2
СПАВАЧ ПРЕД БИБЛИОТЕКОМ На старој софи, на небеској софри, пред библиотеком, крај сломљених столица и канти за смеће, на јастуку од трулежи – у мртвоме врту, у зују мува, пчела и танкоструких оса, спава човек, у подне, зинуо ко дно. Пред њим, на пијаци, отврдле руке одмеравају на кантару – живот: салве кромпира, шпарглу, благословен лук, грожђе у ком се мешкољи вино, паприку са југа, јаја и сир; одмеравају здравље болеснику, болест здравоме и довикују се сирови гласови у септембру, траже новац као да траже, у паници, још једну кап крви пре сутона, па да, под божијим благом, прегурају ноћ. Спава, у подне, човек пред књижницом: за леђима – уредно сложене мисли, заумни простори, сулуди предели у полицама, за леђима – беле ноћи, злочин и казна, веселе жене из Виндзора и народни посланик у страшноме грчу да досегне свој сан. Док около се шепури у благодети јесен тај човек лежи пред мутним драмама, пред славом и поругом, обезнањен умором, дочекавши, најзад, свој жељени час. Он спава разваљених уста на танкој црти између два света: између оног што никад није било, а могло је бити, и мириса, боја, љутине и сласти одевених у златаст септембарски дан; он спава са небом на свом тамном лицу док из њега зјапи понор, бије мемла, куља мрак.

Bratislav R. Milanovic, Spavac Pred Bibliotekom

Embed Size (px)

DESCRIPTION

pesma, poezija

Citation preview

, ,

,

,

,

, ,

, , .

, ,

:

, , ,

,

, ;

,

,

, ,

,

, , .

, , :

,

, ,

, ,

.

,

, ,

, , .

:

, ,

, ,

;

, , .

( . , , 1999)