2    UVOD      Pisanje  biografije  nije  jednostavan  posao  i  zato  sam  u  januaru  2010.godine  posle  dvanaestogodišnjeg  penzionerskog  staža  i  pri  kraju  aktivnog  rada  u  trenažnom  odbojkaškom  procesu  počeo  da  je  pišem.  

Pišem  je    kao  izraz  i  potrebu  da  obeležim  životni  i  radni  put  moje  porodice  od  vremena  predratne    Jugoslavije  do  današnje  Srbije.      U  vidu  ove  biografije  želim  da  ostavim  trag  mojih  roditelja,  moj  trag,trag  moje  supruge  i  trag  moje    dece,  kako  se  naši  životni  tokovi  nebi  izgubili  u  vremenu  koje  neumitno  dolazi  .Vreme  će  kao  sudija  ovoj  biografiji  odrediti  i  pravo  mesto  i  pravu  vrednost.     Generacija  mojih  roditelja  imala  je  normalan  i  spokojan  život  do  1941.godine  .Od  1941.godine  do  1944.godine  bilo  je  vreme  okupacije  .Mnoge  porodice  su  stradale  od  okupatora.One  koje  nisu  stradale  teško  su  živele  i  bile  su  razdvojene  sve  do  završetka  rata.     Moja  generacija  u  zajedici  sa  nešto  starijom  poratnom  generacijom  period  obnove  naše  zemlje  iznela  je  na  svojim  ledjima  i  zato  ovom  biografijom  želim  da  oživim  istine  o  mojim  roditeljima  ,o  meni  i  supruzi  iz  tog  vremena.  Pored  osnovnih  podataka  o  proteklom  životu  i  radu  ,biografija  će    biti  ispunjena  fotografijama  i  naslovima  iz  štampe  iz  naše  prošlosti  i  sadašnjosti.  Posebno  ću  se  osvrnuti  na  moj  život  i  rad  ,život  i  rad  moje  supruge  u  odnosu  na  naše  školovanje  nastavno-­‐pedagoški  i  nastavno-­‐trenerski  rad.    

     

SREMSKI  KARLOVCI        

           

3    Kada  uz  76.rodjendan,uz  četrdesetogodišnjicu  od  osvajanja  vicešampionske  titule  u  Prvoj  saveznoj  odbojkaškoj  ligi  za  seniorke,12  osvojenih  prvih  mesta  na  juniorskom    prvenstvu  Srbije,11  prvih  mesta    na  juniorskim  prvenstvima  Jugoslavije,drugo  mesto  na  prvenstvu  Evrope  u  Sedećoj  odbojci,treće  mesto  na  prvenstvu  Sveta  u  Sedećoj  odbojci  i  napisanih:  1  naučni  rad,2  monografije,18  priručnika  za  odbojku  i  74  stručnih  članaka  i  priloga  podvučem  liniju  moje  stvaralačke  biografije,sasvim  mi  je  bilo  jasno  da  je  vredelo  živeti,    pisati  i  napisano  sprovesti  u  praktični  rad  .  Biografija  je  zapravo  život  i  rad,a  sve  što  je  napisano  spada  u  bibliografiju.     Moja  biografija  sabira  dane  i  praktične  poslove,a  bibliografija  sve  ono  što  sam  napisao  u  struci.Na  najbolji  način  ostvario  sam  nastavno-­‐pedagoški,nastavno-­‐trenerski  i  teorijski  rad:  u  srednjoj  školi,u  Zavodu  za  fizičku  kulturu  Vojvodine,na  fakultetu  za  Sport  i  fizičko  vaspitanje,u  klubu,u  reprezentaciji  Vojvodine,Srbije  i  Jugoslavije.       Meni  se  posrećilo  da  živim  i  stvaram  upravo  po  toj  formuli.Uz  sve  teškoće  kada  jednim  pogledom  obuhvatim  moj  55-­‐to  godišnji  praktični  i  teorijski  rad  ,usredsredjen  na  mojih  76  godina  života  koji  su  ostali  iza  mene,ispunjava  me  srećom  i  zadovoljstvom.       Dinamična  i  promenjiva  forma  mog  života  i  rada  je  prizmatična  slika  mog  života.Došao  sam  do  brda  i  nemam  kud  .Morao  sam  stati  ili  se  popeti.Da  mogu  da  se  popnem  sigurno  bi  video  više  nego    da  sam  ostao  ispred  brda.                                                                                                                                                            

  Mr  Srdjan  Ilić      

           

4        DEDA      SAVA       Deda  Sava  je  otac  mog  oca  Jovana.  Podaci  o  njemu  napisani  su  u  monografijama:  „Genocid  nad  gradjanima  Sremskih  Karlovaca  1941  –  l945“.  Autor  Stevan  Borčanski    i    Spomenica  –  gradjanima  Sremskih  Karlovaca  žrtvama  nemačke  agresije  i  ustaškog  terora    i  genocida  l941  –  l944  godine.“  „Prilog:  Sremski  Karlovci  –  vreme,ljudi  dogadjaji“.Urednik    Dr  Kosta  –Popović.    U  prvoj  mografiji  piše:       „Ilić  –  Kondžulić  –  Sava  –  Mrgud    -­‐  rodjen  je  u  Sremskim  Karlovcima,  1878.  godine  od  majke  Milice  i  oca  Vase,  po  nacionalnosti  Srbin,  po  veroispovesti  pravoslavan,  po  zanimanju  šumar,  pre  i  za  vreme  rata  živeo  u  Sremskim  Karlovcima,  obešen  21.juna1943.  Godine  u  Grku  kod  Morovića  od  ustaša.“       „ILIĆ  –  KONDŽULIĆ    (VASE)  SAVA  ,  rodjen  1878.  u  Sremskim  Karlovcima,  šumar    Srbin,  pravoslavne  vere.  Uhapšen  u  Karlovcima  od  ustaša  februara  1943,  kao  pripadnik  pokreta  otpora  NOP.  Odveden  u  logor  Ruma.  Ubijen(obešen)  jula  1943.  kod  sela  Grk“.       Kada  je  deda  Sava  uhapšen  od  karlovačkih  ustaša  imao  sam  9.  godina.  Moja  sećanja    i  saznanja  o  njemu    su  vrlo  štura.Pored  šumarske  profesije  bio  je  i  dobar  lovac.Tako  je  za  vreme  Kraljevine  Jugoslavije  u  potezu  Crveni  breg,  odstrelio  jelena.  

  Baba    je  poginula  na  seljačkim  kolima  kada  su  kola  prelazila  preko  pruge.  

                         

                                   U    MOROVIĆU                                                  DEDA    SAVA                                                                        

5        DEDA    JAŠA       Deda  Jaša  Pavišić  otac  moje  mame  Mire,  bio  je  ugledni  i  bogati  zemljoradnik.  U  svom  okruženju  i  u  samom  gradu  bio  je  veliki  autoritet  za  većinu  gradjana  Sremskih  Karlovaca.  Na  potezu  „Raše“  imao  je:  vinograd,voćnjak,  njivu  i  šumu.Umro  je  1941.godine  prirodnom  smrću.  

  Baba   Marija,dedina  supruga,   ostala  je  sama  1o   godina.U  tom  periodu  uz   moju  pomoć  održavala   je  kapital  i  sagradila   novu  kuću.Stara  kuća   se  srušila  posle  poplave   1941.godine.  

  Umrla  je  1951.   godine.Nisam  bio  na   sahrani.Bio  sam  na   izgradnji  pruge  Banja  Luka   –  Doboj.                                         DEDA    JAŠA                                                                                                        

                                                                                                                  BABA    MARIJA  

     

                                                                                             

 

6                                                                      OTAC  JOVAN  I  MAMA  MIRA  

      O  mom  ocu  mogao  bih  mnogo  da  pišem  u  ovoj  našoj  biografiji.  Napomenuću  samo  toliko  da  je  bio  poštovan  gradjanin  Sremskih  Karlovaca.Doživeo  je  92.godine.     Sve  što  ću  ovde  napisati  o  njemu  je  njegov  intervju  „Karlovačkim  novinama“  pod  naslovom  „JEDAN  ŽIVOT  JOVAN  ILIĆ  –  KONDŽULIĆ“:       „Rodjen  sam  u  Sremskim  Karlovcima  7.10.1907.godine.Osnovnu  školu  završio  sam  u  rodnom  mestu.  izučio  sam  mesarski  zanat  u  Rumi.Moj  deda  je  želeo  da  budem  mesar,  i  da  mi  otvori  mesarsku  radnju  .No  moja    želja  je  bila  da  budem  vozač.Posle  sticanja  kvalifikacije,  odlazim  za  Zemun  gde  stupan  na  izučavanje  zanata,  postajem  vozać  i  62.godine  ostajem  vozać.Vozio  sam  autobus,  kamion  a  bio  sam  i  taksista.  Naglašavam  da  nisam  imao  saobraćajnih  nezgoda.     „Vi  ste  Jovanu  Iliću  bili  i  ostali  hrabar  ,pošten  i  ugledan  naš  gradjanin.  Vi  ste    svojom  tačnošću  ulivali  poverenje  spoznaju  da  ima  ljudi  koji  poštuju  sebe  a  samim  tim  i  druge.       „Čika  Jovane  zašto  nadimak  Kondžulić.Kao  taksista  vozio  sam  ugledne  karlovčane  u  obilazak  manastira  na  Kosovu  i  Sandžaku.Prilikom  predaha  od  vožnje  naišao  je  jedan  seljak  i  rekao  mi  da  je  iz  sela  Kondžulić.Setio  sam  se  da  mi  je  otac  pričao  da  smo  došli  iz  okoline  Raške.     „Čika  Jovane,  dajte  mi  malo  podataka  o  svojima.  U  braku  sa  Mirom  imali  smo  dvoje  dece.  Naša  Verica  napustila  nas  je  i  otišla  na  drugi  Svet,  nanela  nam  je  bol,  iako  to  nije  htela.  Njen  suprug  se  takodjer  preselio  na  drugi  Svet.  Ostala  su  dva  sina  odnosno  dva  unuka.  Oženjeni,  tako  da  imam  dva  praunuka.  Sin  Srdjan  je  profesor  fizičkog  vaspitanja,  oženjen,žena  mu  je  u  penziji,  takodjer  profesor  fizičkog  vaspitanja.  Imam  unuka  Jovicu,  profesora  istorije,  oženjen  je  i  ima  dvoje  dece,tako  da  imam  i  praunučad.Srdjan  je  istaknuti  sportski  radnik  –  odbojkaški  trener  koji  je  naš  klub  proslavio  i  doveo  ga  na  sam  vrh  jugoslovenske  odbojke.Radio  je  i  sa  invalidima  –  Sedeću  odbojku  i  učestvovao  sa  njima  na  Paralimpijadi  u  Seulu.  Jednom  rečju  Srdjan  Ilić  je  zasluženi  gradjanin  našeg  mesta.     „Čika  Jovane  šta  mislite  o  zbivanjima  na  ovim  našim  prostorima.U  bivšoj  Jugoslaviji  imao  sam  mnogo    prijatelja  i  žao  mi  je  što  je  došlo  do  ovih  nesreća.Jedan  mudar  čovek  je  rekao  „Vreme  je  kao  drljača,  sve  poravna“.  Intervju  sa  mojim  pokojnim  ocem  vodio  je  Knežević  Petar  –  „Peša“.     Ovom  intervju  koji  je  moj  pokojni  otac  dao  za  „Karlovačke  novine“  dodao  bih  još  nekoliko  podataka  koji  su  uticali  na  njegov  život.     Da  bih  mogao  da  se  profesionalno  bavi  taksiranjem  morao  je  da  ima  svoj  auto.Kupio  ga  je  tako  što  je  prodao  vinograde  koje  je  nasledio  od  svog  strica.Nasledio  je  i  kuću  u  kojoj  smo  živeli.Danas  u  kući  živi  moj  sin  Jovica  sa  porodicom.Aprila  1941.godine  na  katolički  uskrs  tata  je  morao  da  pobegne  iz  S.Karlovaca  od  ustaša  koji  su  pohapsili  sve  Srbe  u  gradu.  

7     Posle  rata  radio  je  u  Auto  Vojvodini  kao  vozač  autobusa,  u  Komunalnom  preduzeću  u  Karlovcima  i  u  „Navipu“.Penzionisao  se  kao  vozač  „Navipa“.     Umro  je  na  Bogojavljenje  18  januara  l999.godine.Sahranjen  je  sutradan  na  Krstov  dan.     Mama  Mira  je  rodjena  1918.  godine.Poreklom  je  iz  bogate    Karlovačke  seljačke  kuće.Udala  se  l933.godine.Ceo  život  je  provela  kao  domaćica.Umrla  je  2000.godine.              ILIĆ  SEDER  ROZINA,MOJA  SUPRUGA       Rozina  je  rodjena  22.1o.  1939.  godine  u  Sremskim  Karlovcima  u  zemljoradničkoj  porodici.  Osnovnu  školu  i  gimnaziju  završila  je  u  Sremskim  Karlovcima  1958.  godine.  Višu  pedagošku  školu  završila  je  u  Novom  Sadu  1960.  godine  na  grupi  TELESNO  VASPITANJE  –  BIOLOGIJA.Visoku  školu  za  FIZIČKU  KULTURU  završila  je  uz  rad  u  Sarajevu  1970.  godine,  uz  prosečnu  ocenu  7,30  i  odbranom  Diplomskog  rada  sa  ocenom  deset  (10).     Kao  učenica  Karlovačke  gimnazije,  kao  student    i  kao  profesor  neprekidno  se  bavila  sportom  od  1951.do  1971.godine.  Bila  je  aktivna  takmičarka  :  u  gimnastici,  košarci  i  odbojci.  Najduže  se  zadržala  u  odbojci.  Za  pionirsku,  juniorsku  i  seniorsku  ekipu  karlovačkog  „Partizana“  odigrala  je  550  utakimica.  Po  broju  utakmica  i  po  kvalitetnim  igrama  u  dresu  karlovačkog  „Partizana“  postala  je  LEGENDA  karlovačke  ženske  odbojke.  Bila  je  član  juniorske  i  seniorske  reprezentacije  Vojvodine.     Takmičarsku  karijeru  završila  je  kao  kapiten  seniorske  ekipe  „Partizana“  sa  osvojenim  drugim  mestom  u  I  Saveznoj  ligi  takmičarske  l970/71.  godine.     „Da  mi  zdravlje  dozvoljava  nikad  ne  bih  predstala  da  igram.  Naravno,  od  kluba  nisam  u  stanju  potpuno  da  se  odvojim.  Radiću  sa  početnicama,mada  je  sigurno  da  moja  pomoć  ne  bi  bila  izlišna  ni  kod  seniorske  ekipe.  Bila  sam  dugo  na  terenu,  znači  u  samoj  bitci.  Karijere  ću  se  uvek  rado  sećati,mada  je  bilo  i  teških  trenutaka.  Počinjali  smo  nekoliko  puta,  a  to  je  trebalo  izdržati.“     Rozina  je  dočekala,vaspitavala  i  ispraćala  čak  četiri  generacije  odbojkašica,drugarica  i  učenica.Zato  je  rastanak  na  oproštajnom  turniru  u  Karlovcima  bio  vrlo  dirljiv.     1960.godine  Rozina  se  zaposlila  u  osnovnoj  školi  u  Srem.Karlovcima.l961.godine  se  udala  i  rodila  sina  Jovana.l964.godine  zaposlila  se  u  karlovačoj  gimnaziji  „Branko  Radičević“  kao  profesor  fizičkog  vaspitanja.Od  1974.  do  l977.  godine  radila  je  u  Pokrajinskom  sekretatijatu  Vojvodine  za  obrazovanje  i  kulturu  na  mestu  Savetnika  za  poslove  fizičke  kulture.  Od  1974.godine  do  penzionisanja  bila  je  zaposlena  na  fakultetu  za  Fizičku  kulturu  –  Centar  za  fizičko  vaspitanje  studenata  u  zvanju  predavača  Više  škole.     U  svom  dugogodišnjem  nastavno-­‐pedagoškom  i  trenerskom  radu  Rozina  je  imala  mnogo  zapaženih  rezultata  .  Za  vreme  rada  u  gimnaziji  vodila  je:  odbojkašku,atletsku  i  gimnastičku  sekciju  i  postigla  sledeće  značajne  rezultate:  u  odbojci  njene  učenice  bile  su:  deset  puta  prvakinje  opštine  Novi  Sad,  dva  puta  prvakinje  školske  Olimpijade  Vojvodine,  a  1973.  godine  u  Holandiji  osvojile  su  šampionat  EVROPE  ZA  SREDNJE  ŠKOLE.  Atletičarke  i  gimnastičarke  više  puta  su  bile  prvakinje  na  opštinskom  i  vojvodjanskom  prvenstvu.       Niz  godina  Rozina  je  bila  selektor  i  trener  ženske  odbojkaške  ekipe  novosadskog  Univerziteta.  Za  vreme  njenog  mandata  odbojkašice  su  bile  prvakinje:  Jugoslavije,  Srbije  i  Vojvodine.  

8                                                                                                                                                       U      odbojkaškom  klubu  „Partizan“  Rozina  je  uspešno  radila  u  pionirskoj  odbojkaškoj  školi  našeg  kluba.  Za  vreme  mog  boravka  u  Libiji  bila  je  trener  i  ženske  seniorske  ekipe  „Partizana“.    Pored  uspešnog  praktičnog  rada  bavila  se  i  teorijskim  radom  .Napisala  je  stručni  rad  ISTORIJAT  KARLOVAČKOG  SOKOLA.  Napisala  je  nekoliko  članaka  vezanih  za  praktičan  rad  :  „Nastavni  Plan  i  program    za  fizičko  vaspitanje  u  pozitivno  usmerenom  obrazovanju  i  vaspitanju  višeg  i  visokog  stupnja  u  SAP  Vojvodini“    Novi  Sad  1988.  g;  „Lična  higijena“    (  članak).    Učestvovala  je  u  sprovodjenju  istraživanja  u  okviru  projekta  „Uticaj  sistematskog  telesnog  vežbanja  na  neke  konativne  dimenzije  i  stavove  studenata  novosadskog  Univerziteta“.    Za  postignute  rezultate  sa  školskom  omladinom  nagradjivana  je  od  Nastavničog  veća  osnovne  škole  i  gimnazije,  a    više  puta    nagradjivana  je  za  izvanredne  rezultate  postignute  sa  studenskom  omladinom.      Za  postignute  rezultate  kao  aktivna  sportiskinja  nagradjivana  je  više  puta  diplomama,medaljama  i  plaketama    od:  „Partizana“-­‐S.Karlovci,  SOFK-­‐e  S.Karlovci,  SOFK-­‐e  Nov  i  Sad,  SOFK-­‐e  Vojvodine,odbojkaškog  saveza  Vojvodine,  Srbije  i  Jugoslavije.(Medalje,plakete  i  diplome  nalaze  se  u  karlovačkom  Muzeju).       U  privatnom  životu  je    ostala  vrlo  verna,  požrtvovana  i  brižna  supruga,  mama  i  baba.    U  braku  smo  49.godina  i  uvek  je  za  mene  imala  razumevanja  u  svakoj  situaciji.    Sin  Jovan  je  profesor  istorije,  njen  i  moj  ponos.  Snaja  je  takodje  profesor  istorije  i  redak  je  primer  da  se  svekrva  i  snaja  slažu.  Za    njihovo  slaganje  zaslužne  su  obe.      Sada  je  zaokupirana  unucima  Anom  i  Srdjanom,  a  posebno  je  vezana    za  Anu  koja  je  kao  mala  bila  kod  nas  u  Novom  Sadu.  Posebno  je  vole  mala  deca  u  zgradi  gde  živi.  Aleksa  i  David  su  na  prvom  mestu.  Rozina  je  i  danas  kakva  je  uvek  bila  iako  je  tri  puta  operisana,  staložena,  iskrena,  poštena,  društvena,  obožavana  od  njenih  drugarica,  učenica,  odbojkašica,studenkinja  i  komšinica.  

PRVACI     EVROPE    

9                                                

                               PENZIONER    

                                                         

                 ZASLUŽENO    

                           

 NOVI  SAD,NAŠ  STAN                        

10                      NAŠA    BAŠTA                                                          SIN    JOVAN    I    SNAJA    JASNA    

Jovan  –  „Jovica“  rodjen    je  na  Božić  7.januara  1962.  godine.  Osnovnu  školu  i  gimnaziju  završio  je  u  Sremskim  Karlovcima.  Na  novosadskom  fakultetu  studirao  je  istoriju  i  postao  profesor.  Po  završetku  studi-­‐  ja  otišao  je  na  odsluženje  vojnog  roka  u  Tuzlu.     Posle  odslužeja  vojnog    roka  počela  je  „borba“  za  zaposljenje.  Predavao  je  istoriju  po  nekoliko  časova  u  hemijskoj  školi  i  u  gimnaziji  „j.j.Zmaj“  u  Novom  Sadu.Posle  par  godina  bez  posla  dobio  je  stalno  zaposlenje  40%    u  osnovnoj  školi  u  S.Karlovcima.Po  odlasku  starije  koleginice  u  penziju  posle  par  godina  dobija  punu  normu  časova.Posle  više  godina  rada  u  S.Karlovcima  zapošljava  se  kao  vaspitač  u  Novom    Sadu  u  srednjošolskom  internatu  „Brankovo  kolo“  gde  i  danas  radi.     Oženio  se  u  oktobru  1988.godine.Posle  ženidbe  ostaje  da  živi  u  našoj  porodičnoj  kući  sa  dedom  i  babom.  Pošto  sam  ja  bio  naslednik  kuće  za  života  dede  i  mog  pristanka  kuću  smo  prepisali  „Jovici“.Rozina  i  ja  smo  se    se  preselili  u  Novi  Sad  na  Novo  Naselje,gde  i  danas  živimo.     Snaja  Jasna  je  rodjena  u  Bjeljini  19.07.l965.godini.Osnovnu  i  srednju  školu  završila  je  u  Bjeljini  a  studije  u  Novom  Sadu.Jasna  je  takodje  profesor  istorije.Prvo  radno  mesto  bilo  je  u  osnovnoj  školi  u  Srem.  Kamenici.  Odlaskom  „Jovice“  u  Novi  Sad    Jasna  se  zaposlila  u  osnovnoj  školi  u  Srem.Kalovcima,gde  i  danas  radi.       Naša  snaja  je  dobra  majka  dvoje  dece,Ane  i  Srdjana,  izuzetna  domaćica  i  dobar  profesor.  Zajedno  sa    „Jovicom“    vredna  u  odnosu  na  održavanje  domaćinstva,  kao  i  na  svom  radnom  mestu.  Zahvaljujući  njihovoj  vrednoći  kuća  je  izvanredno  sredjena,  što  potvrdjuje    i  dobijanje  nagrade  od  Skupštne  opštine“ZA  NAJBOLJE  UREDJENU  STARINSKU  KUĆU.  Rozina  i  ja  smo  srećni  što  imamo  dobru  decu  i  unuke.          

11                JOVAN  I  JASNA  

                                     

       UNUKA    I    UNUK    Unuka  Ana  je  rodjena  17.  O6.  1992.  godine.  Osnovnu  školu  završila  je  sa  odličnim  uspehom  od  prvog  do  osmog  razreda.  Bila  je  djak  generacije.  Upisala  je  gimnaziju  „Svetozar  Marković  u  Novom  Sadu.Završila  je  dva  razreda  sa  odličnim  uspehom.  Sada  pohadja  treći  razred.     Ana  je  sposobna  devojka,  kako  za  umetnost  tako  i  za  sport.Posebno  je  bila  nadarena  za  crtanje.    Sedam  godina  je  privatno  išla  na  crtanje  u  Novi  Sad.  U  tom  periodu  imala  je  nekoliko  izvanrednih  crteža  koji  su  bili  nagradjivani.  Sada  crta  za  svoju  „dušu“.  Trenirala  je  odbojku  i  karate  i  to  je  napustila.Posvetila  se  samo  školi.S  vremena  na  vreme  vežba  u  fitnes  klubu.  U  svojoj    sobi  ima  dosta  sprava  za  vežbanje,  tako  da  ima  mgućnost  da  posle  učenja  vežba  u  svojoj  sobi.  O  Ani  zasad  toliko.Nadam  se  da  ću  imati  još  prilike  da  pišem  o  njenim  uspesima  u  životu?    

Unuk  Srdjan  je  rodjen  1.07.1996.godine.Sada  pohadja  sedmi  razred  osnovne  škole.On  je  takodje    odličan  učenik  .Škola  ga  baš  mnogo  neiteresuje.Više  ga  interesuju  praktične  stvari.Uglavnom  radi  ono  

što  voli.  Posebno  ga  interesuje  kompjuter.  Vrlo  je  komunikativan  i  društven.Kao  i  svaki  dečak  oprobao  se  u  više  oblas-­‐  ti.Pohadjao  je  časove  glume  i  imao  uspeha.  Ima  snimljen  jedan  kratak  film.  Zadržao  se  na  košarci  i  redovno  po-­‐  hadja  treninge.Srdjan  ima  nameru  da  posle  osnovne  škole  upiše  gimnaziju  u  Sr.  Karlovcima.    

12                                 ANA  I  SRDJAN                                         SRDJAN-­‐JUNIOR                                                                        ANA                                      

     SRDJAN    Rodjen  sam  12.08.1934godine  u  Sremskim  Karlovcima.  Osnovnu  školu  i  pet  razreda   gimnazije    završio  sam  u  rodnom  mestu.   Srednju  fiskulturnu  školu,  Fakultet  fizičke   kulture  i  magisterijum  –  odsek  za  sport  završio   sam  u  Novom  Sadu.  

  Srednju  fiskulturnu  školu  završio   sam  u  junu  1956.godine.  U  septembru  sam  otišao  na   odsluženje  vojne  obaveze  u  Osijek.Vojni  rok  sam  završio  u   martu  1958.godine.Po  dolasku  kući  zaposlio  sam   se  kao  nastavnik  fi  –  zičkog  vaspitanja  u  osnovnoj  školi  u  Staroj  Pazovi.U  ovoj  školi  sam  ostao  do  avgusta  meseca.       Septebra  1958.godine  zaposlio  sam  se  u  školi  učenika  u  privredi  Metalne  struke  u  Novom  Sadu.Sledeće  1959.godine  zaposlio  sam  se  u  karlovačkoj  gimnaziji  „Branko  Radičević  gde  sam  radio  sve  do  1969.godine.Uz  redovan  posao  nastavnika  fizičkog  vaspitanja  u  karlovačkoj  gimnaziji,  1955.godina  postao  sam  trener  ženske  odbojkaške  ekipe,odbojkaške  sekcije  DTV  PARTIZANA.  

13              Od   1969.  godine  do  1979.godine  radio  sam  kao  profesionalni  trener  karlovačkih  odbojkašica  i  kao  Uprav  –  nik  otvorenog  sportskog  centra  „DVORSKA  BAŠTA“.     1979.godine  oprostio  sam  se  od  karlovačkih  odbojkašica  i  zaposlio  se  u  Zavodu  za  fizičku  kulturu  Vojvo-­‐  dine  u  Novom  Sadu  kao  Stručni  saradnik.Došao  sam  na  izuzetno  raznovrstan  posao  koji  sam  savesno  i  uspešno  obavljao.  U  radnoj  obavezi  bili  su  sledeći  radni  zadaci:  obilaženje  odbojkaških  klubova  na  teritoriji  Vojvodine  i  sprovodjenje  Stručnog  nadzora,pisanje  odbojkaških  priručnika,pisanje  scenarija  za  filmove  iz  tehničke  ,taktič-­‐  ke  i  fizičke  pripreme,organizovanje  i  sprovodjenje  Škole  treninga  perspektivnih  juniora  i  juniorki  SAP  Vovodine,  predavanje  na  tečajevima  i  seminarima  za  odbojkaške  trenere,mentorstvo  diplomskih  radova  za  trenera  prvog  razreda  i  drugo.     Odlazeći  iz  Sremkih  Karlovaca  želeo  sam  da  napustim  trenerski  poziv.  Na  insistiranje  gospodina  Rajka  Kijca  koji  je  iz  Kleka  došao  u  Novi  Sad  i  postao  direktor  „Tehnometala“  ,  nastavio  sam  sa  trenerskim    radom  u  odbojkaškom  klubu  „Vojvodina.“Gospodin  Rajko  je  poznati  odbojkaški  radnik  iz  Kleka  koji  je  sa  ekipama  iz  tog  malog  mesta  postigao  izvanredne  rezultate.Sa  muškom  ekipom  „GIK  Banata“bio  je  prvak  Jugoslavije.  .Dolaskom  u  Novi  Sad  uključio  se  u  rad  OK“Vojvodine“  i  postigao  izvanredne  rezultate.  Pod  njegovim  ruko-­‐  vodstvom  novosadski  odbojkaški  klub  je  postao  VELIKI  klub.      Takmičarske    1979/80.godine  „Vojvodina  je  u  prvenstvu  Jugoslavije  bila  drugoligaš.Postao  sam  prvi    trener  seniorske  ekipe,pomoćnik  mi  je  bio  Duško  Višekruna.Jesenji  deo  takmičenja  završili  smo  na  prvom  mes-­‐  tu  bez  uzgubljene  utakmice.     U  Zavodu  sam  imao  velikih  problema  na  radnom  mestu  što  sam  pored  redovnog  posla  trener  odbojka-­‐  ša  „Vojvodine“.  Bila  je  to  ljubomora  nekih  mojih  kolega  iz  drugih  sportova  i  direktora  Zavoda,  koji  su  bili  miš  –  ljenja  da  mi  kao  Stručni  saradnici  –  Savetnici  u  Zavodu  ne  treba  da  radimo  u  klubovima.     Nisam  želeo  da  se  komfrotiram  sa  direktorom  i  pojedinim  kolegama  te  sam  odustao  da  budem  prvi  trener  novosadskih  odbojkaša.  Dobio  sam  i  prihvatio  novu  dužnost  u  klubu  –  predsednik  Stručne  komisije,or-­‐  ganizator  celokupnog  stručnog  rada  u  klubu.                                  

 

  Zavod  za  fiziču  kulturu  Vojvodine  napustio  sam  1991.  godine  i  zaposlio  se  na  fakultetu  za  fizičku  kultu-­‐  

14  ru  –  Centar  za  fizičko  vaspitanje  studenata.U  Centru  sam  radio  sa  kolegama  koje  sam  poznavao  niz  godina.Me-­‐  dju  njima  je  bio  i  moj  školski  drug  iz  fiskulturne  škole  Dragan  Djurdjevac.  Nastavnički  kolektiv  je  bio  vrlo  dobar.  Kao  i  u  svakom  kolektivu  bilo  je  nekliko  kolega  koje  su  bili  posebni.     Posle  sedam    godina  rada  u  Centru,1998.godine  otišao  sam  u  penziju  sa  punih  40.godina  radnog  staža.  O  penzionerskim  danima  pisaću  kasnije.      DETINJSTVO       Pre  nego  što  opišem  moje  detinjstvo  moram  čitaoce  biografije  da  upoznam  sa  mojim  pokojnim  sestra-­‐  ma.Pokojna  Ljubica  je  umrla  vrlo  rano  još  kao  beba.Pokojna  Verica  je  umrla  12.maja  1979.godine  od  raka  doj-­‐  ke.Ostavila  je  iza  sebe  muža  Nikicu,sinove  Duška  i  Draška    i  ožalošćene  dve  porodice,kao  i  mnoge  njene  druga-­‐      rice  i  gradjane  Sremskih  Karlovaca.Verica  je  bila  dobra  supruga,vredna  i  brižna  majka.  Po  struci  je  bila  šnajder-­‐  ka.     Do  moje  šeste  godine  života  živeli  smo  u  predratnoj  Jugoslaviji.  Od  šeste  godine  do  desete  godine  živeli  smo  u  okupiranoj  Jugoslaviji  od  strane  Nemačke  vojske.Sremski  Karovci  za  vreme  okupacije  bili  su  u  Nezavisnoj  državi  Hrvatske  kojom  su  vladale  USTAŠE.  1941.godine  na  katolički  Uskrs  moj  otac  je  morao  da  pobegne  iz  Ka  –  lovaca  da  nebi  bio  ubijen  od  karlovačkih  ustaša.Pobegao  je  u  Zemun  kod  pobratima  Steve.Posle  izvesnog  vre  –  mena  otišao  je  u  Slavonski  Brod.  Iz  Broda  je  otišao  u  Partizane.Vratio  se  kući  po  oslobodjenju  Karlovaca.  Život  za  vreme  okupacije  bio  je  težak.  Deda  Jaša  je  umro  1941.godine  a  deda  Sava  je  ubijen  l943.g.  Zahvaljujući  babi  Hrvatici  moje  i  sestrino  detinjstvo  nije  bilo  tako  teško  kao  ostaloj  deci  čije  porodice  su  bile  bez  jednog  ili  dva  člana  porodice.Mama  i  baba  su  ostale  same  samnom  i  pokojnon  sestrom  Vericom.Pošto  je  Baba  Marija  ostala  sama,  morala  je  da  vodi  brigu  o  održavanju  kuće,  o  obradjivanju  vinograda  i  voćnljaka.  Vrlo  često  sam  je  pomagao  radeći  lakše  poslove  koji  su  meni  bili  pristupačni.VERICA    I    SRDJAN                                              

                                       

   PORODICA  ILIĆ                                                     VERICA  I  SRDJAN              

15      SREDNJOŠKOLSKO    DOBA       Po  završetku  četvrtog  razreda  osnovne  škole  upisao  sam  se  u  prvi  razred  gimazije  „B.Radičević“  u  Srem.  Karlovcima.  U    tom  periodu  gimnazija  je  imala  osam  razreda.  U  trećem  razredu  polagao  sam  malu  maturu  i  upisao  se  u  četvrti  razred.  U  karlovačkoj  gimnaziji  ostao  sam  do  1952.godine  završivši  pet  razreda.     U  oktobru  1952.  godine  polagao  sam  ispit  za  upis  u  SREDNJU  FISKULTURNU  ŠKOLU.  Položio  sam  ispit  i  upisao  se  u  prvi  razred.  1956.godine  završio  sam  četiri  razreda  i  položio  Diplomski  ispit  od  osam  predmeta.  stekao  sam  zvanje  STRUČNI  UČITELJ.     Kao  gimnazijalac  i  učenik  fiskulturne  škole  bio  sam  aktivan  sportista  u:  gimnastici,  boksu,  rukometu,  fudbalu  i  odbojci.  Gimnastiku  i  boks  sam  vrlo  brzo  napustio.  Veliki  rukomet  sam  igrao  za  karlovačku  „Slobodu“  koja  se  takmičila  u    Republičkoj  ligi  Srbije.  Fudbal  sam  počeo  da  treniram  1949.  godine.  Prvu  utakmicu  sam  odigrao  za  podmladak  „Stražilova“  u  martru  1950.  godine.  Uporedu  sa  fudbalom  trenirao  sam  i  odbojku  za  sekciju  Gimnastičkog  društva.  U  odbojci  sam  bio  aktivan  igrač  15.godina.  Prvu  utakmicu  sam  odigrao  22.o1.195o.  za  podmladak  protiv  „Ećega“.  Već  u  junu  iste  godine  bio  sam  član  seniorske  ekipe  na  kvalifikaci-­‐  jama  za  ulazak  u  Vojvodjansku  ligu.  Posle  izvesnog  vremena  plasirali  smo  se  u  Republičku  ligu.  U  odbojci  kao  aktivan  sportista  sam  najviše  postigao.  Bio  sam  član  juniorske  i  seniorske  reprezentacije  Vojvodine.  Toliko  o  sportskim  aktivnostima.  Bio  sam  aktivan  i  kao  omladinac  u  karlovačkoj  gimnaziji.  Učestvovao  sam  u  dve  rad-­‐  ne  akcije  Saveznog  značaja,  195o.godine  na  izgradnji  Beograda  i  1951.  godine  na  izgradnji  pruge  Banja-­‐Luka-­‐  Doboj.        

                                                                                                           

                 GIMNAZIJALCI                                            FK“STRAŽILOVO“                                                              

                                       FISKULTURNA  ŠKOLA                        OK“STRAŽILOVO“  –  OK“PARTIZAN“                      

16  RADNE  AKCIJE  SAVEZNOG  ZNAČAJA           Na  izgradnji  Beograda  1951.godine  učestvovao  sam  kao  brigadir  Sreske  novosadske  brigade  koju  su  sa-­‐  činjavali  učenici  gimnazije  „Branko  Radičević“  –  Sremski  Karlovci  i  učenici  gimnazije  iz  Bačkog  Petrovca.  Bili  smo  smešteni  u  logoru  koji  je  nosio  naziv  „Budo  Tomović.  Gradili  smo  ginekološku  bolnicu  Narodni  front.     Na  izgradnji  pruge  Banja  Luka  –  Doboj  1951.  godine  bio  sam  učesnik  Karlovačke  brigade  koja  je  bila  sas-­‐  tavljena  od  omladinaca  iz  Sremskih  Karlovaca.  Na  ovoj  akciji  bio  sam  član  štaba  zadužen  za  Fizičku  kulturu.  Bili  smo  smešteni  dvadeset  kilometara  od  Banja  Luke,  to  jest,  u  regionu  prve  deonice.Logor  je  bio  smešten  na  oba-­‐  li  rečice  Jošavka.  Na  obe  akcije  bio  sam  pohvaljen.        

        BEOGRAD    1950.                                                            BANJA  LUKA  –  DOBOJ  1951.                                                                                                                                 BANJA  LUKA  DOBOJ  1951.      SLUŽENJE  VOJNOG  ROKA  

17       Napomenuo  sam  na  dvanaestoj  stranici  ove  biografije  da  sam  po  završetku  Srednje  fiskulturne  škole  otišao  na  otsluženje  vojnog  roka,  septembra  1956.    godine.     Vojni  rok  sam  služio  u  pešadiji,  u  Osijeku  18  meseci  u  Beloj  kasarni.  Bio  sam  rasporedjen  u  Prateću    četu  kao    nišandjija  Beztrzajnog  topa.  Vreme  obuke  je  bilo  teško.Posebno  je  bio  težak  rad  sa  konjima,  koji  su  pripadali  Pratečoj  četi.Komandir  „beztrzajaca“  bio  je  mladji  vodnik,vrlo  nezgodan  starešina.Komandir  čete  je  bio  poručnik  Palada,izuzetno  dobar  čovek  i  starešina.     Pored  svih  zgoda  i  nezgoda  kad  sam  završio  obuku  bio  sam  odredjen  da  pohadjam  kurs  za  Desetare.  Nisam  voleo  da  budem  Desetar,jer  da  sam  želeo  neko  vojno  zvanje    mogao  sam  da  idem  u  školu  rezervnh  oficira.Bilo  kako    bilo  kao  Desetar  dobio  sam  izuzetno  mesto  u  kancelariji,  postao  sam  poštar  za  celu  kasarnu.  Starešina  mi  je  bio  divan  čovek  i  još  bolji  rukvodioc,Mraković  Dragan,Stariji  vodnik.Posao  sam  obavljao  bes-­‐prekorno  i  Vodnik  me  je  zavoleo  tako  da  sam  svake  nedelje  morao  da  mu  donesem  novine  i  ostanem  na  ručku  sa  njegovom  familijom.Kao  poštar  imao  sam  neograničeno  kretanje  u  gradu.     Odbojkaški  radnici  Osijeka  primili  su  me  vrlo  korektno  i  kao  igrača  i  kao  trenera.  Aktivno  sam  igrao  za  „Elektru“koja  se  takmičila  u  Slavonskoj  ligi.Jedno  vreme  sam  bio  trener  ženske  ekipe  ali  sam  ubrzo  odustao  od  ove  funkcije.  Shvatanja  osiječkih  devojaka  i  moja  shvatanja  treniranja  nisu  se  podudarala.     Imao  bih  mnogo  da  pišem  o  vojničkim  zgodama  i  nezgodama,posebno  o  mojim  drugovima  Zlatku  i  Savi,  Kanasiju  i  Rizi  i  drugima.Dugačka  priča  bi  bila  o  mom  pomoćniku  –  poštaru,  Apiću  koji  se  vratio  iz  Australije.  O  čoveku,bivšem  reprezentativnom  stonotenisaru  koji  se  plašio  i  svoje  senke,što  je  bio  uticaj  življenja  u  Australiji.     Osmog  marta  1958.godine  vratio  sam  se  kući  sa  činom  Sariji  vodnik.            

                                                         ODBOJKA  U  VOJSCI                                    

    SRDJAN    I  SAVA                                            SA  MRAKOVIĆEM    PRVO  ZAPOSLJENJE  

18       Osmog  marta  1958.  godine  završio  sam  služenje  vojnog  roka.  Po  dolasku  kući  posle  nekoliko  dana  osnovna  škola  „Janko  Čmelik“  iz  Stare  Pazove  raspisala  je  konkurs  za  nastavnika  fizičkog  vaspitanja.  Konku-­‐  risao  sam  i  bio  primljen.  Posle  upoznavanja  sa  kolektivom  dobio  sam  raspored  moje  nastave  koji  je  bio  izvan  redovnog  rasporeda.  Nastavu  sam  izvodio  u  domu  DTV“Partizana“(današnjem  Sokolskom  domu)  koji  se  na-­‐  lazi  u  centru  S.  Pazove.     Predavao  sam  svim  razredima,  dečacima  i  devojčicama.Posebno  sam  bio  oduševljen  sa  dečacima  petog  razreda.  Vrlo  sposobna  generacija.Mnogi  od  njih  postali  su  vrsni  fudbaleri,odbojkaši,košarkaši.Od  svih  dečaka  petog  razreda  najveći  utisak  na  mene  ostavio  je  Kolarević  Djordje  –  „Djoka“,  koji  je    bio  jedan  od  naj-­‐  boljih  odbojkaša  „Jedinstva“,  člana  Prve  Savezne    lige.  „Djoka“  je  bio  dobar  trener  ženske  odbojkaške  ekipe  „Jedinstva“.  Bio  je  Savezni  fudbalski  sudija.  Jednom  rečju  bio  je  svestrani  sportista  i  sportski  radnik.     Osim  rada  u  školi  trenirao  sam  odbojkaše  „Jedinstva“,  člana  Prve  Savezne  lige.     U  Staroj  Pazovi  radio  sam  do  završetka  školske  godine,  to  jest,  do  juna  1958.  godine.Stanovao  sam  u  centru  mesta,  ali  sam  imao  i  mesečnu  voznu    kartu  S.Karlovci  –  S.  Pazova.  Kartu  mi  je  plaćao  karlovački  „Parti-­‐  zan“  da  bi  trenirao  i  karlovačke  odbojkašice.  Radio  sam  u  školi,trenirao  Pazovčane  i  Karlovčanke.     Letnju  pauzu  sam  iskoristio  da  radim  honorarno.  U  Rumi  sam  vodio  fizičku  pripremu  polaznika  Pred-­‐  vojničke  obuke  Srema.        DRUGO    ZAPOSLENJE       Da    bi  se  pored  redovnog  posla    posvetio  treniranju  karlovačkih  odbojkašica  čelnici  OK“Partizana“  zapo-­‐slili  su  me  u  Novom  Sadu  u  školi  učenika  u  privredi  „Metalne“  struke.     Škola  je  bila  smeštena  u  Nikolajevskoj  porti.  Nastavnički  kolektiv  je  bi  vrlo  dobar.  Nastavu  sam  izvodio  u  fiskulturnoj  sali  koja  se  nalazila  na  prvom  spratu  škole.  Nastavu  na  otvorenom  izvodio  sam  na  fudbalskom    igralištu    koje  je  bilo  dosta  udaljeno  od  škole.  Čas  je  bio  dvočas,  to  jest,  dva  časa  spojeno.     Nastavu  su  pohadjali  učenici  više  struka:  automehaničari,strugari,  glodači  i  dr.  Ja  sam  bio  razredni  sta-­‐  rešina  strugarima.     U  ovoj  školi  sam  ostao  jednu  školsku  godinu,  1958/59.                              PREDVOJNIČKA  OB  UKA    

                                                   

                                                                                                               

           OŠ“  J.  ČMELIK“  –  S.PAZOVA        

19    TREĆE  ZAPOSLENJE                                                               Školske  1959/60  zaposlio  sam  se  u  karlovačkoj  gimnaziji  „Branko“Radičevičević“.  Uticajni  članovi  Uprave  „Partizana“  zaposlili  su  me  u  Karovcima  kako  bi    nastavio  da  radim  u  „Partizanu“.  Karlovci  su  tada  bi-­‐  li    Opština,  a  gimnazija  je  pripadala  Opštini  ,tako  da  nije  bilo  nikakvih  problema  da  se  kao  mlad  nastavnik-­‐  početnik  zaposlim.     Direktor  škole  je  bio  Arsenić  Milan,strog  i  pravičan  čovek.  Dao    mi  je  prave  savete  za  rad  i  ponašanje  u    školi  i  van  škole.  Nastavnički  kolektiv  je  bio  sastavljen  od  starijih  i  mladjih  profesora.Stariji  profesori  su  mi  bili  nastavnici  kad  sam  bio  učenik  gimnazije,  a  mladji  profesori  su  bili  moja  generacija  i  nešto  satariji  od  mene.  Dobro  sam  se  snašao  u  ovakvom  kolektivu.  Svojim  radom  sam  stekao  odredjeni  autoritet.  Poštovao  sam  sve  kolege,kao  i  oni  mene.     Posao  sam  radio  savesno  u  sali  i  na  terenima  „Partizana“.  Bio  sam  jedini  nastavnik  fizičkog  vaspi-­‐  tanja  u  školi,predavao  sam  učenicima  i  učenicama.  1964.godine  moja  supruga  se  zaposlila  u  gimnaziji  tako  da  sam  ja  predavao  učenicima    a  ona  učenicama.       Oboje  smo  bili  strogi  nastavnici  i  pravični,  a  učenici  su  nas  ipak  poštovali.  To  smo  saznali  na  mno-­‐  gim  maturskim  sastancima  kada  su  bivši  učenici  iznosili  svoje  utiske  o  nama.     U  školi  sam  radio  deset  godina,  to  jest  do  1969.godine.  U  tom  periodu  imao  sam  tri  direktora:  Arsenić  Milana,Radošeić  Branka  i  Dobronjovski  Nevenu.     U  toku  rada  u  gimnaziji    uz  rad  supruga    je  završila  fakultet  a  ja  Višu  pedagošku  školu  i  upisao  fakultet.  Prilikom  mog  rada  u  gimnaziji  izašao  je  Zakon  da  nastavnici  u  gimnaziji  mogu  biti  samo  profesori.  Pošto  ja      nisam  imao  visoku  spremu,  napustio  sam  gimnaziju.    Zaposlio  sam  se  u  SOFK-­‐i  Novog  Sada  kao  profesionalni  trener  karlovačkih  odbojkašica  i  kao  Upravnik  sportskog  centra  „Dvorska  bašta“(1969-­‐19                                                                          ODLAZAK  IZ  GIMNAZIJE                                                

         SA  NJIMA  SAM  POČEO  RADU  KARLOVAČKOJ  GIMNAZIJI  

 ČETVRTO  ZAPOSLENJE    

20  Posle  dvadeset  godina  rada  u  Karlovcima,deset  godina  u  gimnaziji  „Branko  Radičević  i  deset  godina  kao  profesionalni  odbojkaški  trener  „Partizana“,  zaposlio  sam  se  u  ZAVODU  ZA  FIZIČKU  KULTURU  VOJVODINE.     Direktor  Zavoda  bio  je  dr  Milan  Košničar  koji  me  je  vrlo  korektno  primio  i  saopštio  mi  radne  zadatke.  U  Zavodu  su  radili  iskusni  profesori-­‐treneri,specijalisti  za  košarku-­‐mr  Luta  Pavlović,  za  rukomet  dr  Dušan  Pop-­‐  Mihajlo,  za  gimnastiku  mr  Ema  Karvak,  za  džudo  i  karate  dr  Branko  Dragić  za  fudbal  dr  Stevan  Sekereš  za  atle-­‐  tiku  Bela  Keler,  lekar  Nikola  Spasojević,medicinska  sestra  Vera  Vlajankov  i  pomoćno  osoblje  sa  kojima  sam  imao  vrlo  korektne  odnose.  Posebno  moram  istaći  Ranku  Stojaković  i  njenu  izuzetnu  porodicu  sa  kojom  sam  i  danas  u  dobrim  odnosima.Rankinu  ćerku  Maju  sam  trenirao,bila  je  kvalitetan  tehničar  koja  je  završila  karije-­‐  ru  u  novosadskoj  „Vojvodini“,  članu  Savezne  lige.     Prema  stručnoj  spremi  svi  profesori-­‐treneri  imali  su  zvanja  Stručni  saradnik  i  Savetnik.  Ja  sam  po  dolas-­‐  ku  u  Zavod  dobio  zvanje  Stručni  saradnik  a  kada  sam  magistrirao  dobio  sam  zvanje  Savetnika.Radni  zadaci    koje  sam  spomenuo  ranije  bili  su  heterogeni.  -­‐STRUČNI  NADZOR  u  vojvodjanskim  odbojkaškim  klubovima  bio  je  jedan  od  glavnih  radnih  zadataka.  Ovaj  radni  zadatak  sam  obavljao    vrlo  uspešno  jer  sam  po  dolasku  u  Zavod  imao  24.  godine  trenerskog  staža  sa  zvanjem  Profesor  –  diplomirani  trener  odbojke.Posle  obilaska  terena  pisali  smo  izveštraje  i  slali  ih  u  klubove.  U  obilasku  odbojkaškog  kluba  „Mladost“  iz  Omoljice  naišao  sam  na  izvanrednog  trenera  Zorana  Gajića  koga  sam  ubrzo  doveo  u  novosadsku  „Vojvodinu“  za  profesionalnog  trenera  juniora,  koji  vrlo  brzo  postaje  trener  seniorske  ekipe.  Zoran  je  napredavao  i  dalje,  postao  je  najtrofejniji  trener  seniorske  državne  reprezentacije.  Pored  Evropskih  i  Svetskih  medanja  osvojio  je  i  zlatnu  medalju    na  Olimpijadi  u  Sidneju.  -­‐PISANJE  PRIRUČNIKA  ZA  ODBOJKU  I  SRUČNIH  ČLANAKA  je  bio  sledeći  radni  zadatak.  Napisao  sam:  2  monogra-­‐  fije  –  30  GODINA  ODBOJKAŠKOG  KLUBA  „PARTIZAN“  Sremski  Karlovci(1949/1979),  55  GODINA  TAKMIČARSKE    AKTIVNOSTI  ODBOJKAŠOG  KLUBA  „PARTIZAN“SREMSKI  KARLOVCI(1950/1955),19  priručnika  za  odbojku  u  izda-­‐  nju  Zavoda  i  u  samostalnom  izdanju,  74  stručnih  članaka  objavljenih  u  časopisu  „Aktuelno  u  praksi“  u  izdanju  –Zavoda.  Napisao  sam  scenario  za  film  fizička  i  tehnička  priprema  odbojkaša  koji  je  realizovan  na  DVD-­‐u.  ŠKOLA  TRENINGA  PERSPEKTIVNIH  JUNIORA  I  JUNIORKI  SAP  VOJVODINE.Organizaciju  sprovodjenje  škole  je  vršio  Zavod.  U  ovim  školama  stvarana  je  juniorska  reprezentacija  SAP  Vojvodine  za  učestvovanje  na  raznim  turnirima.  Pored  organizacije  škole  bio  sam  i    predavač  tehničke  pripreme.  -­‐TEČAJEVI  I  SEMINARI.  U  opštem  delu  nastave  predavao  sam  TEORIJU  METODIKE  TRENINGA,  a  u  specijalnom  delu  nastave  predavao  sam:  Teoriju  odbojke,Fizičku,Tehničku,Taktičku  pripremu  odbojkaša  i  Pedagošku  praksu  na  tečajevim  za  zvanje  trenera.  Bio  sam  mentor  za  zvanje  trenera  prvog  razreda.  Organizovao  sam  seminare      na  kojima  su  bili  najkvaliteniji  predavači,  treneri  iz  naše  zemlje  i  iz  inostranstva.  U  nedostatku  predavača  bio  sam  i  sam  predavač.     U  Zavodu  sam  radio  dvanaest  godina.    1991.  godine  zaposlio  sam  se  na  Fakultetu  za  fizičko  vasitanje  –  Centar  za  fizičko  vaspitanje  studenata,  u  zvanju  VIŠEG  PREDAVAČA.                                      

RADNICI    ZAVODA                  

     Zaposlio  sam  se  u  Centru  za  fizičko  vasitanje  studenata.  Pre  mog  

21  dolaska  u  Centar  moja  supruga  je  radila  u  Centru  četiri  godine.  Pred  moj  dolazak  u  Centar  supruga  se  razbolela  i  posle  operacije  penzionisala  se.     Bio  sam  prezadovoljan  što  sasm  na  konkursu  bio  primljen  za  radnika  Centra,  to  jest,što  sam  se  vratio  u  direktnu  nastavu.     U  Centru  su  radili  profesori  praktičari,  moje  kolege  sa  kojima  sam  se  znao  niz  godina.  Tu  su  bili:  Djur-­‐  djevac  Dragan,  moj  školski  drug  iz  Srednje  fiskulturne  škole.  Dragan  je  je  jedan  od  retkih  profesora  koji  je  bio  svestran    i  mogao  da  predaje  više  oblasti  iz  nastavnog  programa;  Ljubiša  Cvejanović  –  gimnastičar;  Ferenc  Gal-­‐  košarkaš;  specijalista  za  atletiku  i  borilačke  sportove  mr  Milan  Šašić;  veslač  i  smučar  Atanasije  Ruškuc;  supruž-­‐  nici  Todorovski  Miro  i  Hilda  specijalisti  za  OFO,  plivanje,  ritmiku  i  aerobik;  gimnastičarka  i  ritmičarka  Arsenije  –  vić  Nada  i  dr.     U  Centru  sam  radio  u  zvanju  Višeg  predavača.  Predavao  sam  odbojku  na  Filozofskom  i  Poljoprivrednom    Fakultetu.  Radio  sam  u  složnom  kolektivu  sa  sa  vrlo  korektnim  koleginicama  i  kolegama.  Takav  odnos  održava-­‐  mo  i  danas  kao  penzioneri.  Svakog  meseca  se  sastajemo  u  nastavničkoj  zbornici  da  bi  uz  čašicu  čuli    novosti  o  zdravlju  i  porodičnom  životu.     Po  završetku  nastavne  1997/98.  godine  postao  sam  PENZIONER.            

           STUDENKINJE  FILOZOFSKOG  FAKULTETA                                                                                               STUDENTI  POLJOPRIVREDNOG  FAKULTETA                                                                                            

22      PERIOD  TRENERSKOG  RADA         Kako  sam  postao  trener?  U  maju  1955.godine  ženska  omladinska  ekipa  „Partizana“  je  trebalo  da  učest-­‐  vuje  na  prvenstvu  „Partizana“  Vojvodine.  Trener  ekipe,  gospodja  Vojislava  Milisavljević  nije  mogla  da  putuje  u  Zrenjanin  na  ovo  takmičenje.  Zamolila  me  je  da  vodim  utakmicu  u  Zrenjaninu  pošto  sam  ja  putovao  u  Zrenja  –  nin  kao  član  muške  odbojkaške  ekipe  „Partizana“.  Vodio  sam  ekipu  na  svim  utakmicama.  Osvojili  smo  prvo  mesto.     Po  povratku  u  Karlovce  odbojkašice  su  zahtevale  od  Uprave  „Partizana“  da  ih  ja  dalje  treniram.  Uprava  je  usvojila  njihov  zahtev  i  tako  sam  postao  trener  kao  učenik  III  razreda  Srednje  fiskulturne  škole,  maja  1955.  godine.  Po  završetku  školovanja  nastavio  sam  da  radim  u  klubu  pored  svoje  profesionalne  obaveze  nastavnika  fizičkog  vaspitanja  u  karlovačkoj  gimnaziji.  Trenirao  sam  pionirke,  juniorke  i  seniorke  sve  do  maja  1979.godine,  kontinuirano  punih  24.  godine.    OK  „PARTIZAN“  -­‐    SREMSKI  KARLOVCI           Moje  postavljenje  za  odbojkaškog  trenera  ženske  kategorije  u  društvu  neke  igračice  nisu  prihvatile  kao  I    bivši  trener  gospodja  Milosavljević,koja  je  osnovala  odbojkašku  sekciju  pri  planinarskom  društvu  „Stražilovo“.  Prihvatio  sam  ovu  situaciju  normalnom  iako  je  medju  „odbeglim“  igračicama  bilo  nekoliko  kvalitetnih  igračica.  Počeo  sam  da  radim  sa  ostatkom  igračica  koje  su  ostale  verne  DTV“Partizanu“.     U  društvu  su  ostale  igračice  rodjene  1935/1942.godine,  to  jest,  druga  generacija  karlovačkih  odbojkaši-­‐  ca.Pored  ove  takmičaske  grupe  osnovao  sam  početničku  grupu  odbojkašica  od  učenica  osnovne  škole  i  počeo  da  radim  sa  dve  grupe.     Pored  nastavničkih  obaveza  u  gimnaziji  bio  sam  još  aktivan  član  seniorske  odbojkaške  ekipe  „Partiza-­‐  na“,  tako  da  mi  je  početak  trenerske  karijere  bio  jako  težak.Radio  sam  vrlo  marljivo  i  stručno  te  su  se  rezultati    takvog  rada  vrlo  brzo  pokazali.     U  ovom  početnom  periodu  akcenat  rada  je  bio  u  radu  sa  omladinkama  i  pionirkama.  Već  1956.godine  učestvovali  samo  na  prvenstvu  Vojvodine,  Srbije  i  Jugoslavije  sa  dobrim  rezultatima.  1957.godine  bili  smo  još  bolji,prvi  u  Srbiji,  drugi  u  Jugoslaviji,  da  bi  1959.godine  bili  drugi  put  prvaci  Vojvodine  i  Srbije  i  prvi  put  prvaci  Jugoslavije.U  ovoj  godini  učestvovali  smo  na  seniorskom  prvenstvu  Srbije  i  zauzeli  drugo  mesto.     Nešto  pre  i  posle  ovih  rezultata  u  društvo  su  se  vratile  „odbegle“  odbojkašice,  a  odbojkaška  sekcija  planinarskog  društva  „Stražilovo“  se  ugasila.                                                  

  JUNIORSKE  PRVAKINJE  JUGOSLAVIJE  1959.             JUNIORSKE  PRVAKINJE  SRBIJE  1957.      

23     U  1960-­‐toj  godini  moj  rad  i  rad  odbojkašica  bio  je  još  kvalitetniji  a  ostvareni  reultati  su  za  mnoge  poklonike  odbojke  bili  veliko  iznenadjenje.       Seniorke  su  osvojile  prvenstvo  Srbije  i  zajedno  sa  beogradskim  „Sindjelićem“  stekli  pravo  da  učestvuju  na  kvalifikacijama  za  I  Saveznu  ligu.  Kvalifikacje  su  održane  u  Slavonskom  Brodu  od  4.  do  6.  11.1960.  godine.     Na  kvalifikacijama  pored  nas  učestvovale  su  sledeće  ekipe:  „Ljubljana“,  „Sindjelić“,  sarajevska  „Bosna“  „Kamnik  iz  Slovenije  i  „Borovo“.  Osvojili  smo  prvo  mesto  bez  izgubljene  utakmice  i  plasirali  se  u  I  Saveznu  ligu.       ODIGRALI  5.  UTAKMICA,  DOBILI  5.  IZGUBILI  0,  SET  RAZLIKA  15:3.    Ovo  je  najveći  uspeh  karlovačkog  ekipnog  sporta  do  danas,  a  postigle  su  ga:  Ilić-­‐Seder  Rozina,  Bojanac  Milanka,  Trbojević  Albertina,  Popović  Vjera,  Djordjević  Vera,  Arsenijević  Branislava,Stojšić  Vera  i  Somborac  Vasiljka.     1961.  godina  počela  je  prvom  prijateljskom  medjunarodnom  utakmicom  odigranom  u  Sremskim  Kar  –  lovcima  sa  marokanskom  ekipom  „Klub-­‐„Klubova“  iz  Kazablanke.  Pobedili  smo  sa  3:2.     Prvo  učešće  u  I  Saveznoj  ligi  nije  bilo  uspešno.  Liga  je  brojala  osam  članica  iz:  Beograda(3.ekipe),Zagre  –  ba(2.ekipe),Ljubljane  Maribora  i  Sremskih  Karlovaca.  Zauzeli  smo  poslednje,osmo  mesto.  Iste  godine  osvojili  smo  smo  IV  mesto  u  Kupu  SFRJ  uz  učešće  ekipa  iz:  Beograda,  Zagreba,  Maribora  i  Sarajeva.    Juniorke  su  treći  put  bile  prvakinje  Vojvodine  i  treće  u  Srbiji.     Početkom  1962.  godine  doneta  je  odluka  da  se  liga  proširi  i  da  broji  10.članica.  U  popuni  lige  pored  na-­‐  še  ekipe  učestvovale  su  još  novosadski  „Željezničar“  i  „Ljubljana“.Svaka  ekipa  je  imala  po  jednu  pobedu  a  plas-­‐  man  je  odlučila  set  razlika.  Imali  smo  najslabiju  set  razliku  i  nismo  se  plasirali  u  ligu.  U  ovoj  godini  seniorke  su  se  takmičile  u  Republičkoj  ligi  a  juniorke  na  prvenstvuVojvodine  i  Srbije.     U  1963-­‐ćoj  godini  došlo  je  do  promene  u  Saveznom  rangu  takmičenja  kod  ženske  odbojke.Takmi-­‐  čenje  je  održano  u  Republičkim  ligama  a  zatim  turnirskim  sistemom  na  Saveznom  rangu.  Prvenstvo  Jugoslavije  održano  je  u  Ljubljani  od  4.  do  6.  11.  1963.godine.  Iz  Srbije  je  učestvovalo  pet  ekipa,  dve  iz  Hrvatske,  tri  iz  Slo-­‐  venije  i    jedna  iz  Bosne  i  Hercegovine.  Osvojili  smo  VI  mesto  u  Jugoslaviji.  Juniorke  su  bile  prvakinje  Vojvodine,  Srbije  i  Jugoslavije.     1964.  godina  je  bila  istovetna  kao  i  1963.  godina.  Republičko  prvenstvo,bili  smo  treći  u  Srbiji,iza  beog-­‐  radskih  klubova  „Crvene  Zvezde“  i  „Partiana“.  Pvenstvo  Jugoslavije  u  Beogradu  turnirskim  sistemom,  ponovo  VI  mesto  u  Jugoslaviji.  Juniorke  po  starom,prvakinje  Vojvodine,Srbije  i  Jugoslavije..     1965.  godine  ponovo  formiranje  I  Savezne  lige  od  osam  članica.  Zauzel  

               EKIPA    IZ  1966.                

EKIPA  SA  KVALIFIKACIJA  1960.                               MAROKANKE  I  NAŠE                                                               1966.godina  u  odnosu  na  prethodnu  godinu  što  se  tiče  plasmana  seniorska  i  juniorska  ekipa  bile  su  slabije.  Seniorske  su  bile  pete  u  ligi  a  juniorke    druge  u  Vojvodine,  treće  u  Srbiji.  

24     1967.  godine  seniorke  su  ponovile  uspeh  iz  1965.godine,  plasirale  su  se  na  IV  mesto  u  Jugoslaviji.  Juniorke  su  bile  prve  u  Vojvodini  (šesti  put),  prve  u  Srbiji  (šesti  put)  i  prve  u  Jugoslaviji  (peti  put).       1967/68.  takmičarska  godina  donela  je  opet  nešto  novo?  Takmičenje  se  odvijalo  i  dalje  u  dva  ciklusa,  ali  sa-­‐  da  su  periodi  bili  jesen/proleće.Seniorke  su  bile  pete  u  Jugoslaviji  a  juniorke  sedmi  put  prvaci  Srbije  i  šesti  put  prvaci  Jugoslavije.     1968/69.godina  je  bila  godina  najvećeg  uspeha  do  sada  seniorske  ekipe,  prvi  put  smo  bili  treći  u  Jugos-­‐  laviji.  Juniorke  su  bile  prve  u  Vojvodini(sedmi  put),  prve  u  Srbiji  (osmi  puta)  i  prve  u  Jugoslaviji  (sedmi  put).     1969/70.  godine  seniorke  su  zauzele  IV  mesto.  Kao  što  se  vidi  iz  prethodih  godina  seniorke  korak  nap-­‐  red,  korak  nazad,ali  ne  niže  od  petog  mesta.Juniorke  su  deveti  put  prvakinje  Srbije  a  osmi  put  prvakinje  Jugos-­‐lavije.  Pionirke  su  bile  prvakinje  Vojvodine  bez  izgubljene  utakmice.     1970/71.  godina  je  godina  najvećeg  uspeha  ženske  karlovačke  od  bojke.  SENIORKE  SU  OSVOJIVŠI      II  MESTO  U  LIGI  POSTALE  VICE-­‐ŠAMPIONKE  JUGOSLAVIJE:       1.        „Crvena  Zvezda“  (Beograd  )                18        17    1        53:10        34     2.        „PARTIZAN“(Srem.Karlov  ci)                18      14    4      42:21            28     3.        „Partizan“(Rijeka)                            18        13    5      44:22          26     4.        „Sindjelić“(Beograd)                                            18      11    7      41:  27        22                                    5.        „Radnički“(Beograd“                                        18        9        9      38:31          18     6.        „Partizan“(Beograd)                                            18        9      9        31:37          18     7.        „Mladost“(Zagreb)                                                18        8    10      34:40          16         8.        „Gik-­‐Banat(Zrenjanin)                          18        6    12      27:38          12           9.        „Poštar“(Beograd)                          18        2      6        11:  52            4                        1o.        „Maribor“(Maribor)                                            18        1      7              8:51            2         Ovaj  uspeh  seniorki  potvrdile  su  juniorke  koje  su  nastavile  sa  osvajanjem  prvog  mesta.  Deveti  put  su  bi-­‐  le  prvakinje  Vojvodine,  deseti  put  prvakinje  Srbije  i  deveti  put  prvakinje  Jugoslavije.     Seniorke  koje  su  postigle  ovaj  uspeh  su:  Seder-­‐Ilić  Rozina,  Jurman-­‐Drljan  Snežana,  Puača-­‐Stanić  Jelena,  Perković  Ružica,  Pavić-­‐Divić  Vida,  Perković-­‐Miljević  Danica,Somborac  Vasiljka,  Stojšić  Vera,Vukov  ić-­‐Kalinić  –  DragJovanović  Nevena,  Carić-­‐Čića  Dušanka,Gašević  Nada  i  Dronjak-­‐Derušek  Mira.                                                                                                                                                                                           VICE-­‐ŠAMPIONKE  JUGOSLAVIJE  1970/71.  GODINE                                        

25            

             VICE-­‐ŠAMPIONKE  JUGOSLAVIJE  1970/71.                        

                       

 PRVA  POSTAVA:    ILIĆ  R,  DRLJAN  S,  STANIĆ  J,  PERKOVIĆ  R,  PERKOVIĆ  D,  JOVANOVIĆ  N.                    ROZINA  I  SNEŽANA  ZAJEDNO  SU  ODIGRALE  850.  UTAKMICA  ZA  „PARTIZAN“  >                                                      

26     1971/72.  takmičarske  godine  seniorske  su  osvojile  III  mesto  u  I  Saveznoj  ligi.  Juniorke  su  bile  prvakinje  Srbije  –  jedanaesti  put.  Prvenstvo  je  održano  u  Srem.  Karlovcima,  iako  smo  bili  prvi  u  Srbiji,  nismo  učestvovali    na  prvenstvu  Jugoslavije  zbog  nedostataka  finansijskih  sredstava.  Pionirke  su  bile  II  u  Srbiji.     1972/73.  takmičarska  godina.Seniorke  su  ponovo    bile  III  u  Jugoslaviji.  Juniorke  su  bile  prve  u  Vojvodini,  deveti  put.  Pionirke  su  bile  II  u  Vojvodini  i  Srbiji.     1973/74.takmičarske  godine  seniorke  su  bile  četvrte.  Juniorke  su  ponovo  zablistale.Bile  su  prve  u  Voj  –    vodini  (  deseti  put),  prve  u  Srbiji(dvanaesti  put),  prve  mesto  u  Jugoslaviji(deseti  put).Na  Republičkom  nivou  nismo  više  osvajali  prvo  mesto.     1974/75.godine  seniorke  od  1960.godine  nisu  imale  slabiji  plasman.Osvojili  su  VII  mesto.  Juniorke  su  bile  prvakinje  Vojvodine  jedanaesti  put,  prvakinje  Jugoslavije  jedanaesti  put.  Više  nisu  do  danas  osvajale  prvo  mesto.  Pionirke  su  bile  prvakinje  Vojvodine,prvi  i  zadnji  put  prvakinje  Jugoslavije.     1975/76.godine  seniorke  su  osvojile  VI  mesto.  Juniorke  su  bile  prvakinje  Vojvodine  dvanaesti  puta,  u  Jugoslaviji  su  bile  druge.  Pionirke  su  bile  prve  u  Vojvodini.     1976/1977.  Seniorke  su  ponovo  bile  šeste  u  Jugoslaviji.  Juniorke  su    bile  prvakinje  Vojvodine    trinaesti  put  a  druge  u  Jugoslaviji.  Pionirke  su  bile  prve  u  Vojvodini.     1977/78.seniorke  su  osvojile  VII  mesto  u  Jugoslaviji.  Juniorke  su  bile  prvakinje  Vojvoine  četrnaesti  put.  Pioinirke  su  bile  prve  u  Vojvodini.1978/79.  Seniorke  su  sedme.  Juniorke  prve  u  Vojodini  petnaesti  put.       Sa  takmičarskom  1978/79.  godinom  okončao  sam  jedan  dugi  neprekidni  period  nastavno-­‐trenažnog  ra-­‐  da  od  23.  godine  u  odbojkaškom  klubu  „Partizan“-­‐  Sremski  Karlovci.  U  tom  vremenskom  razdoblju  bilo  je  us  –  peha  i  neuspeha.  Moj  najveći  neuspeh  bio  je  ispadanje  iz  I  Savezne  lige  1961.  godine.  Uspeha  je  bilo  mnogo  više.  U  Republičoj  ligi  učestvovali  smo  pet  puta  a  u  I  Saveznoj  ligi  osamnaest  puta  kontinuirano.          

                         

                    SENIORKE  1969.  JUNIORKE    1960.                                              SENIORKE  1965.            

27     Pored  ligaškog  takmičenja  seniorke  su  učesvovale  na    MAJSKIM  turnirima  četiri  puta.  Plasman  je  bio  svake  godine  različit.  1960.  godine  osvojile  su  I  mesto,  1976.  godine  II  mesto,  1977.  godine  III  mesto  i  1979.godine  V  mesto.  Seniorke  su  odigrale  61.  Medjunarodnu  utakmicu,  dobile  su  28.  a  izgubile  33.  utakmice.    Sirajući  rezultate  koje  sam  postigao  za  23.  godine  rada  sa  pionirskom,  juniorskom  i  seniorskom  ekipom  „Parizana“  su  sledeći:        PIONIRKE                    -­‐   Prvakinje  Vojvodine  7  puta,                                      -­‐   Druge  u  Vojvodini  2  puta,                                              -­‐      Prvakine  Srbije  2  puta,                                                                                    -­‐      Druge  u  Srbiji    2  puta,                    -­‐      Prvakinje  Jugoslavije  1put                             PIONIRSI  PRVACI  JUGOSLAIJE  1975.      JUNIORKE                                                                 Prvakinje  Vojvodine  15  puta                              Druge  u  Vojvodini  2  puta,                    -­‐        Prvakinje  Srbije  12  puta,                    -­‐        Druge  u  Srbiji  2  puta                    -­‐        Prvakinje  Jugoslavije  11  puta,                    -­‐        Druge  u  Jugoslaviji  2  puta.                          SENIORKE    -­‐  REPUBLIČKA  LIGA                        -­‐      Prvakinje  Srbije  2  puta,                                    PRVAKI  NJE  JUGOSLAVIJE  1971.                        -­‐      Druge  u  Srb  iji  2  puta,                            -­‐      Treće  u  Srbiji  1  put.    SENIORKE    I    SAVEZNA  LIGA                      -­‐      II    mesto  1971.  godine,                      -­‐      III  mesto    1969,1972,i    1973  godine,                      -­‐      IV  mesto  1965,  1967,  1970  i  1974  god  godne,                      -­‐        V  mesto  1966.  I  1968-­‐                              -­‐        VI  mesto  1963,  1964,  197i  1977.  godine,                      -­‐      VII  mesto  1975,  1978  i  1979.  godine                        -­‐      VIII  mesto  1961                                                     SENIORKE  1970.             Sve  rezultate  koje  sam  postigao  u  proteklom  periodu  ostvarile  su  odbojkašice  koje  su  ponikle  u  PIO  -­‐NIRSKOJ  ODBOJKAŠKOJ  ŠKOLI  „PARTIZANA“  koju  sam  oformio  zajedno  sa  suprugom  1955.  godine  i  vodio  sve  

28  do  1979.  godine.     Iz  ove  škole  ponikle  su  reprezentativke  koje  su  igrale  :    

-­‐  za  juniorsku  reprezentaciju  Vojvodine,  32.  odbojkašice;  -­‐  za  seniorsku  reprezentaciju  Vojvodine        22.                    „                      ;  -­‐  za  juniorsku  reprezentaciju  Srbije                      18.                  „                      ;  -­‐  za  juniorsku  reprezentaciju  Jugoslavije    22.                  „                      ;  -­‐  za  seniorsku  reprezentaciju  Jugoslavije    13.  odbojkašica.    

ALEKSANDRA  PETROVIĆ  je  ponikla  u  mojoj  privatnoj  školi  „SRDJAN  ILIĆ“.  Igrala  je  za  kadetsku,  juniorsku  i  seniorsku  reprezentaciju  Jugoslavije  i  Crne  Gore  U  svim  ovim  reprezentacijama  ALEKSADRA  je  osvajala  zlatne  i  srebrne  medalje  na  Balkanskim,  Evropskim  i  Svetskim  šampionatima.  2009.  godine  bila  je  kapiten  reprezenta  –  cije  Srbije  koja  je  osvojila  II  Evropsku  ligu.  ALEKSANDRA  je  jedina  moja  odbojkašica  koja  se  opredelila  da  joj  odbojka  bude  profesionalno  zanimanje.  U  Srbiji  je  igrala  profesinalno  u  Užicu  i  beogradskom  „Poštaru“.  Sada  je  član  „Volera“-­‐  Cirih(Švajcarska“).     Od  bojkaški  klub  „Partizan“  napustio  sam  1979.  godine  posle  nekoliko  hiljada  održanih  trennga  i  „vo  –  djenja“  1.134.  utakmice.  Pionirke  sam  „vodio“  65.  puta,  juniorke  189.  puta,  seniorke  819.  puta  a  medjunarod-­‐  ne  utakmice  61.  put.                -­‐  REPREZENTATIVKE  JUGOSLAVIJE                        PETROVIĆ  ALEKSANDRA                             JELENA  STANIĆ                      JOVANOVIĆ  NEVENA              

     

ILIĆ,  TRENER  REPREZENTACIJE  JUGOSLAVIJE      

       

29  0PR0ŠTAJ  OD„PARTIZANA“POSLE  24.  GODINE  RADA                      

                               

OPRIŠTAJ  SA  IGRAČICAMA      EKIPA  1979.                                                                                OPROŠTAJ  SLEKARIMA                                  

                                                             OPROŠTAJ  SA  ČLANOVIMA  UPRAVE          

OPROŠTAJ  SA  SUDIJOM  RACIĆEM                                                                                              OPROŠTAJ  SA  PREDSEDNIKOM                                                                                              

30      ODBOJKAŠKI  KLUB  „VOJVODINA“-­‐  N  OVI  SAD       Zaposlivši  se  u  Zavodu  1979.  godine  na  insistiranje  gospodina  Rajka  Kijca  postao  sam  trener  muške  seniorske  ekipe  novosaidske  „Vojvodine“.     Ekipa  je  bila  član  II  Savezne  lige.  Bio  sam  prvi  trener  u  jesenjem  delu  prvenstva.  Ovaj  takmičarski  period    završili  smo  na  prvom  mestu  bez  izgubljene  utakmice.     Kao  što  sam  ranije  napomenuo  da  se  ne  bi  konfontirao  u  Zavodu  napustio    sam  funkciju  pvog  trenera  seniorske  ekipe.  Prihvatio  sam  dužnost  koja  nije  direktno  bila  vezana  za  ekipu,  bio  sam  koordinator  Stručnog  rada  svih  kategorija.  U  monografiji  odbojkaškog  kluba  „Vojvodina“  piše:  „Pod  rukovodstvom  Srdjana  Ilića,  dugogodišnjeg  trenera  „Partizana“  iz  Srem.Karlovaca,formiran  je  stručni  štab    koji  su  sačinjavali:  Višekruna  Dušan,  trener  seniora,  Korać  Ostojić  Nemanja  i  Sekulić  Mira  treneri  pionirs-­‐  kih  ekipa  pri  osnovnim  školama  „Kosta  Trifković“,“Dositej  Obradović  i  „Iva  Lola  Ribar“  u  Futogu.  U  stručn  i  štab  su  kooptirani  i  Vuković  Dr  Boriša  kao  lekar  ekipe,  inače  cenjeni  odbojkaški  radnik  i  fizioterapeut  Djurdjev  Obrad.     U  izveštaju  na  kraju  takmičarske  1978/79.godine  stoji  da  je  organizacija  Stručnog  rada  bila  dobra.  Pos  –  tignuti  su  sledeći  rezultati:    -­‐PION  IRI,    I  mesto  u  Vojvodini,              III  mesto  u  SFRJ.  -­‐JUNIORI      I    mesto  u  Vojvodini,              III  mesto  u  SFRJ,              III  mesto  na  Majskom  turniru.  -­‐SENIORI      I  mesto  u  II  Saveznoj  ligi,              I  mesto  na  turniru  gradova  Vojvodine,              V  mesto  na  turniru  u  Holandiji.       U    mom  drugom  mandatu  Predsednika  Stručne  komisije  članovi  su  bili:  Doroš  Lešek,  Zoran  Gajić,  trene-­‐  ri  seniora,Višekruna  Dušan,trener  juniora,Sekulić  Mira  i  Mocko  Stevan,treneri  pionira,  dr  Boriša  Vuković,lekar  ekipe  i  Petrović  Dušan,  fizioterapeut.     Ovaj  takmičarski  period  je  bio  početak  vrhunskih  rezultata  svih  ekipa  a  posebno  seniorske  ekipe.  „Vojvovdina“  postaje  više  puta  prvak  JUGOSLAVIJE  i  nosioc  KUPA    S  

                       

  SENIORSKA  EKIPA  „VOJV0DINE    1979.         TRENER  ILIĆ  ZA  VREME  TAJM-­‐AUTA    Kao  Predsednik  Stručnekomisije  u  klub  sam  iz  Omoljice  doveo  mladog  perspektivnog  trenera  Zorana  

31  Gajića.Pri  dolasku  u  klub  Zoran  je  postao  drugi  trener  seniorske  ekipe,  pomoćnik  Poljaku  Lešeku.  Po  odlasku  Lešeka  iz  kluba  Zoran  je  postao  prvi  trener  seniora.Bio  je  i  trener  juniorske  reprezentacije  Vojvodine.  Vrlo  brzo  njegov  stručan  rad  je  doneo  „Vojvodini“  titule  prvaka  Jugoslavije  i  osvajača  Kupa  SFRJ.  Njegovi  izuzetni  rezul-­‐  tati  u  klubu  doveli  su  ga  do  prvog  trenera  seniorske  reprezentacije  Jugoslavije.  Pored  osvajanja  zlatnih,srebrnih  i  bronzanih  medalja  na  Evropskim  i  Svetskim  šampionatima,  njegov  vrh  je  bio  osvajanje  zlatne  medalje  na  Olimpijadi  u  Sidneju,  čime  je    postao  najuspešniji  trener  muške  seniorske  reprezetacije  Jugoslavije.     Posle  isteka  mog  drugog  mandata  Predsednika  Stručne  komisije  vratio  sam  se  u  salu  da  bi  bio  trener  pionira  i  kadeta.                        

                                              VETERANI  „VOJVODINE“  

                 SRDJAN  I  ZORAN                                                  ZORAN  I  MIRA  SA  MAMOM  I  KUMOVIMA-­‐ROZINOM  I  SDJANOM            KRATKI  PRIVREMENI  POVRATAK  U  KARLOVCE  

32       Takmičarske  1993/94.  godine  izvesni  karlovčani  na  Opštinskim  funkcijama  zamolili  su  me  da  prihvatim  treniranje  seniorske  ekipe  „Partizana“.  Ekipa  je  bila  član  II  Savezne  lige.  Cilj  je  bio  povratak  u  I/A  Saveznu  ligu.  Osvojeno  je  II  mesto  i  u  baražu  protiv  beogradskog  „Obilića“  nismo  uspeli.  Ponovo  sam  napustio  „Partizan“.     Poznavajući  kadrovsku  –  igračku  situaciju  u  klubu  osnovao  sam  u  Karlovcima  ŠKOLU  ODBOJKE  koja  se        zvala  „SRDJAN  ILIĆ“.       2.000.  godine  seniorke  su  ispale  iz  I/B  lige  i  većina  igračica  koja  je  bila  sa  strane  napustila  je  klub.  Situa-­‐  cija  u  klubu  je  bila  vrlo  kritična.  Članovi  Uprave  „zaljubljenici“  u  odbojku  takodje  su  napustili  klub,osim  Devića  i  Petrovića.     Klub  je  ostao  bez  igračica  i  bez  trenera.  Pošto  sam  radio  u  ŠKOLI  ODBOJKE  ponovo  sam  zamoljen  od  čel-­‐  nika  Opštine  da  privremeno  prihvatim  rad  sa  seniorkama.  Odbijao  sam  tu  dužnost  ali  sam  zbog  velikog  pritiska  mojih  prijatelja  privremeno  prihvatio  tu  dužnost.  Od  tog  momenta  sam  tražio  trenera.  Niko  nije  hteo  da  priprihvati    ovu  nezahvalnu  ulogu,  da  bude  trener  u  klubu  bez  Uprave  i  bez  igračica.     Selektirao  sam  ekipu  uglavnom  od  igračica  iz  moje  ŠKOLE  ODBOJKE.  Od  starijih  igračica  u  ekipi  je  ostala  samo  Marija  Pižurica.  Cilj  rada  je  bio  opstanak  u  II  Saveznoj  ligi,  što  sam  i  ostvario.Mladost  i  neiskustvo  igračica  nadoknadio  sam  velikim  i  stručnim  radom.  Mnogi  veliki  „znalci“  karlovačke  odbojke  nisu  verovali  u  naš  opsta-­‐  nak  tako  da  se  u  štampi  pojavio  članak:  „Magistar  nije  čarobnjak“.     Obzirom  na  novu  situaciju  došla  je  i  nova  Uprava:  Jovanović  Ružica-­‐predsedica  kluba,  Miljević  Danica-­‐  sekretarica  kluba  i  Jovanović  Nevena  –  finansijski  stručnjak.  Krenulo  je  iuzetno  dobro.  Uslovi  za  rad  bili  su  od-­‐  lični.  Problem  je  bio  mlad  i  nesusan  igrački  kadar.  Ostvaren  je  opstanak  u  ligi.  U  drugoj  godini  rada  ponovo  je  ostvaren  opstanak  u  ligi.  Novi  članovi  Uprave  nisu  bili  zadovoljni  postignutim,  jer  nisu  realno  procenili  moguć-­‐  nosti  mlade  i  neiskusne  ekipe,  ali  vrlo  perspektivne.  Iako  sam  smatrao  da  sam  dobro  radio,  što  su  potvrdile  i    igračice  u  svom  intervju:  „Takodje  moramo  napomenuti  da  smo  većinu  bodova  sakupile  u  poslednjim  kolima,  što  govori  o  usponu  forme  i  kvaliteta,  koji  izlaze  na  videlo  sa  uigravanjem  ekipe  pod  budnim  okom  stratega  SRDJANA  ILIĆA.  On  je  uspeo  da  naparavi  fantastičnu  atmosferu  i  sa  njim  je  cela  ekipa  zadovoljna.  Pravu  afirma-­‐  ciju  doživele  smo  kod  sadašnjeg  trenera  Srdjana  Ilća,  koji  nosi  veliki  deo  zasluga  za  naš  trenutni  status.     I  u  takvoj  situaciji  trener  je  kriv?  Pošto  su  počele  razno  razne  priče  o  mojoj  stručnosti  od  pojedinih  članova  Uprave,  od  mojih  bivših  igračica  i  drugih  „stručnjaka.    Ništa  mi  nije  preostalo  nego  da  PODNESEM  OSTAVKU    što  sam  i  učinio  20.04.2003.  godine.     3o.  05.2003.  godine  Uprava  kluba  mi  je  priredila  drugi  i  zadnji  put  oproštaj  od  „Partizana“.  Od  tog  vremena  za  mene  seniorska  ekipa  „Partizana“  nikad  više  nije  postojala.Sedam  godina  nisam  video  ni  jedan  njihov  trening,  niti  sam  gledao  ni  jednu  utakmicu.Bio  sam  povredjen  ali  sam  sve  nepravde  prema  meni  dosto-­‐janstven  podneo.  Na  rastanku  sam  im  rekao:  „VI  ĆETE  DOLE  A  JA  ĆU  GORE“.  Tako  se  i  desilo,  „Partizan“  je  da-­‐  nas  u  I  Vojvodjanskoj  ligi,  zajedno  sa  mojim  novosadskim  klubom  „NS  VOLLEY  TEAM“.  Što  znači  da  je  posle  mog  odlaska  seniorska  ekipa  „Partizana“  ispala  iz  II  Savezne  i  Republičke  lige.  Upravni  odbor  je  radio    sve      gore  i  gore  i  doveo  klub  do  gašenja  2009.godine.  Zahvaljujući  novom  Predsedniku  kluba  godpodinu  DUŠA-­‐  NU  TEOFILOVIĆU,  novom  Predseniku  kluba,  „Patizan“  je  opstao  i  2010.  godine  proslavio  svoj  ŠEDESDESETI  RO-­‐  DJENDAN.       Na  kraju  želim  da  spomenen  igračice  koje  sam  ostavio  mojim  naslednicima,  a  koje  su  ponikle  u  mojoj  ŠKOLI  ODBOJKE:  Bogunović  Tamara,Stojaković  Marijana,  Petrović  Sanja,  Milić  Bojana,  Šarac  Milana,  Tošić  Jele-­‐na,  Bojanić  Biljana,  Marić  Brankica(kapiten),  Novković  Sanja  i  PETROVIĆ  ALEKSANDRA,  kadetska,juniorska  i  seniorska    reprezentativka  Jugoslavije  i  Srbije.  Većina  njih  je  igrala  u  Saveznoj  ligi  a  Petrovićeva  je  igrala  u  super  ligi.Sada  je  član  „Volera“(Cirih-­‐Švajcarska).  Tošićeva  je  takodje  jedno  vreme  igrala  u  inostranstvu,  u  Belgiji,  u  Dubajiju  i  u  Sloveniji.        DEFINITIVAN  OPROŠTAJ  OD  „PARTIZANA“  2003.  

33      PREDAJA          POKLONA                        

        EKIPA  2003  ČLAN  II  SAVEZNE  LIGE                                

       

                                         

                 

                                             OPROŠTAJ  SA  DANICOM            

34  „AGROSPECIJAL    -­‐    AS“  –  „STRAŽILOVO-­‐AS“       Posle  razilaska  sa  „Partizanom“  nastavio  sam  da  radim  u  ŠKOLI  ODBOJKE  koja  se  zvala  „Dušan  Tojagić“.  ŠKOLU  ODBOKE  su  pohadjale  učenice  osnovne  škole  „23  Oktobar“.  Po  završetku  redovnog  školovanja,  to  jest,  po  završetku  VIII  razreda  osnovne  škole  odbojkašice  su  napuštale  ŠKOLU  ODBOJKE  i  odlazile  u  klubove  po  sopstvenoj  želji.  „Partizan“  nije  bio  u  mogućnosti  da  primi  sve  one  odbojkašice  koje  su  želele  da  nastave  sa  aktivnim  treniranjem.  U  „Partizanu“  je  bilo  dosta  odojkašica  iz  Novog  Sada  slabijeg  znanja  od  karlovačkih  odojkašica  koje  su  završile  ŠKOLU  ODBOJKE  u  Srem.  Karlovcima.       Na  insistiranje  roditelja  2004.godine  osnovan  je  klub  „Agrospecijal-­‐AS“.  Predsednik  kluba  bio  je  osnivač  kluba  Nikola  Vasiljević,  Predsednik  Upravnog  odbora  bio  je  Ostojić  Pavle  a  članovi  Upravnog  odbora  bili  su:  Milišić  O,  Raković  LJ,  mr  Srdjan  Ilić  –  prvi  trener  i  Marinković  Jasminka  –  drugi  trener.  Ovo  je  drugi  put  da  u  istoriji  ženske  karlovačke  odbojke  Karlovci  imaju  dva  ženska  odbojkaška  kluba.     Takmičarske  2005/2006.  godine  seniorke  su  se  takmičile  u  II  Vojvodjankoj  ligi  i  bez  izgubljene  utakmice  osvojile  prvo  mesto  i  plasirale  se  u  I  Vojvodjansku  ligu.       Početkom  takmičarske  2006/2007.godine  Uprava  kluba  je  donela  dve  odluke.  Prva  odluka  je    da  klub  promeni  naziv  i  da  se  zove  OK“Stražilovo  –  AS“,  druga  odluka  je  da  se  klub  u  nastupajućoj  tak-­‐  mičarskoj  sezoni  takmiči  sa  dve  ekipe,  to  jest,  u  I  i  II  Vojv  odjanskoj  ligi.      Takmičarke  u  I  Vojvodjanskoj  ligi  bile  su:  Marić  B.(Kapiten),Bojanić  B,  Mijatović  D,  Despotović  M,  Nov-­‐  Ković  S,  Omčikus  J,  Ždero  J,  Randjelović  J,  Šapić  D,  Šarac  M,  Kovljenić  M,  Kljajić  O,i  Žunić  V.  Za  II  Vojvodjansku  ligu  igrale  su:  Vasiljević  T(Kapiten),  Ždero  Jelena,  Simović  B,  Sančanin  A,  Bašić  A,  Mijanović  M,  Borkov  A,  Lugonja  B,  Kalanjoš  T,  Maravić  M,  Vrhovac  D,  Petrišin  J,  Sladaković  T,  Ostojić  J,  Stanković  K.  I  Filipin  A.     I  prva  i  druga  ekipa  izborile  su  opstanak  u  ligama.  Pionirke  su  bile  medju  najboljima  u  regionu.       Cilj  postojanja  odbojkaškog  kluba  „Stražilovo-­‐AS“  bio  je  da  odbojku  u  Karlovcima  igraju  Karlov-­‐čanke.  Ubrzo  je  taj  cilj  postignut  i  „Stražilovo-­‐AS“  se  fuzionisao  sa  OK“Partizanom“.  Karlovačku  odboj-­‐  ku  predstavljale  su  karlovačke  odbojkašice.     Nije  sve  teklo  kako  sam  ja  zamislio,  ali  nisam  želeo  da  bilo  kakve  veze  imam  sa  „Partizanom“.  Nastavio  sam  da  radim  samo  u  ŠKOLI  ODBOJKE.      

               

       

35          OK“NS  VOLLEY  TEAM“(NOVI  SAD)       Pored  ŠKOLE  ODBOJKE  u  Srem.Karlovcima  imao  sam  ŠKOLU  ODBOJKE  i  u  Novom  Sadu  u  osnovnoj  školi  „J.Popović“.  Ovu  školu  sam  osnovao  i  vodio  zahvaljujući  direktorki  škole  „J.Popović“    mr  Ani  Šobot.  Na  kraju  direktorskog  mandata  Ana  se  vratila  u  nastavu  kao  profesor  fizičkog  vaspitanja  i  uključila  se  vrlo  uspešno  u  rad  ŠKOLE  ODBOJKE.     2006.  godine  od  polaznica  ŠKOLE  ODBOJKE  osnovali  smo  klub  sa  nazivom  OK“NS  VOLLEY  TEAM“.  Sa  klubskim  takmičenjem  počeli  smo  2007/2008.  takmičarske  godine.  Seniorke  su  se  takmičile  u  II  Vojvodjansoj  ligi  i  zauzele  V  mesto.  Mladja  pionirska  ekipa  u  gradskoj  ligi  dobila  je  l4.  a  izgubila    samo  1  utakmicu.  Uspešno  su  učestvovale  na  turniru  u  Budimpešti.  Starije  pionirke  su  bile  prvakinje  grada  a  na  turniru  u  Budimpešti  zauzele  su  II  mesto.  Naše  igračice  Mira  Maravić  proglašena  je  za  najbo-­‐  lju  igračicu  novosadskog  turnira  a  Držaić  Nevena  za  najbolju  igračicu  turnira  u  Budimpešti.       Takmičarske  2008/2009.  godine  seniorke  su  bile  druge  u  II  Vojvodjanskoj  ligi  i  stekle  pravo  da  putem  kvalifikacija  postanu  članice  I  Vojvodjanske  lige.  Bile  su  pobednice  turnira  i  postale  članice  I  Voj-­‐  vodjanske  lige.  Starije  pionirke  su  bile  četvrte  u  gradskoj  ligi.  Mladje  pionirke  pored  uspeha  u  gradskoj  ligi  na  turniru  u  Budimpešti  bile  su  prve.     Najveći  uspeh  seniorke  su  postigle  2009/2010.  takmičarske  godine  kada  su  zauzele  II  mesto  u  li-­‐  gi.  Ponovo  je  baraž  odlučivao  o  ulasku  u  veći  rang  takmičanja.  Nismo  uspeli  tako  da  će  se  seniorke  i  u    sledećoj  takmičarskoj  sezoni  takmičiti  u  I  Vojvodjanskoj  ligi.  Starije  pionirke    ponovo  su  bile  četvrte  u  „TROFEJ“  ligi(prvoj  gradskoj  ligi).  Mladje  pionirke  su  bile  finaliskinje  grada.  Uspeh  u  seniorskoj  kategoriji  postigle  su:  Dobrnjac  I,  Iković  M,  Mijanović  M,  Narančić  T,  Savović  M,  To-­‐      mašević  N,  Držaić  N,  Nedeljković  K,  Zdravković  T,  Milić  T,  Stupar  M,  Stepančev  I,  Vidačić  I,Vrhovac  D,  Milić  Ivana,Mačvan  J.i    Margit  S.       29.05.2010.  zadnji  put  sam  „vodio“  utakmicu  u  Zrenjaninu  protiv  Kikinde,  a  poslednji  trening    održao  sam  4.06.2010.  godine.  8.06.2010.  godine  Uprava  OK“NS  VOLLEY  TEAM“  zajedno  sa  igračicama  priredila  mi  oproštajno  veče  moje  odbojkaške  karijere,  uz  prikladan  poklon.  Srećan  sam  što  sam  posle  55.  godina  trenerskog  staža  i  76.  godina  života  u  ovom  klubu  okončao  svoj  sportski  vek.          

               

 

                   TRENERI       <STRUČNI  ŠTAB  SA  PREDSEDNIKOM                                  

36          OK“  NS  VOLLEY  TEAM“            

                   

   

       PIONIRKE    PRVAKNJE    GRADA    2008.  

        SENIORKE  I  VOJVODJANSKA  LIGA                                    SENIORKE  II  VOJVODJANSKA   LIGA             MLADJE    PIONIRKE                                                                                                      

 

37                           TRENERI  SENIORKI                    PIONIRSKE  ODBOJKAŠKE  ŠKOLE-­‐ŠKOLE  ODBOJKE         Utoku  svog  55-­‐to  godišnjeg  nastavno-­‐trenažnog  rada  organizovao  sam  i  učestvovao  u  nastavno-­‐trenaž-­‐  nom  procesu  kao  trener  u  sledećim  školama:    -­‐PIONIRSKA  ODBOJKAŠKA  ŠKOLA  „PARTIZAN“-­‐    S.Karlovci;  -­‐PIONIRSKA  ODBOJKAŠKA  ŠKOLA  „VOJVODINA“-­‐Novi  Sad;  -­‐ŠKOLA  ODBOJKE  „SRDJAN  ILIĆ“-­‐  ŠKOLA  ODBOJKE  „DUŠAN  TOJAGIĆ“-­‐  S.Karlovci;  -­‐ŠKOLA  ODBOJKE  „STRAŽILOVO-­‐AS“  –  S.  Karlovci;  -­‐ŠKOLA  ODBOJKE  „PARTIZAN“-­‐  S.  Karlovci  i    -­‐ŠKOLA  ODBOJKE  „NS  VOLLEY  TEAM“-­‐  Novi  Sad.    PIONIRSKA  ODBOJKAŠKA  ŠKOLA  „PARTIZAN“-­‐  S.KARLOVCI      Prvu  PI0NIRSKU  ODBOJKAŠKU  ŠKOLU  osnovao  sam  pri  karlovačkom  „Partizanu“  1955.  godine    po  uzoru  na  dečije  sportske  škole  u   SSSRU,  prilagodjenu  karlovačkim  uslovima.     ŠKOLA  je  imala  svoju   Upravu  sastavljenu  od  roditelja,  lekara  i  trenera.   Predsednik  ŠKOLE  bio  je  Popović  Branko,  ugledni   sportski  radnik  Sremskih  Karlovaca.  ŠKOLA    je   radila  od  1955.  Do  1979.  godine.     O  uspešnosti  rada   ŠKOLE  govore  rezultati  pionirske,juniorske  i   senioske  ekipe.  Sve  takmičarske  ekipe  bile  su  sastavljene  od   odbojkašica  koje  su  završile  PIONIRSKU   ODBOJKAŠKU  ŠKOLU  i  sve  su  bile  učenice  osnov-­‐  ne  škole  „23  Oktobar“-­‐  Sremski  Karlovci.     Prva  geneacija  polaznica  ŠKOLE  počela  je  sa  nastavno-­‐trenažnim  procesom  u  VI  razredu  osnovne  škole,  sledeća  od  V  razreda  i  na  kraju  od  IV  razreda.  U  ŠKOLI  su  radile  uvek  dve  generacije  tako  da  nikad  nije  bilo  rezultatske  krize.  Veliki  broj  Pokrajinskih  i  Državnih  reprezentativki  su  finalni  učinak  rada  u  ŠKOLI.       Većina  polaznica  ŠKOLE  bile  su  odlične  učenice  koje  su  danas:  profesori  na  fakultetu,lekari,pravnici,  profesori  u  osnovnim  i  srednjim  školama,  inžinjeri,medicinski  tehničari  i  dr.  Dosta  ih  je  u  penziji.  Izuzetno  sam  

38  srećan  kao  trener  –  pedagog  što  su  u  životu  postigle  ono  što  su  danas.          PIONIRSKA  ODBOJKAŠKA  ŠKOLA  „VOJVODINA“  –  NOVI  SAD       Od  1990.  do  1998.godine  radio  sam  na  Novom  Naselju  u  Pionirskoj  odbojkaškoj  školi  „Vojvodina“      -­‐  Novi  Sad,  zajedno  sa  kolegom  Mocko  Stevanom.  Počeo  sam  sa  dečacima  od  1o.  godina  –  1980-­‐to  godište.     Na  osnovu  Plana  i  programa  ŠKOLA  je  trajala  4+1  godinu.  Četiri  godine  obuke  i  jedna  takmičarska  go-­‐  dina,  to  jest,  od  IV  do  VIII  razreda  osnovne  škole  „I  Vojvodjanska  brigada“.  30  polaznika  je  počela  sa  radom  u    prvoj  godini.  Putem  selekcije  a  na  osnovu  postavljenog  Plana  i  programa  za  četiri  godine  rada  oformljena  je  takmičarska  ekipa  koja  je  bila  prvak  Vojvodine  i  druga  u  Srbiji.  Ista  ekipa  u  nastavku  rada  osvojila  je  kadetsko  prvenstvo  Srbije.     Na  kraju  takmičarske  godine  na  svečanoj  sednici  6.  najperspektivniji  dečaka  potpisali  su  prvi  ugovor  sa  klubom.  Nažalost  ni  jedan  odbojkaš  iz  ove  generacije    nije  zaigrao  za  seniorsku  ekipu  zbog  sujete  direktora    kluba.  Ugovor  su  potpisali:  Kamasi  G,  Višekruna  M,  Popov  V,  Baltović  D,Kondić  M.  I  Protić  N.  Radić  i  Galešev  su  se  ukjlučili  u  trećoj  godini  rada  i  uspeli  su  da  zaigraju  u  seniorskoj  ekipi  i  da  Izvesno  vreme  igraju  u  inostranst  -­‐  stvu.  Kratko  vreme  uz  ovu  generaciju  trenirao  sam  Andriju  Gerića  i  Igora  Mladenovića.     Za  ovu  generaciju  vezuju  me  nezaboravne  uspomene.  Posebno  za  Kolesar  Željka  i  njegove  roditelje.    Željko  je  bio  najperspektivniji  igrač  ove  generacije,  najbolji  učenik  i  najbolji  dečko.  Posle  završetka  VIII  razreda  osnovne  škole  Željko  je  sa  roditeljima  nastavio  da  živi  u  Kanadi.  Kao  srednjoškolac  Željko  je  u  Kanadi  nastavio  da  se  bavi  odbojkom  i  bio  najbolji  junior  u  Kanadi.  Po  završetku    srednje  škole  upisao  se  na  PEN  fakultet  u  Americi(Pelsivanija).  Tokom  studija  igrao  je  za  svoj  fakultet  koji  je  bio  jedan  od  najboljih  timova  u  Americi.  Po  završetku  fakulteta  sa  visokom  ocenom  Željko  je  jednu  takmičarsku    godinu  bio  odbojkaški  profesionalac  u  Portugaliji.    Sa  Željkom  i  njegovim  roditeljima    održavam  komtakt  i  dan  danas.  Uspomene  me  vezuju  i  za  Gorana  Kamasija  koji  je  završio  Fakultet  za  fizičko  vaspitanje  i  danas  je  izvrs-­‐  tan  trener.  Vlada  Popov  je  takodje  odbojkaški  trener  ženske  ekipe  „Vojvodine“.  Postao  je  pomoćni  trener  žens-­‐  ke  juniorske  reprezentacije  Srbije.     Pored  punkta  na  Novom  Naselju  OK“Vojvodina  je  imala  punkt  u  Sr.Karlovcima  i  u  osnovnoj  školi  „Jovan  Popović  u  Novom  Sadu.  Iz  ova  dva  punkta  su  još  aktivni  Tošić  N.  I  Medurić  G.  u  klubovima  super  i  savezne  lige.  Pet-­‐šest  igrača  je  aktivno  u  OK  „Stražilovu“-­‐  Sr.Karlovci.      ŠKOLA  ODBOJKE  „SRDJAN  ILIĆ“  –  „DUŠAN  TOJAGIĆ“-­‐  SR.KARLOVCI       Odbojkaški  radnici  Sremskih  Karlovaca  u  potpunosti  su  zanemarili  rad  sa  mladima.  Za  žensku  seniorsku    ekipu  „Partizana“  igrale  su  igračice  dovedene  sa  strane.  Ista  je  bila  situacija  i  sa  muškim  odbojkaškim  klubom  „Stražilovo“.  „Minja“  Horvat  je  izveo  generaciju  svojih  sinova  i  stao?     Sagledavši  situaciju  igračkog  kadra  u  karlovačkoj  odbojci  osnovao  sam  1996.  godine  ODBOJKAŠKU  ŠKOLU  „SRDJAN  ILIĆ“.  ŠKOLA  je  bila  mešovitog  sastava,  to  jest,  polaznici  ŠKOLE  bili  su  dečaci  i  devojčice,rodje-­‐  ni  1983.  godine.Budući  odbojkaši  su  vrlo  brzo  postali  punkt  OK  „Vojvdina“-­‐  Novi  Sad  a  odbojkašice  su  trebale  da  popunjavaju  seniorski  tim  „Partizana“.  U  ŠKOLI  samnom  je  radila  Obradović-­‐Popović  Jasmina.     1999.  godine  ŠKOLA  menja  naziv  a  glavni  sponzor  i  direktor  ŠKOLE  postaje  gospodin  Drljan  Stanislav  –  „Cane“.  Novi  naziv    ŠKOLE  je  „Dušan  Tojagić“,  ime  nastradalog  igrača  OK“Stražilovo“  i  novosadske  „Vojvodine“.  Uslovi  za  rad  u  ŠKOLI  bili  su  odlični  jer  je  gospodin  „Cane“  obezbedio  sve  što  je  bilo  potrebno,  kako  za  rad,  tako  i  za  takmičenje.  ŠKOLA  je  iznedrila  nekoliko  vrhunskih  igračica  koje  su  igrale  u  Super  i  Saveznoj  ligi,  a  dbojkaši    za  OK“Stražilovo“.  Na  svim  takmičenjima  polaznici  i  polaznice  škole  osvajali  su  prva  i  druga  mesta.  

39                     PIONIRI  „VOJVODINE“1992.>                  PIONIRI  „VOJVODINE“  1990.                                                                  PION  IRKE  „PARTIZANA“1965.                                              ŠKOLA  ODBOJKE  „STRAŽILOVO-­‐AS“-­‐  SR.KARLOVCI       Takmičarske  2003/2004.  godine  ŠKOLA  ODOJKE  u  Sr.  Karlovcima  ponovo  menja  ime  i  naziva  se  „Straži-­‐  Lovo  –  AS“  a  sponzor  ŠKOLE  bio  je  Nikola  Vasiljević  ispred  privatne  firme  „Agrospecijal“.  Nikola  je  iz  Čortano  –  vaca.  Bio  je  moj  učenik  u  karlovačkoj  gimnaziji.  ŠKOLA  je  imala  punkt  u  osnovnoj  školi  „J.Popović“  u  Novom  Sadu.  Igračice  ŠKOLE  su  se  tamičile  u  Prvoj  gradskoj  ligi  i  svake  godine  zauzimale  II-­‐III  mesto.  Pod  ovim  imenom  ŠKOLA  je  radila  do  2007.  godine.  Od  polaznica  ove  ŠKOLE  formiran  je  klub  „Stražilovo-­‐AS“.  Seniorke  ovog  kluba    takmičile  su  se  u  drugoj  i  prvoj  Vojvodjanskoj  ligi.  2007.  godine  odboJkaški  klub  „Stražilovo-­‐AS“  se  fuzionisao  sa  „Partizanom“  a  škola  je  nastavila  da  radi  pod  imenomI„Partizan“    ŠKOLA  ODBOJKE„PARTIZAN“-­‐  SR.KARLOVCI              Polaznice  ŠKOLE  nastavile  su  rad  pod  istim  uslovima  ali  pod  imenom  

„Partizan“.ŠKOLU  sam  vodio  sa  Marin-­‐  ković    Jasminkom  „Jacom“,  diplomiranim  trenerom  odbojke.  Polaznice  ŠKOLE  bile  su  1990/1994.  

godište.                                    Punkt  u  Novom  Sadu  se  odvojio   od  karlovačke  ŠKOLE  i  postao  samostalan.  Pionirke   „Partizana“nastavile  su  da  se  takmiče  u  Prvoj  gradskoj  ligi  i  više   puta  osvajala  se  drugo  i  treće  mesto.  Mladje  pionirke  bile  su   prvakinje    novosadskog  regiona.  I  u  ovoj  generaciji  bilo  je  nekoliko  kvalitetnih  odbojkašica:  Ždero  J,  Vrhovac  D,  Ma-­‐  ravić  M,Pribić  G.  i  Mihalić  T  Pošto  sam  radio  u  ŠKOLI  ODBOJKE  u  Novom  Sadu  u  karlovačkoj  ŠKOLI  nastavno-­‐trenažni  proces  nastavili  su  da  sprovode  moji  pomoćnici  Jasminka  i  Saša  Marinković.  Starije  pionirke  su  bile  prvakinje  druge  gradske  lige  i  pla-­‐  

40  sirale  su  se  u  prvu  gradsku  ligu.                    <“ŠKOLA  „DUŠAN  TOJAGIĆ“>                                                                                                                                      -­‐  ŠKOLA  „PARTIZANA“-­‐                    ŠKOLA  „STRAŽILOVO-­‐AS                                  ŠKOLA  „PARTIZANA“-­‐  MLADJE  P0NIRKE                ŠKOLA  ODBOJKE  „NS  VOLLEY  TEAM“-­‐  N  OVI  SAD    

  ŠKOLA  ODBOJKE  pri  osnovnoj  školi  „J.Ppović“  u  Novom  Sadu  formiranjem  kluba  postaje  ŠKOLA    ODBOJ-­‐  KE  „NS  VOLLEY  TEAM“.  

  U  ovoj  ŠKOLI  sam  radio  do  2009.  godine  kada  sam   definitivno  napustio  rad  sa  mladjim  kategorijama.    Radio  sam  samo  sa   seniorkama.  Rad  u  klubu  sa  mladima  nastavili  su  vrlo  uspešno  da   rade  mr  Ana  Šobot,pro-­‐fesor-­‐  

diplomirani  trener  odbojke  i  Ivona     Šobot  student  Fakulteta  za  fizičko  vaspitaje  –  diplomirani  trener  odbojke.  Polaznice   ŠKOLE  bile  su  vrlo  uspešne  u  takmičarskom   delu  programa.  Generacia  1993/94.godište  2008.godina  bila  je  prvak  grada.  U  seniorskoj  konkurenciji  izborile  su  mesto   u  II  

Vojvodjanskoj  ligi  2008.go-­‐  dine  a  2009.godine  plasirale  su  se  u  I  Vojvodjansku  ligu.  Ovaj  uspeh  ostvarile  su:  Tomašević  N,  Narančić  T,  Savović  M,  Nedeljković  K,  Držaić  N,  Zdravković  N,  Zdravković  T,  Vrhovac  D,Maravić  M,  Vidačić  I.  I  Masnikosa  S.  Mladje  pionirke  su  takodje  imale  uspeha  u  novosadskom  regionu.  Starije  i  mladje  polaznice  ŠKOLE  imale  su      zapaženog  uspeha  na  turnirima  u  Budimpešti.                              

41                               <MLADJE    PIONIRKE>                            

                                       PIONIRKE    -­‐    TAKMIČARKE

42        .SEDEĆA  ODBOJKA       Kako  sam  se  upoznao  sa  odbojkom  koju  upražnjavaju  invalidi?  U  Novom  Sadu  je  bio  seminar  –  prikaz  Invalidske  odbojke  koja  se  zove  SEDEĆA  ODBOJKA.  Igraju  je  invalidi  sa  oštećenjem  donjih  ekstremiteta.  Svi  elementi  odbojke:  servis,odbijanje-­‐prijem  lopte,  dizanje,  smečiranje  i  blokiranje  lopte  izvode  se  u  sedećem  položaju.  Kada  su  igrači  u  terenu  proteze  su  na  klupi,što  je  na  mene  ostavilo  vrlo  neprijatan  utisak.     U  tadašnjoj  Jugoslaviji    1980  –  tih  godina  SEDEĆA  ODBOJKA  je  bila  vrlo  popularna  u  Sloveniji  koji  su  imali    svoju  Republičku  ligu.  U  SAP  Vojvodini  se  igrala  u  Subotici,Kikindi  i  u  Novom  Sadu.  Prvenstva  Pokrajine  i  Jugoslavije  održavala  su  se  putem  turnira  na  kojima  su  učestvovale  reprezentacije  Republika  i  Pokrajina.     Od  1982.  Do  1990.  godine  bio  sam  amaterski  uključen  u  rad  sa  SEDEĆOM  ODBOJKOM.  Bio  sam  izbran  za  selektora  –  trenera  Pokrajinske  reprezentacije.  1987.  godine  izabran  sam  za  selektora  –  trenera  reprezen-­‐  tacije  Jugoslavije.Sa  reprezentacijom  SAP  Vojvodine  učestvovao  sam  na  prvenstvima  Jugoslavije  i  na  Medjuna-­‐  rodnim  turnirima  a  sa  reprezentacijom  Jugoslavije  na  prvenstvu  Evrope  1987.  godine  u  Sarajevu,  na  Paraolim-­‐  pijskim  igrama  u  Seulu  l988,  godine  i  1990.  godine  na  prvenstvu  Sveta  u  Holandiji.     Zbog  poznate  situacije  u  našem  regionu  i  Jugoslaviji  SEDEĆA  ODBOJKA    se  nije  igrala  od  1990.do  2008.  godine  kada  sam  održao  seminar  sa  igračima  reprezentacije  u  Kanjiži.  U  okviru  seminara  posle  18.  godina  pa-­‐  uze  odigrana  je  Medjunarodna  utakmica  sa  Madjarima.  Ova  utakmica  za  mene  je  značila  i  oproštaj  od  vodje-­‐    nja  reprezentacije.  2oo9.  godine  održao  sam  pripreme  u  Golubcu  sa  reprezentacijom  Srbije  i  ovom  akcijom  defitivno  sam  napustio  rad  sa  SEDEĆOM  ODBOJKOM.  Selektor-­‐trener  je  postao  Branko  Dragin,  mlad,stručan  i  vredan  trener.  Naslednik  u  reprezentaciji  je  trener  po  mojoj  volji.  Sa  reprezentacijom  SAP  Vojvodine  postigao  sam  sledeće  rezultate:       -­‐tri  puta  prvak  Jugoslavije;       -­‐dva  puta  drugi  u    Jugoslaviji  i         -­‐dva  puta  treći  u  Jugoslaviji.  Sa  reprezentacijom  Jugoslavije  postigao  sam  sledeće  rezultate:       -­‐II  mesto  na  prvenstvu  Evrope  1987.  godine  u  Sarajevu;       -­‐IV  mesto  na  Paraolimpijskim  igrama  u  Seulu  l988.godine  i         -­‐III  mesto  na  prvenstvu  Sveta  u  Holandiji  1990.  godine.       Za  osvojenu  bronzanu  medalju  na  prvenstvu  Sveta  od  ministarstva  za  Sport  dobio  sam  NACIONALNO  PRIZNANJE  u  vidu  DIPLOME  i  mesečna  novčana  primanja.  Ova  nagrada  je  priznanje  Države  za  moj  dugogo  –  dišnji  najveći  uspeh  u  radu  sa  invalidima,  sa  divnim  ljudima.Što  sam  stekao  veliki  broj  prijatelja  u:  SAP  Voj-­‐vodini,Srbiji,Bosni  i  Hercegovini  i  Hrvatskoj.  Nezaboravni  provedeni  dani  sa  :  Milanom,Stipanom,  Draganom,  Miloradom,  Ilijom,  Jovicom,  Goranom,  Vasom,  Jovom,    Šefkom,  Mirzom,  Nenadom,Obrenom,Zoranom,Jovom,    Ivanom,Mehom  i  ..........  su  moje  veliko  bogatstvo.  Zahvaljujem  se    članovima  Saveza:  Veri,Dragi  i  Radi  koji  su  obezbedjivali  uslove  za  rad  i  u  mnogome  doprineli  svim  uspesima  SEDEĆE  ODBOJKE.          Poebno  su  mi  nezaboravni  provedeni  dani  sa  Predsednikom  Saveza  

generalom  Žeželjom,  narodnim  HEROJEM,  dugogodišnjim  adjutantom  druga  JOSIPA  BROZA  –  TITA.      <  REPREZENTACIJA  JUGOSLAVIJE                                    1990.  TREĆE  MESTO  U  SVETU            REPREZENTACIJA  VOJVODINE  >  

   1987.  PRVO  MESTO  U  JUGOSLAVIJI  

43      FOTOGRAFIJE  SA  TAKMIČENJA    -­‐    SEDEĆE  ODBOJKE,  EVROPSKO  PRVENSTVO  SARAJEVO  1987,  PARAOLIMPIJSKE  

IGRE,  SEUL  1988.  I  SVETSKO  PRVENSTVO  ASEN(HOLANDIJA)  1990.  GODINE.                 <    SARAJEVO    >  

                                 <    SEUL    >    

       

                                 <   A  S  E  N  >                          

44                                             ČESTITKA  OD  GENERALA  ŽEŽELJA                                                                                          

            O  N  I    S  U     O  S  V  O  J  I  L  I    B  R  O   N  Z  U                    

             

45    UČEŠĆE  U  REPREZENTACIJAMA         U  toku  mog  dugogodišnjeg  nastavno-­‐trenažnog  rada  bio  sam  trener:           -­‐Juniorske  reprezentacije  SAP  Vojvodine;         -­‐Juniorske  reprezentacije  Srbije;         -­‐Juniorske  reprezentacije  Jugoslavije;         -­‐muške  seniorske  reprezentacije  Libije;         -­‐muške  reprezentacije  SAP  Vojvodine  Sedeće  odbojke;         -­‐muške  reprezentacije  Jugoslavije  Sedeće  odojke.       Više  godina  bio  sam  trener  reprezentacije  SAP  Vojodine  i  reprezentacije  Srbije.  Ove  reprezentacije  učestvoale  su    na  turnirima  „Bratstvo-­‐Jedinstvo“  koji  su  se  održavali  svakog  29.  novemra  u  drugoj  Republici.       Trener  Juniorske  reprezentacije  Jugoslavije  bio  sam  četiri  godine.  U  tom  periodu  učestvovao  sam:         -­‐na  Balkanskim  šampionatima  u  Rumuniji,Grčkoj,Bugarskoj  i  Turskoj;       -­‐na  evropskim  šampionatima  u  Holadiji  i  Zapadnoj  Nemačkoj;       -­‐na  Svetskom  omladinskom  festivalu  u  Istočnoj  Nemačkoj;       -­‐na  „Lehel“  kupu  u  Jazberenjiju(Madjarskoj).       Mušku  repezentaciju  Libije  trenirao  sam  tri  meseca(1976.)  pripremajućih  ih  za  Azijske  igre.  U  toku  priprema  odigrane  su  dve  utakmice  sa  Irakom  u  Tripoliju  i  Bengaziju.  Jednu  utakmicu  smo  dobili  a  drugu  iz-­‐gubili.  Azijske  igre  su  se  održavale  u  Iraku.  Na  dan  polaska  za  Irak  Gadafi  je  svim  Libijskim  reprzentacijama  iz  političkih  razloga  zabranio  odlazak  na  Azijske  igre.  Posle  tri  meseca  priprema  neodlazak  na  igre  bilo  je  ve-­‐  liko  razočarenje,kako  za  igrače,  tako  i  za  mene.     U  Libiju  smo  poslati  od  strane  SOFK-­‐e  Srbije  da  njihove  reprezentacije  pripremamo  za  Azijske  igre:  

rukometni  trener  Čičanović,košarkaški  trener  Ivković-­‐„Piva“,atletski  treneri  Janković  i  Štritof  i  JA  odbojkaški  trener.                            

               <  JUNIORKE  U  ISTOČNOJ   NEMAČKOJ    

                                        JUNIORKE  U  HOLANDIJI  >         JUNIORKE  U  ZAPADNOJ  

NEMAČKOJ    

46               STRUČNI  ŠTAB  REPREZENTACIJ                                             PREZENTACIJA  LIBIJE    NAUČNA  I  STRUČNA  DELATNOST      Napisao  sam  sam:  -­‐1    naučni  rad(Posle  diplomski  rad)  -­‐1      stručni  rad(Diplomski  rad);  -­‐2  monografije;  -­‐18  odbojkaških  priručnika;  -­‐74  stručnih  časopisa  i  priloga.    1.      Sruktura  morfoloških  karakteristika  i  motoričkih              sposobnosti  polaznika  pionirskih  odbojkaših              škola  u  SAP  Vojvodini.  Fakultet  fizičke  kulture              NU,  Novi  Sad,  1986.  2.      Metode  obuke  tehničkih  elemenata  u  ženskoj              pionirskoj  odbojkaškoj  školi  u  Srem.Karlovci-­‐              ma  Novi    Sad,1978.  3.      Priručnik  za  rad  u  školskim  društvima  za  fizič-­‐              ku  kulturu,  plan  i  program  piuonirske  odbojš-­‐              ke  škole  u  osnovnim  školama  na  teritoriji  opš-­‐              tine,  SOFK-­‐a  Novi  Sad,Novi  Sad,decemba  1970.  4.    Teorija  odbojke,  Zavod  za  fizičku  kulturu  Vojvo-­‐              dine,  Novi  Sad,  1979.    5.      30.  Godina  odbojkaškog  kluba  „Partizan“-­‐  Srem.              Karlovci,1979.  6.      Modeli  planiraja,programiranja  i  evidencije  u              Odojci,  Zavod  za  fizičku  kulturu  Vojvodine,                Novi  Sad,  1978.  7.      Tehnika  odbojke,  Zavod  za  fizičku  kulturu  Vojvodi-­‐              ne  Novi  Sad,1979.  8.      Fizička  priprema  odbojkaša,  Zavod  za  fizičku  kulturu              Vojvodine,  Novi  Sad  1980.  9.      Odbojka,  Metodika  rada  sa  pionirima,  Zavod  za  fi-­‐                  zičku  kulturu  Vojvodine,  Novi  Sad,1982.  10.    Metodika  odbojke,  Zavod  za  fizičku  kulturu  Voj-­‐                  dine,  Novi  Sad,  1983.  11.    Taktička  priprema  odbojkaša,  Zavod  za  fizičku  kul-­‐                  turu  Vojvodine,  Novi  Sad.    12.    Sto  treninga  obuke  tehničko-­‐tatičkih  elemenata                  odbojkaške  igre,  Samostalno  izdanje,  Novi  Sad,1987.  13.    Mini  odbojka  –  Mini  volley.  14.    Odbojka,teorija,tehnika  i  taktika,Samostalno  izdanje.  

47  15.    Odbojkaški  bukvar,  Samostalno  izdanje.  16.    Tehnika  odbojke  –  Kinogrami,  Samostalno  izdanje.  17.    55.  Godina  takmičarske  aktivnosti  odbojkaškog                    kluba  „Partizan“  Sremski  Karlovci(1950-­‐2005).  18.    Odbojka  za  mladje  kategorije,izdavač  Srdjan  Ilić                  I  Futura  d.o.o.  Novi  Sad,2008.        19.      Odbojka  –  upravljanje  procesom  sportskog  treninga,sredstva  OFS,SFS  i  TEHNIKE      POHVALE  I  NAGRADE       Za  svoj  dugogodišnji  nastavno-­‐pedagoški  i  trenerski  rad  pohvaljivan  sam  i  nagradjivan  mnogo  puta.  Izdvojiću  samo  neke  pohvale  i  nagrade:    -­‐Plaketa,SOFK-­‐  e  Novog  Sada,1965;  -­‐Medalja  zaslužnog  pedagoga  Vojvodine,SOFK-­‐a  Vojvodine,1965;  -­‐Nagrada  „J.Mikić  Spartak“  1969;  -­‐Bronzane  medalje  Balkanskih  šampionata  1972,1973  i  1974;  -­‐Diploma,  juniorski  Evropski  šampionat  1973;  -­‐Plaketa  „Lehel“  kup  1974;  -­‐Povelja  grada  Novog  Sada,  1979;  -­‐Povelja  i  diploma  odbojkaškog  saveza  Libije,1976.;  -­‐Zlatne  medalje,  prvenstvo  Jugoslavije  1985,1986  i  1987-­‐Sedeća  odbojka;  -­‐Srebrna  medalja,  Evropski  šampionat,  1987-­‐  Sedeća  odbojka;  -­‐Povelja  odbojkaškog  kluba  „Vojvodina“-­‐Novi  sad,1986;  -­‐Medalje  OSV,OSS  i  OSJ,Novi  Sad/Beograd;  -­‐Diploma-­‐IV  mesto,Paraolimpijada1988.-­‐  Sedeća  odbojka;  -­‐Bronzana  medalja,Svetsko  prvenstvo  1990.-­‐  Sedeća  odbojka;  -­‐Povelja  45-­‐to  godišnjca  Karlovačke  odbojke,  1994.;  -­‐Plaketa  50-­‐to  godišnjica  od  bojkaškog  kluba  „Vojvodina“,1996.;  -­‐Nagrada  Sremskih  Karlovaca;  -­‐Plaketa  OSV;  -­‐Zlatna  plaketa  OSS;  -­‐Spomen  diploma  radničke  Olimpijade;  -­‐Spomen  povelja  210.  godina  Karlovačke  gimnazije,  2001;  -­‐Priznanje  60.  godina  Zavoda  za  fizičku  kulturu  Vojvodine  2003.;  -­‐Nagrada  „J.Mikić  Spartak“  za  životno  delo,2004.:  -­‐Zahvalnica  OSS,  2006.  -­‐Nacionalno  sportsko  priznanje,  2009.;  -­‐Pehar  i  Plaketa  za  životno  delo-­‐Karlovački  list,2009.    Orden,  medalje,  plakete,  povelje  i  originali   diploma    

48    nalaze  se  u  karlovačkom  muzeju.      

 POHVALE  I  NAGRADE      

                                           <  NAGRADA  „JMIKIĆ  SPARTAK        

POVELJA  SREMSKIH  KARLOVACA  >                                                                        

              PREDSENIK                                        IZVRŠNOG  VEĆA  AP                                  VOJVODINE,GOSP.                  PAJTIĆ  PREDAO  MI  JE                NAGRADU        „J.  MIKIĆ  SPARTAK“  ZA  ŽIVOTNO  DELO                          2004      

                  NAGRADA  „KARLOVAČKOG  LISTA“ZA     ŽIVOTNO  DELO  2009.  

49          POHVALE  I  NAGRADE

50    

       

                                                                                NAGRADA  „JOVAN  MIKIĆ  SPARTAK“  1969.  

51      BROJ  UTAKMICA  NA  KOJIMA  SAM  BIO  TRENER  U  TOKU  55-­‐to  GODIŠNJEG  TRENERSKOG  STAŽA:      Pion  irke-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐      430    utakmica;  Ju  niorke-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐194  +      1      Medjunarodna  utakmica-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐        195    utakmica;  Seniorke-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐  788    +  61      Medjunarodna  utakmica  -­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐        848    utakmica;                Ukupno  odbojkašice-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐    1.473    utakmice;  Ženska  juniorska  reprezentacije  Vojvodine-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐              18    utakmica;    Ženska  juniorska  repezentacija  Jugoslavije-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐            31    utakmica;                    Ukupno  odbojkašice-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐  1.522    utakmice;    Pioniri   -­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐56    utakmice;  Seniori    -­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐52    utakmice;    Sedeća  odbojka,reprezentacija  Vojvodine-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐  38      utakmica;  Sedeća  odbojka,reprezentacija  Jugoslavije-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐    17    utakmica;           UKUPAN  BROJ  UTAKMICA-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐-­‐  1.685.                                                   Biografiju  sam  počeo  da  pišem  januara  2010.  godine,  u  godini  kada  sam  navršio  55.  godina  trenerskog  staža  i    započeo  76.  godišnjicu    života.     Pisanje  prvog  dela  biografije  o  roditeljima,supruzi,sinu  i  snaji,unucima,  o  mom  životnom    putu  od  de  –  tinjstva  do  završetka  profesorskog  i  trenerskog  rada,  završio  sam  u  julu  2010.  godine.       Profesorski  staž  završio  sam  1998.  godine  a  trenerski  staž  početkom  juna  2010.  godine.  Nastavak  pisa-­‐  nja  biografije  odnosiće  se  o  dogadjajima  posle  mog  penzionisanja,  o  sadašnjosti  i  o  budućnosti.     Od  septembra  1998.  godine  do  24  marta  1999.  godine  kao  mlad  penzioner  dane  sam  provodio  uglav-­‐  nom  kao  trener  moje  privatne  odbojaške  škole  „Srdjan  Ilić“  u  Sremskim  Karlovcima  i  pionirske  odojkaške  škole  odbojkaškog  kluba  „Vojvodina“  u  Novom  Sadu.  Slobodno  vreme  sam  provodio  u  Srem.  Karlovcima  kod  rodite  –  lja  i  dece.  Unuka  Ana  je  imala  7.  godina  a  unuk  Srdjan  3.  godine.     24.  marta  1999.  godine  oko  20  časova  počela  ja  NATO  agresija  na  našu  zemlju.  Prve  bombe  pale  su  u  Novom  Sadu  na  dve  kasarne  u  naselju  Detelinara,nedaleko  od  Novog  Naselja,to  jest,  od  našeg  stana.     Od  tog  dana  sirene  su  oglašavale  uzbunu,  to  jest  početak  bombardovanja.Na  zahtev  supruge  preko    Žeželjevog  mosta  otpratio  sam  je  na  sremsku  stranu  da  bi  otišla  u  Karlovce  kod  dece.  Izvesno  vreme  sam  bio        sam  u  Novom  Sadu.  Bombe  NATO  agresora  u  Novom  Sadu  srušile  su  3  mosta  a  bombardovane  su  još:  vojne  kasarne,  rafinerija,Izvršno  veće  Vojvodine,  Fruška  Gora  i  druge  objekti.     Život  je  postao  težak.  Da  bi  došli  do  Karovaca  Dunav  smo  prelazili  vojnom  skelom  i  dalje  autobusom,  ako  ih  je  bilo?  Dane  u  Novom  Sadu  provodio  sam  bez  treninga.  Svaki  dan  pre  podne  pešaćio  sam  do  Futoške,  i  Limanske  pijace  i  do  moje  bivše  ustanove,  Centra  za  fizičku  kuilturu  studenata.  Uz  čašicu  rakije  kod  Goje    sa  mojim  koleagama  provodio  sam  izvesno  vreme.      

52                                                     S  vremena  na  vreme  odlazio  sam  u  odbojkaški  savez  Vojvodine  i  u  Zavod  za  fizčku  kulturu  Vojvodine  i  na  SPENS  da  posmatram  odbojkaške  treninge.     Vreme  u  stanu  provodio  sam  čitajući  novine,gledajući  televiziju,  u  pisanju  odbojkaškog  priručnika  i  zani-­‐  majući  se  u  našoj  maloj  bašti.       9.  juna  1999.  godine  u  22  i  30  časova  radio  televizija  Srbije  objavila  je  da  je  agresija    prestala.  Počeo  je  normalan  život.  Nastavio  sam  rad  u  pionirskim  odbojkaškim  školama.     Posle  višegodišnje  vladavine  Slobodana  Miloševića  i  Socijalističke  partije  na  vlast  je  došla  demokratska  opozicija  DOS,  na  čelu  sa  Koštunicom.Toliko  o  politici  koja  me  nikad  nije  zanimala  i  koja  me  neće  ni  dalje  zani  –  mati.     U  proteklom  periodu  od  9.  Juna  1999.  godine  do  danas,  to  jest,  do  8.  Juna  2010.  godine  moj  život  je  tekao  po  odredjenoj  šemi.  Treninzi,  utamice,  odlazak  u  Karlovce  kod  roditelja  i  dece.     Što  se  tiče  odbojke  dve  takmičarske  sezone  trenirao  sam  seniorke  „Partizana“.  Sa  podizanjem  odboj  -­‐  kaškog    podmlatka  putem  ŠKOLA  ODBOJKE    radio  sam  ceo  protekli  period    do  2009.  godine  u  Srem.  Karlovcima  i  u  Novom  Sadu.  Trenerski  rad  sam  završio  2010.  godine  radeći  sa  seniorkama  „NS  Volley  Team“-­‐a       2008.  i  2009.  godine  bio  sam  angažovan  u  ponovnom  stvaranju  reprezentacije  Srbije  Sedeće  odbojke.  U  Kanjiži  sam  održao  seminar  a  u  Golubcu  pripreme  reprezentacije  a  dalji  rad  sa  reprezentacijom  prepustio  sam  treneru  Kikinde,  Dragin  Branku.     Napisao  sam  monografiju  o  55.godina  postojanja  „Partizana“  i  odbojkaški  priručnik  za  mladje  kategori-­‐  je.  Jedini  priručnik  koji  sam  prodao  i  zaradio  ne  veliki  prihod.     U  ovom  periodu  dobio  sam  NACIONALNO  SPORTSKO  PRIZNANJE  uz  mesečna  primanja  od  55.000,00  di-­‐  nara,što  je  mojoj  porodici  dosta  uticalo  na  povišenje  standarda.       Porodica  je  ostala  manja  za  dva  člana.  Umro  mi  je  otac  i  mama.  Posle  izvesnog  vremena  naš  život  je  po-­‐  čeo  da  teče  uobičajenim  tokom.  Sin  i  snaja  pored  redovnih  obaveza  na  poslu  mnogo  su  privrženi  svojoj  deci  i  svom  domaćinstvu.  Kuću  i  dvorište  su  vrlo  lepo  sredili  i  sada  uživaju.  Unučad  su  starija  za  protekli  period.  Ana  je  ove  godine  završila  sa  odličnim  uspehom  III  razred  gimnazje  „Svetozar  Marković“  u  Novom  Sadu.  17.  Juna  2010.godine  napunila  je  18.  godina  i  proslavila  punoletstvo.  Srdjan-­‐junior  završio  je  VII  razred  osnovne  škole    takodjer  sa  odličnm   uspehom.                            U  martu  2010.godine   umro  je  moj  dugogodišnji  Predsednik“Partizan“-­‐a   Jovanović  Stevan.  Bio  je  Pred-­‐  sednik  „Partizana“  17.  godina   i  za  vreme    njegovog  mandata  „Patizan“  je  postigao  svoje   najveće  uspehe.                  

         

53                  KUĆA  I  DVORIŠTE  U  SREM.KARLOVCIMA                                      0d  9.  juna  kao  pravi  penzioner  većinu  vremena  provodim  u  stanu  sa  suprugom.  Dok  ona  obavlja  doma-­‐  ćinske  poslove  ja  često  idem  u  kupovinu  po  hleb,jogurt,  mleko  i  dr.  Ostalo  vreme  provodim  u  pisanju  novog      priručnika  i  biografije.  I  dalje  posećujem  Zavod  i  odbojkaški  savez  Vojvodine.  Svremena  na  vreme  odem  i  do  Šobotovih  da  čujem  novosti  u  vezi  sledeće  takmičarske  godine.     Neizbežan  je  i  penzionerski  sastanak  svakog  zadnjeg  utorka  u  mesecu.  Uz  piće  i  meze  provedem  sa  ko-­‐    legama  pre  podnevno  vreme.Svake  zadnje  srede  u  mesecu  kod  Džoa  je  skup  veterana  odbojkaškog  kluba  „Voj-­‐    vodina“,  takodjer  na  ćaskanju  i  piću.  Prijatno  je  biti  sa:  Otićem,Marinkovićem,  Kravićem,bivšim  Predesdnikom  Fratrićem  i  dr.     U  junu  mesecu  2010.  godine  moja  generacija  iz  fiskulturne  škole  organizovala  je  izlet  u  Titel.  Domaćin  nam  je  bio  Dragan  Djurdjevac  koji  živi  u  Titelu.  Bilo  je  nas  trinaest.  Izletničko  vreme  proveli  smo  na  brodiću,plo-­‐  veći  Tisom.  Oko  16  časova  izletnički  dan  se  završio  i  iznajmljenim  kombijem  krenuli  smo  za  Novi  Sad.     Subotom  obavezno  idemo  u  Karlovce  kod  dece.  Kad  popijem  rakiju  i  kafu  odlazim  u  grad  da  kupim  rakije,da  posetim  kafanu,  da  obidjem  „Jacu“  i  gde  još  stignem?  Rozina  ostaje  kod  dece  a  poneki  put  obidje  Dubravku,njenu  sestričinu  i  Branu  Arsenijević,  bivšu  odbojkašicu.  Iz  Karlovaca  se  vraćamo  u  Novi  Sad  oko    12  sati  sa  kupljenim  voćem  i  povrćem  koje  nam  Jovica  i  Jasna  kupe  na  karlovačkoj  pijaci.     Nedeljom  idem  sam  u  Karlovce  u  kafić  „Ilion“  da  bi  sa  dr  Borišom  Vukovićem,  Banetom,  Vladom,  Lako-­‐  vićem,  dr  Kupresom    proveo  prepodnevno  vreme  uz  kafu  i  čašicu.  Od  njih  čujem  karlovačke    novosti  koje  su    se  dogodile  u  toku  prošle  nedelje.     Danas  je  ponedeljak  2.  avgust  2010.  godine,  svetac  Sveti  Ilija.  Vikend  je  prošao  uobičajeno.  U  subotu  smo  bili  u  Karlovcima  kod  dece.  Cela  familija  je  bila  na  okupu  i  glavna  tema  razgovora  bila  je  buduće    Anine    studije  i  Srdjanova  srednja  škola.  U  nedelju  sam  bio  u  

„Ilionu“.  Skup  je  bio  

standardan  sem  dr  Vukovića  koji  je  imao  obaveze.  Slikali  smo  se  za  moju  biografiju.          

54  

       SA  IZLETA  U  TITEL,  KOD  DRAGANA  U  DVORIŠTU                                                                                                    U  BAŠTI  „ILIONA“      

                           PISANJE  BIOGRAFIJE  

                             Ponedeljak  9.08.  2010.  godine.  U  prošloj  nedelji  ništa  se  posebno  nije  desilo.  Pokosio  sam  travu  u  bašti  i  skresao  ligustrum.  U  subotu  smo  Rozina  i  ja  bili  u  Karlovcima  kod  dece.  U  nedelju  sam  bio  u  „Ilionu“.  Druženju  je  prisustvovao    i  dr  Boiša  Vuković  ali  je  Vlada  Marić  bio  odsutan  zbog  porodičnih  razloga.                      Četvrtak  12.  avgust  2010.  godine  moj  sedamdesešesti  rodjendan  proslavljamo  u  Srem.  Karlovcima  uz  rodjendanski  ručak.  Snaja  je  pripremila  izvanredan  roštilj.  Posle  roštilja  zasladili  smo  se  sa  krempitom,  mojim,  omiljenim  kolačem.  Na  ručku  je  bila  okupljena  cela  porodica.  Ručak  se  završio  porodičnim  razgovorom  sa  unu-­‐  cima.  Oko  15.  Časova  krenuli  smo  za  Novi  Sad.                                            

55                                            MOJ  76-­‐  ti  RODJENDAN                                                  Utorak  16.  avgust  2010  godine.  Moj  klub  „NS  Volley  Team“  počeo  je  bazične  pripreme  za  takmičarsku  2010/2011.  godinu.  Pripreme  će  se  održati  na  otvorenim  terenima  i  u  sali  osnovne  škole  „Jovan  Popović“.  Prisustvovao  sam  na  početku  prvog  treninga.  Uobičajeno  kao  i  svake  prethodne  godine  treningu  nisu  prisust-­‐  

vovale    sve  igračice  prvog  tima.  Klubu  je  pristupilo  nekoliko  igračica  iz  „VST“-­‐a,“NS  Tima“  i  iz  Bačke  Palanke.                Posle  55.  godina  trenerskog  rada  ovo  su  prve  bazične  pripreme  neke  od  ekipa  koje  sam  trenirao  da  ni  –  

sam  bio  aktivan.                Subota  21.  avgust  2010.godine.  Bio  sam  u  Karlovcima  i  od  „Jace“  doznao  izvesne  odluke  Upravnog  odbo-­‐  ra  „Partizana“  o  budućem  radu  pionirske  odbojkaške  škole.  Pošto  se  ne  slažem  sa  donetom  odlukom  pokupio  

56  sam  sve  rekvizite  i  lopte  koje  su  moje  vlasništvo.  To  sam  uradio  zbog  dosta  nekorektnih  odluka  prema  meni.  Jedino  što  mi  nemogu  da  ospore  rezultate  koje  sam  postigao  sa  ženskom  Karlovačkom  odbojkom.  Rekvizite,  opremu  i  lopte  pokloniću    odbojkaškom  klubu  „NS  Volley  Team.    U  četvrtak  sam  bio  po  drugi  put  na  treningu.  Devojke  vrlo  savesno  rade,ali  se  još  nisu  sve  okupile.  Razgovarao  sam  sa  Ivonom  novim  trenerom  koja  će  imati  „slatke  teškoće“  pri  sastavljanju  tima.Na  svakoj  poziciji  ima  po  dve  igračice  približno  istih  kvaliteta.              Ove  nedelje  unuk  je  povredio  nogu,  a  na  Štrandu  su  mu  ukrali    novac  i  mobilni  telefon.  U  subotu  smo  bili  u  Karlovcima  kod  dece.  U  nedelju  sam  bio  u  „Ilionu“.            Ponedeljak  30.  avgust.  Odneo  sam  lopte  u  klub  koje  sam  im  poklonio.Ove  delje  počinje  nova  školska  godina.  Unuka  polazi  u  završnu  godinu  srednje  škole  a  unuk  u  VIII.  razred  osnovne  škole.  U  osnovnoj  školi  opet  se  po-­‐  činje  po  novom  programu.Završni  razred  osnovne  škole  ove  školske  godine  prvi  put  imaće  maturu.        Prošla  nedelja  je  prošla  bez  posebnih  dogadjaja.  Jovica  i  Jasna  počeli  su  da  rade  a  djaci    su  krenuli  u  školu.        Septembar  je  bio  pun  loših  i  dobrih  dogadjaja:  -­‐Sokolski  dom  je  karlovačka  opština  dodelila  kulturnom  društvu  „B.Radičević“  na  upravljanje  i  korišćenje.  -­‐Umro  je  dr  Pera  Velimirović  moj  bivši  učenik  karlovačke  gimnazije.  Bio  je  dobar  atletičar  i  rukometaš.  Sahra-­‐  njen  je  u  Ledincima.  -­‐Obili  su  mi  auto  i  oko    volana  pokidali  svu  plastiku  i  komande  za  svetlo  i  žmigavce.  Iz  gepeka  su  mi  odneli  ne-­‐  raspakovane  nove  presvlake  i  prvu  pomoć.  -­‐U  petak  sedamnaestog  išli  smo  u  Karlovce  u  posetu  kod  Rozininog  sestrića  da  odnesemo  poklone  za  tek  rodje-­‐  nog  sina.  -­‐Unuka  Ana  je  položila  kompletan  vozački  ispit.  -­‐Rozina  i  kolege-­‐penzioneri  iz  Centra  išli  su  na  izlet  ponovo  u  Titel  da  bi  plovili  Tisom,29.  septembra.  -­‐Rozina  je  dobila  deo  nasledstva  od  njene  pokojne  tetke  iz  Zagreba.            ROZINA  I  IGOR  MLADENOVIĆ  PRED    POLAZAK  U  RUMU  NA  UTAKMICU              

57                                U  odnosu  na  septembar,  oktobar  je  počeo  u  boljem  izdanju.  Prvog,drugog  i  trećeg  održan  je  karlovač-­‐  ki  Groždjenbal.  Ovogodišnja  priredba  bila  je  vrlo  uspešna,  kako  u  odnosu  na  program,  tako  i  u  odnosu  na  po-­‐    sećenost.  U  programu  su  učestovali  eminentni  pevači  i  pevačke  grupe.  Najpoznatiji  bili  su:    VladaGeorgijev,  Haris  Džinović,  Bora  Čorba,Bjelo  dugme,  Galija.  Od  karlovčana  učestvovali  su  OKUD“Brankovo  kolo“  i  hor  epar-­‐  hije  sremske  „Sveti    Nikolaj“.  Poseta  je  je  bila  izuzetno  velika.  Najposećeniji  Goždjenbal  do  sada.  Groždja,  vina,  rakije,  bermeta  i  drugih  djakonija  bilo  je  u  izobilju.  Večernji  izlazak  za  vreme  priredbe  bio  je  za  mlade.  Mi  smo  bili  u  Karlovcima  u  subotu.  Rozina  je  po  običaju  bila  kod  dece  a  ja  sam  prošetao  centrom  grada  da  bi  pogledao  izložena  pića.                                                    Dvadeset  drugog  bio  je  Rozinin  sedamdeset  prvi  rodjendan.  Proslavljen  je  skromno  u  okviru  porodice  i  komšilluka  u  Novom  Sadu  i  u  Karlovcima.  Slavljenica  je  dobila  poklon  od  unuke  i  unuka.  Komšinica  Rada  je  pok-­‐  lonila  Rozini  buket  cveća.                          Završio  sam  pisanje  novog  odbojkaškog  priručnika:  ODBOJKA  –  UPRAVLJALJE  PROCESOM  SPORTSKOG  TRENINGA,SREDSTVA  FIZIČKE  I  TEHNIČKE  PRIPREME.  Dali  će  biti  štampan,  neznam?                          Počelo  je  odbojkaško  prvenstvo  za  takmičarsku  2010/2O11.godinu.  Obe  ekipe  koje  sam  trenirao  takmi-­‐  če  se  u  Prvoj  Vojvodjanskoj  ligi.  Dogodilo  se  ono  što  sam  predvidio  –  „Partizan“  se  spustio  dva  ranga  niže  a  „NS  Vollej  Team“  dva  ranga  više.  Obe  ekipe  su  dobro  startovale  u  prva  dva  kola,  osvojile  su  maksimalan  broj  bodo-­‐  va  i  nalaze  se  na  prvom  i  drugom  mestu.                            29.  u  Japanu  je  počelo  seniorsko  prvenstvo  Sveta  za  odbojkašice.                          U  ponedeljak  prvog  novembra  su  SVISVETI(dan  mrtvih)  te  smo  u  subotu  bili  na  groblju  pre  nego  što  smo  otišli  kod  dece.  Poslednji  dan  u  oktobru  bio  sam  u  „Ilionu“.  Bilo  nas  je  četvoro:  dr  Boriša  Vuković,  Bane,  

dr  Kupres  i  ja.                    

                           ROZINA  I  SESTRIČINA   DUBRAVKA                                                                                                            KOMŠINICA  RADA,ROZINA  I   DUBRAVKA                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                BERMET  NA  GROŽDJENBALU          

58                        Novembar  je  bio  mesec  odbojke,  tuge  i  slavlja.  Ženska  odbojkaška  repezentacija  Srbije  učestvovala  je  na  prvenstvu  Sveta  u  Japanu.  Osvojeno  je  VIII  mesto  što  predstavlja  izuzetno  slab  pasman.  Želje  su  bile  mnogo  veće  od  mogućnosti.  Stručne  analize  će  pokazati  razloge  slabog  plasmana.  Što  se  tiče  klubske  odbojke  „NS  Volley  Team“  se  posle  osmog  kolo  nalazi  na  prvom  mestu  bez  izgubljene  utak-­‐  mice.  Karlovački  „Partizan“  se  nalazi  u  sredini  tabele.                  Našu  Krsnu  slavu  Svetog  Arhangela  proslavili  smo  u  nedelju  u  Karlovcima.  Na  ručku  za  starije  osobe  pored  domaćina,  Rozine  i  mene  bili  su  Jasnini  roditelji,Jasnina  sestra  Zorica,  njen  suprug  Eda  i  njiova  deca.  Na  večeru  su  došli“pravi  gosti“.  U  utorak  dvadestdrugog  bio  sam  na  treningu  senioske  ekipe  „NS  Volley  Teama“.  Na  utak-­‐  mici  sa  ekipom„VST“-­‐a  ukazale  su  se  neke  slabosti  u  igri  na  koje  sam  želeo  da  im  skrenem  pažnju.                    Početak  decembra    nam  je  doneo  veliku  iznenadnu  i  ne  zamisljivu  tugu.  3  decebra  umro  nam  je  sin  jedinac  u  48-­‐osmoj  godini  života.  Ovu  nezamislivu,  tragičnu  i  tužnu  vest  saznali  smo  oko  23  časa.                    Tog  dana  Jovica  je  otišao  na  posao  u  popodnevnu  smenu  bez  ikakvih  znakova  o  nekim  zdravstvenim  poteškoćama.  Pozlilo    mu  je  u  toku  posla  i  kolima  Hitne  pomoći  poneli  su  ga  u  Sr.  Kamenicu.  Nije  stigao  do  bol-­‐    nice  umro  je  u  kolima.                      Jovica  je  sahranjen  6.  decembra  na  gornjem  Pravoslavnom  groblju.  Počiva  u  porodičnoj  kosturnici  sa  nje-­‐  govim  dedom,  kojeg  je  neizmerno  voleo.                    Sahrani  su  prisustvovali  mnogobrojni  naši  i  njegovi  prijatelji,  drugovi,  bivši  i  sadašnji  njegovi  učenici,  ceo    kolektiv  i  učenici  doma  „Brankovo  kolo“,  mnogobrojni  odbojkaški  treneri  i  odbojkašice.                                                        

59                                                                                                  

60                                                                                                  

61                                                                                                  

62                                  

63                                                                                                  

64      ZAHVALNICA    Zahvaljujemo se bivšim i sadašnjim domcima "Brankovo kolo" koji su došli da da isprate svog profesora - vaspitača, prijatelja i druga. Zahvaljujemo se kolek- tivu osnovne škole "23 Oktobar" Sremski Karlovci. Zahvaljujemo našoj rodbini, svim karlovčanima, kolegama i prijateljima, svim odbojkaškim radnicima i od - bojkašicama Sremskih karlovaca i Novog Sada. Na očinskom i toplom opelu zahvaljujemo se ocu Jovanu, svešteniku naše parohije. Danas, na našu žalost, svodimo Jovicin put života tužna srca ali ponosni što je bio naš sin, suprug i otac. Oproštajući se od njega znamo da ćemo mu pogoditi želju da po njegovom uzoru izrastaju njegova ćerka Ana i cin Srdjan. Kad je Jovica umro sa njim je otišao i deo od nas i zato ću ovu porodičnu BIOGRA- FIJU završti tihovima Ljubomira Ppovića: "svaki Jovicin greh je i nnaš greh svaka Jovicina radost je i naša radost o kako je ta njegova i naša radost bila kratka". Porodica Ilić