistina je

odabrala nekoliko jednostavnih

haljina, međutim, Kameron je

insistirao da uzme i dve večernje,

svečane haljine.

Zbunjeno ga je gledala ali se nije

pobunila. Kupila je i nekoliko pari

farmerki, zatim košulja i jednostavnih

bluza. Posle ţučne prepirke naterao ju

je da kupi i kaubojske čizme i šešir.

- Ovo je previše - gunđala je idući

za njim. - Ne nameravam zauvek da

ostanem ovde. Neću stići da obučem

pola te garderobe. To je bespotrebno

bacanje para, ali ti nećeš da slušaš.

- Ne brini za novac - rekao je

ubacujući kese u gepek. - Dţej ga ima u

izobilju. Prekini da gunđaš i ulazi u

kola.

Startovao je motor i prebacio ruku

preko njenog ramena. Zagrlio ju je

neţno je prisilivši da se nasloni na

njega. Ogistina se opustila i spustila je

ruku na njegovo koleno. Nikada se nije

osećala toliko bliskom nekom

muškarcu kao Kameronu u tom

trenutku.

- Koliko će ovoga puta trajati let?

- upitala ga je kada su stigli na

aerodrom.

- Malo duţe od pola sata - rekao

je spremno. - Ako hoćeš, moţeš da

odre- maš u kabini.

- Ne, hvala - odmahnula je

glavom i krenula za njim.

Avion se lako odvojio od zemlje i

brzo je postigao potrebnu visinu.

Ogistina je posmatrala krajolik pod

sobom. Na njeno iznenađenje, bilo je

veoma mnogo zelenila.

Kruţili su iznad zelenih pašnjaka

na kojima su pasle krave. Na udaljenoj

poljani ugledala je veliko krdo konja

koje se dalo u trk kada ih je avion

nadleteo. Ugledala je i veliku belu

kuću.

Odmah je uočila tenisko igralište i

veliki bazen nepravilnog oblika usred

ogromnog negovanog travnjaka. Pored

velike kuće bilo je nekoliko manjih

brvnara, verovatno namenjenih

radnicima.

Kameron je sleteo na malu,

uređenu pistu. Pored velikog dţipa

stajao je visok muškarac obučen u

izlizane farmerke i teksas košulju.

Široko se osmehnuo dodirnuvši

prstom obod šešira kada su mu prišli.

- Dobro došli, gospođice - rekao

je veselo. - Ja sam Ned Kiper, Dţejeva

desna ruka.

- Hvala - uzvratila mu je

osmehom. - Ja sam Ogistina Lejland.

- Znam - klimnuo je glavom i

otvorio vrata na suvozačevoj strani. -

Dţej vas nestrpljivo očekuje.

- Daj ključeve, Nede - reče

Kameron kada je ubacio njene stvari u

dţip.

- Neće moći, Rone - Ned

odmahnu glavom. - Ne dam ti svoj

terenac ni za ţivu glavu.

- A ja neću da me ti voziš -

progunđa Kameron.

- U tom slučaju, moraćeš da

pešaćišdo kuće - nasmeja se Ned i

obiđe kola. - Šta si odlučio?

- Ovoga puta će biti po tvome -

promrmljao je i seo na zadnje sedište.

Nekoliko minuta kasnije zaustavili

su se ispred kuće i Ogistina izađe iz

dţipa. Prvo je primetila prostrani trem

oivičen okruglim stubovima.

Kameron ju je uhvatio za ruku i

poveo kroz hol čiji su zidovi bili

ukrašeni slikama. Uveo ju je u radnu

sobu s pogledom na travnjak iza kuće.

Za velikim radnim stolom sedeo je

čovek zbog kog je ona bila tu.

Dţejkob i ona gledali su se

netremice, u tišini. Odmeravali su se

kao dva protivnika u ringu traţeći

slabosti onog drugog. Konačno,

Dţejkob se osmehnuo.

- Hvala ti što si došla - rekao ie

prijatnim, dubokim glasom.

- Teško da je to bila moja

slobodna volja - promrmljala je

gledajući iskosa Kamerona.

- Ono što sam saznao o tebi

govori suprotno - rekao je mirno.

- Zaista? - Ogistina podiţe obrvu.

- Šta ste to saznali o meni?

- Mnogo toga - Dţejkob se

značajno osmehnu. - Odaješ utisak

neţne i krhke ţene, ali je to maska. Da

li grešim ako kaţem da Kameron

nikada ne bi uspeo da te dovede da ti

to nisi ţelela?

- Ne grešite - osmehnula se.

- Eto, vidiš - zadovoljno je

klimnuo glavom. -1, molim te, nemoj

da mi per- siraš. Ne znam da li znaš,

ali mi nismo stranci.

- Znam ko si - rekla je odlučno -

ali ipak smo stranci.

- To ţelim da promenim, Tina -

rekao je tiho. - Mogu tako da te

zovem, zar ne?Gotovo svi koji me

poznaju koriste taj nadimak - slegnula

je ramenima. - Ne vidim zašto ne bi i

ti.

- Odlično - Dţejkob se osmehnu.

- Pretpostavljam da bi ţelela da se

osveţiš od puta i da se presvučeš.

Posluga će te odvesti u tvoju sobu.

Sačekaćemo da nam se pridruţiš da

bismo zajedno večerali.

Ogistina izađe iz sobe ne

pogledavši nijednog muškarca. Bila je

potpuno pod uticajem prvog susreta sa

Dţejkobom Ficpatrikom. Još uvek nije

mogla da poveţe reč ’’otac” sa njim.

Izgledao je mnogo stariji nego što je

bio, imao je tamne podočnjake i upale

obraze. Njegova riđa kosa bila je

prošarana sedim vlasima. Nekada je

sigurno bio visok i zgodan, ali je ona

upoznala njegovu senku.

U holu je naletela na Neda, koji je

pozvao devojku da joj pokaţu sobu.

Soba je bila na kraju hodnika na prvom

spratu, u roze i plavim tonovima, što

se Ogistini veoma dopalo.

Zatekla je devojku kako slaţe njene

stvari u ormar. Osmehnula joj se i pro-

duţila u kupatilo, ţelela je da skine

putnu prašinu sa sebe. Topla voda

uvek ju je opuštala.

Izašla je u sobu ogrnuvši

bademantil koji je pronašla u kupatilu.

Nekoliko trenutaka stajala je ispred

otvorenog ormara razmišljajući o tome

šta da obuče. Na kraju je uzela

farmerke i košulju.

- Ah, stigla si - uzviknu Dţejkob

kada ju je ugledao u dnu stepenica. -

Da li si se osveţila?

- Jesam, hvala - klimnula je

glavom.

- Hajde - pruţio joj je ruku -

traţio sam da nam serviraju večeru na

tremu. Noć je prijatna, šteta je da

sedimo unutra.

Tokom večere vodili su

neobavezan razgovor. I Kameron i

Dţejkob trudili su se da je zabave.

Ogistini je bilo jasno da su njih dvojica,

uprkos razlici u godinama, zaista dobri

prijatelji.

Sedela je naspram Kamerona

izbegavajući da ga pogleda u oči. On je

bio potpuno miran, a Dţejkob se

pretvarao da ništa ne primećuje.

- Moram da ti kaţem da me je

Ron veoma razočarao - Dţejkob se u

jednom trenutku nagnuo prema njoj. -

Da sam bio na njegovom mestu, i da

mi je toliko godina koliko je njemu,

odveo bih te prvo na večeru u

ekskluzivni restoran. Ponudio bih ti

dobro vino, a posle toga još ponešto.

- Priznajem daje baš tako bilo -

spremno odgovori Kameron. - Ali,

Ogistina nije lak zalogaj.

- A Kameron Harper je zavodnik

prve klase - dodala je devojka.

- Stičem utisak da se između vas

dvoje dogodilo nešto više od običnog

susreta - nasmeja se Dţejkob.

- Pa, sad... - Kameron se nećkao.

- Naravno da jeste - devojka oštro

pogleda obojicu. - Kidnapovao me je

uz objašnjenje da ti ţeliš da me vidiš. A

pri tom sam zamalo pucala u tu ludu

glavu.

- Oho! - Dţejkob se nasmeja.

- Siguran sam da je pištolj bio

prazan - progunđa Kameron.

- Jesi li spreman da se kladiš? -

upita Ogistina.

Pogledao ju je zbunjeno, a onda su

svi počeli glasno da se smeju. Posle

večere Dţejkob se povukao u svoju

sobu jer ga je uzbuđenje zamorilo.

Kameron se ta- kođe oprostio,

uzdrţano, uz izvinjenje da mora da

obiđe svoj ranč.

Čula je zvuk avionskog motora i

znala je da je otišao. Neko vreme

sedela je na tremu zagledana u

zvezdano nebo a onda je duboko

uzdahnula i popela se u svoju sobu.

Zaspala je čim je glavom dotakla

jastuk.

3. poglavlje

Probudilo ju je kucanje povratima.

U prvi mah nije znala gde je. Sunce se

pro bijalo kroz lagane zavese i

Ogistinu shvati da je svanulo. Ponovo

je ćula kucanje i lenjo se protegnula u

krevetu.

- Slobodno - rekla je obuzdavajući

zevanje.

- Dobro jutro, gospođice -

devojka proviri u sobu. - Gospodin

Đţejkob vas očekuje na doručku.

- Recite mu da ću doći čim se

istuširam.

Zbacila je pokrivač sa sebe i

poţurila u kupatilo. Mlaka voda

pomogla joj je da se razbudi. Obukla je

farmerke, košulju i patike. Kosu je

rastresla rukom i pustila je da se suši

sama.

Diejkoba je zatekla u salonu, sedeo

je udobno zavaljen u fotelju čitajući

neku knjigu. Zastala je za trenutak

svesna činjenice da je nije čup i

iskoristila priliku da ga pogleda iz

prikrajka.

Nesporno je nekada bio zgodan

muškarac, pomisli devojka. Ali nije

samt) to u pitanju, bilo je još nečeg što

je zračilo iz njega.

- Dakle? - upitao ju je podigavši

pogled na nju. - Kakav si sud donela?

- Još uvek nisam sigurna - uspela

je da prikrije iznenađenje.

- Nadam se da nisi razočarana -

blago se osmehnuo.

- Ja te ne poznajem - slegnula je

ramenima.

- To nije moja krivica, veruj mi -

duboko je uzdahnuo. - Desilo se

mnogo toga i ja...

- Šta?

- Bila mi je ponuđena jedinstvena

poslovna prilika ovde, u Australiji.

Dogovor je bio da dođem prvi, a za

nekoliko meseci da mi se pridruiite

tvoja majka i ti. Međutim, sve se

odvijalo sporije nego što smo planirali

i prošlo je godina pre nego što sam

mogao da vas dovedem. Za to vreme

tvoja majka mi je sve rede pisala a naši

telefonski razgovori bili su sve kraći

Kada sam konačno došao pa vas bilo

je prekasno.

- Kako zo mislit? Ogistina ga

zbunjeno pogleda.

- Samanta ti ništa nije pričala,

uzvratio joj je pitanjem.

- O tebi, ništa - ispruţila je noge

prekrstivši ih, a ruke je zavukla u

dţepove. - Odrasla sam verujući da mi

je Stiv Lejland otac. Tek posle njegove

smrti medu njegovim papirima

pronašla sam dokumenta o usvojenju.

Naravno, tvoje ime bilo je na njima.

Tako sam saznala da mi Stiv nije otac i

počela sam da sklapam kockice

mozaika. Shvatila da naše zajedničke

fotografije sa Stivom počinju da se

pojavljuju od moje četvrte godine pa

sam zaključila da si nas ostavio kada

mi je bilo tri godine. Naravno, nisam

bila sasvim sigurna jer više nije bilo

nikoga da se raspitam. Ti si bio samo

ime na papiru.

- Dobro si zaključila – osmehnu

se Dţejkob. - Ali nisam vas napustio,

trebalo je da mi se pridruţite.

Međutim, tvoja majka je srela Stiva i...

On je mogao da joj pruli ono što ja u

tom trenutku još uvek nisam

- Novac - podsmehnu se Ogistina.

- Da - klimnuo je glavom. —

Samanta je volela novac. Tačnije,

volela je ono što je novac mogao da joj

pruţi. Kada sam se vratio po vas, tvoja

majka nije htela da pođe. Ti si bila

previše mala da bih te poveo, a u tom

trenutku nisi me se ni sećala. Da sam te

uzeo, kao što sam hteo, bila bi to

trauma za tebe. Zato sam pristao na

razvod i vratio se u Australiju.

- Zašto nisi pokušao da odrţiš

kontakt sa nama? - pogledala ga je

ispod oka.

- Sa mnom?

- Jesam - nasmešio se kao da se

izvinjava. - Svako moje pismo i svaki

moj poklon vratili su se neotvoreni.

Mislio sam da ne ţeliš da budeš u vezi

sa mnom.

- Nisam znala za tebe do pre tri

godine.

- To sada znam, tada sam mislio

drugačije - slegnuo je ramenima. - Sve

je to, u stvari, moja krivica. Trebalo je

da budem uporniji. Moţda je trebalo i

da dođem u Englesku, ali plašio sam se

tvog odbijanja.

- Nisi se plašio kada si poslao

Kamerona Harpera po mene - rekla je

ironično.

- Jesam, plašio sam se više nego

ikad. Jedina razlika bila je u tome što

sada nisam imao šta da izgubim. Bliţi

mi se kraj, a tada ljudi pronađu u sebi

snagu za mnogo toga. Odlučio sam da

te konačno dovedem ovde, makar i

silom.

- Mogli li da znam s kojim ciljem?

- gledala ga je podozrivo.

- Tina, ti si moja krv, prava si

Ficpatrikova - gledao ju je netremice. -

Pošteno je da me Ficpatrik nasledi.

- Ja sam Lejland - pobuni se

devojka. - Ako si me ovde doveo zato

da bi mi ponudio svoj novac, onda...

- To je jedan od razloga, Tina -

prekinuo ju je blago. - Hteo sam da te

vidim, više od svega. Nijednog

trenutka nisam prestao da mislim na

tebe. Ovaj ranč i sve što posedujem

nazvano je po tebi. A ime si dobila po

mojoj majci, koja je bila Francuskinja.

Čak veoma ličiš na nju, izuzev kose,

naravno.

- Naravno - promrmljala je. -

Koliko znam, bio si oţenjen. Šta je sa...

- Nismo imali dece - brzo ju je

prekinuo. - Ričard mi je pastorak, a to

je postao kada mu je bilo dvadeset

godina. Nikada ga nisam usvojio. Moje

jedino dete si ti.

- Ipak..

- Tina, upoznaćeš ga večeras -

rekao je meko. - On je plejboj, ţivi od

danas do sutra. Novac troši na provod,

skupa kola i ţene. Neka slobodno

nastavi tako dok treje novac koji mu je

ostao od majke. Moj novac pripada

tebi.

- Nisam sigurna da ga ţelim -

promrmljala je devojka.

- Ne moraš ga ţeleti, Tina -

osmehnuo se tuţno. - Uzmi ga, ispuni

mi poslednju ţelju. Posle radi s njim

šta ţeliš. Pokloni ga ako hoćeš.

- Zašto ga ne ostaviš Kameronu? -

upitala je iznenada. - Vas dvojica ste

očigledno bliski.

- Dobiće i on nešto - značajno se

osmehnuo - nešto što odavno

priţeljkuje.

- Ipak, moram da razmislim -

uzdahnula je duboko. - Sve se ovo

desilo tako iznenada.

- Naravno - klimnuo je glavom i

ustao iz fotelje. - Hajdemo na doručak

Večeras je zabava u tvoju čast.

- Nisam sigurna...

- Biće lepo, videćeš - nagovarao ju

je Dţejkob. - To je prilika da se okupe

sve komšije i prijatelji. Prevaljujemo

velike razdaljine da bismo se druţili.

Ţelim svima da te predstavim.

- U redu - rekla je znajući da

nema svrhe da se protivi.

- Odlično - zadovoljno je klimnuo

glavom sedajući za trpezarijski sto. -

Biće to odlična zabava. Raspalićemo

roštilj i uţivati pod vedrim nebom.

Neki će prespavati ovde jer ţive

daleko.

- Mogu li da pomognem? -

ponudila se spremno.

- Sve je pod kontrolom. Ti se

opusti i uţivaj. Ako ţeliš, Ned će ti

pokazati ranč. Umeš li da jašeš?

- Naravno.

- Odlično, reći ću Nedu da te

povede u obilazak.

Posle doručka Ned je došao da je

povede u obilazak imanja. Ogistina je

čvrsto sedela u sedlu posmatrajući

okolinu. Farmerke i košulja dugih

rukava štitili su je od jakog sunca. Sa

šeširom širokog oboda na glavi,

podsećala je sebe na kaubojku.

Divila se ogromnom zelenom

prostranstvu na kojem su pasla stada

ovaca i krupne stoke. Ned ju je poveo

do velikog korala prepunog rasnih

konja. Zastala je zadivljena lepotom i

snagom tih plemenitih ţivotinja.

- Očekivala sam pustinju - rekla je

iskreno u jednom trenutku. - Ţutu i

sprţenu zemlju. Ovo je neverovatno.

- Mnogi tako zamišljaju

Australiju - nasmejao se Ned. - Ne

kaţem da nema i toga, ali ovaj kraj je

najplodniji u zemlji. A "Ogistina” je

jedan od najboljih rančeva, pored

"Starsouna”, naravno.

Ogistina je klimnula glavom, ništa

nije pitala. Produţili su dalje. Posle

pola sata jahanja došli su do malog

jezera. Zemlja je tu bila crvena, kao i

stene koje su okruţivale mirnu

površinu vode.

- Čini mi se da sam se odjednom

obrela na Marsu - nasmejala se

devojka.

- Da, zaista je jedinstven prizor.

Iz šupljina tih crvenoţutih stena

probijalo se cveće najrazličitijih boja.

Devojka pomisli da u ţivotu ništa

lepše nije videla. Trgla se kada je čula

udaljeni topot brojnih konja.

- To je krdo divljih mustanga -

objasni Ned. - Dolaze ovde na vodu.

Bolje da se sklonimo.

Vraćali su se polako nazad.

Ogistina je rasedlala svog konja i

istimarila ga. Tek što je to završila, čula

je zvuk avionskog motora.

Videla je mali sjajni beli avion kako

nadleće kuću i počinje da se spušta.

Gotovo u istom trenutku ugledala je

veliki dţip kako se pribliţava kući.

Kameron je bio za volanom i,

nesvesno, srce joj je poskočilo.

Lice je razvukla u osmeh koji se

gotovo istog trenutka zaledio na

njenim usnama. Kameron nije bio sam.

Izašao je iz automobila poţurivši da

otvori vrata sa suvozačeve strane.

Njegov saputnik bila je veoma lepa

ţena sveđog blistavog tena, guste crne

kose ikoja joj je dopirala do polovine

leda i izrazito vitkog i lepo građenog

tela. Na sebi Je imala svetlu haljinu

koja joj je dopirala do kolena. Bila je

veoma elegantna.

Prisno je uhvatila Kamerona pod

ruku. U poređenju sa njom, Ogistina je

u tom trenutku izgledala, najblaţe

rečeno, neugledno. Ne dozvolivši da

joj to zasmeta, visoko je podigla bradu

i sigurnim korakom pošla u kuću.

Tek tada je primetila da se još jedna

kola zaustavljaju- - Iz njih je izašao

visok, crnokos muškarac. Korak mu je

bio lagan, gotovo lenj, karakterističan

za čoveka koji nikud ne ţuri i koji se

ničim ozbiljno ne bavi.

Zatekla ih je u salonu. Dţejkob se

osmehnuo i pošao joj je u susret.

Otresla je prašinu sa farmerki i gotovo

se nasmejala kada je uhvatiia devojon

prezrivi pogled kojim ju je odmerila.

- Tina, stigla si — Dţejkob je

uhvati za ruku. - Jesi li uţivala u

jahanju?

- Baš mi je prijalo — nasmešila

mu se.

- Hvala ti.

- Dođi da te upoznam sa gostima

- naglasio je poslednju reč. - Rona znaš.

Lepotica pored njega je Pamela

Spenser, poznata manekenka i Ronova

bliska prijateljica.

- Drago mi je - Pamela pruţi ruku

izveštačeno se osmehnuvši.

- A ovo je Ričard Nolen, moj

pastorak.

- Znači, ti si devojka o kojoj se toliko

priča u ovoj kući u poslednje vreme.

Ričard joj je uputio zavodnički

osmeh pokazujući niz savršenih belih

zuba.

Ogistina mu uzvrati osmehom.

Prihvatila je piće koje joj je ponudio.

Udobno se zavalila u fotelju, prekrstila

je noge i pripalila cigaretu. Pijuckala je

piće gledajući Pamelu ispod oka.

Bilo je očigledno da ta namiguša

smatra da polaţe pravo na Kamerona.

Nije znala zašto ali to joj je veoma

zasmetalo. Otpila je poveći gudjaj

pokušavajući da se koncentriše na ono

što joj je Ričard pričao.

U jednom trenutku Ogistinu su

pozvali da se javi na telefon. Zbunjeno

je poţurila, znala je da to moţe da

bude samo neko s posla. I bila je u

pravu. Završila je razgovor i okrenula

se da izađe iz radne sobe kada je

ugledala Kamerona na vratima.

- Šta traţiš ovde? - oštro ga je

upitala.

- Tebe - rekao je smešeći se.

Ironično se nasmejala i krenula

prema

vratima, ali je on stao ispred nje

sprečivši je da prođe. Opasno joj se

pribliţio, ose- ćala je njegov dah. Na

svoj uţas, shvatila je da ţeli njegove

zagrljaje i poljupce.

- Pusti me da prođem - rekla je

ljutito.

- Nemamo o čemu da

razgovaramo.

- Stvarno? - podigao je obrvu. -

Nisi tako mislila pre dve noći.

- Tada nisam znala da kod kuće

imaš devojku - obrecnula se.

- Nemoj da mi kaţeš da nisi

ţelela ono što se desilo!

- To nisam rekla! - oči su joj sevnule.

- Dobio si ono što si hteo.Dobio sam

manje - glas mu je bio neţan — a

moţda više od onoga što sam

očekivao.

- Šta hoćeš time da kaţeš? -

pogledala ga je zbunjeno.

- Još nisam sasvim siguran. Sada

si ti na redu, ţdrebice.

Bez upozorenja ruke je obavio oko

njenog struka. Pokušala je da ga

odgurne ali uzalud. Spustio je usne na

njene, ljubio ju je kao da je ona neko na

koga on polaţe pravo. Privlačio ju je

sve bliţe sebi.

Ogistina je jedva uspela da diše od

besa koji se borio sa uzbuđenjem

izazvanim njegovim poljupcima.

Naterala je sebe da preovlada bes.

Ţelela je da ga kazni i da mu pokaţe

da ne moţe da se poigrava s njom.

Ona nije igračka koju moţe da

uzme i ostavi kada nema drugu u

blizini. Zamahnuta je snaţno nogom i

udarila ga u cevanicu. Jauknuo je od

bola iznenađeno je ispustivši iz

zagrljaja.

- Htela sam da ti pokaţem šta će

ti se desiti ako ponovo pokušaš da me

poljubiš bez pitanja - protisnula je kroz

stisnute zube.

Promrmljao je psovku sebi u bradu

i pokušao da je uhvati za ruku.

Izmaknula mu se vešto a onda je izašla

iz sobe. Uzdahnula je nekoliko puta da

bi se smirila pre nego što je ponovo

ušla u salon.

- Gde su ostali? - upitala je

ugledavši samo Dţejkoba.

- Otišli su da se osveţe i

presvuku za zabavu - objasnio je

veselo. - Uskoro će početi da pristiţu

ostali gosti.

- Kako bi trebalo da se obučem?

- Obično ne polaţemo mnogo na

izgled u ovakvim prilikama, ah

večeras je posebna prilika. Prema

tome...

- Svečana garderoba - završi

Ogistina očevu rečenicu.

-

4. poglavlje

Bila je zahvalna Kameronu što ju je

nagovorio da kupi nekoliko svečanih

haljina. Stajala je ispred velikog

ogledala zadovoljno se osmehujući

svom odrazu. Činilo joj se da nikada

8/10 *

lepše nije izgledala.

Haljina je bila duga, crna i

jedostavnog kroja, a posebno ju je činio

niz tračica koje su se na leđima spajale

u obliku paukove mreţe. Crne sandale

sa visokim potpeticama i kaiščićima

savršeno su je dopunjavale.

Uzana haljina dubokog dekoltea

naglasila je njenu vitku figuru.

Izgledala je prelepo i bila je svesna

toga.

Kosu je dobro raščešljala da bi

dobila sjaj, a zatim je protresla glavom

dopuštajući da se sama namesti. Malo

jača večernja šminka istakla je njene

zelene oči. Diskretne minđuše i lančić

bez priveska koji je uvek nosila

upotpunili su sliku.

Samouverenim korakom izašla je iz

sobe i pošla niza stepenice. Zastala je u

dnu stepeništa preletevši pogledom po

zvanicama. Uhvatila je Kameronov

pogled i nasmešila mu se. On je poku-

šao nešto da kaţe, ali su mu reči zastale

u grlu.

Kameronu je trebalo nekoliko

trenutaka da se pribere. Ustao je iz

fotelje i krenuo prema Ogistini ne

skidajući pogled s nje. Međutim,

Ričard je bio brţi. Uzeo ju je za ruku i

9 «/i» 33

poveo na trem.

- Izgledaš zanosno - rekao je

zavodljivo. - Napolju će nastati pakao

kada te momci ugledaju.

Ogistina mu se nasmeši prihvativši

ga kao svog pratioca iako se nametnuo.

Izašli su na trem i ona na lepo

uređenom travnjaku ugleda bar

tridesetak muškaraca i ţena odevenih

u svečana odela i toalete.

- Ovde ćemo stajati - tiho je rekao

Ričard. - Neka oni dolaze da te

pozdrave.

- Izgledaš sasvim drugačije nego

ma- lopre - rekla joj je Pamela prilazeći.

Ogistina se osmehnula i zahvalila,

ah joj je bilo jasno da je ta damica

zapravo neiskrena. Videla je to u

njenim očima koje su sevale i po

stisnutim usnama. Pamela je očigledno

pucala od besa i ljubomore.

Osetila je Kameronovo prisustvo

pre nego što ga je ugledala. Stajao je

malo po strani zureći u nju kao da je

ugledao priviđenje. Bio je potpuno

nesvestan svega oko sebe. Trgnuo se

tek kada mu je Pamela prišla, poljubila

ga i naslonila mu glavu na rame.

- Dušo, prelepa si - Dţejkob je

9 «/i» 33

prišao svojoj kćerki. - Mnoge si ovde

ostavila bez teksta, koliko vidim.

Ubrzo se Ogistina upoznala sa

svima. Muškarci su se međusobno

nadmetali za njenu naklonost nudeći

joj piće ili nešto sa roštilja. Utrkivali su

se ko će prvi sa njom zaplesati. U

jednom trenutku, nenaviknuta na tako

visoke potpetice, ona se izula.

Njen gest nije prošao nezapaţeno, a

nasmejala se komentarima koje su joj

uputili. Meka trava golicala je njena

umorna stopala. Nastavila je da igra

uţivajući u brzom ritmu muzike.

Nije mogla da se seti kada se

poslednji put toliko opustila. Prijalo joj

je veselo društvo. Nekoliko puta

uhvatila je zadovoljni Dţejkobov

pogled i nasmešila mu se.

Kada se umorila od plesa, napunila

je sebi tanjir i potraţila mirno mesto.

Međutim, oko nje se ubrzo stvorio

krug muškaraca koji su se nadmetali

ko će više da je nasmeje.

Kada je muzika ponovo zasvirala,

niotkuda se stvorio Kameron

privukavši je u zagrljaj. Na sreću, ritam

je bio brz pa njihova tela nisu bila

preblizu. Ipak, u ţaru igre, stekla je

utisak da su njih dvoje sami na tom

9 «/i» 33

travnjaku i na svetu.

Čim je muzika utihnula, pored njih

su se stvorili Ričard i Pamela. Veselo

im se osmehnula dok joj se disanje

polako smirivalo.

- Ljubavi, moţeš slobodno daje

prepustiš Ričardu - mazno je rekla

Pamela hvatajući Kamerona za ruku. -

A meni je sunce već visoko odskočilo.

Unio se bi prijalo piće.

Kameron je klimnuo glavom i po-

veo je do bara. Ričard je uzeo Ogisti-

nu pod ruku i krenuo u istom pravcu

otvoreno joj se udvarajući. Smejala se

jer je odlično poznavala takav tip

muškaraca.

U drugoj prilici odmah bi ga

postavila na mesto jer nije volela

napadno udvaranje. Ali sada je ćutala

jer su nedaleko od nje bili Kameron i

Pamela, koja ga je obgrlila oko struka

dajući tako svima do znanja da je

Kameron njen.

Ogistina je na fin način pokušala da

preusmeri tok svog i Ričardovog raz-

govora, međutim, to joj je tek nakratko

pošlo za rukom. Ubrzo je opet počeo

da joj se udvara, ovog puta nešto

suptilnije. Ogistina je čekala zgodnu

priliku da se povuče.

9 «/i» 33

- Ne ideš valjda već da spavaš? -

upita je Dţejkob ugledavši je na

stepenicama.

- Nadam se da mi niko neće

zameriti - nasmešila mu se. - Uţasno

me boli glava.

- Hoćeš li da ti nađem tabletu

protiv bolova? - zabrinuto je ponudio.

- Ne, hvala - odmahnula je

glavom.

- Proći će kada se naspavam.

- Tina - pozvao ju je kada je stigla

na vrh stepeništa. - Večeras sam bio

veoma ponosan na tebe.

Ogistina mu se zahvalno nasmešila

i poţurila je u svoju sobu. Jedva je

čekala da se istušira i legne. Potom je

dugo leţala u krevetu zureći u jednu

tačku na tavanici. Pokušavala je da

uvede red u svoje misli i osećanja.

****

Probudila ju je vika koja je dopirala

spolja. Polako je otvorila oči i shvatila

da je sunce već visoko odskočilo. Lenj

se protegnula i zbacila je pokrivač sa

sebe. Prišla je prozoru i razmaknula

zavese.

Nekolicina gostiju uţivala je pored

bazena u veselom razgovoru. Poţurila

9 «/i» 33

je da se istušira i obuče. Pevušila je

silazeći niza stepenice.

- Spavalice, znaš li koliko je sati? -

Dţejkob ju je dočekao sa osmehom na

licu.

Sedeo je sam za velikim kuhinjskim

stolom i ispijao kafu. Ogistina je

nemarno slegnula ramenima. Uzela je

solju i nasula sebi još vruću kafu. Sela

je preko puta oca zadovoljno otpivši

prvi gutljaj.

- Gde su ostali? - upitala je paleći

cigaretu.

- Zar ne čuješ galamu? Ron je otišao

u Melburn na neodloţni sastanak.

Mislim da će se vratiti po podne. I

Pamela je, naravno, otišla sa njim.

Ostao je Ričard i nekoliko njegovih

prijatelja, ali će i oni do večeras otići.

- Kameron je, izgleda, lokalni

zavodnik? - upitala je naizgled

nezaintereso- vano.

- Ron? - Dţejkob se nasmeja. - Čak

bi i Ričard voleo da bude poput Rona

pored koga se nijedna devojka nije

dugo zadrţala. Moţe da ima koju

poţeli jer su sve ţene potajno

zaljubljene u njega.

- Tako sam i mislila - promrsila je.

9 «/i» 33

- A ti? - pogledao ju je radoznalo. -

Imaš li nekoga posebnog?

- Ne, već neko vreme.

- Znači, ništa te ne vuče nazad u

Englesku - rekao je zadovoljno.

- Ništa, osim posla - osmehnula se.

- Ah, tvoj posao - duboko je uzdah-

nuo. - Koliko još planiraš njime da se

baviš?

- Šta ti znaš o mom poslu? - upitala

je oštro.

- Dovoljno da znam da nije za

devojku. Kada misliš da se povučeš?

- Kako znaš čime se bavim? -

pogledala ga je zapanjeno.

- Imam ja svoje veze.

Pretpostavljam da te je Stiv uvukao u

sve to.

- Manje-više - slegnula je

ramenima.

- Danas je petak - Dţejkob

promeni temu. - U ponedeljak ćemo

otići mom advokatu u Melburn.

- Trebalo bi da se vratim kući -

promr-mljala je. - Čekaju me obaveze.

- Sve to moţe da sačeka i rekao je

Dţejkob.

9 «/i» 33

Ubrzo posle ručka otišao je i

posled-nji gost. U kući su ostali samo

Dţejkob, Ričard i Ogistina. Njih troje

proveli su popodne u neobaveznom

razgovoru. Večerali su na tremu i neko

vreme posedeli u tišini.

Dţejkob se prvi izvinio i oni su ga

otpratili do sobe. Odbila je Ričardov

poziv da mu se pridruţi uz još jedno

piće. Istu- širala se, potom je širom

otvorila prozor i zagledala se u

zvezdano nebo.

Očekivala je da čuje zvuk

Kamerono-vog aviona ili dţipa. Kuća je

utonula u tišinu i ona je konačno

odustala od čekanja. Pogled joj je pao

na bazen, čija se površina presijavala

na mesečini.

Izašla je polako iz sobe, samo u

frotirskom ogrtaču. Vodeći računa o

tome da bude sasvim tiha, sišla je niza

stepenice. Izašla je na trem i za

trenutak zastala. Noć je bila sveţa, ah

ju je ideja o noćnom plivanju privlačila.

Brzo je prešla rastojanje do bazena.

Čučnula je i dotakla rukom vodu, koja

je bila topla, mnogo toplija od sveţeg

vazđuha. Osvrnula se oko sebe, iz kuće

nije dopirao nijedan šum. Bila je potpu-

no sama.

9 «/i» 33

Zbacila je ogrtač i snaţno se odrazi-

la. Bila je dobar plivač i uţivala je u

tom zadovoljstvu. Njen provereni

recept za nesanicu bio je fizički umor.

Snaţnim zamasima preplivavala je

bazen s jednog kraja na drugi.

Voda je milovala njeno telo i poma-

gala joj da se opusti. Iznenada, snaţne

muške ruke uhvatile su je oko struka

Potonula je ispod površine vode, a

zatim je izronila. Obrela se u nečijem

čvrstom zagrljaju.

Osećala je mišićavo muško telo

oslonjeno na njeno. Sledećeg trenutka

strasni poljupci obasuli su njene usne i

vrat. U prvom trenutku se ukočila, a

onda se opustila. Samo su je jedne usne

tako ljubile izazivajući toliku vatru u

njoj.

- Kamerone! - uzviknula je kada je

došla do daha.

- Ne viči - rekao je tiho. - Hoćeš li

da probudiš sve u kući?

Zatreptala je. Delovao je neodoljivo

privlačno na mesečini. Vlaţna kosa

pala mu je na čelo, snaţni mišići

presijavali su se pod odbleskom vode,

a njegove ruke čvrsto su je drţale.

- Zašto ćutiš? - upitao je

9 «/i» 33

smeškajući se. - Nisam znao da noćno

kupanje moţe da bude ovako

stimulativno.

Pocrvenela je ali, na sreću, Kameron

nije mogao da primeti promenu boje

njenog lica jer je oko njih carovala

tama. Otrgla se iz njegovog naručja i

zaplivala prema ivici bazena. Sustigao

ju je u nekoliko snaţnih zamaha.

- Kamerone...

- Znaš dobro da ţelim da te

poljubim - muklo je rekao spuštajući

usne na njene.

Taj dodir doţivela je kao napad na

sva svoja čula. Bili su uz ivicu bazena a

on ju je telom pritisnuo uz pločice^

Osećala je svaki damar njegovog tela,

kao i njegovu ţelju da je poseduje.

Bio je potpuno pripijen uz nju, kao

da nije ţeleo ni voda da ih deli.

Milovao ju. je po ćelom telu. Nesvesno

je obavila ruke oko njegovog vrata

privlačeći ga još više sebi.

Usne nije odvajao od njenih, to je

dodatno raspaljivalo vatru koja je već

buktala u njoj. Strasno je odgovarala na

njegove poljupce. Ţdja da bude jedno

sa njim postala je neizdrţljiva.

Zatvorila je oči i tiho jeknula kada

9 «/i» 33

su se njegove usne spustile na njen vrat

i ramena. Obavila je noge čvrsto oko

njegovih bokova. Bio joj je uţasno

potreban u tom trenutku. I ne santo to,

novo uzbuđenje ovladalo je njome.

Vrtelo joj se u glavi od siline

protivrečnih osećanja. Trenutak kasnije

počelo je da se izdvaja samo jedno,

određeno ose- ćanje. Ogislina je morala

da prizna sebi: ma koliko se branila,

upravo je prepoznala to osećanje.

Ona voli Kamerom Harpera od

trenutka kada su se sreli! To je ljubav

na prvi pogled. Bio je tu, ljubio ju je

strasno i ţeleo je da vodi ljubav sa

njom.

To nije opasno, pomisli devojka, ah

opasno je ono što osećam prema

njemu. Ljubav često donosi patnju.

Voleti njega znači unapred bitni

osuđen na patnju. On nije čovek koji će

se zadovoljiti jednom ţenom, potrebne

sa ma mnoge...

Zagrlila ga je snaţno, pripila se uz

njega toliko da su je gradi zabolele.

Osećala je koliko je on ţeli. Ali samo to

i ništa više. Spustio je usne na njene

grudi izazivajući vrtoglavicu o njenoj

svesti.

- Divna si - prošaputao je muklo.

9 «/i» 33

- Kamerone, nemoj— - glas joj se

nemoćno izgubio.

- Zašto? - promrmljao je. — Zar ti

se ne dopada?

Krajičkom oka uočila je pokret na

tremu ispred kuće. Naglo se ukočila

osetivši daje obuzima panika. Kameron

je to primetio pa je podigao glavu.

Pogledao je u pravcu u kojem je ona

gledala.

- To je Ričaid - prošaputao je. -

Vidim ţar njegove cigarete. Budi

mirna, on ne zna da na sebi nemaš

kupaći kostim.

Verovatno će otići kada shvati da se

ništa ne dešava.

Neko vreme su ćutali. Ogistina nije

mogla da izdrţi tu napetost pa je

zaplivala prema suprotnoj strani

bazena. Bila je zahvalna Kameronu što

je nije pratio. Kada je ponovo

pogledala prema tremu, Ričard je

ulazio u kuću.

Zaronila je pokušavajući da

rashladi glavu. Ponovo je zaplivala

prema plićem delu bazena. Kada je

stigla do Kamerona, kleknula je na dno

bazena glasno odahnuvši. On se

spustio pored nje pa ju je zagrlio.

9 «/i» 33

- Oprosti mi - rekao je tiho. -

Nisam nameravao da te dovedem u

neprijatnu situaciju. Hteo sam da se

ljubimo, a zaboravio sam gde smo.

Najednom, postala je svesna

činjenice da je naga i ponovo je osetila

uzbuđenje koje je Ričard potisnuo

svojom pojavom. Ali, ovog puta

uspostavila je kontrolu nad razumom.

Ne sme mu dozvoliti da se poigrava

njome.

- Nije mi bila namera da te

kompromitujem - nastavio je šapatom.

- Zašto ćutiš? Kaţi nešto,

Ogistina. Zar je nešto loše u tome što te

toliko ţelim?

- Nije - odmahnula je glavom. -

Ljutim se na sebe, ali mislim da sada

treba da se vratim u sobu.

Kameron je klimnuo glavom i

odvojio se od nje. Izašao je iz bazena i

potraţio njen ogrtač. Postavio se tako

da je zakloni od pogleda iz kuće.

Ogistina je izašla cvokoćući zubima jer

je noć bila sveţa.

- Imaš savršeno telo - rekao je

pridrţavajući joj ogrtač. - Ţelim da te

odvedem u svoj krevet.

- Nemoj to da mi govoriš -

9 «/i» 33

pobunila se vezujući pojas. - Nije u

redu to što sam pristala na sve ovo. Ti

nisi slobodan.

Kameron ju je privukao sebL

Osetila je ponovo svaki centimetar

njegovog tela i vapila je za njegovim

dodirom.

- Sam upravljam svojim ţivotom,

zapamti to! - rekao je pre nego što ju je

strasno poljubio.

Svom silinom odgovarala mu je na

poljupce. On ju je ¿vrsto drţao, kao da

ne ţeli da je pusti. Odmaknula se od

njega i zagledala mu se u lice.

- Mislim da je vreme da se vratiš

u sobu - rekao je promuklim glasom.

- U redu - gotovo je potrčala u

kuću.

Kakav haos je napravila od svog

ţivota,pomislila je. Nije se ovome

nadala kada je pristala da dođe u

Australiju sa njim. U kući je naletela na

Ričarda sa čašom u ruci.

- Kako ti je prijalo plivanje? -

upitao je značajno izdiţući obrvu.

- Bilo je pomalo hladno - mirno je

odgovorila. - Ali, dok si u vodi,

prijatno je.

9 «/i» 33

****

Vikend je protekao u napetoj

atmosferi. Ogistina nije mogla da se

opusti u Dţejkobovom i Ričardovom

prisustvu. Kameron je dolazio i

odlazio. Sve je počinjalo da je nervira.

Ričard joj je u subotu predloţio da

joj pokaţe imanje, ali ga je odbila.

Objasnila mu je da joj je Ned već sve

pokazao. U nedelju joj je Kameron isto

to ponudio i došlo joj je da vrišti od

muke.

- Zašto se ljutiš na mene? - upitao

ju je Kameron. - Mislio sam da smo

prijatelji. Voleo bih da budem tvoj

prijatelj.

- Ne radi se o tome - rekla je

umorno. - Nas dvoje nemamo obaveza

jedno prema drugom. Ipak, ne dopada

mi se da budem jedna u nizu tvojih

ljubavnica. Osećam se... jeftino.

- Ne znam šta time hoćeš da kaţeš

- namrštio se.

- Ti nisi slobodan, Kamerone, a ja

ne ţelim da budem uzrok nečije

nesreće.

- Nisi uzrok ničije nesreće - rekao

je neţno. - Hajdemo na jahanje.

Biću uzrok sopstvene nesreće ako

9 «/i» 33

ovako nastavim, pomisli devojka

gledajući ga kako osedlava konje, jahali

su u tišini neko vreme, a zatim su se

zaustavili na proplanku. Kameron je

sjahao pa joj je pomogao da i ona sjaše.

Dodir njihovih tela raspalio je vatru

koja je neprestano tinjala.

Osetila je slabost u čitavom telu.

Njegove usne spustile su se na njene u

strasnom poljupcu.

- Nemoj - oduprla se rukama o

njegove grudi. - Neću...

- Zašto? - zagledao joj se u oči. -

Zašto se opireš onome što oboje

ţelimo?

- Ne bi trebalo...

Njegove usne slomile su poslednji

trag otpora u njoj. Nije se protivila

kada joj je raskopčao košulju. Oboje su

gubili razum.

Zatvorila je oči jeknuvši kada je

osetila njegove usne na svojim

grudima. Svaki njegov dodir

rasplamsavao je vatru u njenom telu.

Činilo joj se da će izgoreti od ţelje za

njim.

Drhtavim prstima otkopčala je dug-

mad na njegovoj košulji. Toplina i

miris njegove čvrste koţe pomutili su

joj razum i ona spusti usne na njegove

9 «/i» 33

grudi. Osetila je kako mu srce snaţno

udara.

Uzeo ju je u naručje i zajedno sa

njom spustio se na meku travu.

Oslobađao ju je odeće pokrivajući svaki

otkriveni deo njene koţe poljupcima.

Kada je ostala naga, odmaknuo se i

zadivljeno je pogledao.

Zatvorila je oči jer nije mogla da

podnese njegov pogled. Istovremeno,

plašila se onoga što bi on mogao da

pročita u njenom pogledu.

Osetila je da joj koţa gori i da njeno

telo vapi za njim. Prepustila mu se

čekajući nestrpljivo trenutak kada će

postati jedno. Oboje su se prepustili

strasti koja ih je vodila prema vrhuncu.

U tom trenutku za nju nije postojala

ni prošlost ni budućnost, postojao je

samo trenutak predavanja čoveku koga

je volela. Bio je to trenutak sreće i

beskrajnog uţivanja.

Disanje im se smirivalo, ali je ona

znala da se njena ţelja nikada neće

smiriti. Nikada ga se neće zasititi. U

tom trenutku čula je neprijatno,

zlokobno šištanje.

Ogistina se polako pridiţe i

nedaleko od njih ugleda zmiju.

Uplašila se kao nikada u ţivotu. Polako

9 «/i» 33

je pruţila ruku prema svojoj odeći.

- Ne pomeraj se - prošaputao je

Ka-meron smireno.

Nije ga gledala ali je osetila da je

ustao. Znala je da ide po pušku koja je

bila zakačena za sedlo. Njemu će biti

lakše da je ubije, pomisli devojka.

Međutim, zmija se pomerila i Ogistina

nije htela više da čeka.

Izvukla je pištolj iz futrole i brzo je

nanišanila. Sledećeg trenutka ravnicom

se razlegao pucanj. Zmija je bila mrtva.

Odahnula je.

Kameron se spustio pored nje

privlačeći je u zagrljaj. Naslonila je

glavu na njegove snaţne ruke. Osećala

se sigurnom. Bilo je tako lako

prepustiti mu se.

- Da li si dobro? - upitao ju je

zabrinuto.

- Sve je u redu - klimnula je

glavom.

- Moramo da se vratimo -

pomogao joj je da ustane. - U kući su

sigurno čuli pucanj. Ovde se zvuk

prenosi na velike razdaljine. Sledeći

put ću se pobrinuti za bolje uslove.

- Ne bi bilo loše - nasmejala se

9 «/i» 33

tiho.

- Gde si naučila tako dobro da

gađaš?

- upitao ju je.

Slegnula je ramenima namerno

izbegavši da mu odgovori. Počela je da

se oblači. Kameron nije insistirao na

odgovoru, i sam je počeo da se oblači.

- Ogistina - rekao je tiho. - U

ponedeljak ideš sa Dţejem u Melburn.

- Još uvek nisam sigurna da li ću

ići - promrmljala je.

- Hoćeš - osmehnuo se. - Kad Dţej

nešto odluči, on to sprovede u delo. Ja

imam posla u gradu do srede. Kada se

vratim, moraćemo da porazgovaramo.

- O čemu?

- O svemu - rekao je neodređeno.

- O nama...

Klimnula je glavom pa je uzjahala.

Dţejkob ih je čekao u štali. Bio je bled i

uzbuđen kada su mu ispričali šta se

desilo. Gledao je čas u jedno čas u

drugo, kao da je znao da su mu nešto

prećutali.

Ogistina se izvinila i otišla u svoju

sobu. Osećala je potrebu da se istušira i

da bude sama. Ţelela je da razmisli i da

9 «/i» 33

sredi svoja osećanja. Tako je uvek

radila posle teških, opasnih situacija.

Posle dugog tuširanja sela je u

fotelju pored prozora i zamislila se.

Trgla se kada su se vrata otvorila.

Kameron joj je prišao i zagrlio je.

- Nemoj ovde! - uzviknula je.

- Veruj mi - nasmejao se glasno. -

Ovde smo bezbedni. U tvojoj sobi

sigurno nema zmija.

Njen otpor je nestajao pod njegovim

strasnim poljupcima. Nije se bunila

kada joj je skinuo bademantil. Uţivala

je u dodiru njegovih prstiju na svojim

grudima.

- Ne mogu da te se zasitim -

prošaputao joj je na uvo. - Čim te

dotaknem, osetim vatru. Tvoj krevet mi

deluje primamljivo.

- Neko će nas čuti - pobunila se.

- Neće niko ako budeš tiha -

spustio je usne na njen vrat.

- Ne mogu da budem tiha s

tobom - prošaputala je nemoćno.

- To mi laska - privukao ju je sebi.

- Moji planovi za nas dvoje

podrazumevaju mnogo više od

nekoliko ukradenih trenutaka.

9 «/i» 33

Ponovo ju je poljubio. Jednom

rukom neţno ju je stiskao oko struka

dok joj je drugom milovao grudi.

Duboko u njenom telu stvorila se

praznina, duboka i bolna, koju je samo

Kameron mogao da ispuni.

Ako nastavi ovako, pomisli

devojka, neću moći da ga pustim da

ode, odvući ću ga u krevet bez obzira

na okolnosti. Poslednjom snagom volje

odgurnula ga je od sebe.

Pogledao ju je neţno, stisnuo njenu

ruku i otišao. Tupo je gledala u vrata

koja su se zatvorila za njim. Znala je da

ga, kud god on ode, čeka mnoštvo ţena

spremnih da mu padnu u zagrljaj.

Ipak, u dubini duše osećala je da će

veza između njih potrajati

U ponedeljak ujutro Ned je odvezao

avionom nju i Dţejkoba u Melburn, a

zatim se vratio na ranč. Potrajao je

razgovor sa advokatom. Kada je

konačno završen, Ogistina je shvatila

joj Dţejkob ostavlja pravo bogatstvo.

Neće morati da radi do kraja ţivota.

Ako prihvati sve to, moći će da ostane

u Australiji i da se bori za Kameronovu

ljubav. Nije bila od onih ţena koje lako

odustaju od svog nauma. Moţda bi

jednog dana mogao da je zavoli.

9 «/i» 33

Potpisala je gomilu papira postavši

tako vlasnik svega što je Dţejkob u tom

trenutku posedovao. Proći će još

nekoliko dana dok dokumenta ne

postanu pravo- snaţna.

Posle toga su ona i Dţejkob otišli u

restoran na ručak. Dţejkob je bio

raspoloţen, kao da se podmladio. Bilo

joj je drago zbog njega. Mnogo su

pričali poslednjih dana.

Bili su pri kraju ručka kada je u

restoran ušao Kameron u pratnji

prelepe plavuše.

Ogistina naglo zaćuta osetivši kako

joj se grlo suši. Dţejkob je pratio njen

pogled.

Kameron ih nije primetio. Išao je za

kelnerom drţeći plavušu prisno oko

struka. Ogistina je tupo gledala u njih.

- Ah, Meri Dejvis - Dţejkob se

nasmeši.

- Ko? - trţe se devojka.

- Njih dvoje su bili ljubavnici dok

se Meri nije udala za jednog Ronovog

poslovnog partnera — objasni Dţejkob.

- Priča se da je bila ludo

zaljubljena u Rona.

Kao i ja, pomisli Ogistina. Osetila je

mučninu. Nije joj se dopalo to što se

9 «/i» 33

zaljubila u takvog zavodnika, ah ništa

nije mogla da učini protiv toga, kao ni

protiv ljubomore koja se javila u njoj.

- Trenutno je sa Pamelom

Spenser, upoznala si je - nastavio je

Dţejkob nesvestan onoga što se dešava

u njoj. - I to dosta dugo.

- Moţda su zaljubljeni - promrsi

Ogistina.

- Ron? - nasmejao se kao da je čuo

dobar vic. - Za njega sam siguran da

nije. A nje što se tiče, ne znam da li više

voli njega ih njegov novac.

- Molim? - zbunjeno ga je

pogledala.

- Zar nisi znala da je Ron bogat?

- Ne - odmahnula je glavom. -

Rekao mi je samo to da je njegov ranč

blizu tvog.

- To je sada tvoj ranč - osmehnu

se Dţejkob. - A Ron je verovatno

bogatiji od mene. Na ranču ţivi i

odrţava ga iz ljubavi. Nas dvojica smo

se upoznali tako što smo počeli

poslovno da sarađujemo pre nekoliko

godina.

- A, tako...

Ogistina se opustila kada je shvatila

9 «/i» 33

da ih Kameron nije video. Restoran je

bio veliki i vladala je podnevna guţva.

Ubrzo je Dţejkob zatraţio račun i

devojka krišom uzdahnu od olakšanja.

Ali, na njen uţas, čim su ustali,

uputio se pravo prema stolu za kojim je

sedeo Kameron. Nije joj preostalo ništa

drugo nego da ga prati. Zahvaljujući

poslu kojim se bavila, uspela je da

sačuva prisustvo duha.

- Dţej, Ogistina - Kameronovo

lice razvuklo se u osmeh kada ih je

ugledao.

- Samo da vas pozdravimo -

Dţejkob se osmehnuo. - Upravo smo

krenuli. Meri, izgledaš divno kao i

uvek.

- Hvala - plavuša se ljupko

osmehnu.

- Voleo bih da ti predstavim svoju

kćerku - ponosno se isprsio Dţejkob -

Ogistinu Lejland.

Dve devojke su se pozdravile

odmeravajući jedna drugu. Ogistina se

nasmešila Kameronu ničim ne

pokazujući svoje duševno stanje.

Razmenili su nekoliko reči, a zatim

ih je Dţejkob pozvao na zabavu na

ranču, u petak. Posle toga su se on i

9 «/i» 33

Ogistina oprostili i krenuh prema

izlazu iz restorana.

- Nova zabava? — upita devojka

čim su izašli na ulicu.

- Naravno - Dţejkob se osmehnu.

- Moram da te predstavim kako

dolikuje.

- Zar to nisi već učinio? -

zbunjeno reče Ogistina.

- Predstavio sam te kao svoju

kćerku, a sada treba da te predstavim

kao novog vlasnika i naslednika svih

mojih poslova.

- Ja ne znam ništa o tome - pobuni

se devojka.

- Sve što ti je potrebno naučićeš -

rekao je jednostavno. - Osim toga,

dobro plaćam direktore da rade svoj

posao. Ti samo treba da nadgledaš.

Ronu uvek moţeš da se obratiš za

savet ako ti bude potreban.

- A ti? - zbunjeno ga je pogledala.

- Naţalost - osmehnuo se - neću

još dugo biti s tobom.

- Ali...

- Svaki dan koji ţivim poklonjen

mi je, Tina - duboko je uzdahnuo. -

Imam rak i prognoze nisu dobre.

9 «/i» 33

- Koliko? - tiho je upitala.

- Ko zna - Dţejkob sleţe

ramenima.

- Nekoliko nedelja, meseci, u

najboljem slučaju godina.

- Ţao mi je - prošaputala je,

iskreno pogođena.

- Meni nije - odmahnuo je

glavom. - Ispunila mi se najveća ţelja.

Dobio sam tebe, Tina.

Ne znajući šta da kaţe, Ogistina ga

poljubi u obraz. Dţejkob joj se nasmeši

stisnuvši njenu ruku. U tom trenutku

stigao je taksi.

5. Poglavlje

Na ranču je vladala opšta guţva i

pometnja. Pripreme za zabavu trajale

su nekoliko dana. Dţejkob joj je u

razgovoru u četvrtak ujutro rekao daje

pozvao oko dve stotine gostiju.

Zapanjeno ga je gledala nekoliko

trenutaka pokušavajući da shvati šta joj

je upravo rekao.

Na njeno zaprepašćenje, uzgred je

dodao da će biti i nekolicina novinara.

Iako se povukao iz političkog ţivota,

očigledno je još uvek bio zanimljiv

medijima.

9 «/i» 33

U petak se kroz prozor zagledala u

guţvu koja je vladala na travnjaku iza

kuće. Ako zapamtim makar jedno ime

u ovom haosu, biće to pravo čudo,

pomisli devojka.

Zastala je ispred ogledala da se još

jednom pogleda. Za tu priliku odabrala

je svilenu zelenu haljinu koja se

savršeno slagala sa bojim njenih očiju.

Haljina je bila protkana zlatnim nitima,

a dve tanke zlatne bretele pridrţavale

su je na ramenima. Pri svakom koraku

otvarao se duboki šlic otkrivajući njenu

savršeno oblikovanu nogu.

Kamerona nije videla od onog dana

u restoranu i sada se psihički

pripremila za susret sa njim. Samo

hrabro, pomislila je, bilo je i mnogo

teţih situacija pa sam ih preţivela.

Ovoga puta bar ne treba da motri ni

na koga od gostiju, za promenu. Izašla

je iz sobe. Ponosni osmeh na

Dţejkobovom licu potvrdio joj je ono

što je već znala. Izgledala je prelepo.

- Tina, dušo - rekao je prilazeći joj

- zanosna si. Verujem da ćeš večeras

slomiti mnoga muška srca.

- Nemam takve pretenzije - veselo

se nasmejala.

9 «/i» 33

Ţelim samo jedno srce, ali njega

nikada neću imati, pomislila je tuţno.

Kameron je nijednom nije pozvao svih

ovih dana. Kao da među njima ničega

nije bilo.

- Ti ţeliš samo jedno? - Đţejkob se

značajno osmehnu.

- Molim? - trgnula se zbunjeno ga

pogledavši.

- Dopada ti se Ron - rekao je

mirno. - Ne znam da li je bilo nečeg

između vas, ali ako nije, to će se

Uskoro dogoditi.

- Ne znam o čemu pričaš - osetila

je da crveni.

Veruj mi, Tina, veliko je moje ţivot-

no iskustvo. Bio sam sa mnogo ţena

posle tvoje majke i tačno znam šta se

vama dvoma dešava. Ti si strasna,

mlada ţena. Ron bi napravio

neoprostivu grešku kada bi te pustio

da odeš.

- Mislim da preteruješ –

promrmljala je.

- Ron nije naivan i shvatio je to

čim te je ugledao. Mene što se tiče, ne

bih mogao da poţelim boljeg zeta.

Tako bih znao da ćeš biti u sigurnim

rukama kada ja... odem.

9 «/i» 33

- Umem da vodim računa o sebi -

pobunila se. - Osim toga, moraću da te

razočaram: Kameron ne misli ozbiljno

sa mnom niti sa bilo kojom drugom

ţenom.

- Da li ga voliš? - upitao je

gledajući je netremice.

- Da, volim ga - nerado je

priznala.

- Tako sam i mislio - klimnuo je

glavom. - Ubeđen sam da on isto to

oseća prema tebi ali moţda još uvek

nije sve- stan toga. Grdno bih se

razočarao ako nije tako. U svakom

slučaju, vreme će pokazati da li sam

bio u pravu.

Potom ju je uzeo za ruku i poveo do

zvanica. Glas mu je podrhtavao od

ponosa kada ju je predstavio. Videla je

mnoga zapanjena lica.

Nije joj promaklo Ričardovo zapre-

pašćenje kada je Dţejkob objavio da je

ona njegov jedini naslednik. Stisnuo je

usne u tanku crtu a pogled mu se opa-

sno suzio.

Jedino Kameron nije bio iznenađen

ovom vešću, za razliku od njegove pra-

tilje, koja je neprijateljski odmeravala

Tinu. Ipak, Ogistina je morala, iako

nerado, da prizna da Pamela čarobno

9 «/i» 33

izgleda.

Na sebi je imala srebrnu haljinu ko-

ja je isticala njen preplanuli ten i vitku,

skladnu figuru. Njena gusta, sjajna

kosa koja se spuštala u slapovima niz

leđa i besprekorna večernja šminka

činile su je prelepom.

Ogistina je osetila da se guši.

Shvatila je da je Pamela protivnik sa

kojim neće lako izaći na kraj. Isturila je

ponosno bradu odlučna da ne ustukne.

Dţejkob ju je vodio od jedne do

druge grupe gostiju. Svi njegovi

poslovni partneri bili su tu. Ogistina se

trudila da zapamti njihova imena i

uloge koje će od sada igrati u njenom

ţivotu. Dţejkob je razgovarao sa

svakim gostom.

Ogistina je uskoro počela da oseća

umor jer je bilo mnogo nepoznatih

likova a trebalo je i da zapamti

mnoštvo informacija. Osećala je

nagoveštaj glavobolje.

Iskoristila je prvu priliku da se

udalji iz guţve. Zabava je bila u punom

jeku i sve je teklo glatko. Dţeni,

Dţejkobova domaćica, pobrinula se za

sve.

Uvukla se u radnu sobu zatvorivši

za sobom vrata. Bilo joj je potrebno

9 «/i» 33

samo nekoliko minuta mira i tišine.

Sela je u koţnu fotelju i zatvorila oči.

Nije čula kada su se vrata tiho otvorila.

Trgnula se tek kada je osetila nečiji

vreli dah na obrazu. Otvorila je oči i

susrela se sa Kameronovim uţarenim

pogledom. Sledećeg trenutka obrušio

se na njene poluotvorene usne.

Ljubio ju je divlje i strasno. Obavila

mu je ruke oko vrata ţeljno

uzvraćajući. Posle nekog vremena

odmaknuo se od nje i zagledao joj se u

oči.

- Da li si videla neku zmiju dok

mene nije bilo? - upitao je.

- Nisam - odmahnula je glavom

sme- jući se. - Izgleda da su se

razbeţale kada smo ubili njihovu

rođaku.

- Treba da se vratim na zabavu -

rekao je.

- Znam - uzdahnula je.

- Hoću da od ovog trenutka

stalno budeš pored mene - rekao je

odlučno. - Ljudi treba da shvate šta se

događa. Neću više da se krijemo. Hoću

da svi shvate koliko mi značiš. Da li se

slaţeš?

- Naravno da se slaţem -

9 «/i» 33

prošaputala je osmehnuvši se.

Preostalo vreme na zabavi prošlo joj

je kao u snu. Ogistina je bila svesna

mrkih Pamelinih pogleda, međutim, to

joj nije smetalo. Kameron se nije

odvajao od nje ni za tren. Povukao ju je

na podijum koji je bio podignut

nedaleko od trema i snaţno je privukao

sebi pokazujući otvoreno koliko je idi.

Jedva da su se pokretali u ritmu muzi-

ke. Bilo im je dovoljno da budu jedno

pored drugog.

Dţejkob je bio umoran ali se zado-

voljno smeškao. Posle ponoći je zasve-

ţilo pa su mnogi gosti otišli. Ostali su

samo oni koji će prespavati na ranću i

ubrzo su se povukli u svoje sobe.

Kameron nije krio nameru da

isprati Ogistinu u sobu i da tamo

ostane. Njoj nije promakao Pamelin

besni pogled. Čim je zatvorio vrata za

njima, privukao ju je u zagrljaj.

- Tako si zavodljiva i strasna -

prošaputao je.

- Sve što mi se dešava s tobom sa-

svim mi je novo i nepoznato - rekla je

iskreno. - Niko nije uspeo da probudi

ovakvu strast u meni.

Kameron je podiţe na ruke. U dva

9 «/i» 33

koraka prešao je rastojanje do kreveta.

Ogistina je tiho uzdahnula. Već slede-

ćeg trenutka haljina je skliznula sa nje-

nog tela otkrivši pri tom čvrste dojke.

Njegove usne klizile su sa njenog vrata

do grudi. Čula su joj bila u zanosu.

Gledao ju je zadivljeno nekoliko

trenutaka, a onda je ustao i počeo da se

oslobađa odeće. To čekanje činilo joj se

neizdrţljivim. Mada je uţivala da ga

gleda, ţelela je da oseti njegove usne

po ćelom telu.

Divila se Kameronovom snaţnom i

skladno građenom telu istovremeno

osećajući neizdrţljivu ţelju da je te

ruke miluju. Sledećeg trenutka bio je

pored nje privlačeći je u zagrljaj.

Iskusnim pokretima izazivao je sve

veće uzbuđenje u njoj. Činilo joj se da

više ne moţe da izdrţi. Ječala je od

ţelje pod uţarenim poljupcima.

Izgubila je kontrolu kao i svaki put

kada je bila u njegovom zagrljaju.

Strast je upravljala njenim pokretima.

Doticala je bez ustručavanja njegovo

telo privlačeći ga sebi u zanosu.

Sledećeg trenutka njihova tela

postala su jedno.

Ponovo se obrela u svetu u kojem

9 «/i» 33

nije bilo mesta razumu. Postojala su

samo čulna zadovoljstva kojima se

prepustila.

Kameron je nije ispustio iz zagrljaja.

Bila je zadovoljna i srećna. Nikada u

ţivotu nije se osetila tako kompletnom

kao u tom trenutku. Naslonila je glavu

na njegove grudi i utonula u san.

***

Kada se probudila, njena glava je i

dalje počivala na njegovom ramenu, a

ruka na njegovim grudima. Noge su im

bile prisno isprepletane. Trgla se kada

je shvatila da je Kameron budan.

- Dobro jutro - rekao je veselo. -

Podne je, spavalice.

- O, Boţe - prošaputala je. - U

ţivotu nisam spavala ovako dugo.

- Oboje smo bili veoma umorni -

primetio je značajno.

- Bolje da ustanemo - promrmljala

je. - Ostali će se pitati gde smo.

- Mislim da nema nikoga u ovoj

kući ko ne zna gde smo - nasmejao se.

- Nisam sigurna da mi se to

dopada.

- Bar je svima jasno da smo

zajedno.

9 «/i» 33

- Mogli smo to da izvedemo

manje očigledno - primetila je.

- Da li ti to smeta? - upitao je.

- Nisam sigurna kakve će to

komentare izazvati - pokušala je da se

izvuče iz njegovog zagrljaja.

- Zar ti je stalo do toga šta drugi

misle?

- Ne preterano - ustala je krenuvši

u kupatilo. - Ipak, ne znam sa koliko ću

ţena morati da se sukobim, počev od

Pamele.

- Ona je od prvog dana znala

kakva su pravila igre - ravnodušno je

objasnio.

- Pravila? - zastala je nasred sobe.

- Kakva pravila?

- Da sa njom ne mislim ozbiljno.

- Imaš li pravila i za mene?

- Ne - odmahnuo je glavom. - S

tobom ne postoje pravila, ti si posebna.

- A, tako - osmehnula se zadovolj-

no.

- Treba li ti pomoć da opereš

leđa? - upitao je.

- Ne - dobacila mu je preko rame-

na. - Bojim se da se ne bi završilo na

9 «/i» 33

tome.

- Šteta - progundao je

nezadovoljno.

Uţivala je u toplim mlazevima

vode koji su joj se slivali niz telo.

Osećala je prijatni umor u mišićima,

posledicu prethodne noći.

Kada je izašla iz kupatila, videla je

prazan krevet: Pretpostavila je da je

Kameron otišao u svoju sobu da se

istušira i presvuče.

Obukla se i sišla u salon, gde ju je

dočekao veseli ţagor mladih ljudi,

među kojima su prednjačili Ričard i

Pamela. Animirali su društvo tako da

je njen dolazak prošao gotovo

neprimećeno a baš joj je to odgovaralo.

Bila joj je potrebna kafa i cigareta.

Pokušala je da neprimetno ode u

kuhinju kada se na vratima pojavio

Kameron. Na sebi je imao izbledele

farmerke i teksas košulju, bio je sveţe

izbrijan. Ogistina pomisli da je

neodoljiv.

Pamela mu je prišla pruţajući mu

našminkane usne na poljubac.

Kameron ju je ošinuo pogledom, činilo

se da će nešto reći ali je uspeo da se

savlada.

- Kako bi bilo da odemo u

Melburn, dragi - rekla je Pamela

mazno. - Mogli bismo večeras da

navratimo u "Osmicu”, da proslavimo.

- A šta slavimo? - upitao je

Kameron hladno.

- Nisam stigla sinoć da ti kaţem

zbog guţve - Pamela mu je obavila

ruke oko vrata. - Dragi, postaćeš otac!

Ova vest izazvala je buru oduševlje-

nja među prisutnima. Čuli su se povici

sa raznih strana, čestitke i odobravanje.

Ogistina je stekla utisak da joj do

izmiče pod nogama. Zujalo joj je u

ušima.

Činilo joj se da su joj noge teške kao

olovo i jedva je prisilila sebe da nastavi

da hoda. Nije imala ni ţelje ni snage da

se osvrne da vidi kako je Kameron

primio vest. Poslednjim atomima snage

stigla je do vrata radne sobe.

Ušla je i zatvorila vrata za sobom

drhtavim rukama. Sručila se u fotelju

bez kapi krvi u licu. Drhtala je čitavim

telom tupo se zagledavši preda se. Nije

prime- tila da je Dţejkob ustao od stola

čim ju je ugledao.

- Šta je bilo, dete? - zabrinuto je

upitao spustivši se na naslon njene

fotelje. - Šta se dogodilo?

- Rekla sam ti da volim Kamerona

- zastala je pokušavajući da zadrţi suze

koje su se skupljale u njenim očima.

- A ja sam ti rekao da i on tebe

voli - rekao je neţno. - I svima je to

sinoć objavio na sebi svojstven način.

- Poverovala sam da... - duboko je

uzdahnula nemoćna da zaustavi suze. -

Pamela je... Malopre je pred svima

objavila da čeka njegovo dete.

- Molim?! - zapanjeno ju je

pogledao Dţejkob.

- Moram da odem iz Australije -

pogledala je molećivo. - Moram!

- Tina, saberi se - zagrlio ju je. I

bori se zaono što je tvoje! Neću da te

učim ţivotu, ali i sama znaš da bekstvo

nije rešenje. Reci mi iskreno, da li si

nekada ustuknula pred nemogućom

situacijom?

- To je drugo! - pobunila se.

- Ako ga voliš, ostani i bori se -

rekao je oštro. - Bez obzira na sve!

- Nikada nisam ustuknula, čak ni

u smrtnoj opasnosti - ustala je i počela

da šeta po sobi. - Ali protiv ovoga ne

mogu da se borim. I neću!

- Polako, Tina - nastavio je mirno.

- Kameron je ozbiljan muškarac,

sa dovoljno iskustva da zna kako da se

ponaša u određenim situacijama.

Mislim da je Pamela to rekla u

očajničkom pokušaju da ga zadrţi. Šta

misliš, zašto je to objavila pred svima

kada svi znaju gde je on proveo noć?

- On je zavodnik - zastala je

zagledavši se kroz prozor. - Smatraju

da sam bila samo jedna u nizu.

- Kameron se uvek dobro nosio sa

svojim problemima, tako će i sada biti

- Dţejkob ju je snaţno zagrlio. -

Ako je to što je Pamela rekla, kojim

slučajem, istina, pred njim se otvara

pakao.

- Zašto?

- Zbog tebe - nasmešio se. -

Dovoljno ga poznajem da mogu da

tvrdim da se zaljubio. Prvi put se zaista

zaljubio u nekoga. U tebe, Tina.

- Naţalost, naša Ijubav je

nemoguća - suze su joj ponovo grunule

na oči.

- Moram da odem, bar na neko

vreme. Potrebno mi je da se smirim i

da razmislim daleko od svega.

- Onda idi - rekao je pomirljivo. -

Ali mi obećaj da ćeš se vratiti.

- Obećavam - zagrlila je i poljubila

svog oca. - Vratiću se i dovešću nekoga

ko će mi pomoći u haosu koji me je

snašao. Nekoga kome bezgranično

veru- jem.

- Neki tvoj kolega? - upitao je

pronicljivo.

- Da - klimnula je glavom. -

Trebaće mi pomoć da se uhodam u

posao jer ne ţelim da se odreknem

onoga što si mi ostavio.

- To je pravi Ficpatrikov duh -

nasrne jao se zadovoljno.

Tri nedelje Ogistina je provela u

Londonu a sada je ponovo gledala

Melburn iz vazduha. Ovoga puta nije

osećala ni uzbuđenje ni znatiţelju. Išla

je u susret voljenom čoveku koji nikada

neće biti njen i to nije bio razlog za

sreću.

Umorno je naslonila glavu na

prozorčić. Hladnoća stakla veoma joj je

prijala. Svu psihičku i fizičku snagu

iscrpela je tokom prethodnih dana,

radila je kao manijak u ţelji da zabo-

ravi Kamerona. Boiela su je nagnječena

rebra i bila je puna modrica. Ipak, taj

bol nije mogao da se meri s bolom u

duši. Sada su poslovni izazovi bili iza

nje, i to zauvek, tako je obećala svom

ocu, ali pred njom je najvaţniji, ţivotni

izazov.

Osetila je po Dţejkobovom glasu da

mu je loše, zato je krenula na put pre

nego što se oporavila. Znala je da su

mu dani odbrojani i ţelela je da bude

pored njega. Za kratko vreme koje je

provela sa njim, zavolela ga je.

Dţejkobovnovac nije joj bio

potreban, imala je dovoljno za pristojan

ţivot. Ali sada kada ga je prihvatila,

nije htela da ga se odrekne. Posvetiće

se Dţejkobovim poslovima. Čvrsto je

obećala sebi da će u tome pronaći

zadovoljstvo.

Kada su putnici počeli da izlaze iz

aviona, Ogistina je još uvek sedela na

svom mestu. Nije ţelela da je neko u

guţvi gurne i da povredi ionako bolna

rebra. Pored nje je sedeo Adam

Vestvud, njen prijatelj i dugogodišnji

kolega.

Bio je to visok i skladno građen

mlad čovek crne kose i očiju. Pre

nekoliko godina njih dvoje bili su u

vezi i ona je neko vreme verovala da će

ta veza opstati. Ipak, oboje su shvatili

da nisu jedno za drugo pa su ostali

dobri prijatelji.

Nekadašnja bliskost omogućavala

im je da sarađuju na slučajevima kada

je trebalo glumiti parove. To se

ponekad dešavalo, a oni su uvek

uspevali da sačuvaju priseb- nost.

Ogistina mu je beskrajno verovala,

kao i on njoj. Spremno je prihvatio da

joj pomogne kada mu se obratila za

pomoć Adam je završio ekonomiju i

stekao je veliki kapital igrajući na berzi.

Znao je kada je pravo vreme da

prodaje, a kada da kupuje. Imao je

nepogrešiv ose- ćaj za dobar posao.

Znala je da će joj njegova pomoć biti od

neprocenjive vrednosti. Kada se avion

gotovo ispraznio, pomogao joj je da

ustane i poveo je prema izlazu.

Prošao je čitav sat pre nego što su

krenuli pokretnim stepeništem do

terminala za prtljag. Oprezno je

zakoračila na prvi stepenik pazeći da

ne načini nagli pokret. Dok se spuštala,

ugledala je Dţejkobovo nasmejano lice.

Uzvratila mu je osmeh dok je on

ţurio prema njima probijajući se kroz

guţvu u velikom foajeu aerodromske

zgrade. Kada je stigao do nje,

teatralnim pokretom izvukao je, iza

leđa skriveni, buket crvenih ruţa.

- Hvala! - nasmejala se

prihvatajući cveće.

- Dobro došla kući, Tina - zagrlio

ju je.

- Polako! - panično je vrisnula

kada ju je čvrsto stegnuo.

- Sta se desilo? - zbunjeno ju je

pogledao odmičući se.

- Ima nekoliko nagnječenih rebara

- reče Adam. - Ja sam Adam Vestvud,

Tinin prijatelj. Vi ste njen otac?

- Da - odgovorio je odsutno

Dţejkob gledajući devojku. - Kako se to

dogodilo?

- Slučajno - osmehnula se trudeći

se iako je na njenom licu bila uočljiva

bolna grimasa.

- Baš slučajno! - planu Adam. - U

ţivotu te nisam video da tako srljaš.

Kao da si pokušavala da se ubiješ!

- Pobogu, Tina! - Dţejkob je bio

zapanjen.

- Nije bilo baš tako - progunđala

je. -1 prestani da dramiš, Adame.

- Hoćeš da kaţeš da preterujem?!

- besno ju je pogledao. - Da sam stigao

samo minut kasnije, sada ne bismo

ovde stajali.

- Nemoj da mi plašiš oca, Adame.

Hoćeš li ti da uzmeš naš prtljag ili ću

ja?

Adam ode prema pokretnoj traci za

prtljag. Dţejkob je zabrinuto gledao

Tinu, ali je ona uspela veselo da mu se

osmehne. Uhvatila ga je pod ruku a

zube je od bola stisnula.

- Adam voli da izigrava mog

zaštitnika - rekla je veselo. - Nemoj da

veruješ svemu što on kaţe.

- Da li te mnogo boli? - upitao ju

je otac briţno.

^ Ništa strašno - odmahnula je ru-

kom. - Samo nisam stigla da se opora-

vim. Vratili smo se iz akcije pre dva

dana. Htela sam što pre da te vidim i

zato sam poţurila.

- Sigurno si dobro? - gledao ju je

ne- poverljivo.

- Ma, bilo je i gore, veruj mi. Da li

je Ned došao s tobom?

- Nije - pogledao ju je kao da se

izvinjava. - Došao sam sa Ronom, imao

je neka posla u gradu. Sam se ponudio

i nisam mogao da ga odbijem. I, pre

nego što me pitaš, ništa novo nije se

desilo.

Ogistina duboko uzdahnu. Nije bila

spremna za susret sa Ronom, još uvek

je bila previše povređena. Sledećeg

trenutka ugledala ga je kako ţurnim

korakom grabi prema njima. Na licu

mu je lebdeo osmeh.

Osećala je da je miluje pogledom i

poznata jeza prošla je njenim telom. Još

jednom je uzdahnula nesvesno ste

gnuvši Dţejkobovu ruku. Uzvratio joj

je stisak kao da je ţeleo da joj poruči da

je tu, uz nju.

- Vratila si se - rekao je veselo

Kameron. - Dobro nam došla.

- Hvala - uspela je da se osmehne.

Prozrela je njegovu nameru da je

poljubi pa mu je vešto podmetnula

obraz. Međutim, on se nije dao zbuniti

i, uhvativši prstima njenu bradu,

spustio joj je neţan poljubac na usne.

Zadrhtala je od tog laganog dodira.

- Da li je to sve? - Dţejkob upita

Adama, koji je prišao noseći njihove

torbe.

- Zasad - Adam klimnu glavom.

- Kamerone, ovo je moj dobar

prijatelj - rekla je naglašavajući svaku

reč.

Primetila je trenutnu promenu u

njegovom drţanju. Napeo se svaki

mišić na njegovom telu, kao da se

sprema za napad. To nije promaklo ni

Adamu, koji ga je odmerio ledenim

pogledom.

Nekoliko trenutaka, koji su se njoj

činili kao večnost, dvojica mladih ljudi

odmeravali su se kao bokseri u ringu.

- Adam Vestvud - konačno je

pruţio ruku predstavivši se.

- Kameron Harper - hladno je pri-

hvatio ispruţenu ruku. - Drago mi je

što sam upoznao nekoga iz Ogistinine

prošlosti.

Devojka ga zapanjeno pogleda. Ni

Adamu nije promakla dvosmislenost

Ronovih reči pa se nasmejao i non-

šalantno prebacio ruku preko njenih

ramena. Ogistina je napeto iščekivala

šta će Adam reći jer ga je odlično

poznavala.

- Oh, njena prošlost je puna tajni -

nasmejao se.

Ogistina je znala da je Adam

zapravo hteo da joj priskoči u pomoć,

ali je poţelela da ga nokautira. Dţejkob

je, za razliku od nje, uţivao u svemu.

Zadovoljno se smeškao prateći dvoboj

rečima.

- Rone, jesi li završio svoje

obaveze? - odlučio je da prekine

napetu situaciju.

- Šta? - Kameron ga je zbunjeno

pogledao. - Da, naravno. Ako ste

spremni, moţemo da krenemo.

Pošao je prema pisti za privatne

avione ne osvrćući se. Njih troje išli su

polako jer je Ogistini svaki korak pred-

stavljao napor, mada se trudila da to ne

pokaţe.

Paralisala ju je Kameronova blizina.

Verovala je da je za ove tri nedelje,

koliko je bila odsutna, povratila

kontrolu nad svojim osećanjima.

Očigledno nisam, pomisli tuţno.

Stegnula je pesnice prilikom uzleta-

nja iako se nije plašila letenja. Adamu

to nije promaklo i zabrinuto ju je pogle-

dao. Odmahnula je glavom zagledavši

se kroz prozor. Nije bila raspoloţena za

razgovor.

Adam i Dţejkob upustili su se u

razgovor a ona se potpuno isključila.

Pola sata kasnije spustili su se na pistu

Dţejkobovog ranča.

Uskoro je zatvorila vrata svoje sobe.

Nemoćno se spustila u fotelju, u kojoj

je provela nekoliko sati.

Potom je prikupila snagu da ode

pod tuš. Ponovo je obavila rebra

elastičnim zavojem, obukla farmerke i

košulju i krenula u prizemlje da popije

kafu.

U kuhinji je zatekla Kamerona. Šta

ću sad, pomislila je panično. Gledao ju

je netremice, primetila je da se

suzdrţava. Duboko je uzdahnula,

svesna činjenice daje preslaba za bilo

kakav, pa i verbalni sukob s njim.

- Ko je on, Ogistina? - upitao ju je

opasno tihim glasom.

- Kako se usuđuješ da izigravaš

uvređenog ljubavnika?! - planula je

znajući da je napad najbolja odbrana. -

I to pred Adamom?! Mogao si da

okačiš na sebe tablu sa natpisom ”Tinin

ljubavnik”!

- Moţda je trebalo! - uzvratio je

besno. - On je taj, zar ne?!

- Ko?

- On je tvoj ljubavnik!

- To se tebe ne tiče! Nemaš pravo

da se mešaš u moj ţivot!

- Jesi li sigurna?! - poskočio je.

- Molim te, odlazi - odlučno je re-

kla. - Ti si sa Pamelom, a mene ostavi

na miru!

- Odlazim u Sidnej da završim

neke poslove - rekao je sevajući očima.

- Ako ti zatrebam, pozovi me.

- Neće joj biti potrebna tvoja

pomoć, Harpere - Adam se u tom

trenutku pojavio.

- Tebe ništa nisam pitao -

obrecnuo se Kameron. - Ovo je između

Ogistine i mene.

- Harperu, zar još nisi shvatio? -

podsmehnu se Adam. - Ono što se tiče

Tine tiče se i mene.

Kameron se besno zagledao u

Adama. Gledali su se netremice

odmera vajući snage. Činilo se da će se

stvari otrgnuti kontroli.

- Prekinite, obojica! - vrisnula je

Ogistina.

Kameron ju je pogledao, a onda je

sledećeg trenutka zalupio vratima

kuhinje za sobom. Adam se nasmejao.

Kao da se ništa nije desilo, uzeo je dve

šolje, nasuo u njih kafu i pruţio joj

jednu.

- Preterao si - progunđala je

sedajući za sto.

- Nisam. Nećeš ga preboleti ako te

ne ostavi na miru.

- Naţalost, često ćemo se sretati -

duboko je uzdahnula pripalivši ciga-

retu. - Osim što smo komšije, mi smo i

partneri u nekim poslovima.

6. Poglavlje

- Moraću da pregledam sva

dokumenta i knjigovodstvene knjige -

rekao je Adam. - Onda ćemo videti šta

treba dalje.

- Moţda bi prvo trebalo da

razmislimo koliko ćemo detalja

saopštiti tvom prijatelju pKameron se

obratio Ogisti- ni, koja ga je besno

pogledala.

Sedeli su u Dţejkobovoj radnoj

sobi. Znala je da Kameron ţeli da

zaštiti nju i Dţejkoba. Ali, on nije znao

da bi Adamj ako bi to bilo potrebno,

dao ţivot za nju. To joj je dugovao.

- Kada to završiš - rekla je

obraćajući se Adamu - objasnićeš mi

sve što treba da znam. Ali, bez

stručnih izraza.

- Bez brige, mala - rekao je

počevši da prelistava dokumente.

Adam se potpuno posvetio poslu.

Ogistina se osmehnula, oduvek je bilo

tako. Umeo je da otkrije neophodne

informacije u najbanalnijim podacima.

To im je u prošlosti često spasavalo ţi-

vot.

- Pošto vam ja očigledno nisam

potrebna - obratila se ocu i Kameronu -

idem da se odmorim.

- Samo ti idi - Dţejkob joj se

nasmeši.

- I tebi bi prijalo da se malo

odmoriš - rekla je prekorno.

- Mislim da ću te poslušati -

klimnuo je glavom. - U poslednje

vreme se brzo umaram.

Ogistina ga uhvati pod ruku i

zatvori vrata radne sobe za njima.

Otpratila ga je do sobe pre nego što je

produţila u svoju. Od lekova koje je

pila protiv bolova stalno joj se spavalo.

Nije imala snage ni da se presvuče,

a kamoli da se istušira. Legla je

obučena na krevet pokušavajući da

nađe udoban poloţaj. Zagledala se u

jednu tačku na tavanici.

Najteţe joj je padalo to što je bila

tako blizu Kamerona a nije smela da

ga dodirne. Nedostajali su joj njegovi

poljupci i dodiri. Pomisao na njih

budila je ţelju u njoj. Često se noću

budila okupana znojem.

Ovo će morati da prestane,

pomislila je očajno. U protivnom će

poludeti. Već je bila na izmaku snaga.

Fizički bolovi koje je trpela nisu bili

ništa naspram agonije kroz koju je

prolazila zbog toga što se zaljubila u

Kamerona.

Nije osetila kada je utonula u san.

Probudila se kada je počelo da se smr-

kava. Prespavala je gotovo celo popod-

ne. U sobi je vladao polumrak i ona

pruţi ruku da uključi lampu na

noćnom stočiću.

Bolno je jauknula jer ju je presekao

bol u ramenu. Polako je počala da se

pridiţe pazeći da ne napravi nagli po-

kret.

Zbunjeno je zatreptala ugledavši

Ri- čarda kako sedi u fotelji netremice

je posmatrajući. Izraz u njegovim

očima nije joj se dopao. Prečesto je

viđala takav pogled da bi mogla da

pogreši.

- Šta radiš ovde? - upitala je

ljutito.

Nije joj odgovorio ali se zlokobno

nasmešio. Neprimetno se stresla. Sela

je na ivicu kreveta i pogledala ga pra-

vo u oči duboko uzdahnuvši. Bila je

spremna za ono što će uslediti svakog

trenutka.

Nije morala dugo da čeka. Ričard je

naglo ustao i prišao krevetu. Seo je

pored nje privukavši je u zagrljaj pre

nego što je spustio poljubac na njene

usne. Ogistina se najeţila pa gaje

grubo odgurnula.

- Zašto si to učinio?! - prosiktala

je.

- Ko ti je dozvolio?! Nisam ti dala

nikakav povod da se ovako ponašaš!

- Ovo je Australija, curo -

nasmejao se. - Mi nismo kao uštogljeni

Englezi. Pravi Australijanac pokazaće

ako mu se devojka dopada.

1 Postoji i drugi način da se to

uradi!

- Zašto bih se trudio? - pogledao

ju je prezrivo. - Spremno si se ponudila

Ronu, a sada dovela i ljubavnika iz

Engleske. Kada tako lako nudiš svoje

čari, zašto i ja ne bih uţivao u njima?

- Ti nisi normalan! - vrisnula je.

- Izlazi iz moje sobe!

- Zašto? - začuđeno je podigao

obrvu.

- Tvoj Englez neće večno ostati

ovde, a Ron je praktično oţenjen

čovek. S njim samo gubiš vreme.

Pamela ga neće prepustiti drugoj. Oni

će biti idealan par, njena lepota i

njegov novac.

- To se mene ne tiče - obrecnula

se.

- Dopadaš mi se i neću odustati -

nastavio je kao da ona ništa nije rekla.

- Shvatićeš da sam dobra prilika

za ţenidbu. Osim toga, kada nešto

ţelim, ja to dobijem.

Ogistina je skočila na noge

oslobodivši se njegovog zagrljaja. Ali,

pre nego što je stigla do vrata, on ju je

sustigao. Okrenuo ju je prema sebi i

čvrsto priljubio usne na njene.

Pokušala je da vikne ali nije mogla.

Bila je previše slaba da bi se borila s

njim. Pored toga, uspeo je da joj obe

ruke zavrne iza leđa. Snaţni bol

presekao ju je u grudima.

Uspela je da ga udari nogom u

butinu. Međutim, on se kao zver bacio

na nju pocepavši joj pri tom košulju.

Zavoji koje je ugledao nisu ga

zaustavili.

Oborio ju je na pod pritisnuvši je

svom svojom teţinom, zbog čega je

bolno jauknula. Njegovo crveno i

izbezumljeno lice dalo joj je

neverovatnu snagu.

Počela je da se otima ne obazirući

se na bol. Zario je prste u njene butine

da bi je sprečio da ga udari nogom.

Istog trenutka osetila je da joj se nešto

toplo sliva niz nogu. Nezarasla rana je

prokrvarila.

Vrisnula je kao ranjena ţivotinja i

svom snagom udarila ga u pleksus.

Iznenađeno je jauknuo. Izbila mu je

vazduh iz pluća pa je uspela da se

oslobodi.

Sledećeg trenutka vrata njene sobe

otvorila su se uz tresak. Adamu je bio

potreban delić sekunde da shvati

situaciju pa se ustremio na

iznenađenog Ričarda. Zapanjen,

Kameron je stajao u dovratku

pokušavajući da shvati šta se dešava.

Adam je uhvatio prestrašenog

Ričarda za okovratnik košulje i udario

ga pesnicom iz sve snage u bradu.

Ričard se zateturao i, izgubivši

ravnoteţu, pao na pod. Iz nosa mu je

curila krv. Adam se ponovo ustremio

na njega.

- Adame! - vrisnula je, uplašena

da bi mogao da ga ubije u besu.

U tom trenutku prostorija je počela

da se okreće oko nje. Videla je da

Adam nešto govori, ali nije ga čula.

Videla je da mu se usne pomeraju ah

nijedan zvuk nije dopirao do nje.

Poslednje što je videla, pre nego što

je obavila tama, bilo je Kameronovo

bledo i uplašeno lice dok je trčao

prema njoj.

Neţno je podigao njeno telo i

preneo ju je na krevet. Zabrinuto ju je

gledao tek tada primetivši zavoje na

njenim grudima, jer joj je košulja bila

pocepana. Širila se krvava mrlja na

njenoj butini.

Ogistina je otvorila oči i zbunjeno

zatreptala kada je shvatila da je u

svom krevetu. Pokušala je da ustane

ali joj se još uvek vrtelo u glavi.

- S tobom ću se kasnije

obračunati - prosiktao je Adam

Ričardu.

- Adame? - tiho ga je pozvala jer

nije videla šta se dešava pošto joj je

pred očima sve bilo mutno.

- Ţiv je - rekao je nagnuvši se

nad njom.

- Trebalo bi pozvati lekara -

rekao je Kameron. - Ona krvari.

- To je stara rana - mirno je

zaključio Adam. - Ne treba nam lekar,

ja ću se pobrinuti za nju.

- Da li si normalan?! - Kameron

ga besno pogleda. - Zar ne vidiš da je

povređena?! Potrebna joj je pomoć!

- Tačno - Adam je ostao miran.

- Umesto što urlaš, bolje mi

pomozi. Treba da je oslobodim odeće a

da je što manje pomeram.

- Otkud ti pravo da...

- Ako ţeliš da se svađaš, izađi

napolje! - Adam ga prostreli

pogledom.

- Nemojte ponovo da se svađate -

prošaputala je nemoćno.

- Nećemo, mala - Adam se

osmehnuo oprezno skidajući ostatke

košulje sa nje.

- Šta treba da radim? - upitao je

pomirljivo Kameron.

- Nađi mi makaze da joj isečem

farmerke - odgovorio je Adam. - Treba

mi i alkohol i čisti zavoji. Ako nema

alkohola u kući, posluţiće viski.

- Šta se desilo?! - upita Dţejkob,

koji je došao privučen galamom.

- Objasniću vam posle - rekao je

Adam autoritativno. - Sada su mi

potrebne makaze, aklohol i zavoji.

Kameron je brzo izašao iz sobe tiho

gunđajući. Ogistina je zatreptala jer je

počelo da joj se razbistrava pred

očima. Ugledala je Dţejkobovo

zapanjeno lice i uspela je da mu se

nasmeši.

- Nije tako strašno kao što izgleda

- rekla je neubedljivo.

- Pobogu, dete! - Dţejkob se sruši

u fotelju.

- Biće sve u redu, ne brinite -

Adam poţuri da ga smiri. - Zaista nije

strašno kao što izgleda.

- Izgleda uţasno!

- Ne brinite, začas ću je zakrpiti -

na- smeja se Adam. - Nije mi prvi put

da to radim.

- Ovo se dešavalo i ranije? - upita

Kameron, koji se u tom trenutku vratio

u sobu, bez kapi krvi u licu.

- Nekoliko puta - odgovori Adam

neodređeno uzimajući makaze.

Kameron je zapanjeno gledao čas

Adama, čas devojku, čas Dţejkoba.

Otvorio je usta da nešto kaţe, ali ih je

odmah zatvorio. Plašio se da pita bilo

šta. Dţejkob je odmahnuo glavom, nije

bio raspoloţen za objašnjenja.

Narednih pola sata u sobi je

vladala tišina. Adam je oslobodio

devojku odeće i počeo da joj čisti ranu

na boku. Ogistina je mimo leţala

steţući zube, nije ţelela da Dţejkob još

više brine. A najradije bi urlala koliko

je grlo nosi.

Adam joj je previo ranu na butini i

počeo da odmotava zavoje na

grudima. Prigušeno je jeknula. Adam

joj se osmeh- nuo izvinjavajući se, a

ona je klimnula glavom dajući mu

znak da nastavi.

Iako je trpela nesnosne bolove, sve

vreme je bila svesna činjenice da leţi

gotovo naga na dva metra od Kamero-

na. Videla je kako se osećanja smenjuju

na njegovom licu. Bes kada bi

pogledao Adama, a neţnost i

zabrinutost kada bi gledao nju.

Znala je da u tom trenutku nije pri-

jatan prizor za gledanje. Videla je da je

Kameron nekoliko puta prošao

prstima kroz kosu, a to je činio uvek

kada je bio nervozan. Pokušala je da se

opusti, međutim, to joj nije polazilo za

rukom.

Sve vreme je bila svesna njegovog

pogleda i to je počelo da joj smeta.

Uhvatila je Adama za ruku a u njenom

pogled u ogledala se neizgovorena

molba. Shvatio je njenu poruku pa je

jedva primetno klimnuo glavom.

Minut kasnije zatvorio je vrata sobe

za Dţejkobom i Kameronom. Nije se

obazirao na njihove komentare i

molbe. Pobrinuo se za Ogistinu

nateravši je da popije tabletu protiv

bolova. Ubrzo je utonula u nemiran

san.

***

Ogistina je gledala svoj odraz u

ogledalu i uplašila se onoga što je

videla. Prošlo je tri dana od one večeri

kada je Ričard pokušao da je siluje. On

je iskoristio pometnju koja je nastala

da pobegne sa ranča.

Njene zelene, krupne oči bile su

upale i oivičene velikim, tamnim

podočnjacima, bez sjaja. Nije sebe

poznavala takvu. Ona je bila borac,

odavno je naučila da to mora da bude.

Sela je na ivicu kade i pustila vodu

da teče. Boleo ju je svaki delić tela,

činilo joj se da joj je i najmanja koščica

polomljena. Oprezno je sela u kadu

punu tople vode. Ţelela je da opusti

napete mišiće.

Kada je čuo šta se desilo, Dţejkob je

bio spreman da krene za Ričardom.

Adam je uspeo malo da ga smiri, ali je

uporno ponavljao da je osećao da je

Ričard siledţija po prirodi. Insistirao je

da ga Ogistina tuţi.

Ona je to odbila ne ţeleći da se

povlači po sudovima. Adamu je rekla

da će to rešiti na svoj način. Dţejkob ju

je nekoliko trenutaka gledao zbunjeno,

a onda je klimnuo glavom. Posle toga

se smirio.

Uspela je da se opusti i naslonila je

glavu na ivicu kade. Ispraznila je

mozak od bilo kakvih misli i zatvorila

oči uzdah- nuvši od olakšanja. Trgnula

se kada su se vrata kupatila naglo

otvorila.

- Šta se desilo?!

- Dţejkobu je pozlilo - rekao je

Adam.

- Jao! - uzviknula je jer je

pokušala naglo da ustane iz kade.

- Polako, nisi se još oporavila -

pritrčao je da joj pomogne.

- Pomozi mi da se obučem -

promrmljala je kroz stisnute zube.

I uz Adamovu pomoć trebalo joj je

mnogo vremena da se obuče. Kada je

pokušala da se obuje, morao je čvrsto

da je uhvati da ne bi pala. Adam se

sagnuo da joj pomogne i ona se

uhvatila za njegova ramena da bi

odrţala ravnoteţu. U tom trenutku

ugledala je Kamerona pred otvorenim

vratima. Mogla se zakleti da je u

njegovim očima ugledala bol pome šan

sa besom.

- Mislim da nema vremena da

čekamo lekara - promrmljao je

Kameron. - Najbolje bi bilo da ga

odvedemo u bolnicu.

- Slaţem se s tobom, Harperu -

rekao je Adam ispravljajući se. - Bojim

se da nema mnogo vremena.

- O, Boţe! - Ogistina prigušeno

jeknu.

- Da li te nešto boli? - upitao ju je

Adam zabrinuto.

- Srce - nemoćno je prošaputala

devojka.

Adam je klimnuo glavom pa je

izašao iz sobe. Ona je načinila nekoliko

koraka prema vratima ali je zastenjala.

Kameron se u trenutku stvorio pored

nje i uhvatio je pod ruku.

- Da li si dobro?

- Jesam - klimnula je glavom.

- Ogistina...

Neizgovorene reči ostale su da

lebde u vazduhu. Devojka duboko

uzdahnu i hrabro ukrsti pogled sa

njegovim. U njegovim očima bilo je

toliko neizrečenih pitanja a ona ih je

prepoznala...

Uhvatila ga je za ramena i privukla

sebi. Ljubila ga je dugo i zaneseno. U

prvom trenutku bio je iznenađen, a

zatim ju je neţno privukao u zagrljaj.

Ogistina ga je strasno ljubila znajući da

to čini poslednji put. Ljubila ga je po

vratu, a on ju je čvrsto drţao uza se.

Bilo je kao u snu i za tre nutak je

zaboravila na sve oko sebe. A onda se

iznenada odmaknula od njega.

Zagledala se u njega kao da ţeli da

zapamti svaku crtu tog dragog lica.

Potom se okrenula od njega i pošla

prema vratima. Pokušao je da je zadr-

ţi, ali uzalud. Prošaputao je njeno ime

ali se ona nije okrenula. Niti je zastala.

Nije ţelela da on vidi suze u njenim

očima. Njih dvoje su bili izgubljeni

jedno za drugo.

Na aerodromu u Melburnu

sačekala su ih kola Hitne pomoći.

Kameron je vozio za njima vešto se

probijajući kroz guţvu u saobraćaju.

Stigli su u bolnicu u trenutku kada su

Dţejkoba unosili u lift.

Oko njega je bilo nekoliko bolničar-

ki i lekara. Zelena, plastična maska za

kiseonik postavljena mu je preko lica i

odmah su ga priključili na infuziju.

- Vode ga na kardiologiju - objasni-

la im je sestra. - Moramo tamo da ga

smestimo zato što mu je srce oslabilo.

Dobiće svu potrebnu negu u roku od

nekoliko minuta i verujem da će sve

biti u redu.

Otkucavao je sat na zidu ali vreme

je uţasno sporo prolazilo. Ogistina je

sedela na stolici u hodniku zadubljena

umisli. Činilo joj se da su prošli sati

pre nego što se pojavio lekar. Sa

strepnjom u očima zagledala se u

njega plašeći se da ga bilo šta upita.

- Kako mu je? - konačno se

oglasio Kameron.

Drţi se - lekar se osmehnuo. - Pravi je

borac. Međutim, jedno plućno krilo mu

je otkazalo, a drugo je teško ošteće no.

Srce je veoma slabo i mislim da bi trebalo

da se pripremite za najgore.

Ogistina se nemoćno opusti na stolici.

Suze su joj se slivale niz lice. Prebrzo,

ponavijala je u sebi, desilo se prebrzo.

Kada je lekar ponovo došao, posle

gotovo dva sata, još uvek je bila u istom

poloţaju,obavestio ih je da se Dţejkob

malo smirio, ali da mu je disanje i dalje

oteţano i neravnomerno. Odbila je da

ode kući da se odmori. Zamolila je lekara

da je pusti u Dţejkobovu sobu.

Noć je provela pored očevog

kreveta. Ujutro je njegovo stanje i dalje

bilo kritično. Lekari je nisu ohrabrivali,

bolest je uznapredovala. U četiri sata

sve je bilo gotovo. Dţejkob je doţiveo

srčani napad i niko nije mogao da mu

pomogne.

Niz Ogistinino lice slivale su se

suze. Nije mogla da poveruje u to da

Dţejkoba nema. Osećala je ogromnu

prazninu u srcu, neizdrţljivu potrebu

da pronađe čoveka koga voli i da je on

snaţno zagrli.

Kada je izašla na hodnik, krenula je

prema njemu a pogled joj je bio

zamagljen suzama. Nije pokušavala da

ih obriše. Zastala je u pola koraka kada

je shvatila da nije sam. Pamela se

prisno oslanjala na njegovu ruku

odmeravajući je ledenim pogledom.

Bila je to poslednja kap u prepunoj

čaši. Osetila je da je noge izdaju i

srušila se na pod glasno jecajući.

Sledećeg trenutka podigle su je

Adamove snaţne ruke. Zagrlio ju je i

njihao poput malog deteta.

Prošlo je dosta vremena pre nego

što je uspela da se smiri. Kada joj se

pogled razbistrio, pogledala je

Kamerona. Pamela se i dalje naslanjala

na njega, a on je netremice gledao u

Ogistinu. Oči su mu bile vlaţne.

- Ţao mi je, Ogistina - rekao je

glasom prepunim emocija.

- I meni - Pamelin glas bio je

hladan kao led. - Pozvala sam

telefonom ranč i Ned mi je rekao šta se

desilo. Odmah sam došla da budem

pored Rona.

Ogistina ju je zapanjeno pogledala.

Ta ţena ni u ovakvoj situaciji nije

propustila priliku da joj naglasi da

polaţe pravo na Kamerona. Osetila je

da su se Adamu na- peli mišići i

krišom mu je stisnula ruku dajući mu

znak da je sve u redu.

Ali, nije u redu, pomislila je očajno.

Izgubila je voljenog čoveka i oca,

praktično u istom danu. Nikada više

neće osetiti Kameronove poljupce i

nikada više neće sedeti na tremu iza

kuće pričajući sa Dţejkobom uz kafu.

Uskoro je bila dovoljno pribrana da

ode da potpiše potrebna dokumenta.

Kada se vratila, oči su joj bile pune

suza. Niko ništa nije govorio, reči nisu

mogle da pomognu u tom trenutku.

- Ovde nemamo više šta da

traţimo - rekla je Pamela. - Hajde,

Rone, odvešću te kući.

Kasno je, pomisli devojka gledajući

ga kako odlazi. Prekasno. Njena Ijubav

prema Kameronu bila je i dalje snaţna,

a jedino je mogla da gleda njegova

široka ramena dok se udaljavao.

7. Poglavlje

Na dan sahrane kiša je neprestano

padala. Ogistina je nije osećala jer su

joj obrazi bili vlaţni od suza. Odlučila

je da svog oca sahrani na ranču koji je

toliko voleo, na uzvišenju nedaleko od

kuće.

Oko nje je vladala neopisiva guţva,

ali ona kao da je nije bila svesna. Nije

primećivala ni mnoštvo fotoreportera

ni kamera, kao ni ljude koji su joj

prilazili i izjavljivah saučešće.

Jedina veza sa stvarnošću bila je

Adamova ruka koja ju je čvrsto drţala

oko struka. To je bio njen jedini

oslonac, bez njega bi pala u ambis. Sve

je brzo bilo završeno.

Kovčeg je spušten u raku i ljudi su

počeli da se razilaze. Adam, Kameron,

Pamela i ona ostali su uz Dţejkobov

grob, svako utonuo u svoje misli,

opraštajući se od tog dragog čoveka.

Konačno, Ogistina se okrenula i

uputila se kući, u kojoj je vladala

guţva jer su mnogi prijatelji ostali

posle sahrane. Adam je preuzeo na

sebe sve Dţejkobove poslove. Po ceo

dan vodio je beskrajne telefonske

razgovore.

Ogistina se povukla u svoju sobu,

bili su joj potrebni mir i tišina. Stajala

je pored prozora gledajući nekud

neodređeno. Rukama je obgrlila

sopstvena ramena i nije reagovala

kada je čula tiho kucanje na vratima.

Bila je svesna otvaranja i zatvaranja

vrata, ali je bila nesposobna da se po-

meri. Osetila je snaţne ruke kako se

zaštitnički obavijaju oko njenog tela.

Duboko je uzdahnula naslonivši glavu

na Kameronove grudi.

Znala je da je to on, njegov dodir bi

prepoznala među hiljadu. Prijalo joj je

da stoje tako u tišini, zagrijem. Osetila

je njegove usne na vratu, nije se bunila.

Bila joj je potrebna njegova toplina.

Bila joj je potrebna ljubav, makar i

prividna.

- Ne mogu da poverujem da ga

više nema - prošaputao je naslanjajući

obraz na njen.

- Ni ja.

- Bila si mi potrebna sve vreme -

rekao je tiho. - Naročito noću kada sam

bio sam.

- Ti nisi slobodan - glas joj je bio

potpuno slomljen.

- Ne mogu više ovo da izdrţim -

progunđao je. - Potrebna si mi više

nego što sam verovao da je to moguće.

Ţelim da mi se vratiš. Ništa me drugo

ne interesuje osim tebe. Da li bi ţelela

da opet budemo zajedno, Ogistina?

Suze su joj ponovo navrle na oči.

Svaka njegova reč pogađala ju je pravo

u srce. Volela gaje nesmanjenom

ţestinom, ali se ni njegova osećanja

prema njoj nisu promenila.

Ţeleo je da mu bude ljubavnica, a

ona je ţelela da zauvek ostane kraj

njega. Ţelela je da mu rađa decu i da

bude ljubav njegovog ţivota. Na manje

nije htela ni ţelela da pristane.

Ako popusti iskušenju, moţe da

očekuje samo bol sa kojim bi morala

da se suoči onog dana kada je se

zasiti... kada on odluči da je kraj

njihovoj ljubavi. Nije ţelela da čeka taj

dan.

Do sada je imao mnogo ljubavnica.

Ona je za njega bila isto što i Pamela ili

Meri Dejvis, ţena koja je postala

njegova ljubavnica i koja će ga voleti

do kraja ţivota.

Što duţe bude ostala sa njim,

rastanak će joj biti teţi. Ovo je bio

njihov definitivni kraj, a ne novi

početak, kako je on hteo da je navede

da poveruje. Osim toga, tu je Pamela,

koja očekuje njegovo dete.

- Ne - rekla je odlučno.

- Da li je Adam tvoj izbor? -

upitao je i uvređeno i besno.

Odbila je da mu odgovori jer bi sve

što bi izgovorila bilo laţ. Posle njega

svaki muškarac je bio beznačajan,

samo bleda senka. Skupila se kao da

očekuje udarac a onda se izvukla iz

njegovog zagrljaja.

Hrabro je ukrstila pogled sa

njegovim. Ono što je videla u njegovim

očima nateralo je njeno srce da

poskoči. Uspela jeđa ostane čvrsta, još

jednom nije po- klek-nula pred teškim

izazovom.

Kameron zatvori oči. Kada ih je

otvorio u njima je videla jedino

hladnoću. Okrenuo se i otišao. Sručila

se u fotelju jer nije verovala svojim

nogama.

Suze su joj se slivale niz lice dok je

nepomično gledala u vrata koja su se

zatvorila za njim. Znala je da ga je

zauvek izgubila. Hladnoća njegovog

pogleda zaledila joj je srce. Više ništa

nije osećala, čak ni bol.

****

- Ogistina... - tiho ju je pozvao

Adam.

Polako je podigla pogled ugledavši

ga kako stoji navratima salona. Dobro

gaje poznavala. Po izrazu njegovog

lica videla je da bira reči kojima će joj

nešto saopštiti. Panični strah uvukao

se u nju.

- Kameron?!

- Dogodila se nesreća - rekao je

polako. - Zapalio se avion kojim je

leteo u Melbum. Pamela je bila sa njim

i oboje su smešteni u bolnicu. Upravo

su nam javili. Broj tvog ranča naveo je

u rubrici "pozvati u slučaju nesreće”.

- Boţe! - soba se vrtela oko nje

iako je sedela. - Da li mu je ţivot u

opasnosti?

- Još uvek ništa ne znam -

odmahnuo je glavom. - Hoćeš li da

odem u Melburn?

- Ne - odmahnula je glavom. -

Nemam tamo šta da traţim. Ništa mu

ne predstavljam.

- Ogistina, mislim da grešiš.

- Ne - ponovila je odlučnije. -

Svim srcem se nadam da će on i

Pamela preţiveti. Ne mogu da vidim

Kamerona, ubila bi me njegova patnja.

- On je tebi pomogao, pruţio ti je

utehu kada ti je bila potrebna. Moraš

mu se oduţiti - insistirao je Adam. -

Najmanje što moţeš da učiniš jeste da

budeš uz njega.

- Neću! - uspaničila se. - Ne

mogu!

- Moţeš i hoćeš! - Adamov glas

nije trpeo pogovor.

U bolnicu u Melburnu stigli su

predveče. Adam je odmah potraţio

deţurnog

lekara, a ona je nemoćno čekala u holu.

Pripremila se za još jedan udarac

gledajući Adama kako joj brzo prilazi.

- Dobro je - poţurio je da joj

prenese ono što je saznao. - Kameron je

prošao sa modricama i ogrebotinama.

Pamela je izvukla deblji kraj. Bez svesti

je i priključena je na aparate. Lekari se

uzdrţavaju od bilo kakve prognoze.

- O, ne! - prekrila je rukom usta. -

Ne sme da umre, Adame. Jednostavno

ne sme, njega bi ubio osećaj krivice.

- Smiri se, biće sve u redu - rekao

je samouvereno. - Videćeš, sve će se

dobro završiti.

- Ne mogu ovo da izdrţim,

Adame I skočila je na noge. - Potrebna

mi je cigareta.

Gotovo je istrčala na parking,

osećala je potrebu da bude na

otvorenom. Tek tada je postala svesna

činjenice koliko se navikla na

prostranstva na ranču. Ţeljno je

uvlačila dim znajući da vreme sporo

prolazi. Presporo.

- Jesi li se smirila? - upitao ju je

Adam prilazeći joj.

- Malo - klimnula je glavom. - Zna

li se šta se desilo?

- Ako sam dobro shvatio, spalo je

cre- vo za dovod goriva. Ili tako nešto -

rekao je slegnuvši ramenima. - To je

izazvalo poţar čim je avion dodirnuo

pistu za sletanje. Na sreću, to se desilo

u Melburnu pa je pomoć brzo stigla.

Kada su se vratili, u bolničkom

hodniku ispred Pameline sobe zatekli

su Kamrona. Oči su mu se raširile u

neverici kada ju je ugledao. Nekoliko

trenutaka netremice je zurio u nju kao

da ne moţe da poveruje da je stvarna.

- Ogistina? - prošaputao je.

Prišla mu je stisnuvši mu ruku.

Dodirnuo je njen obraz bojaţljivo, kao

da se plaši da će nestati ako to učini

jače. Osmehnula se pa joj je uzvratio

osmehom. Njih dvoje su se razumeli

bez ijedne reći.

- Hvala ti što si došla - rekao je

toplo.

- Morala sam da se uverim da si

dobro - izgovorila je jedva čujno.

- Ogistina... - napravio je pokret

kao da će je zagrliti ali se ona

izmaknuta.

- Sada kada znam da je s tobom

sve u redu mogu da idem - uzmaknula

je korak. - Nadam se da će sa Pamelom

i bebom sve biti u redu.

- Nemoj da ideš - rekao je očajno.

- Ţelim ti svu sreću ovog sveta.

Okrenula se pa je potrčala jer nije

ţelela da on vidi suze koje su joj se

slivale niz obraze. Da se okrenula,

videla bi suze i u njegovim očima. Iza

nje je ostao ćovek skrhan bolom.

8. Poglavlje

Prošlo je nekoliko dana od

Kameronove nesreće i Ogistina je

počela da se oporavlja. Fizički je bila

već sasvim dobro, nije više osećala

bolove. Međutim, njena duša bila je u

agoniji.

Preplivavala je bazen snaţnim

zamasima. Po čitav dan je plivala i

jahala ţeleći da se što više fizički umori

jer je jedino tako uveče, kada ode u

svoju sobu, mogla da zaspi. Plašila se

sopstvenih misli.

Kada je osetila da joj svaki mišić na

telu treperi, zaplivala je prema plićem

delu bazena. Trebalo joj je nekoliko

trenutaka da prikupi snagu da se

popne uza stepenice. Legla je na veliki

peškir pokušavajući da ne misli ni o

čemu.

Trgnula se kada je čula zvuk

avionskog motora koji se pribliţava.

Podigla je pogled prema nebu

zaklonivši rukom oči. Zadrhtala je

cehm telom kada je ugledala

Kameronov avion kako se spušta.

Znala je da nije pogrešila. Brzo je

ustala i podigla peškir uvijajući se u

njega. Poţurila je u kuću nadajući se da

će uspeti da se obuče pre nego što on

stigne. Ovako, u bikiniju, osećala bi se

dvostruko ranjivijom pred njim.

Međutim, u trenutku kada je zako-

račila u kuću, ispred ulaza se zaustavio

dţip uz stravičnu škripu kočnica. Iz

njega je iskočio Kameron i potrčao je

prema njoj.

Odmah je primetila promenu u

njegovom drţanju. Bio je to drugi

čovek u odnosu na onoga kog je videla

poslednji put u bolničkom hodniku pre

nekoliko dana. Bila je nemoćna da se

pomeri, pogled joj je bio prikovan za

njegovo lice.

Zastao je pred njom osmehujući se.

Tako se osmehivao nekada, na početku

njihovog poznanstva, onda kada među

njima nije bilo nikakvih prepreka.

Zadrhtala je ponovo, ovoga puta od

nade koja se javila u njoj.

- Nije trudna - rekao je brzo. -

Nikada nije bila, to je izmislila da bi me

vezala za sebe. Shvatila je da mi

previše značiš i odlučila je da se

postavi između nas.

- Kamerone, šta to govoriš? -

upitala je u neverici.

- Da nemam nikakvih obaveza

prema Pameli - osmehivao se. - I da

sam spreman da se borim za tebe i

tvoju ljubav.

Ogistina je osetila da joj kolena

klecaju i pala bi da je nije uhvatio.

Zagledala se u njegove oči, u kojima je

pronašla potvrdu onoga što joj je

upravo rekao. Obgrlila ga je oko vrata i

prepustila se njegovom strasnom

poljupcu.

Plakala je i smejala se u isto vreme.

Grlila ga je i ljubila pokušavajući da da

oduška plimi svojih osećanja. Nije

mogla da poveruje u toliku sreću. Ipak,

njegove ruke bile su stvarne. Kao i

njegove vrele usne...

- Harpere! - Adamov glas je

odjeknuo tremom.

Kameron se polako okrenuo prema

Adamu ne ispuštajući Ogistinu iz

zagrljaja. Ponovo je zauzeo stav

boksera u ringu, spreman za napad.

Adam je stajao sa rukama u dţepovima

pantalona gledajući ga netremice.

- Ona je moja - rekao je Kameron.

- Boriću se za nju svim silama. I

svim raspoloţivim sredstvima.

- Protiv mene ne treba da se boriš,

Harpere - Adam je odmahnuo glavom.

- Nijednog trenutka nisam ti bio

protivnik. Mislim da to ne moţe da

bude nijedan muškarac. U njenom srcu

ima mesta samo za tebe.

- Postaraću se da tako zauvek

ostane - rekao je Kameron odlučno.

- Nadam se da hoćeš - Adam se

na-smeši. - Ogistina je mnogo toga u

ţivotu preturila preko glave, ali ako je

ikada povrediš, imaćeš posla sa mnom.

Da li se razumemo, Harpere?

- Potpuno - Kameron klimnu gla-

vom.

- Onda vam više neću biti

potreban - nasmešio se Adam. -

Zamoliću Neda da me odveze u

Melbum.

Potom se okrenuo i ušao je u kući.

Ogistina se istrgnula iz Kameronovog

zagrljaja i potrčala za Adamom.

Dugovala mu je mnogo. Zagrlila ga je i

poljubila, a zatim je mirno gledala kako

odlazi.

Sledećeg trenutka Kameronove

snaţne ruke podigle su je u naručje.

Poneo ju je uza stepenice lako, kao da

ne nosi nikakav teret. Prošli su pored

Adama ne obazirući se na njega. Bih su

u svom svetu i on im to nije zamerio.

Tek kada je zatvorio vrata njene

sobe, Kameron ju je pustio iz naručja.

Obuhvatio je njeno lice rukama

spustivši poljubac na njene usne. Taj

poljubac bio je pun ljubavi i neţnosti.

Bez reči mu je ispruţila ruke.

Privukao ju je sebi gotovo grubo.

Jednom rukom obuhvatio ju je oko

struka a drugom je drţao njenu bradu

dok je treţio njene podatne usne.

Zatim ju je podigao u naručje i

preneo na krevet. Legao je pored nje,

zagrlio je i spustio usne na njen vrat.

Njen bikini nije mu predstavljao

nikakvu prepreku, ubrzo je leţao na

podu, odbačen.

Ovoga puta njegove usne spustile

su se na njene grudi. Ogistina je ţeljno

izvila telo prema njemu. Bio je to

napad na sva njena čula. Plamen strasti

u njoj dostigao je neslućene visine.

Taj plamen mogao je da ugasi samo

muškarac u čijem je zagrljaju bila. Bol-

na praznina u njoj vapila je za ispu-

njenjem. Osećala je da svaki mišić na

njegovom telu podrhtava. Ţelela ga je

više nego ikada.

- Nijednog trenutka nisam

prestala da te ţelim - prošaputala je

glasom napuklim od emocija.

- Zar misliš da ja nisam isto osećao?

- upitao je muklo. - Bila si mi tako

prokleto blizu, a tako daleko. Ubijala

me je pomisao na tebe u zagrljaju

drugog čoveka. Mislio sam da ću

poludeti.

Ponovo je spustio usne na njen vrat

a onda je krenuo naniţe. Zaječala je u

vrtoglavom zanosu. Osetila je njegovo

snaţno telo na svom i pripila se uz nje-

ga podrhtavajući celim telom.

U tom trenutku bilo joj je jedino

vaţno da zadovolji prohtev svog tela.

Sledećeg trenutka njihova tela su se

spojila. Ogistini se činilo da nestaje u

zagrljaju čoveka koji joj je bio sve na

svetu. Trenutak kasnije učinio je da

oboje potonu u vrtlogu strasti.

- Samo ti moţeš da mi pruţiš

ovakvu sreću - rekao je dok mu se

disanje smirivalo.

- Od prvog trenutka ţelim da ti

pripadam.

- Znam - neţno ju je poljubio. -

Beskrajno te volim.

- I ja volim tebe - prošaputala je

srećno.

Njegove usne ponovo su bile na

njenim, a rukama je istraţivao sve

prevoje njenog tela. U njoj se ponovo

probudila strast koja je traţila

zadovoljenje. Ovoga puta nijedno od

njih nije ţurilo. Vodili su ljubav polako,

kao da ţele da testiraju granice svoje

izdrţljivosti.

- Jao! - uzviknula je mnogo

kasnije.

- Da li sam te povredio? -

zabrinuto je upitao podiţući se na

lakat.

- Mislim da sam danas

preforsirala mišiće - rekla je nemoćno

klonuvši na jastuk.

- Koja sam ja budala! - uzviknuo

je besno. - Pa, ti se još nisi sasvim

oporavila.

- Ne brini - nasmešila se

pomazivši ga po obrazu. - Neću se

raspasti. Mnogo sam izdrţljivija nego

što izgledam.

- Mogu li da znam kako si

zadobila te povrede? - upitao je

namršđvši se.

- Ne - odmahnula je glavom i na-

smejala se kada je videla njegov izraz

lica. - Ali mogu da ti kaţem zašto sam

ih dobila.

- Slušam.

- Poslednjih deset godina radim

kao tajni agent britanske obaveštajne

sluţbe.

- Molim?! - pogledao ju je

zapanjeno.

- Ne brini - osmehnula mu se. -To

sam bila u drugom ţivotu. Taj ţivot

ostavila sam u Engleskoj, u prošlosti,

gde i pripada.

- Adam?

- Godinama smo zajedno radili -

rekla je shvativši šta ga je zapravo

zanimalo.

- I pri tom ste bili ljubavnici -

nezadovoljno je prokomentarisao.

- Nekada davno - klimnula je

glavom. - I ti imaš svoju prošlost a ja te

ne pitam za nju.

- U tebi je sve ono što sam oduvek

traţio u ţeni - rekao je tiho. - Hoću da

te volim i štitim od svakog zla.

I Kamerone? - osetila je da joj reči

zastaju u grlu.

- Dakle? - upitao je smeškajući se

značajno. - Hoćeš li da budeš moja

ţena? Hoćeš li da deliš sa mnom sve?

- Znaš odgovor - rekla je tiho.

- Hoću da ga čujem - insistirao je.

- Kaţi da pristaješ.

- Naravno da pristajem! -

uzviknula je srećno.

Poljubio ju je strasno, a onda se

naglo odmaknuo od nje i skočio iz

kreveta. Gledala ga je zapanjeno kako

se naginje i pretura po dţepovima

pantalona. Pruţio joj je kutijicu za nakit

u kojoj je bio najlepši prsten koji je u

ţivotu videla.

- Predivan je - pogledala ga je sa

sjajem u očima.

- Od ovog trenutka smatram te

svojom ţenom, Ogistina Harper - rekao

je glasom oteţalim od emocija.

A onda se spustio na krevet i

beskrajno neţno uzeo ju je u naručje.

Neverovatnom brzinom ponovo je

razgoreo vatru u njoj. Predala mu se

zaboravljajući na sve, čak i na

ukočenost u mišićima. U njegovom

zagrljaju sve drugo postajalo je

nevaţno.