8. BILANS PORAVNANJA

A) SUŠTINA, VRSTE I POSTUPAK PORAVNANJA

Preduzeće koje je zapalo u kriznu situaciju koja se manifestuje nemogućnosti plaćanja obaveza u dužem vremenskom periodu ili nemogućnosti plaćanja obaveza uopšte (insolventnost) putem poravnanja sa poveriocima izbegava stečaj, rasturanje i nestanak preduzeća. Drugim rečima, poravnanje je usmereno na saniranje preduzeća i održavanje preduzeća.

Poravnanje se vrši otpisom dela obaveza i/ili prolongiranjem rokova plaćanja obaveza. Poravnanje može da bude dobrovoljno ili prinudno.

Dobrovoljno poravnanje se odvija van suda, otuda se i naziva vansudsko poravnanje. To praktično znači da se dužnik i poverioci pogađaju koji deo će duga dužnika od strane poverilaca biti oprošten, otpisom, ako se poravnanje zasniva na otpisu, odnosno u kom roku će dug biti plaćen, ako se radi o prolongiranju rokova plaćanja (monatorijumu). Nedostatak vansudskog poravnanja jeste u tome što se poverioci, kad ih ima mnogo, teško okupljaju i što se poravnanje ne odnosi na one poverioce koji ga nisu prihvatili.

Prinudno poravnanje odvija se pred sudom i ako ponuđeno poravnanje prihvate poverioci čija potraživanja u ukupnim potraživanjima od dužnika čine preko 50% poravnanje se odnosi i na poverioce koji ga nisu prihvatili, to poravnanje tada ima snagu obaveznosti.

Oduka poverilaca da li će prihvatiti ili neće prihvatiti poniđeno poravnanje u suštini zavisi od njihove procene: da li će dužnik ispuniti obaveze proistekle iz poravnanja (plaćanje neotpisanog dela duga u rokovima utvrđenim na poravnanju), a naročito zavisi od procene da li će poverioci više izgubiti ako ne prihvate poravnanje i time puste da dužnik padne pod stećaj, a oni svoja potraživanja naplate putem stečajne mase. Uz to poverioci imaju u vidu da se potraživanja iz stečajne mase naplaćuju tek po okončanju stečaja, da stečaj traje relativno dugo (ponekad i više godina) i da stečajna masa, u principu, nije dovoljna za isplatu obaveza dužnika u stečaju u punom iznosu, što znači da će i tada doći do otpisa potraživanja poverilaca dužnika u stečaju. Dakle, radi se o odluci poverilaca koja počiva na nizu u suštini neargumentovanih dokaza, pa otuda se odluka zasniva na predpostavkama. Uz sve gore rečeno, pri donošenju odluke prihvatiti ili ne prihvatiti poravnanje kod izvesnih poverlaca može da bude i poslovni interes da se dužnik održi, da ne ide u stečaj. To će se dogoditi kada dužnik za poverioca predstavlja značajnog kupca i poslovnog partnera. U takvim okolnostima poverilac pokreće postupak poravnanja, naravno uz saglasnost dužnika s ciljem da se putem poravnanja dužnik sanira i tine osposobi za opstanak.

Procedura prinudnog poravnanja u našoj zemlju uređena je Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji savezne republike Jugoslavije, koja se sastoji u sledećem:

Vođenje postupka prinudnog poravnanja. Prinudno poravnanje vodi veće trojice sudija od kojih je jedan sudija predsednik veća, a veće sudija može da imenuje i upravnika prinudnog poravnanja (član 13.)

Pokretanje postupka prinudnog poravnanja. Postupak za porinudno poravnanje pokreće dužnik ili poverilac uz saglasnost dužnika (član 18.). predlog za prinudno poravnanje sadrži:

Predlog rokova isplate obaveza dužnika poveriocima i predlog procenta obaveza koje će biti isplaćene poveriocima,

Izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika, Dokumentaciju kojom se dokazuje postojanje uslova za prinudno poravnanje, Dokumentaciju i analizu kojom se dokazuje da će dužnik moće ispuniti svoje

obaveze iz prinudnog poravnanja, Spisak dužnika i poverilaca, sa naznakom adrese, osnova i visine obavezei

potraživanja, Spisak poverilaca koji imaju pravo odvojenog namirenja: razlučni poverioci

čije je potraživanje pokriveno zalogom i izlučni poverioci čije se potraživanje zasniva na stvarima i pravima koje ne pripadaju dužniku (član 19.).

U predlog rokova i iznosa isplate obaveza predlagač može da ponudi:

Isplatu obaveza u iznosu ne manjem od 50% sa rokom plaćanja od godinu dana,

Isplatu obaveza u iznosu ne manjem od 60% sa rokom plaćanja od dve godine i,

Isplatu obaveza u celini sa rokom plaćanja od 3 godine (član 21).

Predsednik veća poravnanja odbacuje predlog:

Ako predlog ne sadrži ekonomsko-finansijsku analizu dužnika i dokumenta iz člana 19;

Ako su ponuđeni rokovi plaćanja duži a ponuđeni iznos plaćanja obaveza manji od propisanih članom 21;

Ako se utvrdi da je dužnik nije uredno vodio poslovne knjige i zbog toga se ne može ocenjivati njegov ekonomsko-finansiijski položaj (član 22).

Otvaranje postupka prinudnog poravnanja. Veće prinudnog poravnanja odbacuje predlog za prinudno poravnanjeako utvrdi da ne postoje uslovi za porinudno poravnanje ili ako nađe da dužnik može platiti obaveze i bez prinudnog poravnanja, a ako su ispunjeni uslovi donosi se rešenje o otvaranju postupka prinudnog poravnanja (član 23). Iatovremeno se izdaje oglas kojim se poverioci pozivaju da pistupe radi zaključenja

prinudnog poravnanja i oderđuje se predujam koji predlagač mora položiti za pokriće troškova prinudnog poravnanja (član 24). Oglas sadrži:

Ime suda pred kojim se vodi postupak prinudnog poravnanja, Ime dužnika, Naznaka rešenja kojim je prinudno poravnanje odobreno, Poziv poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u

’’Službenom listu SRJ’’ prijave svoja potraživanja, Mesto i datum održavanja ročišta prinudnog poravnanja, Sadržinu prinude prinudnog poravnanja.

Ročište za prinudno poravnanje. Na ročištu za prinudno poravnanje:

Predstavnik dužnika obrazlaže svoje ekonomsko-finansijsko stanje, Poslovni organ ili lice odgovorno za finansijske poslove družnika daje izjavu

da podaci iz izveštaja o ekonomsko-finansijskom stanju odgovaraju činjeničnom stanjuo čemu se izjašnjava i predstavnik organizacije koja vodi poslove platnog prometa za dužnika kao i upravnik poravnanja ako je imenovan,

Ispituju se prijavljena potraživanja (član 35).

Poverioci odlučuju o predloženom poravnanju glasanjem. Pravo glasa imaju poverioci čija su potraživanja utvrđena a nisu razlučni i izlučni poverioci (član 36 i 37).

Prinudno poravnanje je prihvaćeno ako za njega glasaju poverioci čija potraživanja iznose više od 50% potraživanja onih poverilaca koji imaju pravo glasa i kad prinudno poravnanje prihvati veće poravnanja (član 38).

Odobrenje prinudnog poravnanja. Nakon prihvatanja prinudnog poravnanja na ročištu, veće poravnanja izdaje rešenje o odobrenju zaključenja poravnanja koje sadrži:

Utvrđeni procenat i rokove u kojim se obaveze plaćaju, Spisak potraživanja koja nisu osporena sa naznakom iznosa koliko iznose i koliko se smanjuju zbog prinudnog poravnanja.

Ako je u postupku prinudnog poravnanja dato i jemstvo da će dužnik platiti smanjene obaveze u rešenju se navodi ime i sedište jemca sa naznakom njihove solidarne odgovornosti za obaveze dužnika prema njegovim poveriocima. Rešenje se objavljuje u ’’Službenom listu SRJ’’ (član 40).

B) SAČINJAVANJE BILANSA PORAVNANJA

Budući da se poravnanjem ne menja status preduzeća, bilans poravnanja sačinjava se izvan knjigovodstva i to početni bilans poravnanja i zaključni bilans poravnanja. Cilj početnog bilansa poravnanja je da pokaže:

Da je poravnanje nužno radi saniranja a time i opstanka preduzeća, Da pokaže pokrivenost obaveza imovinom, Da izdvoji obaveze prema razlučenim i izlučenim poveriocima koji se izuzimaju

iz poravnanja.

Cilj zaključnig bilansa poravnanja je sa iskaže finansijski položaj preduzeća posle poravnanja na osnovu čega se može doći do saznanja da li preduzeće posle saniranja ima uslova za finansijsko ozdravljenje a time i opstanak.

Početni bilans poravnanja i zaključni bilans poravnanja su sastavni deo izveštaja o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika; zapravo, taj izveštaj se i ne može valjano sačiniti bez početnog i zakljicnog bilansa poravnanja.

Sačinjavanju početnog bilansa poravnanja prethodi sačinjavanje bilansa u skladu sa propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima. To može da bude zaključni godišnji bilans ili međubilans u toku godine ako su oni sačinjeni neposredno pred otvaranje postupka za poravnanje, a ako to nije slučaj kao što se sačinjava međubilans u toku godine sačiniće se međubilans radi poravnanja na dan koji prethodi pokretanju postupka za poravnanje.

Ukoliko bilans sačinjen nepostredno pred dan pokretanja postupka za poravnanje sadrži skrivene gubitke (precenjenu aktivu i/ili podcenjene obaveze) nužno je ponovnim procenjivanjem otkriti skrivene gubitke i sačiniti početni bilans poravnanja bez skrivenih gubitaka. U tom slučaju postoje dva početna bilansa poravnanja – knjigovodstveni i procenjeni.

Zaključni bilans poravnanja se sačinjava tako što se:

Aktiva preuzima iz knjigovodstva ili procenjenog početnog bilansa poravnanja,

Obaveze se u pasivi iskazuju u iznosima i rokovima dospeća kakve će one da budu ako se prihvati predloženo poravnanje,

Otpis skrivenih gubitaka u početnom bilansu poravnanja izaziva pojavu vanrednih rashoda. Plaćanje troškova poravnanja takođe izaziva pojavu rashoda,

Otpis obaveza po osnovu prihvaćenog poravnanja izaziva pojavu vanrednih prihoda,

Razlika između vanrednih prihoda po osnovu otpisa obaveza i vanrednih rashoda po osnovu otpisa skrivenih gubitaka uvećenih za troškove poravnanja predstavlja dobitak od poravnanja,

Na dobitak od poravnanja se obračunava porez na dobitak po propisanoj stopi a razlika između dobitka od poravnanja i poreza je neto dobitak od poravnanja,

U zaključnom bilansu poravnanja porez na dobitak se iskazuje na strani pasive kao povećanje obaveza, a sa neto dobitkom se uvećava sopstveni kapital.

Ilustracije radi, uzimamo da bilans po knjigovodstvenim vrednostima sačinjen neposredno pred podnošenje zahteva za poravnanje izgleda ovako:

Bilans na dan____________

AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2) 70.000 A. KAPITAL 30.0001.Osnovna sredstva 69.000 B. OBAVEZE (1 do 3) 120.0002.Dug.finansijski plasmani 1.000 1.Dugoročne obaveze 20.000

B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 80.000 a)koje ulaze u poravnanje 10.0001.Zalihe 20.000 b)koje ne ulaze u poravnanje 10.0002.Potraživanja od kupaca 59.000 2.Kratkoročne finansijske

obaveze 5.0003.Gotovina 1.000 3.Obaveze prema dobavljačima

(a+b) 95.000 a)Obaveze prema dobavljačima koje ulaze u poravnanje 90.000 b)Obaveze prema dobavljačima koje ne ulaze u poravnanje 5.000

AKTIVA (A+B) 150.000 PASIVA (A+B) 150.000

Predpostavimo sada da u okviru osnovnih sredstava postoji neupotrebljiva oprema čija je sadašnja vrednost 5.000 dinara i da zatezne kamate po obavezama prema dobavljačina nisu knjižene u iznosu od 8.000 dinara. I jedno i drugo predstavlja gubitak. Na osnovu ovih podataka početni bilans prinudnog poravnanja po procenjenoj vrednosti izgleda ovako:

Početni bilans poravnanja na dan____________AKTIVA PASIVAA.STALNA IMOVINA (1+2) 65.000 A.KAPITAL (30.000-5.000-8.000) 17.000 1.Osnovna sredstva (69.000-5.000) 64.000 B.OBAVEZE (1 do 3) 128.000 2.Dugoročni finansijski plasmani 1.000 1.Dugoročne obaveze (a+b) 20.000B.OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 80.000 a)koje ulaze u poravnanje 10.000 1.Zalihe 20.000 b)koje ne ulate u poravnanje 10.000 2.Potraživanja od kupaca 59.000 2.Kratkoročne finansijske obaveze 5.000 3.Gotovina 1.000 3.Obaveze prema dobavljačima (a+b) 103.000 a)Obaveze prema dobavljačima koje ulaze u poravnanje (90.000+8.000) 98.000 b)Obaveze prema dobavljačima koje ne ulaze u poravnanje 5.000

AKTIVA (A+B) 145.000 PASIVA (A+B) 145.000

Iz ovog bilansa može se utvrditi pokrivenost dugova na taj način što će se uporediti obrtna imovina za izmirenje poverilaca i potraživanja poverilaca koji učestvuju u poravnanju. Slobodna imovina za unovčenje utvrđuje se ovako:13

1. ukupna imovina2. imovina sa pravom itdavanja i izuzimanja (odnosi se na imovinu pod hipotekom,

zalogom i slično)3. slobodna imovina (1-2)4. iznos obaveza prema povlešćenim poveriocima5. imovina za izmirenje poverilaca koji učestvuju u poravnanju (4-5)

Obaveze prema povlaštenim poveriocima su one obaveze koje po zakonu ne podpadaju pod prinudno poravnanje. Po članu 140 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji to su garantovane zarade radnika ostvarene do postupka otvaranja poravnanja, kojih u našem primeru nema. Saglasno prednjem, stopa pokrića dugova prema poveriocima koji učestvuju u poravnanju, prema podacima iz napred navedenog bilansa je:

Stopa pokrića Imovina za izmirenje poverilaca x 100 (145.000-15.000)x100 dugova = = =115% Obaveze prema poveriocima 113.000 koji učestvuju u poravnanju

13 Dr Jovan M. Ranković: Citirani opus, str. 311.

Ako bi stopa pokrića dugova bila niža od zakonom propisane obavezne isplate dugova u postupku poravnanja, što po članu 21 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji iznosi:

najmanje 50% za isplatu u roku od godine dana, najmanje 60% za isplatu u roku od dve godine, i 100% za isplatu u roku od tri godine,

od podnošenja zahteva za prinudno poravnanje treba odustati, jer dužnik zakonom zahtevanu kvotu isplate objektivno ne može izvršiti.

Predpostavimo sada da je preduzeće iz našeg primera predložili takvo poravnanje da će poveriocima koji učestvuju u poravnanju isplatiti 50% njihovih potraživanja u rokovima koji su ugovoreni, što znači da se 50% obaveza prema poveriocima koji učestvuju u poravnanju otpisuje, što u našem primeru izgleda ovako:

1. Dugoročne obaveze uključene u poravnanje = 10.000x0,50=5.000 dinara otpisa

2. Kratkoročne finansijske obaveze =5.000x0,5=2.500 dinara otpisa3. Obaveze prema dobavljačima uključene u poravnanje =98.000x0,5=49.000

dinara otpisa4. Ukupan iznos (5.000+2.500+49.000)=56.500 dinara.

Pri sačinjavanju početnog bilansa poravnanja otpisani si skriveni gubici u iznosu od 13.000 dinara. Ako predpostavimo da su troškovi poravnanja 4.000 dinara, možemo obračunati dobitak od poravnanja, porez na taj dobitak i neto dobitak od poravnanja na sledeći način:

1. Vanredni prihodi od otpisa obaveza 56.5002. Vanredni rashodi od otpisa skrivenih gubitaka 13.0003. Troškovi prinudnog poravnanja 4.0004. Dobitak od poravnanja (1-2-3) 39.0005. Porez na dobitak (25%) 9.8756. Neto dobitak od poravnanja (4-5) 29.625

Sada imamo sve elemente za sačinjavanje zaključnog bilansa poravnanja, koji se sačinjava tako da se iz početnog bilansa poravnanja sačinjenog na bazi procene preuzme imovina, obaveze se umanjuju za otpis i uvečevaju za porez na dobitak od poravnanja, kapital se uzima iz početnog bilansa sačinjenog na bazi knjigovodstvenih podataka. Ovo zato sto je gubitak po osnovu otpisa skrivenih gubitaka, kojim je umanjen sopstveni kapital u početnom bilansu poravnanja sačinjenom na bazi procene, sada pokriven vanrednim prihodima po osnovu otpisa obaveza. Saglasno prednjem, zaključni bilans poravnanja izgleda ovako:

Zaključni bilans poravnanja na dan_____________AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2) 65.000 A. KAPITAL(30.000+29.625) 59.6251.Osnovna sredstva 64.000 B. OBAVEZE (1 do 4) 85.3752.Dug.finansijski plasmani 1.000 1.Dugoročne obaveze

(20.000-5.000) 15.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 80.000 2.Kratkoročne finansijske Obaveze (5.000-2.500) 2.500

1.Zalihe 20.000 3.Obaveze prema dobavljačima (103.000-49.000) 54.000

2.Potraživanja od kupaca 59.000 4. Obaveze za porez 9.8753.Gotovina 1.000 5. Obaveze za troškove

Poravnanja 4.000

AKTIVA (A+B) 145.000 PASIVA (A+B) 145.000

Budući da je cilj prinudnog poravnanja da se preduzeće platežno osposobi, da bude likvidno, korisno je sačiniti uporedni bilans likvidnosti na osnovu početnog bilansa poravnanja i zaključnog bilansa poravnanja. Uz predpostavku da preduzeće iz našeg primera nema nepotrebnih sredstava koja se mogu prodati a da stalne zalihe iznose 10.000 dinara, uporedni bilans likvidnosti izgleda ovako:

AKTIVA PASIVA Pozicija Početni Zaključni Pozicija Početni Zaključni Bilans bilans bilans bilans Poravnanja poravnanja poravnanja poravnanja

A.DUGOROČNO A.SOPSTVENI VEZANA IMOVINA I DUGOROČNO (1 do 3) 75.000 75.000 POZAJMLJENI KAPITAL (1+2) 37.000 74.6251. Osnovna sredstva 64.000 64.000 1.Sopstveni kapital 17.000 59.6252.Dug. fin. Plasmani 1.000 1.000 2.Dug.obaveze 20.000 15.0003.Stalne zalihe 10.000 10.000 B.KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4) 108.000 70.375B.KRATKOROČNO VEZANA I LIKVIDNA IMOVINA (1 do 3) 70.000 70.000 1.Kratk.fin obaveze 5.000 2.5001.Sezonske zalihe 10.000 10.000 2.Obaveze prema Dobavljačima 103.000 54.000

2.Potraživanja od kupaca 59.000 59.000 3.Obaveze za porez 0 9.8753. Gotovina 1.000 1.000 4.Obaveze za troškove poravnanja 0 4.000 AKTIVA (A+B) 145.000 145.000 PASIVA (A+B) 145.000 145.000

Stanje finansijske ravnoteže na osnovu napred izloženih bilansa je:

a) Dugoročna finansijska ravnoteža:

Dugoročno vezana Sopstveni i dugoročno imovina pozajmljeni kapital

-početni bilans poravnanja 75.000 37.000-zaključni bilans poravnanja 75.000 74.625

b) Kratkoročna finansijska ravnoteža:

Kratkoročno vezana i likvidna imovina Kratkoročne obaveze

-početni bilans poravnanja 70.000 108.000-završni bilans poravnanja 70.000 70.375

Gore navedeni podaci pokazuju:

Po početnom bilansu poravnanja dugoročna finansijska ravnoteža je bitno pomerena ka dugoročno vezanoj imovini a kratkoročna finansijska ravnoteža je pomerena ka kratkoročnim obavezama zbog čega je preduteće platežno nesposobno;

Po zaključnom bilansu poravnanja finansijska ravnoteža je znatno popravljena, razlika između dugoročno vezane imovine i sopstvenog i dugoročno pozajmljenog kapitala, odnosno razlika između kratkoročnih obaveza i kratkoročno vezane i likvidne imovine je samo 375 dinara, sto obećava da će preduzeće biti platežno sposobno ako poverioci prihvate predlog prinudnog poravnanja.

Napred izloženi početni bilans poravnanja, zaključni bilans poravnanja i bilansi likvidnosti izvedeni iz tih bilansa su snažan argument da će dužnik posle prihvatanja predloga prinudnog poravnanja biti platežno sposoban jer je saniran preko otpisa obaveza pa stoga ti bilansi i treba da budu sastavni deo izveštaja o ekonomsko finansijskoj situaciji koji zahteva zakon.

9. STEČAJNI BILANS

Stečaj je, u suštini, prinudna likvidacija preduzeća, prinudno ukidanje, rasturanje i njegovo gašenje (nestanak) kao pravnog lica. Stečaj se otvara nad preduzećem koje je nesposobno za plaćanje u dužem periodu, zato što to onemogućuje bitno poremećena finansijska ravnoteža, bilo zato što je preduzeće zapalo u totalnu prezaduženost, a totalna prezaduženost nastupa kada je imovina manja od obaveze, tada je preduzeće izgubilo sav sopstveni kapital i uz to izgubilo je pozajmljeni kapital u visini razlike između gubitka i sopstvenog kapitala. Dužina vremenskog perioda u kome je preduzeće nesposobno za plaćanje te se zbog toga otvara stečajni postupak u nekim zemljama je fiksiran,14 a u članuakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji to je definisano ovako: ’’Stečajni postupak sprovodi se nad dužnikom koji je trajanje nesposoban za plaćanje (insolventan).’’ Prema članu 100 Zakona o preduzećima stečajni postupak se pokreće jos:

Ako preduzeće nije organizovano u skladu sa Zakonom o preduzećima,

Ako preduzeće ne obavlja svoju delatnost duže od dve godine i Ako se osnovni kapital preduzeća smanji ispod minimalnog iznosa

određenog Zakonom o preduzećima.

A) STEČAJNI POSTUPAK

Stečaj preduzeća je proces koji traje ponekad i duže od godinu dana. Taj proces odvija se u okviru redovnog suda a regulisan je Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji na sledeći način:

Organi sprivođenja stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija i stečajni upravnik, a može da bude formiran i odbor poverilaca kao savetodavni organ (član 3). Stečajno veće čine trojica sudija od kojih je jedan predsednik veća a stečajni sudija ne može da bude član veća (član 54).

Stečajno veće:

Odlučuje o pokretanju postupka za utvrđivanje postoje li uslovi za stečaj i sprovodi taj postupak,

Odlučuje o otvaranju stečajnog postupka; Odlučuje o prigovorima stečajnog upravnika na zaključke i uputstva stečajnog

sudije; Određuje poslove preduzeća koji su započeti a nisu završeni pre stečaja koji će se

završiti u toku stečajnig postupka;14 Vidi o tome dr Jovan M. Ranković: Citirani opus, str. 324.

Odobrava preračun troškova stečajnog postupka i određuje nagradu stečajnom upravniku;

Ime nuje stečajnog upravnika; Odobrava projekat za glavnu deobu stečajne mase i donosi rešenje o izvršnoj

deobi stečajne mase; Donosi rešenje o zaključku stečajnog postupka (član 55).

Stečajni sudija daje uputstva stečajnom upravniku, koja su obavezna za njega, i vrši nadzor nad radom stečajnog upravnika (član 56).

Stečajni upravnik vrši prava i dužnosti organa upravljanja dužnika u stečaju, a njegove dužnosti su:

Da ažurira knjigovodstvo do dana otvaranja stečaja; Da uz saglasnost sa stečajnim sudijom sastavi predračun troškova stečajnog

postupka i da ga dostavi stečajnom veću; Da imenuje komisiju za inventarisanje; Da sačini početni stečajni bilans; Da se stara o okončanju započetih a nezavršenih poslova dužnika kao i poslova

neophodnih za sprečavanje štete nad imovinom dužnika; Da se stara o naplati potraživanja dužnika; Da unovči stvari koje ulaze u stečajnu masu; Da sastavi nacrt za glavnu deobu stečajne mase i nacrt zaključnog bilansa uz

saglasnost sa stečajnim sudijom; Da sastavi nacrt odluka o naknadnoj deobi. (član 60 i 61).

Stečajno veće, na zahtev poverilaca čija potraživanja čine preko 50% od ukupnih potraživanja od dužnika, formira odbor poverilaca radi zaštite njihovih interesa (član 65). Odbor poverilaca:

Razmatra izveštaj stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase;

Ima pravo da pogleda poslovne knjige i dokumenta koje je preuzeo stečajni upravnik;

Ima pravo prigovora na rad stečajnog upravnika stečajnom sudiji i na rad stečajnog sudije stečajnom veću;

Može predložiti smenjivanje stečajnog upravnika i imenovanje novog stečajnog upravnika;

Daje mišljenje stečajnom veću o unovčenju imovine dužnika; Daje mišljenje stečajnom sudiji o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih

invetarisanjem (član 69).

Pokretanje stečajnog postupka. Stečajni postupak mogu pokrenuti poverioci ili sam dužnik (član 3).

Prethodni postupak. Na osnovu predloga o otvaranju stečajnog postupka stečajno veće donosi rešenje o pokretanju prethodnog postupka za utvrđivanje zakonskih uslova za otvaranje stečajnog postupka (član 75).

Ukoliko su zakonski uslovi za otvaranje stečajnog postupka ispunjeni, donosi se odluka o pokretanju prethodnog postupka i određuje ročište na koji se pozivaju dužnik, predlagač i organizacija koja obavlja poslove platnog prometa za dužnika (član 77). Na ročištu su moguće tri solucije:

Da treće lice da izjavu o preuzimanju duga i ako stečajno veće prihvati tu ponudu prethodni postupak stečaja se obustavlja (član 78).

Da se dođe do zaključka da je moguće prinudno potavnanje, tada stečajno veće određuje rok dužniku da podnese predlog za prinudno poravnanje (član 79) čime se obustavlja prethodni postupak za pokretanje stečaja;

Ako nema preuzimanja duga i prinudnog poravnanja, stečajno veće imenuje veštaka koji će tajedno sa stačajnim sudijom isplatiti ekonomsko finansijsko stanje dužnika osim ako nisu ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka bez tog ispitivanja (član 80).

Stečajni sudija, na osnovu ispitanog ekonomsko finansijskog stanja dužnika dostavlja stečajnom veću mišljenje da li ima mesta otvaranju stečajnog postupka (član 83).

Otvaranje stečajnog postupka. Na osnovu mišljenja stečajnog sudije i stečajnog veštaka o ekonomsko finansijskoj situaciji dužnika, na ročištu u kome učestvuje predlagač, dužnik i organizacija koja vodi poslove platnog prometa, stečajno veće donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka (član 84). O otvaranju stečajnog postupka objavljuje se oglas u ’’Službenom listu SRJ’’ i na oglasnoj tabli suda sa pozivom poveriocima da svoja potraživanja prijave u roku od 60 dana. Otvaranje stečajnog postupka upisuje se u sudski registar (član 89 i 90).

Pravne posledice po otvaranju stečajnog postupka su:

Sa danom otvaranja stečajnog postupka upravljanje dužnikom u stečaju prenosi se na stečajnog upravnika (član 96);

Sa danom otvaranja stečajnog postupka prestaje radni odnos zaposlenih kod dužnika osim onih radnika koje zadrži stečajno veće radi završavanja započetih poslova i objavljanje poslova samog stečaja (član 93);

Sa danom otvaranja stečajnog postupka vrši se inventarisanje i sačinjavanje početnog stečajnog bilansa (član 96);

Sa danom otvaranja stečaja gase se postojeći žiro i tekući računi dužnika i otvaraju novi na koje se prenose novčana sredstva sa ugašenih žiro i tekućih računa (član 97);

U firmi dužnika dodaje se oznaka ’’u stečaju’’ (član 98);

Danom otvaranja stečaja sve obaveza dužnika smatraju se dospelim, a nedospela novčana potraživanja dužnika unose se u stečajnu masu (član 100);

Danom otvaranja stečajnog postupka ne prestaju da teku kamate na potraživanja koja se izmiruje iz stečajne mase (član 102);

U stečajnom postupku dozvoljeno je prebijanje potraživanja poverilaca sa protiv potraživanjima dužnika (član 105);

Otvoreni stečajni postupak ne utiče na prava odvojenog izmirenja iz određenih stvari, odnosno iz imovine dužnika različitih prava (založno pravo, na primer) i izlučnih prava (roba u komisionoj preodaji, na primer) (član 187);

U toku stečajnog postupka okončavaju se samo oni započeti poslovi koji bi mogli proizvesti štetu na imovini dužnika ako ne bi bili okončani (član 119).

Prijavljivanje potraživanja. Poverioci dužnika u stečaju prijavljuju pismeno svoja

potraživanja stečajnom veću (član 121). Stečajno veće zakazuje ročište za ispitivanje prijavljenih potraživanja u kome učestvuju stečajni sudija, stečajni upravnik i poverioci (član 124). Konačnu odluku o priznavanju ili ne priznavanju prijavljenog potraživanja donosi stečajni upravnik (član 125).

Unovčenje imovine dužnika. Stečajno veće može odlučiti da se dužnik u stečaju proda u celini putem javnog nadmetanja ili neposredne pogodbe ili uz uslov da se na taj način postignu povoljniji uslovi za poverioca (član 129). Naravno, preduzeće u stečaju može se prodati u celini ako ima tržišnu perspektivu. Pri proceni povoljnih uslova za poverioce uzima se u obzir ne samo koliko se dobija gotovine u stečajnu masu od te prodaje već i kojiko se smanjuju troškovi stečaja usled toga što se na ovaj način stečajni postupak okonča brže nego kada se prodaju pojedinačna imovinska dobra dužnika.

Imovinska dobra dužnika prodaju se javnim nadmetanjima ili prikupljanjem ponuda ili, pak, neposrednom pogodbom (član 131). Imovina koja predstavlja funkcionalnu celinu (postrojenja, uređaju i sl.) prodaju se, po pravilu, javnim nadmetanjem ili sa ili bez zemljišta i zgrada (član 132). Početna prodajna cena ne može biti niža od polovine procenjene vrednisti (član 133). Imovinu prodaje stečajni upravnik pod nadzorom stečajnog sudije (član 134). Ako imovina ne bude prodata nudi se poveriocu čija potraživanja odgovaraju vrednosti imovine (član 135).

Namirenje poverilaca. Stečajnu masu čine: novlana sredstva dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva ostvarena prodajom naturalne imovine i novčana sredstva ostvarena naplatom potraživanja (član 137).

Iz stečajne mase najpre se isplaćuju troškovi stečajnog postupka, poverioce stečajne mase (član 138) i zagarantovane zarade ostvarene kod dužnika do dana otvaranja stečajnog postupka kao i naknade štete za povredu na radu ostvarene kod dužnika pre otvaranja stečajnog postupka (povlašćeni poverioci) (član 140, stav 2).

Po odbitku od stečajne mase troškova stečaja, potraživanja poverilaca stečajne mase, povlašćenih poverilaca ostatak predstavlja deobnu masu. Dugovi dužnika isplaćuju se srazmerno deobnoj masi (član 141). Stečajno veće dostavlja nactr za deobu sa zakazivanjem ročišta o tom nacrtu, stečajnom sudiji, stečajnom upravniku i poveriocima (član 144). Stečajno veće posle rasprave na ročištu donosi rešenje o deobi (član 145). Na osnovu rešenja o deobi stečajni upravnik isplaćuje potraživanja poverilaca (član 146).

Zaključenje stečajnog postupka. Nakon izvršenje svih poslova oko stečaja stečajno veće donosi odluku o zaključivanju stečajnog postupka koja se objavljuje u ’’Službenom glasniku SRJ’’ i upisuje u sudski registar čime dužnik u stečaju prestaje da postoji (član 149 i 150).

B) SAČINJAVANJE STEČAJNOG BILANSA

Početni stečajni bilans. Najpre se sačinjava zaključni bilans preduzeća koje stupa u stečaj a zatim se sačinjava početni stečajni bilans. Početni stečajni bilans se sačinjava na osnovu inventara u kome se procena vrši na bazi likvidacione cene. Pri utvrđivanju likvidacione cene polazi se od moguće prodajne cene na prodajnom tržištu pri čemu je likvidaciona cena uvek niža od prodajne cene jer potencijalni kupac zna da preduzeće u stečaju mora da proda i da tu prodaju mora da obavi u što kraćem roku kako bi troškovi stečaja bili što niži, koji su, u principu, proporcionalni vremenu trajanja stečaja. Imajući to u vidu potencijalni kupac uvek zahteva nižu cenu od vladajuće prodajne cene a to je likvidaciona cena.

Početni stečajni bilans se struktuira tako da se iz njega može videti očekivana stečajna masa i utvrditi očekivana stečajna kvota izmirenja obaveza preduzeća iz stečajne mase. Otuda se aktiva struktuira ovako:

1. ukupna imovina2. imovina za izdvajanje (to je imovina koja nije u vlasništvu preduzeća u stečaju

– roba u komisionu, na primer)3. imovina izuzimanja (to je imovina koja je pod zalogom ili hipotekom)4. slobodna imovina (1-2-3)

Dugovi se, osim po vrsti, grupišu ovako:

1.Poverioci sa pravom izdavanja (odnosi se na isporuke sa zadržavanjem prava svojine, robu u komisionoj prodaji, cedirana potraživanja, imovina koja se nalazi u posedu dužnika u stečaju po osnovu ugovora o najmu, zakupa, zalaganja i čuvanja)

2.Poverioci sa pravom izuzimanja (hipoteka, dug na zemlju, prava na zaplen, ugovor o osiguranju potraživanja)

3.Poverioci stečajne mase (sudski troškovi, troškovi stečaja, potraživanja poverilaca koja nastaju iz delatnosti stečajnog upravnika i sl.)

4.Povlašćeni poverioci su oni poverioci čija se potraživanja iz stečajne mase isplaćuju posle isplate poverilaca stečajne mase (po Zakonu po prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji to su garantovane zarade radnika ostvarene pre otvaranja stečajnog postupka i naknada štete za ozledu na radu nastalu, takođe, pre otvaranja stečajnog postupka), u nekim zemljama povlašćeni poverioci se svrstavaju u isplatne redove po prioritetu isplate.

5.Nepovlešćeni poverioci su svi ostali poverioci.15

Nepovlašćeni poverioci učestvuju u deobi ostatka stečajne mase srazmerno svojim potraživanjima. Stečajna kvota je u vidu procenta koja pripada nepovlašćenim poveriocima a izračunava se ovako:

Ostatak stečajne maseStečajna kvota = x 100

Potraživanja nepovlašćenih poverilaca

Ostatak stečajne mase izračunava se ovako: stečajna masa minus (izdvajanja i izuzimanja iz stečajne mase + povlašćeni poverioci).

Ilustracije radi, zaključni i početni stečajni bilans preduzeća na dan otvaranja stečajnog postupka izgleda ovako:

ImovinaZaključni

bilans

Početni stečajni bilansProcenjena vrednost ukupne imovine

Izdvajanja Izuzimanja    Slobodna

imovina (3-4-5-6-7)

1 2 3 4 5 6 7 8

1.zemljište 2.Građ.objekti 3.Oprema 4.Zalihe 5.Potr.od kupaca 6.Gotovina I IMOVINA (1do 6)

1.000 10.000 20.000 30.000 10.000

1.000

 1.000 12.000 15.000 32.000

7.000 1.000 5.000 10.000    

1.000 2.000

15.000 27.000 7.000 1.000

72.000 68.000 5.000 10.000     53.000

DugoviZaključni bilans

Početni stečajni bilans

Pocenjene

Izdvajanja IzuzimanjaPoverioci stečajne

Povlašćeni poverioci

Nepovlašćeni poverioci (3-

15 Više o tome vidi dr Jovan M. Ranković: Citirani opus, str. 332.

obaveze

mase 4-5-6-7)

1 2 3 4 5 6 7 81.Dugoročni zajmovi 2.Kratkoročni zajmovi 3.Obaveze prema dobavljačima 4.Obaveze prema radnicima 5.Procenjeni troškovi stečaja II UKUPNE OVABEZE (1do 5)

 10.000

3.000

40.000

10.000

0

 10.000

3.000

42.000

10.000

9.000 5.000 10.000 9.000 10.000

 0

3.000

37.000

0

0

63.000 74.000 5.000 10.000 9.000 10.000 40.000

III NETO IMOVINA (I-II) 9.000 -6.000          

Na osnovu napred izloženog početnog stečajnog bilansa stečajna kvota je:

53.000-9.000-10.000 34.000x100Stečajna kvota = x 100 = =85%

40.000 40.000

Ova projektovana stečajna kvota ostvarila bi se kada bi imovina bila unovčena u vrednosti iskauanoj u početnom stečajnom bilansu i kada bi troškovi stečaja bili ostvareni u procenjenom iznosu.

Na osnovu početnog stečajnog bilansa otvara se glavna knjiga preduzeća u stečaju. U toku stečajnog postupka vrši se rasprodaja imovine ili prodaja celog preduzeća, isplaćuju se dugovi koji su obezbeđeni hipotekom i zalogom kada se unovči hipoteka odnosno zalog, izdvaja se imovina koja nije u vlasništvu preduzeća u stečaju i predaje vlasniku uz gašenje obaveze prema tom vlasniku ili se predaje ta imovina i isplaćuje njenom vlasniku, isplaćuju se troškovi stečaja kao i obaveza nastala u stečajnom postupku (poverioci stečajne mase). Na kraju stečajnog postupka sastavlja se pregled isplata i uplata u toku stečajnog postupka i zaključni stečajni bilans.

Pod predpostavkom da je u toku stečajnog postupka izvršeno unovčenje i isplata obaveza u sledećim iznosima:

Zemljište je prodato za 1.000 dinara, Zgrada je prodata za 12.000 dinara i isplaćen hipotekarni zajam od 10.000

dinara,

Oprema je prodata za 13.000 dinara, Roba u komisioni je predata vlasniku uz razduženje obaveze prema tom

vlasniku u iznosu od 5.000 dinara, Zaliha u vlasništvu preduzeća u stečaju je prodata za 23.000 dinara, Potraživanja su naplaćena u iznosu od 7.000 dinara, Isplaćeni su troškovi stečaja u iznosu od 12.000 dinara.

Na osnovu ovih podataka sačinjava se pregled uplata i isplata u toku stečajnog postupka koji izgleda ovako:

1. uplata od prodaje zemljišta 1.0002. uplata od prodaje zgrade 12.0003. uplata od preodaje opreme 13.0004. uplata od prodaje zaliha u vlasništvu preduzeča u stečaju 23.0005. naplata potraživanja 7.0006. gotovina u početnom stečajnom bilansu 1.000

I STEČAJNA MASA (1 do 6) 58.000

1.isplata hipotekarnog zajma 10.0002.isplata troškova stečaja 12.000II ISPLATE IZ STEČAJNE MASE (1+2) 22.000 III Ostatak stečajne mase (I-II) 36.000IV Obaveze prema povlašćenim poveriocima 10.000V Deobna masa (III-IV) 26.000VI Obaveze prema nepovlašćenim poveriocima 40.000

Stečajna kvota 65%

Na osnovu ovih podataka zaključni stečajni bilans izgleda ovako:

AKTIVA PASIVA

1. ostatak stečajne mase 36.000 1. povlašćeni poverioci 10.0002. gubitak 14.000 2. nepovlašćeni poverioci 40.000

AKTIVA (1+2) 50.000 PASIVA (1+2) 50.000

Na osnovu napred navedenog pregleda uplata i isplata u toku stečajnog postupka i zaključnog stečajnog bilansa, stečajno veće donosi rešenje o isplati povčašćenih poverilaca u 100% iznosu i o isplati nepovlašćenih poverilaca u iznosu od 65%. Po ovom rešenju vrše se isplate povlašćenih i nepovlašćenih poverilaca. Nakon tih isplata u aktivi

ostaje gubitak (14.000 u našem primeru) i u pasivi obaveze prema nepovlašćenim poveriocima u iznosima koji nisi mogli da budu isplaćeni iz ostatka stečajne mase (u našem primeru 14.000 dinara). Glavna knjiga se zatvara tako što se neisplaćene obaveze prema nepovlašćenim poveriocima zadužuju uz odobrenje gubitka.

C) POREZ NA DOBITAK

Ukoliko je u zaključnom bilansu ostatak stečajne mase veći od obaveza prema povlašćenim i nepovlašćenim poveriocima, posle isplate tih obaveza na strani aktive javiće se višak stečajne mase a to je u stvari neto aktiva (sopstveni kapital vlasnika) u zaključnom stečajnom bilansu. U takvim okolnostima najpre se utvrđuje oporezivi dobotak u skladu sa članom 32 do 36 i 27 Zakona o porezu na dobit preduzeća iz 1996.godine na sledeći način:

1. neto aktiva u zaključnom stečajnom bilansu2. neto aktiva u početnom stečajnom bilansu3. bruto dobitak (1-2) uz uslov da je 1>24. revalorizovana neto aktiva iz početnog stečajnog bilansa = neto aktiva u

početnom stečajnom bilansu x indeks rasta cena podeljen sa 1005. kapitalni dobitak (1-4)6. kapitalni gubitak (4-1)7. oporezivi dobitak (3-50% od 5)8. poreska stopa (25%)9. porez na dobitak (7x8)10. višak stečajne mase za vlasnike (1-9)

Višak stečajne mase za vlasnike raspodeljuje se vlasnicima. Kod akcionarskoh društava najpre se isplaćuju prioritetne akcije u visini nominalne vrednosti a ostatak se deli vlasnicima običnih akcija srazmerno njihovoj nominalnoj vrednosti. Kod društva sa ogranočenom odgovornošću iz viška stečajne mase najpre se isplaćuju doprinosi (naknadno uneti) udeli a ostatak se raspodeljuje na vlasnike osnivačkih udela srazmerno njihovoj nominalnoj vrednosti. Kod društava lica višak stečajne mase za vlasnike raspodeljuje se na vlasnike srazmerno nominalnoj vrednosti njihovih uloga.

Marina Petrovic 92/08 FR