salil1 .Jaliп1arn. Bilinopoljska i::java lwo lzistшij5·ki i::vor ::а C,·kvu bosansku Pl·ilozi, Ј2. Sar·ajevo, 2003 .. str. 119-132.

uок 930. 22 (497. 6) "12" 273 (497.6} .. , 1112" lzlagaпje sa naucпog skllpa

BILINOPOLJSKA IZJAVA КАО HISTORIJSKI IZVOR ZA CRКVU BOSANSKU

SaiЉ Jaliшam

Filozofski fakultet, Tuzla

U hjstor·jjskoj ljteraturj Bilinopoljska izjava okat·akterjzjгaпa је kao јеdан od najp1'0Ьiematjcnjjil1 dokuшenata crkveнe l1jstorjje Bosne ј Hercegovjпe, нz kojj Stl vezaнe Ьюјпе djleme s kојјша se starjja ј пovija ћistorjogгafija sнsretala ј Stlsr·ece, i koje vгlo tesko rjesava. Razlog tоше је ј cinjeвica da se tl 11istorjjskoj liteгatш·i Stl-srece pr-avo sareвilo misljeпja о sашој Biliпopoljskoj izjavi od 8. aprila 1203. godj-пe, kao i Ьгојпiш dr·t1giш pitaпjiшa koja sн tl vezi s пјош. U l1jstoгjjskoj ljtet-atшj ј koпшпjkaciji koгistilo se i koгistj пekoliko razlicitjl1 пaziva za taj dоkшленt (abjtt-t·atio ј 1 i odricaпje, jzjava, jspovijed ), jedпako kao sto vlada saгeвilo i Lt оzвасаvапј Ll оноgа sta se stvaшo desilo па Biliпoш poljtr toga 8. apгila 1203. godiпe (sаЬог, sa-stю1ak, koнcil, skнpstiпa).

Biliвopoljska izjava је prvн modeгпu f1jstot·jjsktt iвteгpretacijtt dozivjela da!e-ke \869. godiпe tl kapitalнoш djeltr p~lil1istora Fraпje Rackog: Bogomili i patшeni. Fraпjo Racki нazivaje "Jjstjtюt11 kојош stt se пjekoliko odlicвijjfl Раtагепа odгekli svoje vjere" i to се biti јеdап od razloga da se ovaj dоkшпепаt do daвasr1j i\1 dава t1a-ziva Bi\jrюpoljskoш аЬјuгасiјош (odricaпje od l1ereze).

Potr·ebвo је ва samom pocetku trkazati da se tekst BjJiпopoljske izjave sacuvao sапю tl sаvгешевот latinskoш prijevodtJ, kojegje objavio pretпa ot·igiвalн Aнgtrstiп Тl1ејпеr. Bj\jпopoljska jzjava iz 1203. godjнe pt·ivlacjJa је ј pt·ivlacj spor-adjcrнr раzпјо brojвil1 jstгazivaca l1istorije sгedнjo.vjekovпe Воsве, koji stt је zavjsпo od Ьгојпi11 pretpostavki i videвja tшпacili, koшeвtirali ј davalijoj odr·edeпa zпасевја. Zaпjmljivo је sрошепнti da је Biliпopoljska izjava privlacila pazвjll l1istoгicar-a iskljнcivo sa zeljoш da protшnace Ьrојпе пedoum ice i koвtravet·ze vezaпe za bosaпsktl sгedпjovjekovпtl l1er·ezt1, vjerske prilike i odпose н prvim stoljeciшa sгedпjovjekovпe

119

Salih .lalilllat11. 8ili11opoUska i=Java kao lzistorijski i::vo1· ::а CJ·kvu bosansku Pгi!ozi. 32. Sarnjevo, 2003 .. st1·. 119-132.

bosaпske d1.Zave, tako daje stekla statLJS i vazпog dоkшпепtа kojim se tшпасе l1isto. гjjske, dп1stveпe, kllltнme ј socjjalвe рютјепе sredпjovjekovпe Воsпе.

Оvјт tekstom се se pokнsatj metodom iпterpгetacije same Bjliпopoljske izja. ve, пekjl1 dokнmenata пastalil1 ргјје ј poslije izjave, pгosiгitj djjapazoп desa\'ajtrce11

С)•

kюz jstгazivaпje i komeпtit-aпje dtrћovпill i vjeгskil1 kretaвja Ll sredнjovjekovпoj Во. sп i pocetkom XIII stoljeca. РоsеЬап пaglasak је нsтјегеп па рјtапје vjet·skil1 i Cl'k\•e-пil1 odпosa tl s1·edпjem vijektl, роsеЬпо poslije XI stoljeca, kada таlоЬгојпј, а dга. gocjeвi l1istoгijski izvoгj Ьiljeze odredeпe рюmјепе tl dr·LtStvll, сјте se пюzе dOJle-kJe pюd1·ijetj t1 tајве sredвjovjekovlja.

Pott·ebпo је пaglasjti da је Bjliпopoljska jzjava iz 1203. godiпe пastala tl specifi. ено ј sгedпjovjekovнoj atmosfeгj kraja XII i pocetka Х 111 stoljeca. Za ovaj pt·vj peri-od \1 jstoгije sгed11jovjekovпe Воsпе od sгediпe Xll stoljeca evideнtit-aJю је пekoliko ''azпjl1 i kljнc11il1 l1istot·ijskjl1 dоkшпепаtа, koji svakj ропаоsоЬ, alj ј zajedпicki, нkazнjtt па пekoliko Ьitпј/1 сiпјепјса о гаzvојн dп1stva, cгkveпil1 odпosa i vjerskЉ pt·ili-ka о kojima s~. Ltglavпom, tt postojecoj ћjstorjjskoj fjteгatшi samo рагсјјаltю pisalo, а koji SLI SYakj па svoj пасјп doнekle нticalj 11а вastaпak same Bj/inopoljske izjave.

lz same Biliпopoljske izjave po1jectt тноgе пеdонтјсе ј koпtraverze. Тt1 sн i pojmovi koj i шюsе t·aztюt-azпe zаЬнпе, cak zаЬ/нdе, te је potrebнo LJ pt-aYom smi-sltt t·jjecj skoгo svaki ројаш jdeнtjficiratj, tltmacjtj i smjestati t1 pozпate l1jstoгjjske okolпostj ј provjeravati tl ћistorijskim izvorjтa i tt l1istot·ijskoj lite1·att1Гi. То se роsеЬпо odвosi па pojmove koj ј imajtJ odt·edeпa tj. роsеЬпа zпасепја, а tjctt se vjer·-skjJ, i сгkvепјћ odпosa tt яedпjovjekovti0/11 bosaпsko111 dгнstYll, роsеЬпо oпill kt·a-jem XII ј pocetkom XIJJ stoljeca. Kako је vec 1-at1jje jstakпнto, таlоЬюјпi, ali d1·a-

. gocjeпi l1jsto1·jjski izvшi Ьiljeze пеkе, tаспе i ргјтјеt11е рготјепе tt d1·ustvн, роsе-Ьпо iz domeпa сгkvепiћ priJjka, сјше se пю.Zе doпekle pгodrijeti i н пеkе tајпе lle· •·etjckog m isljeпja.

Za sапш temtt ovog ргј\оgа smatгa se vazпim Ltkazati па postojaпje potvгda о dir·ektпim ј пedvosmisleпjm vezama ј odпosima bosaпski\1 i zapadпoev•·opskil1ileгc· tika, posebrю zbog toga sto se tr djjeltt l1istoгijske JjteJ-atl!re ovaj ргоЬ/еtп jos llvijek smatгa otvoгeпim. Naime, па postojaпje evideпtпj/1 veza i dodjгa izmeatr goП1jotalijaпskil1 11er·etjka (iz Lombaгdjje), bнgarskil1 Ьоgотј\а i bosaпskj/1 l1er·etika, llkaZLije vecj bt·oj сјпјепiса sadt·zaпj\1 ll пekoJjko pгotivl1eretickil1 Гltkopjsa ј koпtravet·zisti· cki\1 ргјпtспikа jz dп1ge polovjпe XII i pocetka Xlll stoljeca.

TaksatiYпo, piscj i djela~koпtгaveгzjstjcki\1 pгjгllcпika stt Ebгardtts Betl1L111ieпsis. ttceпi gгamatjk koji је парјsао Libeт- antilшeгesis, zatim Еппепgаdнs sa djelom Тгactatus coпfl·a ћaaeticos, Eckber·tl!s Sclюпal!gjeпsis sa djelom Semюпes XIII contl'a Саtћш·оs~ Duraп de Њresce sa djelom LiЬa antiheт-esis ili Liheт· сопtга Мапiсlш· eos, zatim Alaпtrs аЬ lпslllis kojj је парјsао Dejide catlюlica сот7tга lюe1·eficos sui

120

SaliiJ.Iali111i1111. Bilinopoljska i;;java kao l1istoгijski i::vo1· ::а Cгkvu bosanskll Prilozi. 32. Sar·ajevo. 2003 .. str. 119-13 2.

tempol·is, Summa Апопim iz Lombardije, Salvo Burce, Grgur iz Fireпze, Stjepaп od Bellevile i dгllgi.

Zajedпjcko za skoro sve spomeпllte koпtгaverzistjcke priп1ёпike jeste da str в

11jima zabiljezeпi samo dijelovi heretickog uсепја, cesto ll formi tгaktata, рјеsпщ !!ovora il ј Ыаgе пegacije tog i takvog mislje11ja. Tek sa i11stal i1-a11jem dom јп ikaп;kog pюsjackog 1·eda 1216. godiпe tip i oЫik djelova11ja pгotjv l1eгeze i l1eгetika do-Ьija smisleпjjj oЫik ј zпаёај, Ll cemtl se poseb11o istjctl sljedeci dошјпikапсј: Boпacшstrs jz м ј \а па, Мопеtа iz Сt·ешопе i RayпerjLIS Sассопј, cija Пlkopjsпa ostavstj-пa skoгo da оЬI јЈшје jedпtl cijeltl skoltl 111 ј§Јјепја vеzюш za boгbtt protjv l1eгetiёkog тјs!јенја.

Takav ol1/jk ј tjp koпtгaverzjstiёkog djelova11ja пјје тјтоisао вi sredпjovjeko\'tlttlюsaнsktt dt·Z.avtl, gdje se u vremeпskom i11teгvaltt od kгаја Xll ј pocetka XIII vi-jeka па vjerskom рlапн mпogo toga zaпimljivog desavalo. Sama Biliвopoljska izja-\'a od 8. apгila Ј 203. godiпe iша ll sebi веkе segmeпte i osobjne aпtj11et·etiёkil1 pгiпrёllika ј kolltiЋVerzjstjcke Јјtегаtше, posebtiO Ll tome StO se kгoz foПlltl ј oЬJik llkazj-vat1ja на пеkе elemeпte l1eгetjёkog t1cenja razvija specjfiёaп oЬiik ЬогЬе protiv sve-ga toga. Poseb11o је j11tet·esa11tna i neol1iёna forma same Bilinopoljske izjave koja tt 11ekim svojjm dijelovima ukazuje па пiz нeoblcпosti koje се se па пaredпim str·aпicama komentirati.

Pr·va od evideпtпil1 neoblcnosti је da se kгoz Biliпopo\jsktl izjavll пюgtl pt·epo-zпatj пekijaki dokazi da se н sredпjovjekovпoj Bosпi vodio specificaп ј nеоЬlёап di-jalog meatl sllpгostavljeп ј т stгaпama. Rjjec је о specjfiCJюj d ijaloskoj fопл i osol1e-110j za kгај Xll i pocetak XJJI stoljeca kojom se ideпtificit·a l1e1·eza, cime se posгedno trkazllje ј па 11је1ш teoloskttmjsao.

U О\'0111 slllёajll, tl dtlfltt g1·cke foпeme d jjalog оzпаёаvа se kao гazgovOI' tldvo-je. Rijecje ipak о Јјtегапют zпаёепјtl ovog toposa, bjlo ёtаје 1·ijec о teorjjskoj (filo-zofskoj) jf ј пjegovoj ргаktјёпој (historijskoj ) dјтепzјј ј, alj t1·eba zпatj da је нvijek, do kt·aja XIV vjjeka zadгzao оsпоvпј ј jzvomi sтjsao, da se pored ostalog ttl гаdј о iz111jeпj 1·jjeci ј тjsfj medtt пeistomisljeпjcjtпa. U sredпjovjekovпom drt1stvt1 vodi se djjalog tl prostoп1 vjere, medt1 vjerama, а za 11jstoricю·e sгedпjeg vjjeka роsеЬпо је vazпo ј dragocjeвo da је tll пюgнсе пасј ј djo dнlюvпog bogatstva ј llistot·ijske gr·a-de,jeгje vjetЋ тjlost, dar, eofizija Dнl1a svetoga i SLISI'et s Bogom.

Svakj djjalog о vjerj tl sredпjem vijekLI, bez obzira da fj је 1·ijec о vjeгпjcima ј ј ј пеkјт dп1gјт, пюга vodjti tЋClltla о milosti, i prizпati posvemasвjll covjecijн ovi-sпost о Bogll. Vjeглiktt је dttztюst pril1vatjti svtl objavtl i to опаkо kako је tшпасi ct·-kveпa dogmatika. Ргета Тотј Akviпskom, svako паllёаvапје ili pisaпje Lt sttpгotпosti sa Ol1javom, sltt.ZЬeпjт jJi vгlюvпim 11ансаvапје111 Ct·kve, zпаёi l1егеzн.

121

Saliћ Jalimam. Bilinopoljska i:java kao ћisto1·ijski i=IIOI" =а Crkvu bosansku P!-ilozi. 32. Sarajevo, 2003., str. 119-132.

Vec је •·есепо da Biliпopoljska izjava ima odredeпe elemeпte dijaloga, plltem kojeg se bosaпski l1eretici ispovijedajtt, оdпоsпо prizпajll svoju kгivictt Ltсiпјепн ргета katolickoj C!·kvi, i tt pгvom lictt drllgoj straпi kazнjtt о svom vје.-оttёепјн. РоsеЬпо је iпter·esaпtt10 daje tekst Biliпopoljske izjave tJjedrюm dijeltrllisto•·ijske liteгatш·e рrоtшласеп kao ispovijed bosaпskil1 "krstjaпa" (Coпffesio "CI1ristiat10t'LIIll Bo-sпieпsjшn"), zbog cega se Lt samom teksttt пjsta пе рrероп•снје tt kazпeпom pogle-dн, пеmа пjkakve r·epresivпe mjere za ћeretike i l1erezн. ЋеЬа пapomeпttti da se ispovjjed па Biliпom poljll pojavila desetak godjпa pt·ije Cetvrtog late1-aпskog koпcila, kadaje ispovijed postala obligattla za sve katoljke.

О а se i 11а teгitor·ij i sredпjovjekov11e Bos11e пesto sl ј спо desavalo kazlljtt pozпatj dogadaji. Nајше, tr vr·emeпskom jпtervalll jzтedu 22. febпtar·a 1199. ј 21. febt'Lta1-a 1200. godjпe dllkljaпskj kпez Yt1kaп ilj, kako to tаёпо н "Relatio Wнсапј r·egis Dio-cleae de l1aeresi јп Воsпја" pjse," W(нcanlls) еаdеш gratia Dioc1ie atqнe Dalmatie Rex", obavijestio је paptt Irюceпta Ш о пovonastalim vjerskirn prilikama н sredпjovjekovпoj Bosпi opttt:Zlljнci bosaпskog Ьапа Кнliпа da је zajedtю sa familijoш ј de-set ћiljada ljнdi pri11vatio ћereztt, odr10St10 "sirj пernalн ћereztt". U istom Relatio (lz-vjestaj) пaglasava se da bosaпskj Ьап Ku l iп ћeгetike сјјепј vjse od katolika ј zove ilJ "atJtorюmasice cl1гistiaпos". Оvјш procesorn otvara se dvosmjerпa aktivrюst гimske kttгjje, praktjcпa ј teorijska, sto се, s maljт prekidjma trajatj sve do politjckog sloшa sгedпjovjekovпe bosaпske dr·zave 1463. godiпe.

u llistot·ijskoj liter-atLII'i о sredпjovjekovrюj Bosпi IППОgе сiпјепiсе ј podacj iz В i Jjrюpoljske jzjave п jstt dobj 1 ј tactщ precizrш ј potpttПLJ iпte1·pгetacijн. Bi 1 iпopoljska jzjava пiје srnjesteпa tt okvjгe razttтjjevarlja st·edпjovjekovпil1 p•·iljka ј odпosa Ll sredпjovjekovпoj Воsпј kгајеш Xll i u pt·voj poloviпj XIII. stoljeca. U samoп1 defi-niraпju toga sto se desilo па 8jliпom polju 1203. godiпe mjsljeпja pojediпil1 l1isto1·i-ёa•-a krecн se od toga da је "druzba bosaпskjll krstjana Ьј Ја sltJZЬeno prizпata od stJ-a-пe katolicke Crkve", kako tvrdi dr. fra Domiпjk Мапdјс, zatjm da pпtza zaпimljjvll sliktt о пjilюvorn vјегоvапјн, nacjt1u zjvota i ustrojtt пјјlюvе zajedпjce, kako to jZI'j-cjto пavodj prof. dr. Jaюslav Sidak, do toga da se tt tekstн jzjave moze па6ј temelj-пa potvrda dнaljstjckog ttceпja bosaпskjl1 l1eretjka (m ј5Јјепје llgledtюg histoгicat·a Апtе Babica).

Јеdпа od prvill пedoLtmica vezaпjl1 za vjerske pt·jJjke LJ KLtlitюvo doba, а koja pгojstice iz Biliпopoljske izjave, odпosj se па pravjlr1o tшласепје pojmova ' 'aLttoпomasjce cl1гjstiaп ј", koje p0jed јп i 11 jstot'icш·j razl icito prevode i tLtl11ace. MeaLt pгvima koj i је пastojao odgovot'iti 11а to рјtапје је Fraпjo Racki, koj i to pr·evod i kao "p1-avi kгstjaпj"_ Istj pгjjevod kor·isti ј Jaroslav Sjctak, sto је vec davпo н l1istoгijskoj ljter·a-tшe осјјеt1јепо kao пeobictю,jer bi to zпacilo daje рара lпосепt 111 dopttstjo da se izпad пaziva katolik pojavljtlje i "pravj k•·stjaпi". Historjcaг Sima Cir·kovic tvгdi da

122

Sali/1 .lalimam. Bi/inopoljska i:java kao l!istorijski i:vol' :а 0·1..".•11 bmюnsku Prilozi. 32. Sar·~jevo. 2003 .. str·. 1 Ј 9- Ј 32.

је bosaпski Ьап Kttliп "вavodtle kгivoveгce iskljнcivo povlascivao imeпom 'kt·stja-11j' alj upotreЫjava i 'pravj' ј 'jstj11ski l1rjscaвj'". U поvјје vrjjeme dr. Ft·aпjo Sa-пjek "atttoпomasice cllrjstjaпj" pt·evodj kao паргоstо kгsсапј. U пајпоvјјјт komeпtarjma pojmovj "atttoпomasjce cllГjstiaпos", koji Stt tt Bj)jпopoljskoj jzjavj ttpotrije-Ьijeпj advet·bjjaltю, prevode se kao "рrеша svojjт vlastjtjm zakoпjma" jli tюpsteпo ·'ргета svojoj vlastitoj volji" а пе, dakle, prema propisima crkveпe dogme.

Sljedeca zaпimljiva пedoumica, kojaje sigurno i пajjtHt·igaпtjja, vezaпaje za itl-teгpt·etacijtt i ројпюvtю odt·edenje tепп i11a l1ereza ("sectati fttet·imtts l1ereticam pгavitatem") koji је pristttaп tt llistorijskiп1 dokшneпtima jz Kttliпovog doba, kao ј ma-пilleji (''maпic11ettm"), patat·eпi, kataгi. Hereticko tЈсепје koje se javilo tt XI i Xll stoljectt, а cije se pristalice ll llistoгijskitll izvoгjma zapadпoevropskil1 Sl'edпjovjekovпill dпtstava spomiпjtl pod гazlicitim imeпima, prije svjll tt sгedпjovjekovпoj Ft·atl-cttskoj pod imeпima katari ili aiЬigeвzi, izazvaloje opsttl zabгitшtost cгkveпil1 i svje-tovпill vlasti.

Рара lпосепt Ш, kao protivmjeпt 1201. godiпe odobrjo је Pl·avila karolickih po-nizпika ("Hшnilisti catlюlici"), tl koja su llkljttceпa пеkа pravjla obt·aceпjl, patare-lla iz Milaпa. Na taj пасiп рараје odobrjo пшоgе пјјlюvе оЬiсаје, пepozt1ate katolj-ckoj vjerj. Sjgшno daje ovaj podatak od jtltet·esa za pr·avjlщt iвtet·pt·etacjjtt vjeгskil1 pгjJika ј tt sгedпjovjekovtюm bosaпskom sltJcajtt kojije jmao пеkе оdгеdепе odjeke ј kod kопсјрјгапја Bjliпopoljske jzjave kao ј l1jstorjjskjl1 dоkшпепаtа koji stt пastali ргјје ј posljje same izjave.

Hereza tt st·edпjem vijektt пastala је prije svega па opcim zal1tjevima za kotje-пitjm t·eformama dгustveпog ј crkveпog zivota, razvjjala se vec sa pt·vitп stoljecjma l1jstorjjskog tt-ajaпja krscaпske Crkve. Razmal1 је dozivljavala prema гazlicitjm pt·j-likama, mogttcпostima tt dгzavama ј drttstvjma, prema razlicitim stгlljama ј pravci-ma. ргјЬiјzаvајнсј se po11ekad maпil1ejstvн, pavlikijaпstvtt, masilijaпstvu, g11osi а ce-sto i oгtodokstюm kгscaпstvtt.

Yjer·ovatпo stl mпogobrojпe objektvпe i sнbjektivпe okoltюsti tttjecale da se 11егеzа пiје mogla tretiratj tt ројеdiпјт evгopskjm sredпjovjekovпim dпtstvima kao sta-tjcпa pojava tl svim vjerskjm, dt'tJstveпjт, politicki111, socijalпitn pгilikama i odпosima. U ћistOI'jjskoj ljteratllГi to је vrlo plastjcпo оЬјаsпјепо da l1eгeza пiје mogla ··da bttde пezavis11a od ekonomske ј politicke baze koja је djktiгala ј t·epгodttkovala ra-kve odпose".

Pt-ema s•·ed11jovjekovпim llvjere11jima prava krscaпska vjera sastoji se od dobгo,,olj11og pгiћvata11ja lst1sa Kгjsta ј svega опоgа sto propovijeda. Yje111ici pt·jl1vatajtl sve оtю sto propovijeda krsca11ska Cr·kva, а l1eretici samo опај djo koji је pt·epoгuclj iv za пј jlюvo vјегоvапје. He•·eticko ttceпje moze igпoгit-ati pt-avtt vјеп1, оtю је Stl-pюtstavljello vjeri.

1-,~ _"

Salil1 Jali111a111. Bi!iпopoUska i=Java kao historijski i::\'ot· ::а 0·/,;1'11 bosansku Pгilozi. 32. Saгajevo. 2003 .. str·. 1 19-132.

Tvt·doglavo pгillvataпje нсепја Sltprotпog vjeri, ргета Ltceпjll katolicke Cгkve. је l1eгeza p1·vog stepeпa. Ali, ako to ttceпje пiје tаспо оzпасепо kao vjeiЋ ро katoli-ckoj Crkvi, to је "seпteпtiae llaeraesis proxima" tj. Ltceпje slicпo lleгezi ј to је dr·llgi stepeп I1eгeze. Sljedece је ttceпje, koje se dit·ektпo пе sttpгotstav1ja Cгkvi i saclr-zi 11 sebi пеkе elemeпte vјеспе istiпe, ро Crkvi, пiје l1eгeticko vec "pr·opositio tiJeologi-cae еггоrае" tj. grjeska tt teo1ogij i i to је tt·eci stepen l1er·eze. Dalje, ako sllprotstavlja-пje ciпtt vjere пiје пicim роkаzшю, vec samo postoji rпogllcпost da опо postoji. ka-tolicka Cгkva to пaziva "seпteпtia de l1aeгesis sttspecta, lшet·esiш sapiet·i" tj. sшппја ll !Jeгeztt kod opci пјепоg covjeka, i to Ьi Ьiо cetvt1i stepeп llereze.

Iпасе, ројаш !1et·eza ozпacava, etiшoloski i izvorпo, izboг, i опо izаЬгапо, me-atttiш. zпасепје је Sttzeпo па izbor t·eligijskill doktriпa. Негеzа је gгijel1 ро pr·iгodi. јег је destгllktivпa р гета kгscaпstvll i, kako је to па zaпimlj iv пасiп obraz lozio јеdш1 od sredпjov jekovпiћ koпtravet·zista, "пјепа zloba se шјегi savгseпosctt kојош dt1si odt1zima Bogom dati dаг".

U Biliпopoljskoj izjavi iz 1203. godiпe "поs prio1·es illопнп lютiпшп", obave-Ztljtl se da песе "si aliqtю tempшe deiпceps sectati ЉeгilllliS llel·eticam pr·atritatem" poшagati savjetom ostale Ьгасе, Ьit-ati Llbttdllce "pгelattll11 а гоп1апо poпtifice taпttttll coпfimнlПdttпl". Као i tt kraljevoj ispravi potpisшюj 30. apt·i la 1203. god iпе. tako se i ovdje fomюle koje govore о jaшstvtl i zastiti l1ereticke "Cгkve bosaпske" podLJdaщjtJ sa foгmlllama origiпalпil1 l1istot·ijskil1 dоkшпепаtа tl svim svojim poje-diпostima.

Potr·ebпo је роsеЬпо пapomeпllti da se tr llistoгijskoj Ј iteгatшi пastaloj osamde-setill godiпa ХХ vijeka s pravoш tvrdi da рrеша пavodima iz Biliпopoljske izjave bosaпski ''kr·stja11i" imaju svoj роsеЬап ideпtitet te da је sama izjava vr1шпас lll iiO-gill specificпill odпosa i prilika koje Stl se desile tl sгedпjovjekovпoj bosaпskoj dгzavi kгајеш XII i pocetkom ХШ stoljeca. Skoгo svi istгazivaci st~glasili stl se oko toga da Biliпopoljska izjava sadrzi prvorazredпe l1istorijske potvrde о пjilюvom speciti-cпom пaciпtl zivota, te se kao takva treba i роsеЬпо tгetirati.

Uglavпom tnisljeпja str sllglasпa da SLI pojediпi dijelovi Biliпopoljske izjave jz 1203. godiпe tl тпоgосепн1 пеоЬiспi, ali ipak sапш izjava pпiZa vjeгodostojпн po-tvl·dtr za optнzbe zbog pt·istajaпja trz l1eгeticko l!сепје. Ipak,jedпa skнpiпa llistoгicaгa smatra da ovaj dоkшлепаt sadrzi tr cjel iп i samo pгakticпe i огgап izacioпe obave-ze, а пiposto пета kaгakteг vjerske ili crkveпe pt·irode.

Pored р аре 1 посепtа III ј kпeza Vt~kaпa роsеЬпо је iпtегеsапtпа 1 icпost papi па poslaпika Jollaппesa Casatnai"e, koji је, kako је to ll llistorijskoj liteгattrr·j vec pt· i шijeceпo, "Ьiо podesaп za zadatak па Biliпtl роlјн". Potvt·deпo је daje legat ргiј е toga, jos 1 199. godiпe dakle tl vгijeme pripгeme Cetvrtog kгstaskog •·ata, Ьiо poslat tl Dнkljo, gdje је dгzao pokt-aj iпski cгkveпi sаЬог. Odmal1 poslije potpisivaпja В ј 1 ј пороlј-

124

Salill Jalimam. Bilinopoljska i:java kao lu'storijski i::vo,. :а O·k,,u bosaпsku Prilozi. 32. Samjevo. 2003 .. stt·. I 19-132.

ske izjave bo1-avio је па mada.·skom kraljevskom dvoro gdje је i potv•·deпa izjava па k1·a1jevskom ost1·vt1 Сере1 30. apri1a 1203. godine. Poslije kгatkog bOI'avka tl Madar·-skoj, о p•·oljece s 1jedece - 1204. god iпе, Јо1\юшеs de Casamare, kao papi1\ роs1ап ik pokosava izg1aditi ozbi1jaп spor koj i је izЬio izmedtl раре 1 посепtа 111 i fгaпcllskog kгalja Fi1ipa At•gusta.

Postojijosjedпa vr1o оzЬi1јпа пеdошпiса kadaje tl рitапјн Bi1iпopo1jska izjava iz 1203. godine. Naime, tl zbomicima 1\istot·ijski11 dokшneпata koje stl zasebпo pгir·edi1i Aogнstiп Тl1еiпег i ЕнsеЬiо Fеппепdziп, p•·ije Bi1iпopoljske izjave пa1azi selz-1jesfaj koji је Јо11аппеs de Casamare uptltio papi !посепtl1 111 da se "tlt aliqнis Lati-пt1s iп episcopattl Bosпensi poпerettlr". Legat tгazi od раре da se шnjesto premiпtllog Ьosaпskog Ьiskнpa postavi пeki latiпski Ьisktlp. Tom p1·igodom tvгdi da Ll k•-a-1jevstvtl Ьапа Kuliпa ("iп •·еgпо Ьапi Сн1iпi de Воsпа") postoji samo jed11a biskнpija i da t~·eba da se osпtljн tгi i 1 i cetiгi поvе Ьiskt1pije "od cega bi za Cr·kvн пastala пemala kor·istjer se Kra1jevstvo sastoji od пајтапје deset okruga ра i vise".

U 1\istorijskoj literatш·i izostao је komeпtar ovog "posebпog" razmjestaja ova dva dokшneпta. Vjet·ovatпo postoj i logicп i raz1og da је pos1 ije Vokaпove p•·ijave mt-stao ovaj zaћtjev. Tako se пюzе tнmaciti javпost Bi 1 iпopoljske izjave kao i пјепа 11i-stoгijsko-vjer·ska posebпost. U lzvjestajн Jo11arшes de Casamare spom iпје jos jedan zaпim1jiv podatak, пaime dos1ovпo kaze: "tгactato пegotio illогшп quoпdam pataгiIIOI'tll11 iп Воsпа" (гaspravljajttci о djelova11jн пeki11 pata•·e1\a о Bosпi). Sama ёiпјепiса da se Izvjestaj tt 11istoгUskom pr·eg1edtlпюze citati prije Bi1iпopo1jske izjave kazнje ptiiiO, daje rimska kщ·ija imala tаспе iпfоппасiје о bosaпskim 11eгeticima.

Рарiп legat stigao је па te•·ito•·ij н sredпjovjekovпe Воsпе pocetkom аргi 1а Ј 203. godiпe, te је Lt pгisнstvtl velikog bosaпskog Ьапа Кнliпа, arћidakoпa Ма1·iпа i "поs priot·es i11ot·t•m 1ютiпе, qtti 11actetшs siпgнlariter C111·istiaпi" odrzao sastat\ak па Bi-1iпtl poljo ("actшn apod Bosпam ioxta"),"pored гijeke" (па роdгнсјо Zeпice). lspiti-vaпjem pгisutпil1 ttstaпovio је da sнпjilюva vjeгska sl1vataпja i оЬгеdпi obicaji н Ьitпim taёkama sttpi"Otпi t1сепјв katolicke cгkve i zvaпicпog kгscaпstva. Legat је za-tгazio i doЬio izjavll kojom prirores "oпil1 ljнdi koji sн dosada seЬi роsеЬпо LJzima-1i p1-avo da se пazivajн" "cl11·istiaпi" нsvajajo dogme rimske Cгkve, od•·ictlci se time pojediпi11 tacaka ћeretickog нсепја.

Biliпopo1j ska izjava od 8. ap1·ila 1203. godiпejejavпi dоkшлепt koji Stl po1·ed Ьапа Кнliпа i a•·l1idakoпa Магiпа kao svjedoci potpisali: Dragic, LјнЬеп, D•-azeta, PгiЬis. LјнЬеп, Rados i Vlados. U 11istorijskoj literaturi sн se 1-azlicito пazivali po-tpisпici ovog dоkшпепtа: sta1jesiпe bosaпskil1 "krstjaпa", pr·iori ili predstavпici kгstjaпske zajedпice, iako se u sanюj Biliпopoljskoj izjavi пigdje to tаспо пе odt·edtt-ju. Ako Stl bili starjesiпe ili priOI"i sta Sll опdа Ll tom popistl Ьап Кнliп ili aгl1iaakoп Магi11, koji sн istiпa пaslovljeпi fttпkcijarпa i titнlama koje Stl imali ali to пе 111ije-

125

Salil1 .lalimaп1. Bilinopo/jska i=Java kao llistorijski i=vш =а O·kvu bosansku Prilozi. 32. Sarajevo, 2003., stt·. 119-132.

пја pitaвje.

Davoo је tt ћistorijskoj literatшi postavljeвo pitaпje ko su to ''c11t·j stiaпj" jz Вј. linopoljske jzjave okupljeпi 1203. godjвe, da Јј prjpadвici "јеdпе zапеmагеве redo-vвicke Ьiskupije", moпasi koj i su z jvjeli ро praviliшa i tt tradicij ј istocвog moпastva, гedovпici пekog katolickog t·eda (beoediktiпaca) ili 11et·etici, pripadпici vec oгgat1jziraoe dualisticke vjere tt sгedвjovjekovпoj Bosпi.

Najstaгiji ћistoгijski izvor н kome se javlja ime kt·stjaпiп је Kttliпova ploea. otkopaпa tt Ьlizjпi Visokog, kod sela Mttlшsiвovici, vjeюvatпoje s kгаја Xll stolje-ca, пюzdа 1183 godiпe, па kojoj је, pored ostalog шеzа11о " se pisa Radolщa kt·stja-11iп ". Sljedeci spome11 је tt Biliпopoljskoj izjavi od 8. apt·ila 1203. godiнe kada s11 bosaoski "k1·stja11i", ocito па zaћtjev papioskog legata Јоћаtшеsа de Casamare, mo-t-ali da izjave da se ttbttdttce vise песе пazivati "krstjaпi" vec Ьгаса ("tюs atttem de сеtего 11011 Cl1гistia11os, sicttt l1acteпus, sed fratres 110s tюmiпaЬitпtts, пе siпgttlaгitate tюmi11is aJjjs cl1гistiaпis ј11iш·ја iпferetш"), sto zпасј :"ubudttce песеmо se, kao do-sada, пazivati kt·stjaпima vec bracom, da se oвim пaгocitim imetюm пе па11еsе oe-pravda dt'ttgjm kгstjaпima". U izjavi se vec spomiпje i пjilюva "zajedпica bt·ace" (so-cietas fгateгt1itatis), "vijece brace" (co11silio ft-аtпнп) ili "bгatovstiпa "( frаtпнп coпveпttts ).

U l1istorijskoj literatш· i se s pravoш tvrdi daje Biliпopoljska izjava potvгdila da stt bosaпskj "kгstjaпi" iшali svoj роsеЬап ideпtjtet, svojll poseb11t1 vjeпt, svojн ct·kvtt ј пјепtt speciftctш 11ijeraгl1iju, vrlo jak ttpliv i ttgled tl bosaпskoj st·edпjovjekovпoj dгzavi i da stt kao takvi evideпtjгaпi tl pot~zdanjш ћistot·jjskjm izvoгima i jzvaп st·e-dпjovjekovпe Воsпе od kгаја XII do XVI stoljeca i, sto је posebno vazлo, da il1 11jstt pгizпavali пi Katolicka crkva па Zapadtr а 11ј pravoslavпa cгkva па lstoktt.

Sljedeca vazпa cj11j11ica koja proizilazi iz same Biliпopoljske jzjave је to da se гаd i о javпom istнрапјн bosaвskil1 "krstjaпa" па Bi li110111 роlјн 1203. godiпe kao bo-Sat1skjl1 "krstjaпa", kao ј da se claпovj kasпije 11ereticke "Cгkve bosal1ske" dosljedtю 11azivaju ''krstjaпj". Javtюst jstнpa dokazнje пјјЈюv poseba11 ideпtitet, а tl jsto vt·jje-me, svakako, i da jm је dt·zavпa vlast Ьila паklопјепа, јег је bosaoskj Ьап Kнli11 Ьiо пjilюv zastjt11ik (patroв). Hjstorijskj jzvori ttkazнjtt da stt јт ј kasr1iji baпovi нkazjvali sve pocasti ј prizпavali il1 kao нstatюvtt od velikog нgleda i роsеЬпе dп1stve11e vazпosti.

Sve do Biljпopljske izjave 1203 .godiпe katolicka Crkva пiје 11ista pt·edtrzjтala pюtjv bosanskji1J1eretika. U'Jljstorijskoj literatшi i to se па t-azJjcjte nасјпе ttrmacilo. Pr·e111a јеdпој skнpiпj, нglavrюm starijil1 Jlj stoгjcю-a, katolicka Crkva mozda пiје ој zпala za bosaпske l1eгetike prije kraja ХЈЈ stoljeca, а kada је koпkt·etпo jstttpj Ја pюtjv пjil1 , radilo se о predstavnicjma katolicke Crkve iz strsjedstva, а пе Ьiskttpjje tt sапюј sredпjovjekovпoj Bosпi.

126

Salih Jalimam. Bi/iпopoijska i::ja11a kao ћistorijski izJюJ· ::а O·kvu bosaпsku Prilozi. 32. Sarajevo, 2003 .. stг. 119-132.

Daпas, medt1tim, preovladava misljenje daje katolicka Crkva Ьila infoгmiгaпa

0 tome sta se stvarпo desava па teritorij i sгedпjovjekovпe Воsпе, te је pгedtlzimala mjere koje stt bile opravdaпe. Iz same Bilinopoljske izjave moze se zakljllciti da је zajed11ica l1e1·etika te \203. godi11e Ьila vec dobi'O orgaпizira11a i staЬilizira11a, i to kao domi11a11t11a vjersko-dгustveпa s1ыga tt cjeloj tadas11joj sгed11jovjekov1юj Bosп i. p1·etpostavlja se da st1 tl razпim mjestima postojale пjilюve b1·atovstine, а пјепi cla-пovi, bosaпski "krstjaпi'', imali SLI svoja p1·ivatпa imaпja, koja stt, ocito, пas l ij edili. а пist1 im tek bila dodijelje11a od drzave. Pored пјiћ se tюрсе пе spomiпje 11eka dгtlga crkveпa zajedпica. То, svakako, ukazt1je па jedпll duztt l1eгeticktt tt·adicjjll. а пе 118 11ekll tek поvн pojavtt.

Tesko је zamisliti da Ьi starjesiпe (priores) bosaпskЉ "krstjaпa" pred papiпitп legatom Jol1a1шesom de Casamare tt pristtstvtt пjilюvog zastitiпika (раtго11а) Ьа11а Кнlјпа ј sa zпапјеm madarskog dvora i Dubrovпika, istttpjlj kao predstavпici cijele svoje l1e1·etjcke zajednjce ј davali obaveze ј оЬеса11ја tl ime svЉ, da se гadilo о пеkој efetnemoj, mапјој pojavi tek пastaloj posljedпjil1 пekoliko godiпa. Kad bi to bio slttcaj, dovoljпa Ьi Ьila strogo izrece11a zabraпa ј p1·ijetпja, sa пajavom odgovш·ajttCil1 mjera, t1 pгi stt stvtt i sa zпапјет papiпog legata, ра da se рюЬlет smat1-a гiјеsепјт, а 11е јеdпа pt-ava maпifestacija medtmarodпjl, 1-azmjera. Da Ьi bosa11ski "kгstjaпj" rпogli postati tako orgaпjzi1-aпi da jmajll svoje "ktrce" ilj svoja vje1·ska sjedjsta ро гazпim mjestima srednjovjekov11e Воsпе, moгalo је proci vise dесепјја dok stt to postepeпo ostvarili, а prvi poceci str vjerovatпo jos stariji. Kako tl st·edпjovjekovпoj Bos11i tl to doba пiје postojala staЬilпa d1·zavпa vlast, а pogotovtt пе crkve11a, mogtJ-ce је da se vjer·sko t1Ce11je koje Stl bosaпski "kr·stjani" zasttlpalj vгlo га11о i postepe-пo l\CVI'Stilo.

Vec је пaglaseпo da 1203. godiпe па Biliпom poljtt bosa11ski ''kl·stj aпi" istttpa-jtt kao odlttctrjuca vjersko-drustveпa sпaga, jer рогеd пjilюve zajedпice пета пi t·j_ jeci о пеkој dп1goj institt1ciji ј(ј crkvi tt sredпjovjekov11'oj Bosпi. Biliпopoljsktt izja-vн Stlpotpisao је i Магјп, aгl1idakoп dt1brovacki, tt iше dLtbrovacke пadЬiskllpije, tl cij Lt cгkveпll пadlezлost је spada\a sredпjovjekovпa Воsпа. Iz toga 11tiZIIO slijedi da је ј опај mali Ьгој bosaпskil1 Ьiskllpa, koji su posvecivaпi Lt DLtbюvпiktl, irлao posla samo sa zajedпicom bosaпski\1 "kгstjaпa", јег se pored пjil1 11е spomiпjt1 пeki dгнgi, p1Ћvovjerпi krsca11i, koji пе morajt1 нcestvovati tt potpisivaпjt1 Biliпopoljske izja-ve. Isto tako је zвacajno sto medtt potpisпicima Biliпopljske izjave вета пjkoga iz bosaпske katolicke Ьiskttpije, koji Ьi zastupli umrlog Ьiskttpa, а to bi bilo ј logictю ј tюгп1аlrю.

U tшпасепјtr пaziva "krstjanj" kao i пjegovog koпteksta t1 Bi1inopo1jskoj izja-vi, Ltl1isto1·ijskoj litet"Эtшi evjdeвtitЋI1aje cijela lepeza шisljeпja. Postoje v1·lo razli-cita ј оргеспа gledista, koja јаsпо pokaZttjtl kako је daleko do роtршюg tjeseпja sa-

1:?.7

Salil1 Jalitnam. Bilinopoljska i=Java kao 11isto1·ijski i=vщ· =а Сг/..'\'11 bosaщku Ргi lozi. 32. Sщ·ajcvo. 2003 .. str. Ј Ј 9- Ј 32.

mog toposa "kt·stjaпi" а pt·eko пјеgа i mпogjll drнgjl1 рјtапја vjet·skog i cгkveпog zi-vota Lt sгedпjovjekovпoj Bosпi.

Bez оЬzјга па тпоgоЬгојпе пijaose ј тјslјепја ttl1istorjjskoj literatшj Lt tшпaceojLt pojma "kгstjaпj", mogнce је, ipak, datj пеkа пjegova odгedenja. Рогеd jezjckoa

"' оdгеdепја mozdajejos vazпije defiпjгatj njjhov polozaj ј lliogttLt vjeгskom ј drнst\'e-110111 zjvotLt st·edпjovjekovпe Воsпе, роsеЬпо lt doba vladavjпe bosat1skog Ьапа Кн-1 ј 11а. Da Ы se stekla пеkа оdгеdепа slika potr·ebпo је osvrпtrti se ј па оп а 111 isljeпja 11 liter·atшi prema kojjrna sн bosaпskj "krstja11j", ll stvari, Ьilj t·edovпjcj- tпoпasi koji pr·ipadajtt геdн svetog Vasilija, te da, slюdrю tome, пistrпi Ьili heгetjci. Isto tako. po-stojj rпjsljeпje da se "kr·stjaпj" pгjpadalj beпediktjr1cima.

Fгапјо Racki је prvi, srediпom XIX stoljeca, jzlozjo l1ipotetjcko rп ј§lјепје da stt bosaпski "kr·stjaпi" пюgl ј bjtj ј beпedjktiпcj. Izlozio је ј trvjeгeпje da је В i lirюpoljska jzjava iz 1203. godiпe Ьila "od оЬгасепјkа pataгeпskil1 а пе od bivsil1 claпova iztocпe ct·kve."

Misljeпje da sн bosaпskj "krstjaпj" гedovпicj reda sv. Yasilija pгil1vaceпo је 11 l1istoгijskoj literatшi kao defiпjtjvrю ј sjguгпo, kao i to daje ј sa111 pojam '·k,·s~aвj'" (cl1r·jstiaпнs) potjce iz tet·mirюlogjje vasiljjaпskill шопаlш. Jaюslav Sidak, пaglasava da dokaz kojj је doпjjela Маја Miletic о ovom рюЬiепш "vise пе podljjeze str-пшj ј."

РоtгеЬпо је нkazati па пekoliko сiпјепiса ра da se vidj da bosaпskj "kгstjaпj'" пјsо jтali veze sa jstocпimmoпastvoш ili sa пekim "moпaskim redom" sv. Yasiljjn. а jsto tako пј sa zapadпim redom beпediktjпaca јЈј Ьilo kojiш dпrgim. ЋеЬа пapomeпLJti, kako је to Lt l1jstorijskoj Jjteгatшi vec potvt·deпo, da 11 jstoctюm k1·scaпstvt1 tюpste пета гedova, bjlo skolskil1, vojпjckjl1, pmsjackjl1 jlj тјsјопагskјЈ, kao Lt kn-tol jckoj Crkvj. U jstocпorп kt·scaпstvLJ postojao је samo јеdап геd, koj ј је Ьјо strjk-tпo r·egLJijrat1, ј to јzvопю пajvjse na temelju savjeta ј ttpLttstava sv. Vasjljja, koja stt se kasпjje iпaнgшir-a\a lt Novelama vjzaпtijskog сага Jнstiпijaпa (527.-565.). Samo Lt pojediпim slнcajevima tt posebпim ltstavjшa (tipik, typjkoп) odr·ec1ivalo se pose-brю ропаsапје ј пасiп zivota sto пikada пе zпасј пeki поvј r·ed, bez оЬzјга па јпtегпе ј ekstгemпe рготјепе koje SLI se kasпije javljale ilj Ыlе нvеdепе tt pojediпe п1aпastir·e ili ll шoпaski zjvot.

Pozпato је jz l1jstorijske litet-atнre da su pгavoslavпj mar1astiгj, kao i sav пюпаski zivot, bilj pod stгogim пadzorom пadlezrюg episkopa, Lt skladtt sa odlнkom si-пoda, "i to пе samo kad је u'pitaпjн gradпja ј osпivaпje пovillпego i cijeli moпaski zivot ј пjilюva orgaпizacija u vec postojecim maпastirjтa". Histot·ijski је tesko do-kazatj da sн bosai1ski "krstjaпi" ili пjilюvj "fгаtгшn coпveпtLts", Ьilj pod 11аdzогоп1 episkopa ili Ыskнра kojih tюрсе пiје bilo 11а teritoгiji sr·edпjovjekovпe Воsпе, пеgо se spomiпjLI samo pr·iori koje brojпi l1istoricaгi prevode kao starjesiпe l1eгetickjl1 za-jedпica.

128

Salil1 .Јаliпннn. Bilinopoljska i:.java kao l1ist01·ijski i:.vo,. :.а O·kvu bosaшku pгilozi. 32. Sarцjevo. 2003 .. str. 119-132.

Pravoslavпi maпastit· t110tЋo је imati svoga redovпog svesteпika ili jeromoпal1a radi vгsепја Bozje s lt1zbe, а to bosaпski "krstjaпi" tl Biliпopoljskoj jzjavi tek obeca-,,ajtl, jsto kao sto obecavaju da се jmati i роsеЬпа OIЋtot·ia (bogoшolje).

Redovпik-moпallпije smio jтati пikakvo јmапје јЈј prjvat11e svojjлe, а pozпato је iz Bjliпopoljske jzjave da bosaпski "krstja11i" јшајu svoja prjvatпa јrпапја, za koja im sejamcj da i dalje ostajtl tlпjilюvom posjedll (''oЬijgaпteпs 110s pro omпjbtls, qt1i SLIIlt de поst1Ћ societate et !оса пostra, сшп possessioпiЬtiS et гebtiS 011111iЬtts ... '').

Kada је tt pitaпjtt pojam "kгs~anj" (cllristiatшs), kojim se prema pt·avilima S\1. Vasilija moпasi пazivaj ll, kako se to tl pojedinjш llistorijskjm radoYima tvr·di, moze se slobodпo reci da se tн radi о veljkom nespor-aztttпtr. Kada је sv. Vasilije (330.-379.g.) pisao i bor·jo se za нstrojstvo krscaпskog ceпobitskog moпastva, "ЬогЬа izmedtt kt·scaпstva ј pagaпstva bilaje jos tlvjjek zilava i pttl13 iskнseпja za kгsсапе, а tako је Ьi lo jos i dttgo vt·emeпa posiUe пјеgа".

Utvt·deпo је da је postojalo krscansko ali ј pagansko moпastvo, zastl0\'3110 па 11eopjtagoгejstvtl i пеорlаtопizпш, kojeje Ьilo toliko privlacпo da пistt rijetki slttca-jevj otpadпistva jz kгscaпskog tt pagaпsko moпastvo, jfi, pak ttcestvovaпje kt·scan-skill monaha tl ob1·ed ima pagaпskill moпal1a. Pod takv im okolпostima jas110 је da је sv. Yasilije iпsistirao па moпaskoj odaпostj samo krscaпstvtt i tr·azio је od moпal1a da bttdtl podt·azavaocj (mjmetes) Isusa Kгjsta ј da kao takvi пе mogu Ьiti pagaпi пеgо cl11·istiaпi te da obгazнjtt kгscaпske а пе pagaпske monaske zajedпice. Iпасе, i moпasj - "vasilijaпci" medttsobпo sн se пazjvalj iskljttcivo Ьгаса (adelplюi) kao zпak je-dпakosti i jediпstva, isto kao tl јеdпој faшiliji.

P1·ema tome, upotreba пazjva "krstjaпi" (cl1гistiatшs) kod sv. Vasilija i пavodtю kod pгipadпika пjegovog "reda" је tt smisltt cllrisitiatшs Yersнs pagaпtiS dok to kod tюsaпskil1 "krstjaпa" ocito пе dolazi tl obzir, пеgо samo tt smislн "krstjaпi" pt·ema pripadпiku katolicke ili pravoslavпe ct·kve i zato iп1 se tl Biliпopoljskoj izjavi i za-lxa11jt1je da se ttbudttce пazivajtt "krstjaпi" (clн·istiaпi) vec Ь1·аса.

u llistol·ijskoj literatшi cesto је pristltlla tvrdпja da Stl tlcesпici Biliпopoljskog skt1pa bili p1·ipadпici beпediktiпskog reda. Pojediпi l1isto1·icar·i stt to p1·il1vatali i zbog toga sto se tl izjavi koгiste pojmovi fratres, priores ј cl1ristiaпi. Histor·icaг Ft·aвjo Sa-вjek s pravom tvгdi da se пе moze па osпovtt пekoliko rijeci, kakve god bile, davati tасап kaгakteгjed1юm dokumeпttt ра пi Bili1юpoljskoj izjavi .

Pt·ema Pгavilima sv. Beпedikta postoje cetiri vrste moвal1a. Ргvа је ceпobitska. kojoj pt·ipadajtt опi koji zive tt samosta11t1 "i vojнjtl pod pгavilo111 i opatom''. Dгнgа skttpiпa је aпalюreta ili pнstiпjaka, koja ".Zivot пе zapociпjtl tt prvoj гevпosti svog obrace11ja, пеgо tek паkоп sto tl samostaпtt provedtt dнgo vreme11a tt iskt1sava11jt1". Treea, kako to sv. Beпedikt naglasava " losa vrsta monal1a", stt sar-abaiti koji пistl "pokttsaпi kao zlato tr vatr·i stegorn пijedrюg pr·ayila 11ego stt mekaвi poptlt olova".

129

Salil1 Jalill1atll, Вilinopoijska i=Java kao llisto1·ijski i=voг =а Crkvu bosansku Prilozi. 32. Sarцjevo, 2003., str. 119-132.

Cetvt1a vrsta топаћа stt takozvaпi girovagi koji "cijelog svog zivota obilaze јеdщ1 pok1-ajjt1t1 za dгugom ј ро raztljm sапюstапјта borave tr·j jlj сеtјгј dапа". Uvjjek st1 tt pokr·etu ј ве mogtt se "smiгjtj, robovj su svoje samovolje ј пешпјегепоstј ll jeltl, te sн tl svemџ gогј od sat-abajta". Ovo је пajvjerovatnije koptskj izraz i vгijedio је za aske-te koji stt zivjeli bez veze s пekim tt samostarш.

Prema podacima iz Biliпopoljske izjave вemogttce је proпaci пеkе sigшne do-kaze da stt ucesпici ovog skupa pripadali пеkој od skupina beпedjktiпskog reda kao ј liOpSte da SU Ьili гedovпici. [ pored ci11jeпice da Sti!ШIOgi 11ЗVOdi ko11tгadiktorпi 1110-gнсе је ipak tttvгd iti 11eke zajednicke elemeвte kojima se mogtl objas11 iti ј odгedeni ozЬiljпi crkveпi pr·ijestнpi, гadikalпo odmicaпje od пekjl1 dogmatskjllt'elacija i пormi, koji tl seЬi sadrze tac11e i precjzпe l1ereticke ozпake.

lpak, 8jli11opoljska jzjava ostavlja utisak vr·lo Ыagil1 mjet·a ј zal1tjeva koje је рарјп poslaпik Jolшrщes de Casamare postavio pred Ьапа Кнlјпа ј bosaпske l1eгetike ј рогеd toga sto је ocito svjestar1 сiвјепiсе da ima tezak zadatak da kоmнпјсјга sa IJe-,·eticjma tl s1·edвjovjekov11oj Bosпi.

U l1ist01'jjskoj liteгatнri stt obraaeпi ј odreaeni spoljrюpoliticki razlozj koji stl tltical ј па пastaпak Вј 1 itюpoljske izjave. Sve se to desava u prvim mjeseciшa 1203. godi11e, kada Stl krstasi tl Cetvt1om krstaskoш rattl boгavili tl Zadrн. Sрог oko vode-11ja i cilja Cetvrtog kгstaskog rata, Ьаг u fazi пjegovog prvog sk1·etaпja ј ort1:laпog za-нzimaпja g1·ada Zadra ozЬiljпo је podijelio evropske sred11jovjekov11e dr·zave 11а dvi-je stlprotstavljeпe straпe: јеdпа okuplje11a oko раре i пjegovil1 pr·istalica, medtl ko-jima se posebtю istjcala Ugarska, i drllga straпa је okџplje11a oko Fjlipa Svapskog, preteпdeпta па Carstvo 11jegovjh savezпika, fratlCttskog kralja Fjljpa Aнgнsta i Mle-tacke RepttЬijke.

Dl-uga strнja 11astojala је iskoгjstiti te okol11osti ј tiZ ропюс prj11ca А lekseja, siпa svrg11L1tog са1Ћ Isaka A11aela, zavladati Vizaпtijskim caгstvom i tako tl potptmosti za-sjeпiti Rjшsku kш·iju. Нistorijskj је pozпato da је рара l11oceпt 111 jos r·aнije (Ј 201.-1202. godi11e) vec Ьiо izgttЬiO koпtroltl паd krstasjma ј пjilюvim plaпovjma ј kada Stl опј silom osvojili Zadar 12. пovembra 1202. godiпe, kojije Ьiо pod vlasctl Ugar·ske, рара је ekskotlltllljcjгao sve опе krstase koji Stl нcestvovali tl osvaja11jt1 Zadгa.

Opozicioпa gгнра krstasa, predvoaeпa Simoпom iz Moпtforda i opata Glly de Vанх de Cemay-a, odlllcпo se Stiprotstavila napadtl ва grad Zadaг, а kada јој пiје нspjelo da to sprjjecj, odvojila se ј kre11ula ll drнgom pravctt. Voae stl presle ва юјtогiјн, koja је bila pod ugar·skom vlascu, ј preko Ugarske, s kojom stl imali t~govor, vratila se tJ FtЋпcusktt. Opozicio11a grupa ocito Ьilaje u maпjiпi.

Plaпovi veciпe krstasa ј 11jilюvo uporпo dгZапје protiv volje i odobreпja гјтskе kurije u ovoj prvoj fazi ZllЗtllO su LJZbLJdjJi pristalice oЬiju straпa sirom sгedi1jovjekovпe Evrope, sto је rnjestimic11o dovelo ј do graaaпskill sнkoba. Tako је tl Lombar-

130

Salill Jalimam. Bilinopoljska i=java kao l!istorijski i=vor =а Cl·l.:vu bosansku rгilozi. 32. Sarnjevo. 2003 .• str. 119-132.

diji doslo do otvoreпill ЬогЬi tl toku kojiћ su pristalice fraпctJskog k1-alja Filipa All-ot~sta pюtjerale biskнpa ј katoJjcki kle1· jz Piaceпze, sto је pomoglo kataгjma da se с;, • ....

bas ttl 1 ras1re. Spoljпopoliticke okolпostj, ј to one iz neposredne Ыiziпe srednjovjekovne bo-

saпske drzave, donekle SLI odredile i ропаsапје papskog poslaпjka Jollanпesa de Ca-samare kojj је jmao cilj "da se пе stvarajtl novj, aktjvnj protjvпjcj Rimske kшije 11 пeposredпoj ЬЈјzјпј krstasa, da se не ottJde Ugarska i Dнbrovпjk" ј da se bosaпskj ьш1 Кнlјп prjdoЬije ttz "vrlo Ыаgе uslove i bez jkakvjll pretnji". Naime, od bosaпskill "krstjaпa" је Ыаgо zatrazeпo da se verbalпo odrek11tt ћereze i пiza opasпil1 po-stopaka, te da obecajll da се ttbudllce ll SVOin drzaпju i poпasaпjtl ispuпiti miпimaJпe zal1tjeve Rjmske crkve, а dalja briga о tom pitaпju prepнsteпa је bosaпskom Ьаtш Kuliпll i нgrskom kraljtt Emerjktl, sa ocitom пadom u bolje vjersko ј c1·kve11o sta11je 11 sгedпjovjekovпoj Bos11j.

Biliпopoljska jzjava od 8. aprjJa 1203. god ј11е ima jzt1zet11u vazпost za ћ jsto1·j. ju sredпjovjekovпe bosaпske dt"Zave. Nјепј podaci prufajt1 mogLJcпost da se jdeпtjficirajtl brojnj segme11tj poljtjcke ј drustvene proslostj sa vaznjm ј evideпtпjm vjer-skjm ј crkveпjm promjenama jz kraja XII ј pocetka ХШ stoljeca.U jzjavi domjнjгajtt podacj pragmaticne нaravi, preovladava mШjenje tt lljstorijskoj Jjteratшj daje гiјес о sltt:Zbenom aktu, sastavljeпom prema praviJjma tюЬicajeпim kaпcelarijsko-pJ·aVIljJП пormama, Bjli11opoljska izjava, iako пе daje stvaпш sliktl vjerovaпja ј drн stvetю-I1Ueraгl1ijske strtlktшe bosaпskill ћeretjka, pomaze tl razrjesavaпjtl b1·ojпil1 djle-ma iz rапе s1·edвjovjekovпe 1Jjstorije Воsпе ј 1 [ercegoviпe.•

Salih Јаliшаш

BILINOPOLJE DECLARATION AS А SOURCE FOR BOSNIAN CНURCH

(Summaгy)

I11 tl1e papet· оп "Bjliпopolje Declaгatioп as а Sошсе fог Воsпја11 CI1Ltгcl1'', tl1e jllteпtjoп l1as Ьее11 to estaЬiisl1, 011 tlle basjs of а\1 tlle аvајЈаЫе апd •·elevaпt 11istot·i-cal soшces апd opiпioпs, the fuпdameпtal value of Biliпopolje Declaratioп datjпg

131

Salill .Jalimшn, Bilinopoljska izjava kao l1istorijski iz1юr =а Crkvu bosansku Prilozi. 32. Sarajevo, 2003., str. 1 19-132.

from 1203, and briпg it i11to relatioп witl1 some recogп izaЬie manifestatioпs of tlle llet·etic Воsпiап Сlшrсћ.

Т11е геsеагсl1 l1as Ьееп focused оп tћose claiп1s iп tlle l1istoricalliteгatшe tlщ 1-e-cogпize clea1· апd uпamЬiguotts evideпce ofl1eretic tlliнkiпg апd actioпs oftl1e llere. tics iп tl1e 1пediaeval Bosнia, wlю, depeпdiпg 011 iпterpretations iпl1istoгical SOLIГces wеге called differeпtly: lleretics, dualists, Maпicћeans, Katlla.·s о1· bogomils. Т11е Bi: liнopolje declaratiotl co11taiпs clear a11d importaпt coпfirmatioп of diffeJ·eпt aspects of social, political, religiot1s апd сlшrсћ life of medieval Bosпia апd it l1as Ьее11 re-feп·ed to sporadically iп the ћistorical literature.

l11 tl1e l1istoricalliteratшe from mid-XIX ceпtt~ry, from the tiшe of poli-IJistori-aп Dr. Fraпjo Racki, tl1ere wet·e and still аге nшпeгotts, fiet·ce disctJssioп 1·egarding tlle cl1aгacter Biliпopolje declaratioп and iп partict~lar witћ regards to tlle qllalificati-oпs of tl1e Љнdameпtaltюtioнs such as l1eresy, Cl1ristiaпs, Maпicl1eaпs, Atttoпomastice Cl1ristiaпi, апd, fiпally, regaгding tl1e defiпitiotl of tl1e паmе of decla1-atio11 as well as its place of origiп.

Т11е Biliпopolje declaration itself allows tls to coпciLJde tlшt t11is is а coпfitщed pt1Ьiic арреагапсе of Воsпiап ћeretics, who l1ave already Ьееп well o1·gaпized a11d гept·eseoted а domiпaпt religiotls апd social fогсе tћrouglюttt Bosпia itl tl1e tiшe of the 1·u le of Ban Kttliп. Т11е evideпce is пюrе tllaп clear tllat Bosнiatl llet·etics already l1ad а loпg traditioп and tllat tl1is is only tlle puЬiic stateme11t оп tl1e religioLJs COI11111i-tmeпt a11d tl1at is wћу tl1e паmе Biliпopolje declaratioн l1as Ьее11 proposed.

CrediЬie сопfiппаtiоп proved tllat it was ноt tlle case of Beпedictiпe 1попks ог tl1e Order of St. Basi 1, siнce it is impossiЬie to claim based оп е word аlопе tl1at tllc-se wеге commtшities of moпks. Most probaЬiy it was tl1e case of а l1eretic comlllll· пity tl1at tl1e l1istorical sources wottld later call Bosпiar1 Clшrcl1.

132