Bosiljčić igor seminarski rad - elektronsko bankarstvo

Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”

Seminarski rad:

Elektronsko bankarstvo

Student:

Bosiljčić Igor, 429/03 Beograd, decembar 2004.

2

O čemu govori

ovaj seminarski?

Elektronsko bankarstvo je veoma široka tema. Pod njom možemo podrazumevati činjenicu da su već kasnih 50 – tih godina međubankarska plaćanja bila vršena elektronskim putem, ili činjenicu da danas ceo svoj finansijski život možete obavljati preko 100 grama plastike (čitati: mobilni telefon). Smatram da danas nije moguće govoriti o elektronskom bankarstvu bez objašnjenja šta je to Internet i kako on funkcioniše. Kakva je njegova struktura, koje aplikacije su na raspolaganju. Kako u suštini elektronskog bankarstva razmena infomacija bitno je da niko nije u stanju da omete ili zloupotrebi taj proces. Zato je važno da budemo upućeni u kriptografiju. Centralni deo seminarskog rada razmatra pojam elektronskog novca i njegove ekonomske posledice. Kako funkcioniše ova pojava, koji su problemi u njegovoj implementaciji, kakve koristi možemo imati od elektronskog novca. Naredni delovi seminarskog su posvećeni logičnom nastavku teme e-novca, a to su platne kartice i platni sistemi. A daje se i model elektronskog bankarstva. Naravno, kao zadnji trend, seminarski se u Dodatku bavi mobilnim bankarstvom.

Dužina pasusa: 161 reči

3

Sadržaj:

U. Uvod 6

Deo-1 Internet 8 A. Nastanak, razvoj i funkcionisanje mreže 9 B. Protokoli i adrese 11 C. Struktura mreže 12 D. Aplikacije i korisnici 14 E. World Wide Web (WWW) 15

Deo-2 Kriptografija 17

Deo-3 Elektronski novac 21 A. Novac kao informacija 24 B. Definicija i osnovne karakteristike e–novca 26 C. Faktori koji utiču na razvoj elektronskog novca 29

Deo-4 Moguće ekonomske posledice e-novca i e-bankarstva 36 A. Povećava efikasnost transakcija 37 B. Problem oporezivanja 38 C. Makroekonomski efekti elektronskog novca 38 C.1. Efekat na devizne kurseve 39 C.2. Efekat na novčanu masu 41 C.3. Finansijske krize 43 D. Centralne banke i elektronski novac 44

E. Uticaj kartica sa uskladištenom vrednošću na monetarnu politiku

46

F. Pravni aspekti elektronskog novca 48 F.1. Problemi korisnika elektronskog novca 48 F.1.# 1. Problem bankarske regulacije 48 F.1.# 2. Problem zaštite potrošača 50

4

F.1.# 3. Problem finansijske privatnosti 52 F.1.# 4. Komercijalni problem 53

G. Problemi Centralnih banaka i državni interesi 54

Deo-5 Platne kartice 57 A. Istorijski razvoj kreditnih/debitnih kartica 57 B. Osnovni pojmovi u vezi sa karticama 60 C. Proces plaćanja 62

Deo-6 Platni sistemi 66

A. First Virtual 67 B. Cyber Cash 69 C. Secure Electronic Transaction (SET) 73 D. E – Cash sistem plaćanja 78 E. Net Cash sistem plaćanja 79 F. Mondex sistem plaćanja 80 G. Visa Cash sistem plaćanja 81

Deo-7 Model E-Bank 83

A. Arhitektura e-bank 84 B. Realizacija e-bank 85

Appendix Mobilno bankartvo 87

A. Uvod u mobilno bankarstvo 87 B. Mobilni finansijski servisi 88 C. Brokeri 89 D. Investiciono bankarstvo 89 E. Drugi finansijski servisi 90 F. Mobilno plaćanje 91 G. Kartičarstvo 91 H. Rešenja koja koriste kartice 92 I. BLUETOOTH rešenje plaćanja 92 J. Mobilni keš 93

5

K. Principi poslovanja m – bankarstva 93 L. Vodeći principi za mobilne finansijske mreže 94 M. Strategija m – bankarstva 98 N. Tehnička infrastruktura m – bankarstva 102

N.1. Mobilni uređaj 102 N.2. Povezivanje, GATEWAY 103 N.3. Bežični srednji sloj (aplikacioni sloj) 104 N.4. Transcoding 104

O. PUSHING OR PULLING DATA 105 P. Sigurnost 106

Z. Zaključak 109

Л. Literatura 111

6

U. Uvod

Deo-1 Internet A. Nastanak, razvoj i funkcionisanje mreže B. Protokoli i adrese C. Struktura mreže D. Aplikacije i korisnici E. World Wide Web (WWW)

Deo-2 Kriptografija

Deo-3 Elektronski novac A. Novac kao informacija B. Definicija i osnovne karakteristike e–novca C. Faktori koji utiču na razvoj elektronskog novca

Deo-4 Moguće ekonomske posledice e-novca i e-bankarstva A. Povećava efikasnost transakcija B. Problem oporezivanja C. Makroekonomski efekti elektronskog novca C.1. Efekat na devizne kurseve C.2. Efekat na novčanu masu C.3. Finansijske krize D. Centralne banke i elektronski novac


F. Pravni aspekti elektronskog novca F.1. Problemi korisnika elektronskog novca F.1.# 1. Problem bankarske regulacije F.1.# 2. Problem zaštite potrošača F.1.# 3. Problem finansijske privatnosti F.1.# 4. Komercijalni problem G. Problemi Centralnih banaka i državni interesi

Deo-5 Platne kartice A. Istorijski razvoj kreditnih/debitnih kartica B. Osnovni pojmovi u vezi sa karticama C. Proces plaćanja

Deo-6 Platni sistemi A. First Virtual B. Cyber Cash C. Secure Electronic Transaction (SET) D. E – Cash sistem plaćanja E. Net Cash sistem plaćanja F. Mondex sistem plaćanja G. Visa Cash sistem plaćanja

Deo-7 Model E-Bank A. Arhitektura e-bank B. Realizacija e-bank

Appendix Mobilno bankartvo A. Uvod u mobilno bankarstvo B. Mobilni finansijski servisi C. Brokeri D. Investiciono bankarstvo E. Drugi finansijski servisi F. Mobilno plaćanje G. Kartičarstvo H. Rešenja koja koriste kartice I. BLUETOOTH rešenje plaćanja J. Mobilni keš K. Principi poslovanja m - bankarstva L. Vodeći principi za mobilne finansijske servise M. Strategija m – bankarstva N. Tehnička infrastruktura m – bankinga O. PUSHING OR PULLING DATA P. Sigurnost

Z. Zaključak

Л Literatura

U. Uvod

Elektronizacija (tehnologizacija) bankarstva je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, bržim ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. Čitava bankarska industrija je prilično inertna i sklona tradiconalnim i proverenim metodama. Vremenom je, međutim, broj transakcija u bankarstvu narastao do neslućenih razmera, tako da primena tradicionainih metoda obrade transakcija više nije bila moguća. U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji ovaj problem je bio naročito izražen, a ogledao se u ogromnoj količini čekova i svakojake papirne dokumetacije.

Problem je narastao do te mere da je pretio da ugrozi stabilnost čitavog finansijsjog sistema. Zbog toga je američka vlada, sredinom šezdesetih godina, preduzela mere za automatizaciju transakcija, pogotovo onih koje se obavljaju često i u pravilnim vremenskim intervalima, a kao rezultat toga nastale su automatske klirinške banke i veliki nacionalni elektronski platni sistemi poput – Fedvajera i CHIPS-a. Ovi međubankarski obračunski i platni sistemi razvieni su za velika plaćanja unutar nacionalnih granica, dok su se ostale transakcije izvan nacionainih granica zasnivale na starijoj platnoj arhitekturi. Potreba automatizovanja transakcija izvan nacionalnih granica dovela je do stvaranja jednog međunarodnog međubankarskog platnog sistema na veliko. Naime, početkom sedamdesetih godina u Briselu je osnovan SWIFT, a nešto kasnije IBOS i FNA. Time je, za izvesno vreme, rešen problem automatizovanja transakcija u bankarstvu na veliko.

Pitanje automatizovanja transakcija u bankarstvu na malo dugo je ostalo po strani zbog toga što je vrednost prosečne transakcije relativno mala. Zbo visokih cena neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnog sistema na malo, troškovi po jednoj transakciji bili bi previsoki u odnosu na vrednost same transakcije.

Razvoj tehnike i tehnologije doveo je do pada cena odgovarajuće opreme, tako da je bilo moguće izvršiti automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive troškove po jednoj transakciji. Velike banke formirale su svoje mreže bankomata, a u trgovinama su postavijeni POS terminali za plaćanje putem kreditnih kartica. U cilju daljeg sniženja troškova

7

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

transakcija, banke koje su posedovale mreže bankomata sklapale su ugovore o uzajamnom korišćenju postojećih mreža.

Prava revolucija u oblasti bankarstva na malo (i bankarstva uopšte), međutim, tek predstoji. Ova revolucija bazirana je na ideji da se za automatizovanje transakcija u bankarstvu na malo ne formira nova infrastruktura, već da se iskoristi postojeća - javne računarske mreže. U ovoj oblasti trenutno dominiraju velike i male informatičke i softverske firme koje mogu uspešno da konkurišu velikim bankama, pogotovo kada se uzme u obzir da one do sada nisu imale nikakva ulaganja u skupu infrastrukturu ogranaka i filijala te da su marginalni troškovi korišćenja javnih računarskih mreža izuzetno mali. Stvoren je čitav niz novih i revolucionarnih proizvoda i usluga u bankarstvu na malo.

Mala softverska firma INTUIT izazvala je veliku pažnju javnosti svojim programom za lične finansije pod nazivom QUICKEN. Velika popularnost ovog programa privukla je i druge softverske firme, tako da je QUICKEN dobio svog konkurenta iz firme MICROSOFT, pod nazivom MONEY. Velike banke počele su da razvijaju sopstvene softverske pakete za razvoj on-Iajn (kućnog) bankarstva. Na Internetu se pojavljuju male, inovativne firme poput CYBERCASH-a, koje agresivno reklamiraju svoje nove proizvode i platne sisteme na bazi elektronskog novca. Pojavile su se i prve virtuelne banke na Internetu, a pionir u ovoj oblasti bila je SECURITY FIRST

NETWORK BANK iz Atlante (država Džordžija), koja je počela da radi 18. oktobra 1995. godine.

Velike banke, kao što su WELLS FARGO i CITIBANK, nisu sedele skrštenih ruku nego su brže-bolje, otvorile svoje virtuelne "fasade" na Internetu, ponudivši svoje proizvode i usluge. Slično tome, velike firme koje se bave emisijom kreditnih i debitnih kartica (Visa, Mastercard) počele su da razvijaju svoje platne sisteme za Internet, kao i novu generaciju višenamenskih kartica sa ugrađenim integrisanim kolom, tj. mikročipom (tzv. "inteligentne kartice").

Jedna od poslednjih inovacija na Internetu je pojava platnih sistema za tzv. mikro

plaćanja (plaćanja ispod jednog dolara) koji se formiraju za distribuciju nematerijainih dobara. Njih trenutno razvija više firmi a najpoznatija među njima je DIGITAL EQUIPMENT CORPORATION

(projekat MILLICENT).

8

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-1. Internet

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi - od dece do starih. Neki Internet posmatraju kao bezgranični izvor zabave; drugi se njime služe da bi, u okviru svojlh profesija, sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama širom sveta. U novije vreme sve veći broj komercljalnih preduzeća nastoji da iskoristi neslućeni potencijal Interneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije. Moderne banke, takode, stiču sve čvršće uporište u ovom novom, virtuelnom svetu, koristeći troškovnu efikasnost informacione infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativne firme, ali i čitavi konzorcijumi sastavljeni od najvećih prolzvođača softvera, hardvera, kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulažu ogromna sredstva i napore u razvoj novih platnih sistema i transakclonih mehanizama na Internetu, poput onih baziranih na "inteligentnim" karticama i digitalnom novcu. Internet se, gotovo "preko noći" uvukao u sve sfere našega života.

Da bismo bolje shvatili značaj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se

upoznamo sa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi njegovo funkcionisanje bilo nemoguće. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i sa aplikacijama i korisnicima Interneta.

9

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-1. A. Nastanak, Razvoj I Funkcionisanje Mreže

Internet je infrastruktura koja povezuje računare putem telekomunikacija. Nastao je 1969. godine, kada je pseudo-nezavisna Agencija za napredne istraživačke projekte (ADVANCED RESEARCH PROJECTS AGENCY - ARPA), koju je osnovala američka vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Država u cilju razvoja strategkih projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malu grupu računarskih programera i elektronskih inženjera da redizajniraju način na koji računari funkcionišu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva računarska mreža. ARPANET je zamišljen kao mreža koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni vojni projekti od interesa za armiju. Tokom sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivši ga u sadašnju DDN (DEFENSE DATA NETWORK - DDN). Internet, naslednik ARPANET-a, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondaclje za nauku (NATIONAL SCLENCE FOUNDATION - NSF), a obuhvatio je na desetine hiliada istraživača i studenata, iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mrežu preko računarskih centara u svojim institucljama.

Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mrežom i tako je nastao NSFNET. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije širom Sjedinjenih Američkih Država, a prlključile su joj se i NASA i druge državne agencije. Otprilike u isto vreme, 1978. i 1979. godine, širio se i Usenet, konferenciiski sistem preko koga su (u početku) studenti i profesori američkih univerziteta razmenjivali mišljenja o raznim stručnim i neformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mrežu na koju je priključio najpre uriverzitetske računare iz Sjedinjenih Država, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i drugih krajeva sveta.

Povezivanie računara u mrežu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijama koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne načine. Nacionalna fondaclja za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat umrežavanja raznih organizaclja i njihovih postojećih mreža, najpre na nacionalnom, a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se poveže EARN, koji je postojao u mnogim državama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd.

10

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Na ovaj način nastao je Internet kakav danas poznajemo. On nije bez razloga prozvan "mrežom svih mreža" - sastavni delovi pri izgradnji Interneta nisu bili pojedinačni računarl već kompletne računarske mreže organizovane na najrazličitije moguće načine. Jedino zajedničko svim ovim mrežama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP.

Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijedna državna ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom celinom. Pojedine države i firme, istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetu postoji samo jedno vlasništvo - svako je vlasnik svog računara koji je priključen na mrežu i ima neograničeno pravo da taj računar koristi kako želi i da na njemu drži sadržaje koje on srnatra potrebnim. To, dalje, znači da svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji se se priključiti na mrežu, koje će sadržaje primati sa mreže i šta će slati drugilma.

Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host računara

koji povezuju 40 miIiona korisnika posredstvom 70.000 mreža. Prema proceni firme NETWORK

WIZARDS sredinom 1997. godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih računara raspoređenih u 1.301.000 domena. Najviše računara nalazi se u komercijalnom (.com) domenu - njih oko 4.5 miliona. Sledeći domen po broju računara je domen američkih univerziteta (.edu) sa 2.94 miliona računara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net) sa 2.16 miliona računara. Na četvrtom mestu nalazi se nacionalni domen japana (.jp) sa oko 995.000 računara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom domenu Jugoslavlje (.yu) pripada 2.885 računara. Drugim rečima, mada Srbi i Crnogorci čine 0.2% svetske populacije, nači računari čine svega 0.015% Interneta. Prema podacima firme OPEN MARKET, januara 1997. godine 58% svih računara na Internetu nalazilo se u Sjedinjenim Državama. Najpopularniji servis za pretraživanje je YAHOO, kome dnevno pristupi 38 miliona korisnika. Od ukupnog broja računara na Internetu 23% nalazi se u komercijalnom (.com) domenu. Godine 1997. na Intemet je bilo prlključeno 14.8 miliona domaćinstava. Od ovog broja svega je 15.6% (3.4 miliona) koristilo mogućnost on-Iajn trgovine, a procene firme JUPITER COMMUNICATIONS govore da je 2002. godine preko 15 miliona domaćinstava trgovalo preko Interneta.

11

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-1. B. Protokoli I Adrese

Najvažniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mreža jesu TRANSMISION CONTROL

PROTOCOL i INTERNET PROTOCOL (u nekim izvorima pominje se i kao INTERFACE PROTOCOL), skradeno TCP/IP. Protokol za kontrolu prenosa (TRANSMISION CONTROL PROTOCOL - TCP) i Internet protokol (INTERNET PROTOCOL - IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenom-temeljcem Interneta.

TCP/IP protokoli kontrolišu komunikaclju između svih povezanih računara. Ovi protokoli su dizajnirani tako da uspostavliaju vezu izmedu svih vrsta računara i mreža. Informacioni elementi (tzv. "paketi") poslati preko mreže obično sadrže adrese pošiljaoca i primaoca. Jedan veliki skup podataka može se podeliti na više paketa, koji zatim slede različite komunikacione puteve preko Interneta, da bi se ponovo rekonstruisali na mestu prijema. TCP/IP je konačno definisan 1983. godine kao jedinstven protokol i, kao takav, predstavlja najefikasnljl način za komuniciranje i razmenu informaclja između raznovrsnih računara i mreža.

Svaki računar na Internetu ima jedinstvenu adresu. Adrese odobrava Uprava za dodelu Internet brojeva (INTERNET ASSIGNED NUMBERS AUTHORITY - IANA) na osnovu ugovora sa Nacionalnom fondacijom za nauku. Trenutno funkclje IANA-e vrši Institut informacionih nauka pri Univerzitetu Južne Kalifornije.

Kompozicija adresa koje se koriste na Internetu pokazuje vrstu domena. Poslednji deo adrese naziva se imenom najvišeg domena (TOP LEVEL DOMAIN NAME - TLD). TLD se sastoji od dva slova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu) ili od tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen, gov za vladu Sjedinjenih Država, edu za obrazovne institucije, net za Internet provajdere, itd.).

12

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-1. C. Struktura Mreže

Struktura mreže Interneta prikazana je na slici 1. Treba, međutim, imati u vidu da se ova struktura neprestano menja. Struktura mreže je predmet diskusije više grupa korisnika koji brinu o standardizaciji i arhitekturi Interneta. Ove grupe obuhvataju: Odbor za arhitekturu Interneta (INTERNET ARCHITECTURE BOARD - IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledaju arhitekturu Interneta; Radnu grupu za Internet inženjering (INTERNET ENGINEERING TASK FORCE

- IETF), koja se sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizaciji obezbedenja, aplikacija, puteva, integraciji mreže itd. Upravljačku grupu za Internet inženjering (INTERNET

ENGINEERING STEERING GROUP - IESG), koja se sastoji od predstavrüka IETF-a i ima zadatak da koordinira sve IETF-ove napore u vezi sa standardizacijom; i Grupu za Internet inženjering i planiranje (INTERNET ENGINEERING AND PLANNING GROUP - IEPG), koja se sastoji prvenstveno od menadžera koji upravljaju mrežama internet-provajdera.

IEPG se bavi obezbeđenjem odgovarajućeg dizajna, kao i tehničkirn vezama izmedu računara na Internetu. Internet društvo (INTERNET SOCIETY - ISOC) je više formalna organizaciia, koja je osnovana 1992. godine radi stvaranja jednog međunarodnog foruma za države, privredu i pojedince u cilju utvrđivanja pravila i procedura o korišćenju Interneta.

Budući tehnički razvoj Interneta verovatno će zavisiti od kontinualnog obezbeđivanja kapaciteta za skladištenje i prenos informaclia zbog povećanja broja korisnika.

13

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

SLIKA 1.: Mrežna struktura Interneta

SAD

Komercijalna Internet razmena

NSFnet Chicago NAP, Ameritech

New York NAP, Sprint San Francisco NAP,

Pacific Bell

Federalna Internet razmena

Internet-provajderi u SAD-u: ASN, Sprint, MCI, itd

EVROPA PACIFIK

Eunet Ebone, Europanet

KREONET, AARNET

14

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-1. D. Aplikacije I Korisnici

Osamdesetih godina Internet je imao na desetine hiljada korisnika koji su razmenjivali informacije putem elektronske pošte (e-mail), "goufera", i protokola za prenos datoteka (FILE

TRANSFER PROTOCOL - FTP).

Počev od 1990. godine broj korisnika i aplikacija na Internetu naglo je porastao usled primene novih dostignuća, kao što je prelazak sa čisto tekstualnih informacija na multimedijalne informacije i pojava aplikacija za pretraživanje Internet sadržaja (tzv. veb čitači), koje su lake za upotrebu. Ostali faktori koji su uticali na razvoj Interneta bili su: dalja stimulaclja i sponzorstvo Interneta od strane vlada (pogotovo od strane vlade Sjedinjenih Država), pad cena potrebne opreme i telekomunikacionih usluga i sve veća eksploataclja Interneta od strane komercljalnlh firmi. Najpoznatije aplikaclje na Internetu su:

1) Elektronska pošta (e-mail) za razmenu elektronskih poruka i dokumenata izmedu korisnika;

2) World Wide Web (WWW) koji obuhvata multimedljalne sadržaje i informaclje

3) Protokol za prenos datoteka (FTP), koji se koristi za prenos datoteka sa/na određene računare;

4) Grupe za prikazivanje novosti (NEWSGROUPS) i grupe za diskuslju (DISCUSSION GROUPS);

5) GOPHER, aplikacija koja se koristi za pretraživanje tekstulanih informacija;

6) Simulacija terminala (TERMINAL EMULATION) koja se koristi da bi se omogućilo nekom računaru da se ponača kao jedan od terminala nekog centralnog računara ih servera.

Postoje i druge aplikaclje (kao što su, na primer, telefonski razgovori), ali one još uvek

nisu u široj upotrebi. Tekuća istraživanja o upotrebi Interneta u Sjedinjenim Državama pokazuju da su tri najpopularnije aplikacije na Internetu elektronska pošta (87%), WORLD WIDE

WEB (79%) i prenos datoteka (42%).

15

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-1. E. World Wide Web (WWW)

WORLD WIDE WEB sastoji se od informacija koje su uskladištene u posebnom formatu (poznatom kao HYPER TEXT MARKUP LANGUAGE - HTML). HTML informaclje mogu se čitati posredstvom specljalnih aplikacija - tzv. veb čitača. Trenutno se u širokoj upotrebi nalaze veb čitači kao što su NETSCAPE NAVIGATOR, MICROSOFT INTERNET EXPLORER i sl. Dopune i nove verzije ovih programa neprestano se distribuiraju preko Interneta. Informacije koje ostavlja neki korisnik ili organizacija na Internetu zovu se houm pejdž (HOME PAGE). Lokacija houm pejdža određena je njenom adresom. Na primer, adresa http://www.primer.com ukazuje na upotrebu protokola za prenos hiperteksta (HYPERTEXT TRANSFER PROTOCOL – HTTP) i na lokaciju HTML datotek-e. Veb čitač kome je naloženo da ode na ovu adresu koristiće informacije iz HTML datoteke na toj lokaciji da prikaže grafiku, zvuk i tekst na računaru korisnika. Važna karakteristika HTML-a je što on omogućava da reference na druge Internet adrese budu sadržane kao deo HTML datoteke. Kao rezultat toga, moguće je kreirati veze (linkove) ili pokazivače ka drugim računarima. Korišćenje ovakvih veza i pokazivača omogućava korisniku transparentni pregled informacija. Korisnik ne mora da zna gde su informacije uskladištene i može pristupiti informacijama širom sveta za nekoliko sekundi.

KIijent/server arhitektura čini osnovnu implementacionu platformu WWW-a. Podaci su

smešteni na WWW serveru. Softver na serveru odgovara na upite WWW klijenata i šalje datoteke klijentima. KIijenti interpretiraju datoteke i predstavljaju informacije na ekranu. Savremeni veb čitači omogućavaju i izvršavanje aplikacionih modula na klijent-računarima. Moduli se pišu u savremenim programskim jezicima od kojih su trenutno najpopularnijij JAVA, JAVASCRIPT i ACTIVEX.

Komunikacija između klijenata i servera obavlja se putem HTTP protokola, koji je vrlo jednostavan. On omogućava kraće vreme odgovora i manje opterećenje servera. Sa druge strane, veza mora da se uspostavi za svaki upit. Svaki dokument adresiran je na jedinstven način. Jedinstveni lokator resursa (UNIFORM RESOURCE LOCATOR - URL) sastavljen je od adrese servera, putanje do direktorijuma ili datoteke, i naziva datoteke.

16

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Činjenica da HTML aplikaclje omogucavaju mnogim razIičitim korisnicima da međusobno komuniciraju navela je mnoge na očekivanje da će Internet, a posebno WORLD

WIDE WEB, pružiti nove šoping i poslovne mogućnosti potrošačima i trgovcima. Danas su trgovcima na malo na raspolaganju razne vrste pristupa WORLD WIDE WEB-u: korišćenje isključivo u svrhu informisanja i reklamiranja; reklamiranje i pružanje mogućnosti naručivanja, pri cemu se kasnlje plaćanje obavlja putem tradicionalnih kanala; kao i pružanje mogućnosti plaćanja, pored mehanizama za reklamiranje i naručivanje. Finansijskim institucijama na raspolaganju su četiri područija primene World Wide Web-a:

1) prezentacija informacija; 2) prezentacija informacija sa dvosmernom (asinhronom) komunikacijom; 3) interakcija sa korisnicima i 4) on-Iajn bankarske transakclje.

Što se tiče vršilaca usluga na Internetu, izveštaji o reklamiranju iz 1996. godine

pokazuje da je njihov neto-prihod u 1995. godini bio 55 miliona dolara, obuhvatajući 43 miliona dolara prihoda od prodaje reklamnog prostora na WORLD WIDE WEB-u i 12 miliona dolara od pružanja on-Iajn usluga korisnicima.

17

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-2. Kriptografija

Internet je otvorena javna mreža dostupna svima. Uvek postoji mogućnost da neko neovlašćeno prati vašu komunikaclju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga se u cilju njegove ozbiljne primene u savremenom poslovanju mora pronaći mehanizam koji će obezbediti:

• Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja)

• Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informaclja)

• Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca)

Kriptografija kao nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija pruža rešenje ovog problema. Pre nego što pređemo na prikaz i objašnjenje različitih sistema šifrovanja podataka kojl su danas u upotrebi, potrebno je objasniti osnovne elemente kriptografije:

1) Šifrovanje - postupak transformacije čitljivog teksta u oblik nečitljiv za onoga kome taj tekst nlje namenjen.

2) Dešifrovanje - postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik

3) Ključ - početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje.

Prvi sistem koji ćemo predstaviti koristi metod šifrovanja tajnim ključem. Šifrovanje tajnim ključem (Simetrično šifrovanje) jeste šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje identičan ključu za dešifrovanje. Što znači da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ. Ako npr. Aca želi da pošalje Ani poruku (fakturu, račun, podatke o kreditnoj kartici) on će je šifrovati svojim tajnim ključem. Kada primi poruku Ana je može dešifrovati samo ako poseduje kopiju tog ključa.

Tajnost i autentičnost poruke kod ovog sistema zasnivaju se na tajnosti ključa. Ako se Aca i Ana nalaze na fizički udaljenim lokacijama javlja se problem obezbeđenja sigurnog kanala za distribuciju tajnog ključa. Svako ko na bilo koji način sazna njegovu vrednost mogao bi da čita i modifiuje sve poruke koje međusobno razmenjuju Aca i Ana a da to ostane neprimećeno.

18

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Postoji još jedan problem, ako Aca želi da komunictra sa više poslovnih partnera mora da obezbedl različit ključ za svakog primaoca, kako bi se izbegla mogućnost da bilo koji primalac čita poruke koje mu nisu namenjene. Rešenje ovih problema je pronađeno u vidu sistema šifrovanja javnim ključem (Asimetrični šifarski sistem). U njemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Jedan ključ je javni i može se slobodno distribuirati, dok je drugi tajni i dostupan je samo njegovom vlasniku.

lako su različiti, ključevi su međusobno povezani određenim transformacijama. Poznavanie jednog kIjuča i algoritma transformacije ne omogućava dobijanje drugog ključa. Najbitnije je da se tajni ključ u celom postupku komunikacije nigde ne šalje jer nepostoji potreba da bilo ko sem njegovog vlasnika bude upoznat s njim. Što znači da možete bilo kome da pošaljete šifrovanu poruku ako znate javni ključ osobe kojoj šaljete, a samo primalac svojlm tajnlm ključem može da dešifruje poruku.

Ako ponovo pogledamo prethodni primer, sada je situacija bitno drugačija: Aca šifruje

poruku Ani upotrebom njenog javnog ključa koji je svima dostupan. Mogao ga je dobiti putem e-mail-a, preuzeti sa njenog Web sajta i sl. Bilo ko ko presretne ovu komunikaciju i pored toga što poznaje Anin javni ključ nemože otkriti sadržaj poruke. Poruku može dešifrovati samo Ana korišćenjem svog tajnog ključa. Ovaj sistem predstavlja rešenje za prva dva uslova koja smo na početku ovog teksta postavili - zaštitu tajnosti informacija i očuvanje njihovog integriteta. Ostaje otvoreno pitanje kako da Ana bude sigurna da je poruku koju je primila zaista poslao Aca. Obezbeđenje autentičnosti informaciia tj. definisanje i provera identiteta pošiljaoca posiže se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentičnost sadržaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca), kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke. Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke.

Pošiljalac primenom određenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvodne dužine stvara zapis fiksne dužine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadržaj poruke. To praktično znači da svaka promena u sadržaju poruke dovodi do promene potpisa. Ovako dobijen zapis on dalje šifruje svojim tajnim ključem i tako formira digitalni potpis koje se šalje zajedno sa porukom.

19

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Da vidimo kako to funkcioniše na našem primeru. Aca kreira digitalni potpis na osnovu poruke koju želi da pošalje Ani. Šifruje ga svojim tajnim ključem i šalje zajedno sa porukom. Ana po prijemu poruke dešifruje Acin potpis njegovim javnim ključem. Zatim primenom istog postupka kao i Aca i ona kreira potpis na osnovu poruke koju je primila i upoređuje ga sa primljenim potpisom. Ako su potpisi identični, može biti sigurna da je poruku zaista poslao Aca (jer je njegovim javnim ključem uspešno dešifrovala potpis) i da je ona stigla do nje nepromenjena (jer je utvrdila da su potpisi identični). I pored velike sigurnosti koje pruža ovaj metod zaštite, i daIje postoji mogućnost prevare. Neko je mogao poslati Ani svoj javni ključ tvrdeći da je Acin, a zatim joj slati poruke za koje bi ona mislila da ih šalje Aca. Rešenje ovog problema pruža upotreba digitalnih sertifikata. Ako koristite sistem šifrovanja javnim ključem i želite da nekom pošaljete poruku, morate prvo dobiti njegov javni ključ. Međutim, kako možete biti sigurni da je to zaista njegov ključ? Rešenje ovog problema postiže se upotrebom Digitalnih sertifikata. Moiemo ih nazvati i digitalnom Ličnom kartom, jer oni zaista to i jesu - digitalna lična karta u cyber prostoru, sredstvo kojim ćete vi ili osoba sa kojom komunicirate dokazati identitet na Internetu.Pošto na Internetu nema policije koja bi proverila vaše podatke i lzdala vam Ličnu kartu, pojavile su se kompanije koje imaju ulogu "treće strane ", - CA

CERTIFICATE AUTHORITY čija je uloga da provere i utvrde nečiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat. Kako to funkcioniše u praksi npr. Aca podnosi zahtev za CA izdavanje sertifikata CA kompaniji. CA proverava njegov identitet na osnovu ličnih dokumenata koje im je prikazao pri podnopenju zahteva. Ako je sve u redu Aca im prosleđuje svoj javni ključ za koji CA kreira digitalni potpis i nakon toga izdaje sertifikat kojim se potvrđuje da taj glavni ključ zaista pripada Aci. Ako Aca kasnije žell da komunicira sa nekim, pri prvom kontaktu mu šalje digitalni sertifikat i svoi javni ključ. Sobzirom da svi poznatiji komunikacioni programi u sebi već imaju ukIjučene javne ključeve CA kompanija kojima se veruje, primalac po prijemu ove poruke lako utvrđuje validnost Acinog sertifikata. Ovde je opisan samo jedan deo primene digitalnih sertifikata. Neophodan uslov za sve ovo je da zatražite i dobijete digitalni sertifikat za vaš server od nekog CA. Digitalni sertifikat vašeg servera izdat od strane CA mora da sadrži sledeće:

• Naziv vaše organizaclje • Dodatne podatke za identifikaciju • Vaš javni ključ • Datum do koga važi vaš javni ključ • Ime CA koji je izdao digitalni sertifikat • Jedinstveni seriiski broj.

20

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Svi ovi podaci formiraju sertifikat koji se na kraju šifruje koristeći tajni ključ CA. Ako korisnik ima poverenja u CA i ima CA javni ključ, može biti siguran u ispravnost sertifikata. Velika je verovatnoća da WEB BROWSER koji korisnik poseduje već sadrži javni ključ CA jer su NETSCAPE i MICROSOFT procenili kojim se CA može najviše verovati, pa su njihove javne ključeve uključili u svoje BROWSERE.

Najčešće korišćeni standard za digitalne sertifikate je X.509. SSL (SECURE SOCKET

LAYER) protokol koji je razvila firma NETSCAPE, je trenutno najčešće korišćen metod za obavljanje sigurnih transakcija na mreži. Podržava ga većina Web servera kao i klijenata uključujući Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator. SSL obezbeđuje privatnost, integritet podataka i autentičnost pošiljalaca i korišćenjem kombinacije šifrovanja javnim ključem, simetričnog šifrovanja, i digitalnih sertifikata. Transakclja korišćenjem SSL protokola uključuje sledeće aktivnosti:

• Server šalje svoj digitalni sertifikat klijentu • Klijent proverava da li je sertifikat izdat od strane CA • Klijent i server razmenjuju javne ključeve • Klijent generiše tajni ključ koji se koristi samo u započetoj transakciji. • Klijent šifruje generisani tajni ključ, korišćenjem serverovog javnog ključa

i šalje ga serveru.

U daljem toku transakcije server i klijent koriste isti tajni ključ metodom simetričnog kriptovanja.

21

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-3. Elektronski Novac

U novije vreme svedoci smo velikih strategijskih pregrupisavanja u bankarskoj industriji. Nedavno je, recimo, Hju Mek Kol (HUGH MCCOLL), predsednik NATIONS BANK-a, objavio spajanie ove banke sa BANK AMERICA iz Kalifornije. Ovo, međutim nije jedini tak slučaj. Nedavno su sklopljeni isto tako kolosalni finansijski poslovi za koje se, pre samo desetak godina, smatralo da su nemogući. Istoga dana kada je objavljeno spajanje BANK AMERICA i NATIONS BANK, predsednik BANK ONE, Džon Mek Koj (JOHN B. MCCOY), koji je jednom izjavio da će u budućnosti u bankarskoj industriji postojati samo pet-šest velikih banaka, obelodanio je planove o spajanju njegove banke, sa FIRST CHICAGO NBD CORP. Sve je ovo usledilo samo nedelju dana nakon objavljivanja planova osiguravajućeg i brokerskog giganta, TRAVELERS

GROUP, da se poveže sa CITIBANK-om, drugom po veličini bankom u Sjedinjenim Državama. Slična pregrupisava počela su i u Evropi - setimo se uljedinjenja najvećih švajcarskih banaka u UNITED BANK OF SWITZERLAND. Odjednom je svet finansija, umesto gomile razbacanih delova, počeo da poprima oblik džinovske slagalice, a delovi se polako uklapaju jedan u drugi.

Sudar ovlh finansljskih giganata ukazuje na mnogo dublju, složeniju revoluciju. Uskoro neće postojati potreba za podelom ličnih finansija na gotovinu, ušteđevinu, kredite i sl. Sva sredstva biće grupisana na jednom zajedničkom inteligentnom računu, odakle će neprekidno "krstariti" mrežama u potrazi za investicionim šansama širom sveta.

Gotovina je već dobila čitavu jednu novu dimenziju. Firma MASTERCARD, na primer, investirala je milione dolara u razvoj sistema za elektronski novac zvanog MONDEX. "lnteligentne" MONDEX kartice imaju ugrađene mikročipove na koje mogu da se smeste ne samo "elektronski dolari", već takode i još pet drugih valuta, kratka medicinska istorija, pa čak i lični elektronski "ključ" koji može da otvori sve - od vašeg stana do vaše kancelarije.

Pre mnogo godina postojalo je verovanje da zajednički fondovi mogu poštedeti investitore od nevolja prilikom izbora neke od stotina različitih akclja. Danas, međutim, postoji preko 7.000 zajedničkih fondova, skoro isto onoliko koliko postoji i akcija. Nova tehnologija zahteva velike promene. Po rečima investicionog bankara Dejvida Šoua (David Shaw):

22

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

"Čitava finansijska industrija će verovatno biti okrenuta naglavačke, sa kontrakcijom u određenim oblastima i mogućim direktnim bankrotstvima među onim firmama koje su nesposobne da efikasno koriste tehnologiju."

U centru ovog novog sveta nalazi se konflikt između konsolidaclje i dezintermedijacije (tj. uklanjanja posrednika, kao što su banke, iz finansijskih transakcija). U taboru dezintermedijacije - koga predvode softverske firme poput Majkrosofta (MICROSOFT) i Intuita (INTUIT) - veruju da će budućnost pripadati kompanijama koje ovladaju tehnologijom nove ere, firmama koje pružaju investitorima maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama putem sofisticiranih proizvoda, koji balansiraju rizik i prinos. Suprotni tabor - koga predvode Mek Kol i drugi - tvrdi da budućnost pripada ogromnim finansijskim institucijama koje će "pakovati" investicije i pružati investitorima usluge "od kolevke pa do groba": od osiguranja, preko kredita za kupovinu automobila, do avio-karata.

Jedno je izvesno: banke dobijaju opasne konkurente u vidu softverskih firmi kao što su

Microsoft i Intuit, a softver postaje osnova svega. Jedna od ključnih tačak-a u ovim "mega-poslovima" jeste ideja da će "inteligentni" softver preoblikovati odnos između banaka i klijenata. Preko "inteligentnog" softvera računari u novoj CITIGROUP ili BANK AMERICA će pretraživati račune u potrazi za boljim načinom zarade, kako za račun klijenta tako i za račun banke, a banke će ovakvu efikasnost koristiti za ulazak u najprofitabilnije oblasti finansijskog sveta - investiciono bankarstvo, garantovanje akclija i osiguranje.

Ideja koja je u osnovi ove revolucije, jeste da su tehnologija i finansije postali jedno te isto. Po rečima Viljema Niskanena (WILLIAM NISKANEN), predsednika CATO instituta iz Vašingtona, "razlika izmedu softvera i novca nestaje". Karakteristike papirnog novca su svima nama dobro poznate. On je, recimo, lako prenosiv, opšteprihvaćen, i lako se skladišti. Ako nemate poverenja u banke, možete ga sakriti u neki sef ili kovčeg. Ali, papirni novac ima i svoje nedostatke. Ako ga izgubite možete se zauvek oprostiti s njime; ako ga čuvate on može preko noći da izgubi vrednost.

Razmotrimo sada elektronski novac. Ideja je sasvim jednostavna: umesto da smeštamo vrednost na papir, možemo da je "upakujemo" u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (što je još značajnije) mnogo "inteligentniji" od papirnog novca. Šta podrazumevamo pod pojmom "inteligentni novac"? S obzirom na karakteristike elektronskog

23

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

novca, on se može kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca. Pretpostavimo da ste svom sinu, studentu, poslali ček na 4000 dinara. Kako je on ovaj novac zaista potrošio? Na knjige ... ili na pivo? Kod elektronskog novca postoji mogućnost autorizacije i praćenja transakcija, tako da "tradicionalne" banke mogu da postanu suvišne.

Umesto da šaljete ček, novac možete poslati elektronskom poštom preko Interneta, u šifrovanom obliku. Ovim ćete sebi uštedeti trud oko balansiranja čekovne knjižice na kraju meseca (softver za lične finansije će se sam postarati za to). Vaš sin može da smesti novac gde god želi - na svoj prenosni racunar, na kreditnu karticu, pa čak (u ne tako dalekoj budućnosti) i na mikročip koji mu je "usađen" ispod kože. Najbolje od svega je to što možete "programirati" novac tako da se on može trošiti samo za određene namene. Možete isprogramirati da izvesna suma novca bude utrošena za knjige, nešto za hranu, a ostatak, recimo, za bioskop. Ukoliko ne odvojite nešto novca za provod u lokalnom kafiću, vaš sin ce morati da nađe nekog drugog da mu plati piće.

"Inteligentni", digitalni novac može takode da razreši i neke druge probleme papirnog novca. Ako izgubite digitalni novac, na primer, moći ćete momentalno da ga zamenite naređujući vašem računaru da poništi nestale "elektronske novčanice" i da ih zameni novim. Pored toga, za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu u momentu kada ga podignete sa računa, elektronski novac može da donosi kamatu sve do trenutka kada ga potrošite.

Ovaj fenomen u vezi s kamatom možda zvuči jednostavno, ali on predstavlja vezu sa jednom drugom revolucijom u finansijama - ukidanjem državnog monopola nad novcem. Na primer, ako je neka mala banka u Luksemburgu spremna da plati veću kamatu na vaš elektronski novac, vi svakako nećete imati ništa protiv. Sve dok su "elektronske novčanice" ove banke opšteprihvaćene ne postoji razlog da se držite državno-emitovanih novčanica. Državni novac će još uvek postojati, all postojaće i brojne druge valute, od kojih je svaka namenjena specifičnim potrebama i krajnje konvertibilna i zamenljlva. Najbolji novac će, ukratko, biti "najinteligentniji" novac.

Naravno, sve ovo je skopčano sa izvesnim rizikom. Da li zaista želite da banka vrši eksperimente iz oblasti "visoke tehnologije" sa vašim novcem? Jedna od ideja o novim superbankama je da će sa velikom bazom klijenata one biti sposobne da ponude

24

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

neograničeno složene (i neverovatno efikasne) imovinske račune prosečnom investitor-u. Alo preuzimanie složenih finansija iz ruku naučnika sa Vol Strita i njihovo približavanje klijentima ili makar neiskusnim bankarima je prilično rizična aktivnost. Jedan od vodećih mislilaca u oblasti finansija nove generacije, profesor ekonomije na NEW YORK univerzitetu, Daglas Gejl (DOUGLAS GALE) kaže: "Oni su uvideli da je profitabilno kreirati derivate. Ali, ako koristite derivate a ne razumete njihovu tehnologiju ili ne znate šta radite, tu postoji realna opasnost. To je kao da pustite dete da se igra sa nuklearnim reaktorom."

Mada postoji dosta uveravanja da je izgrađena infrastruktura dovoljno bezbedna i da ne postoji opasnost od kraha čitave mreže ili od upada hakera, rizici ovog novog sistema zahtevaju rešavanje problema njegove regulacije. Bankarstvo je ušlo u fazu koja se ne može regulisati zastarelim zakonima. Kako finansijski sistemi postaju složeniji, detaljna pravila i standardi su postali nezgrapni i neefikasni. Verovatno je da će, do daljneg, ova oblast biti prepuštena samoregulaciji po principu LAISSEZ-FAIRE. Ako je sajberspejs zaista krajnja granica finansija, zašto ga ne prepustiti samoregulaciji, kao što je to bio slučaj sa tržištem?

Deo-3. A. Novac Kao Informacija

U ne tako dalekoj prošlosti novac je smatran nečim fizičkim, materijalnim poput papira ili plemenitog metala. Mogli ste napuniti džepove novcem i nositi ga unaokolo, ali to je bilo rizično. Najbolje je bilo skloniti ga na sigurno mesto dok se ne ukaže potreba da ga potrošite... Problem sa skladištenjem novca vekovima je bio taj da novac, u stvari, nema nikakvu funkciju ako ne cirkuliše. Vrednost – realna ili imaginarna – i cirkulacija su blisko međusobno povezane i od vitalnog su značaja za suštinu novca.

Novac je mnogo više od komadića metala ill ukrašenog šarenog papira. On predstavlja jedinicu vrednosti iza koje stoji opštepriznati autoritet, obično nacionalna vlada. Međutim, novac i kupone mogu emitovati manji državni entiteti i korporacije različite veličine i

25

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

reputacije. Banke mogu i same biti autoritet u slučaju blagajničkih čekova i drugih instrumenata. A postoje još tri poznata izuzetka: EXPRESS, VISA i MASTERCARD. Ovi entiteti emituju putničke čekove, all u većini slučajeva njihov prijem funkcioniše isto tako dobro kao i kod bilo koje fizičke novčanice ill novčića.

Koncept putničkog čeka pomogao je pri daljoj razradi koncepta novcu. Putnički ček je samo komad papira, all iza njega stoji obaveza za isplatu "realnog" novca koga definiše vlada ili ekvivalentni organ - uvek kada donosilac čeka to zatraži. Čekovni račun je sličan: obaveza za isplatu "realnog" novca uvek kada vlasnik računa to zahteva.

U kakvoj je ovo vezi sa kompjuterizovanim bankarstvom? Ideje o novcu evoluirale su sve do konačnog shvatanja da je novac samo informaclja. Naravno, novac je obaveza da se plati ili da se isporuči roba i usluge, ali ako podaci na konkretnoj obligaciji potiču iz pouzdanih i opštepriznatih izvora, transakcije će se odvijati samo na bazi informacije.

Kako globalna informaciona infrastruktura raste, neminovno je da će se novac njome kretati u nekom obliku i razmenjivati za robu i usluge. Do ovoga je već došlo, u ograničenom obimu, na privatnim mrežama, ali Internet već ubrzava ova kretanja na novi i bezbedan način. Avgusta 1995. godine računovodstvena firma DELOITTE&TOUCHE sprovela je anketu među višim bankarskim rukovodiocima u Sjedinjenim Državama da bi se ispitalo njihovo mišljenje o mogućem uticaju onIajn bankarstva na njihovo poslovanje. Ovi rukovodioci su zaključili da će pedeset odsto bankarskih ogranaka u Sjedinjenim Državama biti zatvoreno. Ovi ogranci korišćeni su za skladištenje gomila novčanica i novčića u teškim, osiguranim trezorima kako bi novac mogao odmah da se izda trgovcima ili vlasnicima računa, kada oni to budu zahtevali. Ovi ogranci, kao i osoblje koje radi u njima, predstavljaju jedan od najvećih troškova za jednu banku. Šta se dešava sa ovim ograncima ako se novac zaista definiše samo kao informacija? Odgovor je očigledan: oni postaju suvišni!

26

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-3. B. Definicija I Osnovne Odlike Elektronskog

Novca

Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaćanja na malo poznate su pod nazivom elektronski novac (E-MONEY) ill digitalni novac (DIGITAL CASH). Ove inovaclje, koje se još uvek nalaze u početnoj fazi razvoja, imaju potencijal da ugroze dominantnu ulogu gotovog novca u oblasti plaćanja na malo i da učine transakcije na malo mnogo lakšim i jeftinijim za potrošače i trgovce.

Elektronski novac predstavlja sistem koji omogućava nekoj osobi da plati robu ili usluge prenoseći brojeve sa jednog računara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim papirnim novčanicama, brojevi, elektronskog novca su unikatni. Svaki elektronski novac emituje neka banka i on predstavlja određenu sumu stvarnog novca. Jedna od ključnih osobina elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. To jest, kada je kupac poslao neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji način da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od ključnih razlika između sistema elektronskog novca i sistema baziranih na kreditnim karticama. Još jedna ključna razlika ogleda se u tome što primalac elektronskog novca može ponovo njime da se koristi.

Međutim, postoje brojni konkurentski protokoli za obavljanje transakclja, tako da još uvek nije izvesno koji će od njih postati dominantan, a time i standardan. Većina sistema elektronskog novca nastaje kada neka banka emituje elektronski novac u vidu brojeva koji nose odredenu vrednost, recimo pet dolara. Da biste dobili ovakav elektronski novac morate imati račun kod ove banke; kada kupujete elektronski novac, pravi novac se povlači sa vašeg računa. Elektronskim novcem možete platiti trgovcu proizvode ili usluge, a trgovac ga može deponovati u bilo kojoj banci koja učestvuje u konkretnom sistemu elektronskog novca ih ga može proslediti drugom trgovcu. Kada su u pitanju krupnije kupovine, trgovac može proveriti ispravnost elektronskog novca kontaktirajući banku koja ga je emitovala. Elektronski novac se može koristiti za on-lajn kupovinu. Potrošači koji su zainteresovani za kupovinu elektronskim novcem imaju poseban softver na svom računaru koji im omogućava da podižu novac sa svog računa u banci u svoj "novčanik" na računaru. Prilikom kupovine, oni razmenjuju ovako

27

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode ili usluge koje žele da kupe. Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, zatim, otkupljuje novac koji je trgovac doblo.

Mnoge kompanije nastoje da organizuju sisteme za plaćanje putem elektronskog novca. U stvari, kako kažu u CYBERCASH-u, oni razvijaju sistem digitalnog novca. Međutim, jedina kompanija koja će, za sada, zaista plasirala proizvode bazirane na elektronskom novcu na tržište je DIGICASH. DIGICASH, u stvari, ne prodaje proizvode bazirane na elektronskom novcu potrošačima. Njihov model poslovanja elektronskim novcem sastoji se u tome da banke licenciraju njihovu tehnoIogiju. Za sada postoje dve banke koje nude račune za elektronski novac potrošačima i trgovcima. Prva banka koja je ponudila ovakve račune bila je MARK

TWAIN banka iz Sent Luisa u Misuriju. Od marta 1996. godine je i firma EUnet iz Finske takođe počela da nudi ove račune. Termin elektronski novac se često koristi u širem smislu za označavanje čitavog niza predloženih mehanizama za plaćanje na malo. Proizvodi na bazi elektronskog novca definišu se kao proizvodi sa "uskladištenom vrednošću" ili "unapred plaćeni" proizvodi u kojima je evidencija o sredstvima ili "vrednosti", koja je na raspolaganju nekom klijentu, smeštena na nekom elektronskom uređaju koji klijent poseduje. Ovu elektronsku vrednost je kupio klijent (na isti način kao što se mogu unapred uplatiti, tj. kupiti i neki drugi instrumenti, recimo putnički ček) i ona se smanjuje svaki put kada klijent koristi ovaj uređaj za kupovinu.

Nasuprot mnogim postojećim jednonamenskim karticama (poput onih koje prodaju telefonske kompanije), namera je da proizvodi na bazi elektronskog novca služe kao opšte, višenamensko sredstvo plaćanja. Zbog toga šira definicija elektronskog novca obuhvata unapred plaćene kartice kao i unapred plaćene softverske proizvode koji koriste računarske mreže, kao što je Internet, i koji se nazivaju "digitalnim novcem".

Ovako definisani elektronski novac razlikuje se od takozvanih pristupnih proizvoda (ACCESS PRODUCTS), tj. proizvoda koji omogućavaju klijentirna da koriste elektronska sredstva i komunikacije radi pristupa uslugama koje se, inače, mogu platiti i "konvencionalno" (na primer, upotreba standardnog personalnog računara i računarske mreže, poput Interneta, za plaćanje putem kreditne kartice ili za prenos instrukclja za transfer novca između bankarskih računa). Jedina nova karakteristika ovih pristupnih šema jeste metod komunikacije (upotreba računarske mreže umesto odlaska u banku).

28

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

U toku je razvoj različitih modela elektronskog novca, a oni se značajno razlikuju po svojim odlikama. Prvo, proizvodi na bazi elektronskog novca razlikuju se po svojoj tehničkoj implementaciji. Za skladištenje unapred uplaćene vrednosti, modeli bazirani na karticama poseduju jedan specijalizovani i prenosni kompjuterski hardverski uređaj uplatiti, t'. k-upiti 1 neki dru ' 'c'mo putni@ki @ek-) i ona se smanjuje modeh bazirani na karticama poseduiu jedan specijalizovani i prenosni kompiuterski hardverski uredaj, obično mikroprocesorski čip ugrađen u plastičnu karticu, dok šeme bazirane na softveru koriste specijalizovani softver instaliran na standardnom personalnom računaru.

Drugo, institucionalna uređenja mogu da variraju. Obično će u okviru nekog modela baziranog na elektronskom novcu biti prisutna četiri tipa vršilaca usluga: (1) oni koji emituju elektronski novac, (2) mrežni operatori, (3) dobavljači i specijalizovani hardver i softver, kao i (4) oni koji vrše kliring transakcija elektronskim novcem. Sa gledišta politike, najznačajniji vršioci usluga su oni koji emituju elektronski novac, zbog toga što elektronski novac predstavlja bilansnu pasivu ovih instituclia. Nasuprot tome, mrežni operatori i dobavljači obezbeđuju samo tehničke usluge, dok su klirinške institucije obično banke ili specijalizovane kompanije u vlasništvu banaka, koje pružaju usluge slične onima koje se pružaju u vezi sa ostalim bezgotovinskim instrumentima. Obično postoji više emitenata, ali u izvesnim slučajevima može postojati samo jedan emitent, pri čemu ostale institucije "kupuju" elektronsku vrednost od emitenta i "prodaju" je potrošačima.

Treće, prolzvodi se razlikuju po načinu na koji se vrši transfer vrednosti. Neki modeli

elektronskog novca omogućavaju direktan transfer elektronskih iznosa između dva potrošača bez ikakvog posredovanja neke treće strane, recimo emitenta. Najčešći je slučaj, međutim, da su jedina dozvoljena plaćanja ona koja vrše potrošači trgovcima, a trgovci, za užvrat, moraju da deponuju uknjiženu vrednost (na primer, na kraju radnog dana trgovac prebacuje ukupnu vrednost svojoj banci, koja zatim uvećava saldo na njegovom računu za pomenuti iznos).

U vezi sa prenosivošću elektronskog novca značajan je stepen u kome se transakcije evidentiraju. Većina modela registruje izvesne detalje o transakcijama između klijenata i trgovaca u jednoj centralnoj bazi podatak-a, koja se onda može nadgledati; neki, pak, modeli predviđaju voženje samo ograničene, pa čak i nikakve evidencije o pojedinim transakcijama. U slučajevima kada su dozvoljene direktne transakcije između potrošača, one mogu da se evidentiraju samo na potrošačevom ličnom uređaju za skladištenje podataka, a mogu se

29

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

centralizovano pratiti samo kada dati potrošač kontaktira operatora datog sistema elektronskog novca (na pnmer, da bi "dopunio" karticu novom vrednošću).

Konačno, u većini modela elektronskog novca koji su trenutno u razvoju ili testiranju, "vrednost" koja je uskladištena na ovim uređajima denominirana je samo nacionalnom valutom. Moguće je, međutim, da se plaćanja obavljaju sa nekoliko različtih nacionalnih valuta.

Deo-3. C. Faktori Koji Utiču Na Razvoj Elektronskog

Novca

Brzina širenja elektronskog novca će zavisiti od motivacije emitenata, potrošača i trgovaca da se njime koriste. Potencijalni motivi za emitente obuhvataju prihode od provizija, koje se zaračunavaju potrošačima i trgovcima, i prihode od investiranja viška sredstava. Pored toga, banke koje vrše emisiju elektronskog novca imaće uštedu na troškovima zbog smanjenog rukovanja gotovinom (u meri u kojoj elektronski novac zamenjuje gotovinu). Otežavajuću okolnost mogu predstavljati troškovi prilagođavanja postojećoj ili očekivanoj budućoj regulaciji. Tražnja potrošača za elektronskim novcem zavisiće od odnosa ovih modela prema ostalim metodama plaćanja u pogledu provizija (ukoliko ih ima) koje zaračunavaju emitenti, od sigurnosti i privatnosti elektronskog novca, lakoće kojom se uređaji za skladištenje i prenos elektronskog novca mogu koristiti i spremnosti trgovaca da primaju elektronski novac.

Spremnost trgovaca da primaju elektronski novac biće uslovljena veličinom provizija koje uzimaju emitenti ili operatori, troškovima terminala i smanjenjem troškova rukovanja gotovinom. Što se tiče potrošača i trgovaca, ključni faktor biće njihova spremnost da usvoje novu tehnologiju. Većina posmatrača veruje da će širenje proizvoda na bazi elektronskog novca biti umereno u kratkom i srednjem roku ali da će, gledano na duži rok, ono biti mnogo ekstenzivnije.

30

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizvodi bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olakšaju plaćanja u svakodnevnim transakcijama na malo pa će, prema tome, predstavljati bliski supstitut bankonotama i kovanom novcu. Modeli bazirani na softveru koristili bi se za obavljanje plaćanja sa distance preko računarskih mreža, pre svega Interneta. Verovatno je da će one zameniti kako gotovinu, tako i (do izvesne mere) druge bezgotovinske instrumente plaćanja, kao što su čekovi ili nalozi za prenos.

Pošto je elektronski novac bio uveden, uglavnom, kao zamena za gotovinske transakcije, mnogi modeli postavljaju relativno niska ograničenja u pogledu maksimalne vredaosti koju može posedovati neki potrošač. Čak i kada ovakvo ograničenje ne postoji, izvesni faktori (kao što se sigurnost ovih modela i propuštena kamata koja bi se dobila držanjem sredstava u drugim oblicima) i dalje će značajno uticati na spremnost potrošača da drže velike "zalihe" elektronskog novca. Interesantno je i pitanje da li će postojati motivi za prelazak na proizvode bazirane na elektronskom novcu u zemljama koje se uglavnom oslanjaju na gotovinu kao sredstvo plaćanja, kakav je slučaj u brojnim novonastalim tržišnim ekonomijama.

Prednosti koje donose proizvodi bazirani na elektronskom novcu mogu biti veće u ekonomijama zasnovanim na gotovini ako se ovi modeli koriste, pre svega, za sitne transakcije. Međutim, u ovom slučaju bi modeli bazirani na elektronskom novcu uticali prvenstveno na kovani novac i banknote sa malom denominacijom, pa bi, u celini, imali mali uticaj na ukupan iznos gotovine u opticaju. Pored toga, mada su troškovi računarske obrade i komunikacija spektakularno opadali zadnjih godina, u mnogim novim trižišnim ekonomijama verovatno će biti vrlo skupo da se izgradi i funkcionalno osposobi infrastruktura potrebna za bezgotovinske platne sisteme na malo. Zemlje sa dobro razvijenom infrastrukturom za bezgotovinsko plaćanje na malo mogu tu infrastrukturu koristiti i za transakcije kliringa elektronskog novca, dok će se ostale zemlje opredeliti za korišćenje infrastrukture koju obezbeđuju dobro poznati operatori, poput međunarodnih organizacija za plaćanje putem kreditnih kartica.

Na slici 2 prikazan je opšti model sistema elektronskog novca. U njemu se mogu

identifikovati tri zasebna domena: (1) obračunsko-klirinški domen, u kome finansijske instituciie, klirinške banke i centralna banka izvršavaju međubankarske finansijske obaveze koje su rezultat transakcija elektronske vrednosti; (2) emisiono-operativni domen, u kome se

31

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

osniva neka struktura za emitovanje i sticanje elektronske vrednosti, kao i struktura za interakciju sa obračunsko-klirinškim domenom; (3) maloprodajni domen, u kome se odvijaju stvarni transferi vrednosti između korisnika, i to: (a) prenos (transfer vrednosti sa emitenta na korisnike), (b) plaćanje (transfer vrednosti između korisnika) i (c) depozit (transfer vrednosti sa korisnika na emitenta). U opštem modelu nije izvršeno funkcionalno podvajanje između korisnika elektronske vrednosti (potrošača i trgovaca); elektronska vrednost može se slobodno prenositi između njih. Za sada je ova pretpostavka samo teoretska, pošto još uvek ne postoji takav sistem koji pruža neograničenu prenosivost elektronske vrednosti. Zbog činjenice da ugovori u emisiono-operativnom i maloprodajnom domenu mogu značajno da variraju, nije moguće dati jedan detaljan pregled svih mogućih posebnih modela sistema elektronskog novca.

Među novim instrumentima i transakcionim mehanizmima na Internetu tri su posebno

interesantna: inteligentne kartice, digitalni novac i mikro-transakcije. Nove tehnologije elektronskog novca obuhvataju čitav niz pristupa u kojima je monetarna "vrednost", u formi elektronskih signala, smeštena bilo na plastičnu karticu (sistemi kartica sa uskladištenom vrednošću) ili na fiksni disk u računaru (sistemi digitalnog novca). Kartice sa uskladištenom vrednošću trenutno obuhvataju dve bazične tehnologije: (1) kartice sa uskladištenom vrednošću na magnetnoj traci i (2) kartice sa uskladištenom vrednošću na mikročipu (tzv. inteligentne kartice). Inteligentna kartica ima ugrađen mikročip koji joj omogućava obavljanje niza različitih funkcija. Ove kartice omogućavaju potrošačima da potpuno odvojeno i bezbedno drže veći broj aplikacija na jednoj jedinoj kartici. Danas su na raspolaganju brojne aplikacije za inteligentne kartice, pa tako jedna jedina inteligentna kartica može da služi kao kreditna kartica, debitna kartica, novanik za uskladištenje elektronskog novca, lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica... Inteligentne kartice imaju veliki potencijal kao prenosni uređaji, kao nosioci tzv. "AA" elektronskog bankarstva. U MASTERCARD-u su uvereni da će koncept inteligentnih kartica ubrzo prevladati. Razlozi za to su brojni. Inteligentne kartice omogućavaju kupcima da kupuju iz fotelje (preko niza novih kanala distribucije kao što su telefon, interaktivna televizija i Internet), pa čak i dok putuju - uz pomoć prenosnog računara i mobilnog telefona. U stvari, u novije vreme primetna su sve jača nastojanja da se tehnologija inteligentnih kartica implementira u oblastima telekomunikaclja, transporta, personalnih računara, softvera... Na primer, planira se da čitači inteligentnih kartica postanu standardna oprema personalnih računara sa popularnom Microsoft Windows platformom. Navedena

32

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

prednost inteligentne kartice jeste njena multifunkcionalnost, a njena prava vrednost je u kombinaciji njenih funkclja.

SLIKA 2.: Opšti model sistema elektronskog novca

EMISIONO – OPERATIVNI

DOMEN

KLIRINŠKO – OBRAČUNSKI DOMEN

OPERATOR SISTEMA

EMITENT

POSLOVNA BANKA ILI NEKA

DRUGA INSTITUCIJA

KORISNIK 1

KORISNIK 2

KORISNIK N

MALOPRODAJNI DOMEN

plaćanja plaćanja

Depozit

Depozit

Depozit

Prenos

Prenos

Međ

uban

kars

ki

tran

sfer

Međ

uban

kars

ki

tran

sfer

Operativni ugovori

Operativni ugovori

Potraživanje

Tokovi elektronskog novca Ostali tokovi

33

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim novčanicama koje su, u vidu digitalnih signala, smeštene na fiksni disk u računaru ili na mikročip implementiranim u plastičnu karticu. U suštini, postoje dve različite vrste novca zasnovanog na digitalnim novčanicama. Kod prve vrste se, upotrebom specifičnih kriptografskih metoda, može postićl anonimnost digitalnog novca. U tom slučaju ni finansijska institucija ni trgovac ne mogu uspostaviti vezu između potrošača i novčanica koje je on koristio. Finansijska institucija zna kom potrošaču su novčanice prenete na početku. Druga vrsta digitalnog, novca zasniva se na novčanicama sa mogućnošću identifikacije potrošača, što omogućava finansijskoj instituciji da identifikuje potrošača i da prati plaćanja u kojima je data novčanica bila korišćena. Pored toga, proces plaćanja digitalnim novčanicama može biti on-Iajn i off-Iajn. Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema zasnovanih na digitalnom novcu. Najpoznatiji on-lajn sistemi su E-CASH i NETCASH. Najpoznatiji off-Iajn sistemi su MONDEX i VISACASH. E-CASH je anonimni digitalni novac koji je razvila firma DIGICASH, a od 1995. godine nudi ga MARK TWAIN banka iz Sent Luisa. Pored toga, od oktobra 1997. godine, u okviru pilot-projekta, E-CASH je ponudila i DEUTSCHEBANK A.G. iz Frakfurta. Danas se E-CASH-om obavlja velika većina digitalnih transakcija na Internetu, ali je njegova budućnost neizvesna zbog odlučnog insistiranja na potpunoj anonimnosti, čime je ukinuta bilo kakva mogućnost za praćenje transakcija. NETCASH

metoda razvijena je na Univerzitetu Južne Kalifornlje (UNIVERSITY OF SOUTHERN CALIFORNIA). Karakteristike ovog sistema su upotreba već postojećih računovodstvenih sistema i procedura u finansijskim institucijama i delimična anonimnost transakcija. MONDEX je sistem digitalnog novca koji razvija firma MONDEX U.K., sada deo kompanlie MASTERCARD. Kao što je to slučaj sa E-CASH sistemom, i MONDEX koristi sertifikate koji glase na donosioca - novac se smešta na korisnikovu karticu. Međutim, za razliku od E-CASH-a, MONDEX novac se može prenositi sa jedne kartice na drugu beskonačan broj puta, bez potrebe nekog centralizovanog kliringa ili verifikacije od strane neke banke. Iako predstavlja trenutno najbolje osmišljeni sistem digitalnog novca, koji je po svojim karakteristikama najpribližniji realnom novcu, MONDEX

sistem se suočava sa izvesnim problemima. Jedan od najvećih problema je to što je potrebno da potrošači poseduju čitače kartica. Ovaj problem je, donekle, ublažen pojavom jeftinih čitača kartica koje razvijaju firme VEFIFONE i INTELIDATA. Pred MONDEX sistemom, međutim, stoji mnogo značajnija barijera ekonomske prirode: ovaj sistem ne zahteva nužno prisustvo banaka, tako da bankama nije jasno kako će profitirati na njemu. Ovaj ekonomski problem pokušala je da razreši kompanija VISA razvojem svog VISACASH sistema koji se, takođe, zasniva na karticama sa ugrađenim mikročipom. U VISACASH sistemu ma koja Visa banka može da emituje VISACASH i da profitira od takve emisije. Mada je VisaCash sistem,

34

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

posmatrano iz finansijske perspektive, povoljniji za bankarsku industriju, nedostaje mu multifunkcionalnost i priIagodljivost MONDEX sistema. Naime, da bi se bankarskoj industriji omogućilo da profitira od emisije VISACASH-a, u ovom sistemu ne postoji mogućnost direktnih transakcija "s kartice na karticu".

Mikro-plaćanja (pa čak i piko-plaćanja) su termini koji se sve češće čuju na Internetu. Mikro-plaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti (u rasponu od nekoliko dolara do nekollko centl, pa i manje), koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima. Mikro-plaćanja sada čine graničnu oblast elektronskog plaćanja i predmet su interesovanja i rasprava među protagonistima i analitičarima elektronske trgovine. Ova oblast je predmet ubrzanog istrazivanja i razvoja mada je, do sada, izgrađen samo mall broj funkcionalnih sistema. Najpoznatiji među njima su MILLICENT, CYBERCOIN i NETBILL. Millicent je projekat koji je razvijen u istrazivačko-razvojnom odeljenju DEC korporacije (DIGITAL EQUIPMENT CORPORATION). Dizajniran je tako da podržava kupovine u iznosima od jednog centa, pa čak i manjim da bi se postigao ovaj cilj, u MILLICENT

sistemu žrtvovane su neke pogodnosti koje pružaju drugi modeli: on ne nudi anonimnost i konačnost plaćanja. NETBILL je istraživački projekat koji je započet na Institutu za informacione tehnologije pri CARNEGIE MELLON univerzitetu, u saradnji sa MELLON BANK-om i Visa-om, a delom su ga finansirale i Nacionalna fondacija za nauku (NSF) i Agencija za napredne istraživačke-projekte (ARPA). U ovom sistemu NETBILL ima ulogu treće strane, koja vrši proveru autentičnosti, upravlja računima, vrši obradu transakija i fakturisanje informisanje klijenata i korisnika u mreži. Firma CYBERCASH predstavlja je svoju verziju sistema digitalnog novca za mikro-plaćanja oktobra 1996. godine, pod nazivom CYBERCOIN. U suštini, ovaj sistem se zasniva na računovodstvenom transferu odgovarajućih iznosa. CyberCash vrši transfer novca sa potrošačevog privremenog računa na trgovčev privremeni račun koji su, posebno za tu namenu, kreirani u CYBERCASH banci u Virdžiniji. Postoji i više drugih projekata za mikroplaćanja. CLICKSHARE, kompanija iz Masačusetsa, koja namerava da se specijalizuje u oblasti mikroplaćanja, lansirala je sopstveni sistem za mikroplaćanja na Internetu koji je prilagođen elektronskim novinama i magazinima.

Daleko najambiciozniji projekat u oblasti Internet bankarstva je projekat elektronskog monetarnog sistema (ELECTRONIC MONETARY SYSTEM - EMS), koga je predstavio SHOLOM

ROSEN, rukovodilac sektora za nove tehnologije u CITIBANK-u. Elektronski monetarni sistem je krajnje fleksibilan i bezbedan platni sistem. On predstavlja pokušaj izgradnje jednog

35

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

sveobuhvatnog sistema elektronskog novca koji će zadovoljiti interese regulatornih vlasti, bankarskog sistema i tehnologije, koja se sve brže menja. Ovo je prvi sistem koji će podržati, na bezbedan način, plaćanja elektronskim novcem kako za klijente na malo tako i za klijente na veliko. EMS novčanice mogu se, na zahtev, kreirati u ma kojoj valuti. Svaka novčanica sadrži potpuni trag za reviziju. Zbog mogućnosti zloupotrebe elektronskog novca, EMS je dizajniran tako da sadrži tri osnovna principa bezbednosti: prevenciju, detekciju i lokalizaciju. EMS obezbeđuje infrastrukturu za aplikacije kao što su: plaćanja na malo na mestu prodaje/usluge, elektronska plaćanja izmedu korporacija, međubankarska plaćanja i devizna plaćanja. Ova tehnologija se, takođe, proteže daleko izvan pukog bezbednog trasfera novca. Dodatna tehnologija razrešava potrebe za obradu i bezbednost transakcilja u vezi s trgovinom preko otvorenih mreža. Jedan od osnovnih rizika prilikom poslovanja preko otvorenih mreža jeste rizik od prekida transakclje. Zbog toga je, u okviru EMS-a, dizajnirana jedna prateća tehnologija, pod nazivom TRUSTED AGENT (agent od poverenja), koja će garantovati plaćanje i isporuku elektronske robe i usluga preko otvorenih mreža. Mada su ciljevi EMS-a ambiciozni, njegova implementacija će biti progresivna i vremenski programirana. Projekat je započet 1991. godine, a pilot-testovi su lansirani 1997.

36

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-4. Moguće Ekonomske Posledice

Elektronskog Novca I

Elektronskog Bankarstva

Sposobnost elektronskog novca da slobodno "struji" preko državnih granica (koja se naziva i transnacionalnošću elektronskog novca) dodatno utiče na koristi i eventualne probleme u vezi s elektronskim novcem, pa može da ima značajne međunarodne posledice. Sa ekonomskog gledišta, transnacionalnost je najznačajnija karakteristika elektronskog novca. Kada bi se elektronski novac ponašao poput tradicionalnih valuta, tj. kada bi cirkulisao samo u okviru nacionalnih granica i bio kontrolisan od strane centralnih monetarnih organa onda, verovatno, ne bi postojale neke ozbiljnije ekonomske posledice u vezi s njim. U tom slučaju, elektronski novac ne bi bio ništa drugo do pogodniji metod za obavljanje transakcija, kao što su, recimo, kreditne kartice. Međutim, transnacionalnost elektronskog novca ima potencijal da prouzrokuje konflikt između sajberspejsa i država. Ako bi se se neki elektronski novac uspešno proširio na susedne države, to bi moglo da dovede do ekonomskih sukoba između država.

Ekonomske posledice transakcija elektronskim novcem još uvek nisu detaljno ispitane. Po nekima, jedna od značajnih ekonomskih posledica elektronskog novca jeste slobodna emisija privatnih valuta od strane komercijalnih banaka i drugih firmi. Međutim, ako se podsetimo istorije novca, videćemo da nije lako privatno-emitovanu valutu učiniti kredibilnom u očima javnosti. Sve dok postoji konkurencija među bankama, neke od njih će morati da bankrotiraju. Ništa nije poraznije po kredibilitet privatno-emitovanog novca od bankrotstva banke koja ga je emitovala.Elektronski novac ne poznaje državne granice. Njega ne kontroliše ni jedna centralna banka iz bilo koje države. Neslućena efikasnost međunarodnih plaćanja elektronskim novcem zaista može povećati nestabilnost globalnog monetarnog sistema. Ova efikasnost, realno, može dovesti do konflikta između emitenata i korisnika elektronskog novca s jedne, i centralnih banaka pojedinih država s druge strane.

37

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-4. A. Povećana Efikasnost Transakcija

Elektronski novac će učiniti transakclje efikasnijim na više načina. Prvo, elektronski novac će učiniti transakcije jeftinim zbog toga što su troškovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni način, konvencionalne banke moraju da imaju ogranke, službenike, bankomate i specifične sisteme za elektronske transakcije. S obzirom na to da elektronski novac koristi već postojeću mrežu (Internet) i računare svojih korisnika, troškovi transfera elektronskog novca mnogo su manji - gotovo da ih i nema. Kod transakcija koje se obavljaju preko Interneta bankarske provizije jednake su nuli, kao što je slučaj sa MARK TWAIN bankom.

Niski troškovi plaćanja omogućavaju i mikro-plaćanja, u iznosima od 50 centi, 10 centi, pa i manjim, što će verovatno dovesti do stvaranja jednog novog sistema distribucije i provizija za muziku, video materijal i računarski softver. "Superdistribucija" je samo jedna od praktičnih primena. Mogućnost obavljanja mikro-plaćanja može, takođe, da predstavlja rešenje za plaćanje provizija autorima i izdavanjima za korišćenje materijala sa zaštićenim pravima u elektronskom obliku. Drugo, zbog činjenice da Internet ne poznaje političke granice, ne poznaje ih ni elektronski novac. Prema tome, troškovi transfera u okviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera između različitih zemalja. Troškovi međunarodnih transfera novca, koji su sada mnogo veći od troškova transfera novca unutar neke zemlje, biće dramatično smanjeni. Na primer, danas je potrebno više od nedelju dana da bi se neka mala suma novca poslala nekoj stranoj banci. Međutim, kada bi ta strana banka prihvatala elektronski novac, ovaj rok bi bio dramatično skraćen.

Treće, plaćanja elektronskim novcem može da koristi svako ko ima pristup Internetu i

nekoj banci na Internetu. Plaćanja putem kreditnih kartica ograničena su samo na ovlašćene trgovine, odnosno na preduzeća koja imaju tzv. status trgovca. Status trgovca nije lako steći, a to pogotovo važi za mala preduzeća, koja emitenti kreditnih/debitnih kartica smatraju visokorizičnim i vrlo su oprezni prilikom dodeljivanja statusa trgovca ovakvim preduzećima. Kod elektronskog novca, međutim, moguća su plaćanja između dve osobe. Zbog toga čak i najmanja preduzeća mogu koristiti elektronski novac za sve vrste transakcija.

38

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Posledica ovog efekta jeste pojava novih poslovnih mogućnosti i ekspanzija ekonomske aktivnosti na Internetu. Čak i mala preduzeća moći će da trguju sa potrošačima širom sveta. Multinacionalna mala preduzeća postaće nova dinamična snaga u lokalnim i regionalnim ekonomijama. Međutimi, koristi će imati i velike firme. One će uvideti da je elektronski novac efikasniji za međunarodna plaćanja, što će dovesti do jeftinijih i sofisticiranijih usluga za većinu kIijenata.

Deo-4. B. Problem Oporezivanja

Elektronski novac može da prouzrokuje izvesne probleme, delom i zbog toga što omogućava transakclje izvan nacionalnih granica. Zbog ovakvih transakcija može se javiti problem oporezivanja transakcija na Internetu. Pretpostavimo da neki proizvođač softvera iz Nemačke koristi servere u Sjedinjenim Državama za prodaju svog softvera nekom klijentu iz Japana. Koje bi se poreske stope primenjivale u ovom slučaju? Koja zemlja bi trebalo da ubere ovaj porez? Konfliki oko međunarodnog oporezivanja elektronske trgovine, koji su do sada bili samo sporadični, vrlo brzo će se intenzivirati. U tom slučaju biće potrebno izgraditi jedan potpuno novi pogled na međunarodno oporezivanje. S obzirom na to da je elektronski novac nemoguće pratiti, on ne ostavlja nikakvu evidenciju poreskim organima da prate transakclje, zbog čega će oporezivanje biti veoma otežano, ćak i kada se izvrši usklađivanje razIičitih poreskih regulaclja.

Deo-4. C. Makroekonomski Efekti Elektronskog

Novca

Neki autori smatraju da je elektronski novac nezavisan od državne regulacije zbog toga što ga emituju privatne firme, te da zbog toga on uživa neku vrstu monetarne slobode. Međutim, pošto je teško poverovati u to da će javnost imati poverenja u privatno-emitovanu valutu, koja nije pod državnom kontrolom, pretpostavićemo da je elektronski novac samo predstavnik realnog novca. Drugim rečima, elektronski novac će se emitovati pod istim uslovima kao i realni novac i moći će u bilo koje vreme da se zameni za realni novac.

39

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Preduslovi koji čine državno-emitovani novac kredibilnim ne važe za privatno emitovanu valutu. Državno-emitovana valuta je zvanična valuta date zemlje i nju, uprkos njenoj vrednosti, koriste građani date zemlje. U okviru jedne zemlje postoji samo jedna zvanična valuta, za koju nema alternative. Ove pretpostavke ne važe za privatno-emitovanu valutu. Ako vrednost neke privatno-emitovane valute počne da opada, oni koji je koriste nastojaće da je se što pre otarase. To će ubrzati deprecijaciju date valute i, u krajnjem slučaju, dovešće do bankrotstva njenog emitenta. Ovakva nestabilnost odvraćivaće javnost od upotrebe privatno-emitovane valute.

Ako je vrednost elektronskog novca potpuno jednaka vrednosti realnog novca, onda je elektronski novac konvertibilan u realni novac u bilo koje vreme. Da bi ovo bilo moguće, elektronski novac mora da bude kreiran (ili pokriven) od strane neke banke samo upotrebom realnog novca kao baze, kako bi se obezbedila njegova konvertibilnost.

Deo-4. C.1. Efekat Na Devizne Kurseve

Elektronski novac može potencijalno da poveća nestabilnost deviznih kurseva. S obzirom na našu pretpostavku da je elektronski novac predstavnik realne valute mora postojati određeni devizni kurs koji će za njega važiti. Da bi to bilo moguće, mora postojati devizno tržište u sajberspejsu. U realnom svetu samo određeni ljudi, kao što su profesionalni dileri, bankari i trgovinske firme, mogu učestvovati na deviznim tržištima. Nasuprot tome, u sajberspejsu će svi moći da učestvuju na ovom tržištu, zbog toga što su provizije mnogo manje, a ljudi nisu vezani za nacionalne granice. Ovako masovno učešće može da prouzrokuje nestabilnost deviznih kurseva (vidi sliku 3).

Na primer, "elektronski dolar" može se razmenjivati za "elektronski jen" upotrebom realnog svetskog deviznog kursa kao osnove. Devizni kursevi u sajberspejsu i u realnom svetu trebalo bi da budu jednaki. Ako to nije slučaj arbitražne transakcije bi odmah izjednačile virtuelni i realni devizni kurs.

40

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Međutim, razlike između virtuelnih i realnih deviznih tržišta će postojati. Prvo, provizije

za razmenu jedne elektronske valute za drugu elektronsku valutu trebalo bi da budu niže od provizija za razmenu realnog novca, s obzirom na to da je razmena elektronskog novca čisto elektronska aktivnost. U realnom svetu razlika između prodajnog i kupovnog kursa iznosi oko 2% za prosečnog klijenta. Ovakvi kursevi odražavaju troškove skladištenja realnih novčanica u raznim valutama, troškove održavanja ogranaka koji će čuvati ove valute i troškove osoblja zaposlenog u tim ograncima. Većina ovih troškova biće eliminisana kod elektronskog novca. Prema tome, provizija za razmenu elektronskog novca treba da bude vrlo mala. Ovakvo smanjenje provizija za razmenu podstaći će veće učešće na deviznim tržištima.

SLIKA 3.: Uticaj elektronskog novca na devizne kurseve

SAJBERSPEJS

Devizno

tržište

Elektronski novac

Jen Dolar

Jen Dolar

REALNI SVET

41

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Drugo, korisnici elektronskog novca koristiće Intemet da bi svoje modele potrošnje proširili u geografskom smislu. Zbog toga će nastojati da raspolažu većim brojem "elektronskih valuta" bazirarum na realnim valutama u različitim zemljama. U realnom svetu, potrošači pri ruci obično imaju valutu samo jedne države. U virtuelnom svetu (sajberspejsu), potrošači mogu na disku svog računara imati uskladišten veći broj valuta. U slučaju da dođe do deprecjacije neke od tih valuta potrošači će, verovatno, nastojati da zamene tu vrstu elektronskog novca za neki vredniji i stabilniji oblik elektronskog novca. Drugim rečima, postojaće podsticaji za špekulacije elektronskim valutama. Postojanje obimnijih špekulacija elektronskim valutama može da dovede do destabilizacije deviznih kurseva. Špekulativno ponašanje može da ubrza početnu deprecijaciju ma koje date valute i da poveća fluktuacije na tržištu.

Naravno, povećanje broja učesnika može da dovede do stabilizovanja tržišta ako su očekivanja učesnika nezavisna od očekivanja drugih učesnika. Ali, ako se očekivanja učesnika baziraju na očekivanjima drugih učesnika, to će dovesti do destabilizacije tržišta i do špekulativnih transakcija. Masovno učešće javnosti u virtuelnim špekulacijama može da dovede do destabilizovanja datog deviznog kursa, imajući u vidu da su virtuelni devizni kursevi povezani sa realnim deviznim kursevima.

Deo-4. C.2. Efekat Na Novčanu Masu

Elektronski novac može da utiče na novčanu masu u realnom svetu. Oni koji koriste elektronski novac deponuju realni novac u neku banku i, u zamenu za njega, traže elektronski novac. Ako banka koja emituje elektronski novac ne nudi kredite u formi elektronskog novca, iznos elektronskog novca biće određen iznosom deponovanog realnog novca. U ovom slučaju neće doći do kreiranja novog novca.Međutim, ako se ekonomija Interneta širi, banke mogu da odobravaju potrošačima kredite u formi elektronskog novca. Banke će krenuti u jedan virtuelni, delimični sistem rezervi, paralelan sa onim u realnom svetu. Doći će do kreiranja novog novca. Drugim rečima, ukupan iznos elektronskog novca premašiće iznos deponovanog realnog novca.

42

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Kada banke u sajberspejsu počnu da odobravaju kredite u elektronskom novcu, iznos elektronskog novca će nadmašiti iznos rezervi u realnom novcu (kreiranje novca). Fluktuacije novčane tražnje u sajberspejsu uticaće na novčanu masu u realnom svetu. Poznato je da svako kreiranje novca može da dovede do eventualnog bankrotstva. Međutim, s obzirom na to da u sajberspejsu ne postoji centralna banka, bankrotsvo banaka bi dovelo do lančane reakclje, tj. do finansijske krize (vidi sliku 4).

Kao i u realnom svetu, postojaće monetarni multiplikator elektronskog novca.

"Monetarni multiplikator", u ovom slučaju, predstavlja odnos emitovanog elektronskog novca prema deponovanom realnom novcu (rezervama) u ovoj sajberekonomiji. Ako se ova virtuelna ekonomija razvija poput normalnih, realnih ekonomija, može se očekivati da ovaj proces evolulra tokom vremena.

SLIKA 4.: Uticaj elektronskog novca na novčanu masu

SAJBERSPEJS

Kreiranje novca

Jen

Jen Dolar REALNI SVET

Dolar

Novčana masa

Novčana masa elektronskih dolara

Kreiranje novca

43

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Ovakvo kretanje znači da novac u sajberspejsu fluktuira sa aktivnošću virtuelne ekonomije što, za uzvrat, može imati uticaj na realnu svetsk-u novčanu masu. Pretpostavimo da se virtuelna ekonomija širi, izazivajući privremeni nedostatak elektronskog novca. Tražnja za elektronskim novcem značiće transfer realnog novca u elektronske banke. Sajberspejs će apsorbovati realni novac a, za uzvrat, smanjiće novčanu masu u realnom svetu.

Ova vrsta interakclje nlje nova. U realnom svetu, ekonomska ekspanzija jedne zemlje povećava kamatne stope u toj zemji, što prouzrokuje priliv kapitala iz drugih zemalja i smanjenje novčane mase u tim zemljama. Međutim, u sajberspejsu postoje drugi složeni faktori. Prvo, s obzirom na to da je elektronski novac predstavnik realnog novca, interakcija sa novčanom masom biće mnogo neposrednija i brža. U realnom svetu na brzinu i iznos kapitalnih tokova utiču geografske barijere i fluktuacije deviznih kurseva. Ove barijere su minimalne u slučaju elektronskog novca. Zbog toga, interakcija između sajberspejsa i neke nacionalne ekonomije može biti mnogo neposrednija i brža nego u slučaju interakcije dveju nacionalnih ekonomija. Drugo, imajući u vidu da u sajberspejsu ne postoje granice, kao ni centralni monetarni ogran, "elektronski dolari" mogu se emitovati bilo gde u svetu. Ovi faktori će, u velikoj meri, otežati monetarnu kontrolu od strane centralnih banaka.

Deo-4. C.3. Finansijske Krize

Kao što smo ranije napomenuli, ako banke počnu da kreiraju novi novac u obliku elektronsog novca, postojaće mogućnost njihovog bankrotstva, a lančana reakcija može lako da dovede do virtuelne finansijske krize. Banka koja emituje elektronski novac u okviru iznosa deponovanog realnog novca može da odgovori na bilo kakvu, pa i na ukupnu tražnju svojih klijenata za realnim novcem. U ovom slučaju ne postoji verovatnoća da će doći do njenog bankrotstva, pa je lančana reakclja eliminisana. Ipak, prirodna evolucija virtuelnih finansija će verovatno slediti evoluciju finansija u realnom svetu. Banke će plasirati kredite u elektronskom novcu koji prevazilaze iznos deponovanog realnog novca. Ovakvo kretanje može dovesti do bankrotstva date virtuelne banke, kao i do lančanog bankrotstva drugih banaka.

44

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

U realnom svetu, obezbeđenje od ovakvog razvoja događaja pružaju centralne banke i druge institucije (recimo, Federalna korporacija za osiguranje depozita FDIC - u Sjedinjenim Državama). U sajberspejsu, barem za sada, ne postoji neka centralna banka koja garantuje ovakvu sigurnost. Na primer, neke vrste depozita u MARK TWAIN banci nisu osigurane od strane FDIC-a.

Moguće je da bankrotstvo jedne banke dovede do bankrotstava drugih virtuelnih banaka. KIijenti mogu pohrliti u svoje banke i zahtevaju konverziju elektronskog novca u realni novac. Ako banka nema na raspolaganju dovoljan iznos realnog novca, doći će do finansijske krize. U odsustvu jedne virtuelne centralne banke veća je mogućnost da se ovakav problem javi.

Deo-4. D. Centralne Banke I Elektronski Novac

Interesantno je da se među prvim centralnim bankama koje su ozbiljno proučavale moguće probleme u vezi s elektronskim novcem nalaze male centralne banke iz zapadne Evrope: NEDERLANDSCHE BANK i BANK OF FINLAND. lnteresovanje holandske centralne banke za elektronski novac uglavnom je podstaknuto lociranjem DIGICASH-a i sličnih preduzeća i istraživačkih centara u Holandlji. U jednom interesantnom primeru socijalizma ili državnog preduzetništva, BANK OF FINLAND je jednu podružnicu, AVANT FINLAND LTD., koja u Finskoj razvija Avant sistem gotovinskih kartica.

Nasuprot ovim malim centralnim bankama, mnogo moćnije centralne banke započele su sa istraživanjem novih tehnologija prilično kasno. Izvesno vreme je reakcija BUNDESBANKE

na elektronski novac bila negde između sumnjičavosti i prezira. I u Sjedinjenim Državama ovaj problem se proučava tek odnedavno. Vlada Sjedinjenih Država ima uzdržan stav prema elektronskom novcu i nerado koči razvoj novih tehnika i tehnologija plaćanja u privatnom sektoru. Većinu standarda – u oblasti elektronskog novca i elektronskih plaćanja razvijaju i diktiraju firme iz privatnog sektora.

45

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Nedavno je radna grupa Evropske Unije, zadužena za sisteme plaćanja, prezentirala studije novih platnih tehnologija veću Evropskog monetarnog instituta (EMI), koje čini embrion Evropske centralne banke. U svojoj studiji o karticama sa unapred uplaćenom vrednošću (maj 1994. godine) ova radna grupa zatražila je ograničenje emitovanja elektronskog novca na "kreditne institucije"; drugim rečima, na banke. Ovakav pristup može biti logičan bilo kom centralnom bankaru zbog toga što su banke već podložne nadzoru. Međutim, zbog lakoće kojom nebankarske institucije sada mogu da emituju novac, u holandskoj centralnoj banci smatraju da regulaciji treba budu podložni svi emitenti elektronskog novca, kao banke tako i nebankarske institucije.

Aprila 1996. Savet guvernera Sistema federalnih rezervi objavio je predlog modernizacije Regulacije E, osnovne državne regulacije koja se odnosi na elektronske finansijske transakcije u Sjedinjenim Državama. U novoj regulaciji po prvi put su ustanovljena pravila za kartice sa uskladištenom vrednošću, a u Kongresu je podneto nekoliko amandmana koji menjaju Zakon o elektronskom transferu novca. Još uvek je otvoreno pitanje da li će se na banke koje emituju elektronski novac primenjivaiti ista stopa rezervi koja važi za štedne i čekovne račune. Danas za većinu banaka stopa rezervi iznosi samo 3%. Drugim rečima, za svaki "elektronski dolar" koji kreira neka banka potrebno je imati rezerve od svega tri centa.

Na osnovu, trenutno važećih zakona u Sjedinjenim Državama, nebankarske institucije su slobodne da emituju višenamenske kartice bez ikakvih obaveznih rezervi. Međutim, ove "nebankarske" kartice nisu zaštićene od strane FDIC-a. Zato holandski centralni bankari smatraju da svi emitenti elektronskog novca, kako banke tako i nebankarske institucije, moraju biti nadgledane od strane monetarnih i bankarskih vlasti. Pored toga, uobičajena definicija banke definitivno je zastarela. Mnogi su prmetili da firme kao što su MICROSOFT, AT&T ili druge telekomunikacione i softverske firme, nisu daleko od momenta kada će početi da se bave bankarskim poslovanjem. Koja uloga preostaje centralnim bankama?

Čak i ako postoji mala tražnja javnosti za pasivom centralne banke, centralne banke

ostaju jedini izvor nacionalne valute koja je neophodna za obračun domaćih poreskih obaveza. Centralne banke pružaju usluge finalnog obračuna. Finalni obračun predstavlja krajnju, zvanično garantovanu razmenu vrednosti između deponenata banke rezervi, kojim se omogućava banka da verifikuju razmenu vrednosti između svojih klijenata. Finalni obračun može se izvršiti na bruto osnovi, što banke rezervi čine u slučaju trenutnih, neopozivih

46

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Fedvajer transfera, ili na neto osnovi, što banke rezervi čine pri obračunu, na kraju radnog dana, neutralnih pozicija svojih deponenata koji pripadaju nekoj multilateralnoj klirinškoj banci, kao što je CHIPS.

Imajući ovo u vidu, obračunska funkcija centralne banke ostaće čak i kada novac centralne banke ne bude u široj upotrebi. Drugim rečima, novac centralne banke se možda neće koristiti kao sredstvo za skladištenje vrednosti na kraći ili duži rok, ali će ipak biti potreban kao mehanizam za transfer vrednosti. Uprkos svemu, centralna banka će još uvek morati da obavlja funkciju održavanja konstantne kupovne moći datog standarda vrednosti ili obračunske jedinice. "Čak i kada se dugoročna ravnotežna vrednost domaće tražnje za primarnim novcem približi nuli, političke vlasti mogu još uvek da kontrolišu uslove pod kojima bi institucije platnog sistema sticale novac za isplatu dugova centralnoj banci u toku dana, kao i uslove pod kojima bi se institucije mogle "otarasiti" viška novca alumuliranog tokom dana kako bi održale nulti bilans. Plaćanja i prilivi Ministarstva finansija i centralne banke biće kritični faktori pri utvrđivanju da li su depozitne institucije razvile jednu agregatnu neto kreditnu ili neto debitnu poziciju u toku dana, baš kao što je to slučaj danas.

Deo-4. E. Uticaj Kartica Sa Uskladištenom

Vrednošću I Elektronskog Novca Na

Monetarnu Politiku

Uticaj kartica sa uskladištenom vrednošću i elektronskog novca na monetarnu politiku razmotren je na primeru Sjedinjenih Država, ne samo zbog toga što su proizvodi na bazi elektronskog novca najrazvijeniji u ovoj državi, već i zbog toga što je ova problematika najviše izučavana u Sjedinjenim Državama. Može se, međutim, očekivati da će ovaj uticaj biti, manje ili više, sličan i u drugim razvijenim ekonomijama.

47

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Uticaj kartica sa uskladištenom vrednošću i elektronskog novca na monetarnu politiku SAD je zanemarljiv, uz jedan izuzetak. Jedini značajniji problem u monetarnoj politici biće taj što će federalna vlada izgubiti prihode, to jest, kamatne uštede od kojih država profitira emisijom nekamatonosnog duga u formi valute... Izmena u strukturi kredita od državno-emitovane valute ka privatno-emitovanim karticama sa usklađenom vrednošću u iznosu od 10 miIijardi dolara koštala bi federalnu vladu oko 600 miliona dolara godišnje ... to jest, njen godišnji budžetski deficit bi se uvećao za ovaj iznos zbog toga što bi ona morala da emituje dodatnih 10 milijardi dolara u formi kamatonosnog duga Ministarstva finansija.

Vlada može da povrati nešto od ovog izgubljenog prihoda tretirajući neizmerne obaveze po osnovu kartica sa uskladištenom vrednošću i po osnovu elektronskog novca kao ekvivalent bankarskih depozita, usled čega bi ovaj iznos onda bio podložan obaveznim rezervama. Tehnički, vlasnici depozita koji su podložni obaveznim rezervama primorani su da daju jedan beskamatni zajam federalnoj vladi, koji prolazi kroz bankarski sistem. Ovakvo "oporezivanje" putem obaveznih rezervi, međutim, ometalo bi upotrebu kartica sa uskladištenom vrednošću, smanjujući njihovu profitabilnost za emitente ovih kartica. Prema tome, opšti je zaključak da će sve raširenija upotreba kartica sa uskladištenom vrednošću i elektronskog novca uticati na izvesno povećanje budžetskog deficita.

Elektronski novac neće imati nikakav drugi uticaj na monetarnu politiku, zbog toga što se monetarna politika Sjedinjenih Država danas u celosti sastoji od aktivnosti Federalnih rezervi na signaliziranju kamatnih stopa. Nasuprot opštem verovanju, Federalne rezerve ne kontrolišu novčanu masu, iz dva razloga. Prvo, Federalne rezerve, za račun Ministarstva finansija SAD, pasivno nude bilo koju količinu novca koju ljudi dobrovoljno žele da drže. Ova pasivnost postoji zbog toga što federalna vlada ne može više da ubacuje novac u opticaj, s obzirom na to da ona ne plaća svoje račune i druge obaveze novcem.

Isto tako, deo novčane mase u obliku depozita koji su podložni rezervama, u potpunosti je uslovljen tražnjom. Pošto Federalne rezerve ne kontrolišu novčanu masu, tretiranie neizmirenih obaveza po osnovu kartica sa uskladištenom vrednošću i po osnovu elektronskog novca kao ekvivalenta bankarskih depozita neće imati uticaj na monetarnu politiku.

48

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-4. F. Pravni Aspekt Elektronskog Novca

Transakcije elektronskim novcem i sistemi elektronskog novca nameću brojna pitanja u vezi s njihovim pravnim tretmanom na osnovu trenutno važećih zakona o bankarstvu. Neka od ovih pitanja su od primarne važnosti za one koji će koristiti elektronski novac - potrošače i komercijalne krugove (emitenti, platni serveri, trgovci) - dok su druga pitanja od primarnog značaja za centralne banke, kreatore politike i ostale koji se bave monetarnom politikom, deviznim pitanjima i funkcionisanjem platnih sistema. Postoje, naravno, i pitanja koja su od podjednakog značaja za sve.

Ovde ćemo se osvrnuti na zakonodavstvo Sjedinjenih Država, koje je u ovom pogledu otišlo najdalje, mada ne i dovoljno daleko. Federalne rezerve trenutno proučavaju brojne pomenute probleme, a od nedavno postoji i izrazito interesovanje u Kongresu za regavanje ovih problema, tako da njihova konkretna rešenja tek treba očekivati.

Deo-4. F.1. Problemi Korisnika Elektronskog Novca

Deo-4. F.1.#1. Problemi Bankarske Regulacije

Korisnici elektronskog novca su potrošači, emitenti, operatori sistema i trgovci. U vezi s emitentima i njihovim pravnim tretmanom postoje određena pitanja koja su od suštinskog značaja. Jedno od osnovnih pitanja u vezi s pravnim tretmanom emitenata elektronskog novca jeste: Da li čin emitovanja elektronskog novca od strane nekog entiteta koji nema državnu licencu depozitne instituciie znači da taj entitet treba da pribavi državnu Iicencu, i da bude podložan pravnim zahtevima kapitalizacijom, rezervama, osiguranjem depozita, finansijskim

49

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

izveštavanjem, revizijom i ostalim pravnim zahtevima kojima su podložne finansijske institucije sa državnom licencom? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, važno je proučiti funkcije i koje obavlja neki emitent. Za emitenta koji emituje kartice sa uskladištenom vrednošću nekom potrošaču, a potom čuva sredstva primljena od potrošača koja će se, nakon što potrošača upotrebi karticu, prebaciti i isporučiti nekoj trećoj strani, može se s pravom smatrati da je "uključen u poslove bankarstva" na osnovu relevantnih definicija ove fraze. Nasuprot ovome, neka treća strana koja ne čuva ovakva sredstva verovatno se neće smatrati uključenom u poslove bankarstva. Od entiteta za kojeg se smatra da je uključen u poslove bankarstva zahtevaće se da pribavi bankarsku licencu i da ispuni odgovarajuće regulatorne zahteve.

Sledeće značajno pitanje je: Moraju li emitenti koji imaju licencu depozitnih institucija tretirati pasivu koja se odnosi na kartice sa uskladištenom vrednošću kao "depozite po videnju" (tj. kao pasivu koja je podložna obaveznim rezervama) pri obračunavanju obaveznih rezervi?

Od 1980. godine od svih depozitnih institucija u Sjedinjenim Državama zahteva se da održavaju obavezne rezerve. Sa stanovišta države, obavezne rezerve garantuju bezbednost i omogućavaju vladi da kontroliše iznos kredita u opticaju, pošto povećanje obaveznih rezervi ograničava sposobnost neke institucije da odobrava kredite.

U pogledu obaveznih rezervi, pitanje koje se postavlja emitentima elektronskog novca jeste da li sredstva koja neki emitent čuva radi isplate nekoj trećoj strani koja prima elektronski novac treba smatrati transakcionim računom, na koji moraju biti obračunate rezerve. Ako se za neku instituclju koja čuva sredstva smatra da drži depozite, tj. ako se za nju smatra da je banka (depozitna instituclja), i ako korišćenje kartice sa uskladištenom vrednošću od strane klijenta povlači upotrebu ovih sredstava za isplatu trećoj strani, ova sredstva će, verovatno, biti podložna obaveznim rezervama. Mada je ovo pitanje još uvek otvoreno, Federalne rezerve imaju diskreciono pravo da interpretiraju ista znači plaćanje trećoj strani ili transfer "kako bi se sprečila evazija obaveznih rezervi".

Naredni problem odnosi se na osiguranje depozita - kada banke ili drugi emitenti emituju elektronski novac, da li su iznosi koje one primaju od klijenata i čuvaju radi plaćanja obaveza po osnovu kartica sa uskladištenom vrednošću (po svojoj prilici na jednom "grupnom računu") "depoziti" koji su pokriveni depozitnim osiguranjem? Federalna korporacija za

50

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

osiguranje depozita (FDIC) osigurava depozite banaka sa federalnom i državnim licencama. Depozitno osiguranje FDIC-a pokriva "depozite" koji su definisani u federalnom Zakonu o osiguranju depozita. U najopštijem smislu reči, termin "depozit", prema ovom zakonu, jeste neki neplaćeni iznos novca ili njegov ekvivalent koji drži banka, a za koji je ona dala, ili se obavezala da da, odobrenje čekovnom ili drugom depozitnom računu. Mada transakcije sa elektronskim novcem uglavnom ne podrazumevaju transfere na/sa individualnih depozitnih računa klienata (izuzev početnog transfera koji je u vezi sa klijentovom "kupovinom" elektronskog novca), emitenti mogu držati sredstva za plaćanie obaveza po osnovu kartica sa uskladištenom vrednošću na "grupnim računima" koje FDIC može smatrati "depozitima" na osnovu svog diskrecionog prava.

Deo-4. F.1.#2. Problemi Zaštite Potrošača

U Sjedinjenim Državarna veoma je aktivan pokret za zaštitu potrošača. Zbog toga je američko zakonodavstvo donelo veći broj zakona o zaštiti potrošača. Sa razvojem proizvoda na bazi elektronskog novca i elektronske trgovine postavlja se pitanie da li su zakoni o zaštiti potrošača primenljivi na banke koje obavljaju transakcije elektronskim novcem?

Krajem 1960-ih i sredinom 1970-ih, kada su nove telekomunikacione i elektronske

tehnologije počele da utiču na bankarsko poslovanje, američki Kogres je usvojio nekoliko zakona koji će se baviti izvesnim problemima zaštite potrošača, koji su nastali emitovanjem i upotrebom kreditnih kartica i mehanizama za elektronski prenos novca.

Zakon o poverenju u kreditiranju (TILA). Ukratko, TILA i regulative koje iz njega proizlaze primenjuju se na transakcije kreditiranja potrošača i obavezuju finansijske instituclje da izveštavaju i upoznaju potrošače sa prirodom kreditnih transakcija i kamatom koja će biti plaćena. TILA se odnosi na emitovanje kreditnih kartica i kartica za ovlašćeni pristup, na kreditne odlike pristupnih uređaja, kao i na pitanja kao što su provizije, greške u obračunu i sl.

51

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Zakon o elektronskom transferu novca (EFTA). Uopšteno, EFTA i regulative koje iz njega proizilaze primenjuju se na transfer novca preko elektronskih terminala, telefona, računara ili magnetnih traka koje ovlašćuju ili nalažu nekoj finansiskoj instituciji da odobri ili zaduži račun nekog potrošača. Ovaj zakon zahteva upoznavanje potrošača sa rokovima i uslovima ovakvih ugovora o transferu novca i utvrđuje pravila u vezi s drugim pitanjima, kao što je isporuka fizičkih priznanica za transakcije, razrešavanje grešaka i odgovornost finansijske institucije za tehničku neispravnost.

Nakon pojave kartica sa uskladištenom vrednošću i digitalnog novca postavljeno je pitanje da bi se odredbe Zakona o poverenju u kreditiranju primenjuju na osiguranje kartica sa uskladištenom vrednošću i digitalnog novca?

Za razliku od čisto bankarskih propisa, koji se primenjuju na bankarske i depozitne institucije, oblast kojom se bavi TILA utvrđena je u definicijama termina kao što su "kreditor", "kreditna kartica", "emitent kartice" i slično. Ključno pitanje u kontekstu elektronskog novca jeste da li se za transakcije elektronskim novcem može smatrati da predstavljaju odobrenje kredita, u kom slučaju bi TILA mogao da se primeni na transakcije elektronskim novcem. Mada obično neće postojati namera uplitanja u kreditne transakcije pri korišćenju elektronskog novca, potrošači će verovatno imati interesa da dobiju zaštitu na osnovu TILA u ovakvim transakcijama, posebno u oblasti ograničenja potrošačevih sredstava zbog neovlašćenog korišćenja.

U vezi sa izveštavanjem postavlja se pitanje da li se zahtevi za izveštavanjem i ostali zahtevi Zakona o elektronskom transferu novca i Regulacije E primenjuju na emitovanje kartica sa uskladištenom vrednošću i elektronskog novca?Oblast koju pokriva EFTA određena je definicijama termina "finansijska institucija" i "elektronski transfer novca". Jedno od najspornijih pitanja koje se javlja zbog mogućnosti primene Regulacije E na transakcije elektronskim novcem odnosi se na njen zahtev da se isporuči fizička priznanica, što bi transakcije elektronskim novcem učinilo besmislenim.

Mada Federalne rezerve još uvek nisu obradile ovaj problem, EFTA eksplicitno daje Federalnim rezervama ovlašćenje da entitete koji nisu finansijske institucije podvede pod ovaj zakon ako ovakvi entiteti imaju potrošačke račune koji omogućavaju usluge elektronskog transfera novca.

52

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-4. F.1.#3. Problemi Finansijske Privatnosti

Jedan od najčešće razmatranih problema u vezi sa sistemima elektronskog novca jeste problem privatnosti. Da li pomenuti zakoni i regulacije regulišu bankarsko računovodstvo, klijentovu finansijsku privatnost i slične probleme koji se tiču emitenata elektronskog novca?

Izvestan broj zakona koji su u Sjedinjenim Državama usvojeni od 1970. dotakao je, direktno ili indirektno, obaveze finansijskih institucija u pogledu računovodstva i izveštavanja, kao i državni pristup evidenciji finansijskih institucija i njihovih klijenata. Najznačajniji od ovih zakona koji mogu da utiču na transakcije elektronskim novcem obuhvataju:

• Zakon o bankarskoj privatnosti (BANK SECRECY ACT) iz 1970; • Zakon o pravu na finansijsku privatnost (RIGHT TO FINANCIAL PRIVACY

ACT) iz 1978; i • Zakon o zabrani "pranja novca" (MONEY LAUNDERING SUPPRESSION ACT)

iz 1994.

Učesnici u sistemima elektronskog novca moraju, takođe, biti svesni potencijalnih implikacija ostalih federalnih i državnih zakona koji su uvedeni radi zaštite privatnosti finansijskih informacija klijenata. Jedno od osnovnih pitanja koje se tiče finansijske privatnosti je: Da li se Zakon o bankarskoj privatnosti primenjuje na emitente kartica sa uskladištenom vrednošću i digitalnog novca? Fraza "finansijska institucija" definiše domet Zakona o bankarskoj privatnosti. Ovaj zakon definiše ovu frazu vrlo široko, tako da pokriva ne samo depozitne institucije već, takođe, i firme koje posluju vrednosnim papirima, osiguravajuće kompanije, operatore sistema kreditnih kartica, menjačnice i sl.

Mada bi ovako široka definicija obuhvatila i emitente elektronskog novca i operatore sistema, postoji još jedno pitanje: da li elektronski novac treba smatrati kovanim ili papirnim novcem (ili drugim monetarnim instrumentom koji je propisan od strane Ministarstva finanslia). lako je očigiedno da elektronski novac nije "kovani ili papirni novac", ostaje pitanje, zbog relevantne regulacije, da li elektronski novac predstavlja "drugi monetarni Instrument".

53

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Sledeće pitanje, koje se logično nameće, u vezi je sa primenom drugog zakona: Da li se odredbe Zakona o pravu na finansijsku privatnost primenjuju na emitente elektronskog novca?

Odredbe Zakona o pravu na finansijsku privatnost primenjuju se na "finansijsku

instituclju", koja je definisana tako da obuhvata "emitenta kartice" definisanog u TILA. Emitent elektronskog novca može biti podložan ovom zakonu ako se za njega smatra (a) da je banka, zbog toga što čuva novac svojih kijenata; ili (b) da je emitent kartice. Osim ovoga, ovde važi i sve ono što je napred rečeno u diskusiji prilikom opisa TILA. U vezi s pojavom tzv. "pranja novca" postavlja se pitanje da li se zahtevi za izveštavanjem iz Zakona o zabrani pranja novca iz 1994. primenjuju na emitente elektronskog novca ili platne servere?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li emitent ili platni server poseduje ili kontroliše "posao prenosa novca" ili obavlja "usluge prenosa novca". U Sjedinjenim Državama, zakonska definicija poslova prenosa novca eksplicitno isključuje "depozitnu instituciju". Ostali emitenti bi potpali pod definiciju onih koji pružaju "usluge prenosa novca", zbog toga što prenose novac preko neke finansijske institucije in neke mreže za elektronski transfer novca, ali ostaje otvoreno pitanje da li oni "primaju novac" u okviru značenja te definicije.

Deo-4. F.1.#4. Komercijalni Problemi

Verovatno jedno od najbitnijih pitanja iz komercijalnog domena koje je u vezi sa sistemima elektronskog novca i upotrebom kartica sa uskladištenom vrednošću jeste pitanje ko snosi rizik gubitka ili neovlašćene upotrebe kartice sa uskladištenom vrednšću? Ako se vrednost koja je smeštena na karticu sa uskladištenom vrednošću smatra ekvivalentom novca, onda je verovatno da će rizik gubitka preuzeti vlasnik pomenute kartice (sem ukoliko se za karticu ne smatra da predstavlja odobravanje kredita, u kom slučaju se mogu primeniti odredbe TILA). U slučaju neovlašćene upotrebe kartice sa uskladištenom vrednošću pitanje

54

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

je da li primeniti odredbe EFTA ili TILA. Ako se ovi zakoni ne primenjuju, prava i obaveze emitenta i potrošača će, u najvećem, biti određena ugovornim sporazumima koje oni zaključuju, kao i uobičajenim pravnim principima.

Pošto i kod elektronskog novca postoji mogućnost falsifikovanja (istina, znatno manja nego što je to slučaj s papirnim novcem) problem je kako će se alocirati rizik falsifikovanog elektronskog novca i ko snosi ostale finansijske rizike elektronskog novca. Članovi 3. i 4. jedinstvenog komercijalnog zakonika Sjedinjenih Država vrlo detaljno regulišu sve pojedinosti procesa naplate kod banaka, kao i mrežu zakonskih odnosa koji se javljaju između deponenta, banke-platioca, osobe koja podnosi neki nalog za isplatu ili akcept i drugih strana. Ova detaljnost se smatra esencijalnom za postojanje jednog stabilnog, predvidljivog i verodostojnog bankarskog poslovanja.

Zbog činienice da se ugovorni, faktički i pravni odnosi između osoba i entiteta koje su uključene u različite mehanizme elektronskog novca razlikuju u ključnim pojedinostima od onih u tradicionalnom bankarstvu, malo je verovatno da će odredbe Jedinstvenog komercijalnog zakonika pružiti valjane odgovore na pitanja poput onih postavljenih gore u kontekstu elektronskog novca.

Deo-4. G. Problemi Centralnih Banaka I Državni

Interesi

Pored problema s kojima se susreću korisnici elektronskog novca, postoje i izvesni problemi koji su od značaja za centralnu banku, kreatore politike i ostale koji se bave monetarnom politikom, deviznim pitanjima i funkcionisanjem platnih sistema. Jedno od osnovnih pitanja u ovoj oblasti je: Da li su elektronski signali na karticama sa uskladištenom vrednošću (ili na računarskim diskovima, u slučaju digitalnog novca) "zakonsko sredstvo plaćanja" ili "novac" (tj. da li oni oličavaju vrednost ili su samo sredstvo razmene)?

55

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Kada potrošači povlače novac sa svojih depozitnih računa, oni primaju "zakonsko sredstvo plaćanja" koje emituju Federalne rezerve i koje je pokriveno imovinom Federalnih rezervi u vidu američkih državnih vrednosnih papira. Nasuprot tome, elektronski novac nije pokriven vrednosnim papirima (kao što je to slučaj sa zakonskim sredstvom plaćanja), nego emitentovim obećanjem da će poštovati njegovu vrednost.

Ugovorne strane su slobodne da sklapaju ugovore zasnovane na sredstvu razmene koje one same biraju. Elektronski novac može da predstavlja novac kao sredstvo razmene, ali ne bi predstavli kao zakonsko sredstvo plaćanja prema tekućoj definiciji, sem ukoliko ga Kongres ne bi proglasio novim oblikom zakonskog sredstva plaćanja.

Osim ovog, razmatraju se eventualni problemi usled mogućih transfera "s kartice na karticu" i anonimnih transakcija elektronskim novcem. Centralne banke izrazile su zabrinutost da anonimne sisteme "s kartice na karticu" kao što je MONDEX, mogu zloupotrebiti ljudi koji se bave falsifikovanjem i pranjem novca. Mnoge od karakteristika ovih sistema (ne ostavljaju potpune tragove za reviziju i omogućavaju transakcije između dveju osoba) ne razlikuju se od transakcija realnim novcem. Pored toga, centralne banke su, izgleda, zabrinute zbog toga što je rizik od falsifikovanja i pranja novca veći kada je monetarna vrednost smeštena na jednoj kartici ili elektronskom signalu umesto u torbi ili novčaniku napunjenom papirnim novcem, tj. kada falsifikatori treba da falsifikuju samo elektronske signale umesto papirnog novca, ili treba samo da prenesu šifre izvan nacionalnih granica umesto da kriumčare banknote.

Štaviše, postoji zabrinutost da je rizik unošenja falsifikovanog novca u sistem povećan ako vlasnici kartica mogu da zaobiđu proces kliringa i da prenose ili razmenjuju kupovnu moć direktno sa jedne kartice na drugu. Konačno, postoji zabrinutost da sistemi elektronskog novca mogu ugroziti sadašnje mehanizme za praćenje deviznih transakcija. Koji su mogući efekti kartica sa uskladištenom vrednošću i sistema digitalnog novca na monetarni i platni sistem? Za razliku od zakonskog sredstva plaćanja, elektronski novac ne moraju emitovati centralne banke; jedan njegov deo može cirkulisati izvan bankarskog sistema koji je pod nadzorom Federalnih rezervi. Kada dospe izvan ovog sistema, njega je nemoguće pratiti, meriti i, kao rezultat toga, on može ugroziti ekonomsku stabilnost. Ukratko, postoji strah da elektronski novac može na kraju da priatizuje državnu ulogu u monetarnoj politici i da naruši kontrolu centralne banke nad novčanom masom.

56

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Pored toga, elektronski novac može uticati na iznos papirnog i kovanog novca u opticaju, posebno na iznos novčanica sa manjim denominacijama. Pošto se novac povlači, Federalne rezerve bi, razumljivo, morale da prodaju na miIijarde dolara u obliku državnih vrednosnih papira, gubeći na taj način kamatnog prinosa na ove vrednosne papire, koji se isporučuje Ministarstvu finansija. Što se tiče ostalih mogućih problema koje ove nove tehnologije donose centralnim bankama i državnim interesima, treba napomenuti da postoji zabrinutost da ako elektronski novac emituju nebankarski emitenti koji nisu podložni bankarskoj reglulaciji, nadzoru, šemama depozitnog osiguranja i ugovorima za zaštitu potrošača, može doći do bankrotstava ogromnih razmera koja mogu da naruše poverenje javnosti u sisteme elektronskog novca i da ugroze sigurnost i stabilnost finansijskog sistema u celini.

57

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-5. Platne Kartice

Kreditne/debitne kartice kao medijumi plaćanja u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, u razvijenim zemljama postoje i funkcionišu dugi niz godina. U našoj zemlji njihova upotreba bila je prilično skromna, tako da javnost nije upoznata sa osnovnim pojmovima i procesom plaćanja putem kreditnih/debitnih kartica.

Deo-5. A. Istorijski Razvoj Kreditnih I Debitnih Kartica

Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis ili sliku), što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa, koji se periodično zadužuje. Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Državama tokom 1920-ih godina, kada su pojedine firme, poput naftnih kompanija i lanaca hotela, počele da ih izdaju svojim potrošačima. Ovakve kreditne kartice bile su zatvorenog tipa, tj. mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslužnim objektima kompanije koja ih je izdala. Njihova upotreba značajno je povećana nakon II svetskog rata.

Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim/uslužnim objektima, izdavao je DINERS' CLUB, INC., 1950. godine. U ovom sistemu, kompanija koja posluje kreditnim karticama (DINER'S CLUB) naplaćuje vlasnicima kartica godišnju proviziju, a njihove račune zadužuje mesečno ili godišnje. Firme-kooperanti širom sveta plaćaju proviziju za usluge DINERS' CLUBA u rasponu od 4% do 7% od ukupnog iznosa računa. Drugu značajniju karticu ovoga tipa lansirala je AMERICAN EXPRESS COMPANY 1958. godine.

58

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica, u kojima banka odobrava računu trgovca odmah po prijemu računa o prodatoj robi, prikupljaju iznose koji će biti zaračunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj iznos plaća banci u totalu ili u mesečnim ratama sa obračunatom kamatom. Prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je BANKAMERICARD, koji je pokrenula BANK OF AMERICA iz Kalifornije 1959. godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim državama početkom 1966. godine, a od 1976-77 godine nosi naziv VISA. Ostale značajne bankarske kartice su MASTERCARD (ranije MASTER CHARGE) i BARCLAY'S. Mnoge banke koje su organizovale sisteme kreditnih kartica na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odlučile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima pošto se obim usluga (ishrana i smeštaj, kao i kupovina u prodavnicama) širio. Ovi sistemi su se kasnlje proširili na sve delove sveta.

U bankarskim sistemima kreditnih kartica, vlasnik kartice može da izabere plaćanje u ratama, u kom slučaju banka naplaćuje kamatu na neizmirerni dug. Ovi kamatni prihodi omogućavaju bankama da se uzdrže od naplaćivanja godišnje provizije vlasnicima kartica i da zaračunavaju niže provizije za uslugu trgovcima koji su članovi sistema. Još jedna prednost ovih sistema je ta što trgovci primaju svoje uplate promptno, nakon deponovanja računa o prodaji kod banke.

Znači, kreditne kartice u svom današnjem obliku pojavile su se u Sjedinjenim Državama šezdesetih godina. Međutim, tek nedavno je upotreba kreditnih kartica značajno proširena izvan severne Amerike, budući da je do kraja sedamdesetih nivo njihove upotrebe u Evropi bio vrlo mali. Debitne kartice su novijeg datuma i predstavljaju metod plaćanja koji se najbrže razvija u Velikoj Britaniji i izvesnom broju zemalja OECD-a. Kreditna kartica, u današnjem smislu te reči, je kartica koja dokazuje da je njenom vlasniku odobrena kreditna linija. Ona omogućava vlasniku da kupuje ili podiže gotovinu do prethodno utvrđenog iznosa; odobreni kredit može se u celosti isplatiti na kraju određenog perioda ili se može isplaćivati u ratama, pri čemu se neizmireni dug smatra odobrenim kreditom. Kamata se zaračunava na iznos bilo kog odobrenog kredita, a vlasniku se ponekada naplaćuje i godišnja provizija. Za razliku od kreditne kartice, debitna kartica je kartica koja omogućava svom vlasniku da kupuje direktnim zaduživanjem svog računa.

Kreditne i debitne kartice sve više dobijaju na značaju kao metod obračuna za plaćanja na malo pri kupovini određenih roba i usluga. Najveće kompanije koje posluju

59

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

kreditnim karticama organizovale su zasebne elektronske klirinške i obračunske sisteme. MASTERCARD i VISA imaju svoje sopstvene mreže koje se koriste za verifikaciju transakcija širom sveta. Elektronski terminali na mestu prodaje (sistemi za elektronski transfer novca na mestu prodaje/usluge - EFT/POS terminali) omogućavaju da se podaci sa kartice provere za manie od 15 sekundi u okviru mreže koja povezuje trgovce širom sveta sa centrom za obradu kreditnih kartica i emitentom kreditnih kartica. Na primer, sistem koji koristi VISA, VISANET, sastoji se od tri računarska centra, od kojih su dva u Sjedinjenim Državama, a jedan u Velikoj Britaniji. Široke komunikacione mreže povezuju trgovce, koji koriste VISA sistem, sa ovim računarskim centrima. Ove mreže se sve brže šire, uporedo sa trendom prihvatanja kreditnih kartica od strane potrošača.

Broj kreditnih kartica u upotrebi naglo raste širom sveta. U Evropi je krajem 1990. godine postojalo oko 200 miliona vlasnika kreditnih kartica. Prema podacima londonske konsultantske firme BATTELLE, ovaj broj je do kraja 1995. godine povećan na 350 miliona. Pored toga, vlasnici kreditnih kartica sve češće koriste svoje kartice umesto tradicionalnih načina plaćanja putem gotovine i čekova. U BATTELLE-u tvrde da je broj transakcija plaćanja putem kartica iznosio 8 milijardi krajem 1995, što predstavlja povećanje od 300% u odnosu na 1990. Prema podacima iste firme, broj VISA kartica u Italiji je udvostručen 1990. godine, dok je u Španiji i Francuskoj povećan za oko 50%.

EUROCHEQUE i EUROCARD (konkurenti VISA sistema) zajedno su lansirali debitnu karticu koja bi konkurisala rastućem poslovanju VISA sistema u Evropi. Uprkos povećanom obimu, poslovanje sa kreditnim karticama postalo je vrlo konkurentno, a provizije obaraju nove, često nebankarske firme, koje ulaze u ovu oblast poslovanja.

Kartice, uglavnom, zahtevaju četiri strane u svakoj transakciji: vlasnika kartice, trgovca koji prodaje robu ili usluge, onoga ko vrši obradu plaćanja kreditnom karticom i emitenta kreditne kartice. U izvesnim slučajevima firma koja plaćanja kreditnom karticom i emitent kreditne kartice biće iste mada uglavnom, poslu kao različiti pravni entiteti.

Platni sistemi s kreditnim/debitnim karticama pokazali su se krajnje neotpornim na zloupotrebu. Kreditne/debitne kartice mogu se ukrasti od njihovih vlasnika i onda zloupotrebiti, a trgovci koji primaju plaćanja kreditnim/debitnim karticama mogu prevariti potrošača i ne isporučiti mu robu (na primer kod naručivanja preko telefona). Gubici zbog zloupotrebe

60

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

plaćanja kreditnim/debitnim karticama od strane trgovaca su značajni. Zbog toga se vrši opšta selekcija trgovaca koji će dobiti ovlašćenje da primaju plaćanja putem kreditnih/debitnih kartica. Slično tome, izdavanje kreditnih/debitnih kartica sve se više kontroliše kako bi se smanjila zloupotreba i pevarar od strane vlasnika kartica.

Uprkos ovim problemima, kompanije koje posluju kreditnim/debitnim karticama, kao što su VISA i MASTERCARD, trenutno su najaktivnije u razvoju bezbednih platnih sistema za plaćanje kreditnim/debitnim karticama preko Interneta. Bezbedne metode za transfer podataka i obezbeđenje efikasnog sistema autorizacije i veliko unapređenje u odnosu na of-lajn sisteme, koji se trenutno koriste za prodaju robe široke potrošnje i usluga preko telefona ili faksa. Međutim, debitne kartice stvorene su u vreme kada je naglasak u industriji finansijskih usluga bio na automatizaciji transakcija. Kreditne/debitne, kartice predstavljaju previše glomazan i ograničeni sistem, tako da je malo verovatno da će se njima zasnivati jedan zaista globalni i elektronski platni sistem budućnosti za plalanja na malo, uprkos početnom uspehu koji transakcije kreditnim/debitnim preko Interneta trenutno beleže.

Deo-5. B. Osnovni Pojmovi U Vezi Sa Kreditnim

Karticama

Dok kupuju upotrebom kreditnih/debitnih kartica ljudi ne razmišljaju o procedurama koje se odvijaju "u pozadini" - šta se dešava kada trgovac provuče karticu kroz POS terminal; ko autorizuje plaćanje; šta je potrebno da trgovac uradi da bi mogao da obavlja transakcije putem kreditnih kartica? U cilju objašnjenja procesa potrebno je da se prvo upoznamo sa osnovnim terminima u vezi s kreditnim karticama:

Poslovna banka Banka koja a ima poslovni odnos sa nekim trgovcem i koja prima sve

transakcije kreditnim/debitnim karticama od tog trgovca. Za poslovne banke (ACQUIRING BANKS) se, takođe, koristi i termin trgovačke banke (MERCHANT

BANKS).

61

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Autorizacija Čin odobrenja transakcije kreditnom/debitnom karticom nekom trgovcu od strane banke koja je izdala kreditnu/debitnu karticu.

Autorizaciona šifra Šifra koju dodeljuje banka koja izdaje kreditne/debitne kartice prilikom

njihove prodaje, a koja pokazuje da je data transakcija autorizovana. Bankarska kartica Kreditna/debitna kartica koju je izdala neka banka. VISA i MASTERCARD su

bankarske kartice. AMERICAN EXPRESS i DISCOVER nisu. Naknadno zaduženje Transakcija kreditnom/debitnom karticom koja se vraća nazad trgovcu

koji je izvršio prodaju. Ovo se dešava kada vlasnik kreditne/debitne kartice ne odobri, plaćanje računa tvrdeći da uopšte nije dobio proizvod ili je, na bilo koji način, nezadovoljan njime. Viasnici kartica trebalo bi da pokušaju da problem reše sa trgovcem pre nego što zatraže od emitenta kreditne/debitne kartice da odbije plaćanje računa.

Elektronsko "prevodenje" podataka Unos i obrada računa elektronskim putem. U momentu

kupovine kreditnom/debitnom karticom trgovac dobija; autorizaciju prodaje, da bi nakon isteka radnog vremena on "preveo" podatke sa računa u elektronski oblik i poslao podatke iz POS terminala na obradu. Trgovci koji nisu osposobiljeni za elektronsku obradu računa, već tu obradu vrše ručno, na kraju radnog dana nose sve racune u svoju poslovnu banku.

Nezavisna prodajna organizacija Nezavisne prodajne organizacije igraju značajnu ulogu

svim poslovnim oblastima. Industriji kreditnih/debitnih kartica nezavisne prodajne organizacije predstavljaju treću stranu između trgovca i poslovne (trgovačke) banke. Mnoga preduzeća nisu u mogućnosti da steknu status trgovca preko neke poslovne banke zbog toga što ih data banka smatra previše rizičnim, pa moraju da steknu status trgovca preko neke nezavisne prodajne organizacije.

Zamena transakcija koja se odvija između poslovne banke i banke koja emituje

kreditne/debitne kartice.

62

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Provizija za zamenu Provizija koju poslovna banka plaća banci koja emituje kreditne/debitne kartice radi obrade tranasakcija kreditnim/debitnim karticama koje se odnose na račun nekog vlasnika kartice. Ovu proviziju regulišu MASTERCARD i VISA, a ona se obično izražava u vidu procenta od ukupnog iznosa transakcije.

Trgovački diskont Procenat od maloprodajne cene koji trgovac plaća, u vidu provizije,

poslovnoj banci za obradu transakcija kreditnim karticama. Ova provizija je obično veća od provizije za razmenu, koju poslovna banka plaća banci koja emituje kreditne/debitne kartice.

Trgovački status Neko preduzeće smatra se trgovačkim onda kada ima ovlašćenje od

strane neke poslovne banke, nezavisne prodajne organizacije ili druge finansijske institucije da prima kreditne kartice.

Račun Instrument koji pokazuje obavezu vlasnika kartice da plati izvesnu sumu novca

emitentu kartice. To je papirni dokument koji vlasnik kartice potpisuje kada kupuje kreditnom karticom. Podaci sa računa mogu se "prevesti" u elektronski oblik i poslati na obradu preko finansijskih mreža, a mogu se i lično dostaviti poslovnoj banci.

Deo-5. C. Proces Plaćanja

Rekli smo da trgovci imaju odnos sa nekom poslovnom bankom ili nezavisnom prodajnom organizacijom, preko koji vrše obradu transakcija kreditnim/debitnim karticama. Trgovci moraju da plate poslovnoj banci ili nezavisnoj prodajnoj organizaciji diskontnu proviziju zasnovanu na ukupnom iznosu prodaje. Slično tome, poslovna bank ili nezavisna prodajna organizacija mora da plati emitentu kartice proviziju za zamenu onda kada izvrše obradu računa trgovca. Naravno, ovo je samo gruba skica jednog mnogo kompleksnijeg procesa, koji se u stvarnosti odvija.

63

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Na slici 5 dat je pregled procesa plaćanja putem kreditne/debitne kartice. On pokazuje šta se dešava tokom jedne uobičajene transakclje pomoću kreditne/debitne kartice. Ovo je samo uprošćeni prikaz procesa plaćanja putem kreditne/debitne kartice, pa zbog toga postoje mnoga odstupanja od datog procesa. Recimo, ovaj postupak je drugačiji kod onih trgovaca koji ne obrađuju svoje račune elektronskim putem.

Zahtev za zamenu sa autorizacionom šifrom

SLIKA 5.: Autorizacija prodaje putem kreditne kartice

POS terminal trgovca

AUTORIZACIJA PRODAJE PUTEM KREDITNE KARTICE

PRENOS RAČUNA KOJI SE ODVIJA KASNIJE

Zahtev za autorizaciju

Šifra za odobrenje

POS

Zahtev za autorizaciju

Šifra za odobrenje

POS terminal trgovca

POS

Račun sa autorizacionom

šifrom

Vrednost prodaje umanjena provizijom za

zamenu

Račun trgovca u banci

Vrednost prodaje umanjena procentom diskonta

64

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Uobičajena transakcija pomoću kreditne kartice odvija se na sledeći način:

1) Trgovac izračunava vrednost kupljene robe i traži od kupca da plati.

2) Kupac daje trgovcu kreditnu/debitnu karticu.

3) Trgovac provlaći kreditnu/debitnu karticu kroz POS terminal. Vrednost prodate robe se unosi ručno, ili se preuzima iz registar-kase.

4) Trgovac podnosi podatke o kreditnoj/debitnoj kartici i vrednosti kupljene robe svojoj poslovnoj banci, sa zahtevom za autorizaciju. POS terminali su obično podeljeni tako da zahtevaju autorizaciju u momentu prodaje, a stvarni prenos podataka sa računa vrši se kasnije.

5) Poslovna banka zatim obrađuje transakciju, prosleđujući zahtev za autorizaciju banci koja emituje kreditnu/debitnu karticu. Broj kreditne/debitne kartice identifikuje vrstu kartice, banku koja ju je emitovala i račun vlasnika kartice.

6) Ako vlasnik kartice ima dovoljno novca na svom računu da pokrije kupovinu (ili mu je odobrena kreditna linlja), banka koja emituje kreditnu/debitnu karticu autorizuje transakciju i generiše autorizacionu šifru. Ova šifra se šalje nazad poslovnoj banci. Banka koja emituje karticu rezerviše novac na računu vlasnika kartice u iznosu koji je ekvivalentan vrednosti kupljene robe. Međutim, račun vlasnika kartice se još uvek ne zadužuje.

7) Poslovna banka obrađuje transakclju, a zatim šalje šifru za odobrenje ili odbijanje POS terminala trgovca. Svaki POS terminal ima svoj jedinstveni identifikacioni broj, tako da je institucija koja vrši obradu transakcija u mogućnosti da prosledi podatke upravo tom terminalu.

8) Račun štampa POS teminal ili registar-kasa. Trgovac zahteva od kupca da potpiše račun, koji ga obavezuje da nadoknadi naznačeni iznos banci koja emituje kreditnu/debitnu karticu.

9) Kasnije, u najvećem broju slučajeva uveče, kada se radnja zatvara, trgovac upoređuje autorizacije koje su memorisane u POS terminalu sa potpisanim računima. Kada izvrši proveru podudarnosti svih autorizacija sa potpisanim računarima, trgovac će prevesti, ih preneti podatke o svakoj autorizovanoj transakciji kreditnom/debitnom karticom poslovnoj

65

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

banci na depozit. Isto tako, on može deponovati kod banke i realne, potpisane papirne račune.

10) Poslovna banka, za svaki pojedini račun, vrši sa odgovarajućom bankom koja je emitovala karticu ono što se naziva zamenom. Banka koja je emitovala karticu odobrava poslovnoj banci iznos konkretnog računa, umanjen za iznos provizije za zamenu.

11) Poslovna banka zatim deponuje iznos svih računa koje je podneo konkretni trgovac na njegov račun, umanjujući ga za diskontnu proviziju.

Ovaj pregled, naravno, nije kompletan jer ne pokriva ulogu finansijskih mreža. On se

odnosi uglavnom na transakclje VISA i MASTERCARD karticama. Kod AMERICAN EXPRESS i DISCOVER kartica, na primer, ne postoji emisiona banka. Ipak, pomenuti redosled aktivnosti nam može poslužiti kao prilično veran primer jednog procesa plaćanja kreditnom /debitnom karticom.

66

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-6. Platni Sistemi

Kreditne/debitne kartice se mogu koristiti za on-Iajn transakcije. Ako upravo razgledate Internet prezentaciju nekog trgovca i želite da kupite neki od proizvoda, dovoljno je da u odgovarajuće polje za unos upišete broj vaše kreditne/debitne kartice. Dakle, jedina informacija koja se razmenjuje između trgovca i kupca jeste broj kreditne/debitne kartice. U praksi, međutim, ovo nije tako jednostavno.Kod ljudi postoji opravdan strah kada treba da proslede broj svoje iz kreditne/debitne kartice preko Interneta. Internet je otvorena mreža, koja ne pruža skoro nikakvu sigurnost. Ukoliko se ne koriste bezbednosni serveri, koji obavljaju prenos podataka uz njihovu enkripciju, podaci koji putuju od Web čitača (BROWSERA) do servera nisu šifrirani, te se mogu relativno lako zloupotrebiti. Zbog toga su razvijene metode koji omogućavaju bezbednost on-Iain transakcija.

Prvi pokušaji za bezbedno odvijanje on-Iain transakcija kreditnim/debitnim karticama svodili su se, u stvari, na prelazak u of-lain režim. Naime, mnogi sajtovi omogućavali su da se broj kreditne/debitne kartice saopšti preko - telefona nekom službeniku. Time se rešava problem prenosa broja kreditne/debitne kartice preko Interneta, ali se eliminiše mogućnost trgovca da automatizuie proces kupovine. Potrebno je da neki radnik bude 24 časa dnevno pored telefona kako bi primao telefonske pozive od kupaca. Osim toga, većina potencijalnih potrošača, koji bi kupovali preko Interneta, ima samo jednu telefonsku liniju. To znači da bi oni morali da se odjave sa Interneta kako bi telefonom saopštili broj svoje kreditne/debitne kartice i stvarno obavili kupovinu.

Sledeći metod koji je razvijen, a koji trenutno koristi većina sajtova, jeste instaliranje sigurnosni servera. Sigurnosni server je onaj koji koristi protokole kao što su SSL (Scure Socet Layer) ili S-HTTP (SECURE HYPER TEXT TANSFER PROTOCOL) za prenos podataka između Web čitača i servera. Ovi protokoli šifriraju podatke koji se prenose, tako da, kada upišete broj vaše kreditne/debitne kartice u odgovarajuće polje za unos, on putuje do servera u šifriranom obliku. Ovaj metod donekle otklanja strah kod ljudi, ali za mnoge od njih on još uvek nije dovoljno dobar da bi se osećali bezbrižno kada svoje kreditne/debitne kartice koriste za on-Iajn transakclje.

67

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Bilo je očigledno da je za on-Iajn trgovinu potrebno razviti zaista bezbedan način za plaćanje. U tu svrhu razvijeni su sistemi za bezbedne on-Iajn transakcije kreditnim/debitnim karticama. Trenutno su dva sistema za plaćanje potpuno funkcionalna (FIRST VIRTUAL i CYBERCASH), a u razvoju je SET protokol, zajednički poduhvat firmi MASTERCARD i VISA. Razmotrićemo ukratko osnovne odlike ovih sistema i njihove prednosti i nedostatke, kako sa stanovišta kupaca tako i sa gledišta trgovaca.

Deo-6. A. First Virtual Sistem Plaćanja

FIRST VIRTUAL (FV) bio je jedan od prvih platnih sistema na Internetu, a sa radom je otpočeo oktobra 1994. Glavni cilj kompanlje FIRST VIRTUAL HOLDINGS bio je da se stvori jedan platni sistem na Internetu koji je jednostavan za upotrebu. Od kupaca i prodavaca ne zahteva se instaliranje novog softvera (mada im je na raspolaganju softver za automatsku obradu prodaje.) Ako imate pristup elektronskoj pošti preko Interneta, možete prodavati ih kupovati preko Interneta upotrebom FIRST VIRTUAL sistema.

FIRST VIRTUAL platni sistem jedinstven je po tome što ne koristi enkripciju. Osnovna filozofija njihovog platnog sistema jeste da izvesne informacije ne treba da putuju Internetom, zbog toga što je on otvorena mreža. Umesto korišćenja brojeva kreditnih/debitnih kartica, transakcije se obavljaju upotreborn FIRST VIRTUAL-ovog ličnog identifikacionog broja (FV PIN) koji se odnosi na kupčev račun kod FIRST VIRTUAL-a. Ovi lični identifikacioni brojevi mogu da se šalju preko Interneta jer, čak i kada nisu šifrirani, ne mogu da se koriste za zaduživanje kupčevog računa. Račun neke osobe se nikada ne zadužuje dok ona, putem elektronske pošte, ne potvrdi da prihvata zaduženje.

FIRST VIRTUAL platni sistem zasnovan je na postojećim Internet protokolima, a okosnicu sistema čini Internet elektronska pošta i MIME standard. FIRST VIRTUAL koristi elektronsku poštu za komunikaciju sa kupcem, koji treba da potvrdi zaštićenje svog računa. Prodavci koriste elektronsku poštu, TELNET ili automatizovane programe koji koriste FIRST

VIRTUAL-ov SMXP protokol za proveru računa i iniciranje transakcije plaćanja.

68

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Prodaja preko FIRST VIRTUAL platnog sistema odvija se na sledeći način:

1) Trgovac traži od kupca da upiše FV PIN (obieno u formular na WWW stranici). 2) Trgovac zatim proverava da li FV PIN zaista pripada nekom realnom FV računu koji ima

pozitivan saldo. Trgovci mogu proveriti račune upotrebom nekog od sledećih programa: FINGER, TELNET, FV-API ili preko elektronske pošte. Provera računa je opcioni korak u procesu prodaje.

3) Trgovac zatim inicira transakciju plaćanja preko FIRST VIRTUAL-a. Transakcija plaćanja

inicira se tako što se putem elektronske pošte, TELNET-a ili nekog drugog programa koji podržava SMXP protokol, FIRST VIRTUAL-u šalju sledeće informacije: kupčev FV PIN; trgovčev FV PIN; iznos i valuta; i opis proizvoda/usluge.

4) FIRST VIRTUAL generiše zahtev, u vidu elektronske pošte, koji se šalje kupcu radi

potvrdivanja kupovine. Ovaj zahtev sadrži sledeće informacije: puno ime trgovca; iznos prodaje; i opis proizvoda/usluge.

5) Kupac potvrđuje kupovinu odgovarajuću "DA". Kupac, takođe, može da odgovori "NE" da

bi naznačio da nije zadovoljan isporučenom robom i da ne želi da je plan, ili "PREVARA" ako želi da naznači da on uopšte nije izvršio tu kupovinu i da je neko, verovatno, otkrio njegov FV PIN. Ako kupac ne odgovori u "pristojnom" roku, njegov račun se suspenduje, do daljeg.

6) FIRST VIRTUAL šalje trgovcu poruku u kojoj ga obaveštava da je kupac prihvatio

zaduženje.

Nakon izvesnog perioda čekanja (91 dan nakon što je kupčeva kreditna/debitna kartica zadužena), iznos prodaje (umanjen za transakcionu proviziju) deponuje se direktno na trgovčev račun. Ovaj period čekanja od 91 dan služi za zaštitu FIRST VIRTUAL-a od kupaca koji odbijaju zaduživanje svoje kreditne/debitne kartice, zbog čega kompanija koja emituje kreditnu/debitnu karticu šalje naknadno zaduženje FIRST VIRTUAL-u. Sav rizik snosi trgovac.

69

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

FIRST VIRTUAL sistem ima dosta dobrih strana. Ni kupac ni prodavac ne moraju da instaliraju dodatni softver da bi koristili ovaj sistem. Kupci su skoro stoprocentno zaštićeni od prevare jer se njihov račun ne zadužuje bez njihovog odobrenja. Kupovina je, u suštini, anonimna jer trgovac od FIRST VIRTUAL-a nikada ne dobija ime kupca. Veoma je lako postati trgovac, ih prodavac u FIRST VIRTUAL sistemu jer FIRST VIRTUAL ne proverava trgovce, niti od njih zahteva da imaju posebne poslovne račune kod ove banke. Sve što je potrebno da bi neka osoba prodavala robu/usluge preko Interneta je običan čekovni račun. Konačno, FIRST

VIRTUAL ima vrlo male provizije u poredenju sa drugim platnim modelima na Internetu, pa čak i u odnosu na direktnu obradu kreditnih/debitnih kartica.

Osnovni nedostatak ovog sistema je taj što trgovac snosi sav rizik. Osim toga, period između momenta prodaje i momenta deponovanja sredstava na račun trgovca je izuzetno dug (91 dan).

Deo-6. B. Cyber Cash Sistem Plaćanja

CYBERCASH obavlja transakcije kreditnim/debitnim karticama preko Interneta od aprila 1995. Ova firma je blisko povezana sa tekućom infrastrukturom za obradu kreditnih/debitnih kartica jer je jedan od osnivača ove firme, Bil Melton (BILL MELTON), ujedno osnivač firme Verifone. Korišćenje ovog platnog sistema je tokom 1995. godine naraslo do neslućenih razmera. U CYBERCASH-u tvrde da trenutno obrađuju više hiljada transakcija dnevno, da mogu da obavljaju transakcije plaćanja sa preko 80% američkih banaka i da su kupcima, koji koriste njihov sistem, isporučili preko 400.000 hiljada kopija svog softvera, pod nazivom CYBER CASH

WALLET.

Važno je napomenuti da CYBERCASH nije kompanija za obradu kreditnih/debitnih kartica. CYBERCASH prodaje bezbedan prolaz preko Interneta za podatke o transakcijama putem kreditnih/debitnih kartica. CYBERCASH uzima podatke, koje šalje trgovac, i prosleđuje ih trgovčevoj poslovnoj banci na obradu. Ako izuzmemo činjenicu da poslovna banka komunicira sa trgovcem preko servera u CYBERCASH-u, obradi transakcija putem kreditnih/debitnih kartica

70

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

vrši se na isti način kao što bi se vršila obrada transakcija primljenih preko POS terminala u nekoj prodavnici.

CYBERCASH platni sistem zasnovan je na programu CYBER CASH WALLET koji kupci moraju koristiti prilikom kupovine. Ovaj program mora da se nabavi i instalira na kupčevom računaru da bi se mogla obavljati kupovina. Program vrši enkripciju i prenos informacija o transakcijama između kupca i trgovca.

Kada potencijalni kupac nabavi program CYBERCASH WALLET i instalira ga, postoji još nekoliko stvari koje treba da uradi pre nego što počne da ga koristi. Prvo, kupac mora da kretra svoj identifikacioni broj ili identifikacioni broj "novčanika" (engl. wallet = novčanik), koji predstavlja niz znakova koji služe za identifikaciju "novčanika", a zatim, da kreira šifru. Ovi podaci se, potom, registruju kod CYBERCASH-a. Kupcima je dozvoljeno da kreiraju više identifikacionih brojeva "novčanika", od kojih svaki ima svoju posebnu šifru. Drugo, oni u "novčanik" moraju da "ubace" barem jednu kreditnu/debitnu karticu. "Ubacivanje" kreditne/debitne kartice zahteva unošenje podataka koji su neophodni za obradu informacija u vezi s kreditnom/debitnom karticom, kao što su broj kartice, datum isteka, adresa za dostavu i telefonski broj. Ove informacije se, takođe, registruju kod CYBERCASH-a. Kupci mogu u "novčanik" da ubace i više kreditnih/debitnih kartica. Kada ima identifikacioni broj "novčanika" i u njemu najmanje jednu kreditnu/debitnu karticu, kupac je spreman da otpočne kupovinu.

Da bi mogli da primaju uplate preko CYBERCASH sistema, trgovci treba da urade dve stvari. Prvo, trgovci treba da instaliraju CYBERCASH-ov softver za plaćanje preko Interneta (SMPS). Ovaj softver omogućava trgovcu da se poveže kako sa kupcem koji je član CYBERCASH sistema (tj. sa programom CYBERCASH WALLET) tako i sa CYBERCASH-ovim serverima. Drugo, trgovci moraju da otvore trgovački račun kod neke poslovne banke koja podržava Internet transakcije korišćenjem CYBERCASH-ovog bezbednog sistema za plaćanje preko Interneta (SECURE INTERNET PAYMENT SYSTEM). CYBERCASH može da komunicira samo sa bankama sa kojima ima ugovor. Kupovina pomoću kreditne/debitne kartice, uz korišćenje CYBERCASH platnog sistema, odvija se na sledeći način: 1) Kupac signalizira da hoće da kupi neki proizvod/uslugu sa trgovčevog WWW sajta

pritiskom na taster za CYBERCASH plačanje.

71

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

2) Trgovčev SMPS softver šalje fakturu kupčevom CYBERCASH WALLET softveru. CYBERCASH WALLET registrovan je kao pomoćna aplikacija u kupčevom Web čitaču (BROWSERU). Nju čitaju poziva svaki put kada prima neku datoteku koja je šifrirana CYBERCASH standardom.

3) Kupac bira neku od kreditnih/debitnih kartica koje ima u "novčaniku" i potvrđuje svoj izbor

pritiskom na odgovarajući taster. 4) Kupčev CYBERCASH WALLET softver tada stavlja digitalni potpis i šifrira fakturu i

informaclje o kreditnoj/debitnoj kartici uz pomoću ključa koji je dodeljen i identifikacionom broju "novčanika". Ovako šifrirani "paket" šalje se trgovčevom SMPS softveru.

5) Trgovčev SMPS softver dodaje informacije u ovaj "paket" zahtevajući autorizaciju i

obradu plaćanja kreditnom/debitnom karticom. 6) Trgovčev SMPS softver stavlja digitalni potpis i šifrira "paket" uz pomoć CYBERCASH

ključa. "Paket" se tada šalje CYBERCASH serveru. Važno je napomenuti da trgovac nikad i ne može da vidi broj kreditne/debitne kartice kupca. "Paket" se šifrira dva puta pre nego što dospe do CYBERCASH servera - jednom to čini softver koji poseduje kupac, a drugi put softver koji poseduje trgovac.

7) CYBERCASH server prebacuje "paket" na računar koji je postavljen iza FIREWALL-a, i koji

nije povezan na Internet. Zatim se poruke dekriptuju i proverava se da trgovac nije menjao orignalnu fakturu koju je kupac potvrdio.

8) Informaciie o kreditnoj/debitnoj kartici, zajedno sa zahtevom trgovca za autorizaciju i

obradu, šifriraju se uz pomoc opreme koju banke koriste za enkripciju finansijskih podataka. Ove informacije se šalju preko posebnih linija trgovčevoj poslovnoj banci.

9) Trgovčeva poslovna banka zatim obrađuje trgovčev zahtev kao i bilo koju drugu

transakciju putem kreditne/debitne kartice. Ona prosleduje ovaj zahtev banci koja je putovala kreditnu/debitnu karticu preko posebne mreže koja se koristi u te svrhe.

72

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

10) Banka koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu šalje nazad šifru za odobrenje ili odbijanje poslovnoj banci. Poslovna banka zatim šalje ovu šifru CYBERCASH-u.

11) CYBERCASH šalje trgovcu poruku koja ukazuje na uspeh ili neuspeh transakcije plaćanja

kreditnom/debitnom karticom. I ova poruka se, naravno, šifrira. U CYBERCASH-u tvrde da celokupnl proces do ovog momenta treba da traje oko 15-20 sekundi.

12) Trgovčev SMPS softver tada šalje poruku kupčevom CYBERCASH WALLET softveru uz

naznaku uspeha ili neuspeha transakcije plaćanja.

Prednost CYBERCASH sistema je u tome što koristi jaku enkripclju za prenos platnih informacija. U CYBERCASH-u tvrde da su oni jedina platna kompanlja na Internetu koja ima licencu za korišćenje 786-bitnog RSA enkripcionog algoritma. Povoljna je i okolnost što trgovac ne može da vidi broj kreditne/debitne kartice kupca. Konačno, uplata pristiže na trgovčev račun u banci u roku koji je uobičajen za transakclje pomoću kreditnih/debitnih kartica.

Nedostaci ovog sistema ogledaju se u tome što potencijalni kupci i trgovci moraju imati instaliran dodatni softver da bi koristili sistem. To čini ovaj sistem nešto komplikovanim za upotrebu za one koji nemaju dovoljno iskustva u radu sa računarima. Isto tako, trgovci moraju da imaju račun kod neke poslovne banke koja prima CYBERCASH-ova bezbdena internet plaćanja (SECURE INTERNET PAYMENTS). CYBERCASH je jedna od prvih kompanija u oblasti platnih sistema na Internetu. Trenutno, oni nemaju nekog ozbiljnijeg konkurenta u obavljanju transakcija putem kreditnih/debitnih kartica preko Interneta. Međutim, razvoj SET protokola će dovesti do promene, s obzirom na to da će drugim kompanijama biti mnogo lakše da organizuju svoje sisteme za plaćanje kreditnim/debitnim karticarna preko Interneta. CYBERCASH je već pripremio strategiju širenja svog poslovanja na druge vrste Internet platnih usluga, koje obuhvataju digitalni novac i mikro-plaćanja. Osim toga, u CYBERCASH-u tvrde da su spremni da podrže SET protokol, odnosno da će podržati otvorene standarde za obradu kreditnih/debitnih kartica onda kada se oni budu pojavili. U stvari, CYBERCASH je jedna od kompanija koje rade na razvoju SET protokola. SET protokol će biti dodat njihovom tekućem softveru, a planira se, takođe, i prodaja SET servera poslovnim bankama.

73

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-6. C. SET (Secure Electronic Transaction)

SET je predloženi standard za obavIjanje transakcija kreditnim/debitnim karticama preko Interneta koga zajedničkim naporima razvijaju VISA i MASTERCARD, uz tehničku pomoć raznovrsnih kompanija iz oblasti informacionih sistema, kriptografije i Interneta, kao što su NETSCAPE, IBM i VERISIGN. Budući da iza ovog standarda stoje ovako "zvučna" imena, verovatno je da će on u budućnosti postati dominantni metod za plaćanje kreditnim/debitnim karticama preko Interneta.

MASTERCARD i VISA razvijaju SET kao besplatan protokol za transakcije kreditnim/debitnim karticama preko Interneta. Bez obzira na to što ga razvijaju ove dve kompanije, protokol može da se koristi za ma koju vrstu kreditnih/debitnih kartica, recimo za AMERICAN EXPRESS ili DISCOVER. SET je još uvek u razvoju. U MASTERCARD-u tvrde da je testiranje počelo u drugom kvartalu 1996. I da je SET trebalo da bude na raspolaganju krajem iste godine. Prema najnovijim informacijama sa MASERCARD-ovog Internet sajta, tvrdi se da su izvesni članovi MASTERCARD-a već obavili veći broj transakcija preko Interneta uz upotrebu SET standarda. U toku su pilot-programi za testiranje i dodatno poboljšanje ovog standarda, tako da će nam on biti na raspolaganju "u ne tako dalekoj budućnosti".

Ovim protokolom treba da se ostvari nekoliko ciljeva. Prvo, potrebno je kreirati jednostavno, jeftino rešenje za trgovce koji obavljaju prodaju putem kreditnih/debitnih kartica na Internetu. Drugo, treba stvoriti protokol za obradu transakcija kreditnim/debitnim karticama koji će malo uticati na postojeću finansijsku infrastrukturu. Treće, SET protokol će omogućiti proizvođačima softvera da proizvedu softver za plaćanje kreditnim/debitnim karticama. Time što će SET biti otvoreni standard, za koji nije potrebna licenca, on će garantovati postojanje konkurentnog okruženja za proizvođače softvera. Na taj način bi se smanjili troškovi trgovaca i finansijskih institucija koje su zainteresovane za obradu plaćanja kreditnim/debitnim karticama preko Interneta.

Na prvi pogled, SET protokol je vrlo sličan CYBERCASH platnom sistemu. Trgovci i kupci moraju imati softver koji sadrži SET protokol kako bi koristili SET za transakcije kreditnim/debitnim karticama. Takođe, poslovne banke obrađuju dostavljene zahteve za obradu transakclja kreditnim/debitnim karticama, koji pristižu putem SET-a, na isti način kao

74

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

da su ti zahtevi za obradom stigli sa POS terminala. Trgovci mogu zahtevati iste vrste transakcija (npr. autorizovanie) kao i kod CYBERCASH sistema.

Međutim, između SET-a i CYBERCASH sistema postoje izvesne razlike. CYBERCASH

ima aktivnu ulogu u obradi svake transakcije kreditnim/debitnim karticama koja prođe kroz ovaj sistem. CYBERCASH-ovi serveri stoje između trgovca i poslovne banke. Oni proveravaju identitet kupca i trgovca koji uečstvuju u transakciji. Ovi serveri, takođe, vrše prevođenje podataka iz oblika koji koristi CYBERCASH u oblik koji koriste poslovne banke. Kod SET-a neće postojati neka pojedinačna kompanija koja će biti odgovorna za obradu transakcija. Posao prevođenja podataka iz SET oblika u oblik koji koriste poslovne banke obavlja SET "kapija".... "Kapijama" će upravljati kompanije koje su sklopile ugovor sa nekom poslovnom bankom da to čine za njen račun, ili same poslovne banke.

Proveru identiteta kupaca, trgovaca i poslovnih banaka neće obavljati neki centralizovani server. SET koristi sistem sertifikata za proveru identiteta. Sertifikate izdaje neki entiet od poverenja iii "organ za izdavanje sertifikata", koji može jemčiti za identitet nekoga ko je podneo digitalni potpis. Sertifikat predstavlja dokaz da dati potpis pripada entitetu koji ga je podneo. Ovi sertifikati se prosleđuju između platnog softvera kupca, trgovca i poslovne banke da bi se dokazalo da je svaki entitet, koji je uključen u datu transakciju, zaista onaj kojim se predstavlja.

Proces plaćanja po SET standardu nešto je komplikovaniji od prethodna dva modela koja smo razmotrili, zbog potrebe prosleđivanja javnih ključeva između strana u transakciji i verifikacije sertifikata u toku transakcije. Koraci prilikom kupovine kreditnom/debitnom karticom uz upotrebu SET protokola su sledeći: 1) Kupac pokazuje interesovanje za kupovinu putem kreditne/debitne kartice. 2) Trgovčev sistem formira fakturu i šalje je kupcu. Kupac koristi softver nalik CYBERCASH

WALLET-u, koji prima fakturu i prenosi podatke o kupčevoj kreditnoj/debitnoj kartici trgovcu. Ovaj softver će, verovatno, biti ugrađen u Web čitače.

3) Kupac bira VISA ili MASTERCARD kreditnu/debitnu karticu za plaćanje, ili neku drugu koja

se može koristiti putem SET softvera za plaćanje.

75

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

4) Kupčev softver započinje proces plaćanja putem slanja zahteva trgovčevom softveru da mu dostavi trgovčev javni ključ za enkripciju, kao i javni ključ platne "kapije" (tj. javni ključ sistema poslovne banke) koju trgovac koristi. Ovai zahtev ukazuje na to koju će kreditnu/debitnu karticu kupac koristiti, s obzirom na to da trgovac može da koristi različite platne "kapije" za različite vrste kartica. Kupčevom softveru potrebni su javni ključevi trgovca i platne "kapije" da bi mogao da pošalje podatke o kreditnoj/debitnoj kartici trgovcu.

5) Trgovčev softver generiše odgovor na zahtev kupca i šalje ga kupčevom softveru.

Odgovor sadrži: jedinstveni identifikator transakcije koji generiše trgovčev sistem; sertifikat trgovčevog javnog ključa; i sertifikat javnog ključa platne "kapije".

6) Kupčev softver tada proverava javni ključ trgovca i platne "kapije". 7) Kupčev softver generiše dva paketa informacija, koja šalje nazad trgovcu - paket

informacija o narudžbini (ORDER INFORMATIONS - OI) i paket instrukcija za kupovinu (PAYMENT INSTRUCTIONS - PI). Svaki paket se zasebno šifrira. Paket instrukclja za kupovinu (PI) se šifrira javnim ključem platne "kapije", pošto trgovac ne treba da ima pristup ovom paketu. Trgovac treba da vidi paket informacija o narudžibini. Ovaj paket sadrži identifikator transakcije, naziv kartice koja se koristi i datum transakclje. Trgovac ne sme da vidi broj kreditne/debitne kartice kupca. Paket instrukcija za kupovinu (PI) koristi poslovna banka prilikom obrade transakcije. On se kanališe preko trgovca do platne "kapije", što znači da trgovina ne može da dešifruje ovaj paket, već ga samo prosleđuje platnoj "kapiji" u neizmenjenom obliku. Ovaj Paket sadrži broj kreditne/debitne kartice sa datumom njenog isteka, vrednost i kupljene robe i usluga i opis narudžbine.

8) Kupčev softver prenosi pomenuta dva paketa informacija (OI i Pl) do trgovca. 9) Trgovčev softver proverava da sadržaj poruke kupca, koja sadrži OI i Pl pakete, nije

usput izmenien. Ako je poruka neizmenjena, softver započinje proces traženja autorizacije od trgovčeve poslovne banke.

76

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

10) Trgovčev softver generiše zahtev za autorizaciju plaćanja kreditnom/debitnom karticom. Ovaj zahtev sadrži identifikator transakcije, koji je trgovac generisao na početku procesa plaćanja.

11) Trgovac šalje platnoj "kapiji" svoje poslovne banke poruku šifriranu upotrebom. javnog

ključa platne "kaplje". Ova poruka sadrži: zahtev za autorizovanje; paket koji je poslao kupac; i trgovčev javni ključ sa sertifikatom.

12) Platna "kapija" dešifruje poruku i njene komponente. Ponovo se vrši provera očuvanosti

integriteta poruke (tj. njene eventualne izmene) tako što se upoređuje identifikator zahteva za autorizovanjem sa identifikatorom u kupljenom Pl paketu i proverava da ih je trgovac pokušao da izmeni podatke u kupčevom Pl paketu.

13) Platna "kaplja" zatim šalje zahtev za autorizovanje plaćanja emitentu kreditne/debitne

kartice kupca preko uobičajenih bankarskih kanala, tj. istih onih kanala preko kojih bi banka zahtevala autorizovanje za bilo koju klasičnu transakciju kreditnom/debitnom karticom.

14) Banka koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu šalje nazad šifru za odobrenje ili

odbijanje platnoj "kapiji", kao odgovor na zahtev za autorizovanjem. I ovo se odvija preko uobičajenih bankarskih mreža.

15) Platna "kapija" generiše poruku sa autorizacionom šifrom, koja se šalje nazad trgovcu.

Ova poruka sadrži odgovor banke koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu. 16) Platna "kapija" šifrira i šalje poruku sa autorizacionom šifrom trgovčevom softveru. 17) Trgovčev softver dešifruje poruku o autorizaciji koju je dobio od platne "kapije". Softver

zatim ispituje da li je zahtev odobren ili nlje, i memoriše odgovor o autorizaciji. 18) Ako je transakcija odobrena, trgovčev softver kreira poruku koja se šalje kupčevom

softveru. Ova poruka informiše kupca da je plaćanje prihvaćeno i da će proizvodi/usluge koje je kupio biti isporučeni.

19) Kupčev softver obrađuje primljenu poruku i informiše kupca da je plaćanje prihvaćeno.

77

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Može nam se, na prvi pogled, učiniti da je ova procedura previše komplikovana, ali ne treba smetnuti s uma da je veći deo poslova potpuno automatizovan, te da će se koraci 4-19 u ovom procesu obaviti za manie od jednog minuta. SET protokol dozvoljava i razne varijacije ove procedure, u zavisnosti od konkretnih okolnosti. Recimo, trgovci kojima je važna obrada podataka u realnom vremenu mogu zahtevati prenos novca na svoj račun istovremeno sa zahtevom za autorizovanje plaćanja kreditnom/debitnom karticom.

SET protokol ima prednost nad ostalim platnim sistemima zbog toga što ne zahteva da neka treća strana prati transakcije kreditnim/debitnim karticama na Internetu. To će uticati na smanjenie troškova transakcija kreditnim/debitnim karticama preko Interneta. SET protokol koristi jaku enkripciju i modele za proveru autentičnosti. Trgovci nemaju uvid u broj kreditne/debitne kartice kupca. Takođe, novac se prebacuje na trgovčev račun u roku koji je jednak uobičajenom roku za transakcije kreditnim/debitnim karticama. Još jedna pogodnost SET protokola je i ta što ga podržavaju poznate kompanije kao što su MASTERCARD i VISA.

SET protokol ima i svoje nedostatke. Prvi je taj što će trgovci i kupci morati da instaliraju softver koji omogućava obradu SET transakcija. I poslovne banke će, takođe, morati da sklope ugovore sa nekom kompanijom koja će upravljati njihovom platnom "kapijom", ili će same instalirati platne "kapije". Osim toga, trgovci će morati da otvore račun kod neke poslovne banke koja je osposobljena da prima SET transakcije.

Ne treba sumnjati da će MASTERCARD i VISA svojim autoritetom uticati na to da SET postane dominantna metoda za obavljanje transakcija kreditnim/debitnim karticama preko Interneta, imajući u vidu da su brojne kompanije već počele da razvijaju softver koji će vršiti obradu SET transakcija kupaca, trgovaca i poslovnih-banaka.

78

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-6. D. E – Cash Sistem Plaćanja

E-CASH je anonimni digitalni novac čija se ispravnost proverava on-line, od strane odgovarajuće finansijske instituclje. E-CASH sistem razvila je firma DIGICASH, a od 1995. godine nudi ga MARK TWAIN BANK iz Sent Luisa. Pored toga, od oktobra 1997, u okviru pilot-projekta, E-CASH je ponudila i DEUTSHEBANK AG iz Frankfurta. Potrošači povIače digitalni novac sa svog E-CASH računa upotrebom tzv. "slepe metode" i skladište ga na fiksnom disku svog racunara. "Slepa metoda" funkcioniše na sledeći način. KIijent šalje digitalnu novčanicu, sa šifriranim serijskim brojem, finansijskoj instituciji. Finansijska institucijia "overava" novčanicu i šalje je nazad klijentu. Klijent zatim dešifruje serijski broj. Prema tome, serijski broj nije poznat finansijskoj instituciji, što garantuje anonimnost. Da bi se sprečila dvostruka potrošnja, finansijska institucija mora da evidentira serijske brojeve svih prispelih digitalnih novčanica.

Pri svakoj kupovini preko Interneta, potrošnja daje digitalne novčanice trgovcu. Trgovac odmah prebacuje ove novčanice u svoju banku, kako bi proverio da li su ispravne. Trgovčeva banka registruje brojeve emitovanih digitalnih novčanica, bez mogućnosti identifikacije potrošača koji ih je utrošio. Konačno, ako je sve u redu, saldo na računu trgovca povećava se za dati lznos, a trgovac isporučuje proizvode/usluge.

Digitalne novčanice mogu se koristiti samo jednom. E-CASH se može smatrati valutom

za sebe. Finansijske institucije moraće da koriste specijalne račune. One će, takode, garantovati konverziju u realni novac. Zbog toga će centralne banke imati poteškoće pri kontrolisanju novčane mase, jer finansijske institucije mogu kreirati dodatni novac i time povećati novčanu masu.

Bezbednost E-CASH-a postiže se upotrebom asimetričnog kriptografskog algoritma. Pristup računu može dodatno biti zaštićen upotrebom ličnih lozinki. Registrovanjem serijskih brojeva digitalnih novčanica sprečava se dvostruko trošenje. Troškovi provere autentičnosti digitalnih novčanica su relativno veliki, jer provera treba da se obavi on-line. To znači da je pogodnost ovog sistema za mikro-plaćanja (plaćanja u veoma malim iznosima) pod znakom pitanja. Svaka osoba koja ima E-CASH račun može da prima E-Cash novčanice.

79

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-6. E. Net – Cash Sistem Plaćanja

NetCash metoda je razijena na Univerzitetu Juzne Kalifornije (UNIVERSITY OF

SOUTHERN CALIFORNIA). Značajna karakteristika ovog projekta jeste upotreba već postojećih računovodstvenih sistema i procedura u finansijskim institucijama. Ovo će uticati na smanjivanje početnih investicija.

Nasuprot E-CASH-u, ova metoda zasnovana je na jednom decentralizovanom pristupu. Shodno tome, problemi u vezi s velikim brojem novčanica i učesnika mogu se raditi mnogo lakše. Zbog toga je prihvaćena delimična anonimnost, a potrebna je i kooperacija svih finansijskih instituclja koje učestvuju u sistemu. Sistem se zasniva na nezavisno distribuiranim novčanim serverima. Novčani serveri predstavljaju lokacije na kojima se anonimni novac zamenjuje za "ne-anonimni" novac. Svaki novčani server poseduje jedan račun na računovodstvenom serveru. Kliring obavlja novčani server. Neophodno je da se potvrdi integritet ovih servera i da novčani serveri mogu da primaju novčanice sa drugih novčanih servera. NETCASH novčanice imaju nominalnu vrednost i serijski broj. Pored toga, na njima je zabeležena adresa emisionog servera i datum njihovog isteka.

Potrošač podiže NETCASH novčanice sa nekog novčanog servera. Ove novčanice se šifriraju putem javnog ključa i šalju trgovcu. Anonimnost potrošača može se garantovati upotrebom novog ključa za svaku poruku. Trgovac odmah prebacuje novčanice, koje je primio, svom novčanom serveru. Od svog platnog servera on dobija nove novčanice, ili se odgovarajući iznos prebacuje na njegov račun. Konačni kliririg obavlja novčani server.

Serijski brojevi svih novčanica koje nisu vraćene nazad i koje nisu istekle skladište se u novčanom serveru, kako bi se sprečilo dvostruko trošenje. To znači smanjenu anonimnost. Anonimnost se može povećati razmenom ovih novčanica na drugom serveru. Bezbednost se postže pomoću kriptografskih algoritama. Kao i u slučaju E-CASH-a, i ova metoda zahteva dosta komuniciranja. Međutim, upotreba ove metode za mikro-plaćanja trebalo bi da bude efikasnija. Svaka osoba može da prima NetCash novčanice, jer sistem omogućava slobodnu razmenu novčanica.

80

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-6. F. Mondex Sistem Plaćanja

MONDEX sistem digitalnog novca razvija firma MONDEX UK., koja je, nakon kupovine kontrolnog paketa akcija od strane MASTERCARD-a, postala deo kompanije MASTERCARD. Za razliku od prethodna dva sistema, MONDEX je prvobitno razvijan kao off-line koji se sada prilagođava Internetu. MONDEX je u celini zasnovan na karticima sa mikročipom, a jedinstven je po tome što omogućava transfer s kartice na karticu. Kao što je to slučaj kod E-CASH

sistema, i MONDEX koristi sertifikate koji glase na donosioca - novac se smešta na korisnikovu karticu. Međutim, za razliku od E-CASH-a, MONDEX novac se može prenositi sa jedne kartice na drugu beskonačan broj puta, bez potrebe nekog centralizovanog kliringa ili verifikacije od strane neke banke. Prema tome, MONDEX je od svih sistema digitalnog novca najpriližniji realnom novcu.

Ključna razlika između MONDEX-a i realnog novca je mogućnost praćenja transakcija koju pruža MONDEX. MONDEX kartice evidentiraju svaku transakciju putem jedinstvenog identifikatora, koji se može koristiti za praćenje transakcija, ako je to potrebno. Ključni momenat kod MONDEX-a je i bezbednost, koja postoji u dva primarna aspekta sistema: hardveru na kartici i procesu prenosa vrednosti. MONDEX garantuje bezbednost sistema zasnovanog na karticama sa mikročipom. Suština MONDEX-ove hardverske bezbednosti je da digitalni novac ne može da egzistira nigde osim na MONDEX kartici. Nijedna druga kartica sa čipom ili hardverski uređaj koji se "predstavlja" kao MONDEX kartica ne može da komunicira sa pravom MONDEX karticom. Mondex kartica otkriva "lažne" kartice i odbija da izvrši transfer novca na njih. Sistem se zasniva na činjenici da je svaka kartica "overena" MONDEX-ovim digitalnim potpisom.

Sam proces transfera je, takođe, krajnje bezbedan. Kada se obavlja transfer između potrošača i trgovca, na primer, dve kartice ne samo da međusobno proveravaju autentičnost, već se transfer obavlia u sekvencama, tako da novac ne može istovremeno da egzistira na dva mesta. Novac se oduzima sa potrošačeve kartice pre nego što se upisuje na trgovčevu karticu. Transfer ne može da funkcioniše ni na koji drugi način. Zbog činjenice da je Mondex sistem zasnovan na karticama, jedan od najvećih problema je taj što je potrebno da potrošači poseduju čitače kartica. Ovo nije jednostavan zahtev, pa mnogi tvrde da je firma DIGICASH bila

81

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

u pravu kada je formirala E-CASH sistem, kao sistem koji je baziran isključivo na softveru. lpak, MONDEX ništa ne prepuštat slučaju. Već su na raspolaganju ovi uređaji, kao što je VERISMART

čitači kartica firme VERIFONE, po ceni od oko 100 dolara, koja će, vremenom, biti sve manja. Za oko 60 dolara korisnici mogu da kupe jedan od novijih čitača kartica firme INTELIDATA, koji mogu da se ugrade u personalni računar, zauzimajući pritom prostor standardnog flopi drajva od 3,5 inča. Ovi uređaji moraju da se formatiraju kako bi mogli da komuniciraju sa MONDEX

karticama, ali i to će uskoro biti sređeno.

MONDEX već vrši probna ispitivanja svog Internet platnog sistema u saradnji sa firmom AT&T. Vreme će pokazati da je MONDEX zaista bezbedan i troškovno efikasan Internet platni sistem. Pojava brojnlh kompanija koje proizvode čitače kartica (VERIFONE, INTELIDATA, GEMPLUS i druge) brzo će srušiti sve tehničke barijere. Međutim, mnogo značajnija barijera za MONDEX sistem je ekonomske prirode bankama još uvek nlje jasno kako će profitirati na njemu. Prvo, emisione institucije ne profitiraju od emisije. Emisija MONDEX novca podrazumeva njegovu prethodnu kupovinu od MONDEX-a. Tek onda neka finansijska insutucija može da emituje MONDEX novac svojim klijentima. Kad je novac već na tržištu, data finansijska institucija verovatno neće zarađivati provizije za obradu transakcija, zbog toga što ovaj sistem ne zahteva nužno prisustvo banaka, sem ukoliko neki korisnik ne želi da položi depozit, povuče novac ili, jednostavno, zameni MONDEX karticu za gotovinu.lpak, ako ovu ekonomsku barijeru ostavimo po strani, možemo reći da je MONDEX najbolje osmišljeni model digitalnog novca baziran na hardveru, posmatrano na duži rok.

Deo-6. G. Visa Cash Sistem Plaćanja

VISACASH je projekat kompanlie VISA. Ovim sistemom VISA pokušava da razreši ekonomske probleme sa kojima se susreće MASTERCARD-ov MONDEX sistem, na taj način što finansijska instituciia, koja vrši emisiju, može da profitira na VISACASH-u. I ovaj sistem funkcioniše na bazi sertifikata koji glasi na donosioca, a zasnovan je na karticama sa mikročipom. Ma koja VISA banka može da emituje VISACASH i da profitira od takve emisije, a u slučaju izbacivanja kartica iz upotrebe banka može da zaradi i onu vrednost koju su potrošači zaboravili na kartici, ili su je odbacili.

82

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Ovaj sistem je uveliko reklamiran na olimpijskim igrama u Atlanti, all je za sada ograničen na svega mali broj transakcija. Mada je najvljena i proba ovog sistema na Internetu, još uvek se čeka kada će VISA najaviti početak ove probe. Međutim, imajući u vidu da je Mondex (čiji je većinski vlasnik, MASTERCARD, ujedno i veliki konkurent VISA-e) već započelo testiranje svog sistema na Internetu, treba očekivati da i VISA ubrzo preduzme sličnu akciju.

Mada je VISACASH, posmatrano iz finansijske perspektive povoljniji za bankarski sektor, nedostaje mu multifunkcionalnost i prilagodljivost koju poseduje MONDEX sistem. U MONDEX sistemu korisnici mogu neograničeni broj puta da prebacuju novac s kartice na karticu. Banke su potrebne jedino u slučaju polaganja depozita ili podizanja novca sa računa. U VISACASH sistemu potrošačima nije na raspolaganju ovakva mogućnost. Jedan od razloga za to je što bi banke morale da se odreknu provizija koje sada zaračunavaju za svaki depozit od strane trgovaca. Drugi razlog je moguće ugrožavanje bezbednosti, zbog činjenice da je digitalni novac "negde izvan", gde banke ne mogu da ga kontrolišu.

Treći razlog je emisija. Zamislimo da potrošači mogu vršiti transfer novca s kartice na karticu. Na primer, Banka A, Banka B i Banka C emituju VISACASH potrošačima A, B i C, respektivno. Ako potrošač A plati 30 dolara potrošaču B, onda potrošač B sada ima karticu sa VISACASH-om koji su emitovale Banka A i Banka B. Ako potrošač B sada plati 20 dolara potrošaču C, kako će kartica sa mikročipom da utvrdi koji VISACASH (da li onaj koji je emitovala Banka A ili Banka B) treba da prebaci?

Ovo je, naizgled, nebitno ali ako potrošač C položi depozit onda će ona bank-a koja je emitovala deponovani VISACASH izgubiti deo emisije. Trebalo bi, u svakom slučaju, da se ustanove neka pravila, recimo FIFO (First In First Out) ili LIFO (Last In First out). S obzirom na to da ovakva pravila ne postoje kod VISACASH sistema, njegova fleksibilnost biće znatno manja nego što je slučaj kod Mondex sistema.

83

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Deo-7. Model E - Bank

E-bank sistem za elektronsku trgovinu, pruža niz usluga kako prodajnim mestima, tako i vlasnicima platnih kartica. Plaćanje na Internetu korišćenjem E-bank sistema može da se obavi na dva načina: 1) Ukoliko zna iznos uplate i račun na koji se uplaćuje (npr. broj telefona ili električnog

brojila), vlasnik kartice može da se, korišćenjem broja kartice i lozinke (E-PIN), prijavi (uloguje) na E-Bank sajt i tu direktno izvrgi uplatu. Kao dodatnu pogodnost, prema dogovoru sa prodajnim mestom, na sajtu mogu da se drže podaci o mesečnim zaduženjima pretplatnika prodajnog mesta. Na taj način, vlasnici kartica mogu da vide koliko duguju i da zatim pređu na automatski popunjenu uplatnicu. Uplata se kompletira jednostavnim pritiskom na dugme.

2) Plaćanje može da se obavi i kao završni korak kupovine na nekom drugom sajtu. Kupcu

se po završetku izbora robe na sajtu prodajnog mesta prezentira završni račun u HTML (HYPER-TEXT MARK-UP LANGUAGE) formatu. Ovaj dokument u sebi sadrži iznos koji treba da se plati, identifikatore transakcije i prodajnog mesta. Završni račun sadrži i dodatne parametre potrebne za uspešno povezivanje sa E-Bank sajtom na kome se obavlja autorizacija transakcije. Po obavljenoj vizuelnoj proveri završnog računa, pritiskom na dugme kupac prelazi na E-Bank sajt na kome se popunjavanjem podataka o kartici kompletira uplata. Po završetku uplate, kupac dobija potvrdu o uplati i može da se vrati na sajt prodajnog mesta.

Ovakav način uplate ne zahteva od prodajnog mesta nikalvu specijalnu zaštitu

podataka. Svi poverljivi podaci (npr. broj kartice) se unose na bezbednom E-Bank sajtu. Sigurnost sajta obezbeduje SSL (SECURE SOCKET LAYER) protokol koji je jedan od naječešće korišćenih protokola za transfer poverljivih podataka na Internetu. Prodajno mesto i vlasnik kartice su o obavljenoj autorizaciji transakcije obavešteni odmah, a mogu opcionalno da zahtevaju i da im se kao potvrda pošalje e-mail-om. Korisnici kartica mogu na E-Bank sajtu da pristupe podacima o svojim prethodnim uplatama, kako u preglednoj (tabelarnoj) formi, tako i

84

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

sa svim raspoloživim detaljima uplate. Na sličan način, prodavci mogu da pristupe podacima o uplatama na svom prodajnom mestu.

Pored već spomenutog SSL protokola, korišćena su i druga sredstva u cilju povećanja sigurnosti sajta. To je, pre svega, elektronski lični broj (EPIN) koji predstavlja šifru za uspešan pristup. Kartice kojima se neuspesno pristupa se blokiraju. Takve kartice mogu da se deblokiraju samo intervencijom osoblja sajta. Time je maksimalno povećana bezbednost i onemogućen pristup pomoću slučajno generisanih brojeva kartica. Osim toga, sistem čuva istoriju pristupa (uspešnih i neuspešnih) poverljivim podacima. Ova istorija sadrži podatke o vremenu pristupa kao i ime i adresu računara sa koga se pristupalo. Konzola administratora sistema omogućuje analiziranje ovih podataka u cilju otkrivanja zlonamernih pokušaja pristupa. Interesantno je da je do sada bilo 3 pokušaja neautorizovanog pristupa koji su uspešno identifikovani i sankcionisani

Deo-7. A. Arhitektura E-Bank

Uobičajeni sistem ima troslojnu arhitekturu koja je tipična za aplikacije na Internetu. Ovakva arhitektura obezbeđuje veću sigurnost sistenia. Takođe, implementacija pojedinih delova sistema je Iakša jer manje zavisi od specifičnosti i implementacije ostalih delova sistema. Korisnici pristupaju sistemu preko Interneta pomoću svojih BROWSER-a. Posebna pažnja je posvećena portabilnosti korisničkog interfejsa u uslovima širokog dijapazona BROWSER-a i računara kod nas. Korisnički interfejs je izveden tako da funkcioniše i na starim modelima računara BROWSER-a.

Korisničke zahteve obrađuje aplikacioni server. Operativni sistem aplikacionog servera je LINUX. Internet server je tipa APACHE sa dodatkom JSERV modula za izvršavanje JAVA SERVLET Internet aplikaclja kao i modula za korišćenje SSL protokola. Iako na našem tržištu preovlađuju MICROSOFT Internet serveri, stručnjaci E-banka su se opredeliti za ovu

85

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

konfiguraciju iz više razloga. Zbog kritičnosti zahteva da sistem radi bez zastoja 24 časa dnevno, 7 dana nedeljno, opredelili su se za pouzdaniji operativni sistem. Pored toga, 57% Internet servera u svetuje tipa APACHE, dok je dodatnih 3% neka varijacija istog servera.

Zbog sigurnosti podataka, kao što je uobičajeno u Internet aplikacijama, baza podataka se nalazi drugom računaru koji je nepristupačan sa Interneta (Baza podataka je tipa ORACLE. Tip računara (WINDOWS NT) je diktiran aplikacljom za samu autorizaciju transakcija (BANKWORKS firme RS2) koja se izvršava na ovom računaru.)

Aplikacioni server obrađuje zahteve upućene od strane korisnika. Obrada podrazumeva i konsultovanje baze podataka. U slučaju uplate, aplikacioni server se obraća BANKWORKS aplikaciji koja obavlja autorizaciju transakcije. Odgovor aplikacionog servera se vraća korisniku u formi dinamički generisanje HTML strane. Administratori sistema mogu uz pomoć svojih BROWSER-a da analiziraju statistiku pristupa serveru i po potrebi "love" zlonamerne pokušaje pristupa. Sistem sadrži dovoljno informacija da se lokalizuju takvi korisnici.

Deo-7. B. Realizacija E-Bank

Centralni deo sistema je aplikacioni server koji sadrži sada već oko 15,000 koda pisanog u JAVA programskom jeziku. Ovaj jezik je izabran iz više razloga. Pored toga što sve više uzima maha na tržištu Internet aplikacija, JAVA je standardni jezik diktiran VISA OPEN

PLATFORM (VOP) standardom. Uvođenje JAVA programskog jezika u ovom trenutku će znatno olakšati početak razvoja SMART CARD aplikacija u budućnosti.

Internet aplikacija je izvedena korišćenjem JAVA SERVLET tehnologije i JAVA SERVLET

DEVELOPMENT KIT-a 2.1. Slanje e-mail poruka je izvedeno korišćenjem JAVA MAIL 1.1.1 paketa.

86

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Navedeni izbor okruženja za razvoj softvera je obezbedio portabilnost koda u izvornoj i izvršnoj formi kao i nezavisnost od operativnog sistema i tipa baze podataka. Kao dokaz ove tvrdnje E-bank navodi činjenicu da je softver razvijen na WINDOWS NT operativnom sistemu korišćenjem MICROSOFT ACCESS baze podataka. Isti softver i baza podataka su korišćeni na WINDOWS 95 laptopu za demonstriranje sistema potencijalnim korisnicima. Posle jednostavnog prevođenja baze na ORACLE, uz pomoć alatke za prevođenje baze, softver je bez ikakvih izmena korišćen na LINUX-u i ORACLE bazi podataka.

Posebna pažnja posvećena je postizanju dobrih performansi sistema. Pored izbora kvalitetnih komponenti sistema, korišćene su i brojne savremene programerske tehnike koje su značajno uticale na rad sistema. Ovde ćemo navesti samo neke bez udubljivanja u tehničke detalje. Podaci iz sistemske baze podataka koji se retko menjaju se unapred učitaju u memoriju aplikacionog servera. U slučaju izmene ovih podataka, podaci u memoriji se osvežavaju. Na ovaj način se umanjuje broj obraćanja bazi podataka.

Podaci o stanju sistema su smešteni u relacionoj bazi podataka. U samoj aplikaciji, podaci su predstavljeni u objektno orijentisanoj formi. U clju smanjenja broja bazi podataka, objekti u memonji računara su izvedeni kao "SELF EXPANDING OBJECTS". Prvo obraćanje objektu (npr. odredenoj kartici) učitava iz baze u memoriju samo podatke iz osnovne tabele. Ostali relevantni podaci ostaju nedefinisani. Ukoliko aplikativni softver zahteva neke od nedefinisanih podataka, objekat se obraća bazi podataka i definiše tražene a nedefinisane podatke. Sledeće obraćanje istim podacima neće zahtevati ponovno obraćanje bazi jer su podaci već jednom definisani. Ugrađivanjem ove inteligencije u objekte koji sadrže podatke, obraćanje bazi podataka se svodi na neophodan minimum. S druge strane, objekti definisani na ovaj način, daju utisak aplikativnom programeru da su svi podaci iz relacione baze podataka u svakom trenutku raspoloživi u memoriji računara.

Smatra se da je uspostavljanje veze sa bazom podataka operacija koja troši dosta

vremena tokom manipulacije podataka. U cilju uštede vremena, primenjena je često korišćena tehnika zvana "CONNECTION POOLING". Softver drži sve vreme izvestan broj stalno uspostavljenih veza prema bazi podataka. Na zahtev, umesto da se uspostavi nova veza, već uspostavljene veze se ustupaju na korišćenje aplikaciji. Po završetku upotrebe, veza se bez raskidanja vraća sistemu i stoji na raspolaganju za buduće potrebe.

87

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Appendix. Mobilno Bankarstvo

App. A. Uvod U Mobilno Bankarstvo

Konvergencija mobilnih komunikacija i Interneta otvara nove kanale za različite finansijske servise. Finansljske institucije sada imaju mogućnost da ponude bankarske, brokerske, usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdžera. Pri tom one povećavaju lojalnost svojih klijenta kao i produktivnost svojih zaposlenih. Klijenti na ovakve usluge odgovaraju povećanim entuzijazmom. Prema istraživanjima koja je sprovela NOKIA, aplikacije mobilnog bankarstva su na samom vrhu zahteva korisnika bežičnih uređaja. Istraživanja Meridijena to potvrđuju, 2003 oko 40 miliona korisaika upotrebljava mobilnu tehnologiju za pristup nekim finansijskim servisima. Brza adaptaclja na nove tehnologije možda za nekog predstavlja malo iznenadenje. Razlog tome je što putem mobilne tehnologije uradi ono na šta su finansijske institucije čekale već duže vreme. One nam daju aplikacije za proveru bankovnog računa, trgovinu akcijama ili prenos sredstava sa računa na račun koje se bukvalno mogu izvršiti sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme.

Proširenje bankarskih i brokerskih institucija na kanale mobilnih finansijskih servisa izvršeno je agresivno. Većina Evropskih finansijskih institucija ponudila je komplentno mobilno poslovanje svojim korisnicima. 1999 godine oko 90% banaka u Evropi već je u svojoj ponudi imalo neku od formu mobilnog bankarstva. Jedan od pionira u nuđenju finansijskih usluga na polju mobilne tehnologije je svakako MERITANORTHBANKEN. Ona je već 1992. godine nudila neku od formi mobilnog bankarstva. Vodeći na ovom polju u SAD su brokerske firme kao što su DLJ DIRECT, FIDELITY, E-TRADE, MSDW ONLINE i AMERITRADE. One nude mogućnost za trgovinu akcijama putem mobilne mreže. Međutim za očekivati je da će u narednih nekoliko godina neke od firmi, bilo veće ili manje, loše iskoristiti mogućnost mobilnog poslovanja.

Kada se donese konačna odluka o prelasku na mobilno poslovanje, veliki izazov

predstavlja definisanje uspešne strategije za rad u mobilnom okruženju. Većina od servisa koje nude različite finansijske insitucije su veoma slična i prestavljaju samo osnovne aplikacije.

88

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Umesto toga tek nekoliko firmi eksploatiše širok raspon mogućnosti počev od pristupa različitim informacijama do upravljanja transakcijama. Ove operacije su vremenski osetljive i ne zavise od lokacije na kojoj se izvršavaju. Mnoge kompanije na mobilni Internet gledaju tek kao na proširenje Weba. Uspešno poslovanje u mobilnom svetu zahteva od kompanija upravo da razumeju razlike između mobilnog Interneta i Interneta da prihvate izazove koje pred njih stavljaju mobilne tehnologiie. Tek tada se može govoriti o uspehu u svetu mobilnog poslovanja. U nastavku će biti reči o ključnim zahtevima koje finansijske institucije moraju da ispune da bi poslovali u mobilnom svetu.

App. B. Mobilni Finansijski Servisi

Broj finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoložive mobilne platforme na kojoj će se izražavati. Servisi koji su se prvi pojavili bili su fokusirani na veliki broj klijenata i masovnu upotrebu. Danas imamo različite vrste finansijskih servisa i možemo ih podeliti na: bankarske, brokerske, servise investicionog bankarstva, ostale finansijske servise i plačanje računa putem mobilnih uređaja.

Skoro sve veće banke su uvele ili planiraju da lansiraju servise mobilnog bankarstva. Dok je većina starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol, većina današnjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (WIRELESS APLICATIONS PROTOCOL). WAP omogućava mobilnim uređajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unošenjem adrese kojoj žele da pristupe. Ovakav način pristupa Internetu ograničen je samim mobilnim uređajima i ogleda se u manjim brzinama, malim formama i količinom memorije koju poseduju. Raniji servisi bili su tipično informaciono-bazirani, korisnici su mogli da putem svog mobilnog uređaja proveravaju stanje na računu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobiju neke osnovne finansijske informacije. U novijem vremenu banke su počele da objedinjuju mogućnosti tranaskacija u svojim servisima. Od ovih servisa najčešće se koriste plaćanje računa, prenos sredstava ili aplikacije kreditiranja. Banke se nisu zaustavile na ovome, one i dalje proširuju svoje mobilne aplikacije novim transakcijama. Operacije koje će korisnike moći da izvedu putem svojih mobilnih uređaja postaju sve značajnije i kompleksnije.

89

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

U Evropi ova migracija je uveliko u toku, mnoge savremene banke u Skandinaviji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji nude neke od servisa mobilnog bankarstva. U SAD ovaj proces je nešto sporiji, Američka banka i CITIBANK su dve od svega nekoliko velikih banaka koje nude servise mobilnog bankarstava.

App. C. Brokeri

Brokerske kuće su hitno neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet. Nezavisnost od vremena i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veoma atraktivni za one korisnike koji često trguju. Kao dopunu, mobilni brokerski servisi nude svojim korisnicima da hitro reaguju na promene u uslovima tržišta. Inicijalno brokerske kuće nisu u mogućnosti da ponude sigurne aplikacije, oni su se zato fokusirali na informaciono-bazirane aplikacije kao što su praćenje vesti, pregled vrednosti akcija u realnom vremenu i proveru računa. Ova ponuda se sve više proširuje uključujući i jednostavne transakcije kao što su trgovina akcijama i upravljanie računima. U Evropi su uglavnom svi ovi servisi urađeni kao WAP aplikacije, u Americi prelezak na WAP aplikacije je nešto sporiji. U Americi se razvijaju aplikacije prilagođene uređajima na kojima će se izvršavati. Neke od njih su AMERITRADE za PSC, E*TRADE za WT-AT.

App. D. Investiciono Bankarstvo

Investicione banke su uvidele potencljal koji donosi M-COMMERC kako za povećanje produktivnosti njihovih zaposlenih tako i za dodavanje novih servisa za institucije i privatne klijente. Mnoge mogućnosti naravno tek treba da se otkriju. Sa strane prodaje i trgovine, investicione banke nude svojim klijentima "JUST IN CASE" mobilne aplikacije koje će u svako doba biti povezane sa tržištem. Važne vesti, promene cena, razIičite analize mogu biti isporučene korisnicima odmah po njihovom nastajanju bez obzira na kojoj se oni lokaciji

90

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

nalazili. Sa strane akcionarskog investiranja i iz oblasti konsaltinga i aplikacije mobilnog poslovanja obezbeđuju komplentnu finansijsku pomoć. Iz oblasti konsaltinga one omogućuju alate za podršku u odlučivanju pomoću kojih donosioci odluka mogu da dele svoje mišljenje sa klijentima. Kompanije kao što su J.P.MORGAN & CO su postigli napredak u oblasti akcionarskog finansiranja pružajući servis SYNDIRECT WIRELESS. Ovaj servis omogućava kontakt preko bežičnog tržišta onima koji žele da emituju svoje obveznice, Takođe omogućava investitorima da prate status i performanse akcija. Investiciono bankarstvo putem mobilnih uređaja je još uvek u svojoj ranoj fazi, ali, sve veća upotreba mobilnih uređaja od bankara i klijenata nesumljivo čine ovaj servis veoma atraktivnim za dalji razvoj i upotrebu.

App. E. Drugi Finansijski Servisi

Dok su banke i brokerske kuće bile prve koje su svoje servise ponudile u bežičnom svetu, druge finansijske ustanove, kao što su osiguravajuće kompanije, zajmodavci i hipotekarske ustanove, savetodavne institucije, kao i kreditne ustanove bi trebalo da u što skorije vreme razviju alikacije mobilnog poslovanja. Ključan izazov za ove vrste kompanija je taj da one treba da ponude svoje servise mobilnim klijentima u oblastima koje su tipično istraživačkog karaktera. Mogućnost predstavljaju PUSH-bazirane aplikacije koje obaveštavaju kIijente o svojoj ponudi u bilo koje potrebno vreme. Na primer putnik na aerodromu može da primi poruku koja ga obaveštava o paketima osiguranja koje može da dobije. EXPERT za pozajmice može takođe preko mobilnog uređaja da prikaže razIičite opcije pozajmica svojim klijentima. Agenti za prodaju nekretnina mogu nuditi svoje usluge za vreme dok klijetni posećuju svoju potencijalnu kuću.

Diversifikovane finansijske instituclje kao što je PRUDENTAL pružaju ogromne mogućnosti na ovom tržištu. Ona obezbeđuje svojim klijentima mobilne aplikacije pomoću kojih oni non-stop dobijaju nove informacije i savete. Druge institucije kao što je AMERICAN

EXPRESS može upotrebiti ovaj medijum da kompletan set svojih usluga prebaci na mobilni

91

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

svet. Ova aplikacija bila bi integrisana sa finansijskim savetima, putnim uslugama i uslugama koje se tiču kreditnih kartica. Kreditne kompanlje kao što je CAPITAL mogu upotrebiti ovaj medijum da povežu svoje klijente sa nekom trećom stranom odnosno drugim finansijskim institucijama bitnim za poslovanje. Mogućnosti za poslovanje su zaista velike ali za sada je svega nekoliko institucija počelo da ih zaista eksploatiše.

App. F. Mobilno Plaćanje

Servisi mobilnih plaćanja su još uvek u fazi razvoja. Za sada još uvek nema najboljeg rešenja koje bi zadovoljilo kritičnu masu korisnika i koje bi se nametnulo kao standard na tržištu. Mobilno plaćanje predstavlja najkritičniji deo M-COMMERCA u vreme kada se mobilni uređaji sve više koriste kao transakcioni agenti. Razvoj mobilnog plaćanja će se nastaviti sve dok se ne iskristališe jedno ili dva rešenja koja će se nametnuti kao standard na tržištu. Tek tada se može očekivati da korisnici prihvate mobino plaćanje kao alternativu uobičajenim metodama plaćanja. Za sada imamo nekoliko obećavajućih eksperimenta u ovoj oblasti.

App. G. Kartičarstvo

Prvi polušaji mobilnog plaćanja obuhvatali su standardne bankarske kreditne i debitne kartice u integraciji sa mobilnim telefonom. U avgustu 1999. godine Francuski telekom je pustio u rad probni servis koristeći motorolu STARPACK u kombinaciji sa čitačem kartica koji je omogućavao plaćanje putem bankarskih kartica. Postupak plaćanja bio je sledeći. Korisnici su pomoću telefona ili Interneta naručivali proizvode, preko svog mobilnog telefona primali su SMS poruku o uspešnoj narudžbini a zatim su kompletirali transakciju tako što su ubacivali karticu u čitače i unosili šifru. Ovakva vrsta plaćanja nas dovodi do uverenja da su ovi uredaji korisniji od običnih mobilnih telefona. Međutim kompanije bi morale da ponude integrisano rešenje mobilnih uređaja i čitača kartica. Prednost je naravno stepen sigurnosti koji je u ovom slučaju izuzetno visok i vezan za čitača kartica.

92

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

App. H. Rešenja Koja Ne Koriste Kartice

Kompanije takođe nude usluge mobilnog plaćanja za koje nije potrebna upotreba smart kartica. SONERA, bivši Finski telekom, obezbedio je usluge mobilnog plaćanja bez upotrebe smart kartica, ovaj servis nazvan je "PAY-BY-GSM PHONE". Korisnici obavljaju transakclje tako što unose poseban broj koji se odnosi na recimo parking servis ili bilo kojeg drugog pružaoca usluga. Operater mobilne telefonije u ovom slučaju igra ulogu klirinške kuće, ona kreditira korisnikov unapred određeni račun.

Ovakvo rešenje je veoma dobro za mikro plaćanja kao što je plaćanje različitim trgovcima. U Finskoj MERITANORDBANKEN je pionir u pružanju usluga mobilnog plaćanja svojim korisnicima. Njeni korisnici mogu obaviti kupovinu tako što će prebaciti novac sa svog računa na račun jednog od 700 participiranih prodavaca. Ova transakclja se obavlja veoma jednostavno unošenjem korisničkog imena, lozinke i broja transakcije. Ovakve aplikaclje plaćanja bez upotrebe kreditnih kartica su veoma privlačne za korisnike pošto omogućavaju klijentima i trgovcima da obavljaju transakcije upotrebom postojeće infrastrukture. Nema nikakve potrebe da pojedinac kupuje posebne uređaje ili da kompanije ulažu dodatne investicije u svoju opremu. Najvažniji nedostatak ovakvog oblika plaćanja je sigurnost. Postojeće rešenje se oslanja na sigurnost GSM mreže koja sama po sebi nije dovoljna da spreči zloupotrebe prilikom transakcija.

App. I. Bluetooth Rešenje Plaćanja

BLUETOOTH tehnologija koja omogućava uređajima da na malim razdaljinama komuniciraju pomoću brzih radio signala takođe može da odigra važnu ulogu u sistemima mobilnog plaćanja. Pomoću BLUETOOTH tehnologije korisnici mogu da obavljaju razIičite vrste mikro plaćanja tako što će svoj mobilni telefon prineti uređaju za plaćanje i tako obaviti transakclju. Pomoću bluetooth tehnologije korisnici takođe mogu da "napune" svoje mobilne telefone novcem preko bankomata.

93

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

App. J. Mobilni Keš

Mobilni keš predstavlja način punjenja mobilnih telefona "kešom" najčešće pomoću smart kartica. Koncept je još uvek u eksperimentalnoj fazi i još uvek nema jedinstvenog procesa koji bi se nametnuo kao standard u ovoj oblasti. Postoji nekoliko inicijativa uključujući VISA-U i BARCLAYS iz Velike Britanije. Obe kompanije su pustile u probni rad sistem zasnovan na debitnim smart karticama koji omogućavaju plaćanje i primanje keša putem beižčne mreže.

Od nedavno postoje i drugi principi pomoću koga korisnici mogu da razmenjuju mobilni keš. Korisnici mogu da razmenjuju keš putem e-mail-a ili komunikacijom pomoću infracrvenih portova. Dva najpoznatija servisa ove vrste su PAYPAL i REMIT.COM, oni omogućuju fizičkim i pravnim licima da vrše transfer novca sa svojih bankovnih računa ili sa svojih kreditnih računa. Da bi se ovi servisi prihvatili moraju biti ispunjena sledeća očekivanja, rad sa njima mora biti USER-FRENDLY i moraju raditi na postojećoj infrastrukturi.

App. K. Principi Poslovanja M-Bankarstva

Tržište mobilnih finansija je još uvek u razvoju. Mnogi servisi koji su trenutno u upotrebi predstavljaju jednostavno proširenje Web servisa. Kompanije su pokazale vrlo malo inovacija kod servisa kao što su plaćanje računa i trgovina. Iako se ovi servisi koriste u mobilnom okruženju, oni ne koriste u potpunosti mogućnosti mobilnog poslovanja da transakcije budu raspoložive u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. Da bi u potpunosti iskoristile prednosti mobilnog poslovanja, finansijske institucije moraju dublje razumeti ključne strategije i tehnologije mobilnog tržišta. Sledeće principe finansijske institucije moraju stalno imati na umu u ukoliko žele da posluju u mobilnom okruženju.

94

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

App. L. Vodeći Principi Za Mobilne Finansijske

Servise

Lojalnost korisnika je važnija od povratka investiclja - Danas, finansijske institucije gledaju na mobilne servise kao na direktan trošak svog poslovanja. Međutim oni su danas potreba a ne luksuz. Na Internetu postoje mnogi servisi koje pružaju finansijske institucije, ali vreme koje korisnik može da provede na Webu je uvek ograničeno. Mobilni Internet omogćava korisnicima da pristupe finansijskim institucijama sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Iz tog razloga, kompanije koje se bave pružanjem finansijskih usluga treba da na mobilne servise gledaju kao na dar, a ne da brinu o tome kako će im se povratiti uložene investicije. Prihvatajući ovakav način rada finansijske institucije utiču na povećanje lojalnosti svojh korisnika tako što im se pruža mogućnost za praćenje životnog stila korisnika i slično.

Izbeći sličnost sa ostalima i u startu ponuditi različite servise - Spektar servisa koje danas nude banke i brokerske institucije nalaze se u rasponu od provere bankovnih računa i plaćanja do zaštite u sferi trgovine. Ovaj spektar usluga nudi većina finansijskih instituclja i one predstavljaju njihovu standardnu ponudu. Razvijajući neke drugačije i naprednije servise, koji se ne mogu naći bilo gde na tržištu, privlače se korisnici i povećava njihova lojalnost. Na taj način može postati lider na tržištu. Obezbediti inovativne servise je značajna šansa za finansijske institucije. Oni treba da budu različiti od opšte ponude mobilnih finansijskih servisa. Na primer jedan od naprednijih servisa bio bi pristup nekim glasovnilm analizama ili savetima finansijskih stručnjaka. Na ovaj način kombinuju se saveti "živih" stručnjaka sa podacima koji su snimljeni i postoje u tonskom zapisu. ovakvi inovativni mobilni servisi takođe jačaju poziciju finansijske institucije u poređenju sa njenom konkurencijom. Što hitnije sve instituciie koje se bave mobilnim poslovanjem bi trebalo da razmotre mogućnosti uvođenja ovakvih servisa. Drugi način za diversifikaciju je ponuda servisa koji bi bili specifični za određene mobilne uređaje. Korisnici bi bili zadovoljni ovakvim vidom personalizaclje i povecali bi kontakte sa svojom finansijskom institucijom. Na primer mobilni telefoni su više prilagodeni za pristup glasovnim savetima specijalsta dok su PDA uređaji prikladniji za pristup aplikacijama koje pružaju različite grafičke analize ili su bogate tekstualnim izveštajima. Mnoge kompanije nisu shvatile ovaj jednostavan ali veoma važan koncept, umesto toga oni su preveli svoje web aplikacije na što više uređaja je moguće. Korisnici će kada sagledaju razIičite ponude izabrati onu za koju im se čini da iza sebe ima veće mobino iskustvo.

95

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Personalizacija je ključ za lojalnost korisnika - Maksimiziranje koristi od jedan-na-jedan prirode mobilnih uređa je ključ za uspeh institucija koje žele da uspostave jake veze sa korisnicinia koji ne zavise od određene lokacije. Personalizacija može imati više oblika. Jedan metod je skIadištenje korisničkih informacija kao što su i vrednosti akcija ili kamatne stope. Softverski alati zatim prikazuju razIičite informacije u zavisnosti od toga ko pristupa aplikacijl. Drugi metod je ponuda različitih servisa u zavisnosti od interesovanja klijenta. Recimo ako znamo da klijent često putuje možemo mu ponuditi servis o mogućnostima osiguranja automobila. Personalizacija predstavlja fenomenalnu mogućnost za povećanje lojalnosti korisnika.

Partnerstvo sa mobilnim operaterima - U današnje vreme pristup mobilnom Internetu ograničen je preko malog broja provajdera. Očekuje se da će ovakav model biti prevaziđen i da će ustupiti mesto paradigmi koja je slična Internetu gde korisnik može da bira kako će pristupiti mreži. Dok se to ne dogodi finansijke institucije bi trebalo da ostvare neki vid saradnje sa mobilnim operaterima i ponude svoje usluge na tržištu. Naravno saradnja sa drugim institucijama koje nude svoje usluge na mobilnom tržistu je takođe poželjna. Firme moraju identifikovati njima značajne partnere i tako izbeći da zaostanu u tržišnoj utakmici. Primeri uspešne saradnje su YAHOO i AOL ili SIMENS i MOTOROLA na polju tehnologije.

M COMRNERC mora biti integrisan sa drugim korisničkim servisima - Dobra m

commerc strategija ne znači da ona treba da bude izolovana od drugih kanala u organizacij. Kompanije koje ne integrišu svoje tradicionalne Web strategije i BRICK AND MORTAL modele poslovanja samo zbunjuju i udaljuju svoje korisnike. M-commerc mora biti inkorporiran u strategiju orgnizacije tako da dopunjuje, i da bude dopunjavan od drugih servisa. M-COMMERC

omogućava kompanijama da popune praznine u svom radu kada nije moguć pristup informacijama preko drugih kanala. Pristup vremenski osetijivim podacima je sigurno brži kada se ostvaruje preko mobilnih uređaja nego preko šaltera ili PC računara. Ovaj servis treba da bude iskorišćen tako što će se korisnici ohrabrivati da koriste mobilne kanale kao izvor informacija koje su vremenski osetljive i koje nisu vezane za određenu lokaciju. Finansijske institucije treba da omoguće korisnicima da prvo pristupaju mobilnim kanalima usluživanja a ako je neophodno da ih preusmere na druge kanale. Uspeh M-COMMERCA zavisi i od toga kako će on biti podržan od drugih servisa. Za neke usluge lakše je koristiti PC bazirane Web sajtove. Standardni Web sajtovi se mogu koristiti i kao podrška onim servisima koje je lakše obaviti preko mobilnih uredaja. To se radi na taj način što će se na njima nalaziti razna

96

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

upustva za korišćenje mobilnih uređaja i odgovori na najčešća pitanja korisnika koja se odnose na mobilne servise. Ovakva upustva svakako je lakše čitati sa PC računara nego sa mobilnog uređaja i olakšavaju rad sa njima. Takođe mobilni servisi se mogu koristiti kao podrška tradicionalnim ili Web servisma. Oni mogu reklamirati različite servise koje će korisnici kasnije koristiti ili pružiti neke značajne informacije a za dalja objašnjenja uputiti korisnika na Web sajt.

Da li su aplikacije prilagođene prethodnim korisnicima - Kada su finansijske institucije počele da se interesuju za mobilno tržište softerske kompanije su napravile aplikaclje koje su obezbeđivale različite finansijske servise. Aplikacije koje su bile namenjene bankama i brokerskim institucijama uglavnom su nudile osnovne finansijske servise. Ovakve aplikaclje nisu uvek uspevale da dostignu onaj nivo usluge na koji je korisnik navikao. Njihova glavna snaga ležala je u tome da one prikazuju kako korisnik reaguje na mobilno okruženje. Međutim ovo nije uvek dovoljno. Aplikacija u mobilnom okruženju mora biti bar približno korisnički orjentisana u toj meri u kojoj je korisnik navikao koristeći različite ranije usluge kompanije. Na primer ako je korisnik navikao da kontaktira svog savetnika za trgovinu akcija pre nego što se odluči da izvrši transakciju, treba mu omogućiti da takav servis obavi i preko svog mobilnog uređaja. Neke aplikacije mogu biti dobro napravljene a da njihov uspeh na tržištu izostane upravo zbog lošeg prenosa ranijeg imidža firme u mobilno okruženje.

Pravilna zaštita zahteva pravilno planiranje - Pošto se rad finansijskih institucija uglavnom odnosi na novčana i druga vrednosna sredstva i servisi mobilnih finansija vremenom rade sa sve većim i većim vrednosnim kapitalom. Upravo zbog toga mobilne aplikaclje moraju pružiti odgovarajući stepen zaštite. Ciljevi sigurnosti mobilnih aplikacija slični su kao i kod Weba. Na primer finansijske institucije moraju da rade iako postoji određeni rizik za njihovo poslovanje, pri razvoju aplikacije potrebno je definisati koji stepen zaštite je potreban. Kreiranje zaštite u mobilnim aplikacijama predstavlja veliki izazov. Napraviti sigurnu, Internet mobilnu aplikaciju, nije nemoguće, ali, zahteva pažljivo planiranje, odgovarajuća sredstva i brz razvoj proizvoda. Sigurnost je komplikovan zahtev u mobilnom okruženju ako kompanija želi da njen prozivod bude dostupan na više tržišta. Ukoliko bi želeli da dostignu maksimalan stepen sigurnosti kompanija bi morala da hostuje svoju aplikaciju unutar same kuće. Međutim ukoliko bi želela da njen proizvod bude rasprostranjen na tržištu različitih kontinenata morala bi da snosi visoke troškove održavanja svojih severa i GATEWAY

po različitim kompanijama. U ovakvim slučajevima pristupa se OUTSORSINGU odnosno

97

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

sigurnost se radi u saradnji sa drugim kompanijama, recimo mobilnim operaterima. Razvoj sigurne aplikacije mora početi intezivnim planiranjem. Odluka o stepenu sigurnosti ne bi trebala biti donešena dok kompanija ne napravi jasnu regionalnu strategiju, odredi koliko će investirati u razvoj mobilnog poslovanja i odredi kakvi sve mogu biti udari na sigurnost. Zapravo ne postoje finansijske aplikacije koje mogu ponuditi potpunu sigurnost bez učešća neke treće strane. Softvera koji bi stajao između finansijske instituclje i korisnika. Čak i WAP koji je superioran po pitanju sigurnosti u odnosu na neke popularne servise kao što je recimo SMS ne pruža potpunu garanciju za bezbednost WAP GATEWAY servera. Različita rešenja treće strane omogućuju da se ovaj problem prevaziđe ali ona mogu da stvore nepotrebne troškove za firmu i kasnije probleme prilikom puštanja softvera u rad koji se tiču prilagođavanja sa njihovom aplikacijom. Sa druge strane finansijske institucije koje misle da su u mogućnosti da dostignu potreban stepen sigurnosti a da izbegnu probleme koje donosi sistem outsorsinga moraju da sagledaju sve relevante činjenice u vezi zaštite softvera.

Oprez od srednjeg sloja - Finansijske instituclje uglavnom rade aplikacije koje se koriste na različitim uređajima. Umesto da rade aplikaciju za svaki ponaosob one uglavnom svoje aplikacije srednjeg sloja distribiraju na različite uređaje. Trgovac koji isporučuje ovakve aplikacije tvrdi da su one pouzdane na različitim mobilnim uređajima, međutim to je tačno samo u nekim slučajevima. One uglavnom zadovoljavaju samo osnovne zahteve pojedinih specifičnih uređaja. Neka od ovih rešenja obezbeđuju jednostavne "parčiće Weba" servise koji ne mogu da podrže različite atribute pojedinih uređaja, kao rezultat doblja se nepotpuna aplikacija koja smanjuje lojalnost korisnika. Mobilni finansljski servisi moraju se razvijati i individulano za pojedine mobilne uređaje.

Strategija puštanja u rad aplikacije "ROLLOUT" - Rollout je važan koncept koji kompanija mora da razmotri ukoliko želi da izvrši prodor na mobilno okruženje. Upotreba njenih mobilnih servisa postaje sve veća i transakcije postaju obimnije. Uspešna rollout strategija zahteva da se ozbiljno razmotri koliko aktivnosti se može hendlovati na kompanijskim serverima, koliko na serverima partnera a koliko na korisnikovoj mreži. Pre nego što pusti svoj sistem u rad kompanija bi prvo trebala da ga isproba na nekoj lokaciji u kojoj će se on koristiti u manjoj meri. Tek posle rada na nekom probnom tržištu aplikacija bi trebalo da se "roluje" odnosno pusti u rad na ključno područije. Takođe veoma je bitno izgraditi servise za podršku korisnicima. Neke kompanije već imaju izgrađenu robusnu podršku kupcima. Finansijske institucije moraju pomoći svojim korisnicima pri interakciji sa novim medijumom.

98

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Servis za podršku korisnicima bi trebao da prati korisnikove transakcije, pruži odgovarajuću pomoć pri teškoćama u radu sa mobilnim okruženjem i da informiše korisnike o budućim servisima koji će im biti na raspolaganju. Mobilno okruženje je mnogo zahtevnlje od Web okruženja jer korisnici poseduju manji prag tolerancije za teškoće na koje nailaze u radu. Uzimajući sve ovo u obzir jasno je da finansijske institucije moraju izgraditi odgovarajuću podršku za rad sa korisnicima. Ovakva infrastruktura garantovala bi korisnicima bezbolan prelezak na rad sa mobilnim okruženjem.

M COMMERC nije samo za kIijente - Većina finansijskih institucija fokusira svoju mobilnu ponudu eksluzivno na zadovoljenje potreba svojih klijenata. Ovaj aspekt je naravno veoma važan za mobilnu strategiju ali nije neophodno da budu i jedini. Zaposleni takođe mogu imati koristi od korišćenja mobilnih servisa što dovodi do povećanja njihove produktivnosti i efikasnosti. Na primer, kada investiciona banka vrši istraživanja ona može imati dodatne koristi ako najnovije informacije distribuira do svojih zaposlenih u trenutku njihovog nastajanja. Zaposleni takođje može pružiti listu klijenata i doneti odluku da li će pojedinačno obaveštavati svoje klijente ili će poslati grupnu e-mail poruku svima. Od M-COMMERCA podjednako mogu imati koristi i klijenti i zaposleni unutar kompanije.

App. M. Strategije M-Bankarstva

Taman kada su finansijske instituclje uspele da konsoliduju svoje E-COMMERC

strategije pred njima se pojavio novi izazov, M-COMMERC. U ovom delu rada pokazaćemo šta banke tačno treba da rade da bi izvukle maksimalne vrednosti iz mobilnog tržišta. Koje sve mogućnosti i rizici postoje i kakve su raspoložive strategije za izlazak finansijskih institucija na mobilno tržište. Korisnicima mobilnih usluga širi se set usluga koje mogu da izvršavaju preko svog mobilnog uređaja, od proste provere stanja na bankovnom računu pa sve do izvršavanja nekih složenih transakcija. Pokazalo se da korisnici veoma lako prihvataju nove usluge naročito one koje su vremenski ili lokacijski kritične.

99

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Danas banke širom sveta nude širok raspon bankarskih usluga putem svojih mobilnih kanala. U Singapuru, korisnici mogu da proveravaju stanje na svom bankovnom računu, vrše transfer novca sa računa na raeun i vrše plaćanja. Oni takođe mogu da vide poslednje uplate, proveravaju kursnu listu ili vide vrednosti deonica na tržištu. Banka takođe koristi mobilne tehnologije da prenese važne finansijske informacije do svojih korisnika. U SAD, CHARLS SWAB

nudi kompletnu trgovinu deonicama, počev od vrednosti akcija do ponude i verifikacije trgovine preko mobilnih uređaja. Takođe nudi glasovnu analizu eksperata za trgovinu deonicama. MERITANORTHBANKEN iz Skandinavije nudi sistem trgovine baziran na WAP tehnologijl koji omogućuje plaćanje kod preko 700 virtelnih trgovaca. Trgovci su registrovani u bančinom sistemu i plaćanje se obavlja direktno sa bankovnog računa korisnika, proces plaćanja se obavlja tako što korisnik unese svoju šifru, broj računa, iznos i broj transakcije. Neke banke koriste mogućnosti mobilnih telefona i uvode plaćanje pomoću kreditnih ili debitnih kartica.

Promene životnog stila korisnika, potreba za sve većom brzinom i boljim perfomansama dovode do pogoršanja odnosa između korisnika i standardnih bančinih kanala usluživanja. Nove tehnologije omogućuju da banka zadovolji sve sofisticiranije potrebe korisnika i da ostvari bolju saradnju sa njima. Koristeći nove tehnologije banka treba da razume specifične potrebe korisnika i da im isporuči komplentna finansijska rešenja koja im daju sve potrebne informaclje i mogućnosti za komotan rad. Pristup korisniku preko njegovog mobilnog uređaja omogućava banci da ispita njegove individualne potrebe i da iskoristi najmoćnije sredstvo mobilnih uređaja - personalizaciju. Na primer ako je korisnik srednje klase neće mu slati reklamu za kupovinu najnovijeg BMW. Dok sa druge strane visoko platežnom bančinom klijentu može poslati reklamu za najnovijeg BMW, mogućnosti osuiguranja, informacije o povoljnom kreditiranju kupovine i posebne pogodnosti za plaćanje. Na ovaj način banka menja svoju tradicionalnu ulogu obavljanja bankarskih i finansijskih usluga i postaje provajder personalizovanih i lokalnih informaclja, ona povećava svoj dijapazon usluga koje nudi korisnicima. Ukoliko uspešno primeni mogućnosti M-COMMERCA

banka može da poveća lojalnost korisnika nudeći mu usluge koje zadovoljavaju njegove specifične potrebe.

Ostvari dodatni prihod počev od prijavljivanja za mobilne usluge pa do procenta po obavljenoj transakclij. Istraživanja FOREST RESEARCH pokazuju da na ovaj način banka može ostvariti znatne dodatne prihode i to od mesečne pretplate, prihodi variraju od 1 - 3$ u

100

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

zavisnosti od usluge. Prihod po transakcijama, 9% od ukupne -"vrednosti svih transakcija. PER

TO PAY usluge, 4 centa za e-mail ili 3 centa za web stranu. Samo banka ima pristup relevantnim podacima koji opisuju korisnikovo ponašanje, kao što su, kupovna moć, kreditna sposobnost, modeli transakcija. Ove informacije koje su često fragmentisane i nepotpune mogu se, ukoliko se lepo obrade, iskoristiti da objasne korisnikovo ponašanje i da se razumeju njegove potrebe. Banke su takođe u tesnoj vezi sa korporacljama i sa poslovnim partnerima. Njima treba ponuditi usluge m-bankarstva. Po istraživanjima Artura D. Litla 75% klijenata finansijskih instituciia je u mogućnosti da koristi rešenja m-bankarstva. Međutim ista istraživanja pokazuju da nije dovoljno ponuditi samo mogućnosti izvršenja jednostavnih transakcija. Znači da ponuda većine banaka koja se svodi samo na jednostavne finansijske transakcije ne predstavlja značajan uspeh. Ponuda komplentnih finansljskih rešenja doprinosi stvaranju jedinstvenog imidža banke .

TELCOS, veliki Internet portal objavio je kakve usluge treba banka ili finansijska ustanova da ponudi da bi proširila svoje uobičajene ponude jako povezivanje sa mobilnim provajderima ili nuđenje usluga provajdinga i korišćenje već postojećih korisnika. Ponuda sofisticiranih DATA-MINING tehnika koje pomažu korisniku da u moru informacija lakše pronađe onu od koje će imati koristi. Mogućnosti provere stanja na bankovnom računu, uslova kreditiranja, raznih finansijskih informacija. Plaćanje putem elektronskih naloga i kreditnih ili debitnih kartica. Dobro izgrađenu infrastrukturu zaštite koja će osigurati bezbednost on-line transakcija.

Očigledno je da nove tehnologije stvaraju nove virtuelne kanale za prodaju i isporuku

finansijskih servisa. Mobilna tehnologija omogućuje da se istraži životni stil korisnika i da se stvori bolja povezanost finansijske institucije sa korisnikom. Mobilni virtuelni kanali čak više poboljšavaju tradicionalne bankarske usluge od Internet kanala. Artur D. Little identifikovao je tri moguća scenarija za izlazak na mobilno tržište. To su: SUPER OPERATER scenario, INTIMATE

SELLER i BRAND BUREAU scenario. U SUPER OPERATER scenariju mobilni operater uvećava svoje kapacitete (mreže, infrastrukturu, broj korisnika) i proširuje svoje usluge na ulogu agenta za plaćanje. Finansijske institucije zavise od distribucije mobilnog operatera ali sa druge strane ovaj takođe mora biti tesno povezan sa njima. Ovakav scenario je dominantan na japanskom tržištu gde NTTDOCOMO ima najveći broj korisnika kojima obezbeđuje mnoge usluge. Banka maksimalnu vrednost izvlači iz toga što se postavlja kao strateški partner ovom dominantnom operateru.

101

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

U INTIMATE SELLER scenariju podrazumeva se da postoji veliko heterogeno tržište gde kupci pokušavaju da pronađu željene proizvode. Kupci u ovom slučaju žele da se obrate na adresu gde mogu nađu specijialistu za pomoć pri obavljanju transakcije. Banka u INTIMATE

SELLER scenariju može naći mogućnost za uspostavljanje M-COMMERC kanala. U BRAND BUREAU scenariju banka se postavlja kao institucija koja će izvršiti agregaciju

različitih ponuda i napraviti homogeno tržište za svoje korisnike. Bank-e najviše koristi mogu imati upravo u ovom scenariju pošto mobilni operater tada gubi prednosti koje je imao u SUPER OPERATER scenariu gde se postavljao kao dominantan.

Kada identifikuje najpovoljniji scenario banka mora da izvuče maksimum koristi iz njega tako što će razviti potrebnu tehnologiju i ispitati potrebe tržišta. Banka mora da identifikuje značajne partnere koje imaju slične ciljeve sa ciljevima banke i uspostavi saradnju sa njima. Ovo zavisi i od toga kakvi proizvodi i usluge će se nuditi klijentima.

Kreirati različite portfolije usluga za različite segmente tržišta. Ponuditi pravi set usluga na pravom tržištu može znatno uticati na povećenje ključnih kompentenclja banke. Na svakom segmentu tržišta treba ispitati koji su pravi a koji potencijalni korisnici i koje su njihove potrebe.

Svim zaposlenima omogućiti lak pristup informacijama o korisnicima. Informacije o klijentima banke uglavnom su razbacane na više mesta i nalaze se u više različitih sistema. DATA MINING tehnikama omogućiti da svi zaposleni mogu lako da dobiju potrebne informacije o klijentima.

Pažljivo planiranje investiranja u skladu sa opštom strategijom banke. Uspešno lansiranje mobilnog poslovanja banke mora biti u skladu sa opštom strategijom banke. Prelazak banke na novu tehnologiju mora biti jasno definisan i usaglašen sa dotadašnjom informacionom infrastrukturom banke.

102

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

App. N. Tehnička Infrastruktura M-Bankarstva

App. N.1. Mobilni Uređaji

• Klijentski uređaji, WORKPAD, PALM, IPAQ... • Pejdžeri • Smart telefoni, WAP telefoni • Ostali...

Operativni sistem je softverski paket koji upravlja osnovnim operacijama računara,

operativni sistemi razvijeni za mobilne uređaje su:

• WINDOWS CE: verzija Microsoftovog Windowsa. Instaliran je na mnogim PDA uredajima

• PALM OS: Razvijen je od strane 3COM-a, veoma pristojna platforma. Predstavlja najpopularniji OS za mobilne uređaje i široko je rasprostranjen na tržištu. Ima ugrađenu podršku za neke JAVA aplikacije.

• LINUX: Veoma efikasan, ima podršku za java aplikacije, otvoren kod i može da se instalira na većini PDA uredaja i na smart telefonima.

• EPOC : Operativni sistem razvijen uglavnom za telefone Ericson i Nokia, na tom tržištu predstavlja glavni operativni sistem.

Svaki od ovih mobilnih uređaja zahteva određeni način komunikaclje, oni zahtevaju

sopstveni GATEWAY za komunikaciju sa aplikativnim serverom. Svaki ima različitu veličinu ekrana prilagođenu različitim vrstama prikaza podataka. RazIičite tastature generišu i različite sisteme navigacije sa aplikacijom. Izazov za aplikativni server je da razvrstava ove uređaje i da svakom šalje podatke u formatu koji će biti u skladu njihovim dizajnom.

103

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

App. N.2. Povezivanje, Gateway

U ovom poglavlju biće objašnjene osnovne komponente bežične mrežne arhitekture. Polazeći od krainjeg korisnika, mobilni uređaj može biti bilo koji uredaj kojim on prustupa lokalnom call centru. Call centar odgovara za pokrivenost određenog geografskog regiona. Kada primi podatke on ih šalje baznoj stanici. Mobilna mreža snima i identifikuje sve potrebne informacije u lokalnom registru, ukoliko je korisnik na lokalnoj geografskoj pokrivenosti. Ako nije tada stanica prati poziv, tada se određuje ROAMING poziva. Kada se poziv inicira uređaj šalje svoj identitet preko ELECTRONIC SERIAL NUMBER-a (ESN) i mobilnog identifikacionog broja (MIN). Ove informacije su od vitalnog značaja jer preko njih GATEWAY vrši identifikaciju korisnika. Na ovaj način aplikacioni server priprema podatke koje će kasnlje poslati odgovarajućem korisniku.

Paket je kolekcija podatala pripremljena za poseban način slanja. Postoji dva načina prenosa takozvani CIRCUIT TIP prenosa i paketski način prenosa podataka. CIRCUIT je tip prenosa u kojem se uspostavlja trajna i nepromenjiva fizička veza između dva korisnika za vreme njihove konekcije. Trajanje veze identično je trajanju poziva. Paketski prenos ne zahteva otvorenu liniju između pošiljalaca i primalaca podataka. Ovaj metod omogućava da se podaci podele u veći broj paketa i da se pošalju. Na prijemnoj strani oni se ponovo sklapaju u celinu. Druga prednost POCKET sistema ogleda se intermintentom korišćenju određenog radio kanala, koji je zauzet samo u trenucima kada postoji realan protok podataka. Kada takvog protoka nema, veza se oslobađa i stavlja na raspolaganje drugom korisniku to je mnogo efikasniji način korišćenja veze od rezervisanja fiksnog kanala za jednog korisnika na određeno vreme, pošto na ovaj način veći broj njih može koristiti isti kanal. Broj korisnika koji mogu simultano koristiti jedan kanal limitirana je jedino količinom podataka koji se prenose, a njega operateri mogu lako ograničiti. Konektivnost zavisi od različitih mobilnih uređaja, takođe može varirati od provajdera do provajdera.

104

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

App. N.3. Bežični Srednji Sloj (Aplikativni Sloj)

Aplikativni sloj je centralni deo mobilnog sistema. To je mesto gde se tok podataka kontroliše, postavljaju pravila, i izvršavaju fajlovi. Aplikativni softver bi trebalo da bude otvoren sistem koji lako može da uspostavi komunikaciju sa drugim sistemima. Jedan od najčešćih metoda komunikaclje sa BACK-END sistemima je XML-API alata za rad sa podacima.

XML se koristi za ekstrakovanje i isporuku podataka, XSL može da izvršava transformacije, upotrabljavajući DTD fajlove za izvršavanje funkcija koje su napravljenje za vreme dizajniranja aplikacije. Različiti mobilni uređaji imaju razIičite modele ekrana. Aplikativni sloj treba da prati korisnikovu konekciju, da odredi sa kojeg se uredaji oni prijavljuju i da u zavisnosti od toga isporuči podatke u odgovarajućoj formi. SCREEN TEMPALTE može biti XML dokument koji će sadržati definiciju i osobine - različitih ekrana specifičnih za pojedine mobilne uređaje.

Najvažnije osobine koje aplikativni sloj treba da poseduje su:

• Lak za instaliranje, konfigurisanie i dodavanje novih servisa, • Klijenstka aplikicija mora biti laka za instalaciju • Lak za integraciju sa drugim serverima i BACK-END sistemima • Mora biti zaštićen od različitih vrsta upada

App. N.4. Transcoding

Transkoding je proces formatiranja podataka, kojima korisnik pristupa putem svog mobilnog uređaja, upotrebom XML, XSL i DTD fajlova. Ovaj metod omogućava krajnjem korisniku da pristupi podacima bez obzira koji uređaj koristi.

105

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Kada se sa mobilnog uređaja inicira zahtev za pristup podacima, aplikativni server prihvata zahtev i određuje sa kojeg uređaja se vrši pristup. Koristeći više logičkih procesa aplikativnui server procesira podatke u XML dokument koji može komunicirati sa BACK-END

sistemom preko API konekclje. Rezultat je da su izvorni podaci transformisani (procesirani) upotrebom XSL STYLE SHEET u format koji je odgovarajući mobilnim uređajima. Ovaj postupak je veoma složen i zavisi od toga koliko razIičitih uređaja podržava servis koji nudi finansijska institucija. Postoje prozivod kao što je IBM WEBSPHERE, to su veoma moćni alati koji mogu da naprave robusne finansijske aplikacije. WEBSPHERE hendluje podate dinamički i prilagođava ih različitim mobilnim uređajima. Takođe na zahtev može da startuje multikorisničke aplikacije koje su integrisane sa BACK-END sistemima. WEBSHARE je ispravan SCREEN TEMPLATE, prilagođava podatke odgovarajućem uređaju a zatim ih isporučuje. XSL je korišćen za definiciju transformacije podataka, veza između BACK-END sistema i aplikativnog servera se obavlja putem API konekcije. XSL se koristi za prezentaclju i upravljanje podacima a XML za hendlovanje podata.

Aplikacioni server može korisititi standardne osobine mobilnih sredstava za upravljanje podacima. Ovo može doprineti lakšem razvoju aplikacije. Na nivou aplikacionog servera mogu biti uskladišteni USER ID i ID mobilnog uređaja. Aplikacioni server pristupa bazi u trenutku kada primi zahtev za pristup od mobilnog uređaja. Baza priprema format podataka u zavisnosti od uređaja koji joj pristupa. Aplikacioni server takođe poredi identifikacioni broj uređaja sa korisničkim ID i tako vrši verifikaclju. Zatim aplikacioni server uspostavlja komunikaciju sa GATEWAY serverom a ovaj dalje prosleđuje podatke uređaju koji je inicirao konekciju.

App. O. Pushing Or Pulling Data

PULL tehnologija je tehnologija u kojoj klijent inicira komunikaclju koristeći GATEWAY i zahtevajući podatke. Tada se podaci dovlače sa aplikacionog servera na mobilni uređaj. U PUSH tehnologiji aplikacioni server ima veću kontrolu nad mobilnim uređajima. Aplikacioni server donosi odluku kada će poslati podatke mobilnom uređaju, za PUSH tehnologiju nije potreban prethodni zahtev klijenta. Bilo koja tehnologija da se koristi metod autentikacije mora biti na prvom mestu.

106

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

App. P. Sigurnost

Sigurnost je jedan od najvažnijih zahteva mobilnog bankarstva, ako ne i najvažniji. Istraživanja pokazuju da kod mobilnog bankarstva kao i kod on-line bankarstva korisnici imaju malo poverenja u bezbednost aplikaclja. Najveći broj ispitanika se plaši da šalje svoje poverljive podatke putem mreže a takođe velik broj brine za bezbednost transakcija. Ova briga se povećava kod mobilnog bankarstva jer je velik broj kriptografskih metoda "provaljen" a mobilne komunikacije je prilično lako pratiti. Mobilno bankarstvo i trgovina su ranjiviji od ostalih sistema komunikacija i često se nalaze na meti hakera. Kada podaci prolaze kroz mobilno okruženje većina provajdera i institucija nudi veoma slabu zaštitu. Uglavnom mere bezbednosti se svode na one koje pruža provajder mobilne telefonije. Ako pogledamo strukturu WAP sigurnosnog modela videćemo da postoje dva dela u modelu koja zahtevaju primenu sigurnosnih mehanizama:

• Komunikacija izmedu WAP GATEWAY-a i web servera zahteva SSL (SECURE SOCKET LAYER) za sigurnu komunikaclju

• Komunikacija izmedu WAP GATEWAY-a i WAP prijemnika zahteva upotrebu WTLS sigurnosnog protokola koji će poruke kodovane SSL protokolom na web serveru preneti sigurno ka WAP prijemniku

• Mogućnosti za presretanje poruke a samim tim i njeno neovlašćeno korišćenje na ovom modelu su brojne. Mesta za presretanje su komunikacija izmedu GATEWAY-a i web servera i između GATEWAY-a i WAP telefona.

Načini na koji se treća lica mogu uključiti u komunilaciju su: • Prisluškivanje (EAVESDROPPING). Podaci ostaju netaknuti, ali je povređena privatnost

pošiljaoca odnosno pnmaoca. Npr. neko može saznati tuđi broj kreditne kartice.

• Neovlašćeno menjanie (TAMPERING). Podaci se promene delimično ili u potpunosti, a zatim se šalju predviđenom primaocu. Npr. neko može promeniti nečiju porudžbinu robe ili promeniti sadržaj elektronske pošte.

107

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

- Imitiranje (IMPERSONATION). Podaci se preusmeruju osobi koja imitira predviđenog primaoca. Imitiranje se može javiti u dva oblika:

- Prevara (SPOOFING). Osoba se može pretvarati da je neko drugi. Npr. osoba se može identifikovati kao da ima e-mail vama drage osobe.

- Lažno predstavljanje (MISREPRESENTATION). Osoba ili organizacija se mogu predstaviti kao neko ili nešto što u stvarnosti nisu. Npr. www.kupovina.co.yu se može predstaviti i izgledati kao da je online prodavaonica, a zapravo jedino što radi je uzimanje brojeva kreditnih kartica, a nikada ne dostavlja robu.

• Efikasan, za sada standardni način zaštite podataka na Internetu je primena tehnike sastav javnih ključeva (PUBLIC KEY CRIPTOGRAPHY) koja ostvaruje sledeće zadatke:

- Šifrovanje i dešifrovanje (ENCRYPTION AND DECRYPTION) dozvoljavaju dvoma učesnicima u komunikaciji da sakriju sadaržaj koji šalju jedan drugome. Pošiljalac šifruje podatke pre nego ih pošalje, dok ih primalac dešifruje nakon što ih primi. Dok podaci putuju kroz mrežu nerazumljivi su potencijalnom slušaocu (osobi koja ima pristup posredničkom računaru),

- Detekclja neovlašćenog pristupa (TAMPER DETECTION) omogućuje primaocu da proveri jesu li podaci prilikom svog puta kroz mrežu bili promenjeni. Svaki pokušaj promene sadržaja ili zamene novim biće otkriven,

- Provera verodostojnosti (AUTHENTICATION) dozvoljava primaocu podataka da proveri verodostojnost njihovog izvora, odnosno da potvrdi identitet pošiljaoca,

- Sprečavanje nepriznavanja (NONREPUDIATION) onemogućuje pošiljaoca podataka da kasnije tvrdi kako te podatke nije poslao.

PKI, u osnovi obuhvata privatni i javni kluč koji između sebe dele učesnici u

komunikacij. Treći element, digitalni sertifikat, je potpisan od treće strane koja je autorizovana za izdavanje sertifikata. Prikazan je postupak rada sa transakcijama bazirane na PKT tehnologiji: • Pošiljalac kriptuje svoje poverljive podatke pomoću javnog ključa primalaca, bitna

napomena je da se tajni ključ nikad ne prenosi putem Interneta za vreme transakclje.

108

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

• Primalac poruke koristi svoj tajni ključ koji mu omogućuje da pročita kriptovanu poruku. Poruka može sadržati finansijska upustva ili druge poverljive informacije.

• Ukoliko neko presretne poruku on neće moći da je pročita pošto se ona može dekriptovati samo pomoću tajnog ključa koji se nalazi kod primalaca.

• Da bi se osigurali da poruka neće biti menjana u toku prenosa ona može da se digitalno potpiše. Digitalan potpis osigurava da podaci nisu menjani u toku prenosa pošto je on vezan za podatke i svaka promena na njima bi se otkrila.

Ovakav metod zaštite drastično smanjuje mogućnosti za hakerske upade i povredu

sigurnosti transakcije. Jedan od najuobičajenijih metoda zaštite je upotrebom ključeva i PDA ili SMART SECURITY telefona. Enkripcija zapravo predstavlja trgovinu između bezbednosti i brzine izvršenja transakcija. Brzina kriptovanja zavisi od mobilnog uredaja, uobičajeno je da se vrši sa 32-bitnim procesorima.

109

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Z. Zaključak

Kvalitet usluge je ključno pitanje potrebno za uspešno obavljanje bankarske delatnosti. Elektronsko bankarstvo i elektronski novac su rezultat svetskog trenda razvoja i promene bankarske filozofije. Nova bankarska filozofija podrazumeva, u što većoj meri, približavanje korisnicima. To znači da korisnik može da obavi sve bankarske usluge, ne sam na šalterima banke, nego i od kuće, sa radnog mesta, poslovnog putovanja ili odmora.

Elektronska era donela je i nove izazove sa novim rizicima kao i načine njihovog sprečavanja. Uskoro neće postojati potreba za podelom ličnihi finansija na gotovinu, ušteđevinu, kredite i si. Sva sredstva biće grupisana na jednom zajedničkom "inteligentnom" računu. Pojava tzv. inteligentnih kartic (smart card) olakšaće rukovanje novcem. I ne samo to. Inteligentne kartice, pored elektronskog novca mogu da sadrže i druge strane valute, kratku medicinsku istoriu pa čak i elektronski "ključ" koji može da otvori sve, od stana do kancelarije.

Kao rezultat razvoja elektronskog novca na tržištu su se pojavile i institucije koje se bave "distribuciom" elektronskog novca i koje omoguća vaju njegovo nesmetano kretanje.

Najčešći medijumi na kojima se drži elektronski novac su kartice. Nijpoznatije kompanije koje se bave kartičarstvom su: MASTERCARD, VISA, AMERICAN EXPRESS. Što se tiče trenda razvoja kartičarstva kod nas za sada postoji jedna nacionalna platna kartica YUBA CARD. U toku je projekat druge nacionalne kartice DINA CARD koja bi trebalo u potpunosti da zameni čekove. Inače početkom decembra 2004. u Srbiji je izdata milionita viza kartica. Što čini Srbiju rekorderom, jer je Poljskoj trebalo 5 godina da dostigne taj broj, a Hrvatskoj duplo više nego nama.

Pozitivne strane elektronskog bankarstva i elektronskog novca su neosporne, međutim, treba sagledati i drugu stranu priče. Postavlja se pitanje koliko je siguran sistem elektronskog novca i elektronskog bankarstva?

110

U. Uvod


Deo-2 Kriptografija









Z. Zaključak

Л Literatura

Za sada nije moguće dati precizan odgovor na ovo pitanje s obzirom da se sa rapidnim razvojem kompjuterske tehnike razvijaju i novi modeli elektronske zaštite a samim tim i nove veštine hakera koje je teško eliminisati.

Nama kao korisnicima elektronskog novca ostaje samo da se nadamo da ćemo ujutru, kada uključimo kompjuter i proverimo stanje računa u nekoj od elektronskih banaka, svoj novac zateći na svom mestu.

Na bankama je da edukuju novu generaciju stručnjaka u bankarskim i IT operacijama sa ciljem postizanja tzv. 4A (ANY PLACE, ANY TIME, ANY SERVICE, ANY DEVICE).

111

Л. Literatura: 1) Dr Slavko Vujović: Bankarska Informatika, Univerzitet “Braća Karić” Beograd, 2003.godine

2) Kostadin Pušara: Međunarodne finansije” Univerzitet “Braća Karić” Beograd, 2004.godine

3) Vojin Bjelica: Bankarstvo – teorija i praksa, Novi Sad 2001.godine.

4) Prof.Dr Branko Vasijijević: Osnovi finansijskog tržišta

5) Prof.Dr Dragan Đ. Vučinić : Finansijski Menadžment, “Contact Line” – Beograd, 1995

6) Mr Predrag Radovanović: Monografija Tehlogizacija bankarstva

7) Zdravko Dragišić, diplomski rad, Elektronsko bankarstvo, Ekonomski Fakultet Beograd, 1993.godina.

8) Milan Pantić, magistarski rad, E - bankarstvo, Ekonomski Fakultet Novi Sad, 2001.godina.

9) Branislav Golubović, magistarski rad, Elektronsko bankarstvo, Ekonomski Fakultet Beograd, 2002.godina.

10) Dr Bogdan Filipović, Mobilni telefon u 21 veku, Beograd 2000.godina.

11) Ana Šarić, magistarski rad, Elektronsko bankarstvo, Ekonomski Fakultet Novi Sad, 1999.godine

12) Terance Wolf, E - Banking, 2001.godine

13) Jelena Plemić, diplomski rad, Efslektronsko bankarstvo, Univerzitet “Braća Karić” Beograd, 2003.godine.

14) Predrag Đorđević, diplomski rad, Elektronsko bankarstvo, Ekonomski Fakultet Beograd 2002.godine.

15) Slaven Drašković, diplomski rad, Elektronsko bankarstvo u novom milenijumu, Ekonomski Fakultet Beograd 2000.godine.

16) Tomas Pierse, diplomski rad, Elektronsko bankarstvo, Univerzitet “Braća Karić” Beograd, 2003.godine.

Documents

Bosiljčić igor seminarski rad - elektronsko bankarstvo