BILTEN GK 1893 - Poruka Treceg Andjela - A.T. Jones, Times New Roman, 31.3.13, 16,30 h

7/28/2019 BILTEN GK 1893 - Poruka Treceg Andjela - A.T. Jones, Times New Roman, 31.3.13, 16,30 h

1/211

Verzija 31.3.2013.

A. T. JA. T. JONESONES

PPORUKAORUKA

TTREEGREEG

AANELANELA

BBILTENILTEN GGENERALNEENERALNEKONFERENCIJEKONFERENCIJE 18931893

ta je bilo papstvo? Oni nije bilo samo sjedinjene religije i drave; tako je bilo uneznabotvu. Papstvo je crkva koja upravlja dravom, Crkva koja poseduje Dravu i dravnevlasti i koristi ih da podupre crkvene proglase.

Predavanje #3

Ko radi protiv Boje crkve? Sotona. Preko koga je radio dok se Hristos nalazio naZemlji? Preko adaje. Preko koga je radio dok se Crkva nalazila u pustinji? Preko zveri.Preko koga zver ratuje protiv ostatka? Preko lika (ikone Karadi) zveri. Preko adaje,zveri i lanog proroka, lika. To su tri orua preko kojih ratuje protiv Boje crkve odHristovog roenja sve do svretka sveta.

Predavanje #6

Bog je usadio veru u srce svakoga ko se raa na ovom svetu onom Svetlou kojaobasjava svakog oveka koji dolazi na svet. Bog e uiniti da ta vera silno poraste i On e namotkriti svoju pravednost dok raste iz vere u veru. Odakle uopte dolazi vera? Bog ju je dao

nama. Ko je Izvor vere? Hristos i ono svetlo koje obasjava svakog oveka koji dolazi na svetje Isus Hristos. To je vera koja se nalazi u srcu svakog oveka.

Kad je u mojim mislima isto to i u Njegovim, zar te misli nee da uine upravo ono toine u Njemu? ... Hristos je u ovom svetu svakog trenutka sluio Bojem zakonu. Kako je tomogao? Svojim umom. Na osnovu ega u umu je to inio? Na osnovu vere. Zar to onda vama imeni ne govori da od Njega kupimo Isusovu veru? Zar Isusova vera nije sve vreme savrenodrala Boje zapovesti? Zar to nije vera koja kroz ljubav deluje? ... Zar nije poruka treeganela kada On kae: Doi i kupi od mene u ognju eenog zlata [ljubav i veru] i belu odeu[Hristovu pravednost] da se obue, da se ne pokazuje tvoja sramna golotinja? sadavidimo kako e ono to je u Hristovoj misli izdrati sve probe koje ovaj svet moe da smisli.

Zar nisu Hristove misli iste jue, danas i zauvek? Hoe li se Hristove misli u Njemurazlikovati od Hristovih misli u meni ili bilo kome drugome? Ne. ija je bila Hristova misao?[Glas: Boja misao.] Bog je bio u Njemu u telu.

Predavanje #10

Pesme prepevao: Zvonimir Kosti Palanski

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz Savremenog srpskogprevoda, dok su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.


2/211

Verzija 31.3.2013.

Sadraj

Poruka treeg anela Br. 1..........................................................................................7Poruka treeg anela Br. 5........................................................................................49Poruka treeg anela Br. 6........................................................................................58

Poruka treeg anela Br. 7........................................................................................67Poruka treeg anela Br. 8........................................................................................74Poruka treeg anela Br. 9........................................................................................82Poruka treeg anela Br. 10......................................................................................93Poruka treeg anela Br. 11....................................................................................102Poruka treeg anela Br. 12....................................................................................107Poruka treeg anela Br. 13....................................................................................118Poruka treeg anela Br. 14....................................................................................126Poruka treeg anela Br. 15....................................................................................133

Poruka treeg anela Br. 16....................................................................................140Poruka treeg anela Br. 17....................................................................................146Poruka treeg anela Br. 18....................................................................................154Poruka treeg anela Br. 19....................................................................................163Poruka treeg anela Br. 20....................................................................................168Poruka treeg anela Br. 21....................................................................................175Poruka treeg anela Br. 22....................................................................................185Poruka treeg anela Br. 23....................................................................................193Poruka treeg anela Br. 24....................................................................................203

2


3/211

Verzija 31.3.2013.

Predgovor

U leto 1908. godine Elen Vajt (Elen White) je osetila potrebu da se pisanim putem obratiautoru prouavanja objavljenih u ovom delu. Zajedno s drugim savetima i uputstvima, dala je

znaajnu primedbu na ove propovedi, koje su u to vreme bila stare petnaest godina. Dobila samuputstvo da koristim ova tvoja izlaganja objavljena u Biltenu Generalne konferencije iz 1893Pokazano mi je da e mnogima pomoi ovi lanci, ovi argumenti, formulisani Svetim Duhom(9MR, str. 278.2;Letter230, 1908, pisano 25. jula).

Uvek je postojala potreba da se ponove poruke koje potvruju temeljne istine Adventnogpokreta. U stvari, godinu dana ranije Elen Vajt je prepoznala ovu stalno prisutnu potrebu i govorilao njoj. Zahvaljujui svetlu koje mi je Bog dao, znam da treba doi do obnove poruka koje su biledate u prolosti (MR760, str. 31.2;Manuscript125, 1907, pisano 4. jula).

U treoj od ovih propovedi, iznesenoj na zasedanju Generalne konferencije 1893. A. T. Dons(A.T. Jones) je smatrao potrebnim da citira deo iz jednog pisma Elen Vajt, koje je proitao tri danaranije. U ovom pismu, napisanom mesec dana ranije u Australiji, Elen Vajt je pokuala da upozori

Crkvu na aktuelnu krizu. Dons je itao: Brao i sestre, kad bih vam bar mogla kazati neto to bivas pokrenulo da shvatite vanost ovog vremena, znaenje dogaaja koji se sada odigravaju!Ukazujem vam na nasilnike pokuaje koji se sada ine da se ogranii verska sloboda (GCDB, 28.

januar, 1893 odlomak 26; takoe citirano u 6T str. 18.2 orig. kao i u Iz RizniceSvedoanstava, str. 372. orig. u izdanjuPreporod, 1975).

ta se zapravo zbivalo 1893. da je proroica rekla tako neto? Koje je argumente Dons koristio uovim lancima, a na koje se Elen Vajt osvrnula petnaest godina kasnije? Ona je izriito spomenuladve grupe koje e u to kasnije vreme imati koristi da ih itaju. Pokazano mi je da e ovi lanci

pomoi mnogima, a posebno novodolima u veru, koji nisu upoznati sa istorijom nas kao naroda.Bie za vas blagoslov da ponovno itate ove argumente, formulisane od strane Svetog Duha(9MR, str. 278.2).

Prva prouavanja obraivala su niz dogaaja, kako politikih tako i verskih, koji su se zbivalipre 1893. italac moe da doe u iskuenje da ih preskoi, ne razumevajui njihov kontekst iliznaenje za nae vreme. Ne smemo da zaboravimo kako se istorija ponavlja (Vidi Velika borba, str.xi.1 i 343.1 originala). Preimo ukratko istoriju onog vremena, tako da izneseni argumenti u vezi saverskom slobodom dobiju okvir, pa moemo poeti da vidimo njihovu primenu na nae vreme.

Godina 1893. bila je veoma zanimljiva. U postupku je bio fenomenalan projekt Svetskaizloba u ikagu. Treba da razumemo vanost ovog dogaaja, a treba da vidimo i njegovu

povezanost s osnovnom eljom da se Sjedinjene Drave potvrde kao hrianska nacija. U stvari,godinu dana ranije jedan od sudija Vrhovnog suda u svojim primedbama je objavio da su SjedinjeneDrave hrianska nacija. Da bismo shvatili pozadinu ovoga i povezanost sa verskom slobodom,

pogledajmo u knjizi Sundays Coming, koju je napisao G. Edward Reid, poglavlje pod naslovom

Svetska izloba o Kolumbu 1893.

Druga polovina devetnaestog veka bila je doba sajmova i izlobi odranih u Londonu, Parizui drugim velikim gradovima po svetu. Svetska izloba o Kolumbu, odrana u ikagu 1893. godine,

bila je prva kritina i ekonomski uspena Svetska izloba u Sjedinjenim Dravama. Zamiljena kaoproslava 400-te godinjice Kolumbovog dolaska u Novi svet, ova izloba je u ono vreme imalagotovo mitoloku privlanost.

Izloba je predstavila grad star tek ezdeset godina, velianstveno nanovo roen samodvadeset dve godine posle velikog poara u ikagu. Izloba je slubeno otvorena 21. oktobra 1892.godine da bi se podudarala sa 400-tom godinjicom Kolumbovog putovanja do Amerike, ali za

poslovanje otvorena je tek 1. maja 1893. zbog odlaganja da bi se sve pripremilo. Kad je est meseci

kasnije zatvorena, 30. oktobra 1893. godine, vie od dvadeset sedam miliona posetilaca platilo jeulaznicu od 50 centi da vidi velianstveni prizor. Prema Amerikom statistikom zavodu, u tovreme u Sjedinjenim Dravama bilo je samo ezdeset dva miliona stanovnika, to znai da je

3


4/211

gotovo polovina videla izlobu. Ovaj broj jo je znaajniji kad shvatimo da su svi doli bilokonjem, kolima ili vozom. U ono vreme Izloba se smatrala najveim dogaajem u istoriji zemlje.

Pa kakve veze sve to ima sa nedeljom? Iznenaujue mnogo. Oigledno zbog zakanjenja ugradnji, radnici koji su pripremali izlobu pozvani su da rade sedam dana u sedmici. Pa i onezemlje, kompanije i crkve koje su htele da nastupe na izlobi, pozvane su da rade i nedeljom.Prezbiterijanci su odbili da nedeljom raspakuju svoje sanduke ili iskoriste dodeljeni prostor, aodbili su sve kontakte sa svetogrdnom izlobom koja kri Subotu. 1 Prezbiterijanci i druge

crkvene grupe ceo sluaj iznele su pred Kongres, aljui hiljade peticija crkvama irom drave. Ovepeticije potpisali su milioni ljudi, izraavajui na taj nain protivljenje da Izloba bude otvorenanedeljom. Premda su se mnogi protivili ideji da se vlast mea u ovu versku stvar, Kongres jekapitulirao pred zahtevima verskih grupa i izdao Dekret prema kojem je dodela sredstava za

podrku Izlobi uslovljena time da Velika izloba bude nedeljom zatvorena za javnost. Zakon kojije sledio, a nalazi se u Law Library u Kongresnoj biblioteci, glasi ovako:

Senat i Zastupniki dom Sjedinjenih Amerikih drava okupljeni u Kongresu proglaavaju DEO 4. Ovim izjavljujemo da sva sredstva odreena za Svetsku izlobu o Kolumbu, ili koja seodnose na nju, budu dodeljena uz uslov da pomenuta Izloba ne bude otvorena za javnost prvogdana sedmice, obino nazvanog nedelja; i ako pomenuta sredstva korporacija savezne draveIlinois, poznata kao Svetska izloba o Kolumbu, prihvati pod tim uslovom, onda e dunostkomisije Svetske izlobe o Kolumbu biti da na osnovi dekreta Kongresa dvadeset petog aprila,hiljadu osamsto devedesete, odredi takva pravila ili prilagoenja propisa pomenute korporacije,koja zahtevaju da se Izloba zatvori prvog dana sedmice, poznatog kao nedelja.

Izglasano 5. augusta 1892. (United States Statutes at Large, sv. 27, gl. 381; str. 389, 390).Ovaj zakon, kojeg mnogo smatraju neustavnim, ipak je proao zato to je to zahtevala veina

onih koji su kontaktirali Kongres. Razlog zato sam koristio ovo poglavlje da ukaem na neobineokolnosti je taj to znamo da e veliki nedeljni zakon na svretku vremena doi na potpuno istinain. S njim e navaljivati verske voe, zahtevae ga narod i Kongres e pristati. ( SundaysComing, 2. izdanje, str. 66, 67).

U prvim propovedima videete kako je A. T. Dons otiao u Kongres i veto izneo argumenteprotiv nedeljnog zakona. Gospod je upotrebio brata Donsa da se bori za versku slobodu,

najosnovniju slobodu slobodu koja se nalazi u samom srcu jevanelja. Dons e otkriti vezu oveslobode sa Hristovom pravednou i sa porukom treeg anela.

U to vreme bilo je i drugih zanimljivih istorijskih dogaaja.Trideset godina ranije, 1863. godine, iste godine kada je organizovana Crkva adventista

sedmog dana, poelo je da deluje Nacionalno reformsko udruenje (NRA). Ve tokom svoje prvegodine radilo je na tome da se izvri izmena Ustava Sjedinjenih Drava i zakonodavnim putemsilom nametne svetost nedelje. Nakon to je nekoliko godina neuspeno pokuavalo da ostvari svojuelju na nacionalnom nivou, NRA se sa mnogo veim uspehom okrenula pojedinim dravama.Rezultat je bio da su se NRA i nekoliko drugih organizacija udruile, pa je izmeu 1878. i 1900.godine oko dvesta pedeset adventista uhapeno zbog krenja novih nedeljnih zakona u saveznimdravama Alabama, Arkanzas, Kalifornija, Dordija, Ilinois, Merilend, Masausets, Misisipi, Misuri,Severna Karolina, Tenesi, Teksas i Vaington. Vernika Crkve bilo je 1890. priblino 30.000. Sadananjim brojem vernika, to bi bilo oko 100.000 adventista uhapenih za krenje nedeljnog zakonau razdoblju od dvadeset godina.

Ono to esto nije poznato je veliina agitovanja za nedeljne zakone. Izmeu 1888. i 1900. biloje preko dvadeset osam pokuaja za proglaenje Nacionalnog nedeljnog zakona, u proseku po dvasvake godine. U tom istom razdoblju bilo je hapenja adventista i/ili agitovanja za ozakonjenjenedelje u vie drugih drava, ukljuujui Australiju, Kanadu, Kinu, Veliku Britaniji, Nemaku,Francusku, vajcarsku, vedsku, Norveku, kotsku, Grku, Rusiju, Singapur i Junu Afriku.

Koji su drugi pokreti u to vreme promovisali ujedinjenje crkve i drave? Moda ete seiznenaditi. To razdoblje se smatralo zlatnim dobom spiritizma. Oko 1864. spiritisti su tvrdili da u

1 italac mora da ima na umu razliku izmeu pojma Sabbath (dan koji se svetkuje) i Saturday (subota kao sedminidan). Zbog toga se za hriane engleskog govornog podruja re Sabbath koristila i koristi kao oznaka neradnenedelje prim. prev.

U daljem tekstu e za eng. Sabbath biti korien izraz Subota sa velikim S prim. izdava.

4


5/211

Sjedinjenim Dravama imaju sedam miliona pripadnika. Organizovali su se kao tajno drutvo podimenom Red venog napretka.2 U svom asopisu The Banner of Light, 7. maja 1864. rekli su:Pre ili kasnije bie stvoren sistem koji e u svoj zagrljaj uzeti crkvu i dravu, jer cilj jedne i drugetreba da bude jedinstven.

Godine 1884. upueno nam je upozorenje: Dvema velikim zabludama, zabludom obesmrtnosti due i zabludom o svetosti nedelje, Sotona e uspeti da obmane ljude. Dok prva polae

temelj spiritizmu, druga stvara vezu prijateljstva sa Rimom (4SP, str. 405.1).U to vreme bilo je i drugih proroki znaajnih istorijskih dogaaja. Papstvo koje je 1798.zadobilo smrtnu ranu tokom 1800-tih brzo se oporavljalo. Upravo u to vreme je papstvo slubeno

prihvatilo dogme Uenje o nepogreivosti i Bezgreno zaee, kao i oboavanje Marije (VidiReview and Herald, 29. marta 1894, str. 199).

Ovi dogaaji bili su pozadina za razdoblje od 1888. do 1893. i za poruke koje je brat Donsizneo na zasedanju Generalne konferencije 1893. u Batl Kriku u saveznoj dravi Miigen. On je nesamo izloio politika zbivanja u to vreme, nego je izneo i poruku o Hristovoj pravednosti kaonaoj jedinoj nadi da se uhvatimo u kotac sa ovim krizama. Ova pravednost, iako je Dons o njoj

propovedao pre vie od sto godina, jednako je svea i iva za nas danas. Nama su ovi saveti istotako potrebni kao to su bili i vernitvu koje je slualo izvorne propovedi. Otkrivenje 7. poglavlje

pokazuje zadravanje vetrova dok Boji narod ne bude zapeaen. To zapeaenje je odlagano.1896. godine, vie od tri godine nakon ovih Donsovih prouavanja, Elen Vajt je izjavila:Podstiui protivljenje [poruci u Mineapolisu] Sotona je uspeo da od naeg naroda u velikoj merisakrije naroitu silu Svetog Duha koju mu je Bog nameravao dati. Neprijatelj ih je spreio da steknusposobnost potrebnu da svetu prenesu istinu, kako su je apostoli objavljivali posle Pedesetnice.Oduprli su se svetlu koje je trebalo da obasja ceo svet svojom slavom, i svojim postupkom naa

braa su ga u velikoj meri uskratila svetu (1SM, str. 234.6; Letter 96, 1896, napisano 6. juna) .Da je poruka iznesena u njenoj punini i da je ostvarila svoju nameru, Isus bi ve doao. Godinu

dana nakon izlaganja ovih propovedi, Elen Vajt je svom sinu i snahi, Edsonu i Emi, napisalasledee rei: Da su svi koji tvrde da imaju ivo iskustvo sa Bogom obavili svoju dunost kao toim je Bog zapovedio, ceo svet bio bi upozoren i Gospod Isus bi doao na na svet sa silom ivelikom slavom (16MR str. 38.2; Letter 84, 1894, pisano 14. novembra). etiri godine kasnijerekla je neto slino: Da je Boji narod sproveo Njegovu nameru da svetu objavi poruku milosti,Hristos bi doao na ovu zemlju i sveti bi zahvaljujui tome bili dobrodolicom primljeni u Bojigrad (AUCR, 15. oktobar, 1898, odlomak 12).

Prema tome, ovde smo danas sa ovim porukama punim praktinih uputstava o pravednosti.Podseamo se na ono to je Elen Vajt napisala o poruci i vesnicima dve godine posle ovih

prouavanja:

Gospod je u svojoj velikoj milosti preko stareina Vagonera i Donsa poslao najdragocenijuporuku svom narodu. Zadatak ove poruke bio je da svetu uverljivije predstavi raspetog Spasitelja,ovu rtvu za grehe sveta. Ona je predstavljala pravednost kroz veru u Jamca; pozivala je ljude da

prime Hristovu pravednost koja se pokazivala u poslunosti svim Bojim zapovestima. Mnogi suIsusa izgubili iz vida. Trebalo da uprave pogled na Njegovu boansku linost, Njegove zasluge i

Njegovu nepromenjenu ljubav prema ljudskom rodu. Sva vlast Njemu je data kako bi mogao dapodeli bogate darove ljudima, dajui neprocenjiv dar svoje sopstvene pravednosti bespomonomoveku. Ovo je poruka koju, po Bojoj zapovesti, treba da objavimo svetu. To je poruka treeganela koju treba objaviti jakim glasom, vest koju treba da prati obilno izlivanje Bojeg Duha

Nikad se nije dogodilo da je Gospod obilnije pokazao svoju veliku milost prema svojimizabranicima nego u ove poslednje dane kad je Njegov Zakon obezvreen. Gospodu bee mio radi

pravde (pravednosti KJV) Njegove, uini zakon velikim i slavnim (Isaija 42,21) (TM, str. 91.2i 96.1; Letter 57, 1895, pisano 1. maja).

Molitva izdavaa je da zahvaljujui ovim prouavanjima vae srce bude oduevljeno dokbudete razmatrali istoriju 1893. godine, sluali argumente koji su iznoeni u prilog nedeljnog

2 Izvorno: Order of Eternal Progress prim. prev.

5


6/211

zakona, posmatrali kako je Bog podigao oveka kakav je bio A. T. Dons koji je progovorio protivovih zakona, a onda iz propovedi redom kojim su iznesene, iz predavanja u predavanje, budete uilida je sr svega toga Hristova pravednost. Neka bi vam Bog dao oseanje da cenite vrednost idragocenost ovih snanih poruka. Prigrlite ih dok nam za razmatranje prikazuju na jedinu barkusigurnosti Hristovu pravednost. Reeno nam je da e se ovaj svet nai u krizi.

Boji narod oekuje velika kriza. Kriza oekuje i svet. Najvanija bitka svih vremena upravoje pred nama. Dogaaji za koje je autoritetom proroke rei reeno pre vie od etrdeset godina dapredstoje, sada se zbivaju pred naim oima. Od zakonodavaca ove zemlje zahteva se promenaUstava kojom bi se ograniila sloboda savesti. Nametanje svetkovanja nedelje postalo je pitanje odnacionalnog interesa i znaenja. Mi dobro znamo kakav e biti rezultat ovog pokreta. No, jesmo lispremni za to? Jesmo li verno ispunili dunost koju nam je Bog poverio da upozorimo ljude naopasnost koja ih eka? (5T, str. 711.3, 1889).

Na kraju, dragi itaoe, razmotri joj jednu izjavu Gospodnjeg vesnika u Review and Heralduod 21. maja 1895. Razlog to su sinovi Izrailjevi zaboravili Jahvea bio je to je doao narataj kojinije bio pouen o velikom izbavljenju iz Misira rukom Isusa Hrista. Njihovi oevi im nisu

ponavljali istoriju boanske zatite koja je pratila sinove Izrailjeve na njihovim putovanjima popustinji. Sauvana nam je naa istorija iz 1893, 1888 i 1844. Svi ovi datumi sadravali su dogaajeod najveeg znaenja u istoriji adventizma. Kao narod treba da znamo ko smo i koji zadatak nam jeBog poverio. Jedini nain na koji to moemo da uinimo jeste da razmotrimo nau istoriju kojasadri poruke koje nam je Bog dao kao narodu. Kad to uinimo, ispunie se proroanstvo dato dvegodine pre nego to je A. T. Dons izneo ove propovedi, a deo kojega je i on ispunio. Preovladae

jedan interes, jedan predmet progutae sve ostale Hristos naa pravednost. O tome govore ovepropovedi. Naa je iskrena elja da vam srce bude blagosloveno dok ih razmatrate uz molitvu (RH,odlomak 19, 23. decembar 1890).

Izdavai

6


7/211

Poruka treeg anela Br. 1.Stareina A. T. Jones

Dok poinjemo svoje prouavanje Biblije, mislim da bi, u svakom sluaju, bilo dobro daprovedemo ovaj sat razmatrajui zbog ega smo uopte doli ovde i kako da iz toga izvuemo neto

dobro. Pretpostavljam da je svako doao oekujui da uje stvari o kojima nikad ranije nijerazmiljao; i ne samo da uje, ve i da naui neto o tome. Vrlo je lako uti neto to je za nassasvim novo, ali mi ne usvojimo uvek ono to ujemo. Meutim, pretpostavljam da smo zaista dolida bismo nauili neto o emu ranije nismo razmiljali. To jednostavno znai da smo dolioekujui da nam Gospod da nova otkrivenja o sebi, o svojoj Rei, kao i o svom putu. Ja sam doaozbog toga.

Ovaj stih predstavlja dobar savet za sve nas: Zaista, kaem vam: ko ne primi carstva Boijegkao malo dete, nee ui u njega (Marko 10,15 arni). Dakle, doli smo da uimo o Bojemcarstvu, da saznamo neto o njemu, neto staro i novo stare stvari na nov nain i nove stvari nanov nain. Ko god ne primi Carstvo kao malo dete, nee ui u njega, ne moe ga imati. Stoga, svitreba da doemo ovde i sednemo kraj Hristovih nogu kao mala deca, gledajui u Njega kao u svog

uitelja, oekujui da primimo ono to On ima da nam kae. Ovo nije jedini stih koji tako govori oonima koji e primiti carstvo Boje. U Jevanelju po Mateju to je izraeno na takav nain daobuhvata i vreme nakon to ga prvi put prihvatimo. Onoga asa pristupie uenici Isusu govorei:ko je, dakle, najvei u carstvu nebeskom? I dozva dete, postavi ga meu njih, i ree: zaista vamkaem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u carstvo nebesko (Matej 18,1-3 arni).

Dakle, ako iko kae da se prethodni stih odnosi na onoga ko prvi put prihvata carstvo Boje ipriznaje da ga moe primiti samo kao malo dete, jer sam po sebi ne zna i ne moe saznati nita otome, ovaj drugi pokazuje da ta misao ima i ire znaenje i da se odnosi ak i na period nakon tosmo prihvatili carstvo Boje. Jer, da bismo bili obraeni, moramo biti kao mala deca i primiticarstvo Boje na takav nain, uzimajui u obzir da sami ne znamo nita, da nemamo svoje mudrosti.

Naa sopstvena mudrost nije ta koja nam moe razjasniti te stvari, koja nam moe otvoriti put dasve razumemo onako kao to jeste. Moramo potpuno odustati od svoje mudrosti da bismo u tomeuspeli i, obrativi se, postati kao mala deca. Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui ucarstvo nebesko (Matej 18,3 arni). Kakva deca se ovde pominju? Mala deca. Mala deca nisu

previe ponosna na sopstveno miljenje. Odrasli nisu tako spremni da ue. To nam je, dakle, reenoda bismo imali obrazac i primer kako da pristupimo Bojoj Rei da bismo uili iz nje. Postoji jo

jedan stih koji nam to isto kae na moda malo grublji nain. Ako neko misli da neto zna, taj jone zna onako kako bi trebalo da zna (1. Korinanima 8,2). Na koliko ljudi se to odnosi? Akoneko odnosi se na sve nas koji smo doli ovde. Da li se to onda odnosi na svakog od nas

pojedinano? Na svakoga. Prema tome, koliko u stvari zna bilo ko od nas ko je doao ovde i mislida neto zna? Koliko on misli da zna? ta on misli da zna? Nita. Da li se to onda odnosi na svestvari? Upravo tako. Onda se ovaj stih odnosi na sve ljude i na sve stvari. Prema tome, ako bilo kood nas misli da neto zna, ta on u stvari zna? Koliko on zna? On jo uvek nita ne zna onako kako

bi trebalo da zna.Dobro, onda se svi slaemo da je to istina, zar ne? Jednostavno primenite to na sebe. Ako ste

doli ovde mislei da neto znate, morate zakljuiti da ipak ne znate to onako kako bi trebalo daznate. Hoemo li, onda, pristupiti ovom prouavanju na taj nain? Hoemo li svi doi na ova

prouavanja sutra, prekosutra i svaki sledei put i jednostavno zakljuiti da nita ne znamo onakokako bi trebalo da znamo? Bez obzira da li je re o najstarijem propovedniku u naim redovima on mora doi i kazati: Ja ne znam nita onako kako bih trebalo da znam; Boe poui me. I ondaemo zaista uiti. Svako ko na taj nain doe u ovaj dom, nauie neto na svakom predavanju koje

uje, a to se odnosi i na tog istog propovednika, najstarijeg po rangu. On e nauiti vie od svihostalih ukoliko pristupi prouavanju na takav nain. Ali, na koji vremenski period se odnosi taj stih?Koliko dugo e on ostati na snazi? Mislite li da e to vreme istei pre nego to se zavri ovo

7


8/211

BILTEN GK 1893 PORUKATREEGANELA PREDAVANJEBR. 1

zasedanje? Nipoto. U redu, onda smo to reili, on e vaiti tokom celog zasedanja, ukoliko smodoli mislei da neto znamo.

Ima nekih stvari za koje mislimo da ih znamo prilino dobro. Ako postoji makar jedna stvar zakoju smo mislili da je znamo, jednostavno imajte na umu da mi ne znamo nita. Mi uvek najvieuimo iz onih stihova koje ve dobro znamo. Ne zaboravite to. Uvek najvie uimo iz onih stihovasa kojima smo najbolje upoznati. Zar ne vidite, onda, da onaj ko uzme bilo koju misao ili stih, dugo

ga prouava i pomisli da je izvukao sve pouke koje se u njemu nalaze, tada jednostavno iskljuujesebe iz daljeg prouavanja? Kada kae: Sada znam, on spreava sebe da sazna ono to se zaistanalazi u tom tekstu.

Brat Porter nam je na prethodnom predavanju ovde govorio o Bojoj nameri da nam obznaniove stvari. O kakvoj nameri je bilo govora? O venoj nameri (naredbi vekova Karadi) Efescima 3,11. Sveto Pismo je izraz Bojih misli za nas sadranih u toj venoj nameri. Sveto Pismo

je izraz Bojih misli u vezi sa tom namerom, u vezi sa ostvarenjem, izlaganjem i upoznavanjem tenamere. Dakle, kakva je to namera? Vena. Koliko su, onda, duboke Njegove pomisli? Koliko jedalekosena ta namera? Beskrajno. Koliko su, onda, duboke misli koje su izraene u SvetomPismu? Beskrajno. U koliko izraza u Pismu i u koliko stihova se nalaze misli od vene vrednosti? Ukoliko tekstova? U svim. Dakle, Gospodu je zaista potrebno celo Sveto pismo da bi izrazio ono to

eli da nam kae o svojoj venoj nameri? Tako je. Koliko je onda duboka misao koja se nalazi usvakom stihu Pisma i u reima upotrebljenim da je iskau? Beskrajno. Koliko je onda daleko odistine onaj ko delimino shvati jednu od tih misli i poveruje da je sad definitivno poznaje i da je u

potpunosti razume? Koliko je daleko od toga da zaista spozna misao koja se nalazi tu, u tom stihu?(Publika: Onoliko koliko je njegov um daleko od Bojeg uma). Kada kae da zna istinu, da jerazumeo misao, on zatvara svoj um za mudrost Bojeg znanja, stavljajui svoj um i sebe samog namesto Boga i Njegovih misli. ovek koji tako ini, ne moe vie nita da naui. Zar ne vidite da onsebe u tom trenutku, u stvari, zauvek spreava da neto sazna? A ovek koji tako ini, naravno, nemoe nikad da shvati nita to prevazilazi njegove sopstvene sposobnosti i, samim tim, nikad neespoznati Boga.

Misli koje nam prenose rei Pisma imaju beskrajnu dubinu. Kakve onda granice moemopostaviti sebi u njihovom prouavanju? Uopte nema granica. Zar to to je veni i sveobuhvatniBoji um pred nama iroko otvoren za prouavanje ne predstavlja velianstvenu sliku i sjajnumogunost? Ne zaboravimo, onda, da je upravo to oblast prouavanja kojom treba da se bavimo.

Mi to i inimo ve izvesno vreme i stoga budimo paljivi da ne pomislimo kako neto znamo.Nipoto ne budimo ubeeni da znamo neto onako kao to treba da znamo. Zakljuimo sada, naosnovu Boje rei, da mi o tome (ba) nita ne znamo. U svakoj oblasti izuavanja postoji znanjekoje treba da steknemo. Ni kroz svu venost, nikada neemo biti u poziciji s pravom da pomislimokako neto znamo i kako smo s tim zavrili. Zar nije tako? U redu, onda, drago mi je to znam daimamo jedan takav predmet prouavanja i tako mnogo vremena (venost) za njegovo prouavanje.Dobro onda, budimo zadovoljni to moemo da ponemo s tim. Ovaj stih e ostati sa nama bar

toliko dugo koliko budemo na ovom svetu, a ni posle toga nee nestati. On e prestati da postoji uovom obliku, naravno. Biblija, Boja Re u ovom obliku, nestae. Nema sumnje da e nae Biblijeizgoreti ba kao i bilo koja druga knjiga od papira ili koe. Ali Boja Re nee izgoreti. Tekst uovom obliku (u tampi) trajae tako dugo kao i ovaj svet, a nakon toga nastavie da postoji u ovomobliku (u telu). Tako e taj stih ostati sa nama zauvek, ak i u venosti. Ako neko misli da netozna, taj jo ne zna onako kako bi trebalo da zna. Ne, nijedan ovek to ne zna. Zar vam nije drago,

brao, zar vam nije drago zbog toga?Ali, ne smemo se suvie zadravati ni na jednom od ovih stihova, jer ima nekoliko njih kojima

elim da se veeras bavimo. Kao to smo maloas rekli, doli smo oekujui da saznamo mnogotoga novog i mnogo novog o onome to smo ranije nauili. Meutim, nismo doli da bismo saznali

bilo ta drugo osim istine. To je ono to elimo. Jedina stvar u kojoj ima sile, jedina u kojoj ima

neeg dobrog, jedina u kojoj se nalazi mo koja posveuje, jeste istina istina koja je u Isusu,naravno, jer nema istine ni u emu drugom. S obzirom da smo doli s namerom da upoznamo samoistinu, to je sve to treba da prouavamo, sve o emu treba da se raspitujemo. Vas se ne tie, a ni

8


9/211


mene, da li je neto staro ili novo, ko o tome govori i da li to treba mi da prouavamo ili neko drugi,zar ne? Ono to treba da pitamo je: Da li je to istina? Ako je to istina, onda prihvatimo Gospodnjure onako kako nam je On daje, bez obzira ko je izgovara, bez obzira na koji nain ona dolazi donas, bez obzira da li se to deava upravo suprotno od onoga kako oekujemo da e se desiti; a to jesasvim mogue jer misli moje nisu vae misli, niti su vai putovi, moji putovi, veli Gospod (Isaija55,8). Zato, kada pripremimo neki put, moemo ipak oekivati da e ona doi drugim putem.

Gospod nee dozvoliti nikome da Mu zapoveda ili da iznosi svoje planove pred Njim. Moemoshvatiti Gospoda onako kao to je opisan u stihu: Da, ti si Bog, koji se krije (Isaija 45,15).Meutim, mi Ga moemo videti. On e se skrivati i neemo moi uvek da odredimo nain na kojiOn neto ini, ali najbolje od svega je to emo dopustiti Bogu da ini stvari na svoj nain, i toemo biti u prilici da tako postupamo sve vreme. Tada emo biti savreno sigurni. Vie nikadneemo morati da se brinemo, nikad neemo morati sami da upravljamo tim stvarima. On jesavreno mudar. Sa Njim se sve odvija na pravi nain, a mi jednostavno treba da budemo spremnida Ga posmatramo na delu u bilo kom trenutku. Mi nemamo drugog posla osim da uivamo

posmatrajui Njega kako radi. Ja sam bio obilno blagosloven prouavajui Bibliju i posmatrajuiGospoda na delu. Kada je prouavanje najnejasnije, najtajanstvenije, tada je najbolje, jer nas uzdieiznad nas samih da bismo gledali Njega kako radi. Ako bismo uvek mogli jednostavno da vidimo

kako se stvari reavaju, to ne bi bilo interesantno. Kada je neto potpuno nejasno, tada posmatramomnogo paljivije i sa vie interesovanja da bismo videli kako to Gospod razjanjava.

Dakle, mi treba da prouavamo samo istinu bez obzira ko je objavljuje. Gospod e je objaviti,naravno, bez obzira preko koga ili na koji nain e ona doi do nas. Ako smo mi to znali ranije,hvala Bogu to jo neko to sada zna. Ako to nismo znali ranije, onda hvala Gospodu to sada toznamo. Jedino to treba pitati je: Da li je to istina? Svi znate one stihove iz 2. Solunjanima 2,9.10:A dolazak Bezakonika bie, u skladu sa Sataninim delovanjem, praen svakom vrstom lanih delasile, znamenja i uda, i sa svakom nepravdom koja zavodi one koji propadaju jer su odbili da voleistinu i da se tako spasu. U onome ko voli istinu i primi ljubav prema istini, sotona nikad neeimati nikakve anse da radi sa svim znacima i lanim udima i svom prevarom nepravde. Nipoto.Jer, Isus je rekao (Jovan 8,32): Saznaete istinu i istina e vas osloboditi. Prema tome, svako ko

primi ljubav prema istini, bie njome osloboen. A da li je onda slobodan onaj u kome sotona inisve znake i lana udesa? Ne, on je zastraeni rob. Dokle god smo odluni u tome da je jedina stvarkoju traimo i oekujemo istina; dokle god je volimo zbog toga to je istina i prihvatamo zbog togato je istina, ne treba da strahujemo oko toga da li e nas sotona prevariti ili ne.

Zapazite drugu polovinu stiha. Istina deluje tako to nas oslobaa. Ali prva polovina tog stiha jenajbolje obeanje u Bibliji, ukoliko se obeanja uopte mogu uporeivati i meriti. Naravno, nemoemo to initi jer je jedno obeanje isto toliko vano koliko i drugo. Sve su to Boje misli, a

Njegove misli su vene. Ipak, ovo je jedno izvrsno obeanje: Saznaete istinu. To je, ini mi se,najudesnije obeanje. Saznaete istinu. Mislite li da je znate? Pitate se da li je znate? Pitate se dali je ta i ta stvar istinita. Ali, ne. Saznaete istinu. To je obeanje Isusa Hrista vama i meni, da

emo saznati istinu ako Mu verujemo i sledimo Ga. I kao to je sigurno da se mi predajemo Njemu isledimo Ga, tako je sigurno da e se On pobrinuti da mi saznamo istinu, i mi se oslanjamo na Njegau tome.

Isus ree Judejima koji su u njega poverovali: Ako se drite moga uenja, zaista ste mojiuenici. Saznaete istinu i istina e vas osloboditi (Jovan 8,31.32). Kako emo saznati istinu?Drite se Njegovog uenja, budite zaista Njegovi uenici i znaete istinu. Tada e se obistiniti

Njegove rei: Saznaete istinu. Mi elimo da se drimo tog obeanja. Kad bi to bilo jedinoobeanje u Bibliji, ini mi se da bi nam to bilo sasvim dovoljno. Saznaete istinu. Poto je Hristosto obeao, to se odnosi na vas i na mene, ako Mu se predamo i sledimo Ga. I kada je sve to tako,izgleda mi da treba da budemo najradosniji ljudi na zemlji, zbog tog obeanja koje nam je dato:Saznaete istinu.

Bie sigurno mnogo situacija kao to se, bez sumnje, ve dogaalo na prvim predavanjimakoja su odrana da ljudi u razredima pitaju: Pa dobro, da li je to ba tako? Neki su verovatnove imali prilike da kau: Pa, ne znam ba da li je tako. Bez sumnje, bie bezbroj takvih primera u

9


10/211


toku ovih est sedmica koje nam je Bog dao da prouavamo Njegovu Re i puteve. Bezbroj putaemo biti prozvani da kaemo: Da li je to zaista tako? Kakvo obeanje imamo? Saznaete istinu.Meutim, Gospod ne eli da mi prihvatamo neke stvari samo zato to neko tako kae. Bog ne elida se mi sloimo sa neim samo zato to svi ostali kau da je to tako. Nije stvar u tome. Mi treba daznamo da je neto istina zato to Bog tako kae. A ja kaem da postoji obeanje Saznaete. Biesituacija kad e se postaviti pitanje: Da li je to tako? ta kaete na to? Postoji pitanje, ali postoji i

obeanje u vezi sa njim. Ne zaboravite to. Isus vam svaki put kad se pitanje pojavi kae: Saznaeteistinu. Dakle, kada se pojavi pitanje u vezi sa nekom misli pomenutom na predavanju, kakavodgovor imamo vi i ja? ta tada treba da razmotrimo? Kakav stav u tom trenutku treba dazauzmemo? Moda e neki brat koji bude govorio jednog dana proitati jedan, dva ili tri stiha iizvui iz njih neku misao, ili e izjaviti neto to je za mene novo, upotrebie neki izraz koji je zamene nov i postavie se pitanje: Da li je to zaista tako? Kakav odgovor ja dobijam? Saznaeteistinu. ta treba tada da uradim sa tom novom milju, sa tim pitanjem? Da li treba da se drim tog

pitanja, te misli, koja je za mene sasvim nova? Zar ne treba da je iznesem pravo pred Hrista i pitamNjega ta je istina? Ili bi bilo bolje da odem kod nekoga od brae i pitam: ta ti misli o tome?Brat A. kae to i to. ta ti misli o tome? To je za mene neto novo i pomalo sumnjam u to. Pa i

ja sumnjam u to, kae drugi brat. Naravno da se to tako ne moe reavati. To tako ne ide. Vas se

uopte ne tie ta ja mislim o tome.Seam se da je, jednom prilikom, tokom okupljanja pod atorima jedan brat itao neke stihove

direktno iz Pisma. To je bilo sve to je radio; samo je itao Bibliju, ali misli koje je tom prilikompokrenuo predstavljale su neto novo za veliki broj prisutnih. Odmah potom, grupa od nekoliko njihprila mi je sa pitanjem: Pa, brate Dons, ta ti misli o tome? Ja sam rekao: Ne tie vas se ta jamislim. ta vi sami o tome mislite? Ali mi ne znamo ta da mislimo o tome, odgovorili su. Tadasam im rekao: Pa, saznajte. Pretpostavimo da sam odgovorio da ne verujem u to. Tada bi oniotili i kazali: Ja ne verujem u to jer je brat Dons rekao da ni on ne veruje. Pretpostavimo da samrekao da to jeste tako. Onda bi oni izjavili: To je tako. Brat Dons je to kazao. Zato sam odluioda vam ne kaem nita o tome ta ja mislim. To se vas ne tie. Vi sami znate ta je istina. To je stavkoji vam preporuujem da zauzmete tokom ovog prouavanja. Oekujem da se pojave neke stvarikoje su nove. Nikad nisam prisustvovao sastanku na kome smo prouavali Bibliju a da nam Gospodnije dao neto novo, prelepo, velianstveno i slavno. Ali stav koji vam predlaem da zauzmetezasniva se na obeanju: Saznaete istinu.

Meutim, sreem ljude, a bez sumnje i vi, koji kao da smatraju da je jedini siguran nain dasaznaju istinu taj da iznesu sve zamerke koje im padnu na pamet i da onda dobiju odgovor na njih.Kad smislim i iznesem sve mogue zamerke protiv nekog gledita i dobijem odgovor na sve njih, dali u tada biti siguran ta je istina? Da li sam ba siguran u to? Ne, zato to postoje primedbe izamerke koje meni nikad ne bi pale na pamet. Zar ne vidite? Na taj nain, ja nikad ne bih mogao da

budem siguran ta je istina sve dok svaka mogua primedba ne bi bila izneta od strane svakog umau univerzumu zar bih, u suprotnom, mogao biti siguran? Kada bi na sve to bio dat odgovor, da li

bi me to zaista uverilo da je neto istina? Ukoliko i bi, kako mogu iveti dovoljno dugo da ujemodgovor na sve mogue primedbe? Moemo li doi do istine na takav nain? Da li postoji ikakvamogunost da doemo do istine tako to emo postavljati primedbe i dobijati odgovor na njih?

Nipoto. Kakva je korist od polaska na put ako se njime ne stie do cilja. To bi bio pogrean put,naravno. Bolje je da njime uopte ni ne krenemo.

Jo neto. Moe li biti ikakvih zamerki na istinu? Dobro razmislite o tome. Kada nam se netoiznese, da li vi i ja treba da kaemo: Imam zamerku na to? Da li je to stav koji treba dazauzmemo? Ne. Mi treba da se pitamo da li je to istina, a ako jeste, nema i ne moe biti nikakvih

primedbi. Naa primedba je zabluda. Zar ne shvatate? Jedino to treba da pitamo je: Da li je toistina.

Jo jedan nain na koji ljudi pokuavaju da dou do istine je da sasluaju obe strane. I sami ste

uli za to. To je jedna strana, kau oni, ali elim da ujem i drugu stranu pre nego to donesemodluku. ta je jedna strana istine? Pa, tu je jedna strana istine, a tamo je druga strana. Gde je ondaistina? Kada doete do druge strane istine, to je zabluda. uo sam jednu stranu, i elim da ujem

10


11/211


drugu stranu te iste stvari! Kako onda uopte mogu rei ta je istina? Ali pretpostavimo da sam uopravu istinu (a to je ono to i treba), ali nisam zadovoljan dok ne ujem i drugu stranu. ta je nadrugoj strani? Ako pretpostavimo da je na jednoj strani istina, ta je na drugoj strani? Neistina.Znai, najlake emo odluiti ta je istina tako to emo sluati mnogo lai, zar ne? Pa, kae neko,uo sam tvoju stranu toga i izgleda mi kao da je to istina, ali eleo bih da ujem i drugu stranu!Istina je Re Boja. Na taj nain, saekavi da uje i drugu stranu kako bi saznao da li je neto istina

tako to e je uporediti sa gomilom lai, on je tu gomilu lai uinio merilom za istinu.Mi ne elimo da ujemo drugu stranu. Jedino to elimo je istina. Postoji jedna strana istine, alii druga strana. Kada saslua obe strane kao to je planirao, kako on onda stie do istine? Na svojnain. uo je ovo i ono. A gde je istina? On je mora otkriti na neki nain. Zar on ne uporeuje jednustranu sa drugom, odmerava jednu sa drugom, svodi raunicu i odluuje gde je istina? Ali, kad takoini, da li moe znati da je doao do istine? Da li moe biti siguran da je ba to istina? Da li je mojum, moje rasuivanje, moja sposobnost da odmerim argumente i odluim ta je istina da li je tonepogreivo merilo istine? Da li ljudski sud, njegove sposobnosti, uopte mogu biti merilo istine?Kada elimo da proverimo neku tvrdnju da bismo znali da li je to zaista istina, merilo bi moralo bitinepogreivo. Zar nije tako? Moralo bi biti takvo da nikad ne grei. Da bismo prepoznali istinu iopredelili se za nju, moramo imati takvo merilo koje nikad ne grei, ni pod kakvim okolnostima,

meu hiljadama argumenata i zabluda. Ono na osnovu ega proveravamo istinu mora biti u stanjuda pronae istinu meu deset miliona razliitih miljenja i da nepogreivo ukazuje na nju i ubudue

meu svakom pomisli koja se moe pojaviti meu ljudima. Zar nije tako? Kao to znamo, ljudskium nije merilo istine. On donosi odluke samo na osnovu sopstvenih zamisli i istina. Ali misli mojenisu vae misli, niti su vai putovi moji putovi, veli Gospod (Isaija 55,8).

Stoga, brao, trenutno ima dva razloga zato se stvari ne mogu reavati na taj nain, ak i kadbi to bilo ispravno. Jedan je taj to Boja istina napreduje tako brzo da mi nemamo vremena dapronalazimo sve primedbe i sluamo argumente sa obe strane, jer bismo tako veno zaostajali, a mine elimo da se naemo u tom poloaju kad se vreme probe zavri. Vreme je prekratko za to i bili

bismo izgubljeni kad bismo tako inili. Ali, postoji obeanje: Saznaete istinu.Vratimo se ponovo na tekst u Jovanu 14,16.17: I ja u umoliti Oca, i on e vam dati drugog

uteitelja, da bude uvek s vama: Duha istine (Bakoti). Duha ega? Istine. Ah! Hvala Gospodu naobeanju: Ja u umoliti oca. ta Hristos veeras ini za nas koji se nalazimo na ovom mestu?Moli se Ocu. On e nam poslati Uteitelja? Duha istine. Koji poloaj treba da zauzmemo svakogdana pre nego to doemo na prouavanje? Da uzmemo uea u toj molitvi kako bismo mogliimati Duha istine, zar ne?

Dakle, Isus se moli i, uzgred budi reeno, dok On to radi, zar neemo biti u dobrom drutvu akoi mi to budemo radili? Provedimo onda dosta vremena u tome tokom ovog zasedanja. Provedimodosta vremena u Njegovom drutvu. ta kaete na to? (Publika: Amin). I ja u umoliti Oca, i one vam dati ... On nije rekao: Ja u moliti Oca da to uini kao da e odluka o tome biti donetanakon Njegove molitve, ve: Ja u umoliti Oca i On e vam dati. Naravno, Njegova molitva je

usliena jer On posreduje za nas. On iznosi nae molitve u skladu sa Bojom voljom. Tako se Onmolio, a i mi se molimo da nam Otac poalje Uteitelja, i Bog to ini. Kada traimo, znamo daemo primiti, jer je On to rekao. ta se deava kada traimo bilo ta to je u skladu sa Njegovomvoljom? On nas usliava. To je poverenje koje Mu ukazujemo veeras. To je pouzdanje koje imamou Njemu ako traimo bilo ta to je u skladu sa Njegovom voljom, On e nas usliiti. Kada imamotakvo poverenje u Gospoda, moemo provesti blagosloveno vreme tokom celog ovog zasedanja.Traimo bilo ta to je u skladu sa Njegovom voljom i On e nas usliiti. Njegova volja je da miimamo Svetog Duha. Moemo Mu pristupiti svakog dana, svakog sata u danu, traei od Njega togDuha istine i biti sigurni da emo Ga primiti, da e nas On uti. A ako znamo da nas On uje,znamo da emo primiti ono to elimo od Njega.

Sada, poveimo sve to. Mi traimo neto u skladu sa Njegovom voljom i On nas uje. Svaki put

kada traimo, On uje. A ta se deava kad nas On uje? Znamo da emo moda to primiti? Daemo sigurno primiti? Ve smo primili! ta onda treba da uinimo? Kada se molimo u skladu saNjegovom voljom, znamo da nas On uje. A kada dobijemo to to smo traili, ta treba da uinimo?

11


12/211


Zahvalimo Mu na tome. Stoga, pre nego to doemo na zajedniko prouavanje svakog jutra,traimo od Gospoda Svetog Duha u skladu sa Njegovom voljom, a kada uputimo svoje molitve,

potinimo se u potpunosti Gospodu i zahvalimo Mu to nas je usliio. Zatim, doimo ovdeoekujui da nas On pouava, da poui naeg uitelja, a preko Njega i nas.

Da bude s vama. Koliko dugo? Zauvek. Dobro. Duh istine je u stanju da prepozna istinumeu deset hiljada puta deset hiljada pogrenih tvrdnji i da je objavi u bilo kom trenutku. Koliko

dugo? Zauvek. Zar to nije dobro? Zar nije dobro obeanje da e nam On dati Duha istine koji eostati sa nama zauvek? Duha istine, koga svet ne moe primiti, jer ga ne vidi, i ne poznaje ga; a viga poznajete, jer u vama prebiva i u vama e biti (Jovan 14,17 Bakoti).

A kad doe on, Duh istine, uputie vas (Jovan 16,13 Karadi). ta e On raditi? Uputievas. On e to uiniti, to je sigurno. Kad bude doao, On e to uiniti. Onda, brao, zar se nemoemo osloniti na Njega? Hajde da poveemo ove tri stvari: Saznaete istinu; Ja u umolitioca i Uputie vas. Zar se onda ne moemo pouzdati u Njega? Zar ne moemo odmah sve predati

Njemu, bez i najmanjeg oklevanja oko bilo ega? Saznaete istinu. Otac e vam dati Duha istine iOn e vas voditi. Zar neemo onda sve predati Njemu, osloniti se na Njega i oekivati da nas Onvodi i upuuje u svakom prouavanju koje ovde budemo imali?

Ali, kada doe on, Duh istine, uputie vas u svu istinu jer nee govoriti sam od sebe, nego e

govoriti ono to uje i najavie vam ono to dolazi (Jovan 16,13). Hoe li zaista? On e namnajaviti ono to dolazi. Dobro. Zar Gospod ne eli da mi vidimo stvari koje e se zbiti pre nego tose one zaista dogode? Zar nam On nije kazao da ljudi koji budu videli ono to e doi na nas naosnovu onoga to je obavljeno pre nas, nee vie verovati u ljudske izmiljotine, ve e shvatiti damoraju priznati i primiti Duha Svetog. Kako emo videti ono to dolazi na nas? Na osnovu onogato se deavalo pre nas. Isus e nam pokazati stvari koje e doi. On ne eli da mi budemo zateeninijednom od tih stvari. On eli da unapred znamo ta e se zbiti, da bismo bili u potpunosti

pripremljeni, a ne iznenaeni i preduhitreni.On e me proslaviti, jer e od mojega uzeti, i javie vam (Jovan 16,14 Karadi). I ko je

On? Ja sam istina i Duh istine. On uzima to je Njegovo i daje nama. Kada Duh istine uzimasamo ono to je Gospodnje (a to je jedino to e nam On ikada pokazati) On ne stoji nezavisno, nitiini velike stvari sam od Sebe, ba kao to to ni Isus nije inio, ve se pokorio u svemu kako bi Otacmogao da se nastani u Njemu i da radi preko Njega. Tako Sveti Duh radi umesto Isusa isto ono to

je i On radio. On se ne razmee, ve otkriva ta je Bog rekao Isusu i govori to vama i meni. Takonam On daje istinu od Boga kakva je u Isusu. On je Bog istine? Sve to ima otac moje je: zatorekoh da e od mojega uzeti, i javiti vam (Jovan 16,15 Karadi). Zatim, imamo sledei stih:Nego, kao to je zapisano: Ono to oko ne vide, i uho ne u, i u ljudsko srce ne ue, to je Bog

pripremio za one koji ga vole. (1. Korinanima 2,9). To je vena namera u svoj svojoj punini. Toje mesto na kom treba da stojimo, da traimo i uzimamo udela u Isusovoj molitvi svakog dana, dabismo ovde, u svom prouavanju i u celom svom delu, mogli imati Duha istine koji e nas uputiti nasvu istinu.

Zapazite sledee citate iz knjige Put Hristu, str. 105, 129 i 130 originala.Bibliju nikad ne treba prouavati bez molitve. Pre nego to otvorimo njene stranice, treba datraimo prosvetljenje Svetim Duhom i ono e nam biti dato. Kada je Natanailo doao Isusu,Spasitelj je uzviknuo: Evo pravoga Izrailjca u kome nema lukavstva. Natanailo je upitao: Kakome poznaje? Isus je odgovorio: Pre nego te pozva Filip videh te kad bee pod smokvom. Isus ei nas videti na tajnom mestu molitve ako budemo traili od Njega svetlost da bismo saznali ta jeistina. Aneli iz sveta svetlosti bie sa onima koji u poniznosti srca trae boansko vostvo.

Sveti Duh uzdie i proslavlja Spasitelja. Njegova je dunost da predstavlja Hrista, istotuNjegove pravednosti i velianstveno spasenje koje imamo u Njemu. Isus kae: Od mojega (e)uzeti, i javie vam. Duh istine je jedini uspean uitelj boanskih istina. Koliko Bog potuje ljudskirod, kad je dao svog Sina da umre za njega i poslao Svetog Duha da bude ovekov uitelj i stalni

vodi.Bog namerava da ak i u ovom ivotu istine Njegove Rei budu otkrivene ljudima. Postojisamo jedan nain da se to znanje stekne. Razumevanje Boje rei moemo stei jedino

12


13/211


prosvetljenjem onim Duhom preko koga nam je ta Re data. U Bogu to je niko ne zna osim DuhaBojega; Jer Duh sve ispituje, i dubine Boje (1. Korinanima 2,10.11). Spasiteljevo obeanje

Njegovim sledbenicima bilo je: A kad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku istinu... jer e odmojega uzeti, i javie vam (Jovan 16,13.14).

Bog eli da ovek veba svoju sposobnost rasuivanja; a prouavanje Biblije ojaae i uzdiium kao to nijedno drugo prouavanje ne bi moglo. Ipak, treba da se uvamo oboavanja razuma

koji je podloan slabosti i nepostojanosti ljudskog roda. Da ne bismo sebi zamaglili znaenjeSvetog Pisma, tako da ni najjasnije istine ne mogu da se razumeju, moramo imati jednostavnost iveru malog deteta, kao i spremnost da uimo i usrdno se molimo za pomo Svetog Duha. Svest oBojoj sili i mudrosti i o naoj nesposobnosti da pojmimo Njegovu veliinu, navee nas na

poniznost i mi emo ui u Njegovo prisustvo sa svetim strahopotovanjem. Kada pristupamoBibliji, razum mora da prizna autoritet koji je vii od njega, a srce i um moraju se pokloniti preduzvienim JA SAM.

Od sada pa nadalje, dokle god smo ivi, kada itamo Njegovu Re takvu kakva jeste, nemojmonikad upotrebiti izraz ako u vezi sa njom. Da li postoji bilo kakvo ako u vezi sa njom? Moe li

postojati bilo kakvo ako? U njoj uopte ne postoji ako. Sve je upravo tako kao to ona tvrdi.Zahvalimo Bogu na tome i dozvolimo Mu da nam pokae ta to znai i kako da to razumemo.

itam ponovo iz knjige Gospel Workers, str. 126:Bog eli da mi prihvatimo istinu zbog nje same zato to je istina. Biblija se ne sme tumaiti

tako da odgovara ljudskim zamislima, koliko god dugo da su one smatrane istinitim.To znai da ja ne smem tumaiti Bibliju onako kako odgovara ovom oveku (govornik

pokazuje na sebe). To se odnosi i na vas, takoe. Duh u kome pristupamo prouavanju Pismaodredie karakter onoga koji e nam u tome pomagati Isto, str. 127.

Ovo je veoma vano. Mi svakog dana dolazimo ovde radi prouavanja Pisma, a ovde nam sekae da e duh u kome dolazimo odrediti karakter pomonika koji e stajati pored nas.

Aneli iz sveta svetlosti bie sa onima koji u poniznosti srca trae boansko vostvo. Ali, akose Biblija otvara sa nepotovanjem, sa oseanjem samodovoljnosti, ako je srce puno predrasuda,sotona e stajati pored vas i on e jednostavne tvrdnje Boje rei prikazati u iskrivljenom svetlu Isto.

Ne dozvolimo da sotona bude na pomonik. Zato ne propustimo da se pridruimo Isusu u tojmolitvi pre nego to doemo i da ostanemo u njoj dok smo ovde. Mi treba da prouavamoBibliju sami za sebe. Ne smemo se osloniti ni na jednog oveka da misli umesto nas. To ne znaida za vou ne treba da imamo oveka, ukoliko Bog vodi tog oveka, ili enu, ukoliko Bog vodi tuenu. Vi takoe znate da bi jedan ovek, jednom davno, dobro uinio da je dozvolio da ga vodimagarac. Meutim, on je nameravao da bude voen od samog Gospoda. On nije nameravao da ga

bilo ko vodi, ali je loe postupio. Nemojmo izabrati da nas vodi iko drugi osim Boga.Neki ovek je jednom prilikom, govorei protiv Duha prorotva, kazao da su adventisti sedmog

dana toliko zavedeni, toliko povodljivi, da kad njihov uitelj ustane i kae odreene stvari, oni to

jednostavno progutaju. Pomislio sam u sebi kako bih voleo da on to jednom pokua, da proba to daizvede. injenica je, zapravo, da je adventiste sedmog dana teko predvoditi. Na neki nain mi jedrago zbog toga. eleo bih da adventiste sedmog dana bude tako teko voditi, da niko u celomsvemiru, osim Isusa Hrista, ne bude sposoban za to. Da, zaista. Ali, draga brao, hajde da stignemodo te take kad Njemu nee biti ni priblino ovoliko teko da nas vodi. Ipak, meni je drago to jenas tako teko voditi da niko osim Njega to ne moe. Hajde da stignemo do tog nivoa to je premogue i da jednostavno dozvolimo da nas On vodi lagano kao jaganjce da nas vodi On, koji jeJagnje Boje.

Mi ne smemo postati tako tvrdokorni u svojim shvatanjima da pomislimo kako niko ne trebada remeti nae miljenje. Kada vam taka doktrine koju ne razumete privue panju, poite na svojakolena da biste mogli razumeti ta je istina, i ne budite kao Jevreji koji su se borili protiv Boga...

Nemogue je za bilo koji um da razume svo bogatstvo i veliinu jednog jedinog obeanja Bojeg.Neko uvia slavu jednog naina posmatranja, a drugi lepotu i blagoslov drugog, i tako dua bivaispunjena nebeskom svetlou. Kada bismo sagledali svu tu slavu odjednom, duh bi zanemoao.

13


14/211


Ipak, mogli bismo podneti mnogo vea otkrivenja Bojih velikodunih obeanja nego to ih sadauivamo. Srce me boli kad pomislim kako gubimo iz vida puninu blagoslova koji su namnamenjeni. Mi se zadovoljavamo prolaznim bleskom duhovnog prosvetljenja, a mogli bismo izdana u dan hodati u svetlosti Njegovog prisustva... Onaj ija je dunost da podsea Boji narod nasve to je vano i da ga uputi na svaku istinu, moe biti sa nama u prouavanju Njegove svete Rei

Isto, str. 129 131.

O, kakvog li obeanja da emo saznati istinu! On nam daje Duha istine da nas uputi na istinu,a taj Duh je tako savreni vodi, tako nepogreiv, da e uutkati svaki drugi glas osim glasa Onogako je istina i ivot. Prema tome, brao, pristupimo prouavanju u tom duhu, ostanimo u tom duhu iBog e nas pouavati. Kao to je reeno u Jovove dane, u knjizi koja govori o njemu: Ko je uiteljkao on? (Jov 36,22)

14


15/211

Poruka treeg anela Br. 2.3Stareina A. T. Jones

Veeras uzimam tekst sa kojim emo se baviti najmanje nedelju dana. Mislim da ga svipoznajete. Glasi ovako:

Oni koji na osnovu onoga to se sada dogaa pred nama, budu videli ta e nas uskoro snai,nee se vie uzdati u ljudske sposobnosti; oseae da Svetoga Duha moraju prepoznati, primiti i

prikazati narodu.4

Da bismo poeli sa polaganjem temelja za ono to e doi, veeras emo razmotriti kakva jesituacija u kojoj se nalazi vlada Sjedinjenih Drava. Izneu zato ono ta se dogodilo na nedavnoodranoj raspravi u Vaingtonu. Poeemo s tim i jednostavno izneti injenice pred nas, a ondakasnije moemo da vidimo posledice ve postojeih injenica.

Kada je u Kongresu Sjedinjenih Drava preduzet prvi korak za versko zakonodavstvo, seate seda smo poeli sa potpisivanjem peticije koja je, u stvari, bila prigovor na tako neto, sadran u

reima:Cenjenom Senatu Sjedinjenih Drava!Mi, dole potpisani, odrasli graani Sjedinjenih Drava, od dvadeset jedne godine starosti i

navie, sa potovanjem, ali ozbiljno molimo vae Cenjeno telo da ne izglasa nikakav zakon osvetkovanju Subote, ili Gospodnjeg dana, i bilo koji drugi verski ili crkveni obiaj ili obred;takoe, da za promenu Nacionalnog Ustava nikako ne podupre nikakvu rezoluciju koja bi na bilokoji nain mogla da direktno ili indirektno da prednost uenju bilo koje religije ili bilo kojegverskog tela nad drugim, ili bi na bilo koji nain odobrila primenu zakonodavstva na predmetreligije; ve da potpuno odvajanje religije i drave, zagarantovano Nacionalnim Ustavom, kao to

je sada, zauvek ostane kako su ga nai oci uspostavili.

A pitanje zatvaranja Svetske izlobe nedeljom, kada se pojavilo, bilo je isto tako podnesenoKongresu uz ovaj protest:

Mi, dole potpisani, graani Sjedinjenih Drava, ovim sa potovanjem, ali odlunoprotestvujemo da Kongres Sjedinjenih Drava navede vladu Sjedinjenih Drava na ujedinjenjereligije i Drave radi prihvatanja bilo kojeg zakona ili rezolucije da se Svetska izloba o Kolumbuzatvara nedeljom, ili da na bilo koji drugi nain obavee Vladu da se bavi religijskimzakonodavstvom.

Na isti nain se protestvovalo protiv predloga Brikinrideovog (Breckinridge) zakona. Prolegodine se u Kongresu na isti nain protestvovalo protiv predloga zakona prema kojem bi se

zaustavila isporuka leda nedeljom, tako da smo u naem protestu u ovom pogledu traili da Kongresuopte, ni na koji nain ne dira ovaj predmet. Ali oni su ga prihvatili, naravno, kao to smo to uvek ioekivali.

Dok smo ove peticije davali na potpisivanje, bilo je onih koji su smatrali da one nisu tolikovane da ih potpiu, iako su smatrali da su one same po sebi u redu. Ljudi bi priznali da su u redu, aonda bi rekli: Verujem u sve to, ali to nije toliko vano da bi tome trebalo posveivati panju; neuda gubim vreme na potpisivanje, iako se slaem sa svime to kaete. Tako neto se nikad needogoditi. I zato to je bilo toliko onih koji nisu verovali da e predlog proi, on je proao. A kad suustanovili da je proao, poeli su sa pokuajima da se poniti. Poeli su da se bude, videli su da su

3 Kod svih tema moramo stalno drati na umu da engleski jezik razlikuje Saturday (subotu kao sedmini dan) i

Sabbath (kao dan koji se svetkuje, a pod njim mnogi podrazumevaju nedelju). Razlog tome je to etvrta Bojazapovest govori da je Bog posvetio i blagoslovio Sabbath (izvorno: Subota, abat), pa su oni koji su svetkovalinedelju ovu zapovest i pojam Subota (abat) primenili na nedelju prim. prev.4 SpTA01b, str. 39.

15


16/211


bili u zabludi i da je predlog prihvaen; a kad su uvideli da su pogreili, pokuavali su da poniteuinjeno, zahtevajui da Svetska izloba bude otvorena nedeljom. A kao razlozi za zahtev da seIzloba otvori, navedeni su potpuno isti razlozi koji su navedeni za njeno zatvaranje.

Ovaj pokret za otvaranje Izlobe potekao je iz ikaga. Zapoeo ga je Chicago Herald, agradska skuptina ga je preuzela i uputila Kongresu memorandum, koji je gradska skuptina, sagradonaelnikom na elu, kao predstavnicima ikaga, odnela u Vaington i iznela prvog dana

etvorodnevnog sasluanja. Proitau neke od razloga koje su naveli u zahtevu da Izloba treba dabude otvorena nedeljom:

Da se vrata Svetske izlobe o Kolumbu ne zatvaraju nedeljom.Da se zaustave sve maine i da se onemogui buka tog dana, da bi preovladala tiina, koja je u

skladu sa Subotom.

Ovim se priznaje nedelja kao dan odmora i naravno da je treba pratiti odreena tiina, a oni suhteli da je postignu zaustavljanjem maina da bi preovladala tiina. To je isti razlog zbog kojeg sudrugi hteli da Izloba bude zatvorena nedeljom. Hteli su isto.

Da se osiguraju prikladne mogunosti na zemljitu Izlobe za odravanje Subotnjihbogosluenja, tako da sve verske zajednice mogu da odravaju bogosluenja prema svojimobiajima bez smetnje ili prepreke.

To je isti razlog zbog kojeg su drugi hteli da se izloba zatvori tako da mogu odravatibogosluenja u svojim crkvama.

Mi priznajemo injenicu i radujemo se da je naa zemlja sada i uvek bila hrianska nacija.

A osnovni razlog zbog kojeg su crkve zahtevale zatvaranje Izlobe bio je to je ovo hrianskanacija.

Miljenja smo da e vie dobra biti ostvareno ako se, ovim ljudima i svima koji to ele,dozvoli da posete teren Izlobe, nego ako se u tome spree Smatramo da Sjedinjene Drave, kaohrianska zemlja, treba da nedeljom otvore vrata kao priznanje injenice da ni u jednoj graniljudskog interesa ili misli nije bilo veeg napretka tokom tih etiri stotine godina nego uhrianskoj crkvi.

Upravo su drugi naveli ovaj razlog za njeno zatvaranje: da Sjedinjene Drave, kao hrianskanacija, treba da zatvore Izlobu nedeljom kao priznanje napredovanju u hrianskim idejama.

Zar ne bi bilo dobro da se svetou bogosluenja prekrije veliki hram posveen korisnim ilepim stvarima?''

Razlog za zatvaranje Izlobe bio je zato to bi bilo dobro celu Izlobu prekriti svetou religije.Kao to vidite, razlozi za otvaranje su potpuno isti kao razlozi za njeno zatvaranje.Chicago Tribune, u izdanju od 3. decembra 1892, spominjui pismo koje je kardinal Gibbons

napisao o tome predmetu, objavio ga je u ovom obliku:

U nekim verskim krugovima postoj snana i rastua naklonost prema opozivu zakona ozatvaranju Svetske izlobe nedeljom. Jedan za drugim istaknuti bogoslovi izraavaju svojunaklonost prema ovom liberalnom pokretu. Sve vie je prisutna mogunost da doe do niza verskihdemonstracija u Parku. Uz vodee verske i moralne uitelje iz Evrope i Amerike, koji bi svakenedelje odravali bogosluenja, sa svetom pesmom horova, koji bi moda okupili hiljade

uvebanih glasova, nedelja bi na Svetskoj izlobi bila jedno od najvelianstvenijih priznanjaSubote u savremenoj istoriji.

16


17/211


18/211


Poto smo shvatili da je ovo predloeno sa iskljuivim ciljem da nam se omogui da iznesemonae peticije i budemo sasluani po tom pitanju, mi smo nastavili sa ostvarenjem ove ideje. Sve jeureeno da se odri sasluanje. Brat Moon mi kae, ako se sasluanje moe odrati pre Boia, on je

potpuno zadovoljan mogunou da budemo sasluani; ali sasluanje je odreeno tek poslepraznika, a Kongres je otiao na odmor za praznike i kad je Kongres ponovno poeo da zaseda,pokazalo se da je predsedavajui tog Odbora sasvim drugi ovek. Dobio sam obavetenje da je u

meuvremenu bio na veeri sa Elliottom F. Shepardom. Ne znam da li je to imalo bilo kakveposledice po njegovu probavu ili neki drugi deo njegovog organizma. U svakom sluaju to ili netodrugo nagnalo ga je da odbaci sve to je uinio i iskljui princip koji je uneo u tu rezoluciju i

predloio, da bismo mogli da budemo sasluani.Dr. Lewis, baptista sedmog dana, otiao je u Kongres traei da ga sasluaju. Rekao mi je da je

otiao do gosp. Durborowa i traio da bude sasluan. Gosp. Durborow ga je pitao ta nameravazastupati i ta e biti njegovi argumenti. Gosp. Lewis mu je rekao da e ukazati na neustavnostzakona koji je Kongres ve prihvatio. Gosp. Durborow mu je rekao da je Odbor odluio da uoptene eli sasluati nikakve argumente o principu ve samo o metodi legislacije 5; da uopte neerazmatrati pitanje da li je zakon ustavan ili ne, jer ga je Kongres doneo pa se pretpostavlja daKongres ima pravo da to uini. Bilo kakvo spominjanje ispravnosti legislacije bie potpuno

izostavljeno i sada e se jedino razmatrati da li bi za zemlju bilo bolje da Izloba nedeljom budeotvorena ili zatvorena onako kako je Kongres odluio.

Kad je to uo, dr. Lewis nije imao ta da kae pa je odluio da nita i ne kae. Ali trei dan imeu poslednjim nastupima tog dana, gosp. Durborow ga je pozvao da govori; dao mu je petminuta. Dr. Lewis mu je rekao da nema ta da kae, da nije poneo svoje dokumente i da u takvimokolnostima nema nameru da govori. Ali gosp. Durborow je ipak insistirao da govori i da ima petminuta ako eli da govori. On ih je na to iskoristio, ali jako nemarno.

Tu je sa istim ciljem bio i Samuel P. Putnam, sa nekoliko hiljada peticija u depu. On jepredsednik Amerike federacije slobodne misli.6 Otiao je gosp. Durborowu da uje o vremenu kojemu je dodeljeno i dobio je istu informaciju da se uopte nee razmatrati nikakav argument oustavnosti tog pitanja ili principa povezanog s njime, samo metoda legislacije. Posle toga gosp.Putnam vie nije imao zahteva. Ali je i on pozvan da govori; meutim, dobio je samo nekolikominuta koje je iskoristio najbolje to je mogao.

Ja nisam doao tamo dovoljno rano da bih sve to saznao. Brat Moon je to znao, ali nisam imaoprilike da s njim razgovaram. Voz mi je kasnio i ja sam urei stigao na vreme i uao u prostoriju ukojoj je odbor zasedao kad je rasprava poela. Tako da nije bilo vremena da ita saznam o situaciji.

Nakon sasluanja gosp. Thompson iz ikaga mi je priao i pitao da li bih tog dana iskoristiopreostalo vreme, poslednjih pola sata. Ja sam pisao bratu Moonu da u se, kad doem tamo, sloitisa svakim rasporedom koji oni naine. Pretpostavljao sam da je to u skladu sa dogovorenim. Rekaosam gosp. Thompsonu da u govoriti tog dana ako oni smatraju da je to najbolje, ali da bih voleo daekam dok ne govori Amerika Subotnja unija;7 meutim, ako misle da je tako bolje, uzeu to

vreme. I tako, kad sam dobio re, poeo sam da govorim o jedinoj stvari koju sam znao. Bilo je topitanje ispravnosti legislacije, a to je bio predmet za koji su odluili da se o njemu nee raspravljati.Odmah sam primetio da su se uznemirili. Predsedavajui je bio jako uznemiren. Ali ja nisam znao uemu je problem.

I tako sam odmah potegao to pitanje. Istina je da je predsedavajui na poetku sasluanja daoizjavu koju sada razumem, ali je onda nisam razumeo. Rekao je:

Dananji sastanak odrae se sa ciljem da sasluamo one koji podupiru zakonsku odredbukoja je pred ovim Odborom. Mislim da je prikladno rei Odboru da se ovaj predlog razlikuje od

predloga prikazanog pre godinu dana i da je ovom Odboru predloeno da modifikuje postojeizakon, a ne da stvara novi, kao to je bilo predloeno pre godinu dana. Zbog toga ovom prilikomoekujemo da e se rasprava pred Odborom odvijati strogo u okviru modifikacije onoga to je

5 Legislacija (lat. legis-latio) donoenje zakona, zakonodavstvo, zakonodavna vlast; zakoni prim. izdavaa6 Izvorno: Free Thought Federation of America.7 Izvorno: American Sabbath Union.

18


19/211


predloeno u rezoluciji pred ovim Odborom, a iji se primerci nalaze kod sekretara pa moete da ihdobijete, a odnose se napromenu u vezi sa zatvaranjem vrata Svetske izlobe o Kolumbu u nedelju,s tim da bude doputeno da ih otvore uz ogranienja navedena u ovim rezolucijama.

Reenica a ne da stvara novi zakon bila je izjava koju tada nisam razumeo, ali je sadarazumem.

U izvesnom smislu bila je srea to sam govorio tih pola sata, jer posle toga nije bilomogunosti da dobijem pola sata. Najdue vreme koje je iko posle dobio bilo je dvadeset petminuta, a veini od pedeset sedam govornika u proseku dodeljeno je samo oko deset minuta.

Iako je predsedavajui iskljuio mogunost mojeg izlaganja o Ustavu, drugi lanovi Odborapostavljali su pitanja dok nije isteklo itavih pola sata, a svako pitanje postavljali su tako da sam uodgovoru bio prisiljen ukazati na Ustav i neustavnost onoga to je uinjeno. Tako je izlaganje kojesu hteli da iskljue bilo odrano uprkos nastojanja predsedavajueg. Upravo ono to nisu hteli dasluaju od nas, drugi su izneli na mnogo odluniji nain nego to smo to mi trebali ili mogli da imiznesemo. Moje izlaganje pred Odborom bilo je ovako:

Gosp. Durborow: Ostavljeno vam je tano trideset minuta, Gosp. Jones.Gosp. Jones: Gospodine predsednie, oekujem da govorim u prilog ovog zakona koji je sada

pred Odborom iz niza razloga koji bi mogli da se iznesu za pola sata koja imam na raspolaganju, alinastojau da se dotaknem razloga o kojima se dosad nije posebno govorilo. Poeu sa jednim koji jespomenuo gradonaelnik Washburne, do neke mere, ali o kojem moe da se vie kae, a onda u

prei na razmatranje drugih taaka.Moja prva taka je da ovaj predmet, trebaju li vrata Svetske izlobe da budu nedeljom

zatvorena ili otvorena, predmet koji se nacionalne vlade uopte ne tie. U kakvom god smislu gauzeli, on premauje njenu jurisdikciju. Postoje tri jasna razloga

Gosp. Robinson: Kojoj crkvi pripadate?Gosp. Jones: Ne vidim kakve to veze ima sa predmetom.Gosp. Durborow: Gospodin svakako ima pravo da postavi pitanje.Gosp. Jones: Dobro, molim za izvinjenje. Nisam znao da je gospodin lan Odbora. Voljan sam

da odgovorim na pitanje, iako ne vidim kakve veze ono ima s ovom raspravom. Ja sam lan Crkveadventista sedmog dana. Ali danas ovde govorim kao graanin Sjedinjenih Drava o principima pokojima deluje vlada Sjedinjenih Drava. Osim toga, mogu da kaem da zbog naina na koji jeKongres dotakao ovo pitanje, mogu verovatno da govorim o njemu i kao adventista sedmog dana.Poto je Kongres ve uao na podruje religije, imamo pravo da krenemo odatle ako to zahteva

potreba.Upravo sam hteo da kaem da u Ustavu Sjedinjenih Drava postoje tri jasna razloga koja

zabranjuju Kongresu da se bavi ovim pitanjem. Prvi je dobro definisao George Bancroft u pismukoje je napisao dr. Filipu Schaffu 30. avgusta 1887, a koje glasi:

Dragi moj gosp. Schaff! Imam vae pismo od 12. Prema Ustavu Kongres nema nikakva

druga ovlaenja od onih koja su mu zagarantovana. Zbog toga Kongres od samog poetka nijeimao ovlaenja da ozakoni osnivanje religije kao to je to sada posle izglasavanja amandmana.Ovlaenje nije dato i zato ne postoji jer Kongres nema ovlaenja osim onih koja su mu data, ali

poeo se javljati oseaj da bi trebalo izraditi skup amandmana8 da bi se zadovoljila ova tenja, pa jeizraen niz lanova nalik na amandman, ne zato to je takva deklaracija bila potrebna, ve zato to

je narod eleo da vidi odreene principe jasno istaknute kao deo Ustava. Prvi amandman, koliko seodnosi na osnivanje religije, predloen je bez strasti, prihvaen u nekoliko saveznih drava bezstrasti i tako naao svoje mesto kao uvodne rei u amandmane na najmirniji mogui nain....George Bancroft.

To se vidi iz Desetog amandmana Ustava, koji kae da prava koja Ustavom ne lee na

Sjedinjenim Dravama, niti su zabranjena saveznim dravama, rezervisana su za savezne drave iliza narod. Poto Kongresu nije dato pravo po pitanju religije, ono je rezervisano za drave ili narod.

8 Izvorno: Bill of Rights, deset prvih amandmana na ameriki ustav (1791.), inae saetak graanskih prava i sloboda.

19


20/211


To je razlog zato traimo da se ovo izostavi, kao to je to Ustav izostavio. Ovo pitanje rezervisanoje za drave. Ono se tie samo drave Ilinois, pa prema tome, nijedna drava nema pravo da bilo takae o tom predmetu, da kae treba li Izloba nedeljom da bude otvorena ili ne. Ako drava Ilinoiso tome nita ne kae, to je jo uvek preputeno narodu. Preputeno je narodu da u toj stvari postupikako eli, bez meanja ili diktata Kongresa.

Ne samo da je ovo tako u ovom predmetu, ve ako Ustav nije rekao ni re o religiji, onda

Kongres nema pravo da dira to pitanje. Ali narod je progovorio; Ustav je progovorio i osporio pravovladi Sjedinjenih Drava da diraju to pitanje jer je to pravo rezervisao za drave ili narod. Ne samoto je to uinio, ve je otiao i dalje i zapravo vladi Sjedinjenih Drava zabranio da dira to pitanje.Ovaj nedostatak ovlaenja bio bi potpun i definitivan i bez zabrane, jer su nedodeljena ovlaenjarezervisana. Ali oni su otili jo dalje i ne samo rezervisali ova ovlaenja ve izriito zabraniliKongresu da se njima slui. Prema tome, neustavno je da Kongres zadire u ovo pitanje. Tako je bilood poetka vlasti i to je razlog zato insistiramo da se ovaj zakon ukine i prepusti onima kojima ga

je Ustav ostavio dravama ili narodu.Gosp. Houk: Prema reima Ustava, verujem, Kongres nema pravo da osniva religiju.Gosp. Jones: Slediu ovo pitanje malo dalje i obratiu panju na ovaj amandman. Amandman

ne glasi, kako se to esto pogreno citira: Kongres nee donositi zakone koji bi se odnosili na

uspostavljanje dravne religije, ve Kongres nee donositi zakone koji bi se odnosili nauspostavljanje neke dravne religije, ili zabranjivali njeno praktikovanje. Ova reenica sadri dvaznaenja. Kad je Ustav donesen, sve to je o tom predmetu reeno bilo je da se nikad neezahtevati nikakvo ispitivanje o religiji kao kvalifikacija za bilo koju slubu ili javno dobro podvlau Sjedinjenih Drava. Neke od drava su u to vreme uspostavile dravnu religiju; mislim sveosim Virdinije. Virdinija je ula u kampanju direktno povezanu s ovim pitanjem. Namera prvogdela reenice bila je da zabrani Kongresu da uspostavi zakon koji bi se odnosio na religije koje suve bile uspostavljene u ovim dravama, a drugi deo zabranjuje Kongresu da sa svoje strane na bilokoji nain ulazi u predmet religije. U Virdiniji je od 1776. sa izuzetkom razdoblja kad je rat biona vrhuncu do 26. decembra 1787. godine, voena kampanja o istom pitanju koje je danasukljueno u ovu raspravu o ovom zakonu.

Anglikanska crkva je bila dravna crkva u Virdiniji, a prezbiterijanci, kvekeri i baptisti suGeneralnoj skuptini Virdinije poslali memorandum, zahtevajui da se, kao to su se kolonije ugraanskim stvarima proglasile slobodnima i nezavisnima od britanske vlasti, tako i dravaVirdinija proglasi slobodnom od britanske vlasti u verskim stvarima i da ne daju porez kojim

podupiru religiju u koju ne veruju, pa ni za bilo koju religiju u koju ne veruju. Tako je Anglikanskacrkva prestala da bude dravna religija. Onda je osnovan pokret da se uspostavi hrianskareligija i da zakonodavstvo bude u prilog hrianskoj religiji proglaenjem zakonskog akta kojim

bi se plaali uitelji te religije. Madison i Jefferson su se usprotivili tom predlogu zakona i uzestoki otpor ga sruili; umesto tog zakona osigurano je prihvatanje zakonskog akta uspostavljanjaverske slobode u Virdiniji, to je model za sve Ustave drava od tog dana do danas, kad su u

pitanju religija i drava.Prema tome, u kampanji u Virdiniji protiv uspostavljanja dravne hrianske religije,primenjen je isti princip koji je danas ukljuen u ovo zakonodavstvo, i poto je on oiglednopogaen, mi traimo da se to isto tako uini i da se Kongres i vlada vrate na mesto gde su bili ranijei gde pripadaju. Madison je iz te kampanje preao pravo u konvenciju koja je oblikovala UstavSjedinjenih Drava i u tu konvenciju je preneo principe koje je zastupao u kampanji i uneo ih uUstav Sjedinjenih Drava, a namera svega je bila, kao to je i sada, da Kongres ne sme da ima nitasa verskim obredima i obiajima.

Vaington je 1797. nainio ugovor s Tripolijem u kojemu je izriito reeno da VladaSjedinjenih Drava ni na koji nain nije zasnovana na hrianskoj religiji. A kad je Kongres poovom pitanju doneo zakon sa direktnim spominjanjem hrianske religije, time je postupio suprotno

izriitoj nameri onih koji su stvorili Ustav i uspostavili vrhovni zakon, kako je to reeno njihovimreima. Iz tog razloga traimo da se ovaj zakon ukine i Kongres stavi vladu tamo gde je bila preovog zakona, a ovo pitanje ostavi tamo gde pripada.

20


21/211


Gosp. Durborow: Vae primedbe su jednostavno ustavne prirode?Gosp. Jones: Ima i drugih, ali osnova svima je neustavnost ovoga. Oni koji su ovamo poslali

peticije i oni koji su delovali u prilog ovog pokreta u ovom Kapitolu,9 znali su da je neustavno kadsu to zahtevali. Gospodin koji je u ovom Kapitolu proveo est meseci zbog ovog zakona, dokazivao

je vie od dvadeset pet godina, tampom i reima, da bi bilo koji nedeljni zakon od strane Kongresaili zakonski akt u prilog hrianske Subote, bio neustavan. Pa ipak je ovde radio est meseci da

navede Kongres da to uini bez promene u Ustavu. Dvadeset pet godina je on, sa Udruenjem komepripada, radio na tome da se Ustavu doda amandman kojim bi se priznala hrianska religija pa daovo postane hrianska nacija, tako da se dobije ustavni temelj za nedeljno zakonodavstvo. Asada, bez obzira na ovu dvadeset petogodinju istoriju i rad i uprkos svih vlastitih argumenata, onisu ili dalje i uspeli da to Kongres uini, premda su znali da je neustavno.

Drugi razlog zato govorimo da se taj zakon povue je zato to je donesen pomou lanogpredstavljanja. Sva izlaganja pred Kongresom, da bi se osiguralo prihvatanje tog zakona, bila sulana. Prikazali su Kongresu da je mnotvo naroda Sjedinjenih Drava sklono njihovom predlogu,to se uvek iznova pokazalo da je la. To je snano pokazano u ikagu pre manje od mesec dana.Tamo je Amerika Subotnja unija odrala konvenciju nacionalnu konvenciju. U vreme odravanjate konvencije prve veeri odrana su etiri masovna mitinga. Jednom od njih sam i ja prisustvovao.

Izvetaj je objavljen u ikakim novinama, ovde imam njihove primerke. Proitau ikaki izvetajda vidite da u njega ne stavljam svoja oseanja. The Chicago Tribune od 14. decembra 1892.sadravao je sledei izvetaj:

NIJE IZGLASANO.Amerika Subotnja unija je na jednom od svojih mitinga sino doivela poraz koji je tako

iznenadio prisutne voe da je dogaaj bio prava senzacija. Bio je to neoekivani udarac i to jo teijer ga je dala jedna od najsubotarskijih10od svih hrianskih zajednica.

Gosp. Jones: Ovo nije bio prvi takav sluaj, kao to e se prisetiti neki od prisutnih.asni W. F. Crafts: Dobra ala.

Unija je jue poslepodne otvorila nacionalnu konvenciju i sino pripremila etiri masovnaokupljanja u gradu da bi predstavila ovaj pokret. Jedan od njih odran je u crkvi M. E. u avenijiSauth Park i Trideset treoj ulici. Bio je to mali masovni sastanak, i sve je teklo glatko izvesnovreme i sve se odvijalo kako je to hteo American Sabbath. Dr. H. H. George, voa pokreta, gosp.Locke i drugi zastupali su zatvaranje Svetske izlobe nedeljom i estoko kritikovali nastojanjadirektora, gradonaelnika i gradske skuptine da Kongres povue ovaj zakonski akt. Njihovi govori

bili su toplo, ako ne i jednoglasno pozdravljeni estim izgovaranjem amina i pljeskom. Niko nijeoekivao protivljenje pa su samosvesno i naglaeno predloene sledee rezolucije:

Poto smo od strane ikake tampe informisani da je naa gradska skuptina pod uticajemgradonaelnika Washburnea od svojih lanova osnovala odbor da ide u Vaington kako bi uticao naKongres da promeni odluku o zatvaranju Svetske izlobe nedeljom, i

Poto su upravnici ikaga otvorili svoje glavne tabove u Vaingtonu sa istom namerom, bezobzira na prihvatanje dva i po miliona dolara dodeljenih od Kongresa uz izriiti uslov da se vratanedeljom ne otvaraju za javnost, i

Poto je svake nedelje otvoreno sedam hiljada gostionica i kafana, protivno dravnom zakonu,Odluujemo, prvo, da uloimo najozbiljniji protest protiv takvih slubenih postupaka od strane

gradonaelnika i gradske skuptine, zato to koriste mere suprotno odluci Kongresa i zato to troenarodni novac u pokuaju da promene uslove po kojima su mogli da dobiju odreena sredstva odKongresa.

Odluujemo, da ne odobravamo i osuujemo postupke upravnika koji su od Kongresa dobilinovac pod uslovom da Izloba ne bude otvorena nedeljom (bona fide ugovor), a sada ulau svemogue napore da utiu na Kongres da ukine ovaj uslov.

9 Sedite zakonodavne vlasti u Vaingtonu.10 Najvie sklona hrianskoj Suboti tj. nedelji prim. izdavaa.

21


22/211


Odluujemo da bi prema naem prosuivanju bilo bolje da gradonaelnik i gradska skuptinazatvore gostionice u nedelju u skladu sa dravnim zakonom, nego da nastoje uticati na Kongres dase Izloba, suprotno zakonu, otvori nedeljom.

Na kraju se pljeskalo, a onda je predsedavajui na sastanku, asni H. H. Axrell, staviorezolucije na glasanje. Na iznenaenje njega i drugih inilo se da su za i protiv podjednaki, stim to je glasnoa oigledno bila u prilog ovih poslednjih. Predsedavajui je zatim rekao da se inikako bi glasanje ustajanjem bilo u redu pa je traio da svi koji su za rezolucije ustanu. Sekretar je

izbrojio trideset njih na nogama.Neka ustanu svi koji su protiv.Ostali sluaoci, uz izuzetak etvorice koji izgleda o tome nisu imali miljenje, ustali su i

sekretar je izgledao iznenaen to oigledna veina nije uopte marila za brojanje glava i izjavili daje najmanje njih trideset i pet protiv rezolucije; ono to je izgledalo najudnije bilo je u tome to suveina njih bile ene.

Posle trenutka uenja predsedavajui je rekao da bi voleo da uje neko objanjenje zapostupak veine.

Gosp. Jones: Bio sam tamo i izneo razlog za protivljenje ovim rezolucijama. Sutradan je nanjihovoj konvenciji ova stvar iznesena i dosta opirno razmatrana. A onda sam u Chicago Timesu

sutradan proitao izvetaj:

Neoekivani poraz doivljen na sastanku odranom u metodistikoj crkvi Sauth Parkprethodno vee ohladio je revnost delegata i samo je desetak oelienih sedelo kad jepredsedavajui tog zasedanja, dr. H. H. George iz Bever Folsa u Pensilvaniji, otvorio zasedanje.Uzrok depresije bio je rezultat sinonog sastanka. U utorak uvee odrana su etiri masovnasastanka. Na prva tri prihvaene su rezolucije u prilog zatvaranja Svetske izlobe nedeljom. Na

poslednjem rezolucija nije prihvaena, pa se sada tvrdi da su prisutni veinom bili adventisti. To jebio razlog za turobnu atmosferu koja je jue prevladala u crkvi Sauth Park.

Izabrani odbor je pripremio telegram Kongresu koji je prema izvetaju glasio:Nacionalna konvencija Amerike Subotnje unije, koja se sastala u ovom gradu, sa

potovanjem zahteva od naeg Kongresa, a posebno od Odbora zaduenog za Svetsku izlobu, da

se ne preduzima nikakav korak u opozivanju nedeljnog zakona o zatvaranju Izlobe. U etiri delagrada sino su odrani masovni sastanci da se protestvuje protiv ovog opoziva kao neasnog inaza Kongres i naciju.

Istog trenutka skoio je dr. Mandeville.Ne bi trebalo pisati etiri masovna sastanka, jer su na jednom bili protiv rezolucija, rekao je.

Trebalo bi pisati tri masovna sastanka.Da, protestovao je lan odbora, ali naa rezolucija pokriva ovu taku. Ona kae da su

sastanci odrani kao protest ne kae ta se dogodilo.Ali dr. Mandeville se nije dao zavarati takvom dvolinou pa je napisano da se na tri

masovna mitinga estoko protestvovalo protiv ukidanja nedeljnog zakon o zatvaranju Izlobe.

A sekretar Amerike Subotnje unije za dravu Ilinois napisao je ispravci u ikakom EveningPostu, u kojoj je one koji su glasali protiv rezolucije optuio kao drske uljeze koji su okupilisvoje snage da upropaste cilj ovog masovnog sastanka. To mi je pruilo mogunost da odgovorim.Ovde to itam kao deo mog argumenta koji malo bolje objanjava ovu taku pred ovim Odborom:

ikago, 17. decembar. UrednikuEvening Posta. Ne bih nepotrebno dodavao nevoljamaAmerike Subotnje unije, ali zbog opravdanja ljudi koji su optueni u pismu gosp. McLeana uEvening Postu od etvrtka, kao i upotpunjenja tog pisma injenicama, ispravka gosp. McLeanazahteva ispravku. To to on nema jasno razumevanje situacije o masovnom sastanku odranom uutorak uvee u crkvi Sauth Park, nije udno. Nije bio tamo. Ja sam bio tamo i zbog toga molim zamalo prostora da ispravim njegovu ispravku. On tvrdi da su adventisti sedmog dana, oigledno

pretpostavljajui da e to biti fin politiki potez, da upropaste cilj sastanka, okupili svoje snage, iz

podruja tog sastanka, sa ve objavljenim rezultatom. To je totalno pogreno tumaenje. U tomenije bilo ni delia politike; nije bilo ni prethodne namere da se upropasti cilj tog sastanka, a naesnage nisu bile okupljene. Da nije bilo masovnih snaga bie jasno svima iz injenice da, premda u

22


23/211


ovom kraju grada ima sto devedeset i etvoro adventista sedmog dana, samo ih je etrdesetakprisustvovalo tom masovnom sastanku. A poto u ostala tri dela grada ima vie od trista adventistasedmog dana na zapadnoj, na severnoj strani i u Englewoodu niko od njih nije prisustvovaomasovnim sastancima Nedeljne unije u ova tri dela. Da smo uinili ono za ta nas optuuju,najmanje tri, umesto samo jednog, masovnog sastanka bila bi protiv njihove rezolucije. Gosp.McLean treba da bude zahvalan to nismo tako crni kako nas je oslikao i to su se jo dobroizvukli.

Ali zato nas optuuju? Zar nije

Predsedavajui (gosp. Durborow): Ne elim vie takvih stvari. Ni vidim kakve to veze ima sapitanjem. Molim vas ograniite se na valjano izlaganje o predmetu.

Gosp. Jones: To pokazuje sledee: njihovo zastupanje etrdeset miliona ljudi mase u zemlji nije istina. Kad etrdeset ljudi moe otii na neki masovni miting i pobedi ih glasanjem, to pokazujeda mase nisu na njihovoj strani.

Gosp. Durborow: Ovde smo zbog promene nekih zakonskih odredbi. Mislim da bismo to mogliostaviti na miru. Kongresmeni su nesumnjivo znali ta rade kad su prihvatili taj zakon.

Gosp. Jones: Ono ta sam hteo da proitam bilo je ovo:

Zar nije bilo oglaeno i odrano kao masovni miting? Zar nismo imali savreno pravo da muprisustvujemo? Zar nismo imali savreno pravo da glasamo protiv bilo koje rezolucije koja jemogla da bude podnesena? Zar nismo imali pravo da mu prisustvujemo? Zar nismo imali savreno

pravo da glasamo protiv svake rezolucije koja je mogla da bude predloena? Zar smo, kad smootili na miting kako se to oekivalo od masa, trebali da utimo kad je trebalo da se glasa? I ostalida utimo kad su nas gospodin koji je izneo predlog rezolucija i predsedavajui pozvali daobjasnimo razlog naeg glasanja? S obzirom na sve ove injenice, zar je poteno da nas optuujukao ateiste, verske anarhiste, drske uljeze, i tako dalje kako su to uinili? Kakvu vrstumasovnog sastanka su onda oekivali? tavie, kakav je to masovni miting na kojem etrdeset ljudimogu da okupe svoje snage i upropaste cilj sastanka? Na svim svojim mitinzima nisu propustili

priliku da neprekidno tvrde kako je etrdeset miliona Amerikanaca na njihovoj strani kad se radi o

pitanju nedelje. Na sastanku te veeri dr. George je uno izjavio da je na njihovoj strani etrdestmiliona dok u Sjedinjenim Dravama ima samo oko dvadeset pet hiljada adventista sedmog dana.etrdeset miliona nas je, vikao je, i mi se ne bojimo. etrdeset miliona nas je i na svojoj straniimamo vlast; ne bojimo se niega to adventisti mogu da uine. Ako su ljudi tako silno bilinaklonjeni radu Amerike Subotnje unije, kako je mogue da nekolicina, u srazmeri jedan premahiljadu esto pretrpaju njihov sastanak ili poraze njihove rezolucije? Da su njihova kazivanja bilaistinita, oni bi imali punu dvoranu i galerije pretrpane ljudima koji odobravaju rad Nedeljne unije; adoslovce bilo bi nemogue da svi protivnici okupe svoje snage da upropaste cilj sastanka. Ali kadsu injenice pokazale da su njihovi masovni sastanci tako slabo poseeni da etrdeset ljudi moelako prevagnuti u glasanju i poraziti njihove rezolucije i upropastiti cilj sastanka, to samo po sebi

pokazuje da je njihova tvrdnja da je velika veina naroda za zatvaranje Svetske izlobe nedeljom,ista prevara. A upravo to je ono to ih boli. Dokle god mogu da neuznemiravano i bez protivljenja

lano prikazuju stvari, oni su sreni. Ali kad se dogodi da se otkrije lanost njihovih tvrdnji, ondaim to vrlo smeta.

Gosp. Jones: Ovim ne meam Kongres u to. Ne kaem da je Kongres znao da su ove tvrdnjela. Meutim, zar nije mogue da se kongresmeni prevare i da ozbiljno razmotre lane tvrdnje?

Gosp. Durborow: Smatram da va ceo argument ba ne pokazuje veliko potovanje premaKongresu Sjedinjenih Drava.

Kao to vidite, hteo je da me uutka da pokaem kako su te tvrdnje bile la, pa je rekao: Neelim vie takvih stvari, ali ih je dobio. asni H. W. Cross, prezbiterijanski propovednik iz Ohajaotiao je u Vaington da odri petominutni govor. Treeg dana sasluanja izneo je stvar mnogosnanije nego to sam ja to mogao. Mislim da je bolje da vam iznesem njegov govor. Evo ga:

GOVOR ASNOG H. W. CROSSA PRED ODBOROMGosp. Durborow: asni H. W. Cross iz Ohaja govorie pet minuta.

23


24/211


asni H. W. Cross: Gospodine predsednie i gospodo iz Odbora. Pravi cilj zato sam ovde jeda kaem koju re u prilog intelektualnog potenja od strane ortodoksnih crkava. Ja sam

Documents

BILTEN GK 1893 - Poruka Treceg Andjela - A.T. Jones, Times New Roman, 31.3.13, 16,30 h